You are on page 1of 3

3.

IZVORI ARBITRAŽNOG PROCESNOG PRAVA

Zakonski akti

Srbija je donela poseban zakonski akt o arbitražnom sudstvu. je Zakon o


arbitraži („Službeni glasnik RS“, br. 46/2006). On sadrži pravna pravila o
arbitražnom postupku pred domaćim arbitražnim sudovima za rešavanje
arbitražnih sporova Srbije ili bez elemenata inostranosti.
Do donošenja novog zakona, Pravila Zakona o arbitražnom postupku iz
1976. godine koja su se neposredno odnosila na arbitražno sudstvo
predstavljala su najznačajniji izvor APP u našem sistemu i uglavnom su bila
namenjena regulisanju ad hoc arnitražnih sudova.
Izvor APP je i Zakon o parničnom postupku donet 22.11.2004. godine,
koji je u primeni od 23.02.2005. godine, detaljnije uređuje postupak za
rešavanje sporova sa elementom inostranosti, a nešto manje detaljno i
postupak za rešavanje arbitražnih sporova bez elementa inostranosti.

Pravilima parničnog procesnog prava se uređuju domaći arbitražni sudovi.

Ostala pravila našeg parničnog procesnog prava takođe su veoma značajna


za arbitražne sudove jer dosta njih voljom stranaka postaje pravno
relevantno za postupak pred arbitražnim sudovima.

Pravilima članova: 468a, 469 i 469a ZPP - uređeni su subjektivni i


objektivni arbitrabilitet;
Čl. 470 i 471 ZPP – propisana su pravila za ugovaranje arbitraže;
Čl. 472, 474 – 476 ZPP uređuju se pitanja arbitražnog kolegijuma, izbora
arbitara, intervencije državnog suda radi saniranja teškoća u izboru arbitara i
proglašenja prestanka važenja ugovora o arbitraži ako se arbitražni sud ne
može konstruisati.

Članom 473. ZPP – reguliše se slučaj kad je pokrenut parnični postupak iako
je nadležan arbitražni sud
Čl. 477. ZPP – reguliše izuzeće arbitara.
Čl. 478. – 483. ZPP – sadrže pravila o formiranju i vođenju postupka i
odluci arbitražnog suda;
Čl. 484. – 486. ZPP – reguliše se pitanje poništenja arbitražne odluke; i
Čl.487.ZPP – propisuje se da se stranke ne mogu sporazumno odreći
primene odredbi: o izuzeću arbitara, o načinu potpisa i dostavljanja
arbitražne odluke i o njenom poništenju.

1
Odredbama Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja
u određenim odnosima iz 1982. godine uređena su neka pitanja odnosa
državnih i arbitražćnih sudova, priznanja i izvršenja stranih arbitražnih
odluka i postupak suda.

Postupak izvršenja strane arbitražne odluke sprovodi se prema čl.17.


Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine po pravilima tog zakona. U
izvore APP spada i Zakon o vanparničnom postupku Srbije iz 2005.
godine.
To je takođe Zakon o posredovanju i medijaciji donet 2005. godine.

Pored drugih zakonskih tekstova koji samo delom sadrže neka pravila važna
za postupak izvršenja, potrebno je navesti:
 Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidni iz 1998. godine i
 Zakon o vazdušnoj plovidbi iz 1998. godine
Kojim su formulisani posebni izvršni postupci u ovim pravnim oblastima

Na arbitražne sudove se odnose i neka fragmentarna pravila drugih


zakonskih tekstova iz oblasti: obligaciono-pravne prirode, stranih
investiranja, koncesija, berzi, tržišta novca.
Moglo bi se pomisliti da je naša normativa o arbitražnim sudovima
nedovoljna, ali nije tako. Ako se uporedi ukupan zbir pravila našeg i dr.
pravnih sistema, onda se može potvrditi da je naše pravo na približnom
pravnom nivou kao i ostali sistemi. Ipak dosta pravila treba drugačije i bolje
rešiti.
Autonomna arbitražna pravila

Nema stalne arbitražne institucije koja nema bar minimum pravila o


konstituisanju arbitražnog suda i postupku pred njim. Druga stvar je koliko
su ta pravila detaljna.

Izborom da arbitražu povere arbitražnom sudu jedne stalne arbitražne


ustanove, stranke izražavaju volju da se arbitražni sud uspostavi po tim
pravilima i da se po njima sprovede postupak.
Neke arbitražne institucije dozvoljavaju da stranke odrede da se postupak
sprovede po drugoj proceduri. Bilo koja valjano izjavljena opcija čini da ta
pravila tada postaju pravo po kome treba da postupaju arbitri, stranke i dr.
učesnici postupka.

2
Po pravilima naše spoljno-trgovinske arbitraže, stranke treba da se
povinuju da arbitri postupaju po proceduri utvrđenoj u tim pravilima.
Stranke bi mogle ugovoriti primenu određenih dopunskih pravila, uz
uslove da se održi važnost procedure utvrđene za ovu arbitražu.

Pravilnikom spoljno-trgovinske arbitraže iz 1997. godine je propisano da se


u nedostatku pojedinih arbitražnih pravila i dogovora stranaka, kao
dopunsko pravo, primenjuju odredbe našeg ZPP-u. Ovo sve pod
predpostavkom da ta pravila odgovaraju utvrđenim načelima postupka pred
arbitražnim sudovima.

Specijalno je pravilo da su stranke ovlašćene da ugovore da se na postupak


pred arbitražnim sudom Spoljno-trgovinske arbitraže primenjuju Pravila o
arbitraži UNCITRAL-a, ali i tada se kao dopunska pravila primeljuju
odredbe o proceduri pred arbitražnim sudom Spoljno-trgovinske arbitraže,
odnosno odredbe našeg ZPP-a.

Dispozitivna arbitražna pravila

U izvore APP spadaju i dispozitivna arbitražna procesna pravila, koja


eventualno sadrži arbitražni sporazum. Ona predstavljaju kreaciju samih
stranaka koje su sporazum zaključile.
Moguće je da stranke predvide da ta pravila kreiraju sami arbitri i tada će
one svoje ovlašćenje o uređenju arbitražnog postupka preneti na njih.

Pravna praksa i dokrtina

Pravna praksa nije izvor arbitražnog prava.

Gledano grosso modo isto se odnosi i na praksu državnih sudova u


arbitražnim stvarima.

Pravna doktrina je nesumnjivo važna u izgradnji i afirmisanosti arbitražnog


procesnog prava, ali i pored takvog značenja, doktrina učenja I stavovi
stricto sensu – ne bi se mogli označiti izvorom prava