SREDSTVA

KOMUNIKACIJ
E

sluh
glas
govor
jezik
itanje
pisanje

SLUH

Struktura sluha:
Bioloka
Fizika
Psiholoka
Lingvistika
Socijalna komponenta

Neposredno verbalno komuniciranje

realizovano kroz fonacijski govor
ne moe se ostvariti bez normalnog sluha

Sluh ine:
Sluanje
(primarno se ostvaruje na nivou receptora i
senzora sluamo uima, neuro-fizioloki nivo)
ujenje, ujnost
(primarno se ostvaruje na nivou mozga ujemo
mozgom, psiholingvistiki nivo)
Auditivna povratna sprega
(istovremeno se ostvaruje na nivou uha i mozga)

Sluanje
Fundamentalna komponenta sluha. Obezbeuje
primanje informacija u obliku akustikih impulsa.
Akustiki impulsi (mehaniki kvalitet) pretvaraju se u
ulni kvalitet, zatim u elektrini potencijal prenoenjem
serija sekvenci i elektrinih impulsa kroz sluni ivac i
rasporeuju se na odreenom nivou mozga
Ostvaruju auditivni podsistemi receptornog i
senzornog sistema, auditivni deo transmitornod
sistema i auditivna podruja integratora nieg reda
aferentnog dela OVK.

ujenje
Svestan doivljaj akustikog podraaja i obrada
sekvenci i serija elektrinih impulsa

Obuhvata:
Integraciju
Memoriju
Priseanje
Povlaenje (opaanje) operacija dekodiranja kao
centralne funkcije
Kontrolu

Auditivna povratna sprega

(feedback)
Obezbeuje celovitost strukture i
funkcije verbalne komunikacije
pomou biliona nervnih elija koje
spajaju mozak odailjaoca i mozak
primaoca poruke
Najvaniji aspekt APS je samosluanje

 Gledano razvojno sluh je sredstvo VK koje se

prvo razvija, a zatim se razvija jezik
Proces traje nekoliko godina u kojima se
sluh, jezik, govor i glas razvijaju istovremeno
i sinergetski, ali ne i ravnomerno
Karakteristika razvoja sposobnosti verbalnog
komuniciranja je naizmeninost ubrzanja i
zastoja fonacijskog i auditivnog dela
razvojnog procesa.

GLAS
Govorni glas fonema (najmanja jezika
jedinica koja slui za gradnju zvune celine i
za razlikovanje znaenja tih celina)
Foneme ine glasovni sistem jezika
Fonema ima dve osnovne psiholingvistike
funkcije:
perceptivnu i
signifikativnu.

Izgradnja fonema

Efektorni sistem sinergetskom

funkcijom njegovih mehanizama:
respiratorni
fonatorni
rezonatorni
artikulatorni

Vrednosti glasa
fizioloke (artikulacione)
fizike (akustike)
Funkcionalne
(lingvistike)

Osnovne akustike osobine

glasa
Jaina
(snaga vazdune struje kojom se glas
generira i veliina amplitude glasnica. Vea
snaga vazdune struje vea amplituda
glasnica, vea amplituda - vea jaina glasa)
Visina
(broj treptaja glasnica u sekundi. Vei broj
treptaja vii glas i obrnuto)

 Duina
(vreme trajanja izgovora. To vreme zavisi od
prirode glasa, poloaja glasa u rei,
intraleksike glasovne pozicije,
supresegmentnih uslova izgovora )
Boja- tembr (veliina i oblik rezonatora)

 Glasovi se dele na osnovu artikulacije i

akustike (artikulacijska i akustika podela)
Artikulacijska podela se bazira na tipovima
artikulacije. Vazduna struja moe imati
slobodan, suen i zatvoren prolaz

Podela glasova (na osnovu

prolaza vazdune struje)

Vokale ili samoglasnike (slobodan

prolaz vazdune struje)
Konsonante ili suglasnike (suen
ili zatvoren prolaz vazdune
struje).

Podela vokala
U odnosu na podignutost, isturenost ili povuenost
jezika:
otvorene
zatvorene
poluotvorene
poluzatvorene i
neutralne
Prema stabilnosti:
monoftonge,
diftonge i
tiftonge

Podela konsonanata I

Na osnovu komunikacije jezika i nepca:

palatalne-prednje i
velarne-zadnje
Prema prolasku vazdune struje u toku
artikulacije:
trenutne - pregradne i
trajne ili produene

Podela konsonanata II
plozive
(bilabijalne p,b; dorzalno-palatalne k,g;
alveolarne t,d),
nazale (m,n,nj),
laterale (l,lj),
frikative (labiodentalne f,v; dorzalno-palatalne
j,h; apikalno-velarne s,,z,),
afrikate ( apikalno-alveolarne c,,d; dorzalnoalveolarne ,),
vibrant (r).

GOVOR
Govor se definie kao jezik u akciji, kao realizacija
verbalnog simbolikog sistema
Jezik I govor se ne mogu poistoveivati, zamenjivati,
iskljuivati ni vetaki odvajati
Oni su dijalektiki meuuslovljeni i meuzavisni
delovi jedne jedinice
Govor je realizacija simbolikog sistema
komunikacije, a jezik je pored ostalog predmet
govora
Govor se formira i razvija kao potreba za
realizacijom jezikog sistema, dok jezik nastaje i
razvija se kao produkt govora

Primena jezikih sredstava ostvaruje se kroz dve

osnovne funkcionalne forme:

usmena re (usmeni govor )

pisana re (pisani govor - pisano kazivanje)
Osnovna razlika:
nain realizovanja u verbalnom komuniciranju

Usmeni govor se realizuje fonacionim putem

Pisani govor se realizuje putem sistema
odreenih oblika znakova kojima se oznaavaju
glasovi, slogovi i rei

Usmeni govor:
dijaloka i
monoloka forma
U dijalokoj formi usmeni govor je osnovni oblik
eksponiranja jezika i po strukturi i nainu
realizovanja potpuno se razlikuje od pisanog
govora
Osnovna karakteristika usmenog govora u
dijalokoj formi je neposrednost govorne
situacije sagovornika
Monoloka forma usmenog govora je bliska
pismenom kazivanju

 U jeziku se razlikuje:
narodni govor i
standardni jezik (knjievni jezik)
Razlikuju se po: teritorijalnoj diferencijaciji,
genezi, drutvenoj funkciji i uticaju spoljanjih
faktora na razvoj
Narodni govor je jezik ljudi odreenog kraja na
teritoriji odreenog jezika (jeziko teritorijalna
jedinica)
Vei broj ovih jedinica ini grupu govora, a grupa
govora koju objedinjuju zajdnike jezike
osobine je dijalekat

 Standardno jezik je odreen i normiran i

koristi ga odreeno jeziko drutvo
U jeziku razlikujemo:
unutranji govor i
spoljanji jezik
Spoljanji jezik je oralni govor koji zvui sa
spoljnom realizacijom
Unutranji govor je govor koji ne zvui, ne
izgovara se i nema spoljanju realizaciju

JEZIK
Jezik je sistem simbolike komunikacije, koji je
zajedniki za odreenu grupu ljudi.
Univerzalni jezik ne postoji, ve samo odreeni
jezik, odnosno jezik odreene grupe.
Odreeni jezik je istovremeno skup jezikih
sredstava i odreeni sistem fonetskih,
morfolokih i sintaksikih zakonitosti u vezi sa
upotrebom tih sredstava.
Jezik je drutvena pojava u kojoj se odraava i
kojom se izraava drutveno saznanje. To je
najrazvijeniji simbolini sistem.

Karakteristike jezika
Dualitet (odreenim znakovima odgovaraju
odreena znaenja)
Indipendentnost (znakovi se razlikuju od onoga
sto oznaavaju, nisu vezani za konkretnu situaciju,
mogu se koristiti u raznim situacijama)
Arbitrarnost (znakovi nisu prirodni vec vetakikonstruisani, mogu se konstruisati i novi znakovi)
Denotativnost (znakovi oznaavaju nazive
odreenih stvari, pojava i sl.)
Signifikativnost (znakovi su nosioci znaenja i
kazuju o odlikama onoga to oznaavaju)

 Reprezentativnost (znakovi predstavljaju pojave,

predmete i sl.

Kategorijalnost (omoguavaju oznaavanje klasa objekata

i pojava)

Vieslojnost strukture (posroji vie nivoa povezivanja

jedinica iz kojih je jezik sastavljen: glasova u rei, rei u fraze i

reenice)
Istorijska promenljivost (nain izrazavanja sadraja
menja se u skladu sa promenom istorijskih uslova)
Kontekstualna promenljivost (jeziki iskaz se menja u
zavisnosti od situacije)
Internalizacija (govor postaje instrument razmiljanja i
sretstvo regulisanja vlastitog ponaanja)

 Osnovne informativne funkcije jezika:

izrazavanje i saopstavanje
(ine jedinstven sistem govorenja)
Jezik je sastavljen od elemenata koji su
uzajamno povezani i mejuuslovljeni
(postojanje jednog uslovljeno je postojanjem
drugog elementa tako da sastavni delovi
grade strukturu jezika)

Osnovni delovi strukture jezika

govorni glas-fonema
morfema
re
sintagma i
Reenica
Ovi delovi se nalaze u odnosu hijerarhijske
povezanosti, nadredjenosti i povezanosti.

etiri sloja delova

1. Glasovi (ine fonetsku strukturu jezika)

2. Morfeme (ine morfoloku strukturu jezika)
3. Rei (ine leksiku strukturu jezika)
4. Reenice (ine sintaksiku strukturu jezika)
Izmeu delova jezika postoji odreena sistemska
veza pri povezivanju u celine, zato se jezika struktura jo
naziva i jeziki sistem.

PISANJE

SLUH 36%
JEZIK, GOVOR, GLAS 28%
ITANJE 20%
PISANJE 16%

 PISMO je sistem znakova kojim se belee

glasovi odreenog jezika. Taj sistem se
zove grafija.
PIKTOGRAFSKO iskazivanje crteom ili
slikom (slikovno)
IDEOGRAFSKO saoptavanje pomou
simbola predmeta (hijeroglifsko)
SLOGOVNO znacima se belee delovi reislogovi
ZVUKOVNO jednim znakom se obeleava
jedan glas

 Glasovni sistem ine govorni glasovi

Grafiki sistem ine slova
Oni se ne podudaraju, glasovni sistem je
sloeniji od grafikog.
Odnosi izmeu ova dva sistema reguliu se
skupom pravila koji se zove ortografija
(pravopisna pravila). Ortografske-pravopisne
norme su osnova knjievnog jezika.
Principi za stvaranje pravopisnih normi:
fonetski, morfoloki, istorijski.
Nae pismo je fonetsko, pisanje rei se
podudara sa izgovorom.

itanje

ITANJE je sredstvo verbalne komunikacije

koje je nastalo i razvijalo se paralelno sa
pisanjem.
Sposobnost itanja je uslovljena biolokim,
psiholokim i socijalnim faktorima.
Zavisi od biolokih, psiholokih i sredinskih
dispozicija. U korelaciji je sa stanjem i
funkcijom sredstava usmenog verbalnog
kazivanja.

 Prepoznavanju grafikih simbola

Povezivanju slova u rei, rei u
reenice i reenica u tekst
Povezivanju grafikih simbola sa
odgovarajuim znaenjem
Shvatanju smisla onoga to je
napisano
Procenjivanju vrednosti proitanog
Korienju proitanog.

Tipovi itanja
Radi sticanja i proirivanja znanja
Radi izraajnog tumaenja teksta
(estetsko itanje)
Informativno itanje (radi obavetenja)
Radi upoznavanja sa knjigom
Radi uivanja u literarnom delu

Tehnike itanja
Glasno
Tiho (u sebi)

Procena: tanost, tenost, brzina,

pravilnost, loginost, ekonominost i
lepota.