MATEMATIKA I BIBLIJA

Naslov originala: Bible Numerics by Ivan Panin

Izdaje: Centar za prirodwa~ke studije (CPS) Prevod i obrada: CPS [tampa: Lion Tira`: 1.000 Distribucija: CPS, 063/7704-265

MATEMATIKA I BIBLIJA
Apsolutni matemati~ki dokazi o bo`anskoj nadahnutosti Biblije

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 239 22.013 PANIN, Ivan Matematika i Biblija : apsolutni matemati~ki dokazi o bo`anskoj nadahnutosti Biblije / Ivan Panin ; [prevod CPS]. Beograd : Centar za prirodwa~ke studije (CPS), 2002. - 65 str. ; 21 cm Tira` 1 000. ISBN 86-84245-03-2 COBISS-ID 101745164

Ivan Panin

Predgovor

Od sredine 1 9. veka pa sve do danas, vodi se velika nau~na debata po pitawu nastanka sveta u kome `ivimo. Oni koji su bili zainteresovani za ovo pitawe mogli su da se upoznaju sa obiqem nau~nih podataka koji nedvosmisleno pokazuju da ovaj svet ima svog Tvorca i da nikako nije mogao da nastane sam od sebe, slu~ajnim procesima, kako tvrdi teorija evolucije. Iako je savremeni ~ovek odu{evqen razvojem nauke i tehnologije, dovoqno je oti}i malo u prirodu i uveriti se da su `ivi sistemi na mnogo vi{em nivou slo`enosti od bilo kog ~ovekovog nau~nog “izuma“. Jedan najobi~niji mrav je milijardama i milijardama puta slo`eniji sistem od bilo kod savremenog modela automobila. Jedna muva ili komarac je ~udo tehnologije u pore|ewu sa bilo kojim avionom ili svemirskim brodom. Informacija zapisana u genima najprostije bakterije je nebrojeno puta slo`enija od bilo kog kompjuterskog programa. Ukratko, sistemi koje ~ovek pravi, uz pomo} svoje “napredne tehnologije“, pokazuju se kao izuzetno prosti i trivijalni u pore|ewu sa sistemima koje pronalazimo u prirodi. I kao {to je o~igledno da jedan kompjuter ili svemirski brod ima svog konstruktora, isto tako je o~igledno da mnogo slo`eniji sistemi, koje pronalazimo u prirodi, imaju svog Konstruktora. Iz tog razloga, otac mikrobiologije, Luj Paster, jednom prilikom je izjavio: “Ja sam toliko prou~avao prirodu da verujem u Boga kao bretonski seqak, a da sam jo{ malo vi{e prou~avao prirodu verovao bih u Boga kao bretonska seqanka!” (Breton je selo u Francuskoj poznato po religioznim qudima, a pogotovo `enama.) Kada se uverimo da ovaj svet ima svog Tvorca, slede}i korak jeste da otkrijemo ko je taj Tvorac, i kona~no, da ga upoznamo.
5

Bilo bi nelogi~no da ovaj svet ima svog Tvorca, a da On }uti. Ali, ako On govori - gde govori? Ako prihvatimo definiciju nauke - “nauka je primewena logika” - onda kori{}ewem nauke mo`emo da potvrdimo da se Tvorac otkriva u kwizi koja se zove Biblija. Biblija je prepuna istorijskih izve{taja koji mogu nau~no da se testiraju. Naro~ito je prvih 11 poglavqa Biblije podlo`no nau~nom testu, po{to je u wima dat izve{taj o stvarawu sveta i dramati~nim doga|ajima koji su se desili u prvih 2.000 godina od Stvarawa. Na temu nau~ne opravdanosti Biblije objavqeno je mnogo kwiga i nau~nih radova. (Neke od tih publikacija mogu se videti u katalogu na kraju ove kwige.) ^iwenica je, tako|e, da su qudi koji su postavili temeqe nauci, kao {to su bili Wutn, Paster, Mendel, Faradej, Kepler i drugi, bili religiozni i da su prihvatali Bibliju kao pisano otkrivewe samog Tvorca. Praksa je pokazala da se danas veoma mali broj qudi upu{ta u otvoreno odbacivawe postojawa Tvorca. Tako|e, sve je mawi broj nau~nika koji se usu|uje da kritikuje biblijski izve{taj, po{to je koli~ina nau~nih ~iwenica koja podupire Bibliju zaista ogromna. Posledwa “odstupnica” onih koji odbacuju pravu religiju jeste osporavawe autenti~nosti Biblije. Dakle, oni priznaju da postoji Tvorac, da Biblija jeste Wegovo pisano otkrivewe, ali da tekst Biblije nije potpuno pouzdan, da je izmewen tokom vekova, i da Biblija ne mo`e biti pouzdan kriterijum ~ovekove moralnosti i odnosa prema Tvorcu. Ciq ove kwige je da poka`e da je Pisac Biblije sa~uvao svoje Pisano Otkrivewe, da je ono ostalo nepromeweno tokom mnogo vekova od kako je napisano, i da postoje “apsolutni matemati~ki dokazi” koji to potvr|uju. Pre nego {to krenemo u analizu ovih matemati~kih dokaza, ukratko }emo se osvrnuti na “bibliografski test” koji je tako|e veoma va`an u potvr|ivawu autenti~nosti Biblije. Biblija ima u sebi 66 kwiga. Neke od ovih kwiga su pisali isti autori, tako da Biblija ima oko 40 autora. ^iwenica je da danas ne postoje originalni dokumenti koje su pisali autori Biblije. Zato se postavqa va`no pitawe: Po{to ne posedujemo originalna dokumenta, da li je na{ sada{wi tekst zasnovan na verodostojnim kopijama? Drugim re~ima, kako znamo (a) da nisu postojale izmene ili gre{ke u prepisivawu tokom godina i (b)
6

da nisu postojala tajna dogovarawa (sa ciqem da se izvr{i prevara) me|u onima koji su posedovali prve kopije originala? Bibliografski test odgovara na nekoliko pitawa: 1. Koliko postoji kopija originalnih dokumenata? Da bismo otklonili svaku sumwu, neophodno je imati {to vi{e kopija. 2. Koliki je vremenski razmak izme|u pisawa originala i prve kopije? Ako su prve kopije koje posedujemo napisane vi{e stotina godina posle originala, moglo je do}i do mnogih promena za koje nismo znali. Kratki vremenski interval pove}ao bi sigurnost u verodostojnost kopija. 3. Gde su kopije na|ene? Ako su sve kopije do{le iz jednog mesta, argument u prilog zavere je mogu}. Me|utim, ako su one potekle iz razli~itih mesta, udaqenih geografski i vremenom, zavera je bespredmetna. 4. Kakva neslagawa postoje me|u kopijama? Ako su kopije dokumenata ispuwene zna~ajnim razlikama, onda nije mogu}e ta~no znati {ta je autor originala napisao. Me|utim, ako nema odstupawa ili su ona minorna (slovne gre{ke i sli~no), onda je proces prepisivawa tokom godina bio veran originalu. Koji se odgovori mogu ponuditi na ova pitawa? Ako primenimo bibliografski test na dela kao {to su Galski ratovi od Julija Cezara, Istorija od Tacita ili Ilijada od Homera, i onda ga primenimo na Bibliju (Stari i Novi zavet), uo~i}emo neverovatnu razliku (videti tabelu na slede}oj strani). Uo~i}emo, najpre, da danas postoji preko 24.000 delimi~nih ili kompletnih kopija Novog zaveta. Nijedan drugi dokument iz starih vremena ne dolazi ni blizu tako velikom broju kopija. Homerova Ilijada je druga sa svega 643 postoje}e kopije. Kopije drugih starih klasi~nih dela toliko su retke da bi 20 kopija bio veliki broj za wih. Kao dodatak kopijama Novog zaveta postoji preko 86.000 kopija tekstova Novog zaveta od strane ranih crkvenih otaca. Kroz sve te citate ceo Novi zavet se mo`e rekonstruisati iz tog materijala koji datira iz vremena koje je kra}e od 200 godina posle Isusovog dolaska. Kopije Novog zaveta nisu superiorne samo broj~ano, ve} je i vremenski raspon izme|u originalnih dokumenata i wihovih kopija jo{ jedna zna~ajna ~iwenica. Nasuprot Budi, ~ije su re~i zapisane 500 godina posle wegove smrti, sve kwige Novog zaveta bile su napisane 40-65 godina nakon Isusove smrti. Prva kopija Novog zaveta poti~e iz 1 25. godine na{e ere. Ako upore7

BIBLIOGRAFSKI DOKAZ
Autor dela Cezar Platon Tacit Plinije M. Tukidit Svetonije Herodot Sofokle Catul Euripid Demosten Aristotel Aristofan Homer Novi zavet Datum pisawa 1 00-1 44 p.n.e. 427-347 p.n.e. 1 00 n.e. 61-11 3 p.n.e. 460-400 p.n.e. 75-160 n.e. 480-425 p.n.e. 496-406 p.n.e. 54 n.e. 480-406 p.n.e. 383-322 p.n.e. 384-322 p.n.e. 450-385 p.n.e. 900 p.n.e. 40-100 n.e. Prva kopija 900 n.e. 900 n.e. 11 00 n.e. 850 n.e. 900 n.e. 950 n.e. 900 n.e. 1 000 n.e. 1 550 n.e. 11 00 n.e. 11 00 n.e. 11 00 n.e. 900 n.e. 400 n.e. 1 25 n.e. 200 p.n.e. Vremenski Broj raspon kopija 1 000 g. 1 200 g. 1 000 g. 750 g. 1 300 g. 800 g. 1 300 g. 1 400 g. 1 600 g. 1 500 g. 1 300 g. 1 400 g. 1 200 g. 500 g. 10 7 20 7 8 8 8 1 93 3 9 200 49 10 643

25 g. 24.000 200 g. nekoliko

Stari zavet 400 p.n.e.

dimo, Homerova Ilijada ima vremenski raspon od 500 godina izme|u vremena pisawa i najstarije kopije. Dakle, nijedna kwiga iz starine ne mo`e se uporediti sa Novim zavetom, po broju kopija ili vremenskom razmaku izme|u originala i kopije. Tako|e, treba zapaziti da su ove kopije prona|ene na razli~itim mestima i stranama sveta: Egipat, Izrael, Sirija, Turska, Gr~ka, Italija. Razli~ite lokacije ~ine zaista te{kom teoriju zavere. [ta mo`emo re}i o neslagawima ili odstupawima me|u kopijama Novog zaveta? Istina je da postoje neka odstupawa izme|u hiqada dostupnih kopija. Me|utim, kriti~ari, pa ~ak i oni koji nisu nakloweni Bibliji, priznaju da su razlike veoma male (spelovawe, razlike u frazeologiji, redosled re~i, itd), a savremeni prevodi uo~avaju te razlike. Ali, sigurno je da nijedno od ovih minornih odstupawa ne uti~e na na{u religiju. Kada je pitawu Stari zavet, treba ista}i da su posebno pripremqeni qudi, poznati kao “masoreti” (hebr. “prenosioci”), bili zaposleni na prepisivawu kwiga Starog zaveta. Masoreti su bili veoma religiozni i ~inili su sve da elimini{u gre{ke. Oni su sledili striktnu jevrejsku tradiciju koja je nalagala koliko stubaca i linija mo`e biti na jednoj stranici, sa obavezom brojawa svake linije, slova i re~i da bi prona{li gre{ku. Ako bi kopija imala samo jednu gre{ku, bila bi uni{tena. Zbog toga je Stari zavet sa~uvan u prvobitnom obliku. Do 1 947. godine, najstarija kopija Starog zaveta bio je masoretski tekst koji je datirao iz oko 900. godine nove ere. Ali, 1 947. godine, u mestu Kumran, pored Mrtvog mora u Izraelu, prona|eni su dokumenti poznati pod imenom Svici sa Mrtvog mora. Mnogi od tih svitaka poticali su iz 200. godine pre nove ere, {to ih je u~inilo 1 . 1 00 godina starijim od, u to vreme najstarijeg poznatog masoretskog teksta. Sadr`aj Svitaka sa Mrtvog mora je doslovno isti sa do tada najstarijim masoretskim tekstom, a oba su identi~na sa prevodima u na{im Biblijama. Na taj na~in, bibliografski test sna`no podupire tvrdwu da je Biblija koju posedujemo autenti~na. Kao kona~ni dokaz po pitawu autenti~nosti Biblije slede matemati~ka otkri}a iznesena u ovoj kwizi. Izdava~
9

8

Izazov

Tog dana, 1 9. novembra 1 899, jedan ~ovek se suo~io sa izazovom. Nekoliko sedmica ranije, magazin New York Sun je posvetio dobar deo jedne stranice svog nedeqnog izdawa diskusiji o istinitosti Biblije. Tog datuma je od{tampano jedno pismo nekog V. R. L. u kojem je on negirao biblijsku religiju koriste}i ~esto pobijane “argumente” i izazivao “nekog {ampiona religije da u|e u arenu ~asopisa New York Sun ” , i da ponudi ~itaocima neke ~iwenice u odbrani Biblije. Ivan Panin, autor ovog teksta, nije video magazin New York Sun godinama, ali na wegovom putu iz Ju`nog Fremingema u Grafton, Masa~usec, jedna kopija magazina New York Sun od tog datuma, ostavqena na praznom sedi{tu u vozu, pala mu je u ruke. Na taj izazov odgovoreno je slede}im pismom. To pismo je ponovo {tampao Ivan Panin u jednom pamfletu od nekih 50 strana, sa gr~kim tekstom biblijske kwige Jevan|eqe po Mateju, 1. poglavqe, 1 - 1 7 . stih, i re~nikom za wega, koji je omogu}avao pismenom ~itaocu da proveri wegove tvrdwe. Sledi tekst pisma, a kasnije i pamfleta: “Gospodine uredni~e, u dana{wem broju magazina New York Sun gospodin V. R. L. poziva nekog ’{ampiona religije da u|e u arenu ~asopisa New York Sun i da mu ponudi neke ~iwenice’. Iznosim samo neke ~iwenice: 1 ) Prvih 1 7 stihova Novog Zaveta sadr`e Hristov rodoslov. On se sastoji iz dva glavna dela: stihovi 1 - 11 pokrivaju period od Avrama, oca izabranog naroda, do Ropstva, kada su oni izgubili nezavisnost. Stihovi 1 2 - 1 7 pokrivaju period od Ropstva do obe}anog Spasiteqa, Hrista. Ispitajmo prvi deo ovog rodoslova.
10 11

Wegov re~nik ima 49 re~i ili 7h7. Ovaj broj je sam sedam (osobina 1 ) sedmica (osobina 2), a zbir wegovih ~inioca su 2 sedmice (osobina 3). Od ovih 49 re~i, 28 ili 4 sedmice po~iwu samoglasnikom, 2 1 ili 3 sedmice po~iwu suglasnikom (osobina 4). Daqe, ovih 49 re~i tog re~nika imaju 266 slova, ili 7h2h1 9=7h38. Ovaj broj je po sebi 38 sedmica (osobina 5), a zbir wegovih ~inioca je 28, ili 4 sedmice (7h2h1 9=266; 7+2+1 9=28) (osobina 6), dok je zbir wegovih cifara 1 4, ili 2 sedmice (266; 2+6+6=1 4) (osobina 7). Od ovih 266 slova, 1 40 ili 20 sedmica su samoglasnici, a 1 26 ili 1 8 sedmica su suglasnici (osobina 8). To zna~i, kao {to je broj re~i u tom re~niku proizvod broja 7, tako je i broj wegovih slova proizvod broja 7; upravo kao {to je zbir ~inioca broja re~i proizvod broja 7, tako je i zbir ~inioca broja wegovih slova proizvod broja 7. I upravo kao {to je broj re~i izme|u samoglasni~kih i suglasni~kih re~i deqiv sa brojem 7, tako je i wihov broj slova, izme|u samoglasnika i suglasnika, deqiv sa sedmicama. Daqe, od ovih 49 re~i, 35 ili 5 sedmica javqaju se vi{e od jednom; a 1 4, ili 2 sedmice javqaju se samo jednom (osobina 9); sedam wih se javqa u vi{e od jednog oblika, a 42 ili 6 sedmica javqaju se samo u jednom obliku (osobina 1 0). Me|u delovima teksta, ovih 49 re~i su podeqene ovako: 42 ili 6 sedmica su imenice, 7 nisu imenice (osobina 11). Od imenica, 35 ili 5 sedmica su vlastite imenice, 7 su zajedni~ke imenice (osobina 1 2). Od vlastitih imenica, 28 su mu{ki preci Hrista, a 7 nisu (osobina 1 3). [tavi{e, ovih 49 re~i su raspore|ene ovako: re~i koje po~iwu slovima alfa-epsilon (a-e) ima 21 ili 3 sedmice; zetakapa (z-k) 1 4 ili 2 sedmice; mi-hi (m-x) tako|e 1 4 (slovima l, y i w ne po~iwe nijedna od ovih re~i). Nijedne druge grupe sedmica, koje se zaustavqaju na kraju jednog slova, ne mogu se napraviti pomo}u ovih 49 re~i; grupe sedmica se zaustavqaju samo na ovim slovima i ne na drugima. Slova alfa, eta, zeta, kapa, mi, hi su slova 1, 5, 6, 1 0, 1 2, 22 gr~kog alfabeta, a zbir ovih brojeva (zvanih mesne vrednosti) je 56 ili 8 sedmica (osobina 1 4). (Pre nego {to nastavimo sa pismom Ivana Panina, proveri}emo neke navode u originalnom gr~kom tekstu.)
12

Prvih 17 stihova Jevan|eqa po Mateju u na{em prevodu glase:
1 . Pleme Isusa Hrista, sina Davida Avraamova sina. 2. Avraam rodi Isaka. A Isak rodi Jakova. A Jakov rodi Judu i bra}u wegovu. 3. A Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom. A Fares rodi Esroma. A Esrom rodi Arama. 4. A Aram rodi Aminadava. A Aminadav rodi Naasona. A Naason rodi Salmona. 5. A Salmon rodi Vooza s Rahavom. A Vooz rodi Ovida s Rutom. A Ovid rodi Jeseja. 6. A Jesej rodi Davida cara. A David car rodi Solomuna s Urijnicom. 7. A Solomun rodi Rovoama. A Rovoam rodi Aviju. A Avija rodi Asu. 8. A Asa rodi Josafata. A Josafat rodi Jorama. A Joram rodi Oziju. 9. A Ozija rodi Joatama. A Joatam rodi Ahaza. A Ahaz rodi Ezekiju. 1 0. A Ezekija rodi Manasiju. A Manasija rodi Amona. A Amon rodi Josiju. 11 . A Josija rodi Jehoniju i bra}u wegovu, u seobi Vavilonskoj. 1 2. A po seobi Vavilonskoj, Jehonija rodi Salatiila. A Salatiilo rodi Zorovavela. 1 3. A Zorovavel rodi Aviuda. A Aviud rodi Eliakima. A Eliakim rodi Azora. 1 4. A Azor rodi Sadoka. A Sadok rodi Ahima. A Ahim rodi Eliuda. 1 5. A Eliud rodi Eleazara. A Eleazar rodi Matana. A Matan rodi Jakova. 1 6. A Jakov rodi Josifa, mu`a Marije, koja rodi Isusa prozvanoga Hrista. 1 7. Svega dakle kolena od Avrama do Davida, kolena ~etrnaest, a od Davida do seobe Vavilonske, kolena ~etrnaest, a od seobe Vavilonske do Hrista, kolena ~etrnaest.

13

1. Broj imenica koje se pojavquju u prvih 17 stihova je 56 (7h8).
1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~, ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m. 2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: 0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw/b: )Iakw\b de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~: 3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\ e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m. 4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b: )Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n: Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n: 5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v (Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Iessai/: 6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou: 7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m: (Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\ de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f: 8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t: )Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m: )Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an: 9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m: )Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an. 10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~: Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v: 0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an: 11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov. 12. Meta\ de\ th\n metoikesi/an Babulw~nov 0Iexoni/av e0ge/nnhsen to\n Salaqih/l: Salaqih\l de\ e0ge/nnhsen to\n Zorobabe/l: 13. Zorobabe\l de\ e0ge/nnhsen to\n 0Abiou/d: )Abiou\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Eliaki/m: )Eliaki/m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Azw/r: 14. )Azw\r de\ e0ge/nnhsen to\n Sadw/k: Sadw\k de\ e0ge/nnhsen to\n )Axi/m: )Axi\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Eliou/d: 15. )Eliou\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Elea/zar: )Elea/zar de\ e0ge/nnhsen to\n Matqa/n: Matqa\n de\ e0ge/nnhsen to\n )Iakw/b: 16. )Iakw\b de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwsh\f to\n a0/ndra Mari/av, e0c h~9v e0gennh/qh 0Ihsou~v o( lego/menov Xristo/v. 17. Pa~sai ou}n ai9 geneai\ a0po\ )Abraa\m e9/wv Daui\d geneai\ dekate/ssarev: kai\ a0po\ Daui\d e9/wv th~v metoikesi/av Babulw~nov geneai\ dekate/ssarev kai \a0po\ th~v metoikesi/av Babulw~nov e(/wv tou~ Xristou~ geneai\ 0dekate/ssares.

2. Odre|eni ~lan se javqa 56 puta (7h8). 3. Broj razli~itih oblika u kojima se ~lan nalazi je 7.
1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~, ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m. 2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: saa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw/b: )Iakw\b de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~: 3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\ e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m. 4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b: )Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n: Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n: 5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v (Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Iessai/: 6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou: 7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m: (Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\ de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f: 8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t: )Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m: )Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an: 9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m: )Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an. 10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~: Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v: 0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an: 11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov. 12. Meta\ de\ th\n metoikesi/an Babulw~nov 0Iexoni/av e0ge/nnhsen to\n Salaqih/l: Salaqih\l de\ e0ge/nnhsen to\n Zorobabe/l: 13. Zorobabe\l de\ e0ge/nnhsen to\n 0Abiou/d: )Abiou\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Eliaki/m: )Eliaki\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Azw/r: 14. )Azw\r de\ e0ge/nnhsen to\n Sadw/k: Sadw\k de\ e0ge/nnhsen to\n )Axi/m: )Axi\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Eliou/d: 15. )Eliou\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Elea/zar: )Elea/zar de\ e0ge/nnhsen to\n Matqa/n: Matqa\n de\ e0ge/nnhsen to\n )Iakw/b: 16. )Iakw\b de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwsh\f to\n a0/ndra Mari/av, e0c h~9v e0gennh/qh 0Ihsou~v o( lego/menov Xristo/v. 17. Pa~sai ou}n ai9 geneai\ apo\ 0Abraa\m e9/wv Daui\d geneai\ dekate/ssarev: kai\ a0po\ Daui\d e9/wv th~v metoikesi/av Babulw~nov geneai\ dekate/ssarev:kai \a0po\ th~v metoikesi/av Babulw~nov e(/wv tou~ Xristou~ geneai\ dekate/ssares.

1. bi/blov 2. ge/nesiv 3. 0Ihsou~v 4. Xristo/v 5. ui9o/v 6. Daui/d 7. Abraa/m 8. 0Isaa/k 9. 0Iakw/b 10. 0Iou/dav 11. a0delfo/v 12. Fa/rev 13. Za/ra 14. Qama/r 15. Esrw/m 16. Ara/m 17. Aminada/b 18. Naassw/n 19. Salmw/n 20. Bo/ev 21. (Raxa/b 22. 0Iwbh/d 23. (Rou/q 24. 0Iessai/ 25. basileu/v 26. Solomw/n 27. Ou0ri/av 28. (Roboa/m

29. )Abia/ 30. )Asa/f 31. 0Iwsafa/t 32. 0Iwra/m 33. 0Ozi/av 34. )Iwaqa/m 35. 0Axa/v 36. )Ezeki/av 37. Manassh~v 38. 0Amw/v 39. 0Iwsi/av 40. 0Iexoni/av 41. metoikesi/a 42. Babulw/n 43. Salaqih/l 44. Zorobabe/l 45. 0Abiou/d 46. )Eliaki/m 47. 0Azw/r 48. Sadw/k 49. )Axi/m 50. )Eliou/d 51. )Elea/zar 52. Maqa/n 53. Iwsh\f 54. a0nh/r 55. Mari/a 56. genea/

1. o9 2. tou~ 3. to/n 4. tou/v 5. ai9 6. th~v 7. th/n

14

15

4. Broj razli~itih re~i koje se pojavquju u prvih 11 stihova Jevan|eqa po Mateju je 49 (7h7). 5. Broj re~i koje po~iwu suglasnikom je 21 (7h3), a samim tim: 6. Broj re~i koje po~iwu samoglasnikom je 28 (7h4).
Dat je spisak re~i, razvrstanih po po~etnom slovu. U tekstu su podvu~ene one re~i koje po~iwu suglasnikom. Kosim slovima su ozna~ene sve razli~ite re~i.
1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~, ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m. 2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: 0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~: 3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\ e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m. 4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b: )Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n: Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n: 5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v (Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Iessai/: 6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou: 7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m: (Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\ de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f: 8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t: )Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m: )Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an: 9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m: )Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an. 10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~: Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v: 0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an: 11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov.

7. Ukupan broj slova u ovih 49 re~i je 266 ili 7h38. 8. Od ovih 266 slova, 140 ili 7h20 su samoglasnici. Samim tim: 9. Broj suglasnika je 126 ili 7h18.
(Re~i su preba~ene u latini~ni font da bi bilo lak{e automatsko brojawe karaktera). NAPOMENA: Budu}i da se pojedine re~i pojavquju u vi{e formi, na primer, imenice se javqaju i u nominativu i u akuzativu, slova su brojana tako {to su re~i posmatrane kao lekseme, onako kako se nalaze u re~enicima. Imenice i ~lan uzimani su u nominativu, a glagol u prvom licu jednine prezenta indikativa aktiva, kao {to se i navode gr~ki glagoli.
1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~, 11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m. 2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: metoikesi/av Babulw~nov. 0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~: 3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ 1. biblos 26. Boes to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\ 2. genesis 27. Rahab e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\ 3. Iesous 28. Iobed e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m. 4. Hristos 29. Rout 4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b: 5. uios 30. Iessai )Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n: 6. Dauid 31. basileus Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n: 7. Abraam 32. Solomon 5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v 8. gennao 33. Ourias (Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d 9. Isaak 34. Roboam e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n 10. de 35. Abia )Iessai/: 11. o 36. Asaf 6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n 12. Iakob 37. Iosafat basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n 13. Ioudas 38. Ioram Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou: 14. kai 39. Ozias 7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m: 15. adelfos 40. Ioatam (Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\ 16. autos 41. Ahas de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f: 17. Fares 42. Ezekias 8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t: 18. Zara 43. Manasses )Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m: 19. ek 44. Amos )Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an: 20. Tamar 45. Iosias 9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m: 21. Esrom 46. Iehonias )Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v 22. Aram 47. epi de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an. 23. Aminadab 48. metoikesia 10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~: 24. Naasson 49. Babulon Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v: 25. Salmon 0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an:

1. bi/blov 2. ge/nesiv 3. Xristo/v 4. Daui/d 5. genna/w* 6. de/ 7. kai/ 8. Fa/rev 9. Za/ra 10. Qama/r 11. Naassw/n 12. Salmw/n 13. Bo/ev 14. (Raxa/b 15. (Rou/q 16. basileu/v 17. Solomw/n 18. (Roboa/m 19. Manassh~v 20. metoikesi/a 21. Babulw/n 22. 0Ihsou~v 23. ui9o/v 24. Abraa/m 25. 0Isaa/k 26. o9 27. 0Iakw/b

28. 0Iou/dav 29. a0delfo/v 30. au0to/v 31. e0k 32. Esrw/m 33. Ara/m 34. Aminada/b 35. 0Iwbh/d 36. 0Iessai/ 37. Ou0ri/av 38. )Abia/ 39. )Asa/f 40. 0Iwsafa/t 41. 0Iwra/m 42. 0Ozi/av 43. )Iwaqa/m 44. 0Axa/v 45. )Ezeki/av 46. 0Amw/v 47. 0Iwsi/av 48. 0Iexoni/av 49. e0pi/

* Kod re~i e0ge/nnhsen samoglasnik e je formant za imperfekt. Glagol se navodi u prezentu, a tada po~iwe suglasnikom i glasi: ge/nnaw.

16

17

10. Broj re~i koje se pojavquju dva ili vi{e puta je 35 (7h5). samim tim: 11. Broj re~i koje se pojavquju samo jedanput je 14 (7h2).
Podvu~ene su re~i koje se pojavquju samo jedanput i dat je wihov spisak.

12. Broj re~i koje su pojavquju samo u jednom obliku je 42 (7h6). Samim tim: 13. Broj re~i koje se pojavquju u dva ili vi{e oblika je ta~no 7.
Dat je spisak re~i koje se pojavquju u dva ili vi{e oblika (u tekstu su to podvu~ene re~i).
1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~, ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m. 2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: 0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~: 3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\ e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m. 4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b: )Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n: Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n: 5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v (Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Iessai/: 6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou: 7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m: (Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\ de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f: 8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t: )Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m: )Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an: 9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m: )Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an. 10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~: Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v: 0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an: 11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov.

1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~, ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m. 2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: 0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~: 3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\ e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m. 4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b: )Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n: Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n: 5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v (Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Iessai/: 6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou: 7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m: (Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\ de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f: 8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t: )Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m: )Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an: 9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m: )Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an. 10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~: Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v: 0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an: 11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov.

1. bi/blov 2. ge/nesiv 3. 0Ihsou~v 4. Xristo/v 5. Za/ra 6. Qama/r 7. (Raxa/b 8. (Rou/q 9. basileu/v 10. Ou0ri/av 11. 0Iexoni/av 12. metoikesi/a 13. e0pi/ 14. Babulw/n

1. o9 2. 0Iou/dav 3. Solomw/n 4. )Ozi/av 5. )Ezeki/av 6. Manasshv~ 7. 0Iwsi/av

18

19

14. Broj imenica je 42 (7h6). Prema tome: 15. Broj re~i koje nisu imenice je 7.
Dat je spisak re~i koje nisu imenice.

16. Od ukupnog broja imenica, postoji 35 (7h5) vlastitih imena. 17. Ovih 35 imena pojavquju se, sve ukupno, 63 (7h9) puta.
Dat je spisak ovih imenica. Brojawem se mo`e utvrditi da se zaista pojavquju 63 puta.

1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~, ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m. 2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: 0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~: 3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\ e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m. 4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b: )Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n: Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n: 5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v (Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Iessai/: 6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou: 7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m: (Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\ de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f: 8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t: )Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m: )Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an: 9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwa/qam: )Iwa/qam de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an. 10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~: Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v: 0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an: 11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov.

1. genna/w 2. de/ 3. o9 4. kai/ 5. au0to/v 6. e)k 7. e0pi/

1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~, ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m. 2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: 0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~: 3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\ e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m. 4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b: )Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n: Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n: 5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v (Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Iessai/: 6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou: 7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m: (Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\ de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f: 8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t: )Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m: )Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an: 9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m: )Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an. 10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~: Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v: 0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an: 11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov.

1. 0Ihsou~v 2. Xristo/v 3. Daui/d 4. Abraa/m 5. 0Isaa/k 6. 0Iakw/b 7. 0Iou/dav 8. Fa/rev 9. Za/ra 10. Qama/r 11. Esrw/m 12. Ara/m 13. Aminada/b 14. Naassw/n 15. Salmw/n 16. Bo/ev 17. 9Raxa/b 18. 0Iwbh/d

19. (Rou/q 20. 0Iessai/ 21. Solomw/n 22. Ou0ri/av 23. 9Roboa/m 24. )Abia/ 25. )Asa/f 26. 0Iwsafa/t 27. 0Iwra/m 28. 0Ozi/av 29. )Iwaqa/m 30. 0Axa/v 31. )Ezeki/av 32. Manassh~v 33. 0Amw/v 34. 0Iwsi/av 35. 0Iexoni/av

20

21

18. Po mu{koj liniji, broj predaka Isusa Hrista je 28 (7h4). 19. Wihova imena se javqaju ukupno 56 puta (7h8). Stoga: 20. Broj vlastitih imena, koja nisu mu{ka imena Isusovih predaka, je 7 (uporediti 16. i 18.).
Dat je spisak Isusovih mu{kih predaka. Brojawem se mo`e utvrditi koliko puta se wihova imena javqaju.

21. Tri `ene su pomenute. Ukupan broj slova wihovih imena je 14 (7h2).
Dat je spisak.

1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~, ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m. 2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: 0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~: 3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\ e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m. 4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b: )Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n: Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n: 5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v (Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Iessai/: 6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou: 7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m: (Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\ de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f: 8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t: )Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m: )Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an: 9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m: )Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an. 10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~: Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v: 0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an: 11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov.

1. Daui/d 2. Abraa/m 3. 0Isaa/k 4. 0Iakw/b 5. 0Iou/dav 6. Fa/rev 7. 0Esrw/m 8. 0Ara/m 9. 0Aminada/b 10. Naassw/n 11. Salmw/n 12. Bo/ev 13. )Iwbh/d 14. )Iessai/

15. Solomw/n 16. (Roboa/m 17. )Abia/ 18. )Asa/f 19. 0Iwsafa/t 20. 0Iwra/m 21. 0Ozi/av 22. )Iwaqa/m 23. 0Axa/v 24. )Ezeki/av 25. Manassh~v 26. )Amw/v 27. 0Iwsi/av 28. 0Iexoni/av

1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~, ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m. 2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: 0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~: 3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\ e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m. 4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b: )Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n: Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n: 5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v (Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Iessai/: 6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou: 7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m: (Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\ de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f: 8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t: )Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m: )Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an: 9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m: )Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an. 10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~: Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v: 0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an: 11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov.

Qama/r (Raxa/b (Rou/q

22

23

22. Broj imenica koje nisu li~na imena je 7. 23. Ukupan broj slova ovih imenica je 49 (7h7).
Dat je spisak.

24. Samo je pomenuto ime jednog grada, a to je Vavilon. Na gr~kom jeziku re~ Vavilon sadr`i ukupno 7 slova. Babulw/n
1. Bi/blov gene/sewv 0Ihsou~ Xristou~, ui9ou~ Daui\d ui9ou~ 0Abraa/m. 2. 0Abraa\m e0ge/nnhsen to\n 0Isaa/k: 0Isaa\k de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iakw\b: )Iakw/b de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iou/dan kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~: 3. 0Iou/dav de\ e0ge/nnhsen to\n Fa/rev kai\ to\n Za/ra e)k th~v Qama/r: Fa/rev de\ e0ge/nnhsen to\n 0Esrw/m: )Esrw\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Ara/m. 4. 0Ara\m de\ e0ge/nnhsen to\n 0Aminada/b: )Aminada\b de\ e0ge/nnhsen to\n Naassw/n: Naassw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Salmw/n: 5. Salmw\n de\ e0ge/nnhsen to\n Bo/ev e0k th~v (Raxa/b: Bo/ev de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwbh\d e0k th~v (Rou/q: 0Iwbh\d de\ e0ge/nnhsen to\n )Iessai/: 6. 0Iessai\ de\ e0ge/nnhsen to\n Daui\d to\n basile/a. Daui\d de\ e0ge/nnhsen to\n Solomw~na e0k th~v tou~ Ou0ri/ou: 7. Solomw\n de\ e0ge/nnhsen to\n (Roboa/m: (Roboa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Abia/: )Abia\ de\ e0ge/nnhsen to\n )Asa/f: 8. )Asa/f de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsafa/t: )Iwsafa\t de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwra/m: )Iwra\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Ozi/an: 9. )Ozi/av de\ e0ge/nnhsen to\n )Iwaqa/m: )Iwaqa\m de\ e0ge/nnhsen to\n )Axa/v: )Axa\v de\ e0ge/nnhsen to\n )Ezeki/an. 10. 0Ezeki/av de\ e0ge/nnhsen to\n Manassh~: Manassh~v de\ e0ge/nnhsen to\n )Amw/v: 0Amw\v de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iwsi/an: 11. 0Iwsi/av de\ e0ge/nnhsen to\n 0Iexoni/an kai\ tou\v a0delfou\v au0tou~, e0pi\ th~v metoikesi/av Babulw~nov.

bi/blov ge/nesiv ui9o/v a0delfo/v basileu/v metoikesi/a Babulw/n

(Nastavak pisma:) Ovo nabrajawe numeri~kih fenomena ovih 11 stihova ne po~iwe da bude iscrpivo, ali je dovoqno pokazano da bi se objasnilo da je ovaj deo rodoslova konstruisan po jednom razra|enom planu sedmica. Okrenimo se sad rodoslovu kao celini (svih 1 7 stihova). Ne}u zamarati va{e ~itaoce govore}i o svim wegovim numeri~kim fenomenima - bile bi potrebne ~itave stranice. Ukaza}u na samo jednu osobinu. Novi Zavet je pisan na gr~kom jeziku. Grci nisu imali odvojene simbole za izra`avawe brojeva, koji bi odgovarali na{im arapskim brojevima, ve} umesto toga su koristili slova svog alfabeta; upravo kao {to su Jevreji, na ~ijem je jeziku napisan Stari zavet, koristili u istu svrhu svoja slova. Prema tome, 24 gr~ka slova predstavqaju slede}e brojeve: 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 1 0, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 1 00, 200, 300, 400, 500, 600, 700, 800 (videti tabelu na strani 44). Svako gr~ko slovo tako predstavqa jedan matemati~ki zbir, dobijen sabirawem brojeva predstavqenih tim slovima, ili wihovim numeri~kim vrednostima. Ukupan broj re~i celog rodoslova iznosi 72. Ako napi{emo wegovu numeri~ku vrednost preko svake od tih 72 re~i, i saberemo ih, dobijamo wihov zbir 42.364 ili 6.052 sedmice, distribuirane samo u slede}e alfabetske grupe: - a-b, 9.821 ili 1.403 sedmice, - g-d, 1.904 ili 272 sedmice, - e-z, 3.703 ili 529 sedmica, - q-r, 1 9.264 ili 2.752 sedmice, - s-x, 7.672 ili 1.096 sedmica. Numeri~ka vrednost 1 0 slova kori{}enih za pravqewe ovih grupa je 931, ili 7h7h1 9, {to je sadr`ilac ne samo broja 7, ve} i 7 sedmica. Neka gospodin V. R. L. poku{a da napi{e nekih 300 smisaonih re~i, kao {to to ~ini ova genealogija, i neka ponovi neke numeri~ke fenomene kao {to su ovi. Ako to u~ini za 6 meseci, zaista }e u~initi ~udo. Pretpostavimo da je Matej napravio taj podvig za mesec dana. 2) Drugi deo ovog poglavqa, stihovi 1 8-25, odnosi se na ro|ewe Hrista. On se sastoji od 1 61 re~i ili 23 sedmice, koje se
25

24

javqaju u 1 05 oblika ili 1 5 sedmica, sa re~nikom od 77 re~i ili 11 sedmica. Ovde an|eo govori Josifu. U skladu sa tim, od tih 77 re~i, an|eo koristi 28 ili 4 sedmice. Od 1 05 oblika, on koristi 35 ili 5 sedmica. Numeri~ka vrednost re~nika (razli~itih re~i) je 52.605 ili 7.51 5 sedmica, a formi (ukupno re~i) 65.429 ili 9.347 sedmica. Ovo nabrajawe, takore}i, samo po~iwe da doti~e povr{inu numerike ovog poglavqa. Ali, ono {to je ovde naro~ito vredno pa`we je ~iwenica da an|elov govor tako|e ima jednu {emu sedmica {to ga ~ini jednom vrstom prstena u prstenu, kruga u krugu. Ako gospodin V. R. L. mo`e da napi{e sli~an pasus od 1 61 re~i sa istom {emom samo sedmica (mada ovde ima i nekoliko {ema drugih brojeva) za neke tri godine, on }e u~initi jo{ ve}e ~udo. Pretpostavimo da je Matej ostvario taj podvig za samo 6 meseci. 3) Drugo poglavqe Jeva|eqa po Mateju govori o Isusovom detiwstvu. Wegov fond iznosi 1 61 re~ ili 23 sedmice, sa 896 slova ili 1 28 sedmica, i 238 formi ili 34 sedmice. Numeri~ka vrednost fonda re~i je 1 23.529 ili 1 7.647 sedmica, formi 1 66.985 ili 23.855 sedmica, i tako daqe kroz stranice nabrajawa. Ovo poglavqe ima najmawe 4 logi~ka dela, i svaki deo pokazuje sam za sebe iste fenomene koji se nalaze u poglavqu kao celini. Tako prvih 6 stihova imaju fond od 56 re~i ili 8 sedmica, itd. Tu ima nekih govora: Irod govori, mudraci govore, an|eo govori. Ovde su numeri~ki fenomeni tako iskazani da iako ima brojnih prstenova unutar prstenova i krugova unutar krugova, svaki je savr{en za sebe, iako formiraju samo deo celine. Ako gospodin V. R. L. mo`e da napi{e poglavqe kao {to je ovo, isto onako prirodno kao {to Matej pi{e, ali tako da ono sadr`i u nekih 500 re~i toliko mnogo isprepletenih, a ipak skladnih numeri~kih osobina, u recimo, preostalom delu svog `ivota - koliko god da je on sad star ili neki wegov potomak, ako on to uop{te ovako postigne, to }e zaista biti ~udo nad ~udima. Uzmimo da je Matej postigao taj podvig za samo tri godine. 4) Nema nijednog dela, od stotine wih, u celom Jevan|equ po Mateju koji nije konstruisan na ta~no isti na~in. Samo, sa svakim slede}im pasusom, te{ko}a takvog konstruisawa raste
26

ne aritmeti~kom, ve} geometrijskom progresijom, jer on uspeva da napi{e sve delove tako da razvija konstantno fiksne veze sa onim {to je bilo pre i sa onim {to ide posle. Na taj na~in bi bilo lako pokazati da bi godpodinu V. R. L. bilo potrebno nekoliko vekova da napi{e kwigu kao {to je ona koju je napisao Matej. Koliko je za to trebalo Mateju, pisac ne zna, ali kako je on to uspeo da uradi izme|u Hristovog raspe}a, 31 . godine na{e ere (wegovo Jevan|eqe nije moglo biti napisano ranije), i uni{tewa Jerusalima 70. godine (Jevan|eqe nije moglo biti napisano kasnije), to neka objasne gospodin V. R. L. i wegovi istomi{qenici. Uglavnom, Matej je to uradio i mi tako imamo na delu jednog ~udesnog i neverovatnog kwi`evnog i matemati~kog umetnika, bez premca, koji se jedva mo`e i zamisliti. Ovo je prva ~iwenica o kojoj treba da razmi{qa gospodin V. R. L. Jedna druga ~iwenica je jo{ va`nija. U samom prvom odeqku, rodoslovu o kome smo govorili, re~i koje se ne nalaze ni na jednom drugom mestu u Novom Zavetu javqaju se 42 puta, 7h6 i imaju 1 26 slova, 7h6h3, gde su oba ova braja sadr`iteqi ne samo sedmica, ve} i 6 sedmica, da navedemo samo dve od mnogim numeri~kih karakteristika ovih re~i. Ali, kako je Matej znao, kada je planirao ovu {emu za ove re~i (~ija je jedina karakteristika to da se ne javqaju ni na jednom drugom mestu u Novom Zavetu), da se one ne}e na}i u drugih 26 kwiga, da ih ne}e koristi ostalih 7 novozavetnih pisaca, osim ako ne pretpostavimo nemogu}u hipotezu da se slo`io sa wima u pogledu tog efekta. U tom slu~aju, on je morao imati pred sobom ostatak Novog Zaveta, kada je pisao svoju kwigu. Po tome, Jevan|eqe po Mateju je pisano posledwe. 5) De{ava se, me|utim, da Jevan|eqe po Marku ispoqava isti fenomen. Upravo onaj pasus, koji se tako trijumfalno u dana{wem broju ~asopisa Sun naziva “falsifikatom”, 1 2 posledwih stihova Jevan|eqa po Marku, predstavqa izme|u nekih 60 osobina sedmica, slede}e fenomene: Tih 1 2 stihova imaju 1 75 re~i ili 25 sedmica, fond od 98 re~i ili 2h7h7, sa 533 slova ili 79 sedmica, 1 33 oblika ili 1 9 sedmica itd, do najsitnijih detaqa. Marko je, dakle, jo{ jedan ~udotvorac, drugi kwi`evni genije bez premca, i na isti na~in na koji je pokazano da je Matej
27

pisao posledwi, tako se tako|e pokazuje da je i Marko pisao posledwi (u slu~aju da je pode{avao svoj tekst u skladu sa numeri~kim vrednostima). Da uzmemo tako, na primer, iz samog ovog dela slede}e: On ima samo jednu re~ koja se ne nalazi nigde drugo u Novom Zavetu - qanasimov, {to zna~i “smrtno”. Na ovu ~iwenicu ukazuju ne mawe nego 7 osobina sedmica: wena numeri~ka vrednost je 581 ili 83 sedmice, sa zbirom svojih cifara od 1 4 ili 2 sedmice, od kojih slova 3, 5, 7, 9 od po~etka te re~i imaju zbir 490 ili 7h7h5h2 {to je sadr`iteq 7 sedmica sa zbirom svojih ~inioca 21 ili 3 sedmice. U fondu re~i, woj prethode 42 re~i ili 7h6. U samom poglavqu, prethode joj 1 26 re~i ili 7h6h3, i oba ova broja su sadr`iteqi ne samo sedmice, ve} i 6 sedmica. Tako smo ustanovili tre}u ~iwenicu o kojoj treba da razmi{qa gospodin V. R. L: Matej je sigurno pisao posle Marka, a Marko, isto tako, sigurno posle Mateja. 6) Postoji, me|utim, i ~etvrta ~iwenica, a to je da i Luka predstavqa iste fenomene kao i Matej i Marko, a to isto ~ine i Jovan, Jakov, Petar, Juda i Pavle. I sad vi{e nemamo samo dva matemati~ka genija, ve} 8 wih i svaki od wih je pisao posle drugoga. 7) I ne samo to. Po{to su Luka i Petar napisali po dve kwige, Jovan 5, a Pavle 1 4, mo`e se na isti na~in pokazati da je svaka od 27 novozavetnih kwiga bila posledwa napisana. U stvari, za svaku stranicu, od wih preko 500, u gr~kom izdawu Westcott and Hort (koju je pisac stalno koristio), mo`e se ovako pokazati da je napisana posledwa (u slu~aju falsifikovawa matemati~kih zakonitosti). Ovi fenomeni postoje i nema qudskog na~ina da se oni objasne. Od 8 qudi, ne mo`e svaki pisati posledwi, a u 27 kwiga, sa nekih 500 strana, ne mo`e svaka biti posledwa napisana. Ali, kad se jednom pretpostavi da je Jedan Um upravqao celinom, onda se problem prili~no jednostavno re{ava. To zna~i da je ovo Verbalna Inspiracija “svake jote i title” Novog Zaveta. Ostaje tako samo da se doda da se potpuno istom vrstom dokaza dokazuje i za hebrejski Stari Zavet da je bio na isti na~in inspirisan.
28

Tako prvi stih 1. Kwige Mojsijeve ima 7 re~i, 28 slova ili 4 sedmice, da imenujemo samo 2 od desetina numeri~kih osobina ovog jednog stiha od samo 7 re~i. N.Y.Sun, 21. Novembar 1899. - korigovano Na ovo pismo se u ~asopisu Sun pojavilo nekoliko reakcija, ali nijedan pravi odgovor, jer postoje samo tri na~ina na koji se ono mo`e pobiti: 1 ) Pokazivawem da ~iwenice nisu onakve kakve su ovde date. 2) Pokazivawem da je za 8 qudi mogu}e da svaki pi{e posle drugih 7; da od 27 kwiga, ili nekih 500 strana, svaka od wih bude pisana posledwa. 3) Pokazivawem da ~ak i ako su te ~iwenice ta~ne, aritmetika nepogre{iva, a raspore|ivawe numerike ispravno, to ne zna~i da obi~ni qudi to nisu mogli da napi{u bez natprirodnog nadahnu}a. U skladu sa tim, ~ak 9 poznatih racionalista, me|u kojima i doktori Liman Abot (Lyman Abbot) i ^arls Eliot (Charles W. Eliot), bili su u~tivo, ali javno pozvani da pobiju ovog pisca. Jedan “nije bio zainteresovan” za pi{~eva “aritmeti~ka bavqewa”, dva su “sa `aqewem” rekli da “nemaju vremena” da tome posvete pa`wu. Drugi “nisu hteli da budu nequbazni”, ali... Ostali se nisu ni oglasili. Radi naro~ite pogodnosti za wih, pisac je od{tampao originalne podatke sa brojnim detaqima koji su im omogu}avali na najlak{i na~in da provere svaku wegovu tvrdwu, ako su to hteli. On je godinama ~inio sve {to je mogao, da nijedan nau~nik kojeg se ove stvari sigurno ti~u ne treba da ostane u neznawu o ~iwenicama ovde iznesenim i o jo{ stotinama sli~nih. Zna~ajan izuzetak u odnosu na ove gore je jedan pravnik od polo`aja ~ije se kwige o zakonu smatraju autoritativnim. On je imao dovoqno inteligencije i iskrenosti da prizna da je slu~aj Biblije, kakav je pisac izneo, neoboriv, da se za Bibliju tako pokazalo da je “apsolutno jedinstvena kwiga”. Slu~aj ovih matemati~kih zakonitosti Biblije iznudio je samo ovo priznawe ovog vrlo u~enog pisca, i u skladu sa tim, on sada ~ita pi{~evu numeriku sa velikim uva`avawem. A zatim, nezavisno od ovog priznawa, on se jo{ vi{e anga`uje u dis-

29

tribuciji svojih anti-religijskih kwiga, u pisawu kojih u`iva da tro{i svoje slobodno vreme. U drugom pismu ~asopisu New York Sun, autor je razmatraju}i neke relevantne “odgovore” na svoje prvo pismo, naveo tri na~ina da se wegove tvrdwe pobiju, a zatim nastavio: “Nijedan normalan ~ovek ne}e poku{ati da me pobije nekom drugom metodom. Da bi me pobili prvom metodom, ja ovom prilikom sa po{tovawem pozivam bilo koga, ili sve od slede}ih qudi, da doka`u da moje ~iwenice nisu ta~ne. Naime, pozivam slede}u gospodu: Limana Abota, Va{ingtona Gladena (Washington Gladen), Hebera Wutna (Heber Newton), Minot Sejvix (Minot J. Savage), predsednike Eliota sa Harvarda, Vajta (White) sa Kornela, i Harpera sa Univerziteta ^ikago, profesora Henri Tejera (J. Henry Thayer) sa Harvarda, Dr. Brigsa, i bilo kojeg drugog istaknutog, takozvanog kriti~ara. Oni se mogu udru`iti, ako ho}e, sa svim saradnicima 9. izdawa Enciklopedije Britanike koji su pisali ~lanke o biblijskim predmetima, zajedno sa desetinom matemati~ara profila profesora Simona Wukomba (Simon Newcomb). [to je ve}i profil bilo nau~nika, bilo matemati~ara, tim vi{e zadovoqavaju}e po mene. Oni }e na}i da su moje ~iwenice ta~ne. A po{to su to ta~ne ~iwenice, spreman sam da ih predstavim bilo kojoj trojici istaknutih pravnika, ili, jo{ boqe, bilo kojem sudiji vi{eg ili vrhovnog suda, i pokorim se wihovoj odluci u pogledu toga da li je neminovan zakqu~ak da samo natprirodno Nadahnu}e mo`e objasniti te ~iwenice. Sve {to bih tra`io jeste da taj sudija tretira ovaj slu~aj kao bilo koji drugi koji do|e pred wega, da bude sklon da oceni koje su stvari va`ne za raspravu, kao i relevantne ~iwenice, kad su one takve, i da pa`qivo saslu{a obe strane, kao {to to ~ini na bilo kom su|ewu.”

Dr. Ivan Panin

Jedna od najzna~ajnijih pojava u na{oj generaciji je Bo`ja priprema jedne individue da proizvede pozitivne dokaze koji }e sasvim podriti svu kritiku Biblije i poraziti ru{ila~ki ateizam gde god se ~ovek, koji iskreno misli, suo~i sa ~iwenicama. Jo{ je zanimqivija ~iwenica da je ta individua jedan preobra}eni ruski nihilist - nau~nik i matemati~ar. Upravo u vreme kad je organizovani ateizam sprovodio svoje planove da preuzme kontrolu nad Rusijom i iskoristi wene ogromne resurse da poseje seme ateizma u svakom narodu na Zemqi, Bog je pripremao Svog Rusa - Ivana Panina - da iznese nau~ne dokaze verbalne i plenarne nadahnutosti Biblije na originalnim jezicima. Gospodin Panin nije bio prvi koji je otkrio da postoji ~udna matemati~ka struktura koja se provla~i kroz Bibliju. I drugi su pisali o toj temi. Bili su to Braun (Browne) u svom Ordo Saeculoreum, Grant u svojoj Numeri~koj Bibliji (Numerical Bible) i Bulinger (Bullinger) u svojim Brojevima u Bibliji (Numbers in the Scripture). Svi su oni izneli zapawuju}e dokaze numeri~kih karakteristika u Bibliji. Ostalo je, me|utim, na gospodinu Paninu da posveti ceo svoj `ivot tom zadatku, da na|e da je svako slovo hebrejskih i gr~kih rukopisa numerisano i da zauzima svoje sopstveno posebno mesto u poretku ukupnog broja slova u Bibliji, gde su i najmawe varijacije ortografije odre|ene od strane Boga. Po{to svako gr~ko i hebrejsko slovo ima i numeri~ku vrednost (u tim jezicima se slova koriste za brojeve), svaka re~, re~enica i paragraf imaju jedan odre|eni matemati~ki zbir. Gospodin Panin se posvetio tako istrajno brojawu slova i re{avawu matemati~kih problema da se iznurio i fizi~ki.
31

30

Wegovi radovi su obimni, a otkri}a naizgled bez kraja. On je autor dela Struktura Biblije (Structure of the Bible) i revizije Novog Zaveta zasnovane na wegovim numeri~kim otkri}ima. Proizveo je na stotine traktata. Wegovo otkrivawe prakti~no beskona~nog niza slo`enih matemati~kih sistema u hebrejskim i gr~kim tekstovima Biblije, svih re~enica, kombinacija, odnosa itd, koji slede jedan uniformni dizajn, od 1. Kwige Mojsijeve (prva kwiga u Biblija) do Kwige Otkrivewe (posledwa kwiga u Bibliji), nesumwivo je Bo`ji odgovor na moderni ateizam i visoku kritiku, i dokazivawe nepogre{ivog autoriteta Biblije. To otkri}e re{ava mnoga pitawa povezana sa tekstom. Ono dokazuje da kwige na{e dana{we Biblije, i samo one, imaju tra`ene karakteristike. Ono re{ava dugotrajne sporove u pogledu nekih delova za koje nau~nici govore da treba da se elimini{u iz Biblije. U ovom spisu mogu}e je samo dota}i povr{inu ovog prou~avawa. Doktrinu o bo`anskom autoritetu Biblije uvek su sasvim podr`avali dokazi iz ispuwenih proro~anstava, iz neiscrpnih dubina otkrivene istine, iz wene neuporedive mo}i nad `ivotima qudi, iz wene neuni{tivosti i iz svedo~anstva biblijskih pisaca. Me|utim, neki su navikli da se odri~u ovih linija dokaza kao nenau~nih. Danas gospodin Panin nudi nau~ni dokaz da Bibliju nije mogao proizvesti qudski um bez i~ije pomo}i. Ovaj dokaz se nalazi u zapawuju}im numeri~kim fenomenima u okviru zakonitosti broja sedam. Bio ~ovek bolestan ili zdrav, wegov puls se mewa svaki sedmi dan. On ne mo`e izbe}i taj zakon - niti oko tog Zakonodavca. On je ugra|en u samu na{u prirodu i prisutan je kod nas i kad smo bolesni i kad smo zdravi. Dugo se ve} zna da se qudsko telo kompletno mewa svakih sedam godina. Ne samo da taj zakon broja sedam uo~avamo da se provla~i kroz stvarawe sveta, ve} se on nalazi stotinama puta u tekstu Biblije i uvek izgleda zna~ajan. Daqe, pa`qivi istra`iva~i su ~esto zapaweni nalaze}i da se taj broj uvek pojavquje na neo~ekivane na~ine. Me|utim, skeptici to mogu pripisati piscima koji smatraju “sedam” misti~nim brojem i trude se da pi{u va`ne re~enice u ta~no sedam re~i, ili da spretno razviju teme u sedam delova.
32

Rad gospodina Panina, me|utim, ne bavi se prevodima, ve} hebrejskim i gr~kim tekstom. Neozbiqan je svaki onaj ko poku{ava da odr`i verbalnu inspiraciju King Xejms verzije Biblije (prevod Biblije na engleski jezik) ili bilo koje druge verzije prevoda. Te{ko}e prevoda su ogromne. Ali, kako je gospodin Panin do{ao do originala kad ne znamo da imamo originale? Odgovor je taj, da pore|ewe stotina rukopisa, do danas sa~uvanih, pokazuje uniformnost koja dokazuje jedan zajedni~ki izvor. Tekst koji gospodin Panin koristi u svojim brojawima je Primeweni hebrejski tekst za Stari zavet (Received Hebrew Text of the Old testament) i Wescott and Hort verziju teksta za Novi zavet. On ima reference i na mnoge druge tekstove. Treba zapaziti da matemati~ki prora~uni gotovo neizbe`no podr`avaju Wescott and Hort verziju Novog zaveta. Sledi jedan skra}eni primer vrste fenomena koje gospodin Panin nalazi u ovim tekstovima: On uzima kao predmet prou~avawa Hristov rodoslov u Jevan|equ po Mateju 1,1 -1 7, ili jednu kwigu Biblije kao celinu, ili Bibliju u celosti, i pokazuje slede}u vrstu fenomena: - broj re~i u re~niku deqiv je sa brojem sedam, - broj re~i koje po~iwu sa samoglasnikom deqiv je sa sedam, - broj re~i koje po~iwu sa suglasnikom deqiv je sa sedam, - broj slova u re~niku deqiv je sa sedam, - od ovih slova, broj onih koja su suglasnici i onih koja su samoglasnici deqiv je sa sedam, - broj re~i koje se javqaju u re~niku vi{e od jednom deqiv je sa sedam, - broj onih re~i koje se javqaju samo jednom, tako|e je deqiv sa sedam, - broj re~i koje se javqaju u vi{e od jednog oblika deqiv je sa sedam; broj onih koje se javqaju u samo jednom obliku tako|e je deqiv sa sedam. - broj imenica je deqiv sa sedam; broj re~i koje nisu imenice tako|e je deqiv sa sedam, - broj vlastitih imena je deqiv sa sedam; broj mu{kih imena je deqiv sa sedam i broj `enskih imena je deqiv sa sedam, - broj re~i koje po~iwu svakim slovom alfabeta deqiv je sa sedam.
33

Biblija je pisana na dva jezika: Stari Zavet na hebrejskom (nekoliko poglavqa je pisano na haldejskom jeziku koji je u numeri~ke svrhe isti kao i hebrejski); Novi Zavet na gr~kom jeziku. Oba ova jezika imaju ovu osobenost: oni nemaju odvojene simbole za brojeve koji odgovaraju na{im modernim arapskim brojevima: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 0. Umesto wih, oni koriste slova svog alfabeta, tako da svako slovo predstavqa i izvesni broj; to se naziva “numeri~ka vrednost broja”. Po{to se svaka re~ sastoji od slova, numeri~ka vrednost jedne re~i je zbir numeri~kih vrednosti wenih slova. Numeri~ka vrednost svakog re~eni~nog odeqka, poglavqa, kwige, toma ili biblioteke, zbir je numeri~kih vrednosti re~i iz kojih se ona sastoji. Na primer, 24 slova gr~kog alfabeta predstavqaju slede}e brojeve: 1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 1 0, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 1 00, 200, 300, 400, 500, 600, 700, 800 (videti tabelu na strani 44). Pomo}u ovih numeri~kih vrednosti, Grci i Jevreji su vr{ili sve svoje ra~unske operacije. Ali, u Bibliji se korist jo{ jedan dodatni sistem u svrhu numeri~ke konstrukcije teksta - sistem “mesnih vrednosti”. Mesna vrednost za jedno slovo u Bibliji, bilo hebrejsko ili gr~ko, je broj mesta koje to slovo zauzima u alfabetu. U skladu s tim, u hebrejskom jeziku su mesne vrednosti i numeri~ke vrednosti prvih 1 0 slova iste. Isto je slu~aj i sa prvih 5 slova u gr~kom jeziku. Ali, 11. hebrejsko slovo ne zna~i 11, ve} 20. U skladu sa tim, wegova numeri~ka vrednost je 20, ali mu je mesna vrednost 11 ; posledwe, 22. slovo hebrejskog alfabeta, zna~i 400. Prema tome, wegova numeri~ka vrednost je 400, ali mu je mesna vrednost 22. Isto se odnosi i na gr~ki alfabet. Wegovo 6. slovo zna~i 7; ovo je wegova numeri~ka vrednost, ali mu je mesna vrednost 6. Puna vrednost hebrejskog ili gr~kog slova je zbir wegove numeri~ke i mesne vrednosti; tako je vrednost re~i “Isus” u gr~kom jeziku 975, od ~ega je numeri~ka vrednost 888, a mesna vrednost 87. Zapazite daqe karakteristike: - numeri~ka vrednost re~nika deqiva je sa sedam. - numeri~ka vrednost raznih alfabetskih grupa deqiva je sa sedam. - numeri~ka vrednost raznih oblika u kojima se re~ javqa, proizvodi isti fenomen.
34

Gorwa numeracija jedva da povr{no doti~e numeriku koju je otkrio gospodin Panin. On izaziva bilo kog ~oveka da inteligentno napi{e bilo koji odeqak od 300 re~i, proizvede neke numeri~ke fenomene sli~nih vidova i da ga dovr{i za {est meseci. Gospodin Panin ka`e da }e bilo koji ~ovek, koji to ostvari, dokazati da je ~udotvorac. Nijedan ~ovek to ne mo`e da u~ini. Ali, mnogi od autora Biblije bili su qudi izabrani iz vrlo niskih `ivotnih krugova, imaju}i malo ili nimalo {kole. Da su Matej, Marko, Luka ili Jovan, na primer, poku{ali da nepomognutom qudskom mudro{}u pi{u i proizvedu skladne numeri~ke karakteristike koje nalazimo kroz sve wihove kwige, koliko bi im bilo potrebno da ih napi{u? Setite se da sa svakom dodatnom re~enicom te{ko}a konstruisawa na ovom planu raste aritmeti~kom i geometrijskom progresijom, jer bi oni onda poku{avali da napi{u svaki odeqak tako da razviju konstantno fiksne numeri~ke veze sa onim {to ide pre i {to dolazi kasnije. Ali, ostaje jedna jo{ vi{e zapawuju}a ~iwenica: Broj re~i koje se nalaze u Jevan|equ po Mateju, a koje se ne nalazi ni u jednoj drugoj kwizi Novog Zaveta, ispoqava jedan razra|eni numeri~ki dizajn. Kako je Matej znao da je koristio re~i koje ne}e biti kori{}ene ni u jednoj od ostalih 20 kwiga? On je morao da ima pred sobom sve te kwige i da svoju kwigu pi{e posle svih drugih pisaca. [tavi{e, svaka od tih ostalih kwiga ispoqava sli~an fenomen. Da li je svaki pisac pisao posledwi? Ako nije, onda, da li je svaki od tih pisaca ~ita~ misli, i literarni i matemati~ki genije bez premca u istoriji, kakav se te{ko mo`e i zamisliti? Gospodin Panin nastavqa, dokazuju}i numerikom da svaka kwiga na{e Biblije ima takve osobine, da je svaka od wih neophodna da bi se ta~no sprovela numeri~ka {ema cele Biblije, i da se ni{ta ne mo`e ni dodati ni oduzeti Bibliji kakvu imamo, a da se ne naru{e te karakteristike. Od prvog stiha 1. Kwige Mojsijeve, pa do posledweg stiha kwige Otkrivewe, nalaze se ti Bo`ji dokazi. Za Boga prirode se tako dokazuje da je Bog Biblije. rasprava dana{wih skeptika, dakle, nije sa onima koji veruju u Bibliju, ve} sa samim Bogom.
35

Ali, 7 nije jedini broj koji je ovde zanimqiv. Ima jednako zanimqivih razvoja i kod drugih brojeva, od kojih su svi zna~ajni i na svojim mestima. Na{a Biblija ima 66 kwiga, od kojih se neke pripisuju nekom autoru po imenu, dok su druge anonimne (kwige koje pisci nisu potpisali). One koje se pripisuju izvesnim piscima, ili u celini ili delimi~no, su slede}e: 2. Kwiga Mojsijeva (Izlazak), 3. Kwiga Mojsijeva (Leviti), 4. Kwiga Mojsijeva (Brojevi), 5. Kwiga Mojsijeva (Zakoni ponovqeni), pripisuju se bar delimi~no Mojsiju, ili se navode kao Mojsijeva dela u drugim delovima Biblije. Kwige proroka Isaije, Jeremije, Jezekiqe i 1 2 malih proroka pripisuju se piscima ~ija imena redom nose. Psalmi se pripisuju Davidu. Pri~e Solomunove i Pesma nad pesmama se pripisuju Solomunu, a “Kwiga propovednikova” - “sinu Davidovom”. Kwiga proroka Danila, Kwiga Jezdrina i Nemijina pripisuju se, redom, tim autorima. Jakovqeva poslanica, 1. i 2. Petrova poslanica i Judina poslanica nose imena pisaca. Poslanice Pavlove, sa izuzetkom one Jevrejima, pripisuju se Pavlu. Otkrivewe se pripisuje Jovanu. Anonimne kwige su: 1. Kwiga Mojsijeva (Kwiga postawa), Kwiga Isusa Navina, Kwiga o sudijama, 1. i 2. Kwiga Samuilova, 1. i 2. Kwiga o carevima, Kwiga o Jovu, Kwiga o Ruti, Pla~ Jeremijin, Kwiga o Jestiri, 1. i 2. Kwiga dnevnika, Jevan|eqe po Mateju, Jevan|eqe po Marku, Jevan|eqe po Luci, Jevan|eqe po Jovanu, Dela apostolska, 1, 2. i 3. Jovanova poslanica i Jevrejima poslanica (ponovimo da su ovo kwige koje autori nisu potpisali i zato se one tretiraju kao anonimne). U pogledu pisaca, imenovanih kao autora kwiga Biblije, nekima se pripisuje vi{e od jedne jedne kwige. Mojsije ima 4, Solomon 3, Petar 2, Pavle 11. Drugi pisci imaju samo po jednu kwigu koja im je pripisana. Treba imati na umu da su kwige Biblije na hebrejskom prihva}enom tekstu i gr~kom tekstu slo`ene druga~ije nego u na{oj Bibliji. Wihov poredak na originalnim jezicima dat je u tabeli na slede}oj strani. Wihov broj je 66 ili 6h11. Anonimnih kwiga je 22 ili 2h11. Neanonimnih kwiga je 44 ili 4h11.
36

ORIGINALNI REDOSLED KWIGA U BIBLIJI
1 . 1 . Kwiga Mojsijeva 2. 2. Kwiga Mojsijeva 3. 3. Kwiga Mojsijeva 4. 4. Kwiga Mojsijeva 5. 5. Kwiga Mojsijeva 6. Kwiga Isusa Navina 7. Kwiga o sudijama 8. 1 . Kwiga Samuilova 9. 2. Kwiga Samuilova 10. 1 . Kwiga Carevima 11. 2. Kwiga Carevima 12. Kwiga proroka Isaije 13. Kwiga proroka Jeremije 14. Kwiga proroka Jezekiqa 15. Kwiga proroka Osije 16. Kwiga proroka Joila 17. Kwiga proroka Amosa 18. Kwiga proroka Avdije 19. Kwiga proroka Jone 20. Kwiga proroka Miheja 21. Kwiga proroka Nauma 22. Kwiga proroka Avakuma 23. Kwiga proroka Sofonije 24. Kwiga proroka Ageja 25. Kwiga proroka Zaharije 26. Kwiga proroka Malahije 27. Psalmi 28. Pri~e Solomunove 29. Kwiga o Jovu 30. Pesma nad pesmama 31 . Kwiga o Ruti 32. Pla~ Jeremijin 33. Kwiga propovednikova 34. Kwiga o Jestiri 35. Kwiga proroka Danila 36. Kwiga Jezdrina 37. Kwiga Nemijina 38. 1 . Kwiga dnevnika 39. 2. Kwiga dnevnika 40. Jevan|eqe po Mateju 41 . Jevan|eqe po Marku 42. Jevan|eqe po Luci 43. Jevan|eqe po Jovanu 44. Dela apostolska 45. Jakovqeva poslanica 46. 1 . Petrova poslanica 47. 2. Petrova poslanica 48. 1 . Jovanova poslanica 49. 2. Jovanova poslanica 50. 3. Jovanova poslanica 51 . Judina poslanica 52. Rimqanima poslanica 53. 1 . Korin}anima poslanica 54. 2. Korin}anima poslanica 55. Galatima poslanica 56. Efescima poslanica 57. Filibqanima poslanica 58. Kolo{anima poslanica 59. 1 . Soluwanima poslanica 60. 2. Soluwanima poslanica 61 . Jevrejima poslanica 62. 1 . Timotiju poslanica 63. 2. Timotiju poslanica 64. Titu poslanica 65. Filimonu poslanica 66. Otkrivewe
37

Od tih 44 kwiga, 22 ili 2h11, pripadaju piscima vi{e od jedne kwige, a 22 ili 2h11 piscima samo jedne kwige. Zbir ovih 66 brojeva iznosi 2211 ili 201 jedanaestica. Ovaj broj se deli ovako: 22 kwige autora vi{e od jedne kwige imaju 946 ili 86 jedanaestica. Ostalih 44 imaju 1 265 ili 11 5 jedanaestica. Od ovih 66 kwiga, 22 su poslanice. Wihovi brojevi su (od Jovana do Filimona) 45 - 65. Sad se zbir 2211, za 66 kwiga, deli tako izme|u poslanica i neposlanica: poslanice imaju 11 55 ili 1 05 jedanaestica; neposlanice imaju 1 056 ili 96 jedanaestica. Slede}i autori: Mojsije, David, Isaija, Jeremija, Osija, Joilo i Danilo se izri~ito navode u Novom Zavetu. Brojevi wihovih kwiga su 2, 3, 4, 5, 1 2, 1 3, 1 5, 1 6, 27, 35. Zbir je 1 32 ili 1 2 jedanaestica. Sad uzmimo numeri~ke vrednosti biblijksih autora (onih kojima se pripisuju kwige), na osnovu zbira numeri~kih vrednosti svakog slova wihovog imena:
Mojsije 345 (‫)משה‬ Isaija 401 (‫)ישעיהו‬ Jeremija 271 (‫)ירמיהו‬ Jezekiq 1 56 (‫)יחזקאל‬ Osija 381 (‫)הושע‬ Joilo 47 (‫)יואל‬ Amos 1 76 (‫)עמוס‬ Avdija 91 (‫)עבדיה‬ Jona 71 (‫)יונה‬ Mihej 75 (‫)מיכה‬ Naum 104 (‫)מ = ם( )נחום‬ Avakum 216 (‫)חבקוק‬ Sofonija 235 (‫)צפניה‬ Agej 21 (‫)חגי‬ Zaharija 242 (‫)זכריה‬ Malahija 101 (‫)מלאכי‬ David 1 4 (‫)דוד‬ Solomun 375 (‫)שלמה‬ Danilo 95 (‫)דניאל‬ Jezdra 278 (‫)עזרא‬ Nemija 113 (‫)נחמיה‬ Pavle 781(Paulov) (v = s) Petar 755 (Petrsv) Jakov 833 (Iakwb) Juda 685 (Ioudav) Jovan 1069 (Iwanhv)

Ukupno: 7931 ili 11 h7h1 03 ili 11 h721 Zbir je 721 jedanaestica. Zbir brojeva ~inilaca 7, 11, 1 03 je 1 21 ili 11 jedanaestica. Prisustvo ovih ~inilaca jedanaestica u vezi sa brojem, redom i imenima pisaca, ili je slu~ajno ili planirano. To da broj kwiga u Bibliji treba da je sadr`alac broja 11 moglo bi biti sasvim slu~ajno, me|utim, samo je svaki jedanaesti broj
38

sadr`alac od jedanaest, i {ansa da bilo koji broj bude sadr`alac od 11 je samo 1 : 11. Da ovaj broj bude tako podeqen izme|u anonimnih i neanonimnih kwiga i da svaka grupa bude tako|e jedan sadr`alac od 11 - to tako|e mo`e biti slu~ajno, ali su {anse za to samo 1 : 11 h11 ili 1 : 1 21. Da ovaj broj bude tako podeqen izme|u anonimnih kwiga, i jedanaesticama me|u autorima samo jedne kwige i onih vi{e od jedne - mo`e biti slu~ajno, ali je {ansa za to samo 1 : 11 h11 h11 ili 1 331. Idu}i tako kroz osam prime}enih karakteristika jedanaestica, svaka od wih bi mogla biti slu~ajna, ali je {ansa za to samo 1 : 11 8 ili 21 4.358.881. Sad je zbir numeri~kih vrednosti ovih 26 autora (7.931) tako|e sadr`alac broja 7. Od ovog broja, 21 pisac Starog zaveta ili 3 sedmice imaju 3.808 ili 544 sedmice, a pisci Novog zaveta imaju 4.1 23 ili 589 sedmica. Od broja 3.808, koji pripada piscima Starog zaveta, 2.933 ili 41 9 sedmica pripadaju Kwigama Zakona i Proro~kim kwigama, od Mojsija do Malahije, a 1.1 90 ili 1 70 sedmica pripadaju piscima Istorijskih kwiga, od Davida do Nemije. (Kwige Starog zaveta su podeqene u tri celine: 1 ) Kwige Zakona; to su kwige ozna~ene brojevima 1 -5 u tabeli na strani 37, 2) Proro~ke kwige, od 6-26, i 3) Istorijske kwige, od 27-39.) Sedam od 21 starozavetnog pisca, ili 3 sedmice, izrazito se imenuju kao takvi u Novom Zavetu - Mojsije, David, Isaija, Jeremija, Danilo, Osija, Joilo. Numeri~ka vrednost wihovih imena je 1 .554 ili 222 sedmice. Numeri~ka vrednost Mojsijevog imena, koji zapo~iwe tu listu, i Jovana koji je zavr{ava, 345 i 1.069, daju 1.41 4 ili 202 sedmice. Biblija po~iwe hebrejskom re~ju “bere{it” - po~etak, a zavr{ava gr~kom re~ju “hagios” - svet. Ova hebrejska re~ se javqa u slede}im kwigama: 1 -5. Mojsijeva, 1. Samuilova, Isaija, Jeremija, Jezekiq, Osija, Amos, Mihej, Psalmi, Pri~e, Jov, Propovednik, Danilo, Nemija, 2. Dnevnikova. Ova gr~ka re~ se javqa u slede}im novozavetnim kwigama: Matej, Marko, Luka, Jovan, Dela, 1. i 2. Petrova, 1. Jovanova,
39

Juda, Rimqanima, 1. i 2. Korin}anima, Efescima, Filibqanima, Kolo{anima, 1. i 2. Soluwanima, Jevrejima, 1. i 2. Timotiju, Titu, Filimonu, Otkrivewu. Ovih kwiga ima ukupno 42 ili 6 sedmica. Uzmimo brojeve ovih kwiga po redu wihovog mesta - wihov zbir je 1 575 ili 225 sedmica. Ovih 8 karakteristika sedmica, u vezi sa redom i piscima kwiga, mogu tako|e biti slu~ajne, ali je {ansa da se te karakteristike sedmica i jedanaestica na|u zajedno 1 : nekoliko milijardi. Jasno je pokazano da dana{wi broj kwiga Biblije nije slu~ajan, ve} planiran. Vidi se da je odnos izme|u anonimnih i neanonimnih kwiga planirana. Vidi se da je odnos izme|u broja kwiga koje pripadaju jednom piscu i broja koji pripada piscima vi{e od jedne kwige planirana. Vidi se da je odnos u Bibliji izme|u poslanica i neposlanica planirana. Vidi se da je broj kwiga pisaca citiranih u Novom Zavetu iz Starog Zaveta planiran. Vidi se da je redosled biblijskih kwiga na hebrejskom i gr~kom jeziku planiran. Vidi se da su imena 26 pisaca Biblije planirana. Ako pretpostavimo qudsko autorstvo, ovi numeri~ki fenomeni u poretku i anonimnosti i neanonimnosti biblijskih kwiga sasvim su neobja{wivi. Ali, pretpostavka da je jedan vrhunski matemati~ki Duh, matemati~ki Autor prirode, planirao ovu numeriku (koje sami pisci nisu bili svesni), odmah obja{wava ne samo ove fenomene, ve} hiqade onih koji se mogu izneti. Da li ovo zna~i da }e nau~nici koji su kriti~ki orijentisani prema religiji, i ateisti i nevernici sad svi biti dovedeni do toga da saviju kolena pred Bogom i da prihvate Bibliju? Ne, zaista! Stotine wih koji su se ve} suo~ili sa ovim ~iwenicama guraju ih na stranu govore}i ili da nemaju vremena da istra`uju ili da nisu zainteresovani za matematiku Biblije. “Svet svojom mudro{}u nije upoznao Boga” i “neduhovan ~ovek ne prihvata ono {to dolazi od Duha Bo`jeg” (1. Korin}anima 1 ,21; 2,1 4), bez obzira koliko jaki mogu biti dokazi bo`anske inspiracije koji su predstavqeni. Ako sam Hristos nije mogao da ubedi nau~nike svoga doba, nikakvi numeri~ki fenomeni, danas predstavqeni, ne}e ubediti one koji ne `ele da budu ube|eni.
40

“A ovo je sud, {to videlo do|e na svet, i qudima omiqe vi{e tama nego videlo, jer wihova dela behu zla” (Jovan 3,1 9). Vrednost ovih otkri}a le`i uglavnom u wihovoj mo}i da potvrde veru religioznim qudima u ovim te{kim danima, ohrabruju}i ih da sa obnovqenom snagom afirmi{u biblijske vrednosti, {to je, pra}eno ube|uju}om mo}i Svetog Duha, u stawu da slomi nevernost onih koje je zaslepio neprijateq du{a.

Zakqu~ak U pogledu rada Dr. Panina, prof. A. Gordon Melvin, istaknut na poqu javnog obrazovawa, otputovao je u Alder{ot, Kanada, da vidi Dr. Panina, i izvestio nas je o slede}em: “Posle razgovora sa Dr. Paninom i temeqno pregledav{i wegov rad, ose}am da je vreme za jedan uskla|eni napor onih koji poznaju ovaj rad, da bi ga u~inili dostupnim onima koji ne znaju za wega. Nalazim da Dr. Panin poseduje podatke u obliku numeri~kih saglasnosti koji predstavqaju godine rada. Alarmiran sam time {to ih vidim u takvom propadqivom stawu. Ako bi se wegova ku}a zapalila, wegov `ivotni rad bi u velikoj meri propao. Neki mladi qudi bi trebalo da dobiju ove znawe i neka sredstva podr{ke za jedno vreme, da bi mogli da u~e kod Dr. Panina i da bi bili u stawu da sprovode ove studije sa ~udesnim rezultatima u godinama koje dolaze.” Dr. V. Bel Doson (W. Bell Dawson), poznati kanadski nau~nik, pi{e: “Ja se sasvim sla`em sa onim {to ka`ete o radu Dr. Panina koji poznajem ve} mnogo godina. Ja sam naro~ito zainteresovan za wegov uticaj na opredeqewe izme|u ’raznih ~itawa’ koji bi bio vrlo vredan. Verujem da bi se wegov veliki rad mogao sa~uvati i slediti.” Dr. Artur I. Braun (Arthus I. Brown), kanadski medicinski nau~nik, tako|e je posetio Dr. Panina i pisao nam je da hitno, svim sredstvima, obznanimo wegov rad. Dr. D. M. Panton, izdava~ ~asopisa Zora, ka`e: “Otkri}e gospodina Panina, zapawuje}e koliko to jedno otkri}e samo mo`e biti, jedno je od Bo`jih na~ina za re{ewe
41

problema tokom posledwe krize. Ono je smrtni udarac za svu ru{ila~ku kritiku, ne da bi ti kriti~ari bili ube|eni, jer wihovi izvori sumwe le`e daleko dubqe od intelekta; ono prosto quqa wihovo tlo; ipak, ono ostaje za sve koji se obra}aju intelektu, jedan odgovor iz intelekta, od strane milostivog Boga koji susre}e svaku du{u na wenom vlastitom tlu. Nekorektni analiti~ar Biblije stoji otkriven kao slabi analiti~ar u razumevawu slo`enosti o kojoj nikada nije ni sawao. Verbalna inspiracija je ovde matemati~ki dokazana, van doma{aja svake kritike. Biblija se otkriva kao jedan pergament, koji kad se iznese na svetlo otkriva potpis svog Stvoriteqa; jedno pismo koje nosi ta~no onaj otisak ~udesne aritmetike koju nose i sne`ne pahuqice koje padaju po jednom nepogre{ivom matemati~kom obrascu ili savr{ene spirale {koqki. Kriti~arima gospodina Panina bih rekao: Dovodite li u pitawe wegove brojke? Ako je tako, gde su one pogre{ne? Ako nisu, wegovi zakqu~ci su neoborivi. Ne mo`ete se prepirati sa matematikom.”

Vrednosti hebrejskog i gr~kog alfabeta
Poglavqe 1 Biblija je pisana na dva jezika: Stari Zavet na hebrejskom jeziku (nekoliko poglavqa na haldejskom, koji je u numeri~ke svrhe isti kao i hebrejski); Novi Zavet na gr~kom. Oba ova jezika imaju ovu jedinstvenu osobenost - nemaju odvojene simbole za brojeve koji bi odgovarali na{im modernim arapskim brojevima: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 0. Umesto wih, oni koriste slova svog alfabeta, tako da svako hebrejsko i gr~ko slovo predstavqa tako|e i izvesni broj, {to se naziva numeri~kom vredno{}u slova. Tako gr~ko slovo “alfa” (a) predstavqa 1, pa je numeri~ka vrednost slova “alfa” - 1. Slovo “kapa” (k) predstavqa 20, i wegova numeri~ka vrednost je 20 (videti tabelu na slede}oj strani). Po{to se svaka re~ sastoji od slova, numeri~ka vrednost jedne re~i je zbir numeri~kih vrednosti wenih slova. Numeri~ka vrednost jedne re~enice, pasusa, poglavqa, kwige, toma ili skupa kwiga, je zbir numeri~kih vrednosti re~i od kojih se oni sastoje. Poglavqe 2 U tabeli na slede}oj strani date su numeri~ke vrednosti ova dva alfabeta. Pomo}u ovih numeri~kih vrednosti Grci i Jevreji su vr{ili svoje numeri~ke operacije, ali u Bibliji se koristi i jedan dodatni sistem u svrhu numeri~ke konstrukcije teksta, onaj mesnih vrednosti. Poglavqe 3 Mesna vrednost jednog slova u Bibliji, bilo hebrejskog ili gr~kog, jeste broj mesta koje to slovo zaizima u alfabetu. U skladu sa tim, u hebrejskom jeziku su mesne vrednosti i

42

43

NUMERI^KE VREDNOSTI HEBREJSKOG I GR^KOG ALFABETA
MESNA VREDNOST NUMERI^KA VREDNOST VREDNOST MESNA VREDNOST NUMERI^KA VREDNOST VREDNOST

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 253

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 200 300 400 1495

2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 31 42 53 64 75 86 97 108 119 220 321 422 1748

‫א‬ ‫ב‬ ‫ג‬ ‫ד‬ ‫ה‬ ‫ו‬ ‫ז‬ ‫ח‬ ‫ט‬ ‫י‬ ‫כ‬ ‫ל‬ ‫מ‬ ‫נ‬ ‫ס‬ ‫ע‬ ‫פ‬ ‫צ‬ ‫ק‬ ‫ר‬ ‫ש‬ ‫ת‬

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 300

1 2 3 4 5 7 8 9 10 20 30 40 50 60 70 80 100 200 300 400 500 600 700 800 3999

2 4 6 8 10 13 15 17 19 30 41 52 63 74 85 96 117 218 319 420 521 622 723 824 4299

a b g d e z h q i k l m n c o p r s t u f x y w

numeri~ke vrednosti prvih deset slova iste. Isti je slu~aj i sa prvih 5 slova u gr~kom jeziku. Ali, 11. hebrejsko slovo ne predstavqa 11, ve} 20. Prema tome, wegova numeri~ka vrednost je 20, ali je wegova mesna vrednost 11. Posledwe slovo hebrejskog alfabeta, 22, predstavqa broj 400. Prema tome, wegova numeri~ka vrednost je 400, ali mu je mesna vrednost 22. Isto se odnosi i na gr~ki alfabet. Wegovo 6. slovo predstavqa broj 7. Ovo je wegova numeri~ka vrednost, ali je wegova mesna vrednost 6. Vrednost jednog hebrejskog ili gr~kog slova, ili re~i, je zbir wegove numeri~ke i mesne vrednosti. Tako je vrednost re~i “Isus” (Ihsouv), na gr~kom jeziku 975, od ~ega je numeri~ka vrednost 888, a mesna vrednost 87. Hebrejskih brojeva 6 i 90 nema u gr~kom, a gr~kih brojeva 500, 600, 700 i 800 nema u hebrejskom jeziku. Svi drugi brojevi su zajedni~ki za oba alfabeta. Izostavqaju}i, dakle, duplikate, postoji 26 numeri~kih vrednosti kori{}enih u alfabetima biblijskih jezika: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 1 0, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90, 1 00, 200, 300, 400, 500, 600, 700, 800 i wihov ukupni zbir je 4.095 ili 7h3h3h5h1 3.

Poglavqe 4 Ovaj broj 4.095 je po sebi 5h7h9h1 3. Svrha ovog teksta je da poka`e da se jedan razra|eni plan sedmica, devetki i trinaestica, kombinovanih sa peticama, ili jednih sa drugima, prote`e kroz ovih 26 numeri~kih vrednosti, sa wihovim zbirom od 4.095. Poglavqe 5 Broj 4.095 je zbir 585 sedmica (osobina 1 ). Brojevi do sto imaju zbir 595 ili 7h5h1 7. Oni preko 1 00 imaju zbir 3.500 ili 7h500 (osobina 2). Od ovih posledwih, oni preko 500 imaju zbir 2.1 00 ili 7h300. Oni od 200 do 500 imaju zbir 1 .400, ili 7h200 (osobina 3). Ovi posledwi su po svom redu podeqeni ovako: 2 sredwa imaju zbir 700 ili 7h1 00, a 2 krajwa imaju zbir tako|e 700 (osobina 4). Po{to su ~inioci broja 700: 7, 2, 2, 5, 5, sa svojim zbirom od 21 , ili tri sedmice, oni daju osobine 5 i 6.
45

44

Svaki sedmi broj u ovom slu~aju je 7, 50, 300, i oni imaju kao zbir 357 ili 7h51 , ostavqaju}i za druge 3.738. Zbir cifara broja 3.738 je 21 ili 3 sedmice (osobina 8). I po{to su 26 numeri~kih vrednosti (poglavqe 3) 2 trinaestice, svaki trinaesti broj, 40 i 800, daju zbir 840 ili 7h3h5h2h2h2, {to je 1 20 sedmica (osobina 9), sa zbirom tih ~inilaca od 21 ili tri sedmice (osobina 1 0), ostavqaju}i za ostale 3.255 ili 7h3h5h31 . Ovo deqewe je pomo}u 7h3h5 ili 1 05. Kona~no, zbir cifara 26 brojeva koji daju zbir 4.095 je 1 26, ili 7h9h2, kombinacija 9 sa 7 (osobina 11). Ovo nabrajawe osobina sedmica, kao {to }e se videti, nije iscrpqeno. Ali, po{to je {ansa da su one neplanirane, da su prosta slu~ajnost, samo 1 :711 ili 1.977.326.743, odnosno, skoro 1 : nekih 2 milijarde, vidi se jedan razra|eni plan sedmica kako se prote`e kroz ovih 26 numeri~kih vrednosti.

77 ima za zbir svojih cifara 1 4 ili 2 sedmice, dok zbir grupa do prve i posledwe (druga i peta grupa), 7 i 1.400, imaju za zbir 1 .407 ili 7h3h67, opet sa 77 kao zbirom svojih ~inilaca, ili 7h11 (osobina 1 8), a zbir wegovih vlastitih cifara je 1 4 ili 2 sedmice (osobina 1 9). Najzad, dva broja koja se sastoje potpuno od sedmica: 7 i 77, imaju za svoj zbir 84 ili 7h2h2h3, sa zbirom svojih ~inilaca 1 4 ili 2 sedmice (osobina 20). Jedna vrlo razra|ena {ema sedmica se tako provla~i ne samo kroz zbir od 4.095, ve} i kroz wegove razne podele i grupe.

Poglavqe 6 26 numeri~kih vrednosti spadaju u slede}e uzastopne grupe sedmica:
1-6 7 8 - 30 40 - 1 00 200 - 500 600 - 800 ___ _____ 856 - 2.292 jesu 21 je 7 jesu 77 jesu 490 jesu 1.400 jesu 2.1 00 _____ 4.095 ili 7h3 ili 7h11 ili 7h7h2h5 ili 7h2h2h2h5h5 ili 7h2h2h3h5h5 ili 7h3h3h5h1 3

Poglavqe 7 (1 ) 4.095 je 9h7h5h1 3, {to je sadr`alac broja 9, kao i broja 7 (osobina 1 ). Od toga, zbir jednocifrenih brojeva (od 1 -9) ovih 26 brojeva (poglavqe 1 ) iznosi 45, ili 5 devetki, a desetica i stotica iznosi 4.050 ili 50 devetki (osobina 2) puta devet (osobina 3), podeqene ovako: desetice imaju zbir 450 ili 50 devetki; stotice imaju zbir 3.600 ili 400 devetki (osobina 4). Prvi, sredwi i posledwi od 26 brojeva: 1 , 40, 50, 800, imaju zbir 891 ili 11 devetki puta devet (osobina 5), od kojih sredwi imaju zbir 90 ili 9h1 0, a prvi i posledwi imaju zbir 801 ili 89 devetki (osobina 6). (2) Slede samo uzastopne grupe devetki proizvedene od strane ovih 26 brojeva, sa wihovim zbirom od 4.095:
1-8 9 1 0 - 80 90 1 00 - 800 ___ ___ 21 0 888 imaju zbir 36 ima 9 imaju zbir 360 ima zbir 90 imaju zbir 3600 ili 9h2h2 ili 9h2h2h2h5 ili 9h2h5 ili 9h2h2h2h2h5h5

^inioci kori{}eni u ovim grupama su 2, 3, 5, 7, 11, sa 28 kao wihovim zbirom ili 4 sedmice (osobina 1 2). Najve}a i najmawa grupa imaju za svoj zbir 2.1 07 ili 7h7h43, {to je sadr`alac sedam sedmica (osobina 1 3), sa 21 kao zbirom svojih ~inilaca ili 3 sedmice (osobina 1 4). Slede}a najve}a i najmawa grupa, 1.400 i 21, je 7h7h29, {to je opet sadr`alac 7h7 (osobina 1 5), dok je 490 ili 7h7h2h5, ne samo po tre}i put sadr`alac 7h7 (osobina 1 6), ve} je zbir wegovih ~inilaca 21 ili 3 sedmice (osobina 1 7).

^inioci koje proizvode ove grupe predstavqeni su brojem 1 8, ili 2 devetke (osobina 7). Brojevi kojima ove grupe po~iwu i zavr{avaju imaju za zbir 1.098 ili 9h2h61 , {to predstavqa 1 22 devetke (osobina 8), sa zbirom svojih ~inioca od 72 (9+2+61) ili
47

46

8 devetki (osobina 9), ostavqaju}i za ostatak od 26 brojeva 2.997 ili 9h9h3h37 ili 111 devetki puta devet (osobina 1 0). (3) Ako se sad okrenemo grupi sedmica (od 1 -7 je prva grupa, a od 200-800 je druga grupa od sedam brojeva - videti poglavqe 3) nalazimo da sredwa grupa (od 8-1 00) ima za zbir 567, ostavqaju}i ostalima 3.528. Sada imamo: 567 3.528 4.095 je 9h9h7 je 9h7h7h8 je 9h7h65

(3) Ova podela proizvodi kombinaciju 7 i 1 3 uzetu 3h5 ili 1 5 puta. ^inioci broja 1.365 imaju za svoj zbir 28 ili 4 sedmice. Grupa 3 ili 17-22 ima za zbir ta dva broja 39 ili 3 trinaestice (osobina 6).

Poglavqe 9 Ako sad brojeve grupe 4, u poglavqu 8.1, pomno`imo svaki sa wihovim rednim brojevima: 1, 2, 3, 4, imamo:
1 95h1 1 30h2 1.1 70h3 2.600h4 je 1 95 je 260 je 3.51 0 je 1 0.400 ______ 1 4.365 ili 1 3h1 3h1 7h5

Jedna izuzetno razra|ena {ema devetki kao i sedmica prote`e se kroz broj 4.095 i wegovih nekoliko podela.

Poglavqe 8 (1 ) Opet: 4.095 je 1 3h5h7h9, sadr`alac broja 1 3 (osobina 1 ), kao i broja 7. Od ovoga, hebrejski jezik daje 1 .495 ili 1 3h5h23, a gr~ki daje ostalih 2.600 ili 1 3h5h5h8. Ova podela je sa 1 3h5 (osobina 2). Brojeva koji sa~iwavaju zbir 4.095 ima 26 ili 1 3h2 (osobina 3). Od wihove 51 cifre, samo 26 ili 1 3h2 su celi brojevi (osobina 4), a ostalih 25 su nule. Tih 26 brojeva formiraju slede}e uzastopne grupe trinaestica:
1 -1 4 1 5-1 6 1 7-22 23-26 __ __ 56 78 imaju zbir 1 95 imaju zbir 1 30 imaju zbir 1 .1 70 imaju zbir 2.600 _____ 4.095 ili 1 3h5h3 ili 1 3h5h2 ili 1 3h5h5h2h3 ili 1 3h5h5h2h2h2 ili 1 3h5h7h3h3

Rezultat je 1 3 trinaestica (osobine 7-8). Po{to je, dakle, 1.495=7h9h1 3h5, tri odvojene numeri~ke {eme brojeva 7, 9 i 1 3 provla~e se kroz ovih 26 alfabetskih numeri~kih vrednosti.

Poglavqe 10 Podela izme|u hebrejskog i gr~kog alfabeta (poglavqe 1 ) je slede}a:
Hebrejski: 1 .495 Gr~ki: 2.600 _____ 4.095 ili 23h1 3h5. ili 8h325 ili 1 3h5h5h8 ili 9h455 ili 1 3h9h35

(2) Brojevi kojima ove 4 grupe po~iwu imaju za svoj zbir 56 ili 8 sedmica. Brojevi kojima one zavr{avaju imaju zbir 78 ili 6 trinaestica (osobina 5). Grupe: 1, 3 2, 4 imaju zbir 1 .365 ili 1 3h7h3h5 imaju zbir 2.730 ili 1 3h7h3h5h2 ______ 4.095 je 1 3h7h3h3h5

Ovo raspore|ivawe proizvodi devetke i trinaestice koji su direktni ~inioci broja 4.095. [ansa da ovo raspore|ivawe, navedeno u ovih 1 0 poglavqa, bude neplanirano jeste 1 : nekoliko hiqada milijardi. Ovo raspore|ivawe demonstrira prisustvo jednog numeri~kog plana brojeva 7, 9 i 1 3, svih proizvedenih pomo}u broja 4.095.

48

49

Poglavqe 11 U poglavqu 6 dat je zbir 4.095 sa svojih 6 grupa sedmica, a tamo se raspravqalo o narednim podelama me|u drugim grupama:
1 - 1 00 200 - 500 600 - 800 ___ _____ 801 1.400 imaju zbir 595 imaju zbir 1 .400 imaju zbir 2.1 00 _____ 4.095

Ovo raspore|ivawe ima nekoliko uo~qivih osobina: Prvi i posledwi broj od ovih 26, 1 i 800, imaju za svoj zbir 801 ili 9h89. Ostali imaju 3.294 ili 9h3h2h61. Zbir tri broja kojima ove grupe po~iwu tako|e je 801, proizvode}i istu podelu pomo}u 9h89. 4.095 je sadr`alac 7, 9 i 1 3. Zbir cifara ova tri broja (595, 1 .400 i 2.1 00) je tako|e sadr`alac devetki. Zbir sredwe grupe je 1.400 ili 7h200. Zbir brojeva kojim zavr{avaju grupe je 1.400 ili 7h200. Zbir brojeva kojima zavr{ava posledwa grupa je 1.400 ili 7h200. I tako daqe u nedogled.

bi 8 osoba igralo neku karta{ku igru, a jedna osoba prima 4 asa, druga 4 dame, tre}a 4 kraqa, itd. Gubitnici u jednoj takvoj igri bi sa pravom tvrdili da su karte bile vrlo precizno ozna~ene protiv wih. Tako je na inteligentnim qudima ostalo da objasne ko je postavio ovaj plan u dva jedina jezika koja su prikladna za wega, i ona na kojima je Biblija pisana - jedina kwiga tako konstruisana da svaka re~enica u woj predstavqa ta~no istu numeriku. Vi{e od pola veka nije se na{ao spomena vredan duh da objasni ovu numeriku, niti bezbrojne druge o kojima se govori u materijalima koji prate ovaj, osim na jedan na~in: Nemogu}e je za ~oveka da proizvede ovu numeriku; ona je rad velikog Majstora Matemati~ara koji prebrojava “svaku dlaku na na{oj glavi” (Matej 1 0,30).

Poglavqe 12 Hebrejski jezik je jedan od semitskih jezika; gr~ki je jedan od indo-evropskih, ali na ovaj razra|eni plan ne uti~e ova razlika pripadnosti. Dva elementa wihovog oblika su ~isto numeri~ka: (1 ) ^iwenica da jedan ima 22 slova, a drugi 24. Ali, bilo koja druga dva jezika sa ovim brojevima slova ne bi neminovno pokazivala plan izvan prirodne veze dva niza sekvenci: 1, 2, 3,... 22 i 1, 2, 3,... 24. (2) ^iwenica da svako slovo ima numeri~ku vrednost sa sekvencama razli~itim u svakom slu~aju, i tako prekinutim, {ta vi{e, da iskqu~uju ono {to bi ina~e moglo su{tinski pripremiti plan. Broj numeri~kih vrednosti, 46, dovoqno je blizak broju 52, koji je broj {pila karata, tako da je numeri~ka {ema kao ona kad
50 51

Pisci prve, sredwih i posledwe kwige Biblije
1 ) Po{to se Biblija sastoji od 66 kwiga, wena prva, sredwe i posledwa kwiga su kwige 1 , 33, 34 i 66. To su 1 . Kwiga Mojsijeva, Kwiga propovednikova, Kwiga o Jestiri i Otkrivewe. (Videti tabelu na strani 37.) Wihovi pisci su: Mojsije, Solomun, Jestira i Jovan. 2) Mojsije je pisac 5 kwiga: 1 - 5. Kwiga Mojsijeva. Solomun je pisac tri kwige: Pri~e Solomunove, Pesma nad pesmama i Kwiga propovednikova. Jestira je pisac jedne kwige - O Jestiri. Jovan je pisac 5 kwiga: Jevan|eqe po Jovanu, 1 , 2. i 3. Poslanica Jovanova, i Otkrivewe, {to je ukupno 1 4 kwiga. 3) Numeri~ke vrednosti imena Mojsija, Solomuna, Jestire i Jovana su redom 345, 375, 661 , 1.069, sa zbirom od ukupno 2.450. 4) Mojsije se pojavquje u Bibliji 847 puta, Solomun 305, Jestira 55, Jovan 1 58, ukupno 1.365 (videti tabelu na strani 38; ovde dodajemo Jestirino ime: ‫.)אסתר‬ Ovo je, dakle, jedina stvar koja je zajedni~ka za ova 4 imena: Mojsija, Solomuna, Jestire i Jovana - to su imena pisaca prve, sredwih i posledwe kwige Biblije. 5) Zbir wihovih numeri~kih vrednosti: 345, 375, 661 i 1.069 je 2.450 ili 7h7h2h5h5 ili 50 sedmica (osobina 1 ) puta sedam (osobina 2), podeqenih ovako: Pisci prve i posledwe kwige Biblije, Mojsije i Jovan, imaju zbir 1 .41 4 ili 7h2h1 01 ili 202 sedmice. A pisci sredwih kwiga, Solomun i Jestira, imaju zbir 1.036, ili 7h2h2h37 ili 1 48 sedmica (osobina 3), sa zbirom cifara ovih faktora 21 ili 3 sedmice (osobina 4). Zbir cifara u ova 4 broja: 345, 375, 661 i 1.069 je 56 ili 7h2h2h2 ili 8 sedmica (osobina 5).

Cifre koje se koriste u ova 4 broja su: 1 , 3, 4, 5, 6, 7, 9. Wihov broj je 7 (osobina 6); a wihov zbir je 35 ili 5 sedmica (osobina 7). Broj kwiga koje su pisali ova 4 autora je 1 4 ili 2 sedmice (osobina 8). Wihova imena se javqaju u Bibliji 1 .365 puta ili 7h1 3h3h5, odnosno 1 95 sedmica (osobina 9), sa zbirom wihovih ~inioca 28 ili 7h2h2 ili 4 sedmice (osobina 1 0). A ovaj broj 1 .365 se deli na slede}i na~in: Mojsije ima 847 ili 7h11 h11 ili 1 21 sedmicu; drugi imaju 51 8 ili 74 sedmice (osobina 11 ). 6) Ako se sad ova 4 imena postave u alfabetski red, wihove numeri~ke vrednosti su 661, 1.069, 345, 375. Mno`ewem svakog od wih wegovim rednim brojem imamo: 661h1 1.069h2 345h3 375h4 je 661 je 2.1 38 je 1.035 je 1.500 _____ 5.334

Zbir tako dobijen, 5.334, je 7h2h3h1 27 ili 762 sedmice (osobina 1 2). A ako se bavimo na isti na~in brojevima pojavqivawa ova 4 imena u Bibliji, imamo 847h1 305h2 55h3 1 58h4 je 847 je 61 0 je 1 65 je 632 _____ 2.254

Zbir tako dobijen, 2.254, je 7h7h2h23, {to je sadr`alac ne samo broja 7 (osobina 1 3) ve} i sedam puta sedam (osobina 1 4), sa zbirom cifara ovih faktora od 21 ili 3 sedmice (osobina 1 5).

52

53

Ovih 1 5 osobina sedmica tako dokazuju: - da 1. Kwiga Mojsijeva, Kwiga propovednikova, Kwiga o Jestiri i Otkrivewe jesu prva, sredwe i posledwa kwiga Biblije, - da one stoga jesu kwiga 1, 33, 34 i 66, - da se Biblija stoga sastoji ta~no od 66 kwiga, i - da su pisci ove 4 kwige redom: Mojsije, Solomun, Jestira i Jovan.

1. Kwiga Mojsijeva 1,1 prve tri re~i

‫בראשית ברא אלהים‬
U po~etku stvori Bog
Prve tri re~i Biblije imaju na hebrejskom jeziku 1 4 slova ili 2 sedmice (osobina 1 ), sa 1 40 kao wihovom mesnom vredno{}u ili 7h2h2h5. Taj broj, koji po sebi ima 20 sedmica (osobina 2), ima sa svojim ~iniocima 7 cifara (osobina 3), sa 21 kao wihovim zbirom (1 +4+0+7+2+2+5), ili 3 sedmice (osobina 4). Mesne vrednosti, ove tri re~i odvojeno, jesu: (a) 76h1 je 76 23h2 je 46 41 h3 je 1 23 ___ ___ 1 40 245 (b) 41 h1 je 41 23h2 je 46 76h3 je 228 ___ 31 5

Zbir cifara broja 1 40 i wegovih ~inilaca 76, 23, 41 , je 28 ili 4 sedmice (osobina 5); od ~ega je zbir naizmeni~nih cifara u svakom slu~aju 1 4 ili 2 sedmice (osobina 6). A ako ove ~inioce pomno`imo wihovim rednim brojevima 1 , 2, 3, kao u (a) gore, rezultat je 245 ili 7h7h5 ili 5 sedmica (osobina 7) puta sedam (osobina 8). Isto mno`ewe obrnutim redom sa dna umesto sa vrha, proizvodi 31 5 ili 45 sedmica (osobina 9).

54

55

Zbir 1 40 Zbir 245 Zbir 31 5 ____ 700

je 5h7h2h2 je 5h7h7 je 5h7h3h3 5h5h7h2h2

1. Kwiga Mojsijeva 1,3

Svaki od ovih zbirova je sadr`alac ne samo broja 7, ve} i 5 sedmica; svaki, {tavi{e, je kombinovan sa jednim kvadratom brojeva (2h2, 7h7, 3h3). [ansa da ovaj sistem sedmica bude slu~ajan, neplaniran, mawa je od 1 : 40 miliona. Tako vidimo da se jedan razra|eni plan sedmica prote`e kroz prve tri re~i Biblije u originalnom hebrejskom tekstu (1 . Kwiga Mojsijeva 1,1 ). U slede}im delovima ovog teksta pokazuje se da nijedna jedina re~enica ili poglavqe u celom hebrejskom tekstu Starog zaveta, i gr~kom tekstu Novog zaveta, nije ni{ta drugo nego konstruisana po istom numeri~kom planu - nemogu}im za ~oveka, ali normalnim za Velikog Matemati~ara, Boga Biblije, Stvoriteqa prirode.

‫ויאמר אלהים יהי אור‬
I re~e Bog: Neka bude svetlost!
1 . - 50 - ‫“ - ויאמר‬I re~e” 2. - 41 - ‫“ - אלהים‬Bog” 3. - 25 - ‫יהי‬ - “Neka bude” 4. - 27 - ‫אור‬ - “svetlost” ___ 1 43 Mesna vrednost ove ~etiri re~i u hebrejskom jeziku je 1 43 ili 11 trinaestica (osobina 1 ). Zbir cifara ova ~etiri broja je 26 ili 2 trinaestice (osobina 2). Od ovih brojeva, zbir cifara jedinica je trinaest, i desetica je trinaest (osobina 3). Prve dve re~i imaju zbir 91 ili 7h1 3, a posledwe dve 52 ili 4h1 3 (osobina 4). Ove ~etiri re~i imaju 1 6 slova sa slede}im mesnim vrednostima: 6, 1 0, 1 , 1 3, 20, 1 , 1 2, 5, 1 0, 1 3, 1 0, 5, 1 0, 1 , 6, 20. Slova 1 -9 imaju zbir 78 ili 1 3h6. Slova 1 0-1 6 imaju zbir 65 ili 1 3h5 (osobina 5). Tako vidimo da se jedan razra|eni plan broja 1 3 provla~i kroz ove ~etiri re~i 1 . Kwige Mojsijeve 1 ,3. Svaki stih i re~enica u Bibliji, bilo na hebrejskom ili ili gr~kom jeziku, pokazuje iste numeri~ke planove koje ~ovek nije u stawu da napravi, dokazuju}i tako delo Velikog Matemati~ara, Boga i Stvoriteqa univerzuma.

56

57

Pravilno prevo|ewe
1. Kwige Mojsijeve 9,24 i 10,21

1 ) U 1 . Kwizi Mojsijevoj 9,24 se ka`e: “A kad se Noje probudi od vina, dozna {ta mu je u~inio mla|i sin.” U nekim verzijama prevoda Biblije se ka`e “wegov najmla|i sin”. Noje je imao tri sina, koji su u 6 puta, koliko se oni zajedno spomiwu u Bibliji, dati po ovom redu: Sim, Ham i Jafet. Prema na{em prevodu, Ham sigurno nije bio najstariji sin Nojev, ali da li je bio drugi ili tre}i, to ostaje neodre|eno. Ali, prema drugim prevodima, Ham ne samo da nije bio najstariji sin Nojev, ve} tako|e sigurno nije bio ni drugi, ve} je bio wegov najmla|i, tre}i sin. 2) U 1 . Kwizi Mojsijevoj 1 0,21 se ka`e: “I Simu rodi{e se sinovi, najstarijemu bratu Jafetovu, ocu svih sinova Everovih” (prevod \ure Dani~i}a), ili: “I Semu, ocu svih sinova Heberovih i starijemu bratu Jafetovu, rodi{e se sinovi” (prevod Luje Bakoti}a). U engleskom standardnom King Xejms prevodu ka`e se: “I Simu tako|e, ocu sve dece Everove, bratu Jafeta starijeg, ~ak i wemu se deca rodi{e.” Na{ prevod, me|utim, ka`e: “Simu... najstarijemu bratu Jafetovu.” Dakle, prema King Xejms prevodu Jafet je stariji Simov brat, a po{to je Ham ve} mla|i brat, Jafet je prvi od tri Nojeva sina. Me|utim, prema drugim prevodima, po{to je Sim stariji Jafetov brat, a Ham je ve} najmla|i, redosled ro|ewa Nojeva tri sina je: Sim, Jafet, Ham.

3) Tako postoji 6 mogu}ih redosleda po kojima su Nojevi sinovi mogli biti ro|eni: (1 ) Sim, Ham, Jafet, (2) Sim, Jafet, Ham, (3) Ham, Sim, Jafet, (4) Ham, Jafet, Sim, (5) Jafet, Sim, Ham, (6) Jafet, Ham, Sim. Prema King Xejms prevodu 1 . Kwige Mojsijeve 9,24 i 1 0,21 slu~ajevi 1 , 2, 3 i 4 su iskqu~eni, {to ostavqa mogu}im samo opcije 5 i 6. Prema drugim prevodima, samo su 2 i 5 mogu}i na osnovu teksta iz 1 . Kwige Mojsijeve 9,24. Ali, po{to je 5 iskqu~eno na osnovu teksta iz 1 . Kwige Mojsijeve 1 0,21, samo je poredak Sim, Jafet, Ham mogu} u skladu sa wenim tekstom. (U nekim novijim prevodima postoje bele{ke na margini u kojima se prevodioci ogra|uju od ovog tuma~ewa i upu}uju na prevode sli~ne King Xejmsu.) Prema na{em prevodu, ni{ta nije sigurno u pogledu toga koji je od gorwih 6 redosleda onaj pravi, mada neki prevodi za svoj tekst favorizuju samo jedan od wih 6, dok nam King Xejms prevod daje izbor od dva redosleda, od kojih, me|utim, nijedan nije redosled kao u na{em prevodu. 4) Pitawe razlike izme|u King Xejms prevoda i na{eg prevoda, u slu~aju Hama u 1 . Kwizi Mojsijevoj 9,24, ne mo`e se re{iti pomo}u hebrejskog jezika, koji ovde ne koristi ni komparativ “mla|i”, niti superlativ “najmla|i”. Po{to je hebrejski pridev za “mla|i” iz 1 . Kwige Mojsijeve 9,24 - “mali”, a za “stariji” u 1 . Kwizi Mojsijevoj 1 0,21 - “veliki”, oba u pozitivu (osnovni oblik prideva), ovi izrazi se koriste relativno i za “mla|i” i “stariji”. King Xejms prevod tako ima ovde prednost da prosto prevodi hebrejski tekst, dok drugi prevodi, bar u stihu 9,24, idu daqe od hebrejskog teksta i uz prosto wegovo prevo|ewe tako|e ga i tuma~e: dodaju svoje mi{qewe da Ham nije bio samo mla|i brat nekog neodre|enog, starijeg, ve} da je bio najmla|i od wih troje. 5) Redosled kojim se ova tri imena javqaju u Bibliji ostavqa ovu stvar neodre|enom, jer (a) mada je u svih 6 javqawa ova tri imena zajedno redosled uvek Sim, Ham i Jafet, pretpostavka
59

58

da ovaj redosled prestavqa redosled wihovog ro|ewa poni{tava se (b) mogu}no{}u, ako ne i velikom verovatno}om, da redosled re~i u hebrejskom tekstu iz 1 . Kwige Mojsijeve 1 0,21 gotovo u celosti favorizuje Jafeta kao starijeg Simovog brata, ali (c) naro~ito ~iwenicom da je na jedina dva mesta na kojima su rodoslovi Nojeva tri sina dati zajedno, u 1 . Mojsijevoj 1 0,1 -32 i u 1 . Dnevnika 1,5-23, redosled: Jafet, Ham, Sim. Svrha ovog teksta je da poka`e, najpre, da Biblija jasno daje sredstva za dobijawe ta~nog redosleda kojim su tri Nojeva sina ro|ena, i drugo, da nas, {tavi{e, osposobqava da dobijemo ta~nu godinu u kojoj je svaki sin ro|en. 6) Kakav god da je pravi prevod 1 . Mojsijeve 9,24, Ham jasno nije najstariji od wih trojice, i redosledi (3) i (4) Ham, Sim, Jafet i Ham, Jafet, Sim su time iskqu~eni. Ostaju, dakle, ostala 4 redosleda. (1 ) Sim, Ham, Jafet, (2) Sim, Jafet, Ham, (3) Jafet, Sim, Ham, (4) Jafet, Ham, Sim. 7) U 1 . Kwizi Mojsijevoj 5,32 je re~eno: “A Noju kad bi pet stotina godina, rodi Noje Sima, Hama i Jafeta.” Bez drugih stihova, koji bi bacili svetlo na ovu tvrdwu, weno jedino racionalno zna~ewe bi moglo biti: “Kad je Noje imao 500 godina, rodile su mu se trojke, od kojih je Sim bio prvi, Ham drugi, a Jafet posledwi.” Me|utim, drugi stihovi iz Biblije ~ine ovo razumevawe te tvrdwe nemogu}im. Sim, Ham i Jafet nisu bili trojke, bar prema 1 . Mojsijevoj 11 ,1 0 i 7,6. 8) Jer, u 1 . Mojsijevoj 11 ,1 0 se tvrdi da je Sim imao 1 00 godina kad je ro|en Arfaksad i dodaje se da je to bilo dve godine posle Potopa. Ali, prema stihu 7,6 Noje je imao 600 godina za vreme Potopa. Stoga je u vreme Arfaksada Noje imao 602 godine. A po{to je Sim tada imao 1 00 godina, on nije bio ro|en kad je Noje imao 500 godina, ve} dve godine kasnije, kada mu je otac imao 502 godine. Ko god da je stoga bio ro|en, kada je Noje imao 500 godina, ova trojica tad nisu bila ro|ena odjednom, po{to je Sim bio ro|en dve godine kasnije. Stoga je u dobi od 500 godina Noje dobio ili samo jednog sina, ili Jafeta i Hama kao blizance. Ali, bilo da je dobio jednog
60

ili obojicu, stariji od wih dvojice nije bio Ham, po{to je on izri~ito ozna~en u 9,24 kao “mla|i”. 9) 1 . Mojsijeva 9,24 ~ini jasnim da Ham nije bio prvi Nojev sin. 1 . Mojsijeva 7,6 i 11 ,1 0 ~ine jasnim da Sim nije bio prvi Nojev sin. Ali, 1 . Mojsijeva 5,32 ~ini jasnim da je Noje postao otac tri sina prvi put u svojoj 500. godini. Bilo da su, dakle, Jafet i Ham, oba tad ro|eni, ili je to bio samo sam Jafet, Jafet je sam prema podacima iz Biblije, najstariji od ove trojice. Zato, ne treba dopustiti da u 1 . Mojsijevoj 1 0,21 stoji “Sim... najstariji brat Jafetov.” Dakle, prevod na koji upu}uje margina koju smo spomenuli treba staviti u tekst bez alternative. 1 0) Jafet je dakle bio ro|en kad je Noju bilo 500, a Sim kad je Noju bilo 502 godine. Ali kad je Ham ro|en? Na{ prevod (i neki drugi) ga ~ini mla|im od Sima. Ali, prema hebrejskom tekstu, bez ikakve dodate interpretacije, Ham je bio ro|en na jedan od slede}ih na~ina: 1 ) mogao je biti brat blizanac Jafeta, ali mla|i od wih dvojice, 2) mogao je biti ro|en izme|u Jafeta i Sima, kad je wegovom ocu bila 501 godina, 3) mogao je biti blizanac Sima, ali stariji od wih dvojice, 4) mogao je biti blizanac Sima, ali mla|i od wih dvojice, 5) mogao je biti ro|en neko vreme posle Sima. Od ovih 5 mogu}nosti, prema hebrejskom tekstu, neki prevodi, iz razloga nepoznatog ovom piscu, uzimaju da su prva tri neprihvatqiva, mada priznaju wihovu mogu}nost na margini (kod nekih prevoda); dok bi stavqaju}i primedbu sa margine u tekst, i ne daju}i uop{te alternativu, oni ostavili slu~aj Hama ta~no tamo gde ga je Biblija do sada i ostavqala - na povr{ini. U onome {to sledi, pokaza}e se da je Ham bio ro|en u godini 1 551. od stvarawa sveta, koja je Nojeva 501. 11 ) U ovu svrhu je neophodno pa`qivo ispitivawe numeri~kih vrednosti 5. poglavqa 1 . Kwige Mojsijeve. Ovo poglavqe daje rodoslov 1 0 prepotopnih patrijarha. U ovom poglavqu bi prirodno bilo da bude 30 brojeva, po{to su svakom ~oveku data tri broja: broj godina koje je imao kad mu se rodio sin, broj godina koje je `iveo posle ro|ewa svog sina i broj godina koliko je ukupno `iveo. Ali, u slu~aju posledweg od deset patrijarha, Noja, data je samo wegova starost u vreme ro|ewa wegovog sina.
61

Tako je u ovom rodoslovu dato samo 28 brojeva. 28 je 4 sedmice (osobina 1 ). Zbir ovih 28 brojeva je 1 5.750 ili 7h2h3h3h5h5h5, {to je ne samo sadr`ilac sedmice (osobina 2), ve} je i broj wegovih faktora 7 (osobina 3). U ovih 28 brojeva, samo bi 4 trebalo, slu~ajno{}u, da budu sadr`aoci sedmice, po{to se od bilo kojih 7 brojeva, za jedan mo`e o~ekivati da bude sadr`alac sedmice. A po{to 28 predstavqa 4 sedmice, ~etiri takva broja mogu se o~ekivati u 4h7 brojeva. Ova lista, me|utim, ne samo da sadr`i pribli`no dva puta ~etiri takva broja, koji su sadr`aoci sedmice, ve} upravo sedam (osobine 4-6). Naime: 1 05, 70, 840, 91 0, 595, 777, i zbir tih brojeva 3.479 je sadr`ilac sedam sedmica, naime 7h7h71 (osobina 7). Prvi broj na listi je 1 30. Posledwi je 500. Wihov zbir je 630 ili 90 sedmica (osobina 8). Najve}i broj na listi je 969, najmawi je 65, koji se javqa dva puta. Zbir najve}ih i najmawih brojeva, 969, 65, 65, sa wihovih 7 cifara (osobina 9) je 1 .099 ili 1 57 sedmica (osobina 1 0). U 1 . Mojsijevoj 9,29 nam je re~eno da je Noje `iveo 950 godina, tako da je 1 0 patrijarha `ivelo ukupno 8.575 godina, 7h7h7h5h5 {to je sadr`ilac ne samo sedmice, ve} i kub sedmice (osobine 11 -1 3). Ako dodamo dva podatka izostavqena u Nojevom slu~aju, a koji su dati u ostalih 9 slu~ajeva, naime, godine koje je `iveo posle ro|ewa sina, i godina koje je `iveo ukupno, to jest, 450 i 950, imamo 1 .400 godina, {to dodano na zbir 28 brojeva u ovom poglavqu, 1 5.750, daje 1 7.1 50 ili 7h7h7h5h5h2, {to je dvostruko vi{e od broja dobijenog u prethodnom paragrafu, i naravno dva puta kub sedmice i kvadrat petice (osobina 1 4-1 6). Treba zapaziti, tako|e, da dva od deset patrijarha imaju svoje godine starosti, pri ro|ewu wihovih sinova, podeqene sedmicama. Tako je Kajinan `iveo ukupno 91 0 godina ili 1 30 sedmica, a Lameh je `iveo 777 godina ili 111 sedmica. Ali, obojica su postali o~evi, redom, u starosti od 70 ili 1 0 sedmica, i 1 82 ili 26 sedmica, tako da su godine koje su `iveli posle ro|ewa svojih sinova, 840 i 595, redom, tako|e, sadr`aoci broja sedam (osobina 1 7-1 8).
62

Nije dat izve{taj koliko je Adamov otac bio star pri Adamovom ro|ewu, kao {to je to slu~aj sa drugim patrijarsima, po{to je on bio prvi iz tog niza i nije imao qudskog oca. O Enohu, s druge strane, nije dat izve{taj o wegovoj smrti, kao u slu~aju drugih patrijarha, ve} je bio vaznesen na nebo. (Podaci za Noja koliko je `iveo posle ro|ewa svog sina i koliko je `iveo ukupno, daju se na drugom mestu, u 1 . Mojsijevoj 7,6 i 9,29.) Adam je `iveo 930 godina, a Enoh 365, i wih dvojica su `iveli 1 .295 godina ili 7h5h37; zbir ~inioca ovog broja je 49 ili 7 sedmica (osobine 1 9-20). Za period od Stvarawa do Potopa, rana poglavqa 1 . Kwige Mojsijeve daju samo 21 datum, i to: Godina ro|en Sit (1 . Mojsijeva 5,3) 1 30. ro|en Enos (6. stih) 235. ro|en Kajinan (9. stih) 325. ro|en Maleleilo (1 2. stih) 395. ro|en Jared (1 5. stih) 460. ro|en Enoh (1 8. stih) 622. ro|en Matusal (21. stih) 687. ro|en Lameh (25. stih) 874. umro Adam (25. stih) 930. vaznesen Enoh (23. stih) 987. umro Sit (8. stih) 1.042. ro|en Noje (28. stih) 1.056. umro Enos (11. stih) 1.140. umro Kajinan (1 4. stih) 1.235. umro Malaleilo (1 7. stih) 1.290. umro Jared (20. stih) 1.422. odluka o Potopu (1 . Mojsijeva 6,3) 1.536. ro|en Jafet (5,32.1 0.21) 1.556. ro|en Ham (1.557.) ro|en Sim (11 ,1 0) 1.558. umro Lameh (31. stih) 1.651. umro Matusal (27. stih) 1.656. Potop (6,6) 1.656. ______ 20.787 kao zbir je 1 3h1 3h3h41. Zbir ovih ~inioca je 70.
63

Broj datuma, tako dobijen iz biblijskih podataka za prvi hronolo{ki period od Stvarawa do Potopa, je 21 ili 3 sedmice (osobina 21 ). Period od prvog ro|ewa, 1 30, do posledwe smrti, 1 .656, je 1 .526 godina ili 21 8 sedmica (osobina 22). Godina Enohovog vaznesewa, 987. je 1 41 sedmica (osobina 23). Ako se sad 1 .557, godina Hamovog ro|ewa koja nije dobijena direktno ve} samo zakqu~ivawem iz biblijskih podataka, doda na 20.787, {to je zbir 21 biblijskog datuma, imamo 22.344 ili 7h7h2h2h2h3h1 9 {to je sadr`ilac ne samo broja 7, ve} i kvadrata broja 7. Taj broj se sastoji od 7 ~inilaca, a wihov zbir je 42, ili 6 sedmica (osobina 24-27). Po{to je {ansa da ovih 27 osobina sedmica nastane slu~ajno 1 : nekoliko hiqada milijardi, wihovo prisustvo je planirano. Ali, ako je planirano, godina 1 .557. za ro|ewe Hama je deo tog plana. Savremeni prevodioci stoga nisu u pravu mewaju}i prevod King Xejms verzije u 1 . Kwizi Mojsijevoj 9,24 i 1 0,21. A numerika nam ka`e ono {to nam nijedna od tih verzija nije mogla re}i, da je Ham ro|en 1 .557. godine od Stvarawa sveta, godinu dana posle Jafeta, a jednu godinu pre Sima.

SADR@AJ

Predgovor ..................................................... 5 Izazov .......................................................... 1 1 Dr. Ivan Panin .......................................................... 21 Pisci prve, sredwih i posledwe kwige Biblije .......................................................... 44 1 . Kwiga Mojsijeva 1 ,1 ............................................... 47 1 . Kwiga Mojsijeva 1 ,3 .............................................. 49 Pravo prevo|ewe 1 . Kwige Mojsijeve 9,24 i 1 0,21 .................................. 51

64

65

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful