You are on page 1of 9

UNIVERZITET U BEOGRADU

F I L O Z O F S K I FAK U LTE T
ODELJENJE ZA SOCIOLOGIJU

SEMINARSKI RAD
DRUTVENI SISTEM I DRUTVENE PROMENE U SRBIJI

GRAANSKO DRUTVO I NEGATIVNA LEGITIMACIJA SOCIJALIZMA


U POLJSKOJ 1976-1989

Mentor:

Studentkinja:

dr Jovo Baki

Milena Mari
Blagojevi

BEOGRAD MART, 2015.

Uvod
Kae se da kada rauni zakucaju na vrata, ljubav iskoi kroz prozor i to bi, u najoptijem vidu1,
moglo da stoji za socijalistike reime istonoevropskih zemalja. Blii pogled u specifian
kontekst sloma socijalizma u pojedinanim dravama nam ipak omoguava uvid koji zamagljuje
tako jasan i jednostavan zakljuak.
Sutina ekonomistikog zakljuka o uzroku kraha realnog socijalizma uprkos tome ostaje validna
strogo ekonomski posmatrano, ti su reimi zapali i zapadali u sve bezizlazniju i dublju
ekonomsku krizu, gubei svaku takvu utrku sa onim drugim, u decenijama pre 1989. postalo je
jasno komandni privredni sistem je ekonomski neodriv i entuzijazam koji je SSSR-u i
zemljama

pod

njegovom

kontrolom

uspeo

da

donese

svojevrsnu

modernizaciju

(industrijalizaciju, elektrifikaciju, urbanizaciju) u svom konanom vidu ponovo je doneo


zaostalost za Zapadnim zemljama i privrednu nekonkurentnost.
Uprkos brojnim meusobnim istorijskim razlikama inae ali i u svojim socijalistikim poecima
istonoevropske zemlje su 1989. patile od slinih problema (Kaminski, 1991), a zajedniki
imenitelj takvog ekonomskog stanja bila je neefikasnost centralnog planiranja.
Meutim, politiki posmatrano, slom socijalizma istonoevropskih zemalja u svakoj je imao
drugaiji tok, a nakon toga i drugaiji tempo ekonomskog razvoja (ili ne-razvoja). U svojoj
komparativnoj studiji demokratske tranzicije istonoevropskih zemalja Stepan i Linc navode da:
(...) ekonomska stagnacija i poljuljana legitimnost reima, uzete same za sebe, poto su trajale
veoma dugo i pre 1989., ne mogu objasniti brzinu kojom su se te zemlje sruile kao kockice
domina. Stoga je kod ovog pitanja potrebno ispitati povezanost koja je u regionu postojala
izmeu meunarodne i domae politike i to je druga vana injenica, svojevrsna metodolokospoznajna napomena, koja e u ovom radu biti zanemarena. Jasno je da slom socijalistikih
reima ne moe da se posmatra van istorijsko drutvenog konteksta 2, tako da bi, jednako
1 Ili, kako pie Berend: Drugu polovinu XX veka obeleila je nova revolucija na polju tehnologija, komunikacija i
usluga. Sovjetski Savez i zemlje sa centralno planskom ekonomijom nisu mogle da prate takvu transformaciju
(Berend, 2009 :202).

2 U tom smislu Volerstinov koncept je nezaobilazno mesto jer U analizi svjetskog sistema, centar-periferija je
odnosni koncept, ne par izraza koji su materijalizovani, to jest, koji imaju odvojena sutinska znaenja (Volerstin,
2005 :38).

ekonomskom objanjenu, svoenje uzroka na unutranje ili spoljanje inicoe, dovodilo u


zabludu.
Ipak, razni autori (Linc,Stepan 1998; Ekiert 1997; Ekiert,Kubik 2009; Lipton,Sachs 1990) u
svojim analizama izdvajaju pojedine zemlje iji su sporadini ustanci protiv socijalistikog
reima bili ugueni snanom sovjetskom vojnom reakcijom. Meu njima je Poljska, atraktivna
interesna zona i prelomna taka tokom Drugog svetskog rata i nakon njega, koja je u poslednjim
decenijama socijalistikog reima imala razvijen i omasovljen pokret a koji e konano dati i
prve politike lidere novouspostavljene demokratije u toj zemlji.
Dakle, u ovom kratkom radu prouavae se odnos tog pokreta, koji e biti posmatran kao razvoj
graanskog drutva, i njegov znaaj za ono to bismo mogli da nazovemo negativnom
legitimacijom (Kaminski, 1991) socijalistikog reima u Poljskoj i konstitutivnim elementom
demokratizacije Poljske.
Graansko drutvo, negativna legitimacija socijalizma i kriza sistema
Pre nego to se doe do prikaza politike transformacije u Poljskoj, neophodno je pojasniti
osnovne pojmove u smislu u kojem e oni biti upotrebljavani u radu. Ukoliko modernu
demokratiju odredimo kao upravo vladavinu graana3, onda je samorazumljiv znaaj postojanja
graanskog drutva4 za demokratski politiki sistem.
Meutim, socijalistiki sistem je, budui da integrie politiki, privredni i kulturni drutveni
podsistem u jedan, sutinski suprotstavljen graanskom drutvu5. Istovremeno i upravo zbog tog
kvaliteta takvim politikim sistemima je potrebna ira i dublja drutvena prihvaenost:
3 Demokratija je postala dravni i politiki oblik vladavine svih graana, i bogatih i siromanih, celokupnog
naroda koji putem izbora bira svoje predstavnike u parlament ili neke druge izabrane organe koji predstavljaju
birako telo (Tadi, 1996 :31).

4 U periodu duboke krize i pred sam slom tzv. realnog socijalizma ula je, takorei, u modu upotreba termina
civilno drutvo. Tim terminom se nastojalo oznaiti jedno poeljno drutveno stanje koje bi omoguilo oivljavanje
privatnosti u svim oblastima drutvenog ivota kao alternative najirem uplitanju autoritarne drave u privatni, pa
ak i u intimni ivot graana (Tadi,1996:25).

5 Kada govori o graanskom drutvu Habermas, ne bez razloga, govori o univerzalistikoj graanskoj ideologiji
(Habermas, 1982).

Povratno vezivanje privrednoga uz politiki sistem, to na stanovit nain repolitizira proizvodne


odnose, stvara s druge strane pojaanu potrebu za legitimacijom (Habermas,1982:49).
U nekim (Jugoslaviji) socijalistikim drutvima Evrope injenica je upravo takav legitimitet,
dok u drugim (Poljska, Maarska) on izostaje usled istorijsko-drutvenog razvojnog konteksta a
kao nametnut u treim (Istona Nemaka) nije ni mogao da ima takvu vrstu legitimiteta.
Uopteno gledano, socijalistiki reimi Evrope su bili suoeni sa razliitim drutvenim grupama
koji su mu se odupirale: seljaci koji su se protivili kolektivizaciji, crkve i religijske zajednice
koje nisu prihvatale sekularizaciju, intelektualci koji su se opirali uniformnosti 6, dok se otpor
mladih izraavao kroz modu, muziku, umetnost i studentske proteste, radniki trajkovi su bili
rairen fenomen, a u periodima ekonomskih kriza razne ilegalne i polulegalne ekonomske
aktivnosti su bile uobiajena strategija (Ekiart,1997). Sve te pojave su naruavale institucije
socijalizma i dovodile do kriza, koje nisu nuno rezultirale pobunama, ali su ga nagrizale:
Krizna stanja imaju oblik dezintegracije drutvenih institucija (Habermas,1982:12).
Posledica toga su bila razna sistemska prilagoavanja u pokuajima da se sistem ipak odri:
Jedini nain da se nastavi razvoj zahtevao je izmenu paradigme rasta u takozvani "intenzivni"
model rasta produktivnosti, zasnovan na poboljanim uslovima i tehnologiji. Pojedini ideoloki
"meki" reimi regiona postali su svesni tih novih zahteva i poeli su reforme u skladu sa tim
(Berend, 2009:205).
Meutim, ono to je konano postao zahtev ujedinjenih drutvenih grupa u sluaju Poljske 1981.
teko je moglo biti reeno ekonomskim reformama ve iskljuivo promenom sistema:
Ni drutvene krize sistema ne raaju se zahvaljujui sluajnim promjenama okoline nego po
strukturalno zasnovanim imperativima sistema koji su nespojivi i ne mogu se hijerarhijski
poredati. Strukturalno zasnovane proturjenosti mogu se, naravno, imenovati samo ako moemo
navesti ustrojstveno vane strukture. Takve se strukture moraju dati razlikovati od elemenata
sistema koji se smiju mijenjati, a da sistem kao takav ne izgubi svoj identitet (Habermas,
1982:11).
Poljska 1976 1989

6 Ekiert koristi termin dissent u kontekstu otpora intelektualaca (Ekiert, 1997).

Kako je u sluaju Poljske razvijena konano takva iroko prihvaena i artikulisana drutvena
saglasnost7oko neprihvatljivosti socijalistike budunosti koja je dovela do ubedljive pobede na
prvim viestranakim izborima8?
Jasno, ne preko noi, bez rtava, ogromne energije i viedecenijskog rada opozicionih slojeva.
Ve je reeno, postojali su razliiti drutveni slojevi koji su se, svaki iz svojih razloga opirali
socijalistikim idejama, ali razdvojeni, malo toga su mogli da urade. Krajem 1980-ih ekonomska
situacija u Poljskoj bila je gotovo tipina slika istonoevropskih zemalja: 71% Poljaka je
zaposleno u javnim preduzeima, a veina ostalih je u poljoprivredi, skoro 90% neto drutvenog
proizvoda ini industrijska proizvodnja od ega je 86% pod kontrolom drave, ovde se naravno
ne rauna uinak sive ekonomije (Lipton,Sachs 1990).
Osim ekonomskih, mogla bi da se identifikuju i dva druga znaajna faktora koja su podstakla
razvoj opozicionog graanskog drutva u Poljskoj. Prvi, unutranji koji bi mogao, uslovno, da se
odredi kao destaljinizacija (Bernhard, 1993; Linc,Stepan 1998). Re je o sistemskim inovacijama
i ideolokim promenama, ali u ovom kontekstu znaajno slabljenju represije nad graanstvom.
Kako Bernhard (Bernhard, 1993) primeuje, ovi procesi su doprineli svojevrsnom graanskom
osloboenju u tom smislu to svakodnevni graanski ivot vie nije bio pod strogom kontrolom i
nadzorom, to naravno ne znai da je nastupio period vladavine zakona, ali znai doprinos
koraku napred u vladavini prava kao jednoj od glavnih obeleja graanske ideologije. Ovaj
faktor je imao i svoj spoljni vid u otopljavanju odnosa blokovske podele, iji je jedan od ishoda
bio Helsinki dogovor 1975. (Bernhard, 1993).
Tih godina nastaje Komitet radnike odbrane (KOR) ije e delovanje, uzeto samo za sebe, ostati
od manjeg znaaja, ali koji e konano dovesti do Solidarnosti, ujedinjenog i artikulisanog
opozicionog odgovora i delegitimacije socijalizma u Poljskoj. 1981. Solidarnost konano gubi
7 Prema Liptonu i Sau ( Lipton, Sachs 1990) ovolika aspiracija ka zapadnoevropskom modelu ne moe da se
objasni samo oiglednim uspesima tih privrednih sistema, nasuprot neuspenim istonoevropskim. Jer, jedna stvar je
biti siromaan, ali je sasvim drugo biti siromaan zbog loe politike. Odnosno, Poljaci su mogli precizno da imenuju
krivca za nedae koje su ih snale.

8 Ve 1.januara 1990. Poljacima je predstavljen program ekonomskih reformi nove vlade predvoen Leekom
Balcerovicom (Leszek Balcerowicz). Cilj je bio da se zaustavi hiperinflacija i da se naprave legalni, institucionalni
okviri za trinu ekonomiju (Lipton,Sachs 1990).

bitku za legalni status u Poljskoj, setom zakona vlade Jaruzelskog (Wojciech Jaruzelski).
Meutim, taj poraz samo je ojaao tradiciju poljskog svojevrsnog tajnog izdavatva 9
(undergroung publishing) zaetu tokom Drugog svetskog rata (Bernhard, 1993).
Uz podrku poljske dijaspore ovo izdavatvo e doprineti razbijanju medijskog monopola i
kreirati javno mnjenje dovoljno snano i aktivno da, osim svoje uloge u irenju informacija, bude
i kljuni mehanizam regrutacije novih lanova.
Uporedo sa razvojem underground medijske mree, u mnogim pogonima su organizovani
trajkaki odbori, koji su se ubrzano irili i zahvaljui svojoj brojnosti onemoguavali vlasti da
reaguje represivnim merama. Posledica sve brojnijih trajkakih komiteta bila je to da je vlast
morala da sedne za pregovaraki sto. Radniki komitet u Gdanjsku (Gdask ) je tako izvojevao
pravni status, nezavisnu trgovinu, i iroka prava (ukljuujui i pravo na trajk). Ubrzo su slino
uspeli da izdejstvuju i Ruralna solidarnost i Nezavisna studentska unija. Tako se sa prvim
naznakama Gorbaovljevih reformi, Solidarnost

postavila kao nezaobilazni partner za

pregovarakim stolom. Namera nije bila uvoenje parlamentarne demokratije, niti je to bio cilj
Solidarnosti, ve politiko-ekonomska liberalizacija. Tokom pregovora oko toga, dolo se do
dogovora o izborima, nakon kojih je ubedljiva pobeda liste Solidarnosti omoguila sistemsku
promenu i postavljanje novih pravila (Bernhard, 1993).

Zakljuak
U godinama nakon kraha socijalizma u Poljskoj uprkos tome to belei najveu stopu rasta BDPa, Poljska zapada u ozbiljnu politiku krizu (Linc,Stepan, 1998). Razvijeno graansko drutvo
otelovljeno u Solidarnosti ne uspeva da generie politiko-ideoloke inovacije i u fazi nakon
sloma socijalizma, iako znaajno zbog lidera iz svojih redova, ostaje gotovo beznaajno za dalju
demoktarizaciju Poljske (Bernhard, 1993).
Jedno od objanjenja takvog razvoja dogaaja u svojoj odvojenoj analizi sluaja Poljske daju
Linc i Stepan:

9 Najpoznatija legalna i dozvoljena publikacija bio je Nedeljnik Solidarnosti (Tygodnik Solidarno) koji je imao
preteno simbolian znaaj u smislu informisanja (Bernhard, 1993).

Naalost, pionirski i herojski put Poljske u demokratsku tranziciju preko etikog civilnog
drutva neizbeno je oformio jedan stil i praksu koji su, ukoliko nisu mogli da se transformiu,
kasnije stvarali sistemske probleme prilikom formiranja demokratskog politikog drutva. Etiko
civilno drutvo predstavlja "istinu" ali politiko drutvo u konsolidovanoj demokratiji normalno
predstavlja interese (Linc, Stepan 1998:329).
Iako konstitutivan element demokratije, graansko drutvo, ini se, ne moe da bude njen
dovoljan uslov. Nazivajui ga etikim 10 Linc i Stepan ukazuju na sutinsku karakteristiku
graanskog drutva koja ga u tome onemoguava. Iz tabele koju daju ovi autori vidimo da se u
brojnim stavovima graansko drutvo sutinski razlikuje od vrednosti i stavova prema istim
pitanjima politikog drutva u konsolidovanoj demokratiji. Graansko drutvo kao osnovu za
akciju prepoznaje etiku istine, a politiko drutvo interese; Akteri graanskog drutva su nacije
kao etike celine, a politikog grupe okupljene oko interesa. Graansko drutvo ima izraen
negativan stav prema kompromisima, dok je u politikom drutvu kompromis poeljan
(Linc,Stepan, 1998).
Problem karaktera graanskog drutva jeste upravo njegova ideoloka antipolitinost koja je u
javnosti neostvariva.
Princip organizacije je odnos najamnog rada, kapitala, ustanovljen u graanskom sistemu
privatnog prava. Nastankom sfere privatnih i autonomnih posjednika roba bez uplitanja drave,
tj.teritorjalno-dravnom institucionalizacijom trita dobara, kapitala i rada, te etabliranjem
svjetske trgovine, iz politiko-ekonomskoga sistema izdvaja graansko drutvo, koje
predstavlja depolitizaciju odnosa klasa i anomiziranje klasne vlasti (Habermas, 1982:32).
Ovaj kratki prikaz samo je pokuaj upravo takvog zakljuka da u modernim demokratijama
razvijena graanska ideologija prava i privatnosti svojim delovanjem ini protivteu javnosti,
politici i dravi11. Upravo zbog takvog svog karaktera graansko drutvo u Poljskoj je uspeno

10 Solidarnost na vlasti veoma brzo je uveavala ovaj poetki problem time to se odluila da koristi moralni
kapital svog pokreta, kako bi vladala na tehniki i apolitiki nain (Linc,Stepan 1998 : 330).

11 Antipolitika je opasna za demokratsku politiku (Linc,Stepan 1998 : 329).

demontiralo monopol socijalistike drave, nakon ega se ubrzo suoilo sa brojnim problemima
u pokuajima formiranja drave.

Literatura i izvori podataka:

Berend, Ivan, 2009. Ekonomska istorija Evrope u XX veku, Arhipelag, Beograd.


Bernhard, Michael, The Polish Opposition and the Technology of Resistance prema Bernhard,
Michael, 1993. The Origins of Democratization in Poland. Workers, Intellectuals and
Oppositional Politics, 1976-1980, Columbia University Press, New York.
Habermas, Jirgen, 1982. Problemi legitimacije u kasnom kapitalizmu, Naprijed, Zagreb.
Linz J., Stepan A., 1998. Demokratska tranzicija i konsolidacija : Juna Evropa, Juna Amerika
i postkomunistika Evropa, Filip Vinji, Beograd.
Lipton D., Sachs J., 1990. Creating a Market Economy in Eastern Europe: The Case of Poland,
Brookings Papers on Economic Activity, Volume 1990, Issue 1
Kaminski, Bartolomiej, 1991. The Collapse of State Socialism: The Case of Poland, Princeton
University Press, Oxford.
Volerstin, Imanuel, 2005. Uvod u analizu svjetskog sistema, OKF, Cetinje.
Ekiert, Grzegorz, 1997. Rebellious Poles: Political Crises and Popular Protest under State
Socialism, 1945-1989
http://eep.sagepub.com/content/11/2/299.citation poseeno 26.
februara 2015.
Ekiert G., Kubik J. 2009. Civil Society In Poland, case study, IC The Logic of Civil Society in
New Democracies: East Asia and East Europe, Taipei.
Tadi, Ljubomir, 1996. Politikoloki leksikon, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.