You are on page 1of 79

MASTER RAD

Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita


1.UVODNA RAZMATRANJA
Trini model privreivanja nije efikasan bez razvijenih finansijskih trita koja
povezuju ponudu i tranju za novanim sredstvima. Tako se s pravom moe rei da ona
ine krvotok privrednog sistema jedne zemlje. Finansijska trita se odlikuju velikom
sloenou koja potie od njihove raznovrsnosti, brojnosti

uesnika i finansijskih

instrumenata, regulacije i svakodnevnih tehnolokih inovacija. Moemo govoriti o tritu


novca, stambenih kredita, depozita, polisa osiguranja, tritu kapitala ili hartija od
vrijednosti.
Bankarski i finansijski sektor predstavljaju jednu od tema sa kojom retko ko moe
sebi da dozvoli da ne bude upoznat. Nedavni problemi u domaoj i globalnoj privredi
pokazuju da esto na ivotni stil i standard zavise od spremnosti banaka i drugih
finansijskih institucija da nam kao pojedincima odobre kredit, depozit, tednju ili druge
finansijske usluge. Jasno je da su banke znaajne za dobro funkcionisanje privrede,
meutim njihova vodea uloga u finansijskoj delatnosti vie nije sigurna. Njih sa svih
strana pritiska konkurencija iz finansijskog sektora tako da su prinuene da se bave svim
vrstama poslova kojima mogu izai u susret svojim klijentima. Jedan od tih poslava je i
posao sa hartijama od vrednosti.
Navedeno ukazuje da je banku nemogue prouavati odvojeno od ostalog
finansijskog poslovanja na tritu i ne dovesti je u vezu sa berzom kao jednom od
institucija koja ima veliki uticaj kako na pozitivne, tako i na negativne rezultate u njenom
poslovanju. Sigurnosni odnos banke i berze, kao institucija finansijskog trita, bie
obraena u ovom radu. Poveanje i razvoj poslova koje banka obavlja na berzi
predstavlja jedan od naina da se pospei konkurentnost i razvoj trita kapitala i
obezbedi vei priliv stranih investicija.
Imajuu u vidu da problematika obavljanja poslova banke na berzi, kao i
sigurnost tog odnosa i poslova banke nije dovoljno obraena kod nas, osnovni predmet
istraivanja u ovom radu je povezanost i sigurnost poslovanje banke na berzi i ispitivanje
mogunosti razvoja poslovanja sa hartijama od vrednosti na domaem tritu kapitala.
Retki su domai autori koji su se bavili ovom temom, tako da se veina informacija iz
ove oblasti moe pronai u literaturi inostranog porekla. Osim knjiga, prilikom izrade

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
ovog rada korien je veliki broj sajtova i asopisa, to je navedeno na kraju rada. Kako
je razvoj trita kapitala, berze i banke kao posrednika na finansijskom tritu od
izuzetnog znaaja za celokupnu ekonomiju, u ovom radu je dat sveobuhvatan prikaz
njihovog funkcionisanja, poev od definisanja osnovnih pojmova do procedura za
obavljanje istih.
Razvoj trita kapitala podrazumeva uvoenje novih instrumenata na trite,
novih institucija koji mogu doprineti jaanju trine infrastrukture,ali i promene svesti i
naina razmiljanja i odluivanja. Za to je neophodno znanje ali i zakonska regulativa. Sa
ciljem da se regulie ova oblast uspostavljen je novi zakonodavni okvir- Zakon o tritu
hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ( donet 2006. godine, menjan vie
puta) i novi regulatorni okvirKomisija za hartije od vrednosti. Problem je to propisi o finansijskom tritu ne
sadre dovoljno precizne odredbe, nekada su komplikovani za primenu i nisu usklaeni
sa povezanim sistemskim zakonima.
I pored nedovoljne razvijenosti finansijskog trita u Srbiji mogu se primetiti
pozitivne promene: kontinuirana trgovina akcijama i normalizacija prinosa na tritu
obveznica. Vanu ulogu na tritu kapitala ima i kastodi funkcija, koju uglavnom
obavljaju banke.Usled pojaane deregulacije bankarskog sektora dolo je do
koncentracije banaka i globalizacije svetske privrede, to je bilo preduslov za brojne
fuzije (meubankarska pripajanja, spajanja) banaka, odnosno za smanjenje broja banaka
na bankarskom tritu.
Globalizacija bankarskog trita, odnosno razuenija bankarska mrea dovodi do
pribliavanja banaka svojim klijentima, to e rei da jedan od osnovnih ciljeva banke
postaje zadovoljenje finansijskih potreba klijenata.

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
1.1.Predmet istraivanja
Predmet ovog nauno - istraivakog rada je Sigrunost odnosa banke i berze na
finansijskom tritu. Zato ba sigurnost odnosa banke i berze? Posmatrajui dananje
okruenje kako u Srbiji tako i ire, itajui razne knjige vezane za ovu temu, publikacije,
nametnulo se pitanje, koja banke i berze funkcioniu na finansijskom tritu. Prema logici
stvari, zapravo faktori kao inioci ne mogu sami uticati na uspenost poslovanja banke ili
neke druge finansijske organizacije, ve na uspenost utie nain reavanja nastalog
problema usled mikroekonomskog ili makroekonomskog okruenja.

1.2. Znaaj i aktuelnost istraivanja


Danas se sve vie govori o znaaju uspenosti poslovanja ne samo u bankarstvu,
ve u celokupnoj privredi, jer se javljaju brojni problemi kao i negativni uticaji pojedinih
faktora na poslovanje, to se ispoljava kroz finansijske izvetaje, promene strategije, itd.
Znaaj i aktuelnost ovog istraivanja moe se videti kroz poslovanja banaka kao
finansijske institucije i sigurnost njeog ulaganja na berzi kroz finansijske instrumente
akcije, obveznice, fjuerse U skladu sa tim namee se pitanje, iji bi se odgovor moda
mogao nazreti tek u budunosti, koliko su uspeno poslovale banke u Srbiji u berzanskom
poslovanju.
Brojna literatura govori o teorijsko - naunom delu ove teme, dok se o trenutnoj
situaciji bankarskog sektora i njegovoj uspenosti moe dosta pronai u medijima i putem
Interneta, to je dokaz aktuelnosti i znaaja ove teme.

1.3.Ciljevi istraivanja
Nauni cilj sastoji se u objedinjenoj deskripciji pojedinih nauno - teorijskih
kategorija, njihovoj povezanosti i meuzavisnosti svih elemenata sadranih u radu, pri
emu su potovane metode izrade nauno - istraivakog rada.
Drutveni cilj predstavlja prikaz trenutne situacije bankarskog sektora u zemlji i

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
uspenosti poslovanja banaka u globalno posmatrano, tekim uslovima. Takoe, drutveni
cilj se ogleda u pruanju odreenih informacija i pojanjenja o aktuelnim pitanjima iz
oblasti banakrstva i berzanskogposlovanja potencijalnim itaocima.

1.4.Hipoteze istraivanja
Generalna hipoteza:

Ako postoji razvijeno sekundarno trite i likvidnost dugoronih hartija od


vrednosti, uz postojanje pravne drave i striktne zakonske regulative, utoliko e
biti sigurna funkcija banke na berzi kao finansijskom tritu.
Posebne hipoteze:

Razvoj trita kapitala u budunosti znai neophodnost veeg stepena

ukljuivanja banaka i drugih finansiskih posrednika u berzansko poslovanje.


U uslovima finansijske poslovanja banaka naberzi, kada postoji vei stepen
averzije prema riziku, za oekivati je da e se razvoj finansijskog sistema
ostvarivati prvenstveno kroz razvoj bankarskih institucija, ali je i uloga berzi u
ovome nezamenjiva.

1.5.Metode istraivanja
Metodologiju rada i izbor dokumentacione osnove determiniu predmet i cilj rada.
U toku istraivanja bie primenjeni metodi sistemske i kritike analize, a predmet
istraivanja e se posmatrati i tumaiti na relacijama opteg i posebnog.
Primenom i kombinacijom ovih metoda mogue je validno ostvarenje cilja
istraivanja.
Pristup istraivanju je integrativan, sintetiki u tom smislu to se ni jednom
metodolokom postupku ne daje iskljuiva prednost, nego su zastupljeni po potrebi i
oseaju za primenu bilo kojih od navedenih metoda.

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
U toku istraivanja za prikupljanje podataka primenjivae se metod analize
sadraja dokumenta. Na osnovu sekundarne analize rezultata ranijih istraivanja i
adekvatne literature. Na osnovu iskustva rada u operativnom poslovanju banke.

1.6.Struktura rada
U prvom poglavlju dat je detaljan prikaz naina funkcionisanja finansijskih
trita i objanjeni su kljuni pojmovi za razumevanje istih. Takoe ovaj deo rada
prikazuje i sigurnosnu ulogu banke na finansijskom tritu; razloge i oblike regulative
finansijskih trita u svetu; ta su hartije od vrednsoti i ta je centralni registar hartije od
vrednosti kao i njegov znaaj.
Drugo poglavlje odnosi se na postupke i nain funkcionisanja berze. Ovaj deo
rada ukazuje na nastanak berze, ta je berza, sigurnost rada i poslovanja berze na
finansijskom tritu. U ovom delu rada data je i Zakonska regulativa rada i
funkcionisanja berze.
U treem poglavlju objanjeno je mesto i uloga banke na berzi, kao i njihova
meusobna povezanost. Poslovanje banke na berzi donosi mnoge prednosti, omoguava
povoljnije uslove za prikupljanje likvidnih sredstava i vodi jaanju finansijskog trita,
to je posebno obraeno u ovom poglavlju. Takoe prikazane su i Zakonske regulative
sigurnosti investicione politike bankarstva.Zatim je objanjena sigurnost poslovanja
banaka sa hartijama od vrednosti. Dat je i uvid u brokerske i dilerske funkcije banke kao i
kastodi banaka. Na kraju ovog poglavlja date su evropske bankarske i berzanske
direktive.
etvrto poglavlje obuhvata neto uopteno o Aik banci, njenim konkurentima,
berzanskim kretanjima, kao i merenje, procena i poreenje uspenosti poslovanja dve
date banke kroz procenu kvaliteta i kretanja akcija na Beogradskoj berzi. U ovom
poglavlju su dakle, dati indikatori, odnosno matematike formule na osnovu kojih je
mogue izvesti i zakljuke o kretanjima na berzi i uspenosti poslovanja datih banaka.

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
GLAVA I
2.FINANSIJSKA TRITA
Globalni pojam trita prestavlja susretanje ponude i tranje koje dovodi do
formiranja cene i do razmene predmeta trgovanja uz tu cenu.
Svako trite, kako globalno tako i segmentirano izraava odnose dva kljuna
ekonomska agregata: ponude i tranje. Relacija odnosa ova dva agregata utiu na nivo
cena koje se formiraju saglasno izraenom odnosu ponude i tranje. Osobenosti odnosa
koji se izraavaju za trite u realnom sektoru ekonomije jednako vae i za segmente
trita koji funkcioniu u finansijskoj sferi. 1 Pri tome treba istai da finansijsko trite
ima svoje osobenosti koje se ispoljavalju kako za prostor, vreme i nain funkcionisanja,
strukturu trinih materijala koje se javljaju kao predmet kupoprodajnih transakcija na
finansijskom tritu.
Finansijska trita predstavljaju najznaajniji i najosetljiviji deo ukupnog
ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje. Ona omoguavaju normalno i
nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije. Finansijska trita predstavljaju jedan
od osnovnih postulata trine privrede.
U irem smislu finansijska trita postoje svuda gde se obavljaju finansijske
transakcije. Preko finansijskih trzita privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih
za finansiranje svog poslovanja. Ona olakavaju povezivanje subjekata koji raspolau
viskovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva.
Na nivou nacionalne ekonomije ukupan obim tednje jednak je ukupnom obimu
investicija u odreenom vremenskom periodu. Ova pojava se naziva tedno investicioni
ciklus. Preko finansijskih trita vri se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona
najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolau vikovima sredstava, putem
kredita ili vlasnikih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave
proizvodnjom.
Na finansijskim tritima se finansijski instrumenti mogu pretvoriti u gotov
novac, kada su njihovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva. U stranoj literature se
1 Eri, D.,: Finansijska trita i instrumenti, igoja, Beograd, 2003.str.12

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
govori ne o jednom nego o vie finansijskih trita. I veina naih autora govori o
finansijskim tritima kao pluralnom pojmu. Pojedini autori ovaj pojam i singularni
pojam finansijsko trini sistem koriste kao sinonime.

2.1.Pojam i funkcije finansijskih trita

Globalni pojam trita predstavlja susretanje ponude i tranje koje dovodi do


formiranja cene i do razmene predmeta trgovanja uz tu cenu. Predmeti razmene na tritu
mogu da budu: stvarna dobra, razne usluge, hartije od vrednosti, valute, devize, krediti,
radna snaga i sl. Prema predmetu razmene na tritu izdvajaju se dva njegova osnovna
segmenta: finansijsko i robno trite. Finansijska trita predstavljaju najznaajniji i
najosetljiviji deo ukupnog ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje. Ona
omoguavaju normalno i nesmetano funkcionisanje nacionalne ekonomije. Na njima se
odraavaju sva zbivanja u realnim tokovima drutvene reprodukcije. 2 Ona predstavljaju
jedan od osnovnih postulata trine privrede. Finansijska trita se mogu posmatrati u
irem i uem smislu. U irem smislu finansijska trita postoje svuda gde se obavljaju
finansijske transakcije. Pod finansijskim tritima podrazumevaju se mesta na kojima se
trguje finansijskim instrumentima pa bi se finansijska trita mogla definisati kao
organizovana mesta na kojima se susreu ponuda i tranja za razliitim oblicima
finansijskih instrumenata3. Preko finansijskih trita privredni subjekti dolaze do
sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona olakavaju povezivanje
subjekata koji raspolau vikovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju
finansijska sredstva, odnosno povezuju dve znaajne makroekonomske kategorije tednju
i investicije. Na nivou nacionalne ekonomije ukupan obim tednje jednak je ukupnom
obimu investicija u odreenom vremenskom periodu. Ova pojava se naziva tednoinvesticioni ciklus. Finansijska trita su ambijent u kome se kreiraju i transferiu
finansijska potraivanja i izraavaju i realizuju ponuda i tranja za finansijskim

2 Eri, D.,: Finansijska trita i instrumenti, igoja, Beograd, 2003.str.14.


3 Eri, D.,: Finansijska trita i instrumenti, igoja, Beograd, 2003.str.14-15

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
instrumentima. Preko finansijskih trita vri se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona
najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolau vikovima sredstava, putem
kredita ili vlasnikih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave
proizvodnjom.
Finansijska trita u irem smislu obuhvataju finansijsku aktivu - imovinu i
samo trite na kome se trguje ovom aktivom. Osnovne funkcije finansijskog trita su:

Mehanizam za odreivanje cene finansijske aktive;

Obezbeenje likvidnosti imovini;

Efikasniji promet uz manje trokove;

Realokacija sredstava.
Razlikujemo i finansijsko trite u uem smislu i ono se odnosi na pojam hartija

od vrednosti - Securities Markets ije su osnovne funkcije:


Davanje mogunosti korporacijama i vladama da prikupe kapital;
Produktivna alokacija srdstava;
Mogunost za stanovnitvo da uvea tednju;
Omoguava uvid za investitore gde zaraditi na tritu;
Generie zaposlenost i prihode.
Hartije od vrednosti predstavljaju imovinu - finansijsku aktivu za osobu koja ih
kupuje, ali za firmu ili pojedinca koji ih emituje one predstavljaju obavezu - pasivu.

2.2.Struktura finansijskih trita


Finansijska trita se mogu klasifikovati prema:

Trite duga i vlasnikog kapitala,

U zavisnosti od toga da li se radi o novoj emisiji ili trgovanju ve emitovanim


akcijama: primarno i sekundarno trite;

Berze i vanberzanska Over - the - Counter, OTC trita

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita

Organizacionoj strukturi trita.


Firma ili pojedinac, na finansijskom tritu, mogu doi do sredstava na dva

naina.

Trite duga i vlasnikog kapitala


Postoje dva naina na koje pojedinac ili preduzee mogu na finansijskom tritu
doi do potrebnih sredstava. Jedan od najeih naina je metoda izdavanja dunikog
instrumenta poput obveznice ili hipoteke. Ovi instrumenti predstavljaju ugovornu
obavezu dunika da e imatelju instrumenta isplaivati fiksni novani iznos u redovnim
vremenskim intervalima (isplate kamate i glavnice) do unapred odreenog datuma
(datum dospea), kada se obavlja zavrena isplata.4
Drugi nain prikupljanja novanih sredstava je emitovanje vlasnikog udela,
poput obinih akcija, to predstavlja potraivanje prema udelu u neto dohotku (dohodak
nakon podmirenja trokova i poreza) i neto imovini preduzea.
Glavna mana posedovanja akcija namesto obveznica kompanije je ta to je
vlasnik akcije tj. vlasnikog udela rezidualni verovnik. Sa druge strane prednost
posedovanja akcija je u tome to njihovi vlasnici imaju direktnu korist od poveanja
profitabilnosti ili vrednosti imovine preduzea. Razlika spram obveznica je ta da se
upravo na osnovu vlasnikog udela odreuju i dodeljuju vlasnika prava imatelja
vlasnikog udela. Oni koji poseduju obveznice ne mogu da dele tu korist jer su njihove
novane isplate fiksne. Vlasnici akcija snose rizik deljenja pozitivne i negativne sudbine
preduzea.
Primarna i sekundarna trita
Jo jedna od podela finansijskih trita je podela na primarna i sekundarna trita.
Primarno trite je finansijsko trite na kom preduzea ili dravne jedinice
kojima nedostaju novana sredstva, ta ista posuuju od prvih kupaca prodajom nove
emisije hartija od vrednosti poput obveznica ili akcija. Sekundarno trite je finansijsko
trite na kom se preprodaju prethodno izdate hartije od vrednosti. Veoma bitna
4 Eri, D.,: Finansijska trita i instrumenti, igoja, Beograd, 2003.str.23

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
finansijska institucija koja pomae u poetnoj prodaji HodV na primarnom tritu se
naziva investiciona banka.
Berze i vanberzanska Over-the-Counter, OTC trita
Postoje dva naina organizovanja berzanskih trita. Jedan je organizovanje berzi,
gde kupci i prodavci HodV sastaju na jednom sredinjem mestu, radi obavljanja trgovine.
Njujorka i Amerika berza akcija i Chicago Board of Trade berza roba penica,
kukuruza, srebra i drugih sirovina su primeri organizovanih berzi.
Drugi nain organizacije sekundarnog trita je neureeno ili vanberzansko
OTC trite. Na ovom tritu dileri koji su smeteni na razliitim lokacijama, dre zalihu
HodV i spremni su ih kupovati i prodavati bilo kome ko eli prihvatiti njihove cene.5
Kompjuteri dilera na ovom tritu su konstantno povezani, to im daje mogunost
poznavanja cena kod svih drugih dilera, pa OTC trite moe biti veoma konkurentno i
ne mora se bitno razlikovati od trita sa organizovanom berzom.
Mnoge obine akcije se kupuju i prodaju na OTC tritima, mada velike
korporacije imaju svoje akcije uvrtene na organizovanim berzama poput Njujorke,
Londonske, Tokijske. Trite dravnih obveznica vlade SAD, koje ima vei obim
trgovanja nego Njujorka berza je organizovano kao OTC trite. etrdesetak dilera sa
svojom spremnou da u svakom trenutku kupe ili prodaju obveznice amerike vlade
sainjava ovo trite. Na drugim OTC tritima trguje se drugim finansijskim
instrumentima kao to su depozitni certifikati, federalna sredstva, bankovni akcepti i
devize.
Trite novca i kapitala
Jo jedan od naina razlikovanja pojedinih trita polazi od kriterijuma ronosti
HodV. Tako imamo trite novca koje je finansijsko trite na kom se trguje samo
kratkoronim dunikim instrumentima (izvorni rok dospea krai od godinu dana).
Instrumentima trita novca se trguje vie nego dugoronim HodV pa su ovi instrumenti i
likvidniji. Isto tako kratkorone HodV belee manje oscilacije u cenama od dugoronih,

5 Jeremi Z.,: Finansijska trita, Fakultet za finansijski menadment i


osiguranje, Beograd, 2006., str. 35.
10

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
to ih ini sigurnijim za ulaganja. Iz tog razloga banke i preduzea aktivno koriste
instrumente novanog trita da bi ostvarili kamatni prihod na privremene vikove
novanih sredstava. Zatim imamo trite kapitala na kom se trguje instrumentima
dugoronog duga (izvorni rok dospea od godinu dana i due) kao i instrumentima
vlasnikih udela tj akcija. Kada govorimo o organizacionoj strukturi trita, ona mogu
biti organizovana na dva naina.
Jedan od njih su berze, na kojima se sreu kupci i prodavci hartija od vrednosti
(ili njihovi agenti i posrednici) kako bi obavili trgovinu. Jedna od definicija berze glasi:
Berza je organizacija, udruenje ili grupa ljudi koji ine, odravaju ili organizuju mesto
trgovanja ili opremu za spajanje kupaca i prodavaca hartija od vrednosti. 6 Primeri berzi
su Njujorka7 i Amerika berza akcija i ikaka robna berza (danas jedno od
najrazvijenijih trita). U drugom delu ovog rada emo se detaljnije baviti berzom.
Drugi oblik organizovanja sekundarnog trita je vanberzansko trite, koje se
jo naziva i OTC over the counter market, to bi u bukvalnom prevodu znailo: prodaja
preko altera. Ovo trite je manje formalizovano i manje rigorozno u odnosu na
oficijelno berzansko trite, ali je ujedno i veoma konkurentno. Kupovina i prodaja
hartija od vrednosti na njemu se obavlja kroz direktne pregovore i kroz aukciju.
U SAD ovo trite je organizovano. Najbolji primer je NASDAQ National
Association of Securities Dealers Automated Quotation System - vanberzanski sistem
trgovanja hartijama od vrednosti koje je osnovalo Nacionalno udruenje trgovaca
hartijama od vrednosti.8
Uvoenje ovog sistema zauvek je izmenilo nain na koji su investitori gledali na
vanberzansko trite. Po prvi put omoguena je vidljivost, to staro berzansko trite nije
nudilo.

6 Jeremi Z.,: Finansijska trita, Fakultet za finansijski menadment i


osiguranje, Beograd, 2006.god., str. 37.
7 www.nyse.com, pristup sajtu 02.03.2013., vreme pristupa 21:40:00.
8 www.nasdaq.com informacije o OTC NASDAQ tritu i hartijama od
vrednosti, pristup sajtu 05.03.2013., vreme pristupa 16:05:00.
11

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
2.3.Posrednici na finansijskom tritu
Kao posrednici na finansijskom tritu pojavljuju se institucije koje vre transfer
sredstava od onih koji imaju viak sredstava ka onima kojima su ta sredstva potrebna za
obavljanja poslovne aktivnosti. Posrednici imaju veoma vanu ulogu jer predstavljaju
most izmeu ove dve grupe na nain da nude finansijske usluge suficitarno
finansirajuim pojedincima i institucijama kako bi privukli njihova sredstva, a posle ta
ista sredstva odobravaju kao zajam deficitno finansirajuim grupama. Posrednici mogu
biti depozitne i nedepozitne finansijske institucije.
Vrste posrednika
Depozitne institucije (banke)
Poslovne banke
tedno kreditne zadruge
tedionice
Kreditne zadruge
Institucije ugovorne tednje
Drutvo ivotnog osiguranja
Drutvo osiguranja od poara i
nezgoda
Mirovinski fondovi i dravni
penzijski fondovi
Investicioni posrednici
Finansijske kompanije
Investicioni fondovi
Investicioni fondovi trita novca

Glavne obaveze (izvori sredstava)


Depoziti

Glavne imovine (upotrebe sredstava)


Poslovni i potroaki zajmovi, hipotekarni
zajmovi, dravne obveznice i obveznice lokalnih
vlasti
Hipotekarni zajmovi
Hipotekarni zajmovi
Potroaki zajmovi

Depoziti
Depoziti
Depoziti
Premije osiguranja
Premije osiguranja
Doprinosi zaposlenih i
poslodavca
Komercijalni zapisi, deonice,
obveznice
Udeli
Udeli

Korporativne obveznice i hipotekarni krediti


Obveznice lokalnih vlasti, korporativne
obveznice i deonice, dravne obveznice
Korporativne obveznice i deonice
Zajmovi potroaima i preduzeima
Deonice, obveznice
Instrumenti trita novca

Tabela 1. Vrste finansijskih posrednika


Depozitne institucije su komercijalne banke i tedno - kreditne organizacije, koje
prikupljaju tednju i depozite i plasiraju ih odobravajui razliite vrste kredita, ili
kupujui hartije od vrednosti na tritu. Za razliku od njih, one koje u izvorima sredstava
imaju sopstveni kapital ili neki drugi izvor nedepozitnog porekla, nazivaju se nedepozitne
institucije i to su osiguravajua drutva, penzioni fondovi, investicione banke, uzajamni
fondovi i dr.

12

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
Na amerikom tritu su stvoreni veoma strogi zakoni o tome ko moe da postane
finansijski posrednik. Pojedinci ili grupe koji to ele da ostvare osnivanjem banke ili
osguravajueg drutva moraju da dobiju dozvolu od dravne ili federalne vlade. Dozvolu
mogu dobiti samo uzorni graani s besprekornim kredibilitetom i velikim poetnim
kapitalom. U Srbiji dozvolu za osnivanje izdaje Narodna banka Srbije.
to se tie objavljivanja podataka, za finansijske posrednike postoje strogi zahtevi
izvetavanja. Njihovo knjigovodstvo mora biti u skladu sa strogim principima, njihove
poslovne knjige se periodino proveravaju i oni moraju javnosti da prue odreene
informacije.
Finansijskim posrednicima su ogranieni poslovanje i aktiva kojom mogu
raspolagati. Kada pojedinci ulau sredstva, oni ele da znaju da li je njihov novac na
sigurnom i da li e banka ili drugi finansijski posrednik biti u mogunosti da izmire svoje
obaveze prema njima. Jedan od naina da im se obezbedi sigurnost jeste da se oni spree
u obavljanju rizinih aktivnosti.
Tako je na primer za banke, na osnovu opteprihvaenih meunarodnih standarda,
propisana bilansna struktura i veliina kapitala u odnosu na rizinu aktivu, a sve sa ciljem
obezbeenja solventnosti i likvidnosti.
Izvori sredstava, ronost i nain prikupljanja sredstava u pasivi, opredeljuju
strukturu ulaganja, njihovu ronost i disperziju rizika u aktivi bilansa stanja. Tako da je
osnovna podela posrednika izvrena po principu izvora sredstava u pasivi i upravo se
njihova razliitost reflektuje kroz njihove bilanse stanja.
Tip posrednika
Depozitne institucije
Komercijalne banke
tedno - kreditne organizacije
Nedepozitne institucije
Osiguravajue kompanije
Penzioni fondovi
Investicioni fondovi

Osnovna pasiva (izvori sredstava)

Osnovna aktiva (plasman


sredstava)

Depoziti
Depoziti

Krediti, hipoteke, HOV


Hipoteke

Premije od polisa

HOV, nekretnine, privatni


plasmani
HOV, nekretnine, hipoteke

Doprinosi poslodavaca i
zaposlenih
Akcije

Tabela 2. Aktiva i pasiva finansijskih posrednika

13

Akcije, obveznice

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
2.4.Sigurnosna uloga banaka i drugih posrednika na
finansijskom tritu
Tekua razmatranja u pogledu finansijske delatnosti odnose se na pitanje zato
banke i ostali finansijski posrednici postoje. Koje to usluge oni nude, a koje druge
kompanije i pojedinci ne mogu sami sebi da obezbede?
Poslednjih godina ima sve vie podataka na osnovu istraivanja, koji ukazuju na
opravdanu efikasnost naih trita. Sredstva i informacije glatko cirkuliu ka
zajmodavcima i zajmoprimcima, a cena kapitala utvrena je na visokokonkurentnom
tritu. U savreno konkurentnom i efikasnom finansijskom sistemu, u kome svi uesnici
imaju podjednak i otvoren pristup finansijskom tritu, u kome nijedan uesnik nema
kontrolu nad cenama, u kome su sve vaee informacije u pogledu vrednosti sredstava
svima na raspolaganju i trokovi transakcija bitno ne ugroavaju trgovinu, postavlja se
pitanje zato su banke i ostali finansijski konkurenti uopte potrebni?
Mnogi teoretiari smatraju da finansijski posrednici postoje zbog nesavrenosti
naeg finansijskog sistema. Oni omoguavaju milionima malih tedia da ostvare prinos i
zarade podelom finansijskih instrumenata na manje jedinice, to u suprotnom ne bi bilo
mogue. U prilog bankama i njihovim konkurentima ide i to da oni poseduju spremnost
da prihvate rizine zajmoprimce, a da pri tome svojim deponentima izdaju hartije od
vrednosti koje nose mali rizik. Na taj nain one se uputaju u rizinu arbitrau na
tritima irom sveta.
Jo jedna karakteristika koja ide u prilog bankama i ostalim posrednicima je
njihova sposobnost da procene informacije. Tani podaci o investicijama ogranieni su i
skupi. Neki zajmodavci i zajmoprimci znaju vie od drugih ili imaju informacije iz
centra, tako da mogu da se opredele za rentabilne investicije. Ova neravnopravna podela
informacija i sposobnost da se one analiziraju poznata je pod nazivom asimetrija
informacija.9 Dva problema koja proizilaze iz asimetrije informacija su negativna
selekcija i moralni hazard.

9 Rose P.S.,Hudgins.S.C.,: Bankarski menadment i finansijske usluge, Data


Status, Beograd, 2005., str 13
14

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
Negativna selekcija nastaje pre obavljanaja same transakcije i to onda kada su
potencijalni zajmoprimci ujedno i oni koji izazivaju tetne posledice - veliki kreditni
rizik. Poto oni najaktivnije tre zajam, najee i bivaju odabrani. A kako negativna
selekcija poveava kreditni rizik, zajmodavci mogu odluiti da ne daju zajam ak i onda
kada su uslovi na tritu povoljni.
Moralni hazard nastaje nakon obavljanja transakcije. To je rizik u koji moe
upasti zajmoprimac kada su u pitanju neeljene (nemoralne) aktivnosti iz ugla
zajmodavca, jer one smanjuju verovatnou da e dug biti vraen. S obzirom na to da
moralni hazard smanjuje mogunost otplate duga, zajmodavci mogu odluiti da ne daju
pozajmicu.
Istina je da asimetrija informacija smanjuje efikasnost trita, ali sa druge strane
obezbeuje rentabilnu ulogu posrednika koji vre procenu finansijskih instrumenata i
biraju one koji im mogu doneti dobit.
Jo jedan argument u prilog postojanja banaka u savremenom drutvu je i
takozvana teorija prenosa prava kontrole. Poto deponenti nemaju pravo uvida u
evidenciju o zajmoprimcima, niti esto dovoljno vremena ni znanja da bi razlikovali
naplative i nenaplative zajmove, oni poslove kontrole prenose na finansijskog posrednika.
Posrednici ulau u ovaj posao sav svoj potencijal i svoju reputaciju i istupaju kao
zastupnici u ime deponenata, prate finansijsko stanje klijenata kojima su odobreni
zajmovi i mogu garantovati svojim deponentima da e dobiti svoja sredstva. Za ove
usluge deponenti plaaju proviziju koja je sigurno znatno manja od trokova koje bi imali
kada bi sami vrili kontrolu nad zajmoprimcima.10

2.5.Sigurnost poslovanja banaka na finansijskom tritu


Bankarski sektor predstavlja jednu od kljunih komponenti savremenog
finansijskog trita, to zbog obima sredstava koja poseduje, to zbog specifinosti same
banke u prikupljanju i plasiranju sredstava. Posebnu ulogu na finansijskom tritu ima

10 Rose P.S.,Hudgins.S.C.,: Bankarski menadment i finansijske usluge,


Data Status, Beograd, 2005., str 14
15

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
centralna banka, koja svojim merama kreditno-monetarne politike u mnogome utie na
finansijska kretanja u jednoj zemlji. Putem eskontne politike i stope obaveznih rezervi,
centralna banka na finansijsko trite utie posredno, poto se ove odluke tiu drugih
uesnika, pre svega banaka. Operacijama na otvorenom tritu, odnosno kupovinom i
prodajom hartija od vrednosti, centralna banka najdirektnije mogue utie na finansijsko
trite, a sve u cilju regulacije novane mase u prometu. Ova mera monetarne politike
uobiajena je i dominira u zemljama sa razvijenim finansijskim tritem. U toku prole
godine Narodna banka Srbije je emitovala blagajnike zapise u vrednosti od 600 milijardi
dinara. Takoe, Narodna banka Srbije je, posle emisije dravnih obveznica Republike
Srbije, postala njihov vlasnik, pa su tako one postale pogodan trini instrument za
obavljanje repo transakcija, to pokazuje da ova mera i u Srbiji polako poinje da
zauzima ozbiljnije mesto.
Objedinjavanjem vie tradicionalnih funkcija, banke koriste maksimalne efekte
depozitnih i investicionih banaka, pa ogromnom finansijskom moi predstavljaju kljune
igrae na finasijskom tritu. S obzirom na to da ukupna bilansna aktiva svih banaka u
Srbiji iznosi 1.420 milijardi dinara, vie je nego oigledno koliko je njihova uloga
znaajna. Meutim, ne ogleda se znaaj banaka samo kroz plasman svojih sredstava. Ve
due vremena na Beogradskoj berzi dominiraju akcije banaka koje su predmet
svakodnevnih transakcija, to je u mnogome doprinelo likvidnosti i rastu srpskog trita
kapitala. Tokom prethodne godine istakle su se akcije AIK banke, poto su one inile ak
13,30% ukupnog trgovanja akcijama u 2010. godini, ostvarivi, pri tom, rast cene od
51,30%.
Uloga banke na finansijskom tritu je da:
daju savete u vezi sa kupovinom HOV;
upravljaju sredstvima komitenta kroz ulaganje u HOV;
trgovina na berzi u svoje ime i za svoj raun;
organizuju emisiju HOV na fin. tritima za svoje komitente i vriti upis dela
emisija;
emitenti sopstvenih HOV radi prikupljanja sredstava za sopstveno poslovanje.
Investicione banke u SAD obavljaju poslove vezane za prvu emisiju HOV
(poslovi konsaltinga, registracije emisije, kao i garancije). Ukoliko banka od emitenta

16

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
otkupi sve HOV onda se radi o garanciji. Pri tome banka preuzima rizik u vezi sa
plasmanom. Moe obaviti i ponudu bez garancije kada plasman vri za raun emitenta, a
sama se nalazi u ulozi brokera i ne snosi rizik plasmana emisije. Ovde se prodaja vri
preko prodajne mree koju organizuje investiciona banka. Investicioni bankar se ne bavi
niti dugoronim investiranjem niti bankarstvom, ve pronalazi kupce za nove emisije
HOV kojima se pribavljaju dugorona fin. sredstva za investicije.
Komercijalne i univerzalne banke na finansijskom tritu posluju:

kupovinu i prodaju na berzama, tamo gde je njihovo pojavljivanje na parketu

berze dozvoljeno;
na sekundarnom tritu HOV brokerski (tehniki sprovodi nalog komitenta, ne
preuzimajui rizik i dobijajui proviziju) i dilerski poslovi (radi za sopstveni

raun u cilju zarade, uz preuzimanje rizika);


kroz kastode poslova voenje rauna HOV za raun klijenata;
poslovanje preko svojih afilacija na offshore destinacijama koristei njihov
povoljan poreski i devizni tretman.
Portfolio u najirem ekonomskom smislu rei znai kombinaciju razliitih vrsta

aktive. U finansijama oznaava razliite vrste HOV koje se nalaze u posedu individualnih
investitora. Izbor odgovarajueg portfolia zavisie od oekivanja investitora u pogledu
prinosa, kapitalnih dobitaka i rizika. Osnovna intencija za kreiranje nekog investicionog
portfolia je diversifikacija rizika, uz ostvarivanje odreenog prinosa.
HOV koje banke dre u svojim plasmanima, mogu se podeliti na dve osnovne
kategorije i to:

HOV koje predstavljaju rezervu likvidnosti


HOV koje predstavljaju investiciju
Banka e odabrati onaj portfolio HOV koji joj omoguava najvei prinos u

odnosu na postojei rizik, koristei osnovnu karakteristiku portfolia disperziju ulaganja


koja dovodi i do smanjenja rizika ulaganja.
Portfolio menadment predstavlja u osnovi upravljanje izborom razliite aktive u
okviru portfolia. On predstavlja kontinuirano procenjivanje, menjanje i prilagoavanje

17

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
portfolia (tj. njegove strukture) postavljenim ciljevima investitora. Sastavni delovi ovog
kontinuiranog i dinaminog procesa su portfolio analiza i portfolio selekcija. Ovim
aspektima portfolio menadmentom se u bankama bave specijalizovana odeljenja i
posebno obueni bankarski strunjaci.
Pasivna strategija znai da banka formira odreeni portfolio HOV i dri ga do
njihovog dospea, a aktivna strategija da banka stalno vri promene u svom portfoliu,
kupujui i prodajui HOV pre isteka njihovog dospea, kako bi ostvarila dobit na bazi
promene

trinih

cena.

Varijanta

aktivne

investicione

strategije

moe

biti

kompjuterizovano programsko trgovanje.


Portfolio selekcija predstavlja izbor konkretnih HOV u koje bi trebalo investirati,
kao i odreivanje proporcija izmeu pojedinih grupa HOV u ukupnom investicionom
volumenu, a sve opet sa ciljem da se na najbolji mogui nain odgovori postavljenim
preferencijama investitora

2.6.Razlozi i oblici regulative finansijskih trita u svetu


Razlozi

ureivanja posebnog pravnog trita su dvojaki , prvi se sastoji u

nunosti ureivanja stalnog, postenog i sreenog odvijanja trgovine, radi podsticanja


privrednog rasta. Drugi je neophodnost spreavanja kriza (pre svega berzanskih krahova)
na finansijskom tritu.
Pravni izvori se prema podruju mogu podeliti na nacionalne i meunarodne.
Nacionalni vae samo za podruja jedne drave.
Podela

regulative po pravnoj snazi: zakoni, podzakonski akti, samostalni

poslovnopravni izvori, obiaji i sidska praksa.


Kod nas je zastupljen ameriki sistem gde se finansijsko trite ureuje putem
vie posebnih zakona od kojih se svaki odnosi na odreeno pitanje. U veini prava ipak
postoje dva glavna zakona koji reguliu finansijsko trite:

zakon o hartijama od vrednosti koji ureuje primarno trite (vrednosne papire i


njihovu emisiju) i

18

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita

zakon o trgovini hartijama od vrednosti koji ureuje sekundarno finansijsko


trite (preprodaja emitovanih vrednosnih papira) Zakon o berzama.
Zakon o hartijama od vrednosti je u naem pravnom sistemu poseban zakon,

namenjen ureivanju samo serijskih hartija od vrednosti i njihove trgovine (primarne


emisije i sekundarne prodaje).
Serijske su one hartije koje se istovremeno emituju u veem broju i daju ista prava
svojim imaocima. Po zakonu kod nas ima etiri vrste:

akcija,
obveznica,
zapis (dravni, blagajnicki, komercijalni) i
sertifikat o depozitu.
Zakon ureuje njihove definicije, vrste, sastavne delove, bitne elemente kao i

emisiju i sekundarnu trgovinu.


Osim klasinih ugovora o prodaji, nabrojanim hartijama moe da se trguje i
posebnim ugovorima ije zakljuivanje smeju da organizuju samo berze u kotaciji to su
tzv. finansijski derivati. Pod njima zakon podrazumeva finansijski terminski ugovor i
opcijski ugovor.
Finansijski terminski ugovor moze da bude fjuers ugovor i svop ugovor.
Zakon ureuje i nadzor nad poslovanjem serijskih hartija i taj posao poverava
Komisiji za hartije od vrednosti zaduujui je da se stara o kvalitetu tih hartija, odrava
finansijsku disciplinu u njihovoj trgovini i kontrolie lica koja njima posluju.

2.7.Hartije od vrednosti
Hartija od vrednosti, naziva se i finansijskim instrumentom, predstavlja pravo na
potraivanje buduih prihoda ili aktive njenog emitenta. Pravo se moe odnositi na bilo

19

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
koje finansijsko potraivanje ili deo imovine koji je predmet vlasnitva.11
Privredni ivot se neprestano menja, stvarajui nove privredne grane, pored
tradicionalnih koje je ekonomska nauka ve uoila. Jedna od njih je poslovanje
vrednosnim papirima ili investiciono poslovanje. Pod tim se podrazumeva ukupnost
delatnosti kojom se omoguava stvaranje i trgovina vrednosnih papira, radi prikupljanja i
obrtanja slobodnog kapitala koji se ulae u odgovarajue privredne i finansijske
poduhvate.
Trita hartija od vrednosti imaju vanu ulogu u pomoi preduzeima i vladama
da obezbede sve kapital. Ona olakavaju transfer hartija od vrednosti meu
investitorima.
Trite hartija od vrednosti moe biti centralno mesto za trgovinu finansijskim
potraivanjima kao to su berze irom sveta.
Pod hartijama od vrednosti se podrazumevaju: akcije, dunike hartije od
vrednosti, varanti i depozitne potvrde. 12
Akcije izdaju iskljuivo akcionarska drutva. Domai emitent akcija moe da
bude ono akcionarsko drutvo koje ima karakter javnog drutva.
Javna drutva su ona akcionarska drutva koja ele da budu ukljuena u
organizovano trite hartija od vrednosti i koja su dobila dozvolu od Komisije za hartije
od vrednosti da se mogu ukljuiti sa izdvajanjem svojih hartija od vrednosti na
organizovano trite.
Dunike hartije od vrednosti su obveznice i druge hartije od vrednosti koje
imaocu daju pravo na naplatu glavnice, kamate kao i druga prava.
Varanti su hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kupovinu odnosno
prodaju hartija od vrednosti odreenog dana ili u odreenom periodu po unapred
utvrenoj ceni.
Depozitne potvrde su hartije od vrednosti koje izdaju banke koje poseduju

11 Miskin S. Frederic: Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, Columbia University,


prevodData status, Beograd, 2006. , str. 3.

12 irovi, M.,: Finansijska trita, instrumenti, institucije, tehnologije, Nauno drutvo Srbije,
Beograd,2007. , str. 199-200.

20

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
inostrane akcije ili obveznice deponovane kod neke banke u inostranstvu. Depozitne
potvrde predstavljaju domai ekvivalent inostanih akcija ili obveznica.
Drugi finansijski instrumenti su standardizovani finansijski derivati, to su fjuers
ugovori i opcijski ugovori.
Instrumenti novanog trita su:

dravni zapisi-HOV za servisiranje kratkoronih obaveza drave,


ugovori o reotkupu koji ukljuuju prodaju HOV uz obavezu reotkupa na odreeni

dan i po odreenoj ceni,


komercijalni zapisi-kratakorone, neobezbeene hartije od vrednosti emitovane

od strane preduzea za potrebe kratkorone likvidnosti,


sertifikati o depozitu-emitovane HOV od strane banke na bazi depozita koje ona

poseduje, sa odreenim dospeem i kamatnom stopom,


bankarski akcepti-HOV plativa prodavcu robe sa garantovanim plaanjem o
strane banke.
Instrumenti trita kapitala su vlasniki - akcije i duniki - obveznice.

Kompanijama je potreban dodatni kapital za razvoj, jaanje poloaja na tritu,


finansiranje osnovnih i obrtnih sredstava. Kompanije finansiraju svoje potrebe putem
prikupljanja sredstava emitovanjem vlasnikih ili dunikih hartija od vrednosti. Privatna
ili dravna kompanija se pretvara u otvorenu ili javnu kompaniju i vri se emisija i
plasman njenih hartija od vrednosti.
Devizno trite kao deo novanog trita je najvee i najlikvidnije finansijsko
trite.
Trgovanje se odvija 24 asa dnevno. Trite deviza je mehanizam pomou kojeg
se konvertuju sredstva i razvija mehanizam njihove razmene u dravama.
Derivati su finansijski instrumenti ija je vrednost izvedena iz vrednosti drugih
instrumenata. Derivati su finansijski instrumenti-ugovori ija vrednost zavisi od cene
predmeta ugovora, ija su vrsta, koliina, kvalitet i druga svojstava standardizovani a
njihov predmet mogu biti: akcije, obveznice, strane valute, odreena vrsta robe, berzanski
indeksi.

21

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
2.8.Centralni registar hartije od vrednosti

Centralni registar hartija od vrednosti predstavlja instituciju koja treba da


unapredi razvoj finansijskog trita. Njegovo poslovanje obuhvata registraciju razliitih
vrsta hartija od vrednosti u koje spadaju: obveznice, akcije, blagajniki zapisi, trezorski
zapisi, komercijalni zapisi. Neke od funkcija Centralnog registra hartija od vrednosti su:
otvaranje rauna hartija od vrednosti i novanih rauna za fizika i pravna lica,
prenoenje hartija od vrednosti sa rauna novog vlasnika, registrovanje prava treih lica
na hartijama od vrednosti kao i obavljanje poslova kliringa i saldiranja kako hartija od
vrednosti tako i novanih sredstava.
lanovi Centralnog registra hartija od vrednosti mogu biti: Republika Srbija,
Narodna banka Srbije, brokersko - dilerska drutva, banke, berza, drutva za upravljanje
fondovima i inostrana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja hartija od
vrednosti.
Danas, Centralni registar hartija od vrednosti ima preko stotinu svojih lanova,
banaka, brokersko-dilerskih drutava. Ovi lanovi mogu otvarati podraune za svoje
klijente koji mogu biti fizika i pravna lica.
U Centralnom registru hartija od vrednosti se obavljaju sledei poslovi:

voenje ifarnika hartija od vrednosti i dodeljivanje ISIN broja13 i CFI koda,14


voenje registra izdavalaca hartija od vrednosti,
voenje i evidencija hartija od vrednosti na raunima emitenta,
voenje i evidencija rauna hartija od vrednosti lanova Centralnog registra i

njihovih klijenata,
upis prava treih lica na hartijama od vrednosti,
uvanje materijalizovanih hartija od vrednosti,
voenje novanih rauna lanova Centralnog registra,
uknjiavanje materijalizovanih hartija od vrednosti u dematerijalizovanoj formi,

13 ISIN broj-sastoji se od kombinacije niza slovnih znakova i brojeva, kojim se identifikuju zemlje
izdavanja hartija od vrednosti, vrsta i izdavalac kao i druga bitna obeleja.
14 CFI kod-oznaka hartija od vrednosti odreenog izdavaoca iz koje zakoniti imaoci tih hartija ostvaruju
svoja prava, s obzirom na klasu, seriju tih hartija.

22

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita

kliring i saldiranje obaveza i potraivanja u hartijama od vrednosti i novcu


nastalih na osnovu zakljuenih poslova sa hartijama od vrednosti,
prenos vlasnitva na hartijama od vrednosti,
uknjiavanje hartija od vrednosti na emisioni raun i raune hartija od vrednosti
lanova i njihovih klijenata na osnovu dostavljenih knjiga ili registara hartija od

vrednosti,
izrada i dorada softverskih aplikacija kod poslova Centralnog registra,
isplata kupona i glavnice obveznica o roku dospea, isplata dividendi, davanje
jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima hartija od vrednosti i druge

korporativne radnje,
obraun poreza na prenos apsolutnih prava na hartijama od vrednosti u skladu sa

zakonom koji regulie poreze na imovinu,


isplata obveznica devizne tednje Republike Srbije i obveznica za privrdeni razvoj

Republike Srbije o roku dospea,


saradnja sa meunarodnim organizacijama koje se bave poslovima registracije,
kliringa, i saldiranja hartija od vrednosti i novca po osnovu poslova sa hartijama

od vrednosti,
i drugi poslovi u vezi sa hartijama od vrednosti u skladu sa zakonom.15

2.8.1.Komisija za hartije od vrednosti


Komisija za hartije od vrednosti je nazavisna i samostalna organizacija Republike
Srbije.
Komisija za hartije od vrednosti je odgovorna za zakonito funkcionisanje trita
hartija od vrednosti sa ciljem zatite investitora i obezbeenja pravinosti, efikasnosti i
transparentnosti trita.

15 Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (,,Slubeni glasnik RS,
br.47/2006)

23

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
2.8.2.Javna drutva
Javno drutvo je pravno lice koje je izdavalac hartija od vrednosti uspeno izvrilo
najmanje jednu primarnu javnu ponudu hartija od vrednosti i dobilo dozvolu Komisije za
izdavanje, odnosno ukljuenje tih hartija na organizovano trite.
Javno drutvo ima obavezu finansijskog izvetavanja, izvetavanja o svom
pravnom statusu i poslovanju, kao i o svim injenicama koje mogu bitnije uticati na cenu
hartija od vrednosti, na nain propisan zakonom.
Javna drutva su duna da saine spisak lica za koja se smatra da poseduju
privilegovane informacije. Ta lica su obavezna da kao poslovnu tajnu uvaju podatke o
privilegovanim informacijama. Ova lica su duna da o svakoj izvrenoj kupovini ili
prodaji hartija od vrednosti na koje se odnosi privilegovana informacija obaveste
Komisiju i organizatora trita.

GLAVA II
3.BERZA I BERZANSKA KRETANJA KAO FAKTORI
SIGURNOSTI POSLOVANJA BANAKA
3.1.Nastanak berze
Nastanak pojma berza u literaturi se dovodi u vezu sa prezimenom trgovake i
bankarske porodice Van der Beurse, koja je u belgijskom gradu Bridu imala kafanu u

24

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
kojoj su se okupljali trgovci i gde se trgovalo proizvodima poznatih osobina. Kasnije ovaj
naziv postaje opteprihvaen i u drugim gradovima gde se osnivaju berze.
Korene berze kao specificnog oblika trista mogue je nai jo u davnim
vremenima kad su se ljudi okupljali na pijacama, trgovima, sajmovima, vaarima i
drugim mestim, na kojima je dolazilo do susretanja ponude i tranje za razliitim
oblicima robe. Mnoge drave i narodi su doivljavali snaan privredni razvoj i uspon
upravo usled razvoja trgovine. Trgovci su uvek bili skloni inovacijama, pa su tako uveli
jednu novinu, kasnije se ispostavilo posebno znaajnu za razvoj berzi - donoenje uzorka
i mustri umesto robe. Na bazi razgledanja uzorka i mustri, poeli su da zakljuuju
razliite vrste poslova, a isporuka bi usledila kasnije, nakon ugovaranja poslova. Drugi
vaan momenat za nastanak berzi je vezivanje za odreenu lokaciju, odnosno mesto. U
poetku, trgovci su se okupljali na otvorenom prostoru, pod vedrim nebom.Tako su u
kontinentalnoj Evropi ve krajem XIV i poetkom XV veka, mnogi gradovi stekli jaku
tradiciju trgovanja, kao to su: Venecija, Firenca, Bolonja, enova, Milano, Marsej,
Amsterdam, Pariz, London. Kasnije su nalazili razliite prostore, sobe,lokale, a naroito
kafane za svoje sastanke. Moda deluje zapanjujue, ali je istina da su berze u mnogim
velikim gradovima nastale upravo u kafanama ili njihovoj blizini, kao to je sluaj u
Londonu - Jonathan`s Coffe House ili u Njujorku - Tontine Coffee. Smatra se da su prve
berze imali Antverpen, Lion, Keln i London u periodu od 1530 - 1566. godine.
Poetkom XVIII veka, primat u meunarodnoj trgovini preuzima Holandija, dok
je berza u Amsterdamu postala najznaajnija. Poetkom XIX veka glavno mesto pripada
londonskoj berzi, to traje sve do Prvog svetskog rata, nakon ega na elo izbija
Njujorka berza.
U XX veku dolazi do velikih promena zahvaljujui brojnim inovacijama,
tehnikim i informacionionim unapreenjima. U poetku su se kupci i prodavci, radi
lakeg i efikasnijeg prometa, sastajali u salama za trgovanje. Meutim, danas one polako
nestaju i postaju virtuelne, to se posebno odnosi na uvoenje kompijutera i elektronskih
sistema trgovanja, emu je najvie doprineo NASDAQ. 2006. godine, NASDAQ dobija i
zvanino odobrenje SEC-a Securities Exchange Commision da moe da posluje kao
berza.

25

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
Padom Berlinskog zida i ponovnim uspostavljanjem trine ekonomije u ijoj je
osnovi privatna svojina i akcionarstvo, reosnivaju se berze istonoevropskih zemalja
(Prag, Varava, Budimpeta, Moskva, Bratislava, Sofija, Bukuret, Ljubljana...).16
Prva berza na naim prostorima je Beogradska berza, osnovana 1894. godine na
osnovu Zakona o berzama iz 1886. godine i radila je do poetka Drugog svetskog rata,
kada je ukinuta. Rad Beogradske berze je obnovljen 1989. godine.

3.2.Berza - pojam, nain rada, principi, vrste i funkcije berze


Pre nego to kaemo neto uopteno o berzi i deavanjima na njoj neophodno je
definisati pojam berze prema Zakonu. Naime, prema zakonodavstvu Republike Srbije,
berza se definie kao pravno lice koje ima dozvolu za rad komisije za hartije od vrednosti
i koje obavlja poslove organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i finansijskim
derivatima, kao i druge poslove u skladu sa Zakonom o tritu hartija od vrednosti i
drugih finansijskih instrumenata.
Berza je regulisano i organizovano sekundarno trite hartija od vrednosti sa
strogo utvrenim pravilima trgovanja, optim kriterijumuma za prihvatanje hartija od
vrednosti kojima e se trgovati, kao i kriterijuma za prijem u lanstvo berze. Re je o
instituciji koja organizuje proces trgovanja, standardizuje predmet trgovanja i odreuje
nain trgovanja.
Berza ne odreuje cenu hartija od vrednosti kojima se na toj berzi trguje, ve
odreuje pravila odvijanja aukcije na kojoj se slobodnim susretanjem ponude i tranje u
odreenom trenutku utvruje cena hartije od vrednosti. U donoenju pravila trgovanja
berza je samostalna, kao i u kontroli njihove primene i sankcionisanju prekrilaca, to je
posao posebnih berzanskih sudova.
U literaturi nailazimo na veliki broj definicija berze, koje su objanjene sa vie
razliitih aspekata. Jedan od njih je ekonomski, prema kome se berza posmatra kao
specifian oblik organizovanog trita, na kome se obavlja promet robe, novca, deviza i
16 Jeremi Z.,: Praktikum za finansijska trita, Fakultet za finansijski menadment i osiguranje,
Beograd,2006., str. 1

26

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
kapitala izraenog u hartijama od vrednosti - finansijskim instrumentima. 17 Prema
etimolokom pristupu berza se shvata kao sistem trgovanja. Pravnu definiciju berze daje
nam profesor Pravnog fakulteta Dr. Neboja Jovanovi:18 berze predstavljaju zakonom
ureene organizacije, koje se, pod pojaanom dravnom kontrolom, na odreenom
prostoru bave organizovanjem pravnog prometa kotiranih predmeta po osnovu vrenja
berzanskih pravnih poslova.
Najprostijim renikom berza predstavlja mesto gde se sastaju ponuda i tranja za
tano odreenom robom, na tano odreenom mestu, u tano odreeno vreme.
Osvrui se na istorijski poetak nastanka berze moemo rei da je berzu
predstavljalasamo nekolicina trgovaca koja je inila prvi krug berze. Za sve ostale
uesnike koji su na neki nain eleli da trguju, pristup je bio otean, zbog niza uslova
koje je trebalo ispuniti. Tako da je trgovina mogla da se obavi samo posredstvom lanova
kruga berze. Na taj nain nastao je pojam berzanskog mesta koje ukoliko neko eli da
posluje na berzi treba da zakupi na godinjem nivou, naravno, opet uz ispunjenje
odreenih uslova, s jedne strane, kao i prihvatanje strogih pravila trgovanja, s druge
strane. Samo ovlaeni uesnici imaju pravo pristupa sali za trgovanje - berzanskom
parketu. U sali za trgovanje dolazi do susreta ponude i tranje i po toj osnovi se
zakljuuju poslovni ugovori.
Na parketu se nalazi vie pultova koji predstavljaju mesta za trgovinu, ime se
olakava proces trgovanja i izbegavaju guve posebno na robnim berzama. Pored
posebnog odvajanja mesta trgovine na nekim robnim berzama odvaja se i vreme trgovine
za razliite vrste roba. Tako, na primer, na Budimpetanskoj terminskoj robnoj berzi
trguje se itaricama, devizama i mesom, pri emu svaki pojedinaan predmet trgovanja
ima tano odreeno vreme u toku radnog vremena kada se kupuje i prodaje.19
Berza je takva institucija kod koje je funkcija trgovca - posrednika odvojena i
stavljena iznad statusa osnivaa - vlasnika. 20 Kod veine berzi u svetu posrednici,
odnosno lanovi berze su istovremeno i vlasnici, osnivai berze. U sluajevima drugaije

17 Bejatovi, M.,: Berze i berzansko poslovanje, Fineks, Beograd,


2008.,str.56
18 Bejatovi, M.,: Berze i berzansko poslovanje, Fineks, Beograd,
2008.,str.56-57.
19 timac, M, Dugali, V.,: Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 2005.., str. 26.
27

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
organizacije moe doi i uglavnom dolazi do sukoba interesa. Naime, lanu berze je
glavni cilj ostvarnje dobiti a uslov za to je dobra i efikasna organizacija berze to se
postie reinvestiranjem - dobiti berze u samu berzu. Nasuprot tome, cilj vlasnika osnivaa
berze, je to vea dividenda pri emu se podrazumeva minimalan nivo reinvestiranja,
odnosno onaj nivo koji je dovoljan da se berza odri u ivotu.
Ovakav sukob je nemogue trajno reiti, jedini nain je spajanje ove dve funkcije
u jedno. Primer kraha berze usled sukoba interesa je Ljubljanska robna i terminska berza
(Blagovna berza) koja je doivela da ovaj sukob paralie rad berze, pa je ona, pod
pritiskom vlasnika nezadovoljnih visinom prihoda, morala da potrai drugaije oblike
organizovanja.21

3.2.1.Sigurnost rada berze


Sigurnost i nain rada berze vri se po principu koncentrinih krugova 22 u ijem
centru se nalazi sama berza sa svim prateim organizacijama i institucijama koje su
neophodne kako bi se ostvario sam cilj berze - kontinuirano trgovanje. Uesnici koji su
najblii berzanskom centralnom krugu su najmalobrojniji ali imaju i najvea prava u
berzanskom trgovanju. U svakom narednom krugu koji se sve vie udaljava od centra
stepen ovlaenja opada. Tek nakon stvaranja prvog kruga nastaje centar berze. U centru
berze se obavljala obraunska i garancijska funkcija kao i kontrola predmeta
trgovanja i uesnika u trgovanju.23
Vremenom su ove funkcije ugraene u sistem kliringa koji danas vode posebne
klirinke kue. Imajui u vidu injenicu da je berza jedna vrlo osetljiva institucija iju
osnovu predstavlja sigurnost trgovanja koja ujedno predstavlja i poverenje meu

20 timac, M, Dugali,
Beograd, 2005.., str. 26
21 timac, M, Dugali,
Beograd, 2005.., str. 27
22 timac, M, Dugali,
Beograd, 2005.., str. 25
23 timac, M, Dugali,
Beograd, 2005.., str. 28

V.,: Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture,


V.,: Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture,
V.,: Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture,
V.,: Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture,

28

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
uesnicima, moglo bi se rei da ukoliko bi se naruila sigurnost a samim tim i poverenje
meu uesnicima to bi u znaajnoj meri ugrozilo berzu.
Sigurnost trgovanja na berzi podrazumeva ulaganje u sigurne hartije od vrednosti
a to su obino hartije od vrednosti koje izdaju drave ili neke prvoklasne banke i
preduzea - na amerikim berzama takve harije se zovu blue chips ili plavi etoni.

3.2.2.Sigurnost poslovanja i rada berze


Berza kao institucija nastajala je i razvijala se uporedo sa razvojem ekonomije,
privrede i drutva. Primer takvog nastanka je Njujorka berza - New York Stock Exchange
koja je danas ujedno i najvea svetska berza. Njen poetak razvoja otpoinje nakon
amerikog rata za nezavisnost u cilju prikupljanja sredstava po osnovu izdatih hartija od
vrednosti, koja su bila neophodna za voenje rata.
Osnova postojanja ove berze je efikasnost, jednostavnost, sigurnost i poverenje,
bez ega je ova institucija besmislena i brzo se uruava. 24 Onog momenta kada uticaji
neberzanskih i neekonomskih faktora ponu da menjaju sutinu procesa koji se odvijaju
na berzi, ona se gui. Zato se ova institucija moe smatrati i savrenim proizvodom, jer
moe da funkcionie samo ovakva kakva je - teko je i zamisliti proces, ili trgovinu, ili
pojavu uopte, koja bi bila samo delimino berzanska, odnosno berzanska samo do
izvesne granice. To bi bilo protivreno samoj njenoj prirodi: berza ili postoji sa svim
pripadajuim osobinama, ili se o njoj ne moe ni govoriti.25
Poverenje meu uesnicima ini sutinu ne samo berzanskog poslovanja ve
sutinu bilo kakvog procesa i delatnosti. Kroz itavu ljudsku istoriju pokuavao se unititi
svaki oblik poverenja i sigurnosti u drutvu, kako na nivou drave, kao najvie institucije
tako i na nivou pojedinca kao jedinke.
Berza kao institucija ne poznaje ovakav vid uruavanja, jer ona predstavlja odraz
perfekcije, savrenstva i ukoliko bi do takvog uruavanja dolo berza ne bi postojala.

24 timac, M, Dugali, V.,: Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture,


Beograd, 2005.., str. 33
25 timac, M, Dugali, V.,: Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture,
Beograd, 2005.., str. 34
29

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
Samo ne postojanje berze pokazuje da to trite nosi visok nivo nestabilnosti. ..., dolazi
se do zakljuka da je institucionalizacija poverenja proces koji se odigrava izmeu samih
uesnika u trgovanju, manje - vie spontano u poetku. Taj proces kasnije postaje sve
sloeniji i biva preuzet od strane posebnih organa berzi, ve prema onome to namee
razvoj samog trita.26
Sigurnost poslovanja. Berza kao institucija obezbeuje kako sebi tako i
okruenju ne samo uslove za fer poslovanje ve i sigurnost koja predstavlja klju uspeha.
U procesu institucionalizacije sigurnosti mogu se razlikovati dva podprocesa:27
Prvi podrazumeva napor onih koji su se udruili u berzu posrednika, da
osiguraju svoju delatnost i netrine rizike svedu na minimum. U tom pravcu povezuju se
ili samostalno izgrauju pretee delatnosti - na primer: proveru izdavaoca hartija od
vrednosti, kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe, osiguranje - i ugrauju ih u pravila berze.
Drugi podproces vezan je za aktivnost drave prema berzi. Velike krize,
pronevere, slomovi, koji su ugroavali berze u samoj njihovoj osnovi udarajui na
poverenje onih koji na berzi igraju, kao i na samu sigurnost poslovanja, podstakle su
dravu da se umea u neke oblasti koje su se do tada smatrale domenom autonomnog
berzanskog prava.
U poetku to meanje drave bilo je indirektno a kasnije, posle Velike ekonomske
krize drava je poela direktno da se mea donosei posebnu zakonsku regulativu u cilju
berzanske kontrole.
Poverenje i sigurnost su dva pojma koja u sebi saimaju sutinu berzanskog
naina trgovanja. Ta dva pojma predstavljaju procese i stanja koja su vana za svaku
organizaciju u protivnom nema prosperiteta. Berza na podnosi nikakvo medjustanje ili
drugaiju organizaciju. Ona je kao savren proizvod i jedino takva moe da funkcionie.
Kako je drava iskoristila pravo da institualizuje silu tako je berza institualizovala
poverenje i sigurnost. Tu nastaje prekretnica od spontanog, prijateljskog poverenja, ka
instituciji poverenja kao osnovnoj odlici tog naina i mesta trgovanja. Taj proces, kasnije,

26 timac, M, Dugali, V.,: Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture,


Beograd, 2005.., str. 38
27 timac, M, Dugali, V.,: Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture,
Beograd, 2005.., str. 39
30

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
postaje sloeniji i biva preuzet od strane posebnih organa berze, a prema zahtevima koje
namece razvoj trista.
Neposredna institucializacija poprima oblik zbirki pravila, preuzetih iz prava, kao i
nastalih ad hoc na parketu, zatim berzanskim pravom i autonomnim berzanskim
sudstvom arbitraom.

3.2.3.Vrste berzi
U literaturi se najee navode sledei kriterijumi kao osnov za klasifikaciju
berzi:
predmet trgovine,
nain nastanka,
cilj poslovanja,
priroda poloaja,
broj lanova,
raznovrsnost predmeta trgovine.
Predmet trgovine - ovo je osnovna podela berzi. Prema predmetu trgovine
postoje robne- produktivne i finansijske- efektne. Na robnim berzama se trguje
standardizovanim proizvodima kao to su metali, itarice, nafta, kafa i finansijskim
derivatima. Istorijski posmatrano ovakve berze su prvo nastale. Finansijske berze su
berze na kojima se trguje akcijama, obveznicama, derivatima, itd. Ovakve berze tek
krajem XX veka dostiu svoj potpuni znaaj kao osnovni berzanski materijal. Tkoe, u
praksi se javljaju i meovite berze na kojima se trguje i proizvodima i hartijama od
vrednosti, ali su one znatno ree i karkateristine su za slabije razvijena trina podruja.
Nain nastanka - Prema nainu nastanka berze se mogu podeliti na spontane i
zasnovane na zakonu. Spontanost u nastajanju je jedna od kljunih karakteristika vodeih
berzi savremenog sveta. Dakle, nije postojao bilo kakav plan niti smiljena ljudska
aktivnost ve su berze nastajale kao odraz potrebe i predstavljale su najbolji nain da se
olaka trgovanje. Kad su u pitanju berze koje su nastale spontano, neophodno je imati u

31

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
vidu sledee: prvo su nastajale ovakve berze a onda su usvajani zakoni, propisi i pravila
kojima je regulisan njihov rad. Dakle, propisi su izvedeni iz prakse koja je ve postojala.
S druge strane neke berze su nastale na osnovu zakona ili propisa kojima je definisano
sve toa je od znaaja za njihovo osnivanje i rad. Tako je nastala i Beogradska berza.
Ovakav nain osnivanja karakteristian je za zemlje u kojima su berze relativno kasno
nastale. U ovakvim sluajevima, prvo su nastajali propisi a onda je razvijena praksa.
Cilj poslovanja - Prema cilju poslovanja, berze se mogu podeliti na profitne i
neprofitne. Profitne berze dele meu svojim lanovima profit koji ostvare poslovanjem.
Veina Nemakih berzi je ovakvog tipa. Neprofitne berze ne dele prihod svojim
lanovima. lanovi berze ostvaruju zaradu naplatom provizije na osnovu zakljuenih
poslova. Velike berze su, uglavnom, neprofitnog tipa a lanovi su stimulisani da razvijaju
poslovanje jer na taj nain uveavaju sopstvenu zaradu.
Priroda poloaja - Prema prirodi poloaja, berze mogu biti javne, privatne i
meovite. Berze javnog karaktera osniva drava koja obezbeuje sredstva za rad a
posrednici su dravni inovnici. Zato su ovakve berze pod uticajem i kontrolom drave i
nazivaju se i polusamostalne berze, kao to su berze u Italiji, paniji i Belgiji. Berze
privatnog karaktera osnivaju akcionari koji obezbeuju sredstva za rad i zbog odnosa
prema dravi nazivaju se i samostalne berze (SAD, Velika Britanija). Meovite berze
osniva drava a lanovi obezbeuju imovinu i odreuju uslove rada i nain polovanja
(Beogradska berza).
Broj lanova - Postoje berze kod kojih je strogo odreen broj lanova i ne moe
se poveavati .28 Na drugoj strani postoje berze koje nemaju vrsta ogranienja u broju
lanova, ve se on utvruje zakonom i propisima berze.
Raznovrsnost predmeta trgovanja - Postoje berze ne kojima se trguje samo
jednom vrstom berzanskog materijala - to su specijalizovane berze. Ako se na berzi trguje
velikim brojem materijala, u pitanju je meovita berza. Specijalizovane berze su ree a na
meovitim se trguje veim brojem robe ili hartija od vrednosti, a ponekad i jednim i
drugim materijalom.29

28 Njujorka berza ima 1366 lanova i taj broj se ne menja


29 timac, M, Dugali, V.,: Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture, Beograd, 2005.., str.42-44

32

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita

3.2.4.Funkcije berze
Berzu ine etiri osnovne slube koje omoguavaju funkcionisanje same berze.
Tu su, naravno i pratee institucije koje omoguuju rad tih osnovnih slubi, posebno rad
slube trgovanje koje se odvija kroz posrednike kue. Dakle, etiri osnovne funkcije
berze su prikazane na sledeoj slici.
Ove etiri funkcije stapaju se u jednu celinu, stvarajui koncentrine krugove koji
ine berzu, kao to slika br. 1. i pokazuje. Slabljenjem bilo koje od ovih funkcija, berza
poinje da stagnira i da gubi smisao.
Listing predstavlja sutinu berzanskog poslovanja. Na zvaninom (prvom) tritu
kompanije se listiraju po strogo utvrenim kriterijumima koje objavljuje berza i dune su
da potuju sve propisane procedure izloenosti svog poslovanja i izvetavaju javnost o
svim promenama koje mogu uticati na kretanje cene njihovih akcija. 30 Osnovna ideja
postojanja listinga je da se obezbedi to da se na berzi nau to kvalitetniji predmeti
trgovanja. to e rei, da su se pri robnim berzama nalazile i slube za proveru kvaliteta i
kvantiteta robe, a danas u XXI veku se ti poslovi preputaju agencijama za proveru
kvaliteta i kvantiteta robe. Svrha ovakvog postupka je obezbeivanje sigurnosti trgovanja
i voenja odgovornosti za ono to se na berzi deava.
Trgovanje - Centralna delatnost berze jeste trgovanje. Prilikom obavljanja
berzanskog trgovanja moraju postojati nalozi ponude i tranje, zatim se vri njihovo
uparivanje i po toj osnovi zakljuenje posla. Takoe, odgovornost berze prema
uesnicima na tritu kapitala treba da bude opisana, naroito u sporazumima koji
modifikuju distribuciju odgovornosti meu uesnicima.31
Kliring i saldiranje - Posao koji se zakljui po osnovu obavljene trgovine mora

30 Jeremi, Z., : Finansijska trita, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2005. god., str. 42.
31 Jeremi, Z., : Finansijska trita, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2005. god., str. 42.
33

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
da bude saldiran to ini treu funkciju berze. U procesu kliringa i saldiranja se vode
rauni svih uesnika u trgovanju i pojedinih predmeta trgovanja to se postie dvojnim
raunovodstvom. Kliring i saldiranje koje obavlja berza, mora da obezbedi efikasno,
sigurno i brzo saldiranje transakcija u okviru meunarodno priznatih standarda grupe
trideset (G 30) i meunarodnih raunovodstvenih standarda za hartije od vrednosti
-International Securities Accountancy Standards - ISSA.32
Informisanje - Informisanje se sastoji od obavetavanja javnosti od strane berze
o svim aktivnostima koje se dogaaju, a pre svega o ostvarenom trgovanju. Takoe i
drava moe biti emitent vanih finansijskih informacija, na taj nain to izdaje razliite
mesene preglede trenutnog poslovnog kretanja, zatim nedeljne statistike dopune u vidu
skraenih podataka, i tako dalje.

3.3.Zakon o berzama
Zakon o berzama ureuje berze i berzanske posrednike kao posebne vrste
subjekta naeg poslovno pravnog sistema

i njihovo poslovanje. Njime se regulie

osnivanje (sistem dravnog odobrenja), organizacioni oblik (akcionarsko drustvo),


organi, opti akti i prestanak rada berzi i berzanskih posrednika. Takoe se ureuju
uesnici u berzanskom poslovanju (brokeri) kao i kontrola tog poslovanja od strane
Komisije.

3.3.1.Ostali domai izvori regulative


Pod ostalim domaim izvorima regulative se podrazumevaju:

Podzakonski akti

32 Jeremi, Z., : Finansijska trita, Univerzitet Singidunum, Beograd,


2005. god., str. 43
34

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
Podzakonske opste akte donose posebni nadzorni organi iskljuivo nadleni za
ureivanje i kontrolu poslovanja vrednosnim papirima. Savezna vlada je posebnom
Uredbom obrazovala i uredila rad Komisije za hartije od vrednosti. Komisija je donela
nekoliko znaajnih propisa:
Pravilnik o obezbeivanju uslova za funkcionisanje finansijskih trita 1996.
godine
Osim uredbe o Komisiji Vlada je 2001 donela tri zanajne uredbe u vezi sa
privatizacijom:

Uredba o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom


Uredba o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom
Uredba o metodologiji za procenu vrednosti kapitala i imovine.

Samostalni izvori su poslovno pravni opsti akti i uslovi poslovanja. Donose ih


berze i lica ovlaena za poslovanje vrednosnim papirima.
Klijent sa njima treba da bude upoznat pre zakljuivanja bilo kakvog posla.

Posebno znaajni samostalni izvori prava su statuti berzi i pravila kojima se ureuje
njihova struktura, lanstvo i poslovanje.
Berzanskim pravilima se posebno ureuje organizovanje i odvijanje berzanske
trgovine (kotacija, aukcija) i utvrivanje kurseva. Berze obino imaju posebna pravila za
reavanje sporova izmeu svojihclanova (arbitraza) kao i izmeu ugovornika u
berzanskim poslovima.

Obiaji
Za razliku od tradicionalnih krae traju i prilagodljivi su potrebama u praksi. Radi

se o uobiajenim etickim pravilima a kojih se uesnici spontano pridravaju u


svakodnevnom poslovanju.

Sudska praksa
je izvor prava samo u anglo-saksonskom pravnom sistemu dok u evropsko-

kontinentalnim pravnim sistemima nije dobila status pravnog izvora iako faktiki ima
mnoga obeleja stvaraoca pravnog sitema.

35

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
Za finansijska trita posebno je znaajna praksa berzanskih arbitraza. Kod nas
sudska i arbitrazna praksa nije izvor prava jer je nema usled slabe razvijenosti.

GLAVA III
4.SIGURNOST POSLOVANJA BANKE NA BERZI
Bankari i njihovi konkurenti su pod velikim pritiskom da u kontinuitetu postiu
dobar poslovni uspeh. Poslovni uspeh se odnosi na to da li banka na berzi moe
adekvatno da ispuni ciljeve svojih akcionara, zaposlenih, depozitara i drugih kreditora,
kao i da prepozna trine potrebe. Istovremeno banka na berzi mora nai nain kako da
zadovolje dravne kontrolore svojom pozitivnom politikom poslovanja, pozajmicama i
zdravim investicijama obezbeujui, na taj nain, zatitu interesa graana.
Cilj maksimalne profitabilnosti sa prihvatljivim nivoom rizika kojem tee vlasnici
institucija, nije lako postii, to se moe videti i iz nedavnog neuspeha banaka i drugih
finansijskih institucija irom sveta. Ovako agresivno postavljeni ciljevi zahtevaju od
banaka da neprekidno trai nove finansijske prilike i mogunosti za nov poveanje
prihoda, za veu efikasnost u poslovanju i efikasnije planiranje i kontrolu.U ovim
aktivnostima posebna uloga pripada bankama, kao posrednicima sa dobrim investicionim
prilikama, to zbog obima sredstava koja poseduje, to zbog specifinosti same banke u
prikupljanju i plasiranju sredstava. Samo u SAD banke godinje ponude vie od pet
biliona dolara kredita. One odobravaju kredite poslovnim organizacijama i omoguavaju
nam da kupimo nova kola ili kuu, obavljaju razliite vrste usluga, kao to je otvaranje
rauna ili brokerske usluge.
Uopteno govorei, najbolji pokazatelj uspenosti poslovanja banke bila bi njena
trina cena tj. berzanski formirana cena njenih akcija, odnosno ukupna cena
akcionarskog kapitala banke. Dakle, kao kljuni cilj finansijskog menadmenta koji mora
da ima prioritet u odnosu na sve ostale odnosi se na postizanje maksimalne vrednosti
akcija finansijskih korporacija. Meutim, treba imati u vidu da je kod razvijenih
finansijskih trita najei sluaj da se berzanski kotiraju male i srednje banke, ali se

36

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
njihovim akcijama ne trguje ili veoma retko trguje iskljuivo kod preuzimanja. Kod
finansijskih trita u razvoju (emerging markets) trite nije razvijeno u toj meri da se na
njemu trguje akcijama banaka i akcije banaka se veoma retko kotiraju. Otuda je u oba
sluaja berzanska cena nepogodna ili ne postoji (kod razvijenih) ili je neperfektna zbog
manjkavaosti trita (trita u razvoju), te je korienje koeficijenta profitabilnosti
praktino jedini nain da se dobije slika o uspenosti poslovanja neke banke.33

4.1.Banke kao posrednici na finansijskom tritu


Kao to smo ve pomenuli, banke su depozitne unstitucije, to znai da je njihovo
osnovno svojstvo prikupljanje depozita od ostalih uesnika u privrednim aktivnostima.
Depozitne institucije su posrednici koji u izvorima sredstava - u njihovoj pasivi, imaju
depozite koje plasiraju u kredite, hartije od vrednosti i druge instrumente - u njihovoj
aktivi. Pored depozita, znaajan izvor finansiranja banaka ine i sopstveni kapital
prikupljen emisijom akcija na tritu, zadran profit koji se reinvestira, kao i pozajmljena
nedepozitna sredstva. U pasivi banke, pored sopstvenih sredstava, kapitala banke, koja su
prisutna u manjem obimu, dominantna su prikupljena sredstva. To nam govori da banke
imaju visok leverid, zbog ega je bitno da budu obezbeene od rizika. Potreba za
obezbeenjem od rizika nastala je iz vie razloga. Banke kao centri finansijskog sistema
mogu ugroziti stabilnost itavog finansijskog sistema. Zato je bitno ograniiti njihov rizik
od neuspeha kako bi se ouvalo poverenje graana u banku i limitirao gubitak drave po
osnovu osiguranja depozita. Iz ovih razloga, bankarska regulativa, koja je usaglaena sa
meunarodnim standardima, propisuje bilansnu strukturu, veliinu kapitala banke u
odnosu na rizinu aktivu. Osnove ovih standarda date u Bazelskim sporazumima, Bazelu
I i II, meu kojima je najpoznatiji koeficijent adekvatnosti kapitala koji meri odnos
rizine aktive i neto kapitala.
Banke, takoe, moraju drati i propisane rezerve kod centralne banke, u naem
sluaju kod Narodne banke Srbije. Banke mogu pozajmljivati sredstva od centralne banke

33 Miroljub, H.,: Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007.str.


382.
37

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
ili upravljati likvidnou putem kupovine i prodaje hartija od vrednosti na tritu novca i
tritu kapitala.

4.2.Sigurnost poslovanja i investiciono bankarstvo


U razvijenim trino orjentisanim finansijskim sistemima postojala je podela
izmeu komercijalnog i investicionog bankarstva, ime je delovanje depotitnih institucija
bilo ogranieno. Tipian primer te vrste bili su do skoro SAD i Japan. U Srbiji, kao i u
veini Evropskih zemalja, komercijalne banke se mogu baviti i investicionim poslovima i
ovakav model bankarstva poznat je pod nazivom univerzalno bankarstvo. Ukidanjem
tradicinalnih barijera izmeu komercijanog i investicionog bankarstva, liberalizacijom
finansijskih trita, ove institucije dobijaju mogunost da obavljaju sve poslove, kako
depozitno- kreditne tako i poslove sa hartijama od vrednosti. Naravno, uz posedovanje
odgovarajue licence. Najpoznatije institucije u svetu, koje se bave ivesticionim
bankarstvom su: JP Morgan, Merrill Lynch, Morgan Stanley, Nesbitt Burns i druge.
Po tradicionalnom shvatanju, investicino bankarstvo podrazumeva preuzimanje
od emitenata hartija od vrednosti i njihov plasman na primarnom tritu, kao i pruanje
brokerskodilerskih usluga na sekundarnom tritu kapitala. Investicione banke:

uestvuju na primarnom tritu hartija od vrednosti, gde kupuju te hartije po


najpovoljnijim uslovima da bi ih kasnije prodali po viim cenama institucionalnim
i ostalim zainteresovanim investitorima;

aktivno uestvuju na sekundarnom tritu hartija kao dileri, ostvarujui razliku


izmeu nabavne i prodajne cene. Svojim ueem na sekundarnom tritu znatno
podiu nivo likvidnosti hartija kojima trguju; to je vei broj uesnika u trgovanju
odreenom hartijom, vea je i njena likvidnost, a razlika u kupoprodajnoj ceni spread te hartije je manja, dok je cenovna stabilnost vea;

uestvuju i na primarnom i na sekundarnom tritu, to je od izuzetne vanosti i


prilikom odreivanja cene emisije tako i prilikom njene prodaje, s obzirom na to

38

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
da je dobro kotiranje hartija emitenata na sekundarnom tritu jedan od
preduslova da bi emitent planirao prodaju novih emisija;

se pojavljuju na sekundarnom tritu u funkciji brokera, gde pored izvravanja


naloga klijenata, pruaju i konsultantske usluge, usluge portfolio menadera,
zastupanja i sl;

trguju hartijama od vrednosti kako bi zaradile na osnovu pekulacija;

vre istraivanja i analize svih faktora koji utiu na kretanje cene akcija;

bave i finansijskim inenjeringom, razvojem i unapreenjem postojeih hartija.


Posebno je vana funkcija investicionih banaka kao kreatora primarnog trita gde

one:34

analiziraju kretanja na primarnom tritu kapitala;

obavljaju savetodavnu funkciju u vezi sa emisijom akcija i obveznica;

pripremaju emisiju hartija, kreirajui njene elemente, kompletiraju dokumentaciji,


izrauju prospekt, dobijaju dozvolu za emisiju od nadlenog regulatornog organa
i vre registraciju emisije;

otkupljuju emisije;

prodaju preuzete hartije od vrednosti investitorima.


Na sekundarnom tritu ove banke vre veliki broj usluga:

vode starateljske raune (uvanje hartija koje komitenti daju u depozit, sakupljaju
dividende i kamate uz reinvestiranje, po nalogu klijenta mogu trgovati hartijama
posredstvom specijalizovanog odeljenje u banci ili putem berzanskog posrednika i
za te usluge naplauju proviziju);35

vode investicione planove - dobrovoljne ili automatske; kod dobrovoljnih nude


svojim klijentima listu kompanija u ije hartije mogu investirati, pristupaju
realizaciji naloga na finansijskom tritu; kod automatskih se vri periodino

34 Srdi, M.,: Poslovno i finansijsko pravo, Visoka poslovna kola aak, aak, 2006.,str.78
35 Srdi, M.,: Poslovno i finansijsko pravo, Visoka poslovna kola aak, aak, 2006.,str.78-79.

39

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
skidanje odreenog iznosa sa rauna klijenata za koji se kupuje set ponuenih
hartija, a nakon kupovine klijentu se dostavlja izvod sa podacima o vrsti i koliini
kupljenih hartija, ceni;

upravljaju investicionim fondovima direktno ili preko svojih organizacionih


delova;

povezuju klijente sa razliitim interesima radi konverzije hartija sa razliitim


kamatonosnim karakteristikama.

4.3.Sigurnost banaka u poslovima sa hartijama od vrednosti


Ranijih godina bankarstvo je bilo relativno lagodan biznis prikupljanja depozita i
plasiranja kroz kredite, uz jaku zatitu drave zbog straha od gubitka poverenja i
finansijakih lomova.
Uvoenjem evra kao jedinstvene valute na evropsko trite konkurencija postaje
sve izraenija i iri se van granica domaeg trita, to dovodi do prilagoavanja banaka
u borbi za sve manji deo profita. Proces globalizacije je ubrzan i rezultira ukrupnjivanjem
banaka, uglavnom opstaju samo one krupnije i jae. Promene koje se dogaaju na
meunarodnim finansijskim tritima, njihova transformacija u jedinstveno globalno
trite utiu i ostavljaju trag na banke. Tako da htele to one ili ne, moraju se prilagoavati
postojeim promenama i na taj nain izbegavati opasnosti koje su oduvek prisutne na
fiansijskim tritima. Iz tig razloga dolazi do irenja bankarskih proizvoda i formiranja
univerzalnih banaka, koje objedinjuju komercijalno i investiciono bankarstvo. Vie je
razloga zbog kojih se banke sve vie uputaju u poslove sa hartijama od vrednosti.
Nabrojaemo neke od njih:
Prvo, ukidanjem Glass Stigalovog akta, rui se kineski zid kako ga neki nazivaju,
koji je postojao izmeu komercijalnog i investicionog bankarstva. Tako da banke ponovo
postaju videi igrai i dobijaju glavnu ulogu na tritima hartija.
Drugo, pojava potrebe za sekjuritizacijom bilansa banke, gde se nelikvidna
finansijska aktiva (hipotekarni stambeni krediti, krediti za kupovinu kola i potraivanja

40

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
po osnovu kreditnih kartica) transformiu u likvidnu aktivu, odnosno u hartije od
vrednosti.
Tree, sve prisutnija konkurencija ne samo meu bankama, ve i izmeu banaka i
nedepozitnih finansijskih institucija. Sve ovo tera banke u veliku borbu za profit i
obavezu formiranja ponude za klijente i u poslovima sa hartijama.
etvrto, elja za proirenjem tradicionalnih izvora sredstava (kao to su depoziti)
kada su takvi izvori nedovoljni.
Peto, cilj da se promovie prodaja tradicionalnih i novih usluga radi daljeg
podsticaja ostvarivanja boljeg prihoda.

4.4.Zakonska regulativa sigurnosti investicione politike


bankarstva
Investicona politika banaka determinisana je zakonskom regulativom i prirodom
bankarskog poslovanja.
Prvi faktor koji utie na investicionu politiku banaka su ogranienja koja
proistiu iz prirode ove delatnosti. Bankama je potrebna likvidnost u preostalom
portfoliu, onom koji nije dat kao kredit, kako bi zatitila svoje kreditne pozicije. S
obzirom da su depoziti razliite ronosti, banaka mora prilagoavati strukturu plasmana
ronosti izvora finansiranja, od ega zavise potrebe banke za likvidnou. Da bi se
obezbedila likvidnost, sredstva se ulau u kratkorone dravne obveznice.
Sledea determinanta politike banaka je njihova ograniena sposobnost da trpe
gubitke. Poto banke investiraju deponovani novac, moraju voditi rauna da rezerve
obezbeenje vlasnikim kapitalom budu na odgovarajuem nivou.
Poreska pozicija banke je sledea bitna stavka koja pogaa njenu investicionu
politiku. Banke ne uivaju specijalni tretman kada su u pitanju porezi, ve su predmet
punog uticaja federalnog poreza.
Poslovanje banaka, posebno sa hartijama od vrednosti, je predmet dravnih
propisa. Da bi obezbedila sigurnost depozita, bankama je ogranieno investiranje u

41

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
visokorizine hartije. U mnogim zemljama bankama je dozvoljeno da poseduju
obveznice svih kvaliteta koje se nalaze meu prve etiri na rejtingu Moody's - a i
Standard & Poor's - a. U nekim sluajevima dozvoljena je kupovina obinih akcija i
spekulativnih obveznica. Motiv banaka da budu ukljuene u ove poslove je zatita
kredita, jer im omoguava da naprave debt to equity swap.36 Ovo je izuzetno znaajno
kada pravni sistem ne omoguava dovoljnu sigurnost prinudne naplate kredita.
Investicione hartije od vrednosti koje prodaju korporacije, i dravne i lokalne
vlade moraju da se rangiraju kako bi se procenilo mogue neizvrenje obaveza, pre nego
to se uspeno
lansiraju na tritu. Tokom prolog veka, dve najpopularnije privatne kompanije
za rejting hartija od vrednosti bile su Moody's Investor Service i Standard & Poor's
Corporation. Njihovi simboli kreditnog rejtinga sluili su bankama i drugim finansijskim
institucijama kao opte smernice za procenjivanje kvaliteta investicionih hartija od
vrednosti.

Kvalitet hartija od vrednosti

Simboli rangiranja
Mody
Standard & Poor`s

Najpovoljniji kvalitet
najmanji rizik

Aaa

AAA

Visok stepen ili visok kvalitet

Aa

AA

Vii srednji stepen

Srednji stepen

Bbb

BBB

Srednji stepen sa nekim


pekulativnim elementima

Bb

BB

Nii srednji stepen


Loe finansijsko stanje
mogue neizvrenje obaveza
ekulativne esto sa
neuzvrenim obavezama

B
Caa

B
CCC

Ca

CC

Najnii stepen pekulativnih


hartija loi izgledi

Kvalitet investicijakoji se
smatra prihvatljivim za
banku

Vrsta rizine obveznice


pekulativnog karaktera

36 Jeremi Z.,: Finansijska trita, Fakultet za finansijski menadment i


osiguranje, Beograd, 2006.god., str. 103
42

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
Neizvrene obaveze po
hartijama izdavaoci firme
bankroti

Bez rejtinga

DDD
DD
D

Tabela 3. Rangiranje hartija od vrednosti prema Moody's Investor Service i


Standard & Poor's Corporation
Veina deponentnih institucija je limitirana na investicione hartije od vrednosti, tj.
one moraju da kupe hartije od vrednosti od AAA do BBB - Standard & Poor's ili Aaa do
Baa - Moody's. Hartije od vrednosti bez rejtinga mogu se takoe sticati, ali institucija za
investicije mora da bude u mogunosti da pokae da su ove hartije od vrednosti rangirane
kao investicione. Veina deponentnih institucija je limitirana na investicione hartije od
vrednosti, tj. one moraju da kupe hartije od vrednosti od AAA do BBB - Standard &
Poor's ili Aaa do Baa - Moody's. Hartije od vrednosti bez rejtinga mogu se takoe sticati,
ali institucija za investicije mora da bude u mogunosti da pokae da su ove hartije od
vrednosti rangirane kao investicione.

4.5.Banka i trite kapitala


Moderno bankarstvo, kao to smo ve pomenuli, u Srbiji je univerzalnog tipa.
Zbog toga, u nastavku navodimo aktivnosti koje banka obavlja na primarnom i
sekundarnom tritu.
Na primarnom tritu, banke se pojavljuju u ulozi investicionih banaka, kao
kreatori trita. Prilikom emisije akcija ili obveznica, banke imaju tri osnovne funkcije:

Savetodavnu funkciju - vre praenje i analiziranje kretanja na tritu, na osnovu


toga nude savetodavne usluge u pogledu iznosa vrednosnih papira i uslovima pod
kojima se oni nude investitorima na tritu.

Prokoviteljstvo emisije, underwriting - banke vre jemstvo plasmana odreenih


hartija emitovanih od strane kompanija. Banka je u obavezi, da u sluaju

43

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
neuspeha plasmana, otkupi preostali deo emitovanih hartija ili emitentsku
kompaniju pokrije svojim kreditom, ime je banka izloena riziku.

Distribucija, prodaja - kada banka obavlja poslove agenta emisije, odnosno ne


preuzima rizik neuspele emisije hartija, ve samo obavlja posao organizovanja
distribucije hartija od vrednosti. Ovi poslovi se takoe mogu vriti i preko mree
brokersko - dilerskih firmi.
Na sekundarnom tritu banke se pojavljuju kao posrednici i obavljaju

brokerske i dilerske funkcije. Ove poslove banka obavlja preko specijalizovanih odeljenja
ili afilijacija i oni su bilansno odvojeni od glavnih poslovnih aktivnosti i poseduju
sopstveni kapital.

4.6.Brokerska funkcija banke


Brokerska funkcija banke je u osnovi sprovoenje naloga komitenata u vezi sa
kupovinom i prodajom odreene vrste hartije od vrednosti.Banke nastoje da dre
odreeni iznos najkvalitetnijih hartija u svojim afilijacijama sa ciljem neposrednog
obavljanja kupovnih i prodajnih transakcija. Ove funkcije bankama donose klasinu
brokersku proviziju za izvrene usluge komitentima. Banka stie status berzanskog
posrednika ako dobije saglasnost regulatora (Komisije za hartije od vrednosti) da se moe
baviti trgovinom na finansijskom tritu. Prema Zakonu o tritu hartija od vrednosti i
drugih finansijskih instrumenata uslovi za obavljanje tih poslova banke su:37

da ima poseban organizacioni deo,

da u poslovnim knjigama obezbedi posebnu evidenciju i podatke o poslovanju tog


organizacionog dela,

da ispunjava uslove kadrovske i organizacione osposobljenosti i tehnike


opremljenosti za obavljanje tih delatnosti.

37 Bejatovi, M.,: Berze i berzansko poslovanje, Fineks, Beograd, 2008.,str.112

44

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
Oko ostalih odredbi postoji shodna primena odredbi koje reguliu poslovanje
brokerskodilerskih kua u pogledu uslova i dozvole za obavljanje ove delatnosti, zatite
od rizika, dostavi podataka, pravila sigurnog i dobrog poslovanja, izvetavanja, nadzoru
nad poslovanjem, merama u nadzoru i prestanku obavljanja delatnosti. Postoje tri
osnovna oblika organizovanja brokerske delatnosti unutar banke:

filijala sa statusom pravnog lica, iji bi osniva, odnosno akcionar bila banka,

filijala bez statusa pravnog lica i

poseban sektor u organizaciji banke, poput ostalih sektora.


Filijala sa statusom pravnog lica ne ugroava likvidnost banke u uslovima kada

kupac ili prodavac nisu u istoj banci. Likvidnost filijale kao pravnog subjekta iskljuivo
je zasnovana na likvidnosti poslovnog rauna te filijale koji ne korespondira sa iro
raunom banke. Ukoliko banke izaberu jedan od druga dva naina trgovine hartijama,
tada je poslovni raun sastavni deo iro rauna banke. Ovakav oblik organizovanja ne bi
ugrozio likvidnost banke u sluaju kada su kupci i prodavci hartija od vrednosti komitenti
iste banke jer se promene samo preknjiavaju, ne izazivajui promene na iro raunu
banke.38 Meutim, ukoliko su kupci i prodavci komitenti razliitih banaka, tada dolazi do
odliva sredstava i mogue je ugroavanje likvidnosti banke kod veeg obima transakcija.
Bitno je istai da se ovde mora voditi posebno knjigovodstvo, kako bi se ispratio
rentabilitet ovih poslova.
Kada se poslovi sa hartijama od vrednosti obavljaju preko posebnog
organizacionog dela banke, tada ona prua iste usluge kao i brokersko - dilerske kue. U
ovom sluaju moe doi do konflikta interesa, jer banka obavlja i brokersku i dilersku
funkciju. Banka tada moe staviti sopstveni interes ispred interesa klijenta, moe prodati
hartiju od vrednosti po ceni veoj od one koju bi klijent mogao dobiti na drugom mestu.
Identina situacija javlja se i kod drugih dilerskih kua. Pored ovog problema, u bankama
univerzalnog tipa dolazi donezgodne situacije vezane za spajanje komercijalne i

38 Bejatovi, M.,: Berze i berzansko poslovanje, Fineks, Beograd, 2008. Str.114


45

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
univerzalne funkcije. Banka u isto vreme moe kreditirati klijenta i prodavati njegove
hartije od vrednosti, to neminovno otvara pitanje moralnog hazarda.39

4.7.Dilerska funkcija banke


Dilersku funkciju banke obavljaju na tritu kapitala za sopstveni raun. U ovom
sluaju banke se mogu pojaviti u ulozi market mejkera, to znai da imaju dvostruke
kotacije u svakom momentu. Za kvalitetnije hartije na tritu cene se formiraju kroz
direktnu konkurenciju veeg broja market mejkera. Na ovaj nain omogueno je
investitorima da u svakom momentu realizuju svoje kupovne i prodajne naloge. U ovom
sluaju banka ostvaruje prinos na osnovu mare - spread, izmeu kupovne i prodajne
cene, ali moe se desiti da umesto zarade banka ostvari i gubitak zbog promene cena
hartija koju dileri dre na zalihama.
Banke moraju voditi rauna o buduim kretanjima cena hartija od vrednosti na
tritu kapitala. U sluaju oekivanog porasta cena banka poveava zalihe vrednosnih
papira i zauzim dugu vlasniku poziciju, i obrnuto, ukoliko se oekuje pad cena, banke
ele da prodaju te hartije go short i zauzimaju kratku poziciju.40 Ovakva situacija prua
bankama mogunost sticanja pekulativne dobiti, jer mogu prodati ak i hartije koje ne
poseduju kako bi ih kasnije kupile po snienim cenama.
Jo jedna specifina funkcija koja se pojavljuje u poslovanju banke je finansijsko
restruktuiranje velikih kompanija, koje se vri uz korienje bankarskih kredita i emisije
obveznica na tritu kapitala. Banka za komitenta moe da vri veliki broj usluga vezanih
za poslove sa hartijama od vrednosti. Poverenika odeljenja trust departments, koji
moraju biti funkcionalno i organizaciono odvojeni u odnosu na osnovni deo banke,
obavljaju sve poslove u vezi naplate kamata i dividendi, njihovog reinvestiranja, vezano
za poverene portfolie fizikih i pravnih lica. Banka moe da ima i takozvani automatski
investicioni servis, gde se unapred odreeni iznosi izdvajaju sa rauna klijenata za

39 ivkovi, A., Komazec, S.,: Berzanski i bankarski menadment, Via poslovna kola Beograd,
Beograd, 2002, str.441

40 ivkovi, A., Komazec, S.,: Berzanski i bankarski menadment, Via


poslovna kola Beograd, Beograd, 2002, str.442
46

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
kupovinu vrednosnih papira najpoznatijih firmi sa liste koju sastavlja banka, a sa koje
klijent bira kompaniju i iznos periodine kupovine. U okviru fiducijarnih trust poslova
banke mogu obavljati sledee poslova za preduzea:

upravljanje privatnim penzijskim fondovima,

upravljanje imovinom Assets Management,

uvanje, naplata i tehniki servis hartija od vrednosti Custody,

emisija finansijskih instrumenata,

prijem i uvanje posebno namenjenih depozita Escrow Agent,

upravljanje investicionim fondovima.


Usluge iz ove oblasti za stanovnitvo obuhvataju:

upravljanje imovinom, ukljuujui i zaostavtinu,

uvanje i naplata hartija od vrednosti,

upravljanje zadubinama,

poslovi predstavljanja vlasnika obveznica prema emitentima.


Kada banka obavlja poslove u ime i za raun komitenta, duna je da postupa sa

panjom dobrog domaina i ne sme zloupotrebljavati fondove koji su joj povereni na


uvanje i upravljanje. Da bi se spreio moralni hazard trust poslovi su strogo odvojeni od
poslova komercijalnog bankarstva. Na nekim berzama u svetu vanu ulogu kreatora
trita imaju dileri poznati kao market mejkeri - SAD ili jobberi - Velika Britanija. Oni su
u obavezi da formiraju cenu po kojoj su spremni da kupuju i prodaju i od njihove
aktivnosti zavisi stabilnost i dubina trita. Stabilnost, takoe zavisi i od spreavanja
zloupotreba u trgovanju na osnovu povlaenih (insider) informacija. To su one
informacije koje nisu javno objavljene, a mogu uticati na cenu hartija od vrednosti, kao
to su informacije u vezi sa prihodima ili likvidnou emitenata hartija od vrednosti,
promenama u politici isplate dividendi, znaajnim poslovnim ramanima, promenama
veliine kapitala i sl.41

41 Brzakovi T.,: Trite kapitala, teorija i praksa, UGURA Print,


Beograd, 2007.,str.139
47

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
4.8.Kastodi banka
Zbog nepostojanja adekvatnog izraza u naem jeziku pojam kastodi poslovi,
preuzet je iz strane terminologije, a oznaava brigu, uvanje, staranje o hartijama od
vrijednosti - Custody. U razvijenom poslovnom svetu ovaj naziv je prepoznatljiv, tako da
danas postoje banke koje se bave samo ovim poslovima, ili su sve najvee svetske banke
ujedno i kastodi banke - The Bank of New York, State Street Bank Boston, Citibank, JP
Morgan.
Nerazvijenost poslovanja sa hartijama od vrednosti, u prvom redu sa akcijama,
imala je za posledicu i nerazvijenost specifinih poslova i institucija koje su za to
neophodne. Tako i katodi posao banke u naoj zemlji nije bio regulisan do donoenja
Zakona o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.
Kastodi banka obavlja poslove voenja rauna hartija od vrijednosti klijentima i
njihovih novanih namenskih rauna, postupa po nalozima klijenata, obavljajui i druge
poslove u skladu sa Zakonom. Jedna od uloga Kastodi banaka je razvoj finansijskog
trita u zemlji i privlaenje direktnih investicija iz inostranstva, kreiranjem povoljne
investicione klime kroz smanjenje rizika i izgradnjom neophodne tehnike infrastrukture
u skladu sa zakonskim propisima.
Kastodi poslovi - Custody, Custody sevices, definiu se kao skup usluga koje
neka finansijaka institucija prua svojim klijentima u domenu poslovanja sa hartijama od
vrednosti, koje kupuju za sebe ili nalogu svojih klijenata, a dre ih na raunu hartija od
vrednosti (custody account) u odreenoj finansijakoj instituciji. Prema Zakonu, da bi
banka obavljala kastodi poslove Narodna banka Srbije daje prethodnu saglasnost, a
dozvolu za obavljanje delatnosti brokersko - dilerskog drutva i za obavljanje delatnosti
kastodi banke daje Komisija za hartije od vrednosti. 42 Da bi ovu dozvolu dobila, banka
podnosi Komisiji sledea akta:

42 Brzakovi T.,: Trite kapitala, teorija i praksa, UGURA Print,


Beograd, 2007.,str.141.
48

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita

statut banke, dokaz da je lan Centralnog registra i pravila poslovanja kastodi


banke;

dokaz da banka ima poseban organizacioni deo za ove poslove;

dokaz o ispunjavanju organizacione i kadrovske osposobljenosti, tj. da ima


najmanje tri lica zaposlena na neodreeno vreme, koja poseduju odgovarajue
znanje i radno iskustvo;

dokaz da banka ispunjava uslov tehnike opremljenosti, tj. da ima odgovarajui


informacioni sistem za obavljanje kastodi poslova.
U okviru svoje delatnosti, kastodi banka obavlja sledee poslove:

otvara i vodi raune hartija od vrednosti kod Centralnog registra u ime i za raun
zakonitih imalaca- svojih klijenata - vlasniki raun hartija od vrednosti;

otvara i vodi raune hartija od vrednosti kod Centralnog registra u ime kastodi
banke, a za raun zakonitih imalaca - zbirni kastodi raun;

izvrava naloge za prenos prava iz hartija od vrednosti i naloge za upis prava


treih lica na hartijama od vrednosti i stara se o prenosu prava iz tih hartija;

naplauje potraivanja od izdavalaca po osnovu dospelih hartija od vrednosti,


kamata i dividendi za raun zakonitih imalaca i stara se o ostvarivanju drugih
prava koja pripadaju zakonitim imaocima hartija koji su njeni klijenti;

prua usluge pozajmljivanja hartija od vrednosti;

obavetava akcionare o godinjim skuptinama akcionarskih drutava i zastupa ih


na tim skuptinama;

stara se o izvravanju poreskih obaveza zakonitih imalaca hartija koji su njeni


klijenti;

druge poslove u skladu sa ovim zakonom i pravilima poslovanja kastodi banke.


Kastodi banka obavlja svoju delatnost kao lan Centralnog registra i mora da ima

poseban organizacioni deo koji je tehniki i kadrovski osposobljen. Ovaj deo banke, koji
obavlja kastodi poslove, ne moe obavljati delatnosti brokersko - dilerskog drutva.
Hartije od vrednosti koje se vode na vlasnikom raunu klijenta i na zbirnom kastodi

49

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
raunu nisu vlasnitvo banke i ne ulaze u njenu imovinu, ne mogu se ukljuiti u
likvidacionu ili steajnu masu, niti se mogu koristiti za izmirivanje obaveza banke prema
treim licima.43 Banka ove hartije moe koristiti samo po nalogu klijenta. Na ovaj nain
se postie princip razdvajanja poslovanja banke i klijenta i eliminisanje rizika koji ono
sobom nosi, kako u pogledu redovnog poslovanja, tako i u sluaju bankrotstva banke.
Kastodi banka sa klijentom zakljuuje pismeni ugovor, kojim se reguliu njihova
meusobna prava i obaveze.44 Sve obaveze u pogledu uvanja poslovne tajne, kao i druge
obaveze koje se primenjuju na zaposlene i upravu brokersko- dilerskog drutva,
primenjuju se i na kastodi banku. Shodno se primenjuju i sve druge odredbe kojhe su
propisane za brokersko - dilerska drutva.

4.9.Investicioni portfolio banke


Banka svoj raspoloivi finansijski potencijal plasira u kredite ili investicije hartije od vrednosti, i za ove poslove ima formiran portfolio menadment. Osnovne
razlike izmeu plasmana u kredite i u hartije od vrednosti su sledee:

kod odobravanja kredita preduzeima dolazi do trajnih komitentskih odnosa i


linih veza sa menaderima, dok ulaganja u hartije od vrednosti imaju
nepersonalni karakter jer je u pitanju isto trini odnos;

kod kredita, inicijativu za dobijanje zajma pokree trailac kredita, dok kod
investicija ova uloga pripada banci prilikom kupovine hartija od vrednosti na
sekundarnom tritu;

zajmove (u vidu nelikvidne aktive) banka dri do roka dospea, a vrednosne


papire u aktivi moe prodati pre roka dospea.

43 Kotler Philip, Keller Lane Kevin, : Marketing menadment, Urednici


izdanja na srpskom jeziku, Bogeti Z. i Gligorijevi M., Data Status,
Beograd, 2006.str.115.
44 Kotler Philip, Keller Lane Kevin, : Marketing menadment, Urednici
izdanja na srpskom jeziku, Bogeti Z. i Gligorijevi M., Data Status,
Beograd, 2006.str.115-116.
50

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
Hartije od vrednosti kojima raspolae banka kupije ili iz sekundarnih rezervi
likvidnosti ili sa investicionog rauna.
Sekundarnim rezervama likvidnosti se obezbeuje odravanje likvidnosti u
sluaju iznenadnih odliva sredstava, dok primarne rezerve banka dri na transakcionim
raunima kod drugih banaka u vidu nekamatonosne aktive.45 Zato banke tee da vei deo
ukupnih rezervi dre u obliku kamatonosnih sekundarnih rezervi. Za te namene koriste se
visokokvalitetne kratkorone obveznice koje su lako utrive.
Plasmani na investicionom raunu, tj. investicioni portfolio banke su ulaganja u
hartije od vrednosti sa ciljem sticanja prinosa i upravljanje kamatnim rizikom kreditnog
portfolia. U kategoriju investicionih ulaganja spadaju srednjerone i dugorone hartije od
vrednosti sa rokom dospea koji je dui od godinu dana.
Danas savremene banke poseduju komplekse portfolie hartija od vrednosti koji su
visoko diversifikovani i sadre kako akcije tako i obveznice drave i kompanija. Banka
jasno definie svoju investicionu politiku, pri emu posebno vodi rauna o odnosu
prinosa, rizika i likvidnosti. Ona se moe opredeliti izmeu dve politike komplesnog
portfolia:
Pasivna politika investicionog portfolia kada banka kupuje odreene finansijske
instrumente sa namerom zadravanja primarne portfolio strukture i tada ona ne ostvaruje
dobit od tekuih transakcija na finansijskom tritu. Osnovni cilj banke je ostvarenje
eljenog prinosa za prihvaeni nivo rizika. Kod pasivne strategije se polazi od injenice
da ono to investitor zna o hartiji, znaju i svi ostali uesnici na tritu, to kao rezultat
ima formiranje fer cene na tritu. Bitne osobine ove strategije su te da ona omoguava
visok stepen diversifikacije portfolia (investitor, u ovom sluaju banka, se ne trudi da
pobedi trite) i niske transakcione trokove ime se postie uteda likvidne aktive za
druge namene na finansijskom tritu. Takoe, ova strategija ne uzima u obzir analizu
hartija od vrednosti i umesto toga se usmerava na nerizinu aktivu i irok portfolio rizine
aktive. Jednom reju, investira se u dva pasivna portfolia:46 portfolio nerizine aktive

45 Brzakovi T.,: Trite kapitala, teorija i praksa, UGURA Print,


Beograd, 2007.,str. 151.
46 Brzakovi T.,: Trite kapitala, teorija i praksa, UGURA Print,
Beograd, 2007.,str.152.
51

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
(kratkorone obveznice trezora) i portfolio obinih akcija, koji podraava neki od
berzanskih indeksa. Kako ne postoji sklonost ka visokim rizicima, najee se investira u
specijalne vrste fondova - indexi fondovi. Portfolio takvih fondova ima takvu strukturu
koja je identina nekom od berzanskih indeksa, tako da je rizik portfolija fonda u
korelaciji sa rizikom indexa. Istovremeno je i prinos tako konstruisanog portfolia kopija
prinosa na index.
Kao primer indeksnih fondova se mogu navesti iShares NYSE 100 i iShares NYSE
Composite, koje je u aprilu 2004. godine lansirao Barclays Global Investors, koji
predstavljaju prve indeksne fondove zasnovane na indeksima Njujorke berze.
Aktivna politika investicionog portfolia podrazumeva stalne kupovine i prodaje
hartija radi ostvarenja profita, uz angaovanje investicionih analitiara koji prate kretanja
i promet na tritu. U osnovi ove strategije je shvatanje da uvek postoje precenjene i
podcenjene hartije od vrednosti, koje je bitno otkriti. Ovde su prisutni visoki transakcioni
trokovi i este revizije portfolio strukture. Za razliku od pasivnie strategije, ovde se
procenjuju usponi i padovi trita i ostvaruju veliki profiti kupujui kada su cene niske, a
prodajui po visokim cenama. Ove investitore posebno ohrabljuje injenica da trita
hartija od vrednosti nisu perfektno cenovno efikasna, jer im to omoguava ostvarenje
ekstra profita. U praksi je prisutno i kombinovanje ove dve strategije, gde polaznu
osnovu ini portfolio zasnovan na pasivnoj strategiji, a ostali deo se regulie aktivno.

4.10.Evropske banakarske i berzanske direktive

lanice EU su morale svoju nacionalnu regulativu da prilagode direktivama


Evropske unije.

Pravni akti i propisi koji ine novo evropsko berzansko pravo mogu se podeliti u
dve grupe:
Direktive EU (inkorporirane u nacionalne zakone lanica EU) koje se odnose na
podruce jedinstvenog regulisanja kretanja novca i kapitala i poslovanja
privrednih subjekata na berzama EU:
Dir. br. 77/780/EWG od 12.12.1977.- odnosi se na regulisanje bankarske i
dilersko brokerske delatnosti i drugih fininansijskih uesnika.

52

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita

Dir. br. 85/611/EWG od 20.12.1985.- odnosi se na liberalizaciju slobodnog


kretanja kapitala i propise koji se odnose na uesnike u transakcijama

kapitalom i hov kao i zajednikih ulaganja.


Dir. br. 86/635/EWG od 8.12.1986.- odnosi se na knjigovodstvo, zavrni
racun, konsolidovan bilans stanja i uspeha banaka i drugih fininansijskih

organizacija.
Dir. 89/646/EWG od 15.12.1989.- izmene i dopune direktive 77/780/EWG.
Dir. br. 89/647 od 18.12.1989. - odnosi se na koeficijent solventnosti banaka i
drugih finansijskih organizacija

Ovim direktivama bankarska delatnost je na nacionalnom nivou ograniena samo


na kreditno-depozitnom tritu, dok je na svim ostalim finansijskim tritima (novca,
deviza, kapitala) postala nadnacionalna i jedinstvena.

Postignuto je izjednaavanje

bankarske i brokersko-dilerske delatnosti.

Direktive EU na osnovu kojih se regulise procedura, nain i uslovi izdavanja


dozvole za emitovanje hov.,

izradu i objavljivanje prospekta emisije kao i

izdavanje dozvola za zvaninu i slobodnu berzansku trgovinu.


Dir. br. 79\279\EEZ od 5.3.1979.- regulise usklaivanje uslova emisije i javni

upis na berzi.
Dir. br. 89\298\EWG od 17.4.1989.- regulise usklaivanje uslova za izradu,
kontrolu, umnoavanje prospekta koje se u sluaju javnih ponuda hartija od

vrednosti mora javno obaviti.


Dir. br. 80/390/EWG od 17.3.1980.- dopuna direktive 89\298\EWG
Dir. br.82\121\EWG od 15.2.1982. - o usaglaavanju informacija koje
informativne firme mogu koristiti pri oglaavanju akcija i drugih hov kojima
se trguje na zvaninom, regulisanom i slobodnom berzanskom tritu.

Ciljevi nove evropske berzanske regulative


Najvazniji zadaci i ciljevi koji su bili postavljeni i ostvareni su: teritorijalno,

eksteritorijalnim,

nacionalno,

nadnacionalnim,

monopolizam,

konkurencijom,

netransparentno, transparentnim, neregulisano, regulisanim, neregularno, slobodnim,

53

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
tajnost, javnou, bilateralna, multilateralnom, rinfuza, standardom, improvizovano,
kodifikovanim, neetiko, etikim.

GLAVA IV
5.ANALIZA SIGURNOSTI I USPENOSTI POSLOVANJA
AIK BANAKE NA BEOGRADSKOJ BERZI
5.1.O banci

Aik

Banka je registrovana kao akcionarsko drutvo za obavljanje klasinih

bankarskih poslova: depoziti, krediti, diskontni poslovi, emisioni poslovi, depo i


garancijski poslovi, platni promet sa inostranstvom. Aik Banka je registrovana i za
obavljanje

parabankarskih

poslova:

finansijskog

konsaltinga,

menadmenta

inenjeringa.47
Uprkos izuzetno tekim uslovima poslovanja veine privrednih subjekata,

47 www.aikbanka.co.rs zvanini sajt Aik Banke, pristup sajtu


10.03.2013., vreme pristupa 16:30:00.
54

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
proisteklih iz politike i ekonomske krize, Aik Banka je na tritu ostvarila poziciju
solventne, likvidne banke, banke istog bilansa koja ispunjava sve svoje obaveze prema
partnerima i prema dravi blagovremeno.
Za prethodne dve godine, zahvaljujui kapacitetima svog kapitala, likvidnom,
solventnom i rentabilnom poslovanju, banka je dospela na veoma visoku poziciju u
srpskom bankarskom poslovanju, to se moe zakljuiti i na osnovu uea u ukupnoj
bilansnoj aktivi.
Banka ve niz godina uspeno posluje s obzirom na uslove i okolnosti. Postoje
svakodnevni izazovi, ali ako postoje pravila i principi rada, onda se svi prevazilaze. Rast
aktive Aik banke je u 2010. bio 14 % u realnom znaku, profit e biti oko 60 miliona evra,
to je solidno za sadanji trenutak.48

5.2.Vlasnika struktura i profitabilnost


to se tie vlasnike strukture Aik Banka, fizika lica ine 6%, privatna lica
ine 80%, dok u okviru tog uea Republiki fond za PIO ini 0.01% a Fond za razvoj
Republike Srbije ini 0.04% to predstavlja i neznatno uee u ovoj banci.

48 Bankar, godina V, Broj: 49-50, Ekonomist Media Group, Beograd, 2011. god., str. 32.

55

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita

Grafikon 1. Vlasnika struktura Aik Banke


Izvor:http://www.crhov.rs/?
Opcija=1&odabraniemitentjmb=36B544E84DDAC4C5&isin=54D03D9630ABB7C
282D7D159
Aik Banka spada u red kompanija ijim akcijama se najvie trguje na
Beogradskoj berzi.
U nastavku bie dat grafiki uporedni prikaz bilansne aktive i depozitne aktivnosti
bankarskog sektora.

56

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
3500
3000
2500
2000

Ukupna bilansna aktiva


Depozitna aktivnost
banaka

1500
1000
500
0
2008

2009

2010

Grafikon 2. Uporedni prikaz bilansne aktive i depozitne aktivnosti


bankarskog sektora
Izvor: Podaci korieni sa sajta Narodne banke Srbije, www.nbs.rs.
Na osnovu grafikona moemo zakljuiti da se bilansna i depozitna aktivnost
banaka iz godine u godinu poveava i da u 2009. i 2010. godini znatno premauje
vrednosti iz 2008. godine. Naime, u 2009. i 2010. godini depozitna aktivnost banaka
iznosi ak 105.500.000.000 u 2009. i 1.386.000.000.000 u 2010. godini, to je za skoro
1400 puta vie nego u 2008. godini.

5.3.SWOT analiza i konkurenti

57

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita

SWOT analiza na primeru Aik Banke bi izgledala ovako.

PREDNOSTI

SLABOSTI

Mogunost davanja
velikih kredita
Dobri poslovni
rezultati
Efikasnost

Slabo razvijena mrea


filijala, ekspozitura, itd.

POTENCIJALI

PRETNJE

Trino jaanje
reinvestiranja

Nedovoljna
razruenost rizika
Veliki politiki i
inflatorrni rizik

Grafikon 3. SWOT analiza Aik Banke

Na osnovu SWOT analize Aik Banka mogu se uoiti njene prednosti koje se
ogledaju u mogunosti davanja velikih kredtita i efikasnosti ukupnog poslovanja to se
manifestuje kroz ostvarenje dobrih poslovnih rezultata. Nasuprot tome nalaze se njene
slabosti koje se ogledaju prvenstveno u slabo razvijenoj mrei usled malog obima
poslovanja sa stanovnitvom. Osnovni potencijal Aik Banka ogleda se u daljem jaanju
trinog reinvestiranja, dok je osnovna pretnja nedovoljna razuenost rizika usled
nedostatka poslova sa stanovnitvom, kao i veliki politiki i inflacioni rizik u zemlji
posmatrajui makroekonomski nivo.

58

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
Sve tri banke imaju razliit razvojni put. U odnosu na svoje konkurente
Komercijalnu i Intesa banku koje se vie baziraju na poslove sa stanovnitvom, Aik
Banka u poreenju sa njima moglo bi se rei u smislu veliine da je dosta slabija. Njen
razvojni put se odnosio na solidno poslovanje i u prolosti pa banka nema danas nekih
posebnih tekoa u tom smislu, a njeno dananje poslovanje vie je usmereno ka
berzanskom poslovanju i trgovanju sa dravom, odnosno sa dravnim hartijama od
vrednosti, tako ostvarujui veliki obim trgovanja akcijama na berzi u emu banka vidi
svoj pozitivan poslovni rezultat i u budunosti. Meutim, Komercijalna banka iako je
najstarija u ovoj grupi i ima najveu mrenu rasprostranjenost svojih filijala, ekspozitura,
isturenih altera i pored svih predispozicija za ostvarenje najveeg profita ipak ne
ostvaruje zavidan rezultat ako posmatramo njene izvetaje. Razlog tome su problemi koje
vui iz prolosti i koji joj zadaju potekoe i u sadanjosti. Razvojni put Intesa banke je
poeo 1991. godine pa do danas kada banka ostvaruje prvu poziciju po ukupnom
kapitalu, depozitima, ukupnoj aktivi i prihodima, odnosno prednjai u broju pridobijenih
klijenata i broju plasiranih kredita. Bez obzira na sve to treba znati i to da za uspenost
poslovanja veliina nije presudna, ve dobro postavljeni ciljevi i dobra organizacija
poslovanja.

5.4.Sigurnost berzanskih kretanja


Da bismo uporedili kretanje akcija Aik Banka uzeli smo priblino dva slina
perioda, poslednje kvartale, za dve razliite godine, 2009. i 2010. Kretanje na dan 25.09.
2009. god. iako je obeleeno brojnim oscilacijama zabeleen je porast od 0,87%. Dnevni
podaci za 25. septembar dati su u narednoj tebeli iz koje se moe videti da je cena tog
dana bila 3.148 dinara, dok je na otvaranju bila 3.120 dinara a najvia postignuta cena tog
dana je 3.199 dinara. Sa druge strane dnevni podaci na dan 30.11. 2010. godine pokazuju
da je vrednost akcija tog dana bila 3.305 dinara, da je cena na otvaranju bila neto nia od
najvie dnevne ceni i iznosila je 3.349 dinara. Takoe vano je napomenuti i najviu i
najniu cenu akcija ove banke u rasponu od 52 nedelje kao i istorijske podatke o
maksimalnom i minimalnom kretanju cena akcija od poetka listiranja ove banke koji su
ostali nepromenjeni.

59

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
52 nedelje

Dnevni podaci 25.09.2009


Najvia cena
4.800
26.09.2008.

Najnia cena
1.150
12.03.2009.
Istorijski

Najvia cena
cena
15.829

Najnia
1.150
52 nedelje

Dnevni podaci 30.11.2010

Cena
3.305
Promena
-2,68% -91 RSD
Obim
2.276
Promet
7.522.704
Cena otvaranja
3.349
Najvia dnevna cena
3.389
Najnia dnevna cena
3.200

Najvia cena
3.489
09.04.2010.

Najnia cena
2.400
21.12.2009.
Istorijski

Najvia cena
cena
15.829
27.04.2007

Najnia
1.150

Tabela 4. Dnevni podaci Aik Banka


Izvor: http://www.belex.rs/trgovanje/hartija/dnevni/AIKB
Kao osnov za prezentovane podatke korieni su finansijski izvetaji koji su
banke dune da dostavljaju Narodnoj banci Srbije. U okviru Narodne banke Srbije
postoji poseban organizacioni deo Centar za bonitet. Zadatak centra za bonitet je da,
pored ostalog, prikuplja odgovarajue godinje finansijske izvetaje od svih privrednih
subjekata. Na osnovu tih izvetaja izraunavaju se vrednosti odgovarajuih pokazatelja
finansijskog poloaja ukupne privrede, delatnosti i grane, itd. Smisao postojanja Centra
za bonitet je dakle da primenjuje isti sistem finansijskih pokazatelja kao na Zapadu, i to
po razliitim segmentima poslovanja. Time se obezbeuje njihova direktna meunarodna

60

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
uporedivost.49 Dakle, u tome se ogleda znaaj Centra za bonitet za nacionalnu
ekonomiju pri Narodnoj banci Srbije.
U nastavku ovog poglavlja, bie dat skraeni prikaz pokazatelja finansijske
strukture,

odnosno

pokazatelja

finansijske

zaduenosti,

pokazatelja

likvidosti,

ekonominosti sa posebnim akcentom na pokazatelje profitabilnosti i investicionie


indikatore propraene kroz fundamentalne pokazatelje i tehniku analizu.
Pri tom treba imati u vidu da se na Beogradskoj berzi ne nalaze svi indikatori
fundamentalne analize, ve kombinacija samo nekih koji mogu na najbolji nain oslikati
trenutno stanje neke kompanije i same berze. U podpoglavlju koje sledi bie obraeni
samo neki pokazatelji i to na primeru Aik Banke kao jedne od banaka ijim akcijama
se najvie trguje na Beogradskoj berzi. Ranije smo napomenuli da se investicionim
indikatorima meri uspenost ulaganja u akcije, da se ovi indikatori posmatraju sa
stanovita investitora osobe koja je investirala u akcije banke.
Da bismo dali brojanu analizu ovih pokazatelja koristiemo podatke sa
Beogradske berze i zvaninog sajta Aik Banke, a u cilju komparacije rezultata,
uzeemo podatke za 2008. i 2009. godinu, poto za 2010. god. nisu objavljeni finansijski
izvetaji,50 i prikazaemo preureene i prilagoene Bilanse stanja i Bilanse uspeha za date
pokazatelje.

49 Luki, R.,:Bankarsko raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta uBeogradu,


Beograd, 2009.., str. 315-316.

50 Nisu bili objavljeni u periodu izrade ovog rada.


61

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita

Bilans stanja (u 000 dinara)


AKTIVA.
UKUPNA AKTIVA
Gotovina i gotovinski ekvivalenti
Opozivi depoziti i krediti
Potraivanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer
vrednosti derivata i dr. potraivanja
Dati krediti i depoziti
Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)
Udeli (uea)
Ostali plasmani
Nematerijalna ulaganja
Osnovna sredstva i investicine nekretnine
Ostala sredstva
PASIVA
UKUPNA PASIVA
Transakcioni depoziti
Ostali depoziti
Pprimljeni krediti
Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata
Rezervisanja
Obaveze za poreze
Obaveze iz dobiti

31.12.2007.
8.288.536
1.790.480
12.684.464
439.716

31.12.2008.
83.428.495
8.413.988
8.995.640
485.543

.31.12.2009.
109.421.479
12.092.785
11.404.919
1.340.340

52.001.258
4.967.968
206.436
4.317.082
22.197
1.298.020
560.915
31.12.2007.
78.288.536
7.985.351
34.725.903 3
4.414.836
183.733
975.614
15.598
119.876

55.316.619
4.167.235
101.950
4.023.084
51.151
1.312.336
560.949
31.12.2008.
83.428.495
5.639.217
39.946.551
1.686.010
121.741
1.204.862
14.962
153.029

64.454.470
3.910.858
693.801
7.727.867
46.833
1.416.869
6.332.737
31.12.2009.
109.421.479
5.363.609
58.533.967
3.697.776
141.171
841.614
12.977
526.566

Odloene poreske obaveze


Ostale obaveze
UKUPNE OBAVEZE
Kapital
Rezerve iz dobiti
Revalorizacione rezerve
Nerealizvoani gubici po osnovi hartija od vrednosti raspoloivih za
prodaju
Dobitak
UKUPNO KAPITAL
VANBILANSNE POZICIJE
Poslovi u ime i za raun treih lica
Preuzete budue obaveze
Primljena jemstva za obaveze

25.930 16
607.485
49.054.326
20.901.271
3.604.459
142.121
0

16.363
660.041
49.442.776
23.128.427
5.340.695 8
48.314
265

13.303
1.196.454
70.327.437
25.390.565
8.091.898
32.339
223

4.586.359
29.234.210
52.324.010
504.271
7.067.377
1.850.546

5.468.548
33.985.719
78.801.779
559.791
12.541.347
3.165.841

5.579.463
39.094.042
89.550.914
587.695
11.260.557
2.517.822

Druge vanbilansne pozicije

42.901.816

62.534.800

75.184.840

Tabela 5. Bilans stanja

62

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita

Bilans uspeha (u 000 dinara)


I RASHODI:
Prihodi od kamata
Rashodi od kamata
Dobitak po osnovu kamata
Prihodi od naknada i provizija
Rashodi od naknada i provizija
Dobitak po osnovu naknada i provizija
Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti
po fer vrednosti kroz bilans
Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti
koje se dre do dospea
Neto prihodi od kursnih razlika
Neto rashodi od kursnih razlika
Prihod od dividendi i uea
Ostali poslovni prihodi
Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i
rezervisanja
Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi
Trokovi amortizacije
Operativni i ostali poslovni rashodi
Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza
Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza
DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA
GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA
REZULTAT PERIODA DOBITAK PRE OPOREZIVANJA
REZULTAT PERIODA GUBITAK PRE OPOREZIVANJA
Porez na dobit
Dobitak od kreiranih odloenih poreskih sredstava i
smanjenja odloenih poreskih obaveza
Gubitak od smanjenja odloenih poreskih sredstava i
kreiranja odloenih poreskih obaveza
DOBITAK
GUBITAK
Zarada po akciji (u dinarima bez para)
Osnovna zarada po akciji (u dinarima bez para)

31.12.2007.
7.936.259
2.484.108
5.452.151
1.451.990
59.388
1.392.602
107

31.12.2008.
11.135.356
4.685.885
6.449.471
1.591.435
63.040
1.528.395
0

31.12.2009.
12.162.955
4.545.377
7.617.578
792.903
180.433
612.470
0

1.869

2.089

2.261

93.470
0
1.714
41.823
1.483.859

00
191.508
11
79.494
2.795.447

0
399.712
1
103.158
2.528.161

414.341
102.830
789.029
1.465.580
595.179
5.064.078
0
5.064.078
0
477.414
0

531.354
123.142
1.024.420
4.808.169
2.163.656
6.038.102
0
6.038.102
0
568.669
0

695.082
142.844
1.180.369
4.359.084
1.584.612
6.163.772
0
6.163.772
0
585.599
1.290

726

885

4.585.938
0
705
705

5.468.548
0
743
743

5.579.463
0
708
708

Tabela 6. Bilans uspeha51

51 Tabele bilansa stanja i bilansa uspeha preuzete i preureene na osnovu podataka datih u berzanskom
prospektu.

63

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita

5.5.Indikatori sigurnosti
Za potrebe izraunavanja indikatora bie neophodni podaci kao to su ukupni
prihodi, ukupni rashodi, itd. koji kao zbirni nisu dati u bilansu uspeha pa e stoga kao
zbir biti dati u narednoj tabeli.
Aik Banka
2008. god.
33.985.719
83.428.495
49.442.776
64.216.150
6.314.220
55.316.619
5.639.217
17.616.554 52
11.578.452 54
11.135.356
4.685.885
1.024.420
531.354
5.468.548

Ukupan kapital
Ukupna aktiva
Ukupne obaveze
Kratkorona aktiva (imovina)
Kratkorona pasiva
Dati krediti (i depoziti)
Primljeni depoziti
Ukupni prihodi
Ukupni rashodi
Kamatni prihodi
Kamatni rashodi
Operativni trokovi
Trokovi zaposlenih
Neto dohodak (dobit)
Trina cena akcija
Broj obinih akcija

(u 000 din)
2009. god.
39.094.042
109.421.479
70.327.437
77.887.595
6.573.040
64.454.470
5.363.609
17.420.36253
11.256.59055
12.162.955
4.545.377
1.180.369
695.082
5.579.463
3.148
8.345.904

52 Ukupni prihodi = 11.135.356 + 1.591.435 + 2.089 + 11 + 79.494 +


4.808.169 = 17.616.554
53 Ukupni prihodi = 12.162.955 + 792.903 + 2.261 + 1 + 103.158 +
4.359.084 = 17.420.362
54 Ukupni prihodi = 4.685.885 + 63.040 + 191.508 + 2.795.447 + 531.354 + 123.142 + 1.024.420
+2.163.656 = 11.578.452
55 Ukupni prihodi = 4.545.377 + 180.433 + 399.712 + 2.528.161 + 695.082 + 142.844 + 1.180.369
+1.584.612 = 11.256.590

64

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
Prosean broj akcija

959.394

Tabela 7. Prikaz izraunavanja indikatora


Pokazatelji finansijske strukture, finansijskog poloaja, odnosno zaduenosti
pokazuju stepen zaduenosti, odnosno koliko se banka finansira iz tuih izvora sredstava,
a koliko iz sopstvenog kapitala.
1. Odnosi kapital i ukupne aktive = akcijski kapital ukupna aktiva pokazuje u
kojoj meri se banka finansira sopstvenim kapitalom. to je ovaj indikator vei,
manja je zaduenost banke to dovodi do smanjenja rizika poslovanja banaka.
2009. god. (39.094.042/109.421.479) 100 = 40,74
2008. god. (33.985.719/83.428.495) 100

= 35,73

2. Odnos obaveza i ukupne aktive = (ukupne obaveze / ukupna aktiva) x 100;


Ovaj indikator izraava se u procentima i to je vei vea je zadzenost to dovodi
do smanjenja rizika poslovanja.
2008. god. (49.442.776/83.428.495) 100

= 59,26

2009. god. (70.327.437/109.421.479) 100 = 64,27


Ova dva koeficijenta se izraavaju procentualno i njihov zbir treba da iznosi
100%, gde ulazi finansiranje iz sopstvenih i tuih izvora sredstava
1.+2. = 100%
2008. god. 40,74 + 59,26 = 100%
2009. god. 35,73 + 64,27 = 100%

Indikatori likvidnosti pokazuju sposobnost preduzea da izmiri dospele


kratkorone obaveze.
1. Pokazatelj tekue likvidnosti = kratkorona aktiva tj. imovina / kratkorona

pasiva tj. plasmani bnake do 1 godine.

65

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
to je vei, vea je i likvidnost banke. Na primeru Aik Banke imali bismo:
2008. god. 64.216.150/6.314.220 = 10,17
2009. god. 77.887.595/6.573.040 = 11,85
2. Odnos kapitala i depozita = dati krediti / primljeni depoziti
to je vei manja je likvidnost banke.
2008. god. 55.316.619/5.639.217 = 9,81
2009. god. 64.454.470/5.363.609 = 12,01
3. Odnos kratkorone aktive i ukupno datih kredita
2008. god. 64.216.150/55.316.619 = 1,16
2009. god. 77.887.595/64.454.470 = 1,21

Indikatori ekonominosti

1. Ekonominost poslovanja = ukupni prihodi / ukupni rashodi - pokazuje koliko se


prihoda ostvari po jedinici rashoda.
2008. god. (17.616.554/11.578.452) 100

= 1,52 100 = 152

2009. god. (17.420.362/1.256.590) 100 = 1,55 100 = 155


2. Odnos kamatnih prihoda i rashoda = kamatni prihodi / kamatni tashodi
Za banku je od izuzetnog zanaja da ostvari to veu kamatnu maru kao razliku
izmeu kamatnog prihoda i kamatnog rashoda.
2008. god. 11.135.356/4.685.885 = 2,37
2009. god. 12.162.955/4.545.377= 2,68
3. Odnos ukupnih prihoda i operativni trokovi = ukupan prihod / operativni
trokovi
2008. god. 17.616.554/1.024.420 = 17,20
2009. god. 17.420.362/1.180.369 = 14,76
4. Odnos ukupnih prihoda i trokova zaposlenih = ukupan prihoda / tro. zaposl.

66

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
2008. god. 17.616.554/531.354 = 33,15
2009. god. 17.420.362/695.082 = 25,07

Pokazatelji profitabilnost (rentabilnosti)


Najznaajniji pokazatelji investiranja jesu pokazatelji profitabilnosti, koji se
obino porede u razliitim vremenskim razdobljima. Neki od pokazatelja profitabilnosti
su: Return on Equity (ROE), Return on Assets ROA (ili ROI), Leverage (multiplikator
akcionarskog kapitala), Kamatna mara, kao i dodatni investicioni indikatori kao to su, P
(Price) cena akcije, Mcap (Market Capitalization), EPS (Earnings per Share), BV
(Book Value), P/B (Price to Book Ratio), P/E (Price to Earnings Ratio) i mnogi drugi.
Za izraunavanje investicionih indikatora i indikatora profitabilnosti neophodni
podaci saeti su u
Tabeli 11. Pokazatelji profitabilnosti (rentabilnosti) mere povraaj uloenog
kapitala, to se esto uzima za osnovni princip uspenog upravljanja. Pokazatelji
profitabilnosti su:
1. Return on equity - ROE = Neto dohodak /Akcijski kapital
Ukazuje na to koliko je jedinica dobiti ostvareno po jedinici kapitala. U ovom
naem primeru Aik Banke ROE bi bilo za 2008. i 2009. godinu,
2008. god. (5.468.548 /33.985.719) 100 = 16.09%
2009. god. (5.579.463 /39.094.042) 100 = 14.27%
U ovom primeru iznosi oko 15-16% to pokazuje koliko je kompanija ostvarila
profita u poslednja etiri kvartala u odnosu na uloeni kapital akcionara. S obzirom da
vrednost ROE ne sme biti iznad 20-25%, jer ako je to sluaj onda je to upozorenje za
menadment i pokazuje to da je banka pribegla veoma velikom zaduenju na
finansijskom tritu. U ovom naem primeru vidimo da su vrednosti i u 2009. i u 2010.
godini ispod 20%.
2. Return on Assets ROA = Neto dohodak / Ukupna aktiva
Ovaj pokazatelj meri prinos koji reinvestira kompanija odnosno pokazuje koliki

67

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
prihod ostvaren investiranjem same kompanije u svoj razvoj. Ukoliko je pokazatelj ROA
preko 2 2.5% to ukazuje da je na tritu prisutan bankarski monopol, visoko rizini
portfolio ili neki vanredni dogaaj uzrokovao ovako visok prinos. Za 2008. i 2009.
godinu ROA bi iznosio
2008. god. (5.468.548 /80.858.515,5) 100 = 6,76%
2009. god. (5.579.463 /96.424.987) 100 = 5,79%
Na primeru Aik Banke vidi se da je ROA u oba sluaja bio oko 6%, to je tri
puta vie od gornje granice, a uzrok tome je ekonomska i drutvena situacija u zemlji
koja sa sobom uvek nosi veoma veliki rizik.
3. Kamatna mrea = (Prihodi - Rashodi po osnovu kamata) / Ukupan aktiva
2008. god. (11.135.356 4.685.885) /83.428.495 = 0,077305 100 = 7,73
2009. god. (12.162.955 4.545.377) /109.421.479= 0,069617 100 = 6,96
4. Leverage = aktiva banke / ukupan akcionarski kapital
Leverage pokazuje koja je vrednost aktive podrana u jednoj novanoj jedinici
akcionarskog kapitala.
2008. god. 83.428.495/33.985.719 = 2,45
2009. god. 109.421.479/39.094.042 = 2,80
Rezultati analize gore navedenih pokazatelja mogu se porediti u okviru grupe
odabranih banaka ili poreenje razliitih vremenskih intervala u okviru jedne banke.

Investicioni indikatori
Podaci vezani za izraunavanje investicionih indikatora e biti korieni iz

perioda 2009. i 2010. godine jer je mogue uzeti trenutnu trinu cenu akcija, iz razloga
ro ona nije striktno vezana za finansijske izvetaje, bilans stanja i uspeha i zavretak
tekue godine.
1. Trina kapitalizacija (Market Capitalization Mcap) = Ukupan broj
emitovanih (izdatih) obinih akcija x Trina cena

68

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
Dakle, predstavlja ukupnu trinu vrednost svih izdatih akcija kompanije,
odnosno pokazuje koliko trite vrednuje kompaniju. Ovaj pokazatelj menja se svakog
dana kao i cena akcija. Konkretno za ovu akciju Aik Banka iznosi u 2009. godini na
dan 25. Septembar 26.272.905.792, dok 2010. godine na dan 30. novembra iznosi
27.583.212.720.
2009. god. 8.345.904 3.148 = 26.272.905.792
2010. god. 8.345.904 3.305 = 27.583.212.720
2. Zarada po akciji (Earning per Share - EPS) = neto dobit / prosean broj akcija
Sledei pokazatelj je zarada po akciji, koji zapravo govori o tome koliko je
kompanija profitabilna i iznosi 569.86 na dan 25. septembar 2009. godine, dok za 2010.
godinu na dan 01. oktobar iznosi 581,42.
2009. god. 5.468.548/959.394,39 = 569,86
2010. god. 5.579.463/960.320,65 = 581,42
3. Price to Book Ratio - P / B = trina cena /knjigovodstvena vrednost akcije
Zatim sledi P/B racio koji predstavlja odnos trine cene i knjigovodstvene
vrednosti akcije. Nizak P/B racio moe znaiti da je akcija podcenjena, to nije problem u
ovom sluaju jer to je samo realan odnos kretanja trenutno na naem tritu.
2009. god. 3.148/3.747,61 = 0,84
2010. god. 3.305/4.080 = 0,81
4.Price to Earnings Ratio P / E = trina cena / zarada po akciji (EPS)
Zatim, cenovni multiplikator (P/E) koji se rauna kao odnos trine cene po akciji
i zarade po akciji (EPS) a pokazuje koliko su investitori spremni da plate na jedan dinar
(euro, dolar) zarade. Visok P/E znai visoku zaradu u budunosti.
2009. god. 3.148/569,86 = 5,52
2010. god. 3.305/581,42 = 5,68
U ovom primeru pokazatelj 2009. god. iznosi 5.52 to znai da je investitor
spreman da plati RSD5.52 na RSD1 zarade koji kompanija ostvari, dok je u istom

69

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
periodu naredne godine ta spremnost investitora porasla za 0.16.
5. Beta koeficijent () raunamo na osnovu obrasca (22) datog na strani 49.
Koristei podatke sa sajta Beogradske berze za period, 01.01.2010. 31.12.2010.god.
Inedks sa kojim je poreeno kretanje akcija Aik Banke je indeks Belex15 koji obuhvata
15 najlikvidnijih akcija na srpskom berzanskom tritu.

n = 251
x

xi = 32,61

xm = -0,76

= 32,61/251 = 0,13

xixm = 223,78
x

xm2 = 200,884

= 0,76/251 = 0,003

= 0,000009

223,78 0,13 (0,003) 251


i = ____________________________ = 1,11110
200,884 0,000009 251

Dakle, u primeru Aik Banke beta koeficijent iznosi 1,11 to je priblino


jedinici, odnosno neto vee od jedan tako da bi se moglo rei da se akcije Aik Banke
ne kreu ba jednako kao trite, ve su neto volatilnije od trita. Na narednom
grafikonu dato je uporedno kretanje akcija Aik Banke i indeksa Beleks15.

Grafikon 4. Uporedno kretanje akcija Aik Banke i indeksa Beleks15.56

56 www.belex.rs.pristup sajtu 12.03.2012., vreme pristupa 11:05:00.


70

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
Za izraunavanje trinih koeficijenata koriste se podaci iz Bilansa stanja i
Bilansa uspeha kao i podaci koji su dati u Berzanskom prospektu koji je dostupan irokoj
javnosti na sajtu Beogradske berze. Pokazatelji ROA i ROE obraeni su u okviru
indikatora profitabilnosti.
Zatim sledi, estomeseni prikaz kretanja akcija Aik Banke pored konstantnog
rasta od kraja marta, kada je i bio najvei pad kao i u avgustu kada je postojao blai pad,
sve je nadoknaeno krajem septembra, kada je zabeleen porast neto vie od 3.000 din.

Grafikon 5. Kretanje akcija u periodu, oktobar 2005. - decembar 2009. Godine.57


U mesecu martu 2009. god. zabeleen je pad koji je bio i najvei posmatrajui
narednih est meseci. Nakon toga kree porast, da bi u avgustu opet dolo do blaeg pada,
ali sve to je nadoknaeno krajem septembra, kada je zabeleen porast na neto vie od
3.000 din. U istom tom periodu 2010. god. moe se primetiti skroz obrnuta situacija u
odnosu na godinu dana ranije. Naime, u mesecu aprilu zabeleena je drastino vea
vrednost akcija, i do 3.500 din. u odnosu na recimo mesec septembar kada je vrednost

57 www.belex.rs.pristup sajtu 12.03.2012., vreme pristupa 11:05:00.


71

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
dostizala jedva 2.800 din. po akciji. Ve negde poetkom maja mogao se osetiti drastian
pad vrednosti koji se u narednom periodu kretao u intervalu od 2.800 do 3.000 din. za
akciju. Mesec septembar je zavren neto ispod 2.800 din. po akciji.
Poreenjem indikatora Aik Banke sa Komercijalnom Bankom dolazimo do
sledee tabele.

Aik banka
I Pokazatelji finansijske strukture
1. Odnos kapitala i ukupne aktive=akcijski kapital/ukupna aktiva
2. Odnos ukupne aktive=(ukupne obav./ukup.aktiva)* 100
II Indikatori likvidnosti
1. Pokazatelji tekue likvid.=kratkor.aktiva/kratkor.pasiva
2. Odnos kapitala i depozita=dati krediti/primljeni depoziti
3. Odnos kratkorone aktive i ukupno datih kredita
III Indikatori ekonominosti
1. Ekonominost poslovanja=ukupni prihodi/ukupni rashodi
2. Odnos kamatnih prihoda i rashoda
3. Odnos ukupnih prihoda i operativnih trokova
4. Odnos ukupnih prihoda i trokovi zaposlenih
IV Pokazatelji profitabilnosti
1. ROE=(neto dohodak/akcijski kapital)* 100
2. ROA=(neto dohodak/ukupna aktiva)* 100
3. Kamatna mara=(prihodi-rashodi od kamata)/ukup.aktiva
4. Leverage=aktiva banke/ukupan akcion.kapital
V Investiconi indikatori
1. Trina kapitalizacija=ukup.br.emitov.akcija*trina cena
2. Zarada po akciji(EPS)=neto dobit/pros.br.akcija
3. P/B=trina cena/knjigovodstv.vr.akcije
4. P/E=trina cena/EPS
5. Beta koef.

Komercijalna banka

2008

2009

2008

2009

40,74
59,26

35,73
64,27

14,88
85,11

13,29
86,71

10,17
9,81
1,16

11,85
12,01
1,21

3,88
73,14
2,47

3,21
792,09
2,08

152
2,37
17,20
33,15

155
2,68
14,76
25,07

109,59
2,36
8,97
9,45

107,55
1,75
7,37
8,49

16,09%
6,76%
7,73
2,45
2009
26.272.905.792
569,86
0,84
5,52
/

14,27%
5,79%
6,96
2,80
2010
27.583.212.720
581,42
0,81
5,68
1,11

10,95%
1,63%
0,04
4,24
2009
33.467.265.537
3065,82
1,37
12,53
/

6,84%
0,91%
0,03
7,52
2010
22.389.023.217
2055,01
0,89
12,51
0,91

Tabela 8. Uporedni indikatori


Posmatrajui pokazatelje u okviru finasijske strukture i zaduenosti tanije odnos
izmeu kapitala i ukupne aktive, gde vai pravilo da, to je ovaj indikator vei manja je
zaduenost, uoavamo da Aik Banka ima manje zaduenje nego Komercijalna. Dok
kod drugog indikatora vai obrnuto pravilo, da to je pokazatelj vei vea je zaduenost,
tako da opet dolazimo do istog zakljuka, da Aik Banka ima manju zaduenost od
Komercijalne.
Pokazatelji likvidnosti govore da Aik Banka ima veu tekuu likvidnost, dok
72

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
odnos kapitala i depozita daje vee rezultate za Komecijalnu banku to opet govori da
je Komercijalna manje likvidna, jer ima daleko vie datih kredita nego primljenih
depozita, dok je kod Aik banke taj odnos daleko manji, to uzrokuje veu likvidnost.
Komercijalna banka ima vee uee kratkorone aktive u datim kreditima od Aik
banke to dovodi do nie profitabilnosti ali i manjeg rizika tehnike nesolventnosti.
Indikatori ekonominosti pokazuju da Aik Banka ostvaruje vii nivo prihoda po
jedinici rashoda nego to je to sluaj kod Komercijalne banke. U 2008. god. Aik i
Komercijalna banka su imale priblino jednaku razliku izmeu kamatnih prihoda i
kamatnih rashoda, tanije Aik Banka je imala tu razliku veu za 0,01. Meutim, u
2009. god. Aik Banka je tu razliku poveala sa 2,37 na 2,68, dok je Komercijalna taj
odnos drastino smanjila na 1,75. Razlog za to je to poveanje kamatnih prihoda nije
moglo da prati toliki rast kamatnih rashoda koji je porastao za duplo u 2009. godini.
Naredna dva pokazatelja ukazuju na to da Komercijalna banka ima mnogo vee
operativne trokove i trokove zaposlenih od Aik banke, a razlog je u tome to
Komercijalna ima sedam puta vei broj zaposlenih nego Aik Banka.
ROE, odnosno stopa povraaja uloenog kapitala je za obe posmatrane godine
vea kod Aik banke. Takoe, i ROA govori u korist Aik banke i pokazuje koliki je
prihod ostvaren investiranjem u svoj razvoj, tako je Aik Banka u obe godine
ostvarivala skoro pet puta vei prihod nego Komercijalna. Zatim, kamatna mara
posmatrana kroz ukupnu aktivu govori da je opet Aik Banka imala daleko veu
kamatnu maru u odnosu na ukupnu aktivu. Leverage pokazuje da je vea profitabilnost
Komercijalne po jedinici akcijskog kapitala u odnosu na profitabilnost Aik Banke
Posmatrajui donji deo tabele gde su dati investicioni indikatori za 2009. i 2010.
godinu moemo zakljuiti da indikatori nisu neto sjajni za Aik banku. Trina
kapitalizacija kod obe banke bila je naizmenina i to 2009. god. u prednosti je bila
Komercijalna a 2010. god. veu trinu vrednost imala je Aik Banka. Na osnovu
zarade po akciji (EPS) dobijamo da je Komercijalna profitabilnija jer ima veu zaradu
po akciji, razlog za to lei u injenici da Komercijalna ima gotovo duplo manju neto
dobit i ak hiljadu puta manji prosean broj emitovanih akcija u poreenju sa Aik
bankom. Obe banke imaju priblian P/B pokazatelj tanije vodei na listi banaka koje se
kotiraju na Beogradskoj berzi a koji se kree u okvirima normale, dakle, ni prenizak ni

73

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
pevisok. P/E indikator pokazuje da su investitori spremni vie da plate za svaki dinar
zarade Komercijalne nego Aik banke, odnosno ostvarili bi veu zaradu u budunosti u
Komercijalnoj banci. Meutim, ne treba zaboraviti ni dva razliita gledita investitora
na ovaj indikator koja kau, prvo, bolje su akcije koje imaju vii P/E zato to jedna
novania jedinica dobiti vie vredi (dobit je skuplja) i drugo, bolje su akcije koje imaju
nii P/E zato to jedna novana jedinica dobiti moe da se kupi za niu cenu.
Racionalan investitor moe rezonovati takvu akciju treba kupovati, poto je jeftinija.
I na samom kraju beta koeficijent pokazuje da se kretanje cena akcija u skladu sa tritem
vie podudara sa Komercijanom bankom nego sa Aik, to e rei da je predvidljivije
kretanje cena akcija Komercijalne banke.
Sumirano, Aik Banka ima daleko povoljnije opte indikatore, finansijski
strukturu, likvidnost, konominost, profitabilnost ali ni investicioni pokazatelji ne
zaostaju mnogo za poazateljima Komercijalne banke koji su jedino u ovom delu za
nijansu bolji, posebno kada je u pitanju EPS i P/E. Meutim, ako pogledamo ostale
uesnike na Beogradskoj berzi u bankarskom sektoru, vidimo das u pokazatelji i
Komercijalne i Aik banke daleko ispred svih drugih uesnika, to nas navodi na
zakljuak da se radi o dva lidera na berzanskom tritu.

74

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita

6.ZAKLJUAK

Potovanje bankarskih principa predstavlja uslov uopteg postojanja banaka kao


finansijskih institucija. Kada se spomenu bankarski principi, obino se prvo pomisli na
likvidnost banaka. Tako, likvidnost i predstavlja osnovni bankarski princip koji se sastoji
u uspenom usklaivanju priliva i odliva u redovnom poslovanju banke. Uspeno
upravljanje rizicima zapravo predstavlja procenu nivoa rizinosti nekog poslovnog
poduhvata. Ukoliko takav vid procene nije adekvatan, onda banka srlja u sopstvenu
propast.
Na meunarodnoj sceni, organizacije koje se bave svim vidovima saradnje i
usavravanja berzanskog poslovanja, kao to su Svetska federacija berzi, Federacija
evropskih berzi i druge regionalne asocijacije berzi, Meunarodna organizacija komisija
za hartije od vrednosti i sl. povezuju se i sarauju sa organizacijama koje imaju sline
ciljeve, da bi se ostvarila konkurentna globalna trita kapitala.
Takoe, ne treba podceniti ni ulogu banaka i drugih finansijskih institucija na
finansijskim tritima bez ijeg uea ne bi bilo mogue transferisati sredstva od onih
koji tede ka onima koji imaju dobre investicione mogunosti.
Na osnovu sveobuhvatnog prikaza usluga koje smo naveli u ovom radu, oigledno
je da dananje banke i njihovi finansijski konkurenti nude veoma irok spektar slinih
finansijskih usluga i da se taj spektar postepeno proiruje. Na taj nain, u praktinom

75

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
smislu se olakavaju potrebe ali i sigurnost klijenata, ali i otvara mogunost za
ostvarivanje dodatne zarade. U radu su navedeni razlozi poveanja uloge banaka u
poslovima sa hartijama od vrednosti. Meutim, treba imati u vidu i da su ova ulaganja u
dugorone hartije od vrednosti, u razvijenim trinim privredama kod kojih je izgraeno
kvalitetno i likvidno trite hartija od vrednosti, likvidna gotovo u svakom trenutku, jer se
takve hartije od vrednosti mogu lako prodati na berzi. Ovo je pogotovo vano zbog
potreba odravanja likvidnosti banaka. U sluaju potreba za sredstvima na raunu, hartije
se, dakle, iako imaju dugorona dospea, prodajom pretvaraju u gotov novac na raunu.
Sve napred navedeno potvruje generalnu hipotezu ovog rada, ko postoji razvijeno
sekundarno trite i likvidnost dugoronih hartija od vrednosti, uz postojanje pravne
drave i striktne zakonske regulative, utoliko e biti sigurna funkcija banke na berzi kao
finansijskom tritu.
Poveanje likvidnosti, uz dalju zakonodavnu i regulatornu reformu, doprinosi
smanjivanju rizika investiranja. Istovremeno sa smanjenjem rizika aktiviraju se novi
izvori tranje, to sve doprinosi razvoju finansijskih trita i poveanju njegove
likvidnosti.
Nosioci stabilnog i razvijenog trita kapitala predstavljaju berze, iji rad je
uslovljen potovanjem odreenih standarda, principa, normi bez kojih ova institucija ne
moe postojati. Jedan od osnovnih instrumenata kojima se na berzi trguje jesu akcije, na
ije cenovno kretanje utiu brojni faktori, kao to su: zarade, odnos cena - zarada,
dividende, prihodi od akcija, deobe akcija, dividende, kamatne stope, prihodi od
obveznica, cena robe, drutveni bruto proizvod, itd. Skup akcija ini portfolio investitora
kojim treba dobro znati upravljati a to izmeu ostalog podrazumeva i shvatiti znaaj
diversifikacije portfolia, u suprotnom moe doi do gaenja portfolia.
Pri izboru u koje akcije investirati veliku ulogu igra primena fundamentalne i
tehnike analize, ija primena je pojavom savremenih raunara i softvera umnogome
olakana.
Takoe, pri donoenju takve odluke teba uzeti u obzir i ira makro - ekonomska
kretanja od koji umnogome moe zavisiti budua poslovna odluka. Sve to utie da ovi i
niz drugih meusobno zavisnih i na razne naine isprepletanih faktora mogu dovesti do

76

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
zadovoljavajuih indikatora poslovanja. Naravno pri tome treba imati u vidu i
makroekonomska kretanja i to pre svega, kretanje drutvenog bruto proizvoda, inflatorna
kretanja sa projekcijama za budunost, kretanje zaposlenosti, to zapravo govori o
investicijama drave i privatnog sektora u sopstveni razvoj. S obzirom da je stopa
nezaposlenosti u svetu izuzetno visoka (u paniji ak 20%) to e rei da su investicije
trenutno u svetu na jako niskom nivou. Dakle, svi ovi indikatori zajedno doprinose
uspenoj borbi na konkurentskom tritu, ouvanju stabilnosti i profitabilnosti celokupne
nacionalne ekonomije i privrede jedne zemlje.
Finansijska trita moraju da obezbede bolje uslove za kompanije, a ideja o
finansiranju s pozitivnim socijalnim efektima tek treba da se ukoreni u glavni tok
domaeg trita. Razvoj trita zahteva unapreenje zakonske regulative i poveanje
kvalitetnih hartija od vrednosti.
Jaanje finansijskih trita je jedan od najvanijih ciljeva ekonomije, pre svega jer
utie na stabilnost finansijskog sistema. Nadamo se da e se napori u ovom pravcu
isplatiti i odvesti nas ka integrisanoj svetskoj ekonomiji.

77

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita

7.LITERATURA
1.Bejatovi, M.,: Berze i berzansko poslovanje, Fineks, Beograd, 2008.
2.Brzakovi T.,:Trite kapitala, teorija i praksa, UGURA Print, Beograd, 2007.
3.Eri, D.,: Finansijska trita i instrumenti, igoja, Beograd, 2003.
4.Finansije i finansijsko pravo, Skripta, 2010.
5.Jeremi, Z.,: Trite akcija u Srbiji analiza sektora i 100 kompanija na
Beogradskoj berzi, Ekonomist Media Group, Beograd 2008.
6.Jeremi Z.,: Praktikum za finansijska trita, Fakultet za finansijski
menadment i osiguranje, Beograd, 2006.
7.Kotler Philip, Keller Lane Kevin, : Marketing menadment, Urednici izdanja na
srpskom jeziku, Bogeti Z. i Gligorijevi M., Data Status, Beograd, 2006.
8.Luki, R.,: Bankarsko raunovodstvo, Centar za izdavaku delatnost,
Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Beograd, 2009.
8.Miskin S. Frederic: Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita,
Columbia University, prevod Data status, Beograd, 2006.
9.Miroljub, H.,: Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2007
10.Rose P.S.,Hudgins.S.C.,: Bankarski menadment i finansijske usluge, Data
Status, Beograd, 2005.

78

MASTER RAD
Sigurnost odnosa banke i berze u okvirima finansijskog trita
11.Srdi, M.,: Poslovno i finansijsko pravo, Visoka poslovna kola aak, aak,
2006.
12.ivkovi, A., Komazec, S.,: Berzanski i bankarski menadment, Via poslovna
kola Beograd, Beograd, 2002.
13.timac, M, Dugali, V.,: Osnove berzanskog poslovanja, Stubovi kulture,
Beograd, 2005.

asopisi i publikacije:
14.Bankar, godina V, Broj: 49-50, Ekonomist Media Group, Beograd, 2011.
15.Izvetaj o poslovanju Beogradske berze za 2009.
16.Meseni statistiki bilten, Republika Srbija Republiki zavod za statistiku,
godina LVIII ISSN 2217-2092, 9/2010, Beograd 2010.

Internet sajtovi:
17.http://www.nyse.com, pristup sajtu 02.03.2013., vreme pristupa 21:40:00.
18.http://www.nasdaq.com informacije o OTC NASDAQ tritu i hartijama od
vrednosti, pristup sajtu 05.03.2013., vreme pristupa 16:05:00.
19.http://www.belex.rs , pristup sajtu 11.03.2013., vreme pristupa 10:45:00.
20.http://www.aikbanka.co.rs zvanini sajt Aik Banke, pristup sajtu
10.03.2013., vreme pristupa 16:30:00.

79