You are on page 1of 17

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

UVOD

Siromatvo je jedan od velikih problema savremenog drutva. Najue definicije


svode siromatvo na nedovoljnost finansijskih sredstava za zadovoljenje osnovnih
ivotnih potreba. U novijim definicijama siromatva polazi se od visine prihoda i
materijalnih uslova ivota kao glavnih indikatora, ali je i naglaeno da se ovaj fenomen
ne moe definisati samo s obzirom na standarde fizikog preivljavanja ve i u odnosu na
druge dimenzije koje se tiu kvaliteta ivota i zadovoljavanja raznovrsnih potreba.
Dva kljuna faktora koja utiu na rast siromatva u jednoj zemlji su pad
drutvenog proizvoda i rast nejednakosti dohotka, pored itavog niza drugih ekonomskih,
drutvenih i politikih inilaca.
Pad ivotnog standarda stanovnitva i rast siromatva u Srbiji u poslednjoj
deceniji prevashodno se duguje velikoj redukciji ekonomske aktivnosti koja je posledica
desetogodinje opte politike i ekonomske krize, rata u okruenju, meunarodne
izolacije zemlje i NATO agresije.
Zaposlenost se nije prilagoavala viegodinjem otrom padu ekonomske
aktivnosti tako da je, pored velike i stalno rastue otvorene nezaposlenosti, rasla
prikrivena nezaposlenost, koja je dostigla iznos od preko 30% ukupne zaposlenosti.
Ovakvo stanje na tritu rada imalo je za posledicu pad realnih zarada i kanjenja u
njihovoj isplati, to je generisalo dramatino materijalno siromaenje i socijalno
raslojavanje stanovnitva. Sliku siromatva dopuwuje i 600.000 izbeglica i raseljenih lica
koja su nala utoite na teritoriji Srbije.

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

1.MIKROEKONOMIJA POJAM
Mikroekonomija potie od grkih rei micros (mali) i oikonomia (privreda), to bi
u prevodu znailo izuavanje pojedinanih ekonomskih pojava, veliina i odnosa vezanih
za pojedince i preduzea. Prema tome, mikroekonomija prouava privredne subjekte
(domainstva i preduzea) sa stanovita trkova proizvodnje, formiranja i raspodele
profita i akumulacija, forimiranja cena, proizvodnje i distribucije roba i usluga,
pojedinana trita, individualnu tednju i akumulaciju, ivotni standard i linu potronju
itd. Iz ovog proistie da su domainstva i preduzea osnovni privredni subjekti u
poslovanju i potronji u svim oblicima privreivanja. Mikroekonomija izuava donoenje
odluka o upotrebi odreenih proizvodnih resursa. Mikroekonomija prouava svako trite
za svaku robu i prua ansu za rezumevanje celokupnog repro-ciklusa, proizvodnje,
raspodele, i potronje, u celoj privredi u datom trenutku vremena.1 Mikroekonomija bavi
se prouavanjem individualnog izbora i istrauje koje ekonomske snage utiu na taj
izbor:2
Koliina proizvodnje (proizvod i/ili usluga) jednog preduzea.
Cena pojedinanog proizvoda ili usluge.
Dohodak pojedinca ili domainstva.
Zaposlenost pojedinca i sektora.
Mikroekonomija prouava ponaanje individualnih domainstava i formi pravei
jednostavne pretpostavke da agregati (kao nacionalni dohodak i stopa nezaposlenosti, na
primer) ostaju konstantni.

2.UZROCI, VRSTE I MERENJE SIROMATVA U SRBIJI


2.1.Karakteristike siromatva
Da bismo mogli da steknemo sliku o siromatvu u Srbiji, potrebno je da
upoznamo njegove karakteristike, da utvrdimo uzroke siromatva, vrste kao i na koji
nain se meri siromatvo. To znai da treba da potraimo odgovore na niz pitanja: koliko
je siromanih, ko su siromani, itd. No da bismo to mogli da uinimo, moramo prvo jasno
da definiemo ta je siromatvo, i da jasno definiemo odnos siromatva i socijalne
iskljuenosti, ekonomske nejednakosti, drutvene nejednakosti i diskriminacije.

2.2.Siromatvo i srodni pojmovi


U definisanju siromatva postoji vie razlika u miljenjima. Najue definicije
svode siromatvo na nedovoljnost finansijskih sredstava za zadovoljenje osnovnih
ivotnih potreba. U neto irim definicijama naglasak ostaje na materijalnim aspektima,

1 Cvetanovi, S.,:Makroekonomija, autorovo izdanje, Ni , 2007.str.12.


2 Cvetanovi, S.,:Makroekonomija, autorovo izdanje, Ni , 2007.str.12-13.
2

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

ali se siromatvo shvata kao osobeni ivotni standard koji odlikuje nezadovoljenost
potreba. Jo ire definicije siromatva obuhvataju pored materijalnih elemenata i
nematerijalne, pa se siromatvo gotovo poistoveuje sa socijalnom iskljuenou, zato to
podrazumeva i nemogunost uestvovanja u drutvu u razliitim oblicima. Jednu od
najirih definicija siromatva ponudio je indijski nobelovac Amartja Sen i po njemu
prihod i ivotni standard nisu vani sami po sebi, ve to odreuju nain ivota koji neka
osoba vodi. Siromatvo se shvata kao odsustvo mogunosti slobode izbora i ostvarenja
ljudskih potencijala, razvoja i ivotnog blagostanja.
Socijalna iskljuenost je proces kojim pojedinci i grupe bivaju istisnuti iz
ekonomskog, politikog, kulturnog ili drutvenog sistema preko kojih se integriu u
drutvo. To je proces kidanja veza izmeu pojedinca i ire zajednice koji se moe odvijati
na jednoj ili vie dimenzija: zapoljavanja, obrazovanja, uestvovanja u politikom
ivotu, drutvenim, kulturnim aktivnostima, mreama socijalne brige i podrke.
Siromatvo i socijalna iskljuenost se nekada poistoveuju sa srodnim pojmovima
kao to su: ekonomske nejednakosti, drutvene nejednakosti i diskriminacija. 3 Ovi
pojmovi su bliski pojmovima siromatva i socijalne iskljuenosti i esto se sa njima
prepliu, ali je vano razumeti razlike izmeu njih.
Ekonomske nejednakosti nisu isto to i siromatvo. Siromatvo svakako
podrazumeva postojanje ekonomskih nejednakosti izmeu onih koji jesu i onih koji nisu
siromani, bez obzira na koji nain se definie siromatvo (kao novana sredstva ispod
odreene linije, ivotni standard ispod minimalno zadovoljavajueg i sl.). Meutim,
ekonomske nejednakosti podrazumevaju nejednakosti u prihodima, ili drugim
ekonomskim resursima u okviru celokupne populacije Jednostavno reeno, ekonomske
nejednakosti postoje izmeu onih koji su siromani i onih koji nisu, ali postoje i izmeu
veoma bogatih i onih koji su manje bogati.
Drutvene nejednakosti su jo iri pojam i od siromatva i od ekonomskih
nejednakosti. One predstavljaju ne samo nejednakosti u ekonomskim resursima, ve i
nejednakosti u drutvenoj moi i ugledu.4 Drutvene nejednakosti se najee vide preko
postojanja razliitih drutvenih klasa i slojeva. Diskriminacija predstavlja nepovoljan
tretman pojedinaca ili grupa iskljuivo na osnovu njihove pripadnosti odreenoj
kategoriji. U tom smislu ona uvek podrazumeva neku vrstu iskljuivanja i odbijanja i
samim tim je esto i uzrok siromatva i socijalne iskljuenosti. Meutim, siromatvo i
socijalna iskljuenost je iri pojam i ne mora uvek biti posledica diskriminacije.

2.3.Razliito definisanje siromatva


Zbog razliitog definisanja siromatva razlikuju se apsolutno i relativno
siromatvo. Prvo podrazumeva da je siromatvo stanje koje odlikuje nemogunost da se
zadovolji odreen opti minimum ivotnih potreba, dok drugo predstavlja siromatvo u
odnosu na neki prosek ili minimum prihvatljivog standarda u datom drutvu. Siromatvo
se moe definisati i kao finansijsko (u smislu nedovoljnosti prihoda za zadovoljenje

3 Veselinovi, P.,: Ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.str.56.


4 Veselinovi, P.,: Ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.str.57.

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

odreenih potreba) ili kao materijalna deprivacija (u smislu razliitih nezadovoljenih


ivotnih potreba). Ono moe biti objektivno ili subjektino, pri emu u prvom sluaju
istraiva odreuje kriterijum siromatva a u drugom sluaju kriterijum je subjektivan
oseaj pojedinca. Bez obzira kako definiemo siromatvo najee pratimo sledee
njegove karakteristike:5
Rasprostranjenost - predstavlja broj osoba ili domainstava koji se mogu smatrati
siromanim prema postavljenom kriterijumu, koji se najee definie kao linija
siromatva. Raprostranjenost se najee iskazuje preko stope siromatva,
odnosno uea siromanih u optoj populaciji ili unutar neke grupe.
Teina siromatva - kada se ono nastoji izmeriti kvantitativno, obino se prate
dubina i otrina siromatva koji pokazuju koliko su siromani udaljeni od linije
siromatva ili koliko su siromani meusobno nejednaki u siromatvu.
Mapa siromatva - zapravo predstavlja pokuaj da se prepoznaju razliite
drutvene grupe koje se suoavaju sa problemom siromatva, ondnosno definisati
ko su zapravo siromani.

2.4.Objektivno i subjektivno siromatvo u Srbiji


Objektivno siromatvo podrazumeva da su strunjaci odredili kriterijum na
osnovu koga se procenjuje ko je siromaan. Bez obzira da li je siromatvo definisano kao
finansijsko ili materijalna deprivacija, da li je finansijsko siromatvo definisano kao
apsolutno ili relativno, odluka o kriterijumu i definiciji, a i oceni ko je siromaan je
zadatak strunjaka. Pored objektivnog postoji i subjektivno siromatvo. Nasuprot
objektivnim merilima siromatva postoji i subjektivni oseaj pojedinaca. Subjektivno
siromatvo je oseaj uskraenosti koji ljudi imaju poredei sebe sa drugima i poredei
svoje prihode s onim to smatraju minimumom za prihvatljiv nivo ivota. Subjektivno
siromatvo ukazuje na samopercepciju ljudi i ne predstavlja objektivni pokazatelj
materijalnog statusa.
Brojna istraivanja su pokazala da je u drutvima zahvaenim postsocijalistikom transformacijom ovaj subjektivni oseaj siromatva izraeniji od
objektivno izmerenog siromatva. Tako je i u istraivanjima siromatva u Srbiji u periodu
2002-2007 zabeleeno da objektivno siromatva opada bre nego subjektivno.

2.5.Apsolutno i relativno siromatvo u Srbiji


Apsolutno siromatvo definiemo kao nivo prihoda ili potronje porodica i
pojedinaca ispod definisanog minimuma ivotnih potreba kao to su hrana, odea, obua,
stanovanje, grejanje i dr.6 Osnovne ivotne potrebe ine tano navedene koliine i
struktura potronje za ove potrebe. Skup elementarnih potreba zasniva se na stvarnoj

5 Cveji,S. i drugi, Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije, UNDP Srbija, Centar za inkluzivni
razvoj, Beograd, 2010.str
6 Cveji,S. i drugi, Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije, UNDP Srbija, Centar za inkluzivni
razvoj, Beograd, 2010.str.

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

potronji najsiromanijih lanova drutva, uz prilagoavanja prema odreenim


meunarodno priznatim standardima za ishranu.
U Srbiji, apsolutna linija siromatva 2009. godine postavljena je na 8.022 dinara.
Prema ovom kriterijumu, u Srbiji je ivelo 527.261 siromanih ili 6,9 % naeg
stanovnitva. U 2010. godini apsolutna linija siromatva je iznosila 8.544 dinara, odnosno
9.2 % stanovnitva je siromano. Koncept apsolutnog siromatva esto je bio kritikovan
zato to ne uzima u obzir opti standard ivota koji preovladava u jednom drutvu.
Kritiari smatraju da nije mogue odrediti apsolutni minimum ivotnih potreba, te da nije
mogue kvantifikovati taj minimum za sve pripadnike jednog drutva ili pak za
pripadnike brojnih razliitih drutava, da bi se postigla meunarodna uporedivost
podataka. Pojam apsolutnog siromatva ne uspeva da adekvatno ukljui, na primer,
kulturne potrebe ili standarde stanovanja koji zavise od karaktera drutva u kome ive
pojedinci koje posmatramo.
Relativno siromatvo se odreuje kao minimum prihvatljivog standarda ivota u
jednom drutvu. Ono se ne izraava preko apsolutnog novanog iznosa, ve kao procenat
medijane prihoda ili medijane potronje. Ako drutvo postaje bogatije, linija siromatva
e rasti, ako drutvo siromai, linija e se sputati. Relativno siromatvo zanemaruje
injenicu da ak i u razvijenim drutvima ima ljudi koji ne uspevaju da zadovolje
osnovne ivotne potrebe. A isto tako skree i panju sa bede i materijalne deprivacije kao
kljunih aspekata siromatva. Ovo su dve glavne zamerke relativnom siromatvu.

3.FINANSIJSKO SIROMATVO I MATERIJALNA


DEPRIVACIJA U SRBIJI
Finansijsko siromatvo je primarno nedostatak materijalnih sredstava da se
podmire osnovne ivotne potrebe. Analiza finansijskog siromatva usmerava se na dve
stvari: prihode ili rashode domainstava, i odreenu liniju siromatva. 7 Linija siromatva
moe biti definisana kao apsolutna linija (u novanom iznosu) ili kao odnos prema
srednjem prihodu.8 U oba sluaja finansijski su siromani oni iji su prihodi ispod te
linije. Materijalna deprivacija odnosi se na nesposobnost pojedinaca ili domainstava da
zadovolje potrebe i priute dobra koja se u njihovom drutvu smatraju tipinim.
Materijalna deprivacija je zapravo jedno ire shvatanje siromatva i esto se meri
razliitim indeksima zbog toga to se nastoji obuhvatiti vie elemenata. Za merenje
depriviranosti uzimaju se oni pokazatelji koji su tipini za dato drutvo. Tako, na primer,
u seoskim sredinama u Srbiji 85% domainstava poseduje telefon, a samo 45% je
prikljueno na javni vodovod. Zato e se samo prva stavka uzeti kao relevantna za
merenje materijalne depriviranosti jer je posedovanje telefona, a ne prikljuenost na javni
vodovod odlika relativne veine seoskih domainstava.
Istraivanja materijalne deprivacije u Srbiji obuhvata tri dimenzije:

7 crnarupa.singidunum.ac.rs/.../Makroekonomija.../US%20-..., pristup sajtu


03.02.2013., vreme pristupa 21:45:00.
8 crnarupa.singidunum.ac.rs/.../Makroekonomija.../US%20-..., pristup sajtu
03.02.2013., vreme pristupa 21:45:00
5

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

ekonomsku: nemogunost zadovoljavanja potreba vezanih za ishranu, odevanje,


godinje odmore, tekoe u plaanju rauna za stan, i sl;
posedovanje trajnih potronih dobara, koje je ukljuilo 10 razliitih vrsta dobara
od friidera i maine za ve, do kreveta za svakog lana domainstva i prikljuka
za telefon.
stanovanje koje je obuhvatilo infrastrukturnu opremljenost stana (voda, struja,
unutranji WC i sl.) i prenaseljenost (ispod 12m po lanu domainstva).
Na osnovu ovih indikatora u Srbiji je u 2009. godini bilo 16,5% umereno, a 3,8%
izrazito depriviranih. Materijalna deprivacija je znaajno ee prisutna meu seoskom
nego meu urbanom populacijom, natproseno je zastupljena u domainstvima bez
ijednog zaposlenog, a u izrazito visokom procentu sa ovim problemom se suoavaju
interno raseljena lica i Romi.
Finansijsko siromatvo je samo jedan od aspekata siromatva. Materijalna
deprivacija nam pomae da razumemo stvarne ivotne okolnosti pojedinaca i porodica.
Pomae da razumemo dubinu i obim problema sa kojima se pojedinci i porodice
suoavaju.

3.1.Viedimenzionalni fenomen siromatva u Srbiji


U Srbiji je siromatvo definisano kao viedimenzionalni fenomen koji, pored
nedovoljnih prihoda za zadovoljenje ivotnih potreba, podrazumeva i nemogunost
zapoljavanja, neodgovarajue stambene uslove i neadekvatan pristup socijalnoj zatiti,
zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama.
Siromatvo se ne svodi samo na finansijsko siromatvo. Siromatvo je nedostatak
materijalnih resursa, stanje niskih prihoda u kojem se ne mogu zadovoljiti neke, ma kako
definisane, osnovne ivotne potrebe. Meutim, nemogunost da se kupi hrana i odea ili
plati stanarina i grejanje nisu jedini problemi s kojima se siromani ljudi suoavaju.
Siromatvo povlai za sobom i tekoe u obrazovanju dece, pristupu
zdravstvenim uslugama (tekoe pri plaanju participacije, kupovini lekova i sanitetskog
materijala i slino) ili geografsku izolovanost (izolovana podruja koje primarno
nastanjuju siromani, sa loom infrastrukturom i slabim vezama sa okruenjem). Zbog
toga se kae da je siromatvo viedimenzionalan fenomen.

4.UZROCI SIROMATVA
Kada se govori o uzrocima siromatva vano je praviti razliku izmeu drutvenih
i individualnih uzroka. Karakteristike ekonomskog rasta, strukture ekonomije,
nedostupnost radnih mesta, obrazovanja, i sl, predstavljaju vane drutvene faktore koji
utiu na siromatvo. Ovi fakori oblikuju drutveni kontekst u kome treba posmatrati
individualne faktore, jer u tom kontekstu pojedinci donose odluke, od toga kakvu e
odeu kupiti, koliko e se obrazovati, do toga gde e se zaposliti i koliko e raditi, koliko
e troiti. Nekada drutveni uslovi stvaraju vrlo nepovoljan kontekst, ne ostavljajui
pojedincima stvarne mogunosti izbora, pa se moe uiniti da se uzroci kriju u

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

individualnim faktorima (poput nespremnosti da se koluje, radi i sl) iako se zapravo


nalaze meu drutvenim iniocima (nedostupnost obrazovanja, manjak radnih mesta).
Drugi put drutveni uslovi nude pojedincima vie mogunosti nego to su spremni
da iskoriste, ili ih u siromatvo potisnu faktori kao to su bolest, smrt lana porodice,
gubitak posla i sl.
Raspad SFRJ, ratovi, izbeglice, razaranje privrednih resursa i opti pad standarda
su itekako uticali na porast siromatva. Ratovi u Bosni, Hrvatskoj, Kosovu,
bombardovanje SRJ, znaajno su doprineli da stanovnici Srbije upoznaju siromatvo u
njegovom najgorem obliku. Siromatvo u Srbiji prvenstveno je posledica dramatinog
pada BDP, kao i dohotka tokom 90-tih godina. 9 Pad drutvenog proizvoda i standarda
graana, hiperinflacija, rast nezaposlenosti posledice su gore navedenih ratova i
meunarodne izolacije tj. sankcija. Ekonomske aktivnosti su drastino smanjene usled
desetogodinje opte politike i drutvene krize. Teko ekonomsko i socijalno stanje
oteano je velikim prilivom raseljenih lica iji broj je u pojedinim godinama dostizao i do
10 % ukupnog stanovnitva; danas, broj raseljenih je i dalje vrlo znaajan.
Siromatvo u Srbiji se znai drastino povealo tokom dvadesetih godina XX
veka. Srednja klasa je nestala, broj siromanih je povean za dva i po puta i sve vei broj
ljudi ivi neznatno iznad linije siromatva. Istovremeno sve vei broj ljudi postaje
siromaan kao posledica socijalne iskljuenosti, nedostatka pristupa javnim
(komunalnim) uslugama i tritima, nedostatka jednakih mogunosti za sve.
Siromatvo se povealo uglavnom zbog otrog pada BDP. Krajem 2000. ukupan
BDP iznosio je 45%, a BDP po glavi stanovnika manje od 40% u odnosu na 1989, to je
najvei pad BDP u centralnoj i jugoistonoj Evropi. Ovakva situacija i tada i danas ima
negativne posledice na sve aspekte ivota u Srbiji.10

4.1.Drutveni uzroci siromatva


Veinu drutvenih uzroka siromatva mogue je svrstati u etiri najvanije
11

grupe:
Procesi drutvenih promena, posebno onih korenitih, mogu delovati u pravcu
poveanja siromatva. To je, recimo sluaj sa poljoprivrednicima u periodu
industrijalizacije, ili sa fabrikim radnicima u periodu prelaska razvijenih zemalja
od industrijskih na uslune ekonomije.
Politike mogu voditi siromatvu zbog toga to definiu ciljeve i sredstva
oblikovanja drutva na nain koji istiskuje odreene grupe iz drutvenih tokova.
Nedovoljno uravnoteena politika regionalnog razvoja moe iskljuiti itava
geografska podruja iz industriji ili uslunom sektoru.
Institucije mogu voditi siromatvu pojedinaca i grupa zbog selektivnog pristupa,

9 crnarupa.singidunum.ac.rs/.../Makroekonomija.../US%20-..., pristup sajtu


03.02.2013., vreme pristupa 21:45:00
10 crnarupa.singidunum.ac.rs/.../Makroekonomija.../US%20-..., pristup sajtu
03.02.2013., vreme pristupa 21:45:00
11 Arandarenko, M. Krsti, G.,: Analiza uticaja politike zapoljavanja i aktivnih mera zapoljavanja u
Republici Srbiji: 2003-2007., Vlada Republike Srbije, Beograd, 2008.str.24.

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

neefikasnog funkcionisanja, loeg kvaliteta usluge ili jednostavno odsustva iz


pojedinih geografskih regiona ili podruja drutvenog ivota. Recimo, zakonom
definisani kriterijumi za pristup odreenoj instituciji mogu spreiti pojedine grupe
da ostvare prava na usluge te institucije. Sami zakoni su sredstva preko kojih se
oblikuju institucije i nekada odsustvo zakona ili njihova neefikasna primena mogu
se nalaziti u korenu diskriminativnih ili neefikasnih institucija.
Vrednosti i norme mogu voditi socijalnoj iskljuenosti siromanih preko
diskriminacijskog ponaanja pojedinaca i grupa prema drugim lanovima drutva.
One su najmanje transparentne i deluju najee kroz svakodnevne prakse u
raznim oblastima ivota. Upravo zbog toga ih je najtee promeniti politikama,
zakonima i merama.

Ekonomska kriza koja je pogodila globalnu ekonomiju 2008. i 2009. dovela je do


ozbiljnih posledica u sferi rada. U izvetaju Meunarodne organizacije rada navodi se da
je preko 20 miliona radnih mesta zatvoreno je u 51 zemlji koje je ova organizacija
pratila.12 Zaposlenost sa skraenim radnim vremenom, koju su primenila brojna
preduzea i podrale mnoge vlade ublaila je efekte krize. Meutim, ukoliko se ove
prakse ouvanja radnih mesta prekinu, bie zatvoreno jo 5 miliona radnih mesta. Blizu
43 miliona ljudi koji su izgubili posao, kao i onih koji trae prvo zaposlenje, nali su se
pred rizikom dugotrajne nezaposlenosti ili potpune iskljuenosti sa trita rada. Sistemi
socijalne zatite koji su kljuni za materijalnu podrku rtvama krize pokazali su velike
slabosti.
Dve treine zemalja za koje su podaci bili dostupni, nemaju programe nadoknada
za nezaposlenost. U zemljama koje imaju ovakve programe, pokrivenost nezaposlenih
naknadama esto je vrlo ograniena.
Za smanjenje siromatva posebno je znaajna politika zapoljavanja. Stanje na
tritu rada u Srbiji bilo je izrazito nepovoljno najpre zbog blokiranja promena, ratova i
kriza tokom 1990., a onda zbog intenzivne privatizacije i restrukturiranja ekonomije
nakon 2000. godine. Uprkos tome, politici zapoljavanja nije se do skora poklanjalo
dovoljno panje. Kada su, nakon 2000. godine, zapoete intenzivne reforme, politika
zapoljavanja nije prepoznata kao jednako vana drugim ekonomskim politikama, pa je i
situacija na tritu rada dodatno pogorana zapostavljanjem reforme trita rada.
Nacionalna strategija zapoljavanja, doneta je tek 2005. godine, trokovi aktivnih
mera zapoljavanja bili su niski (tek 0.1% BDP), a realizacija mera nije bila dovoljno
efikasna zbog politikih i institucionalnih problema.13 U poetku politika i mere aktivnog
zapoljavanja sprovoeni su bez temeljnijih uvida u stanje, potrebe i procene efekata
mera kod razliitih grupa korisnika.14
Na osnovu podataka razliitih istraivanja uoeno je da su pojedine grupe ne
samo izloene veim rizicima od iskljuenosti sa trita rada, ve da imaju otean pristup
upravo instituciji koja treba da podstakne njihovu integraciju u trite rada. Naime, 2009.

12 Arandarenko, M. Krsti, G.,: Analiza uticaja politike zapoljavanja i aktivnih mera

zapoljavanja u

Republici Srbiji: 2003-2007., Vlada Republike Srbije, Beograd, 2008.str.25.

13 Arandarenko, M. Krsti, G.,: Analiza uticaja politike zapoljavanja i aktivnih mera

zapoljavanja u

Republici Srbiji: 2003-2007., Vlada Republike Srbije, Beograd, 2008.str.25-26.

14 Arandarenko, M. Krsti, G.,: Analiza uticaja politike zapoljavanja i aktivnih mera

zapoljavanja u

Republici Srbiji: 2003-2007., Vlada Republike Srbije, Beograd, 2008., str. 27.

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

godine 2,9% urbanog i 9,2% ruralnog nezaposlenog stanovnitva nije prijavljeno na


evidenciju Nacionalne slube za zapoljavanje. Meu raseljenim licima takvih je 13,3% a
meu Romima 24,5%. Pored toga, razliita istraivanja su pokazala da je obuhvat
marginalizovanih grupa aktivnim merama trita rada relativno slab. Tako je u 2006.
godine u umadijskom okrugu u programe zapoljavanja bilo ukljueno samo 5,2%
nezaposlenih Roma.15 Istraivanje o poloaju interno raseljenih lica pokazalo je da je u
ove programe bilo ukljueno svega 8,5% nezaposlenih raseljenih lica, a istraivanje o
iskljuenosti u ruralnim oblastima Srbije pokazalo je da su programi zapoljavanja bili
dostupni za svega 2,7% nezaposlenih iz seoskih sredina. 16 Pored nedovoljnog obuhvata,
kao problem je uoena i esta neprilagoenost programa potrebama korisnika ili njihovim
potencijalima. Ista istraivanja pokazala su da je kod pojedinih grupa informisanost o
programima slaba, kao i ocena korisnosti ovih programa.

4.2.Individualni uzroci siromatva


Kada razmiljamo o individualnim uzrocima socijalne iskljuenosti treba da
budemo veoma obazrivi. Neto to na prvi pogled deluje kao individualni izbor zbog
koga je pojedinac zapao u siromatvo esto u sutini predstavlja rezultat snanih i
dubokih drutvenih ogranienja. Tako, na primer, ena moe doneti odluku da ne radi
jednostavno zato to ne eli da radi ili zbog jakog pritiska patrijarhalnih normi,
obeshrabrenosti tokom neuspenog traenja posla i slino.
Meu drutvenim naunicima i strunjacima, individualistika objanjenja
siromatva danas su uglavnom naputena ali ipak neki uzroci siromatva vie su
individualne prirode. Iznenadna bolest, invaliditet, smrt lana porodice, razvod, gubitak
roditelja, prezaduenost, nesporno poveavaju rizike od siromatva. Meutim, ak i kod
ovih individualnih faktora moemo tvrditi da postoji znaajna uloga drutvenih inilaca,
jer sistemi socijalne zatite treba da obezbede zatitu upravo od ovakvih socijalnih rizika.

5.MERENJE SIROMATVA
Bez merenja siromatva ne bi bilo mogue pratiti rezultate njegovog smanjenja.
Kao najjednostavnija osnova za merenje ivotnog standarda uzima se dohodak ili
potronja domainstva. Adekvatnije je korienje potronje domainstva kod merenja
siromatva iz nekoliko razloga. Kao prvo, potronja je ravnomernija od dohotka. Drugo,
anketirani ispitanici nee prikrivati potronju, a dohodak (ako je iz nelegularnih izvora)
moda i hoe. Tree u seoskim sredinama veoma je visok nivo naturalne potronje koja
se dohotkom ne iskazuje. ivotni standard ili materijalno bogastvo pojedinca ini skup
svih dobara koje on konzumira:
Blagostanje = U ( C1,C2,C3...Cn )

15 Ili, R. Babovi, M. Cveji, S.,:Poloaj Roma na tritu rada u umadijskom okrugu, Romski
informativni centar, Kragujevac, 2007., str. 65.
16Cveji,S. i drugi, Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije, UNDP Srbija, Centar za inkluzivni
razvoj, Beograd, 2010.

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

Blagostanje je rastua funkcija robe C1 do Cn koju je konzumirao ovaj pojedinac


u posmatranom periodu. Pod robom se podrazumeva i zdravlje, obrazovanje, odmor i dr.
Kada su prikupljeni podaci o ukupnoj potronji (ili dohotku) usklaeni sa cenama
i sastavom domainstva potrebno je rangirati pojedince prema njihovom nivou
blagostanja. U tu svrhu kalkuliu se relativne i apsolutne linije siromatva. Linije
siromatva predstavljaju kritini nivo dohotka ispod koga se pojedinac ili domainstvo
smatra siromanim. Granice (linije) siromatva prilagoavaju se potrebi ili svrsi. U
analizi siromatva razvijenih zemalja uzimaju se linije relativnog siromatva, a kod
zemalja u razvoju linije apsolutnog siromatva. Da bi linije siromatva bile meusobno
uporedive, neophodno je da izabrana linija siromatva bude ista za sve zemlje i izraena u
zajednikoj jedinici mere.

5.1.Indikatori (pokazatelji) siromatva


Najjenostavniji pokazatelj siromatva je odnos stanovnitva ispod linije
siromatva i ukupan broj stanovnitva, ovo nam pokazuje koeficijent (stopa) siromatva
HCR:17
HC
HCR= _______
n
gde je: HC - ukupan broj siromanih; n - ukupan broj stanovnika.
Koeficijent HCR ima velike mane jer na osnovu njega nemamo informacije o
razlikama u nivou dohotka meu siromanima ni koliko su oni ispod granice siromatva.
Oni koji su dalje ispod linije siromatva su siromaniji od onih koji su odmah ispod nje, i
poto je ovo jako vano koriste se i pokazatelji dubine i stepena siromatva koji govore o
odstupanju dohotka od linije siromatva. Odnos prosenog dohotka ili potronje
pojedinca sa prosenim dohotkom ili potronjom drutva je koeficijent (stopa jaza
siromatva PGR:
1
PGR = _____ (p-yi)
m x n yi<p
gde je: p - linija siromatva; yi - dohodak, n-ukupan broj stanovnika; m - prosean
dohodak.
Ovo nam pokazuje kolikim resursima raspolaemo za zatvaranje jaza siromatva.
On nije mera siromatva ve pokazatelj resursa neophodnih za njegovo iskorenjivanje.
Kod bogatih zemalja sa visokim stepenom nejednakosti ovaj indikator daje pogrenu
sliku o skromnom jazu siromatva.18
Indikator slian prethodnom koji ukupan deficit podeljen brojem siromanih
izraava kao procenat linije siromatva je koeficijent (stopa) dohodnog jaza IGR:

17 Cvetanovi, S.,:Makroekonomija, autorovo izdanje, Ni , 2007.str.89.


18 Cvetanovi, S.,:Makroekonomija, autorovo izdanje, Ni , 2007.str.89-90
10

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

( p yi)
zi< p

IGR = ____________
p x HC
Nedostatak ovog indikatora je to se ignorie nejednakost meu siromanim
stanovnicima kao i to da prua malo podataka o mogunostima reavanja problema
sopstvenim resursima, i to to zanemaruje broj lica koja ive u siromatvu.
Pokazatelji koji poivaju na broju siromanih (HC i HCR), kao i oni na jazu
siromatva (PGR i IGR) imaju zajedniki nedostatak. Transferi dohotka izmeu vie i
manje siromanih ne utie na njihovu visinu, i deava se jo vie osiromaenje siromanih
koje nije kompezirano prelaskom druge grupe preko linije siromatva. Zbog toga je
potrebna jedna klasa mera koja e uvaavati i ovaj aspekt.
Klasa mera koji su predloili Foster, Greer i Thorbecke prua uvid u otrinu
siromatva i nejednakost meu siromanima. Na osnovu njega se moe pratiti u kojoj
meri siromatvo jednog stepena drutva utie na ukupno siromatvo zemlje. Indikator
siromatvo se prema njima definie na sledei nain:19
1
z ci
P () = ___ ni1 [max (______, 0 )]
n
z
gde je: - parametar; z - linija siromatva; ci - jedinica ekvivalentne potronje jedinice i
n - ukupan broj lica.
Za = 0, P(0) je indeks siromatva koji predstavlja broj siromanih u procentu od
ukupnog stanovnitva, ali ovo nam ne govori koliko su ti ljudi siromani, odnosno koliko
je njihov dohodak (potronja) ispod linije siromatva. Indikator koji uzima i to u obzir je
deficit siromatva koji se dobija za = 1. Pa se P(1) moe definisati na sledei nain:
P(1) = P(0)* (prosean deficit)
gde prosean deficit predstavlja prosean deficit dohotka siromanih u procentu od linije
siromatva.
Pored ovih pokazatelja siromatva zasnovanih na dohodku ili potronji u
literaturama se pominju i drugi indikatori koji izraavaju iri pristup ovom fenomenu, i
meu njima posebnu panju zasluuje indeks ljudskog siromatva definisan 1997. godine
u okviru Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

5.2.Linije (granice) siromatva

19 Bogievi, B. Krsti, G. Mijatovi, B.,,:Siromatvo u Srbiji i reforma dravne pomoi siromanima,


Centar za liberalno - demokratske studije, Beograd 2002., str. 15.

11

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

Analiza siromatva zavisi svakako i od definicije linije siromatva. Siromanim se


smatra svako lice iji dohodak je ispod nekog egzistencijalnog minimuma (linije
siromatva neophodnih za zadovoljavanje potreba.20 Za potrebe merenja siromatva u
Republici Srbiji koriste se apsolutna i relativna linija siromatva.
Apsolutno siromatvo podrazumeva procenat stanovnitva koji ive ispod
odreenog iznosa raspoloivog dohodka. Taj se iznos naziva linija (granica) siromatva.
Apsolutna linija siromatva oznaava apsolutni minimalni ivotni standard i obino se
temelji na tano utvrenoj potroakoj korpi prehrambenih proizvoda uveanoj za neke
druge trokove poput stanovanja i odee. Apsolutna linija siromatva moe biti linija
ekstremnog i linija generalnog siromatva. Linija ekstremnog (prehrambenog, primarnog)
siromatva odreuje se na osnovu vrednosti prehrambenog paketa (nutricionistiki
minimum je 2.888 kilokalorija dnevno propisane od strane UN organizacije za hranu i
poljoprivredu). Generalno (sekundarno) siromanim smatraju se onim koji ne mogu da
zadovolje sve osnovne potrebe.
Relativna linija siromatva definie siromatvo u odnosu na nacionalni nivo
ivotnog standarda i koristi se za meunarodna poreenja karakteristika siromanih. Ona
se obino definie kao odreeni procenat medijane ili prosenog dohodka domainstva, i
menja se u zavisnosti od kretanja prosenog standarda stanovnitva. Relativna linija
siromatva je odreena kao 60% medijane prosene potronje po potroakoj jedinici.
Ovo je dakle drugaiji pristup problemu jer se predstava o siromatvu stie kroz
poreenje sa drugima. Sa stanovita dohodka pojedinac je relativno siromaan ako spada
u donju dohodnu grupu. Poto se jedni uvek nalaze u loijoj poziciji u odnosu na druge
lanove drutva, to se i relativno siromatvo ne moe iskoreniti, ali je vano utvrditi kako
je mogue uporediti standard jedne kategorije stanovnitva sa drugima u istom drutvu.
U Srbiji ne postoji zvanina linija siromatva, ve postoji nekoliko kriterijuma
koji se mogu koristiti u analizi siromatva. To je pre svega potroaka korpa Saveznog
zavoda za statistiku (SZS), koja je definisana kao minimalna potroaka korpa hrane i
pia etvorolanog domainstva neophodna za zadovoljenje minimalnih potreba za
hranom u skladu sa nutricionistikim zahtevima (ona obuhvata 65 proizvoda). 21 Ona je za
prvo polugodite 2000. godine iznosila 8.328 dinara po potroakoj jedinici. Osnovni
nedostatak potroake korpe SZS je iri spisak artikala za hranu i pie u odnosu na
minimum, ali ne sadri izdatke za odevanja, higijenskih, zdravstvenih i obrazovnih
potreba. Ako pretpostavimo da bi adekvatnija korpa hrane i pia bila za oko 30% manja
od sadanje, onda bi uveanje za ostale izdatke koji nisu obuhvaeni, a koji iznose od 2030% ukupne vrednosti potroake korpe, dovelo priblino do njene sadanje vrednosti.
Za razliku od potroake korpe SZS, Svetski program hrane je 1999. godine
definisalo minimalnu potroaku korpu per capita koja obuhvata potronju hrane, kao i
minimalne izdatke za higijenu, ogrev i struju. Ova korpa je definisana na osnovu
potronje per capita najnieg dela distribucije dohodka koja je uveana da zadovolji sve
nutricionistike zahteve.Ukupna vrednost potroake korpe za prvo polugodite 2000
godine iznosila je 5.570 dinara per capita. Ovo se tretira kao ekstremna linija siromatva.

20 Bogievi, B. Krsti, G. Mijatovi, B.,,:Siromatvo u Srbiji i reforma dravne pomoi siromanima,


Centar za liberalno - demokratske studije, Beograd 2002., str. 12.
21 Bogievi, B. Krsti, G. Mijatovi, B.,,:Siromatvo u Srbiji i reforma dravne pomoi siromanima,
Centar za liberalno - demokratske studije, Beograd 2002., str. 13.

12

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

Osnovni nedostatak ove korpe je to je ona zasnovana na per capita konceptu koji
se ne moe prilagoditi tako da odrazi ekonomiju obima.
Potroaka korpa u Srbiji se od januara 2011. godine obraunava po zvaninoj
metodologiji Evropske unije. U novoj metodologiji proseno domainstvo definisano je
kao trolano umesto kao etvorolano jer prema poslednjim podacima prosena porodica
u Srbiji ima 3,1 lana i u potroaku korpu ubaeni pojedini proizvodi kojih do sada nije
bilo. Minimalna potroaka korpa u Srbiji za 2011 godinu, prema Republikim zavodom
za statistiku, iznosila je 29.679 dinara; a za prvu polovinu 2012. godine taj iznos je bio
30.237dinara.22
Prvi put u 2002. godini Srbija je dobila podatke o siromatvu po meunarodno
priznatoj metodologiji. Proces prikupljanja statistikih podataka koji se odnose na
siromatvo zapoeo je sprovoenjem dve godinje Ankete o ivotnom standardu (AS)
sprovedene tokom 2002. i 2003. godine. Stratekom odlukom donetom 2004. godine da
se statistika siromatva u Srbiji zasnuje na podacima dobijenim iz Ankete o potronji
domainstava (APD), nastojalo se da se obezbedi puno nacionalno vlasnitvo i
kontinuitet u praenju podataka u vezi sa siromatvom. Apsolutna i relativna linija
siromatva izaunavaju se na osnovu agregata potronje iz Ankete o potronje
domainstava (APD), koju redovno sprovodi Republiki zavod za statistiku. Kako bi bilo
mogue pratiti trendove od 2006. godine, Republiki zavod za statistiku je prihvatio
preporuku Svetske banke da se za utvrivanje apsolutne linije siromatva koristi primena
metoda: indeks potroakih cena - CPI. Apsolutna linija siromatva dobija se
izraunavanjem nutricionistike korpe u 2006. godini, koja se uveava za odgovarajui
iznos inflacije (indeks potroakih cena) za svaku godinu.
Podaci ankete o potronji domainstva za 2010. godinu pokazuje da je ispod
apsolutne linije siromatva u 2010. godini ivelo 9,2% stanovnika Srbije, siromana su
bila domainstva u kojima je potronja ispod 8.544 dinara po potroakoj jedinici. Nakon
pada broja siromanih u periodu 2006 - 2008. u 2009. i u 2010. godini ponovo beleimo
porast broja siromatva.
Tabela 1. Procenat siromanih u republici srbiji - Apsolutna linija siromatva23
2006
linija siromatva
=
6.221 dinara
8.8%

2007
linija siromatva
=
6.625 dinara
8.3%

2008
linija siromatva
=
7.401 dinara
6.1%

20090
linija siromatva
=
8.022 dinara
6.9%

2010
linija siromatva
=
8.544 dinara
9.2%

Relativna linija siromatva, koja se odreuje kao 60 % medijane line potronje


po potroakoj jedinici, pokazuje da je u Srbiji bilo Siromano 14.5 % stanovnitva a
linija siromatva iznosila je 9.763 dinara meseno po potroakoj jedinici.

22 Izvor: Republiki zavod za statistiku


23 Izvor: Republiki zavod za statistiku
13

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

Tabela 2. Procenat siromanih u republici srbiji - Relativna linija siromatva24


2006
linija siromatva
=
7.171 dinara
14.4%

2007
linija siromatva
=
7.747 dinara
13.4%

2008
linija siromatva
=
8.923 dinara
13.2%

20090
linija siromatva
=
9.583 dinara
13.6%

2010
linija siromatva
=
9.763 dinara
14.5%

5.3.Profili siromatva
Nemogue je dati profil siromanih. Siromatvo je raznoliko i stalno se menja.
Ali, ipak ljudi iz odreenih kategorija imaju vee anse da ive u siromatvu. 25 U
Srbiji siromatvu je izloenije stanovnitvo koje ivi na vangradskom podruju, zatim
vielana domainstva (posebno ona koja u svom sastavu imaju vie dece, nezaposlenih i
neaktivnih lanova), domainstva nieg obrazovnog nivo.
Siromatvo prema tipu naselja;
Siromatvo po regionima;
Siromatvo prema tipu domainstva;
Siromatvo prema polu i starosti;
Siromatvo ena i mukaraca;
Siromatvo prema godinama starosti;
Procenat siromanih prema obrazovanju nosioca domainstva.

5.4.Zaposlenost i siromatvo
Stope rizika od siromatva nezaposlene populacije na nivou EU pet puta su vie u
odnosu na zaposlene. Rizike od siromatva poveavaju i dugotrajna nezaposlenost,
nestabilnost zaposlenja (uestalo ostajanje bez posla), ili prekidi u karijeri koje ene vre
u ivotnim fazama raanja i podizanja dece. Pored toga, ovi oblici neadekvatne
ukljuenosti na trite rada poveavaju i rizike od siromatva kasnije, u starosti, zbog
toga to ne obezbeuju adekvatnu osnovu za penzije. Penzija se, meutim, pokazuje kao
relativno dobra zatita od rizika siromatva, jer penzioneri imaju znaajno manju stopu
rizika od ukupne neaktivne populacije. Ipak, u Estoniji, Letoniji i Kipru ova pravilnost ne
vai, jer je stopa rizika od siromatva kod penzionera znaajno via od stope za celu
kategoriju neaktivnih.
U poreenju sa lanicama EU, Srbiju odlikuje nekoliko specifinosti: stopa rizika
od siromatva meu zaposlenima je relativno visoka, dok je stopa rizika od siromatva za

24 Izvor: Republiki zavod za statistiku


25 crnarupa.singidunum.ac.rs/.../Makroekonomija.../US%20-..., pristup sajtu
03.02.2013., vreme pristupa 21:45:00
14

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

nezaposlene nia od veine drava EU. Pored toga, stopa rizika od siromatva penzionera
je meu osam najniih, to znai da na penzioni sistem predstavlja relativno dobru
zatitu od siromatva. Na kraju, stopa siromatva neaktivnih pojedinaca u Srbiji je vea u
odnosu na sve druge zemlje EU.
Kao ranjive grupe na tritu rada u Srbiji identifikovane su ene, mladi, starije
osobe (50-64 godine), osobe sa niim obrazovanjem, ruralno stanovnitvo, posebno u
Jugo-istonoj Srbiji, i koje ne poseduje zemljite, dok su Romi, izbeglice, interno
raseljena lica i osobe sa invaliditetom prepoznate kao posebno ranjive grupe.
Poloaj ena na tritu rada u Srbiji pogoravao se tokom itavog perioda postsocijalizma. Naime, trite rada se jo u periodu socijalizma odlikovalo visokim ueem
ena u radnoj snazi. Sa slomom socijalizma i drutvenim tegobama tokom 1990 - ih,
nastupio je period istiskivanja ena sa trita rada. ene su se povlaile u sferu
privatnosti, u kojoj su preuzele ulogu socijalne brige o porodici u izrazito nepovoljnim
uslovima propadanja ivotnog standarda i kraha institucija socijalne brige. Sa ulaskom u
period intenzivne transformacije nakon 2000. godine poloaj ena na tritu rada dodatno
je pogoran procesima privatizacije i ekonomskog restrukturiranja. Podaci iz Ankete o
radnoj snazi pokazuju da je 2005. godine ovo pogoranje trendova u zaposlenosti ena
dostiglo najniu taku, da bi nakon toga trendovi poeli da ukazuju na postepeno
poboljanje. Naime, stopa nezaposlenosti ena u 2005. godini iznosila je 27.4%, da bi u
2009. godini pala na 18.1% (RZS: 2006, 2009).
anse za zapoljavanje ena u nepoljoprivrednom sektoru nisu jo uvek povoljne.
Prema podacima istraivanja o socijalnoj iskljuenosti i humanom razvoju, uee ena
meu zaposlenima u nepoljoprivrednom sektoru iznosilo je 45,6%. Rodne razlike ostaju
posebno izraene u znaajno nioj stopi zaposlenosti ena i veem ueu neaktivnih lica
meu enama. Dugorona nezaposlenost je takoe veliki problem na tritu rada u Srbiji.
Ona pogaa gotovo podjednako i ene i mukarce. Ipak, meu nezaposlenim
enama neto je vie osoba koje su nezaposlene due od godinu dana (69.5%) nego meu
rizicima iskljuenosti sa trita rada posebno su izloene ene niih kvalifikacija, ene
koje su izgubile posao u etrdesetim godinama starosti, mlade ene, a naroito ene iz
marginalizovanih drutvenih grupa. ene iz populacije raseljenih lica, Romkinje, mlade
ene i ene sa invaliditetom, suoavaju se sa izrazito velikim tekoama pri ukljuivanju
na trite rada.
Problem nezaposlenosti mladih predstavlja gorue pitanje kako u EU, tako i u
Srbiji. Moe se uoiti da je stopa zaposlenosti mladih (20-24) izrazito niska, znaajno
nia i od kategorije starijih pripadnika radne snage, dok je njihova stopa nezaposlenosti
vie nego dvostruko vea od populacije glavnog radnog uzrasta (25-54). Nepovoljni
uslovi na tritu rada, posebno nakon udara svetske ekonomske krize oteavaju prelazak
mladih od obrazovanja ka tritu rada. Meutim, i onda kada uspevaju da se zaposle,
njihov poloaj je nepovoljniji u odnosu na starije grupe zaposlenih. Oni su ee
zaposleni sa skraenim radnim vremenom, na privremenim poslovima i u neformalnoj
ekonomiji.
Mladi su svesni problema sa kojim se suoavaju pri nastojanju da se ukljue u
trite rada. Pojedina istraivanja ukazala su i na razlike u radnom ponaanju mladih iz
urbanih i ruralnih sredina. Uoeno je da su mladi iz urbanih sredina spremniji da
preduzmu proaktivnije strategije u pokuajima da se zaposle, nego mladi iz seoskih
sredina. Ovo istraivanje je pokazalo i da nezaposlenost predstavlja snaan faktor namera

15

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

mladih da emigriraju.

ZAKLJUAK

Siromatvo je multidimenzionalni problem koji se ne tie samo niskih prihoda,ve


i nemogunosti zapoljavanja, neodgovarajuih stambenih uslova, neadekvantnog
pristupa javnim uslugama i dr. Siromatvo pogaa gotovo sve drutvene grupe, ima ga i
meu zaposlenima i nezaposlenima, seoskom i gradskom stanovnitvu, meu mladima i
starima itd. Meutim, neke drutvene grupe su bile i na alost i danas su posebno
pogoene siromatvom. Meu njima su izbeglice i interno raseljena lica, deca i omladina,
osobe sa invaliditetom i Romi.
Siromanim se smatra svako lice iji je dohodak ispod nekog egzistencijalnog
minimuma (linije siromatva) neophodnog za zadovoljenje osnovnih ivotnih potreba.
Od 2006. godine, prihvaena je preporuka Svetske banke da se za utvrivanje
apsolutne linije siromatva koristi primena metode CPI (Indeks potroakih cena). Po
Anketi o potronji domainstva u 2010. siromana su bila sva domainstva u kojima je
potronja bila ispod 8.544 dinara po potroakoj jedinici, to ini 9.2% siromanih u
2010. Linija relativnog siromatva u 2010. iznosila je 9.763 dinara meseno po
potroakoj jedinici i pokazuje da je u Srbiji siromano 14,5% stanovnitva tj. preko
jedan milion.
Siromatvo u Srbiji se drastino povealo tokom devedesetih godina XX veka.
Naalost, srednja klasa je nestala, i broj siromanih je povean za dva i po puta i sve vei
broj ljudi ivi neznatno iznat linije siromatva. Istovremeno, sve vei broj ljudi postaje
siromaan kao posledica socijalne iskljuenosti, nedostatka pristupa javnim uslugama i
tritima, nedostatka jednakih mogunosti za sve, i dr. Siromatvo se povealo uglavnom
zbog otrog pada BDP i zbog sve vee nezaposlenosti.

16

SEMINARSKI RAD

Mikroekonomija

LITERATURA

1.Arandarenko, M. Krsti, G.,: Analiza uticaja politike zapoljavanja i aktivnih


mera zapoljavanja u Republici Srbiji: 2003-2007., Vlada Republike Srbije, Beograd,
2008.
2.Bogievi, B. Krsti, G. Mijatovi, B.,,:Siromatvo u Srbiji i reforma dravne
pomoi siromanima, Centar za liberalno - demokratske studije, Beograd 2002.
3.Cveji, S. i drugi, Socijalna iskljuenost u ruralnim oblastima Srbije, UNDP
Srbija, Centar za inkluzivni razvoj, Beograd, 2010.
4.Cvetanovi, S.,:Makroekonomija, autorovo izdanje, Ni , 2007.
6.Ili, R. Babovi, M. Cveji, S.,:Poloaj Roma na tritu rada u umadijskom
okrugu, Romski informativni centar, Kragujevac, 2007.
7.Veselinovi, P.,: Ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.
Internet sajtovi:

8.crnarupa.singidunum.ac.rs/.../Makroekonomija.../US%20-..., pristup sajtu


03.02.2013., vreme pristupa 21:45:00

17