You are on page 1of 15

SEMINARSKI

Pitanje imigracije, viza i azlila u EU

UVOD

Ugovorom iz Amsterdama 1997. godine su iz treeg stuba u prvi stub - u


Evropsku Zajednicu pored nadlenost nad pravosuem saradnjom u graanskopravnim
pitanjima prebana su i pitanja imigracije, viza i azila.
Svojom politikom azila, imigracija i viza, Evropska zajednica tei stvaranju
prostora slobode, bezbednosti i prava (l. 61 UEZ).
Ovaj cilj proizlazi iz ostvarenja koncepta o etiri osnovne slobode (slobodan
protok roba, usluga, ljudi i kapitala) unutranjeg trita. U okviru napredujue integracije
ukidaju se i one prepreke koje jo uvek postoje, kao to su pravne norme koje koe
integraciju, na primer, koliinska ogranienja pri uvozu robe, ali i sve pogranine
kontrole. Odsustvo graninih kontrola na unutranjim granicama neke od drava-lanica
dogovorile su engenskim sporazumom. Meutim, zahteva se, zauzvrat, zajednika
politika prema graanima drava koje nisu lanice EU na spoljanjim granicama
Evropske unije, a samim tim, i zajedniki nastup u politici koja se tie azila, imigracije i
viza.

15

SEMINARSKI

Pitanje imigracije, viza i azlila u EU

1.EVROPSKA POLITIKA

Ekonomska i politika integracija izmeu drava lanica Evropske unije znai da


ove zemlje moraju doneti zajednike odluke o brojnim pitanjima. One su morale
razviti, pre svega, zajedniku politiku u mnogim poljima - od poljoprivrede do kulture,
od potroake politike do konkurencije, od pitanja zatite okoline i izvora energije do
transporta i trgovine. Na samom poetku, fokus je bio usmeren na zajedniku
ekonomsku politiku kada je re o uglju i eliku i na agrarnu politiku. Druge politike su
donoene vremenom i u skadu sa konkretnom potrebom.1
Danas je veoma teko govoriti o kreiranju politika drava lanica EU izolovano
od Brisela. Mali broj pitanja je izuzet od aktivnosti EU - gotovo polovina zakonodavne
aktivnosti (ak do 80%) drava lanica je u nekoj vezi sa EU. Ipak, uloga EU ne sme
biti precenjena, re je samo o odabranim politikama - najvie one koje imaju vezu
sa jedinstvenim tritem.
Kljuna obeleja politika EU su:
manji budet za aktivnosti i politike,
oslanjanje na snagu prava u sprovoenju politika,
udaljenost izmeu onih koji kreiraju politike i onih koji ih sprovode.

EU usvaja odluke, ali je pravi uticaj oblikovan nacionalnim sistemima


upravljanja, naime, drave su te koje imaju monopol u izvravanju odluka, to, s druge
strane, kontroliu organi Unije.
Glavni uesnici kreiranja politika EU su njeni organi:2 Komisija, Savet,
Evropsk Parlament, Sud pravde, Evropski savet, ECB. Naravno, oni nisu izolovani u
procesu odluivanja, ve su povezani sa prestonicama i regionima drava lanica

Gasmi, G.,: Pravoi osnovi prava Evropske unije, prvo izdanje,Univerzitet Singidunum, Beograd,
2010.str.103
2

Gasmi, G.,: Pravoi osnovi prava Evropske unije, prvo izdanje,Univerzitet Singidunum, Beograd,
2010.str.104.

15

SEMINARSKI

Pitanje imigracije, viza i azlila u EU

subnacionalni i nacionalni uticaj, kao i sa drugim meunarodnim organizacijama meunarodni uticaj.


Meusobni odnosi zemalja lanica EU ureeni su trojakom strukturom, koja
se popularno naziva tri stuba Evropske Unije. Ovaj sistem odnosa je ishod dogovora
drava lanica postignutog na meuvlainim konferencijama, koje su zavrile usvajanjem
Ugovora iz Mastrihta 1992. godine kojima je Evropska ekonomska zajednica EEZ
prerasla u Evropsku Uniju.
Prvi stub dananje Europske unije ine tri Evropske zajednice: Evropska
zajednica (pre Evropska ekonomska zajednica EEZ) i Evropska zajednica za atomsku
energiju Euratom. Trea zajednica, Evropska zajednica za ugalj i elik ECSC, ije je
osnivanje 1952. godine bilo prvi korak u svaranju EU, prestala je postojati sredinom 002.
godine. Ovde spada i politika azila, viza i imigracija.

2.POJAM AZILA, IMIGRACIJA I VIZA


2.1.Azil
Pravo na azil pripada meu temeljna ljudska prava, a odreeno je Optom
deklaracijom o pravima oveka u 14. lanu, prema kojem ovo pravo mogu traiti i u
njemu uivati osobe koje su pobegle u drugu zemlju zbog razliitih vrsta progona u
zemlji porekla. 3Ovo pravo ne mogu traiti osobe koje su u svojim zemljama traene radi
nepolitikih prestupa ili zbog dela suprotnih ciljevima i naelima Ujedinjenih nacija.
Pravo na azil imaju izbeglice, kojimaje takav status priznat meunarodnim
pravom

i svi koji se nalaze izvan vlastite zemlje i u nju se ne mogu vratiti zbog

osnovanog straha da bi onde mogli biti podvrgnuti nasilju ili progonima. Priznanje
takvog pravnog statusa ostvaruje se u zemljama koje su potpisale posebne sporazume s
Ujedinjenim nacijama, ili od strane UNHCR-a. U tom smislu, politiki azil je poseban

3
4

Turinovi, F.,: Pravo Evropske unije, Unvirezitet Mega trend, Beograd, 2005.str.213.
l.1. enevske konvencije o poloaju izbeglica iz 1951.),

15

SEMINARSKI

Pitanje imigracije, viza i azlila u EU

sluaj prava na azil. Re je o azilu za osobe koje su progonjene zbog svojih politikih
ideja. Pravo na azil zajameno je i l. 18. Povelje o temeljenim pravima Europske unije.5

2.2.Imigracija
Imigracija je proces doseljavanja stanovnitva na neki prostor, uzrokovan
njegovim odreenim, za stanovnitvo privlanim faktorima. Ima suprotno znaenje
od pojma emigracija.6

2.3.Viza

Viza je dokument, kojim se daje dozvola ulaska, boravka ili tranzita stranog
dravljanina na teritoriji odreene drave, koja mu izdaje vizu. Viza se upisuje (ili lepi
kao nalepnica) u paso stranog dravljanina, ili se izdaje kao poseban dokument u obliku
obrasca, koji je nuno predoiti prilikom ulaska u dravu.
Neke drave zahtevaju posedovanje izlaznih viza, kod svojih graana, za izlazak
iz drave. Postoji nekoliko vrsta viza:7
putna viza,
tranzitna viza,
grupna viza,
diplomatska viza,
slubena viza.

3.POLITIKA AZILA EVROPSKE UNIJE

Turinovi, F.,: Pravo Evropske unije, Unvirezitet Mega trend, Beograd, 2005.str.214.

Emigracija je proces odseljavanja stanovnitva s nekog prostora uzrokovan odreenim,


za stanovnitvo odbojnim, faktorima ili ee jaim privlanim faktorima nekog drugog prostora u koji
se stanovnitvo seli.
7
Janjevi, M.,: Trei stub Evropske unije, Beograd, 2003.str.78-79

15

SEMINARSKI

Pitanje imigracije, viza i azlila u EU

Azil je zatita koju neka drava prua pojedincu koji trai utoite na njeno
teritoriji ili na mestu van njene teritorije koje je pod kontrolom organa te drave. Re azil
potie od latinske rei asylum, koja u doslovnom prevodu znai sklonite, utoite, dok u
irem prevodu predstavlja nepovredivo mesto. Istorijski gledano, azil se u praksi antikih
drava Bliskog istoka i Mediterana pojavljuje kao privilegija koju uiva odreeni
pojedinac, a ne kao njegovo pravo. U poetku azil je predstavljao mesto na koje je
pojedinac mogao da se skloni, to su obino bili hramovi i svetilita. Razvojem modernih
drava azil postepeno dobija politiki karakter i danas se uglavnom daje samo politikim
izbeglicama i poiniocima politikih krivinih dela.
Pravo na azil jedno je od temeljnih ljudskih prava i odreeno je Optom
deklaracijom o pravima oveka OUN.8 Azil moe dobiti onaj pojedinac koji je bio
prinuen da napusti svoju zemlju ili onaj koji je prinudno izgnan iz nje. Takoe, on moe
biti dat i grupi koja je u svojoj zemlji izloena progonu zasnovanom na verskoj, rasnoj ili
politikoj osnovi. Azil ne mogu da dobiju osobe za koje se sumnja da su poinile zloin
protiv mira, ratni zloin ili zloin protiv ovenosti.
Evropa je ponosna na svoju dugu tradiciju srdanog prihvatanja stranaca, kao i na
svoju spremnost da ponudi azil izbeglicama koje bee od opasnosti i progona. Zbog
naglog poveanja broja ljudi koji su tokom 90 - tih godina XX veka traili zatitu u
Evropskoj uniji, drave lanice odluile su da nau reenja koja bi vaila za ceo prostor
EU. Najznaajniji instrumenti za restriktivnu strategiju pristupa evropskom sistemu azila
proistiu iz Dablinske konvencije (potpisana je 1990. godine, a na snagu stupila 1997.
godine.) i Londosnke rezolucije iz 1992. godine.9 Ta dva dokumanta predviaju to da je
zemlja preko koje je onaj koji trai azil uao u jedinstveni EU prostor nadlena i za
razmatranje njegovog zahteva za azil. Taj koncept kasnije je dopunjen konceptom
sigurne tree zemlje, koji u praksi predvia vraanje onoga koji trai azil u tree zemlje,
najee u tranzitne drave.10 Ovo se ini bez ispitivanja osnovanosti njihovih zahteva, jer
se smatra da je trea zemlja sigurna, te da je azilant trebalo tamo da zatrai zatitu pre
nego to je uao u EU.
8

Gasmi, G.,: Pravo i institucije Evropske unije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.str.167.

Gasmi, G.,: Pravo i institucije Evropske unije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.str.167.

10

Gasmi, G.,: Pravo i institucije Evropske unije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.str.167-168.

15

SEMINARSKI

Pitanje imigracije, viza i azlila u EU

Stupanje na snagu Amsterdamskog ugovora, maja 1999. godine, predstavlja


prekretnicu u Evropskoj uniji. Ovim ugovorom drave lanice preuzimaju obavezu da
zajedniki deluju u oblasti pravosua i unutranjih poslova, posebno u odnosu na
imigracije i azil. I zakljuci Evropskog saveta u Tampereu, iz oktobra iste godine,
takoe jasno oslikavaju etiri jasno definisana cilja zajednike evropske politike
imigracija i azila. To su partnerstvo sa zemljama porekla, zajednika evropska politika
azila, fer tretman dravljana treih drava i upravljanje migracionim tokovima.
Decembra 2000. godine je stupila na snagu odredba na osnovu koje se od
ilegalnih iseljenika i azilanata, mogu uzeti, memorisati i razmenjivati otisci prstiju. Ta
odredba, pod nazivom Eurodac omoguava identifikaciju azilanata i ilegalnih useljenika.

3.1.Saradnja Srbije sa EU u oblasti azila

Saradnja u oblasti azila fokusirana je na razvoj i primenu standarda ustanovljenih


enevskom konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine i Dopunskog protokola
iz Njujorka 1967, a pre svega na strogu primenu principa ne proterivanja. Ovde nije samo
re o ispunjenju znaajnog uslova u procesu pribliavanja Evropskoj uniji - o obavezi
koja proistie iz niza meunarodnih dokumenata, ija smo strana potpisnica - ve o
obavezi koja proistie i iz punopravnog lanstva u Savetu Evrope. Do sada vaea
zakonska reenja, pre svega sadrana u saveznom Zakonu o kretanju i boravku stranaca,
postala su u potpunosti neprimenljiva. Ipak osnov za pristupanje dravnih organa
nalazimo u Povelji o ljudksim pravima i manjinskim pravima, koja lanom 38. definie
pravo na utoite u Srbiji:11
Svaki stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, boje,
pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti, pripadnosti nekoj grupi ili politikih
uverenja, ima pravo na utoite u Srbiji, dok se postupak za dobijanje utoita ureuje
zakonom.
11

Turinovi, F.,: Pravo Evropske unije, Unvirezitet Mega trend, Beograd, 2005.str.113

15

SEMINARSKI

Pitanje imigracije, viza i azlila u EU

Budui Zakon o azilu morae da sadri preciznu nadlenost dravnih organa


i postupke koje oni sprovode, ali i korekciju dosadanje prakse, pre svega u pogledu
zabrane proterivanja, postupka na samoj granici, prava na obrazloeno reenje, kao i
prava na albu. Naravno, pored osnovnog zakona, potrebni su i znaajni ljudski,
materijalni i finansijski resursi.
Beogradskoj kancelariji UNHCR - a 2002. godine azil su zatraile 144 osobe, od
kojih je 17 dobilo status izbeglice pod mandatom UNHCR-a; u 2001. godini od 145
zahteva status je odobren u 19 sluajeva. Za prvih pet meseci ove godine, azil je zatrailo
46 dravljana Avganistana, Iraka, Somalije, Palestine, Jordana i Azerbejdana, koji su o
troku UNHCR - a smeteni u prihvatnim centrima na Avali i u Padinskoj skeli.
Indikativno je poreenje sa 1989. godinom, kada je ak 7.112 lica zatrailo, a 4.985
dobilo azil.
UNHCR u svom izvetaju za 2001. godinu navodi da je SR Jugoslavija uglavnom
tranzitna zemlja na putu ka zapadnoj Evropi. Veina stranih dravljana, koji su zahtev za
azil predali Kancelariji UNHCR-a u Beogradu, to su uinili upravo zato to ih je policija
uhvatila prilikom nelegalnog boravka na naoj teritoriji, a ne zato to su prvobitno eleli
da ovde zatrae azil.
Ovde je, meutim, potrebno i dodatno razjanjenje: nuno je prepoznati jasnu
vezu izmeu migracija i azila. Naime, upravo onemoguenje legalnih migracija dovodi
ekonomske migrante do zloupotrebe azila. est je sluaj da osobe kojima je potrebna
meunarodna zatita biraju zemlju u kojoj e podneti zahtev za azil, pa zato ine sve to
je u njihovoj moi da ih ne otkriju dravni organi drugih zemalja. Tako, za vreme tranzita
kroz tu zemlju, kre nacionalne propise o strancima, njihovom kretanju i boravku.
Na iseljavanje iz odreenih zemalja, pored ekonomskih razloga kakvo je i
ekstremno siromatvo, utiu i drugi faktori, pre svega visok stepen nasilja i
rasprostranjeno krenje ljudskih prava, esto u razmerama torture. Posebno je simpatina
pojava migracije ena i sa njom usko povezano ensko siromatvo.

4.IMIGRACIONA POLITIKA

15

SEMINARSKI

Pitanje imigracije, viza i azlila u EU

Najvee proirenje u istoriji EU pomerilo je zajednike granice daleko na


jugoistok Evrope i podstaklo zajednike institucije da se problemima ilegalne, pre svega
ekonomske, imigracije ponu baviti sistematino i sloeno.
Na samitu u Sevilji - Sevilla, 22. juna 2003. elnici EU utvrdili su prva konkretan
plan za suzbijanje ilegalne imigracije, koji je morao postati operativan do kraja iste
godine. Velika Britanija, Nemaka, panija i Italija nisu na tom samitu dobile podrku
ostalih lanica Unije za uvoenje ekonomskih sankcija protiv zemalja koje se ne budu
dovoljno odluno borile protiv krijumarenja ljudi, odnosno koje ne ele da pristanu na
zahtev EU da prihvate svoje emigrante u programima repatrijacije.
Umesto toga, odlueno je da elnici Unije ponude pomo treim zemljama u
suzbijanju ilegalne imigracije. Pitanje migracija spada u nadlenost pravosua i
unutranjih poslova, pa je cela ova oblast posebno dobila na znaaju stupanjem na snagu
Ugovora iz Amsterdama koji je meu glavne ciljeve EU postavio i stvaranje podruja
slobode, sigurnosti i pravde Areaof Freedom, Security and Justice - AFSJ. Takvim
pristpom, pred izvrne organe postavljeni su sloeni zadaci: 12
reavanje pitanja spoljnih granica, imigracije i azile;
podsticanje policijske i carinske saradnje;
tenje povezivanje sa Eropolom;
pravosudna saradnja; i
saradnja na suzbijanju zloupotrebe droge i drugih nezakonitih prekograninih
radnji.

Najpoznatiji programi i instrumenti takve politike su:13


Evropski fond za izbeglice European Refugee Fund koji finansira doborovoljnu
repatrijaciju izbeglica, prognanika i osoba koje trae azil;
program Odysseus, koji regulie pitanja azila i imigracije;

12

Gasmi, G.,: Pravoi osnovi prava Evropske unije, prvo izdanje,Univerzitet Singidunum, Beograd,
2010.str.293
13

Gasmi, G.,: Pravoi osnovi prava Evropske unije, prvo izdanje,Univerzitet Singidunum, Beograd,
2010.str.293-294

15

SEMINARSKI

Pitanje imigracije, viza i azlila u EU

program Falcone, ije je podruje delovanja borba protiv organizovanog


kriminala;
STOP - program za spreavanje trgovine ljudima i seksualna zloupotreba dece;
Oisin - program za saradnju u sprovoenju zakona iz ove oblasti;
Grotius - program za strunjake koji se bave pravnim pitanjima;
Daphne - program za borbu protiv nasilja nad decom i enama.

4.1.Saradnja Srbije u oblasti prevencije kontrole ilegalnih


migracija sa EU
Saradnja u oblasti prevencije i kontrole ilegalnih migracija sa dravama lanicama
Evropske unije, susednim dravama i dravama u regionu podrazumeva, pre svega, da e
zemlje iji dravljani nelegalno borave na teritoriji druge drave ili je pak prestao osnov
njihovog legalnog boravka, biti bez nepotrebnih procedura prihvaeni u zemlji porekla.
Ovo se ini kroz sporazume o readmisiji.
U sluaju dravljana Srbije, meutim, mnogo je vanije ponuditi im alternativu:
odlazak u druge, pre svega zemlje zapadne Evrope, kroz selektivnu, kontrolisanu
migraciju, prema zakljuenim ugovorima sa pojedinim dravama. U oblasti prevencije i
suzbijanja kriminalnih i nelegalnih aktivnosti naroito je znaajna borba protiv trgovine
ljudi, korpucije, verca droge i psihotropnih supstanci i nedozvoljene trgovine orujem.
Srbija je suoena sa prilino komplikovanim migracionim scenarijem, jer je ona
istovremeno zemlja porekla, tranzita, donekle i destinacije legalnih, ali i ilegalnih
neregularnih migranata.
Londonska konferencija, odrana 25. novembra 2002. godine, bila je u celini
posveena borbi protiv organizovanog kriminala u zemljama Zapadnog Balkana. Bilo je
naime, procenjeno da je upravo to podruje kapija kroz koju prolaze kanali ilegalnih
migracija, nelegalne trgovine narkoticima, trgovine ljudima - naroito enama i decom od
kojih kriminalci i organizovane kriminalne grupe u zemljama zapadne Evrope stiu
viemilionske profite.

15

SEMINARSKI

Pitanje imigracije, viza i azlila u EU

Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije u borbi protiv ilegalnih


migracija preduzima dve grupe aktivnosti. U suzbijanju trgovine ljudima je uinjen
znaajan institucionalni iskorak: u posebno obrazovanom timu primenjuje se
multidisciplinaran, sveobuhvatan pristup, u okviru vie radnih grupa, i uz saradnju sa
svim relevantnim ministarstvima, nevladinim i meunarodnim organizacijama. Takav
pristup je neophodan upravo jer je re o jednom od najteih oblika organizovanog
kriminala, ali istovremeno i o tekom krenju ljudskih prava rtava.

5.VIZNA POLITIKA
Nakon zavretka Drugog svetskog rata u meunarodnim odnosima dolo je do
pojave sukoba ideologija, odnosno do sukoba kapitalizma i komunizma, Istoka i Zapada.
U takvim okolnostima graani Evrope bili su razdvojeni unutranjim granicama i izmeu
njih se nalazila gvozdena zavesa. Ipak, ekonomski interesi drava traili su drugaije
reenja koja bi smanjila trokove transporta, uspostavila bolje ekonomske odnose i time
dovela do ekonomskog rasta.
Pria je poela donoenjem Ugovora iz Rima 1957. godine kada je ustanovljeno
slobodno kretanje robe, lica, usluga i kapitala. Ove slobode predstavljaju temelj
jedinstvenog trita. Uklanjanje prepreka i omoguavanje slobodnog kretanja lica postalo
je jedan od centralnih delova u strategiji uspostavljanja jedinstvenog trita, tj. u
dokumentu podnazivom Kompletiranje unutranjeg trita iz 1985. godine. Idejni tvorac
dokumenta bio je ak Delor Jacques Delors, tadanji predsednik Evropske komisije.
Predlozi dati u strategiji prihvaeni su 1986. godine u Jedinstvenom evropskom
aktu.Time je proces stvaranja jedinstvenog trita postao pokreta kreiranja engenskog p
odruja.
Prvo podruje koje nalikuje engenskom podruju nastalo je 1958. godine kada
je bio potpisan sporazum izmeu nordijskih drava - Danske, vedske, Norveke, Finske
i Islanda. Tim sporazumom formirana je Nordijska pasoka unija Nordic Passport Union,

15

SEMINARSKI

Pitanje imigracije, viza i azlila u EU

koja je graanima omoguavala da putuju i stanuju u drugoj dravi lanici Unije bez
posedovanja pasoa ili boravine dozvole.14
Ipak, veliki korak koji je vodio ukidanju unutranjih granica uinjen je 1984.
godine. Te godine su Savezna Republika Nemaka i Republika Francuska potpisale
Sarbrikenski sporazum Saarbrucken Agreement, kojim su utvreni postepeno ukidanje
kontrolnih punktova na granicama i primena principa slobodnog kretanja lica. Ovaj
Sporazum smatra se prethodnikom engenskog sporazuma. Ve naredne godine u
engenu, malom mestu u Luksemburgu, nastavljeni su pregovori koji su vodili Belgija,
Francuska, Holandija, Luksemburg i Nemaka, o postepenom stvaranju prostora u kome
nee postojati unutranje granice. Ove drave su u junu 1985. godine potpisale sporazum
o meuvladinoj saradnji, poznatiji kao engenski sporazum. U junu 1990. godine, drave
potpisnice sporazuma potpisale su i Konvenciju o sprovoenju engenskog sporazuma engenska konvencija. Osnovna svrha potpisivanje konvencije jeste ukidanje graninih
kontrola izmeu drava potpisinica, uspostavljanje zajednike spoljne granice, izgradnje
jedinstvene imigracione politike i usvajanje dodatnih procedura koje e omoguiti
sprovoenje opvih ciljeva. Procedure podrazumevaju:15
uspostavljanje mehanizma kontrole zajednike spoljne granice;
uspostavljanje standarda za izdavanje viza;
uspostavlajnje blie saradnje organa nadlenih za kontrolu granica prekogranina policija i carinska saradnja.

Prvobitno je bilo planirano da proces sprovoenja engenskog sporazuma bude


zapoet 1990. godine, tj. nakon potpisivanja engenske konvencije. Ipak, do
primenjivanja sporazuma dolo je 1995. godine, nakon pokretanja prvog engenskog
informacionog sistema - SIS. U meuvremenu, engenskom podruju pristupile su
Grka, Italija, Portugal i panija. Uvoenjem SIS drave potpisince teile su tome da
razmenom podatak preventivno otklone mogunost ugroavanja unutranje bezbednosti
drave.
14

Janjevi, M.,: Trei stub Evropske unije, Beograd, 2003.str.113

15

Janjevi, M.,: Trei stub Evropske unije, Beograd, 2003.str.115

15

SEMINARSKI

Pitanje imigracije, viza i azlila u EU

Postojanjem unutranjeg trita i Evrope bez granica stvorene su mogunosti


za potovanje i zatitu etiri osnovne slobode, ali i za porast kriminalnih aktivnosti. Zbog
toga su potpisnice sporazuma, pored izgradnje SIS - koji predstavlja tehniku podrku
saradnju, produbili policijsku i pravosudnu saradnju u oblasti suzbijanja svih oblika
tekog kriminala. Saradnja se odnosi na razmenu informacija, prekogranino praenje
i poteru zbog odreenih krivinih dela.
Dodatnim potokolom datim u Ugovoru iz Amsterdama 1997. godine engenski
sporazum je pridodat komunitarnom pravu. Bitno je napomenuti to da sve drave lanice
EU ne uestvuju potpuno u primenjivanju odredaba engenskog sporazuma. Tako Velika
Britanija i Irska uestvuju u policijskoj i pravosudnoj saradnji kada je re o krivinim
stvarima, zatim u borbi protiv trgovine ilegalnim narkotivcima i u engenskom
informacionom sistemu, ali ne uestvuje u kontroli zajednike spoljne granice i izdavanju
viza. U prethodnim talasima pridruivanja EU drave su mogle da izaberu da li e se ui
u engensko podruje, ali je danas situacija drugaija. Potpisivanje i sprovoenje
engenskog sporazuma postalo je obaveza svih drava koje ele da postanu lanice EU.
Zbog politikih promena na istoki i jugoistoku, ali i zbog velikog proirenja EU,
stare lanice EU suoile su se sa nekontrolisanim ilegalnim mogracijama, koje sa sobom
nose i niz drugih problema, poput organizovanog kriminala, terorizma i razvoja sive
ekonomije. Evropska unija je od poetka 90 - tih godina XX veka nastojala da definie
uslove pod kojima dravljani treih zemalja mogu ulaziti na teritoriju lanice EU. Savet
EU je 15. marta 2001. godine Uredbom 539/2001 na jedinstven nain regulisao ovu
materiju. U taki 5 uvodnog dela Uredbe stoji: Odluivanje o treim dravama iji e
dravljani biti obavezni da pribave vizu, odnosno o onima koji e od te obaveze biti
izuzeti, zasniva se na paljivom procenjivanju, u svakom konkretnom sluaju, niza
kriterijuma, koji se izmeu ostalog odnose na ilegalne migracije, dravnu politiku
i bezbednost, odnose EU i treih zemalja, pri emu se posebno vodi rauna i o
implikacijama koje se tiu regionalne usklaenosti i reciprociteta.16
Zavrne delove te Uredbe ine pozitivna i negativna lista - takozvana crna i bela
lista, kojima je EU definisala vizni reim prema treim zemljama u svetu. Graani zemlje
koji se nalaze na beloj engenskoj listi mogu bez vize da borave na teritoriji drava
16

Janjevi, M.,: Trei stub Evropske unije, Beograd, 2003.str.116-117

15

SEMINARSKI

Pitanje imigracije, viza i azlila u EU

engenske zone do tri meseca. Procenjivanje svakog konkretnog sluaja vri Evropska
komisija - EK, koja daje predlog Savetu EU da pokrene postupak ukidanja viznog reima
prema treoj zemlji. Dakle, odlukas o prelasku tree zemlje sa crne na belu listu jeste
diskreciona odluka Saveta Evropske unije.

5.1.Dablinski sporazum
Dablinski sporazum regulie u kojoj e zemlji traioci azila da se ispituju. U
sistemu podataka Eurodac su registrovani otisci prstiju lica, i svakog od 27 drava
Dablinskog sistema u kojima se trai azil, dostavljeni. Procedura traenja azila mora da
bude sprovodena samo u jednoj od drava Dablinskog sporazuma. To drugim reima
znai, da osobe koje su negde drugde zatraile azil, i njihov otisak prsta je identifikovan u
Eurodac - u, bie sprovedeni u dravu zaduenu za njih. Traioci azila koji su odbijeni u
EU - zemljama ne mogu prema Dablinskom sporazumu da trae obnovljeni proces
traenja azila u nekoj drugoj zemlji lanica.

15

SEMINARSKI

Pitanje imigracije, viza i azlila u EU

ZAKLJUAK

Vekovima je Evropa bila poprite estih i krvavih ratova: izmeu 1870. i 1945.
godine Francuska i Nemaka su se tri puta sukobljavale uz ogromne ljudske rtve. Brojni
evropski lideri bili su uvereni da je ekonomsko i politiko ujedinjenje jedini nain da se
osigura trajni mir izmeu njihovih zemalja. To je podrazumevalo i osiguranje etiri
slobode, slobode kretanja robe, usluga, kapitala i ljudi. Ekonomska i politika integracija
izmeu drava lanica EU - a znai da ove zemlje moraju doneti zajednike odluke o
brojnim pitanjima. One su morale da razviju zajedniku politiku u mnogim poljima - od
poljoprivrede do kulture, od potroake politike do konkurencije, od pitanja zatite
okoline i izvora energije do transporta i trgovine. Na samom poetku, fokus je bio
usmeren na zajedniku ekonomsku politiku kada je re o uglju i eliku i na agrarnu
politiku. Druge politike su donoene vremenomi u skadu sa konkretnom potrebom. Neki
kljuni ciljevi politike izmenjeni su u svetlu novih okolnosti. Meu njima je i politika
azila, imigracija i viza, koja s se dri nekih osnovnih naela kao to su:
Blagostanje i imigracija:
Jasna pravila i nivo podruja delovanja;
Pripadajue vetine i potrebe;
Integracija je kljuna za uspenu imigraciju.

Solidarnost i imigracija:
Transparentnost, poverenje i saradnja;
Delotvorno i koherentno korienje raspoloivih sredstava;
Partnerstvo s treim zemljama.

15

SEMINARSKI

Pitanje imigracije, viza i azlila u EU

Sigurnosti i imigracija:
Politika izdavanja viza koja slui evropskim interesima;
Integrirano upravljanje dravnim granicama;
Jaanje borbe protiv ilegalne imigracije i nulta tolerancija prema trgoviniljudima;
Odriva i delotvorna politika vraanja u zemlje porekla.

LITERATURA

1.Gasmi, G.,: Pravo i institucije Evropske unije, Univerzitet Singidunum,


Beograd, 2010.
2.Gasmi, G.,: Pravoi osnovi prava Evropske unije, prvo izdanje,Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2010.
3.Janjevi, M.,: Trei stub Evropske unije, Beograd, 2003.
4.Turinovi, F.,: Pravo Evropske unije, Unvirezitet Mega trend, Beograd, 2005.

15