You are on page 1of 4

-Uvod

ist vazduh je osnova za zdravlje, ivot ljudi i itavog ekosistema. Hiljadama godina
ovjek i priroda skladno su se razvijali i napredovali. Priroda je pomagala ovjeku da
opstane , nudila mu svoja bogatstva i bila nesebina prema njemu.Zahvaljujui velikom
napretku nauke i tehnike, u trci za napretkom i zaradom,ovjek je zaboravio na prirodu.
-Atmosfera
Atmosfera se sastoji iz vie slojeva.
Troposfera je najnii sloj atmosfere i protee se do visine od 10 15 km. U tom sloju
oseaju se uticaji vremena i klime i u njemu se zagaivai vazduha najveim delom
emituju i rasprostiru
Stratosfera dopire do 50 km visine do stratopauze. Praktino je odvojena od uticaja
vremena i klime
Mezosfera se prostire iznad stratosfere do visine od oko 80 km, i temperatura pada sa
visinom
Termosfera se prostire iznad mezosfere do visine od 640 km i temperatura se poveava
sa visinom
Egzosfera se prostire iznad termosfere do visine od oko 1000 km, gde prelazi u svemir.
Atmosfera je gasoviti omota smese gasova oko Zemljine kugle, koja sve razreenija
dopire i do 3.000 km u visinu. Ova smesa gasova sastoji se od azota (78%,1), kiseonika
(21%), 0,04% ugljendioksida, argona (0,9%) i promenljivih koliina vodene pare . Na
ostale gasove otpada 0,04%: neon, helijum, kripton, ksenon, vodonik.
-Vazduh
Vazduh se sastoji ima bezbroj primesa komponenti.
On se sastoji od:
-gasovitih sastojaka
-vodene pare i
-veoma siunih vrstih estica.
Gasoviti sastojci ist vazduh sadri mnogobrojne sastojke, ali u najveim koliinama, u
njegovom sastavu se nalaze:
azot (N2) bezbojni gas slabo rastvorljiv u vodi. Inertan je i ne igra direktno neku ulogu
u biohemijskim procesima
, ve u obliku raznih vanih jedinjenja, pa tako ulazi u strukturu mnogih organskih
molekul
a
kiseonik (O2) je najvaniji sastojak vazduha. On omoguava ivot viih organizama, u
koje spada i ovek. Stvarao se procesom fotosinteze biljaka na kopnu i fitoplanktona u
moru, koji
danas obnavljaju
ga i
.
ugljendioksid (CO2) javlja se kao produkt disanja biljaka, ivotinja i ljudi kao i
sagorevanjem i raspadom
organskog materijala

Koliina ovog gasa u vodama mora i okeana nadmauje 60 puta njegovu koliinu u
vazduhu. Apsorbuje infracrveno zraenje i bar 50% uestvuje u efektu staklene bate.
ostatak od 0,94% -ine ratni dugi suvi gasovi; helijum, argon, kripton, ksenon...
vodenom parom, to je odnos izmeu postojee koliine vodene pare u vazduhu i
maksimalne koliine (do 100%) koju bi vazduh, pri odreenim uslovima mogao da primi.
Vodena para je stalno prisutna u vazduhu. Za ljudski organizam je najpovoljnija vlanost
od 50% pri temperaturi 18 20C. Relativna vlanost predstavlja stepen zasienosti
vazduha
-Funkcija vazduha
Vazduh je uslov ivota ivog sveta na planeti. On ima dve osnovne funkcije, to su:
1.Bioloka (primarna)
2.Proizvodna (sekundarna).
Bioloka funkcija vazduh na planeti obezbeuje ivot, jer sadri kiseonik koji je
neophodan za disanje, ugljendioksid neophodan za fotosintezu i azot neophodan za
sintezu biljnih belanevina
Proizvodna funkcija sekundarna funkcija vazduha je proizvodna.
Pomou kiseonika iz vazduha mogu je proces sagorevanja, u cilju proizvodnje energije
(elektrine i toplotne).
-Zagaenje vazduha
Pod pojmom zagaenja vazduha podrazumeva se isputanje u atmosferu (emisija) bilo
kakvih materija u koliinama koje izazivaju neeljeni uticaj na ovekovo zdravlje,
ivotinje, stanje biljaka i ekosistema, materijale, opremu, zgrade i objekte. (3)
-Izvori zagaenja vazduha
Pod izvorom zagaenja vazduha podrazumevaju se procesi koji pod unutranjim ili
spoljanjim uticajem odaju (emituju) neistoe u atmosferu.
).
Izvori zagaenja mogu biti:
1.Prirodni i
2.Vetaki (antropogeni
Prema izvoru nastanka, izvori zagaenja vazduha nastali:
sagorevanjem goriva,
radom industrije,
poljoprivrede,
proizvodnjom oruja,
komunalnim radom. (5)
-Priridni izvori
U prirodne izvore zagaenja ubrajamo samo prirodu tj. njeno iroko prostranstvo, mora,
okeana, magla, dejstvo njenih vulkana, prirodna radioaktivnost, uma i umskih poara,
razna sagorevanja, erozije, ozon koji je nastao prilikom varnienja, nekontrolisano
luenje u atmosferu raznih gasova i drugih materija kojima ona samu sebe zagauje.

-Vjetscki izvori
U vetake izvore zagaenja vazduha spadaju procesi vaenja i obrade mineralnih
sirovina, hemijska industrija, sagorevanje uglja, poljoprivreda, drumski saobraaj,
naselja, elektrane (termo i nuklearne) i dr.Znatno vea koliina zagaujuih materija
dospava u vazduh biosfere kao posledica ljudske delatnosti. Izvori zagaujuih materija u
vazduhu naselja (komunalnoj sredini) su:

raznovrsne industrijske operacije,


proizvodnja energije iz fosilnih goriva za rad, kao i za
zagrevanje prostorija
i pogon motornih vozila.

Mogu se podeliti na :
1. stacionarne

2. mobilne izvore
Stacionarni izvori ili takaste izvore zagaujuih materija Stacionarni izvori
zagaujuih materija su industrijska (elektrane, toplane) i kuna loita na fosilna goriva
(ugalj, nafta, zemni gas) sa ciljem dobijanja energije. Zagaujue materije koje se emituju
iz tih izvora su organska i neorganska praina, a, sumporni oksidi, azotni oksidi,
ugljenmonoksid, ugljendioksid i neto ugljovodonika.
Mobilni izvori zagaujuih materija su motorna vozila iji se broj iz dana u dan
poveava, te su sve vei zagaivai vazduha u naseljima, a i izvan njih tokom cele
godine. Sagorevanjem benzina i drugih naftinih derivata u motornim vozilima u vazduhu
dospevaju brojni i opasni sastojci zagaenja vazduha (a, azotni oksidi, sumporni oksidi,
ugljenmonoksid, organski peroksidi, olovo, kadmijum itd.) koji se taloe oko puta na
biljke i imaju tetno dejstvo.
-Zagaenje izduvnim gasovima
Automobil u gradovima stvara dva ekoloka problema: zagauje vazduh svojim izduvnim
gasovima i pravi buku .Kada je re o izduvnim gasovima iz automobilskih motora, oni su
razlog nastanka tzv. prizemnog ozona i otrovnih gasova u vazduhu gradova koji su razlog
nastanka slobodnih radikala u krvi oveka. Ovi poslednji prouzrokuju mnoga oboljenja u
telu oveka, a deluju i na disajne organe i kou.
Dejstvo zagaenja vazduha izduvnim gasovima iz automobila pojaavae se tokom
jeseni i zime u vreme tiina i maglovitih dana.
tete po zdravlje zbog zagaenja vazduha izduvnim gasovima iz automobilskih motora je
neosporno, ali ono malo privlai panju. Treba imati u vidu da u ukupnom zagaenju
atmosfere ono je moglo imati svoj doprinos oko jedne treine.

-Glavni zagaivaci u saobracaju


U pogledu materija koje se isputaju iz motora sa unutranjim sagorjevanjem,
najprisutniji su:

ugljen monoksid
benzen
azot dioksid
formaldehid,
toksini metali, npr. olovo

Evropski gradovi su znaajno smanjili prisustvo sumpor dioksida (SiO 2), uopte
nemaju a, smanjili su olovo. Ali, imaju problem prizemnog ozona koji se javlja od
smjee izduvnih gasova (ugljovodonici) pod uticajem sunevog zraenja. U poslednjih
desetak godina, u Evropi posebno prate koliinu mikroestica (od 2,5 i manje) za koje
smatraju da se dobrim dijelom izdvajaju iz dizel goriva. Bez obzira to su u
visokorazvijenim zemljama uspjeli da uklone olovo iz benzina i da industrije dovedu do
tehnoloki istih procesa, i dalje se biljei visok stepen respiratornog morbiditeta (bolesti
respiratornog trakta, astme) i sve procjene sve jasnije ukazuju da je jedan od glavnih
uzronika - saobraaj.
-Napomena
Vazduh je neopipljiv, i veina oveanstva ne razmilja o njegovoj vanosti dok ga udie,
meutim, on je potreban za postojanje i funkcionisanje svog ivog sveta na planeti
Zemlji.
Uz dovoljno panje i truda moemo pronai nain da podiemo kvalitet ivota bez
naruavanja planete.