You are on page 1of 12

PAMENJE

PAMENJE JE SLOEN PSIHIKI PROCES KOJI NAM SLUI KADA SE


KORISTIMO RANIJIM ISKUSTVOM.
ovek ne bi mogao da se snae kada bi uvek iznova morao da se upoznaje
sa stvarima koje je ve upoznao.

Pamenje je SAZNAJNA ovekova funkcija koja se sastoji od:


- upamivanja,
- zadravanja i
- kasnijeg prepoznavanja ili reprodukovanja utisaka materijalnog sveta.

VRSTE PAMCENJA:
NAMERNO pamenje je rezultat postavljenog cilja da se neto upamti.

NENAMERNO pamenje je zadravanje doivljenog sadraja bez namere


da se sadraj upamti.

MOTORNO pamenje je uenje u reprodukcija nauenih pokreta.

MENTALNO pamenje je zadravanje i reprodukcija intelektualnih


sadraja.

LOGIKO-VERBALNO pamenje je zadravanje materije i


reprodukovanje reima, odnosno simbolima.

EMOCIONALNO pamenje je upamivanje i reprodukovanje oseanja.

Pamenje zavisi od:


intenziteta ulnih drai,
trajanja ulnih utisaka,
brzine itanja ili ritma izlaganja, odnosno prostornog grupisanja podataka,
fizikog stanja organizma,
od komfora,
panje,
interesovanja i
motivacije.

UENJE je namerno upamivanje materijala ponavljanjem. Od nivoa


inteilgencije i drugih faktora zavisi koliko je ponavljanja potrebno da bi se neto
trajno upamtilo.
Uenje zavisi od:
- postavljanja cilja,
- motivacije,
- ponavljanja i presliavanja,
1

- vremenske raspodele,
- pohvala i
- pokuda.
TRANSFER UENJA je prenoenje dejstva ranijeg uenja na kasnije
uenje (npr.poznavanje jednog jezika) je pozitivan tranfer. Negativan transfer
dolazi do izraaja kada se npr.u detinjstvu naui lokalni dijalekt, koji kasnije
oteava uenje knjievnog jezika.

REPRODUKCIJA je oivljavanje engrama, odraavanje prolosti bez


ponovnog percipiranja. Moe biti hotimina ili nehotina. Nekad je laka, a
nekad prolazi kroz fazu evokacije, buenja.
- Seanja bez rekognicije (prepoznavanja) su u osnovi kriptomnezije
(nesvesnih plagijata) kada npr.osoba nesvesno citira tue stihove kao svoje.
- Reprodukcija se moe znaajno promeniti svesnim i nesvesnim korekcijama
pod dejstvom snanih emocionalnih faktora.
- Sugestibilnost, predrasude, zablude znaajan su faktor iskrivljenih
reprodukcija.
ZADRAVANJE (retencija) omoguava nam da nauenu materiju kasnije
koristimo.
ZABORAVLJANJE nastaje zbog odsustva ponavljanja i negativnog efekta
aktivnosti koja se obavlja posle uenja.
- Koenje prethodnih asocijacija narednim naziva se retroaktivna inhibicija.
- Proaktivna inhibicija manifestuje se kad aktivnost koja je prethodila uenju
bitno utie na zaboravljanje materije koja se ui posle toga.
- Da bi se neto novo upamtilo, zaboravie se neto od ranije upamenog.
- Nita se sasvim ne zaboravlja.

POREMEAJI PAMENJA
A) KVANTITATIVNI POREMEAJI nastaju najee pri fizikom umoru,
usled dejstva jakog afekta, organskih lezija mozga i kod nekih duevnih bolesti.
Prolazna zaboravnost je najlaki oblik, i simptom je umora, neuroze ili
koenja i odsustva asocijacija nastalih pod dejstvom afekta (npr.na ispitu).

Hipomnezija je smanjena mogunost seanja. Uglavnom je, ukoliko je


psihogena, selektivna (potiskuju se neprijatna seanja) i ogranienog je trajanja,
ukoliko je organska.

Amnezija je neseanje ili parcijalno seanje prolih utisaka. Amnezije su


potpune ili nepotpune, organski ili funkcionalno uslovljene. Organske su uglavnom
potpune i rezultat su traume mozga. Funkcionalne amnezije su delimine i javljaju
se kod histerinih pacijenata ili su posledica stresova.

Hipermnezija je bogata reprodukcija prolih utisaka (u hipnozi, febrilnim


stanjima, prilikom davljenja). Hipertrofije pamenja tipa hipermnezije
karakteristine su za osobe koje npr.napamet mnoe estocifrene brojeve a
zanimljivo je da su za ostale oblasti uglavnom prosene ili ak ispodprosene.

B) KVALITATIVNI POREMEAJI neki autori nazivaju paramnezijama.


Najbrojnije iz obe grupe su lana seanja i uspomene.
Konfabulacije su retrospektivno falsifikovanje preivljenih dogaaja ili
saoptavanje izmiljenih, esto fascinantnih dogaaja. Javljaju se kod
Korsakovljevog sindroma, senilnih psihoza, kod shizofremih bolesnika.

Falsifikovano, naknadno izvrnuto seanje(alomnezija) nastaje pod dejstvom


izmenjenog seanja, sumanutog naina miljenja ili pod dejstvom sugestije. Npr.
depresivni bolesnik falsifikuje svoj ivot tvrdei da je uvek nemoralno postupao.
- Akimnezija je poremeaj pamenja koji se ispoljava u trenutnom
uivljavanju u prizore iz prolosti koje subjekt doivljava kao aktuelne (kod
histerinih, u epizodama sumanutosti, pod dejstvom halucinogenih droga).

Patoloka laljivost (pseudologija fantastica) ili mitomanija, Minhauzenov


sindrom, predstavlja meavinu lai, sumanutih ideja i falsifikovanih uspomena.
Mitomanija poiva na emotivnosti, pojaanim sposobnostima imaginacije i
sugestibilnosi.

Dea vi (deja vu) ubeenje pacijenta da je neto to prvi put uje/vidi, ve


video/uo.

ame vi (jamais vu) ubeenje da prvi put uje/doivljava/vidi neto sa


im se ve sretao. Oba ova fenomena se zapaaju pri naglom buenju, u stanjima
fizike i psihike iscrpljenosti, u sluajevima epilepsije, nekih neurotskih smetnji i
Sch.

INTELIGENCIJA

INTELIGENCIJA - AKTIVNOST BITNA ZA:


- VRENJE SLOENIH AKTIVNOSTI,
- STICANJE ZNANJA I VETINA I
- PREOVLADAVANJE ZASTOJA U RAZVOJU LINOSTI.
ZNAAJ NASLEA I OKOLINE
Postoje mnogobrojne studije o uticaju genetskih faktora na inteligenciju
(blizanci).

Ipak, deca genijalnih roditelja mogu biti prosene inteligencije, kao to i


deca intelektualno subnormalnih roditelja mogu biti prosene inteligencije.

Na inteligenciju bitno utiu:


motivacija,
struktura linosti,
jezike sposobnosti,
socijalno psiholoki uslovi itd.

NEKI AUTORI TESTOVE INTELIGENCIJE SMATRAJU


BESKORISNIM, TVRDEI DA JE MERENJE INTELIGENCIJE JEDNIM
BROJEM JEDNA VRSTA KRANIOMATERIJE 20.VEKA.

PREMA NEKIM MERILIMA, KOLINIK INTELIGENCIJE OPADA ZA


3-4 POENA SVAKE DECENIJE POSLE 20.GODINE IVOTA.

NAJSTABILNIJOM SE SMATRA TZV.KRISTALIZOVANA


INTELIGENCIJA (ZBIR ZNANJA I ISKUSTAVA JEDNE OSOBE) I
DUGORONA AKUMULACIJA I SPOSOBNOST KORIENJA PODATAKA,
TJ.MOGUNOST DA SE SETIMO DAVNANJIH ISKUSTAVA (IVOTNA
MUDROST).

NAMENA TESTOVA INTELIGENCIJE

U VELIKOJ VEINI SLUAJEVA, TESTOVI INTELIGENCIJE SLUE ZA


POZITIVNU I NEGATIVNU SELEKCIJU.
- ESTO SU ARBITRI U SPOROVIMA- NA OSNOVU NJIH DONOSE SE
ODLUKE O POJEDINCU
4

- RELATIVNA EKONOMINOST POSTUPKA OMOGUAVA


OTKRIVANJE ZAOSTALIH I TALENTOVANIH
- PROCENA ZA SLOENE POSLOVE VODI VEOJ EKSPANZIJI
TESTOVA INTELIGENCIJE

PREDSTAVLJAJU ZAMENU ZA NATURALISTIKU PROCENU.


ONI SU POBOLJANI KOMPLEMENT NEINSTRUMENTALNE STRUNE
PROCENE.

POVERENJE DATI TESTOVIMA ILI STRUNJAKU?

S TRUNJACI SU NEPOUZDANI I TO NA 2 NAINA:


- ZAPADAJU U PROTIVURENOST SA SOBOM PROCENJUJUI ISTI
MATERIJAL U RAZLIITIM VREMENIMA ILI KONSTELACIJAMA
DOK TESTOVI INTELIGENCIJE IMAJU VISOKU POUZDANOST.
- TESTOVI INTELIGENCIJE IMAJU DEFINISANU TEORIJSKU
OSNOVU, DOK JE PROCENA EKSPERATA TEORIJSKI NEJASNA.

ISTORIJAT

KLINIKO ISPITIVANJE INTELIGENCIJE POMOU KLINIKIH


TESTOVA VEZUJE SE ZA BINETA (1905) PRVI UPOTREBLJIVI
INSTRUMET SASTAVLJEN ZA PROCENU INTELIGENCIJE DECE.
ARGUMENT PROTIV KATEGORIJE GOLORUKOG STRUNJAKOG
PROCENJIVANJA MENTALNOG RAZVOJA
BINET JE PRETPOSTAVIO
- DA SE INTELIGENCIJA DECE RAZVIJA POSTEPENO,
- DA JE RAZVOJ STUPNJEVIT I DA SVAKOM UZRASTU ODGOVARA
PO JEDAN STEPEN,
- DA SE INDIVIDUALNE RAZLIKE ISPOLJAVAJU U BRZINI SA KOJOM
DETE SAVLAUJE STUPNJEVE,
- KAO I U DOMETU KOJI OSTVARI NA KRAJU RAZVOJA.

INTELIGENCIJA I MERNI SISTEMI

BINETOV INSTRUMENT JE POTVRDIO DA SE KVANTIFIKACIJOM


ODGOVORA NA STANDARDIZOVANE ZADATKE, KAO I ZBRAJANJEM
TIH OCENA, MOE PRIKAZATI RAZVOJ INTELIGENCIJE.
JEDAN OD KRUPNIH PROBLEMA BIO JE IZBOR NULTE VREDNOSTI,
ODNOSNO POLAZNOG KRITERIJUMA U MERENJU.
BINET JE IMAO 2 MOGUNOSTI:
5

- DA ODABERE HRONOLOKI UZRAST


- TESTOVNI UINAK I DISTRIBUCIJU OCENA SVAKOG POJEDINOG
UZRASTA KAO MERILO.
MERA USPEHA ISPRVA JE ISKAZIVANA U JEDINICAMA SKALE
MENTALNOG UZRASTA, TO JE KASNIJE IZMENJENO.

U IZMENJENOJ VERZIJI, TESTOVNI REZULTAT, ODNOSNO ZBIR


POENA KOJI JE ISPITANIK SVOJIM ODGOVORIMA STEKAO, DELI SE
SA KALENDARSKIM UZRASTOM TRANSFORMISANIM U SUMU
MESECI.
OVIM JE POSTIGNUTO POVEZIVANJE 2 POLOAJA OD KOJIH JE
JEDAN NA SKALI MENTALNOG A DRUGI NA SKALI KALENDARSKOG
UZRASTA.
MERA PO KALENDARU JE GENERIKA, A MERA PO TESTU JE
INDIVIDUALNA.

POVEZIVANJE MENTALNOG UZRASTA SA KONCEPTOM


INTELIGENCIJE I UVOENJE FORMULE ZA IZRAUNAVANJE, JO
JE VIE POVEAO RASTUI PRESTI SKALE.
MALO-POMALO INTELIGENCIJA POSTAJE KLJUNA OSOBINA
IJA SE PROCENA TRAI, A KOEFICIENT INTELIGENCIJE (IQ)
OBJEKTIVNA I NAUNO ZASNOVANA MERA.
ALI...

KONCEPT MENTALNOG UZRASTA JE NEPODESAN KAO SINONIM


INTELIGENCIJE ZA ISPITIVANJE LJUDI STARIJIH OD 16 GODINA.

PREMA TOME, SISTEM BINETOVE SKALE IMA RAZVOJNO


OGRANIENE MOGUNOSTI.

PO KONSTRUKCIJI I NAMENI BINETOVA SKALA JE KLINIKI


DIJAGNOSTIKI INSTRUMENT
PRE SVEGA, ONA SE PRIMENJUJE INDIVIDUALNO, TO JE PRVA
ODREDNICA KLINIKOG PRISTUPA.

REZULTAT ISPITIVANJA SE STOGA DOVODI U VEZU SA


KVALITETOM INTERAKCIJE ISPITIVA-DETE.

NA TAJ NAIN, POVERENJE U REZULTAT NE ZAVISI SAMO OD


INSTRUMENATA, VE I OD VETINE I STRUNIH OSOBINA ISPITIVAA.

NUMERIKI IZRAENI UINAK ILI IQ NIJE I NE MOE BITI JEDINA


I DOVOLJNA MERA, VE SE UVEK UZIMAJU U OBZIR I KVALITATIVNE

KARAKTERISTIKE KAKO PROCESA DOBIJANJA ODGOVORA, TAKO I


SAMOG ODGOVORA.
BINETOVA SKALA PODSTAKLA JE STVARANJE KLINIKOG
INSTRUMENTA ZA TESTIRANJE ODRASLIH

PRVI PUT BINETOVA SKALA JE DOBILA INSTRUMENT RAVAN


SEBI 1949.GODINE KADA JE D.WECHSLER OBJAVIO SVOJU SKALU ZA
TESTIRANJE DECE (WISC).

OVA SKALA JE BILA SAMO PRODUETAK WECHLEROVIH SKALA


ZA MERENJE INTELIGENCIJE ODRASLIH, WB I VAIS.
WECHLEROVE SKALE
WECHSLER JE USPEO DA STVORI JEDAN TEORIJSKI KONCEPT
INTELIGENCIJE I 4 TESTA:
- WECHSLER-BELLEVUEVU SKALU FORMU I
- WECHSLER-BELLEVUEVU SKALU FORMU II
- VAIS, ZA TESTIRANJE INTELIGENCIJE ODRASLIH
- WISC, ZA TESTIRANJE INTELIGENCIJE DECE

ZATO JE WECHSLER DISKVALIFIKOVAO UPOTREBU BINEOVE


SKALE ZA TESTIRANJE ODRASLIH?

SADRAJ ZADATAKA JE PRILAGOEN ZNANJU I INTERESOVANJIMA


KOLSKE DECE
BINEOVA SKALA NIJE STANDARDIZOVANA NA ODRASLIMA VE
ISKLJUIVO NA UZORCIMA DECE
- POSTAVKA DA SVE SPOSOBNOSTI RASTU SAMO DO 16.GODINE
NIJE PRIMENLJIVA NA SVE SPOSOBNOSTI I ZA SVE POJEDINCE
SISTEM KVANTIFIKACIJE IQ-A PRIMENJEN NA BINEOVOJ SKALI NE
ODGOVARA ODRASLIMA
- RAZVOJ SPOSOBNOSTI NIJE SKOKOVIT ALI NI UJEDNAENO
LINEARAN

WECHSLER JE POAO OD SPIRMANOVE TEORIJE


INTELIGENCIJE (G I S FAKTORI)

WECHSLER JE SHVATAO INTELIGENCIJU KAO POSLEDICU, EFEKAT,


A NE KAO UZROK PONAANJA
RACIONALNO PONAANJE JE U TESNOJ VEZI SA TESTOVNIM
REZULTATIMA, ALI JE NESVODIVO NA FAKTORE
PRIHVATIO JE TORNDAJKOVU PODELU INTELIGENCIJE NA:
7

- VERBALNU, SIMBOLIKU ILI APSTRAKTNU


- OPERACIJSKU, MANIPULATIVNU ILI PRAKTINU
- KOMUNIKACIJSKU ILI SOCIJALNU INTELIGENCIJU
BINE-WEKSLER: RAZLIKE
BINE:
- INTELIGENCIJA SE RAZVIJA DO 16.GODINE
- STAROST JE IRELEVANTAN FAKTOR INTELIGENCIJE POSLE
16.GODINE
- INTELIGENCIJA SE NA NAJBOLJI NAIN PROCENJUJE IZ ODNOSA
TESTOVNOG UINKA POJEDINCA PREMA NORMI MAKSIMALNOG
DOMETA U RAZVOJU
- KALENDARSKI UZRAST U FORMULI ZAPRAVO JE PROSENI
TESTOVNI UINAK VRNJAKA
- PROSENI TESTOVNI UINAK VRNJAKA MOE SE ODREIVATI
A PRIORI, TJ.NIJE POTREBNA EMPIRIJSKA STANDARDIZACIJA
WECHSLER:
- INTELIGENCIJA RASTE DO 24. GODINE
- UZRAST NIKAKO NIJE IRELEVANTAN FAKTOR INTELIGENCIJE
POSLE 16.GODINE
- INTELIGENCIJA SE NE PROCENJUJE U ODNOSU NA MAKSIMALNI
DOMET POKAZATELJ JE KOEFICIENT EFIKASNOSTI
- NIJE OPRAVDANO POSTAVLJANJE APRIORNE NORME UMESTO
EMLIRIJSKI UTVRENIH. STANDARDIZACIJA INSTRUMENATA SE
MORA SPROVESTI. DA BI MERA BILA STVARNA, MORA SE
RASPOLAGATI SA 2 VREDNOSTI:
- UINAK POJEDINCA NA SKALI
- DISTRIBUCIJA UINKA DOBNOG UZRASTA KOJOJ ISPITANIK
PRIPADA
- ONE DAJU MERU DISTANCE ISPITANIKA U ODNOSU NA PROSEK
KLASIFIKACIJA NIVOA INTELIGENCIJE ZA WB SKALU
DIJAGNOSTIKA PROCENA MENTALNE ZAOSTALOSTI
DA LI JE PREDIKCIJA MOGUA?
DOMET PREDVIANJA JE UTOLIKO KRAI UKOLIKO JE UZRAST
ISPITANIKA MLAI

PREDVIANJE MOE DA ZATAJI UKOLIKO ISPITANICI NEMAJU


DOVOLJNO ISKUSTVA U REAVANJU TESTOVA SITUACIONA
ANKSIOZNOST (ZBOG KOJE SE PREPORUUJE PRIPREMA)

PREDVIANJE NIJE MOGUE DOK RAZVOJ INTELIGENCIJE NIJE


ZAVREN.
KLASIFIKACIJA ZASNOVANA NA IQ NIJE DOVOLJNA!

DALJA PROVERA SE VRI KVALITATIVNOM ANALIZOM:


- TEST PONAANJA I
- REZULTATA

UPOREENJEM REZULTATA SA UINKOM NA OSTALIM TEHNIKAMA


REAVANJA SLUAJA TIMSKIM RADOM, PRI EMU JE TIM
SASTAVLJEN OD:
- PSIHOLOGA,
- LEKARA (PEDIJATAR, NEUROPSIHIJATAR),
- PEDAGOGA I
- SOCIJALNOG RADNIKA.

DOLL JE PRVI ISTAKAO VANOST PROCENE SOCIJALNO


ADAPTIVNE ZRELOSTI VINELAND SKALA
SQ- SOCIJALNI KOEFICIENT

PROCENJUJE USPENOST SNALAENJA U SOCIJALNIM, ODNOSNO


IRIM VANTESTOVNIM USLOVIMA

OVO JE ZNAILO PRIHVATANJE DVOSTRUKOG KRITERIJUMA


MENTALNE ZAOSTALOSTI:
- INTELEKTUALNOG I
- SOCIJALNO-ADAPTIVNOG

VINELANDOVA SKALA NAMENJENA JE ISPITANICIMA DO 25


GODINA STAROSTI.
NJOME SU OBUHVAENE SLEDEE KATEGORIJE ADAPTIVNOG
PONAANJA:
- OPTA SAMOSTALNOST
- SAMOSTALNOST U
- ISHRANI.
- OBLAENJU I
- UPRAVLJANJU SOBOM
- PRILAGOAVANJE PROFESIJI
- KVALITET KOMUNIKACIJA

KVALITET KRETANJA
NIVO SOCIJALIZACIJE
SNALAENJE U INTERPERSONALNIM ODNOSIMA
SENZO-MOTRORNA SPRETNOST

U NAOJ ZEMLJI POSTOJI ZAKON KOJI NAMEE OBAVEZU DA SE


MENTALNO ZAOSTALA DECA IDENTIFIKUJU I PRIPREME ZA
POSEBNO KOLOVANJE

UTVREN JE IQ KOJI GRANINO ODREUJE MENTALNU


ZAOSTALOST
NI JEDAN POSTOJEI INSTRUMENT NE MOE DA ZAOBIE
ARBITRARNI SUD KLINIARA, AK NI TEST INTELIGENCIJE
KLINIAR MORA DA BUDE MUDAR, JER TESTOVNI REZULTATI NE
POKRIVAJU SVE KRITERIJSKE OSOBINE MENTALNE ZAOSTALOSTI.

POREMEAJI INTELIGENCIJE
MENTALNA SUBNORMALNOST
Predstavlja zaustavljen ili nepotpun psihiki razvoj, gde je dolo do
poremeaja kognitivnih, govornih, motornih i socijalnih sposobnosti.

Nastaje u detinjstvu.

Prema stepenu intelektualne insuficiencije grupisane su u 3 kategorije:


debili, imbecili i idioti.

Prema ICD X, meunarodnoj klasifikaciji, diferenciraju je na laku, umerenu,


teku, duboku, druge i nespecifikovane mentalne retardacije.

LAKA MENTALNA RETARDACIJA (50-69)


Ove osobe naue da govore sa zakanjenjem.

Brinu o sebi (ishrana, higijena, kontroja sfinktera), sposobni su za praktine


jednostavnije poslove.

Imaju tekoe u kolovanju, posebno sa itanjem i pisanjem.

Emocionalno i socijalno su nezreli.

Obino, uz obrazovanje, uspevaju da savladaju neki zanat.

Sugestibilni su pa i podloni kriminalu i prostituciji.

Ne poseduju sposobnost uvianja bitnog.

UMERENA MENTALNA RETARDACIJA (35-49)


10

Usporen je razvoj jezikih sposobnosti

Ovladavaju osnovnim sposobnostima itanja i raunanja, sposobni su za


najjednostavnije poslove ali se retko potpuno osamostaljuju.

Imaju degenerativna obeleja: velike ui, poremeen oblik glave i nosa,


oteen sluh.

Mogu imati govorne defekte ili epileptike napade.

Mogu biti usporeni, nekomunikativni, plaljivi, emocionalno tupi ili veseli,


dobroudni, posluni, skloni seksualnim perverzijama.

U epizodama razjarenosti, dominira destruktivni bes.

Najee se smetaju u specijalne ustanove.

TEKA MENTALNA RETARDACIJA (20-34)

Slina je umerenoj mentalnoj retardaciji.


Dominiraju motorni deficiti i druga oteenja ili poremeaji razvoja CNS-a.

DUBOKA MENTALNA RETARDACIJA (ISPOD 20)

Ogranieno razumevanje i upotreba govora.


Neverbalna komunikacija je na nivou rudimentarnih formi.
Ogranieno su pokretni ili ak nepokretni.
Neophodni su im stalna pomo i nadzor.
Ne umeju da se uvaju spoljnih opasnosti.
Njihov ivot sveden je na elementarne nagone.
Imaju degenerativne stigmate: malog su rasta, velike ili izrazito male glave,
esto umesto govora isputaju ivotinjske krike, imaju Epi napade i oteena
ula.

Grupi mentalnih subnormalnosti pripadaju i:

KRETENIZAM uslovljen hipofunkcijom titne lezde. Karakterie ga


patuljasti rast dece i guavost. Postoji testast otok koe (miksedem), slaba
razvijenost genitalnog aparata i nesposobnost reprodukcije. Na mentalnom
nivou se kreu sve do idiotije.
LANGDON-DAUNOV sy tzv.mongoloidnost, To je nasledno oboljenje.
Takva deca imaju jedan hromozom vie (tj 47 hromozoma)- U izgledu
dominiraju: mikrocefalina glava, veliki jezik koji je van usne duplje, koso
postavljene oi.
Kao najei UZROCI OLIGOFRENIJE navode se: naslednost, poroajne
traume zbog nesrazmere izmeu veliine glave ploda i poroajnih puteva majke,
11

zapaljenje mozga, infektivne bolesti majke i ploda, biohemijski i endokrini


poremeaji.
DEMENCIJE

GUBITAK INTELEKTUALNIH SPOSOBNOSTI


Gubi se sposobnost upamivanja i due retencije upamenog, logikog
rezonovanja, kreativnog miljenja, shvatanja bitnog, uvianja kauzaknih odnosa
i vaza.
Ranije steeno znanje nestaje, gubi se spacio-temporalna orijentacija i javljaju
defekti etikih normi ponaanja.
Mogu biti trajne i privremene. Kod privremenih (npr. kod alkoholiara) stanje se
popravlja blagovremenim i adekvatnim leenjem.
Kod trajnih demencija, nastaje definitivno intelektualno propadanje ili
opustoenje linosti.
Postoji podela demencija na:
- globalne,
- lakunarne i
- shizofrene.

GLOBALNE DEMENCIJE praene su propadanjem svih intelektualnih


funkcija. Starost NE podrazumeva gubljenje intelektualnih kapaciteta linosti.
- PRESENILNE DEMENCIJE su heredo-degenerativna oboljenja (Pikova,
Alchajmerova demencija i Hantingtonova bolest).

LAKUNARNE DEMENCIJE prouzrokovane su najee arteriosklerozom


mozga i selektivno pogaaju pojedine psihike funkcije.

SHIZOFRENA DEMENCIJA zasad nema dokazanu organsku podlogu.


Nastaje zbog socijalne izolacije Sch bolesnika, koji ivei u autistikom svetu
regrediraju na nivo konkretnog miljenja. Demencija je atipina: bolesnici mogu
uspeno da reavaju komplikovane operacije, dok vrlo proste zadatke ne uspevaju
da ree.

PSEUDODEMENCIJA je jedna od manifestacija primitivnih zatitnih


psihogenih reakcija, u okviru kategorije reaktivnih psihoza. Razvijaju se na terenu
histrionino strukturisanih linosti, emocionalno nezrelih, labilnih i nesigurnih.
Svest je ouvana. Upadljivog su dranja zbog regresivnih oblika ponaanja (igraju
se ili se ponaaju kao da su glupi).
- Pseudodemencija nije simulacija, nesvesna je.
- Fenomenologija nestaje kad se konflikt razrei.

12