You are on page 1of 22

SADRAJ

UVOD.............................................................................................................................
Str. 2.
1.MODEL INTEGRALNOG SISTEMA.....................................................................
Str. 3.
1.2.INFORMACIONI SISTEMI POSLOVNIH FUNKCIJA...................................
Str. 4.
1.2.1.SISTEMI TRANSAKCIONE OBRADE PODATAKA..........................
Str. 6.
1.2.1.1.ZAHVATANJE I UNOS PODATAKA.................................................
Str. 6.
1.2.1.2.OBRADA PODATAKA..........................................................................
Str. 8.
1.2.1.3.ODRAVANJE I KORIENJE BAZA
PODATAKA OLTP SISTEMA..............................................................
Str. 9.
1.2.1.4.CLIENT/SERVER ARHITEKTURA OLTP..........................................
Str. 9.
2.POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI...............................................................
Str. 12.
3.PRIMENA INFORMACIONIH SISTEMA U
GRAEVINARSTVU..................................................................................... Str. 14
.
Str. 14
3.1. NOVI TRENDOVI KOJI SU U PRIMENI............................................
3.2. SOFTVERSKI PAKETI KOJI SU PRIMENI U
Str. 15
GRAEVINARSVU......................................................................................... Str. 18
ZAKLJUAK.....................................................................................................................
Str. 21
LITERATURA...................................................................................................

UVOD
Kljuna kategorija informatike, kao naune discipline su informacioni sistemi, i je
izriito sadrano u svim definicijama, koje se daju u vezi informatike kao nauke. U cilju
blieg odreivanja pojma informacionog sitema, neophodno je poi od njegove definicije.
Prema Roberta Thieranf-u: "Informacioni sistem je odreeni skup metoda, postupaka i
resursa, oblikovanih tako da se potpomogne postizanje nekih ciljeva".Ovde se misli na ciljeve
sistema, u kome funkcionie informacioni sistem, kao njegov podsistem.
Prema Burch i Strater: "Infomacioni sistem ine etiri osnovne komponente i to:
(1) operacije obrade podataka,
(2) metode obrade podataka, kompjuter i odnosna tehnologija,
(3) sistemska analiza i
(4) tehnike modeliranja".
Prema Alex Niederberger: "Informacioni sistem je sveukupnost svih informacionih
procesa u preduzeu".
Prema Dobreni S.: Informacioni sistem je skup ljudi i opreme, koji po odreenoj
organizaciji i metodama obavljaju prikupljanje, prenos, obradu, uvanje emorisanje) i
dostavljanje podataka i informacija na korienje". Imajui u vidu da su se esto, naroito u
poetnoj fazi razvoja, informatika i informacioni sistemi u celini, ili prevashodno, vezivali za
tehnoloki aspekr raunarske tehnologije, definicije informacionog sistema su dugo
naglaavale no tehnoloku komponentu. Mnoge definicije su polazile od toga da je IS nain
rrikupljanja, obrade, uvanja i distribuiranja informacija, to je u prvi plan isticalo tehnoloku
stranu informatike kao delatnosti. Ubrzo su se informacione nologije i informacioni sistmi
sve vie okretali prema upravljakim potrebama : rganizacije, tako da je njihov razvoj iao od
operativnih - transakcionih IS do IS za podrku odluivanju.

Sagledavajui na ovaj nain sutinu, informacioni sistem moemo definisati kao skup
metoda, postupaka i resursa, organizovanih da podre poslovanje, putem aurnog i pouzdanog
obuhvata podataka u procesu rada i odluivanja.
Pored kategorija informacionog sistema, kao to su metode, postupci i resursi (sa
podacima kao specifinim resursima u prvom planu), iz sutine ovakvog pristupa
identifikovanja informacionog sistema, proizilazi i vanost koncepcijsko - metodolokog
aspekta, koji se odnosi na auran i pouzdan obuhvat podataka, ne samo u procesima rada
(operativnog obavljanja poslova), ve i u procesima odluivanja. Za efikasnost informacionog
sistema, aurnost i pouzdanost su od prvorazrednog znaaja. Ovi zahtevi se mogu ostvariti
savremenim metodama organizovanja poslovanja, uz korienje raunarske infrastrakture, to
se u sutini svodi na automatizovanje radnih procesa i na toj osnovi razvijanje operativnih
-transakcionih IS i IS za podrku odluivanju.
Analizirajui navedene definicije informacionog sistema, moemo zakljuiti:

informacioni sistem je kompleksan i sloen podsistem, to je u direktnoj zavisnosti od


kompleksnosti sistema iji je on podsistem,
pojam informacionog sistema je iri od informacione tehnologije i
raunarske infrastrakture, jer se odnosi i na irok spektar metoda i postupaka, koje se
javljaju kao komponente informacionog sistema, u pristupu njegovoj realizaciji,
efikasan informacioni sistem neophodno je zasnivati na automatizovanju radnih
procesa, u cilju njegove pouzdanosti i aurnosti, cilj informacionog sistema je
usklaen sa ciljevima sistema u kome se javlja kao podsistem i u sutini ima zadatak
da obezbedi informatike pretpostavke za bolje funkcionisanje realnog sistema.

1. MODEL INTEGRALNOG SISTEMA


Ako organizaciju posmatramo kao sistem u kome su funkcije meuzavisne, onda njen
informacioni sistem treba integrisati na nain da obezbeuje informacije za sve funkcije koje
se nalaze u meuzavisnom odnosu. Ovakva integracija obezbeuje bolje funkcionisanje
pojedinih delova organizacije, njihovo meusobno razumevanje i koordinaciju, sa ciljem da se
ostvari bolja efektivnost i efikasnost organizacije.
Odluivanje u organizaciji se zasniva na znanju i aurnim i puzdanim informacijama o
poslovanju organizacije i njenom okraenju. Za sticanje takvih informacija neophodni su
znaajni, pouzdani, tani, konzistentni podaci lako dostupni i podloni analizi - neophodna je
integrisana analitika solucija" savremenog elektronskog poslovanja, za koju su od
sutinskog znaaja etiri vida integracije:
(a) tehnika integracije,
(b) ekonomska integracije
(c) integracija solucije i
(d) integracija zatvorene petlje".

Ovi vidovi integracije predstavljeni su na sledeoj slici.1


U vezi sa navedenim vidovima integracije treba pojasniti:

Preduslov uspene analize je tehnika integrisanost i usklaenost tehnologija


analitikih aplikacija;
Za kvalitetnu i konzistentnu analizu od popsebnog znaaja je ekonomska
integrisanost, koja se pre svega odnosi na usaglaene i na jedinstven nain definisane
bitne metrike i
Analitiki sistem organizacije treba da se zasniva na objedinjavanju informacija i
analiza celokupne organizacije.Integrisane analitike apliakcije omiguavaju
sveobuhvatno sagledavanje funkcionalne povezanoasti ukupnpg poslovanja.
Nakon donoenja odluke i njenog prevoenja u akciju, potrebno je pratiti efekte i
eventialno preduzimati korektivne mere. Na ovaj nain se ostvaruje integracija
zatvorene petlje" koja omoguava pored feedback i feedforward (predaju signala
unapred), ime se obezbeuje elektronska analiza poslovanja koja omoguuje ne samo
reaktivno i aktivno nego i proaktivno ponaanje u poslovanju organizacije.

1 Balaban. N., i saradnici, Informacioni sistemi u menachnentu, Savreraena administracija, Bepgrad, 2002, str.
279.

Slika 1. Integrisana analitika solucija


1.2.

INFORMACIONI SISTEMI POSLOVNIH FUNKCIJA

Da bi organizacija mogla da obavlja svoju misiju, ostvaruje ciljeve i realizuje izabranu


strategiju, mora da raspolae sa odredenim funkcijama, a funkcije raspolau sa skupom
procesa koji straraju vrednost za kupce i ostvaraju finansijke rezultate.
Fukcije, odnosno aktivnosti o kojima je re odnose se na nabavku, istraivanje i
razvoj, proizvodnju, upravljanje ljuskim resursima, marketing i prodaju, koji skupa ine
karike u tzv. lancu vrednosti (Valuve Chain) koga e preduzee nuditi tritu, odnosno
kupcima putem svojih proizvoda i usluga. Poreter 2 koristi lanac vrednosti kao strategijsko
analitiko sredstvo da se doe do izvora konkurentske prednosti unutar preduzea i u
povezivanju sa dragim preduzeima. Prema tome, konkurentska prednost jednog preduzea
nije uslovljena samo njegovim lancem vrednosti, zbog toga to je ovaj lanac vrednosti
ukljuen u vei tok vrednosti, koji Porter naziva sistem vrednosti. Imajui to u vidu, moe se
zakljiiti da odravanje trajnije konkurentske prednosti preduzea zavisi od sistema vrednosti
koji, pored lanca vrednosti preduzea, ukljuuje lanac vrednosti dobavljaa, lanac vrednosti
distributera i lanac vrednosti kupaca.
Koncept lanca vrednosti prihvaen je kao koristan pristup analizi za potrebe
efikasnijeg upravljanja poslovnim procesima u cilju sticanja konkuretske prednosti. Lanac
vrednosti predstavlja sistematian pristup oceni obavljanja svih aktivnosti preduzea i njihove
interakcije, posmatrano iz aspekta izvora konkuretske prednosti.
Analiza lanca vrednosti prua mogunost sagledavanja efikasnosti i efektivnosti
izvravanja svih poslovnih aktivnosti u lancu vrednosti preduzea, ali i njegovih poslovnih
partnera, to u krajnjem smislu moe posluiti za uporeevanje visisne i struktrure trokova
preduzee i njegovih konkurenata. Na ovaj nain se mogu indentifikaovati aktivnosti
preduzea koje mu obezbeuju konkuretsku prednost, odnosno trino vostvo, to moe
pomoi pri usmeravanju poslovnih resursa na takve aktivnosti.3
Generiki model lanaca vrednosti obezbeuje okvir koji organizacija korisii za razvoj
savremenih informacionih sistema, sledea slika.4
Polazei od modela lanca vrednosti i aktivnosti, odnosno procesa koje objedinjava, u
ovom poglavlju predmet naeg razmatranja su informacioni sistemi za podrku, unapreenje i
realizaciju poslovnih procesa. Ova vsta informacionih sistema se izgrauje na bazi razliitih
informacionih sistema, kao to su OLTP, PIS, OAS, KWS, MIS, DW uz korienje
2 Porter, M., Competitive Strategy: Techniques for Analyzing Industries and Competitors, Free Press, NewYork,
1980, chapter 2, str. 35-39.

3 O znaaju lanca vrednosti u ambijentu elektronskog poslovanja, videti ire u knjizi Vujovi, S.,
Eleketronskoposlovanje iposlovna inteligencija, Univerzitet Braa Kari" Beograd, 2005,polgavlje 7.

4 Balaban, N., i saradnici, Informacioni sistemi u menadmentu, Savremena administracija, Beograd, 2002.,
str.281.

klijent/server arhitukzure i platforme zasnovane na internestkim tehnologijama. Savremeni


koncept razvoja ovih sistema zasniva se na metodologiji planiranja poslovnih resursa
preduzea - ERP (Enterprise Resource Planning).

Slika 2. Generiki model lanca vrednosti

1.2.1. SISTEMI TRANSAKCIONE OBRADE PODATAKA


Za efikasno i efektivno izvravanje procesa, funcija i zadataka u organizaciji
neophono je razvijati informacione sisteme i softverske proizvode za procesiranje trensakcija
OLTP tehnologijom i agregrisanje podataka DW tehnologijom.
Tehnologija procesiranja podataka odnosi se na poslovne transakcije, odnosno
dogaaje u vezi sa poslovanjem. Transakciono procesiranje podataka podrava operacije
organizacije i predstavlja osnovu operativnih informacionih sistema. Danas se obino OLTP
zasniva na E-R (EntityRelationship) modelima podataka, sistemima za upravljanje relacionim
bazama podataka, SQL upitima u vezi sa operativnim informacionim potrebama korisnika.
Transakcioni procesni sistemi koriste se za ostvarivanje strategijske uloge u poveanju
konkurentske prednosti preduzea. U torn cilju koristi se Internet, ekstranet i druge mree, za
povezivanje sa njihovim kupcima ili dobavljaima u realnom vremenu u cilju on line
transakcionog povezivanja. Podaci transakcionih baza koriste se za formiranje integralnog
skladita podataka (DW) koje se koristi za strategijsko upravljanje organizacijom.
1.2.1.1.

ZAHVATANJE I UNOS PODATAKA

Zahvatanje i unos podataka u savremenim uslovima odvija se u on line real time renu
rada na radnim mestima na kojima se odvijaju pojedine aktivnosti. Na ovaj nain se
automatizuju poslovne aktivnosti i unos podataka. Na sledeoj slici prikazan je
automatizovani unos podataka.

Slika 3. Automatizovani unos podataka


Ovaj nain unosa podataka ima znaajne prednosti u odnosu na tradicionalni unos
podataka, to se ogleda u:5

zahvatanje i unos podataka je na izvora gde se odvijaju transakcije i gde se generiu


podaci,
aurnost u zahvatanju podataka je trenutna, s obzirom da se podaci
zahvataju u momentu nastanka preko PC i/ili POS terminala,
zahvatanje podataka se vri automatizovano sa itljivih medija (ita bar koda,
optiki ita znakova, ita karaktera ispisanih magnetnom supstancom) ili
unosom podataka preko tastature PC. Sredstva koja se najee koriste za upos
podataka su: PC, inteligentni transakcioni terminali, ureaji automatizovanih blagajni,
skeneti, ureaji za prepoznavanje glasa itd.

5 Vujovi S., Poslovna informatika, Slobomir P. Univerzitet, 2006.


7

1.2.1.2.

OBRADA PODATAKA

Obrada podataka u OLTP sistemima moe se vriti na dva naina: paketnom obradom
i interaktivnom on line obradoma, sledea slika.
Paketna obrada podrazumeva periodinu obradu tokom vremena skladitenih
transakcionih podataka. Na primer, podaci o osoblju i njihovim uincima se memoriu u
odreenim fajlovima, a potom se periodino obrauju i izraunavaju zarade.

Slika 4. Paketna i on line interaktivna obrada podataka6


Interaktivna obrada, odnosno on line obrada u realnom vremenu, podrazumeva da se
podaci obruju neposredno po nastanku i potom unose u baze podataka. Podaci su
memorisani na uredajima sa direktnim pristupom i trenutno su dostupni na upite
6 Vujovi S., Poslovna informatika, Slobomir P. Univerzitet, 2006.
8

korisnoicima. Primeri ovakvih obrada su brojni, kao na primer, altersko poslovanje,


rezervacije karata u avionskom saobraaju, aplikacije nabavke, prodaje, upravljanja zalihama
itd.
1.2.1.3.

ODRAVANJE I KORIENJE BAZA PODATAKA OLTP SISTEMA

Odravanje baza podataka OLTP sistema odnosi se na modifikovanje podataka, ili


upisivanje novih, odnosno brisanje postojeih podataka u bazama. Odravanje ovih baza u
aurnom stanju predstavlja znaajnu aktivnost koja je u direktnoj vezi sa nesmetanim
odvijanjem operativnih poslova, kao i stavlajnjem na raspolaganje aurnih podataka u vidu
izvetaja zainteresovanim korisnicima i unosa podataka u DW, DSS i ES.
Korienje baze podataka moe biti u cilju:

sainjavanja dokumenata i
dobijanje odgovora na upite.

Sainjavanje dokumennata u transakcionom sistemu na osnovu podataka u bazama


vri se za operativne potrebe i potrebe menadmenta. Za operativno potrebe mogu se
sainjavati razna dokumenta, kao na primer, porudbine, izvetaji, povtde, fakture, nalozi itd.
Ako se iz baza podataka OLTP sistema obezbeuju izvetaji za menadere, onda su ove baze
u funkciji upravljakih informacionih sistema. Korienjem podataka ovih baza za
izvetavanje menadmenta ima ogranien domen i uglavnom je orijentacija na obradu minulih
podataka.
Obradu upita u bazama podataka OLTP sistema, u client/server okruenju, korisnik
moe vriti putem Internet, intranet, ekstranet i Web brauzer ili upitne jezike (SQL),
postavljajui upite i prihvatajui odgovore. Odgovori se dobijaju u vidu ekranskih izvetaja.7
1.2.1.4.

CLIET/SERVER ARHITEKTURA OLTP

Razvojna platforma savremenih OLTP sistema je client/server arhitektura, kao


najraireniji oblik decentralozovane obrade podatak. Osnovna odlika client/server modela
obrade podataka je deljenje obrade izmeu klijenta" i servera", tako da se svi procesi obrade
klasifikuju na: serverske proces i klijentske procese.
Klijent je korisniko mesto u sistemu, koje alje podatke serveru i od servera zahteva
usluge. Klijentsko mesto (obavlja klijentske poslove) je opremljeno radnim stanicama, desk
top ili lap top raunarima. Server prua isluge serverskih procesa.
Konfiguracija clijent/server modela obrade podataka sastoji se iz:

jednog ili vie servera,


vie klijenata,

7 Veinovi M., Jevremovi A., Uvod u raunarske mree, Univerzitet Singidunum, Beograd 2007.
9

komunikacionog sklopa.

Komunikacioni sklop predstavlja hardversko-softverske elemente koji vre


komunikaciju izmedu servera i klijenta i uestvuju u izvravanju klijentskih i serverskih
procesa. Danas je najee u upotrebi troslojna arhitektura client/server sistema distribucione
obrade podataja, prikazana na sledeoj slici.
Serveri su raunari opte namene koji su konfigurirani prema potrebama organizacije,
veliini i sloenosti baza podataka, zahtevima za komunikacijom i ostalim zahtevanim
performansama. Serveri upravljaju resursima podataka i daju podrku upravljanju obradom
podataka. Aplikativni serveri pokreu transakcije obrade podataka, vre transformaciju
podataka, podravaju komunikacije izmeu klijenta i aplikativnog servera.
Klijenti omoguavaju korisniki interfejs, i zadueni su za rad sa ekranskim formama,
upotrebu menija, grafikog interfejsa, prikaz izvetaja ili tapanje, obezbeenje interaktivnog
dijaloga sa klijent/aplikativni server. U skaldu sa troslojnom arhitekturom, rasporeen je i
odgovarajui softver. Na serverima se nalaze sistemi za upravljanje bazama podataka, dok su
na aplikativnim serverima instalirane aplikacije informacionog sistema, a na klijentima su
instalirani programi za upravljanje korisnikim interfejso aplikacije. Ova arhitektura se u
savremenim uslovima razvija kao Web aplikacija, to znai da ulogu programa za upravljanje
korisnikim interfejsom preuzima neki od programa (brauzer) za pristup Internet/Web
serverima.8

8 Milosavljevi M., Veinovi M.,Grubor G., Informatika, Univerzitet Singidunum, Beograd 2009.
10

Slika 5. Troslojna arhitektura client / server sistema

11

2. POSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI


Organizacije su uglavnom strakturisane prema funkcionalnim oblastima i procesima,
kao to su: proizvodnja i/ili usluge, istraivanje i razvoj, marketing, raunovodstvo, finansije,
kadrovi i dr. Svaka od ovih funkcija ima specifine potrebe za informacijama, ali i zajednike
potrebe za nekim informacijama. U okviru pojedinanih funkcionalnih celina postoje razliiti
nivoi upravljanja: strategijsko, taktiko i operativno upravljanje, koji svaki za sebe ima
specifine potrebe za informacijama, i na tim osnovama se razvijaju pojedinani funkcionalni
upravljaki IS. Kako postoje zajednike potrebe za informacijama, koje u nekim sluajevima
mogu biti od interesa za sve funkcionalne oblasti a u drugim samo za neke, neophodno je da
se funkcionalni IS poveu, odnosno integriu.
Integrisanje funkcionalnih IS najee se ostvaruje primenom baza podataka i sistema
upravljanja bazama podataka - DBMS (Data Base Management Systemsj.Na ovim osnovama
razvijeni su postupci, metode, metodologije i sradstva za projektovanje i razvoj IS.
Upravljaki informacioni sistem sadri posebne fajlove za svaki funkcionalni sistem i
zajedniku bazu podataka. U skaldu sa ovakvom konceptualnom strukturom upravljakog IS,
raspoloiv je specifian softver za pojedinane funkcionalne upravljake podsisteme i
zajedniki (opti) softver za sve funkcionalne upravljake IS (sistem upravljanja bazama
podataka, baze modela za analizu podataka, modela za planiranje itd).
Za formiranje pojedinanih funkcionalnih upravljakih sistema koriste se sledei
izvori podataka: strategijski plan odganizacije, interni izvori podataka funkcionalnih celina,
izvori podataka o drugim funkcionalnim celinama posmatrane organizacije i eksteni izvori
podataka.
Integrisanost informacionog sistema organizacije podrazumeva:

jedinstvenu bazu podataka, ije resurse dele sve aplikacije;


posebne aplikacije za svaki funkcionalni sistem sa automatizovanim
procesima;
ugradnju metoda i tehnika u aplikativna softverska reenja koja koriste
menaderi i drugi korisnici za upravljanje procesima i odluivanje.

Na sledeoj slici prikazana je ema integralnosti informacionog sistema organizacije


sa odgovarajuim funkcionalnim oblastima, odnosno poslovnim procesima, koji predstavljaju
informacione podsisteme.
Kao to se iz prikazane eme vidi integralni informacioni sistem organizacije sastoji se
iz sledeih podsistema:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

informacionog podsistem planiranja,


informacionog podsistema istraivanja i razvoj a,
informacionog podsistema marketinga,
informacionog podsistema nabavke,
informacionog podsistema upravljanja proizvodnjom,
informacionog podsistema prodaje i distribucije,
informacionog podsistema raunovodstva i finansija,
12

8. informacionog podsistema ljudskih resursa.


Svaki od navedenih informacionih podsistema zahteva poseban razvoj a potom
objedinjavanje u integralni informacioni sistem organizacije.9

Slika 6. Integralnost informacionog sistema organizacije

3.PRIMENA INFORMACIONIH SISTEMA U GRAEVINARSTVU


9 Milosavljevi M., Veinovi M.,Grubor G., Informatika, Univerzitet Singidunum, Beograd 2009.
13

Posebna karakteristika svake organizacije:


informacioni deo (povezuje upravljaki deo sa izvoako-tehnikim podsistemom)
Sutina je obezbediti zadovoljavajue informacione procedure kao odgovor na zahteve
graevinskih procesa .
Odvija se u nekoliko nivoa:
Primena savremenih instrumenata i tehnoloke opreme koja u sebi ukljuuje
raunarski podran rad
(primer geodetske opreme, automatizovane fabrike betona i drugo)
Poveanje brzine komunikacije i razmene podataka usled povezivanja u
raunarske mree:
LAN, ((engl. Local Area Network) je skup raunara koji su povezani u jednu
raunarsku mreu, na relativno malom prostoru, kao to su kancelarija, vie
kancelarija ili zgrada)
WAN, (WAN akronim od Wide Area Network (Raunarska mrea irokog
podruja u bukvalnom prevodu, ili irokopojasna mrea u slobodnom
prevodu) je raunarska mrea koja pokriva ire podruje - grada, regiona ili
drave)
Internet (globalna raunarska mrea)
Ubrzano procesiranje podataka u informacionom sistemu usled poveanja
karakteristika hardvera i primene savremenih softverskih reenja (softverska
reenja za razliite faze graevinskog projekta, raunovodstveni paketi, ERP,
DMS i drugo).
Informacione
tehnologije
primenjene
u
prateim
oblastima
(evidencija radnog vremena, video nadzor, IP telefonija, GPS praenje vozila i
drugo)
3.1. NOVI TRENDOVI KOJI SU U PRIMENI
Integrisani poslovni informacioni sistemi tipa ERP (Enterprise Resource Planning),
Sistemi za upravljanje dokumentacijom u elektronskom obliku, tj. DMS (Document
Management System) i
Sistem za upravljanje projektima, odnosno EPM (Enterprise Project Management).
ERP (Enterprise Resource Planning)
Razvoj IS uz potpunu integralnost softverskih aplikacija, odnosno jedno skladite
podataka kao zajedniki resurs koji dele sve aplikacije. Obezbeuje se registrovanje
svih poslovnih transakcija u realnom vremenu (tzv. On-Line Transaction Processing),
neprekidno skraenje trajanja poslovnih procesa i njihovo kontinuirano poboljanje
putem reinenjeringa.

14

DMS (Document Management System)


Poseban podsistem za upravljanje dokumentacijom na projektu ali je najbolje
reenje da se to prati centralizovano na nivou celog preduzea.Veliki utroak vremena
na: kreiranje razliitih dokumenata, njihovo traenje, reviziju i ponovno kreiranje.
Dodatni problem - sreivanje i odlaganje dokumentacije. Oko 90% znanja jedne
organizacije nalazi u dokumentima. Svetski poznata DMS reenja su: EMC
Documentum, IBM FileNet, Oracle Stellent, Microsoft - SharePoint i dr.
EPM (Enterprise Project Management)
Primena raunara, kada je upravljanje projektima u pitanju, je zapoela
automatizovanjem tehnike mrenog planiranja. Daljim razvojem dolo se do
integrisanih softverskih alata za upravljanje projektima zahvaljujui kojima se itav
proces upravljanja preduzeem postepeno automatizuje i prenosi u informatiko
okruenje. Integrisano reenje koje spaja funkcionalna radna mesta, projektne timove i
rukovodstvo preduzea. Rukovodilac projekta moe da kontrolie svaki aspekt
upravljanja projektnim ivotnim ciklusom od planiranja do okonanja projekta.

3.2. SOFTVERSKI PAKETI KOJI SU U PRIMENI U GRAEVINARSTVU


Na naim prostorima primenjuju se najee dva alata za upravljanje projektima:
Primavera Project Planner i Microsoft Project.
Programi za obradu teksta (word processing - WP) omoguavaju:
unoenje,
izmenu (editovanje),
premetanje,
skladitenje i
tampanje tekstualnih informacija.
Mnogi programi iz ove kategorije sposobni su jo i da: proveravaju pravopis,
gramatiku korektnost, kao i upotrebu interpunkcije u unetom tekstu. Veina novijih
programa opremljena je, takoe, i zavidnim grafikim mogunostima Mogue je u
svakom trenutku nainiti neophodne izmene u prethodno sauvanom dokumentu,
zatim odtampati novu kopiju koja e se distribuirati na eljene adrese.

15

Najpoznatiji programi za obradu teksta su:


Word (Microsoft)
WordPerfect (Corel)
Primena osnovnih aplikativnih programa za obradu teksta i tabline proraune
Programi za tabline proraune dizajnirani su sa ciljem da ljudima pomognu
u reavanju problema.
Radna tabela (spreadsheet) se sastoji od redova i kolona sa podacima ili
informacijama.
Presek svakog reda i kolone naziva se elija - cell
Nove informacije mogu se upisivati preko starih informacija,
lako auriranje i preraunavanje.
Pomou jednostavnih instrukcija, moe se izvriti sabiranje numerikih
podataka po kolonama, izrauna procentualne vrednosti ili neke druge
komplikovanije funkcije.
Omoguavaju ljudima koji ih koriste da budu znatno efikasniji i produktivniji.
Najpoznatije aplikacije koje se koriste za tabelarne proraune su:
Excel
Quatro Pro
Programi za crtanje i projektovanje pomou raunara
Termin raunarsko projektovanje podrazumeva projektovanje sistema i/ili
procesa uz podrku raunara.
Raunarsko projektovanje je jedan od moguih prevoda sa Engleskog
originalnog izraza Computer Aided Design (CAD) koje su vezane za aktivnosti
projektovanja i konstruisanja primenom raunara.
Modeliranje u projektovanju putem raunara je sloen proces koji se sastoji od
vie meusobno povezanih faza.

16

U osnovne faze projektovanja spadaju:


Postavka zadatka na osnovu definisanog problema
Koncepcija rada i metodologija grafikog projektovanja objekata
Reavanje problema
Verifikacija reenja

17

ZAKLJUAK
Osnovna funkcija IS je snabdevanje menadmenta potrebnim informacijama u cilju
sagledavanja ponaanja organizacije i preduzimanja aktivnosti u vezi planiranja,
organizovanja, usmeravanja i kontrolisanja, kako bi se postigao odriv razvoj, rast i
prosperitet organizacije. IS e zadovoljiti svoju misiju ako obezbedi prave informacije, u
pravo vreme, na pravi nain, pravom korisniku. IS e zadovoljiti oekivanja ukoliko udovolji
sledeim zahtevima:

Obezbedi informacije za donoenje adekvatnih odluka strategijskog, taktikog i


operativnog karaktera u preduzeu;
Ostvari distribuiranost informacija prema potrebama pojedinih delova organizacije i
pojedinih korisnika;
Obezdedi pravovremenost dobijanja informacija za korisnike;
Obezbedi selekciju informacija i primerenu koliinu informacija prema potrebama
korisnika;
Obezbedi mogunost dobijanja potrebnih informacija prema unapred dogovorenom
vremenu i obliku, kao i ad hoc postupkom iz baza podataka.

IS treba da omogui menaderu upravljanje organizacijom na najbolji nain, uz


zadovoljavajue obavljenje funkcija:

planiranja,
organizovanja,
rukovoenja i
kontrolisanja.

Planiranjem menaderi vre izbor ciljeva (budue eljeno stanje koje organizacija
nastoji da ostvari), strategije, politike, programa, projekata i akcija, kako bi se ciljevi mogli
ostvariti. Planiranjem se nastoji relativizovati neizvesnost koju donose budue promene.
Postoje tri nivoa planiranja:

strategijsko planiranje,
taktiko planiranje i
operativno planiranje.

18

Strategijsko planiranje odnosi se na utvrivanje misije i strategijskih ciljeva


organizacije. Ovaj vid planiranja, posmatran kao proces, odnosi se na postavljanje
strategijskih ciljeva, odreivanje politike i programa organizacije, kako bi se ostvarili
postavljeni ciljevi. Pod politikom se podrazumeva opti okvir voenja akcije, a pod
programom se podrazumeva postupak i nain realizacije postavljenih ciljeva i politike.
Da bi se stekla opta slika o zadacima IS u vezi sa strategijskim planiranjem,
navodimo aktivnosti ovog vida planiranja, za koje je potrebno obezbediti informacije:

definisanje ciljeva organizacije,


analiza i ocenjivanje aktuelnih ciljeva i planova,
istraivanje okruenja,
analiza i definisanje potencijala organizacije,
utrivanje promena u aktuelnoj strategiji,
izbor najboljih strategijskih alternativa,
izbor i primena odgovarajue strategije,
praenje uinaka.

Taktiko planiranje odnosi se na izvravanje strategijskih planova po pojedinim


delovima organizacije (organizacionim jedninicama), polazei od utvrivanja taktikih
ciljeva. Taktiki ciljevi se utvrduju kao zadaci koje organizacione jedinici izvravaju, da bi se
ostvarili strategijski ciljevi organizacije. Taktiko planiranje je srednjeronog karaktera.
Operativno planiranje obuhvata operativne ciljeve i detaljnu specigfikaciju aktivnosti
pojedinih organizacionih jedinica za ostvarivanje tih ciljeva.
Organizovanje se odnosi na utvrdivanje aktivnosti koje treba obaviti, strukturisanje
ovih aktivnosti u poslove kao zaokruene celine, utvrdivanje radnih jedinica za njihovo
obavljenje i radnih mesta kao izvrilaca ovih poslova. Organizovanjem se utvruju relacije
izmeu izvrilaca i nadredenih rukovodilaca, sa precizno utvrdenim obavezama jednih i
dragih.
Rukovoenje ili voenje. kao je to u savremenij teoriji menadmenta definisano,
usmereno je na oveka, meuljudske odnose i na znaaj ljudskog potencijala u ostvarivanju
ciljeva organizacije. Voenje znai kreiranje atraktivne kulture i vrednosti, komuniciranje
ciljeva u organizaciji, kao i razvijanje elje zaposlenih da ostvaruju vrhunske rezultate".
Priroda voenja je da stimulie, koordinira, usmerava i motivie aktivnosti podreenih u
pravcu postavljenih ciljeva i zadataka. Vodenje je prosec usmeravanja kadrovskih potencijala
organizacije ili sposobnosti jedne ili vie osoba - rukovodilaca da se kroz medusobnu
saradnju, komuniciranje i rasporeivanje utie na radno angaovanje i motivaciju dragih
radnika, da efikasnije izvravaju postavljene zadatke i doprinose ostvarivanju organizacionih
ciljeva.
Kao to je istaknuto, voenje je proces, a svaki proces zahteva odreene aktivnosti a
aktivnosti zahtevaju informacije.
Rukovoenje ukljuuje: rukovodioca, sledbenika, situaciju. Za uspenog rakovodioca
je potrebno da poznaje sebe, razume podreene i situaciju u kojoj deluje.

Kontrolisanje i planiranje su komplementarni. Izmeu ove dve funkcije


menadmenta postoji interakcija: planiranje odreuje smisao i svrhu kontrolisanja. Da bi se
utrdilo u kojoj meri planirano korespondira sa postignutim. Kontrolisanje je potrebno kako bi
se mogao eventualno korigovati postavljeni plan, i nije ga moguie uspeno sprovesti bez
aurnog i pouzdanog IS.
Na osnovu razmatranih funkcija menadmenta, sasvim je jasno da su aktivnosti
menadmenta veoma raznovrsne i da se obavljaju u kratkim vremenskim rokovima, to znai
na su menaderima potrebne raznovrsne i aurne informacije.
Pored razliitih aktivnosti koje utiu na raznovrsnost informacija, potreba za
informacijama se diferencira i prema nivoima upravljanja, koji u organizaciji mogu biti
strategijski, taktiki i operativni nivo upravljanja.
Za navedene nivoe upravljanja vezani su uslovi odluivanja koji mogu imati karakter
izvesnosti i neizvesnosti. Donoenje odluka u uslovima neizvesnosti karakteristino je za vie
nivoe upravljanja.
Uslovi izvesnosti za donoenje odluka postoje ako se mogu precizno definisati
alternativne akcije i ako je poznat ishod za svaku od ovih akcija. Uslovi neizvesnosti za
donoenje odluka postoje ako se ne mogu precizno definisati alternativne akcije i ako je
verovatnoa ishoda pojedinih akcija nepoznata.

Strategijskom nivou upravljanja potrebne su informacije irokog spektra internog (iz


organizacije) i eksternog (iz okruenja) karaktera, agregirane u vidu sumarnih pregleda sa
naglaenom kvalitativnom komponentom. Suprotno ovim zahtevima, za nivo operativnog
upravljanja potrebne su detaljne interne informacije, preteno kvantitativnog karaktera.
Taktikom nivou upravljanja potrebne su preteno interne informacije, esto istorijskog
karaktera. Zadatak je informacionog sistema da izvri diferencijaciju informacija prema
potrebama pojedinih nivoa odluivanja.

LITERATURA
Balaban. N., i saradnici, Informacioni sistemi u menadmentu, Savreraena administracija,
Beograd, 2002, str. 279.
Veinovi M., Jevremovi A., Uvod u raunarske mree, Univerzitet Singidunum, Beograd
2007.
Vujovi, S., Eleketronskoposlovanje iposlovna inteligencija, Univerzitet Braa Kari"
Beograd, 2005.

Vujovi S., Poslovna informatika, Slobomir P. Univerzitet, 2006.


Milosavljevi M., Veinovi M.,Grubor G., Informatika, Univerzitet Singidunum, Beograd
2009.
Porter, M., Competitive Strategy: Techniques for Analyzing Industries and Competitors, Free
Press, New York, 1980.