Kada povuete samo jednu stvar u prirodi, shvatiete da je privrena za itav svet.

OSNOVNI POJMOVI EKOLOGIJE

Netaktino gaenje planete
Naselili smo sve kontinente osim Antarktika i crpimo bogatstva useve i stoku, naftu i minerale,
drvo i plodove mora iz svakog kutka Zemlje. Svaki na izbor, od hrane koju jedemoU zadnjih
24 sata uniteno je vie od100.000 hektara tropskih uma. Punih 13miliona tona otrovnih
hemikalija isputenoje u nau ivotnu sredinu. Vie od 45.000ljudi je umrlo od gladi, od kojih je
38.000do mestagdeivimoi naina na koji odlazimo dece; vie od 130 vrsta biljaka i ivotinja na
posao ili u kolu, sve to utie na svet oko nas. Stanovnitvo i sticanje bogatstva su dva najvea
pokretaa ljudskog delovanja. Ljudi u najbogatijim dravama koriste u proseku
desetostruko vie resursa od onih u najsiromanijim.
izumrlo je delovanjem oveka. I sve to se dogodilo u zadnjih 24 sata.
Tom Hartman: Poslednji dani planete Zemlje
National geographic 2008
Prema podacima FAO svega 1/3 oveanstva se hrani zadovoljavajue. je loe ishranjena redovno
gladuje 1/8. 50 miliona ljudi u svetu godinje umire od gladi. Proizvodnja hrane po stanovniku opada!
Ako bi se iskoristile sve mogunosti, koje nauka danas poznaje, na ovoj planeti bi se mogla
proizvoditi hrana za 35 milijardi ljudi.
Prema podacima FAO svega 1/3 oveanstva
se hrani zadovoljavajue. je loe ishranjena redovno gladuje 1/8. 50 miliona ljudi u svetu godinje
umire od gladi.
Proizvodnja hrane po stanovniku opada! Vrlo alarmantno potrebna je meunarodna pomo i
solidarnost. Finansijska, struna.. a i smanjenje nataliteta.
Do prve milijarde bilo je potrebno 4 miliona godina, do druge 80 godina, za treu 35, a za
etvrtu 10 godina DEMOGRAFSK7A
MOGUNOST POVEANJA PROIZVODNJE HRANE U SVETU:
1. OSVAJANJE NOVIH POVRINA
2. POVEANJE PRINOSA PO JEDINICI POVRINE
3. GAJENJE INTENZIVNIJIH VRSTA NA RAUN MANJE PRODUKTIVNIH
4. SMANJENJE
GUBITAKA
PRI
UBIRANJU, TRANSPORTU, SKLADITENJU I
PRERADI
5. SMANJENJE BROJA RADNE STOKE I UVOENJEM MEHANIZACIJE
6. INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA HRANE PRIMENOM NOVIH TEHNOLOKIH
POSTUPAKA

Definicija ODRIVE POLJOPRIVREDE

Odriva poljoprivreda je nain proizvodnje koji, posmatran u duem vremenskom periodu, unapreuje
kvalitet ivotne sredine i resusrse na kojima se proizvodnja zasniva, zadovoljava
Karakteristike odrive poljoprivrede
Odriva poljoprivreda (sustainable agriculture) oznaava odravanje u egzistenciji ili
ouvanje tokom dueg vremenskog perioda
Treba da zadovolji potrebe oveka za hranom i vlaknima
ovekovepotrebe za hranom i vlaknima, ima
Unapreuje kvalitet ivotne sredine i prirodnih resursa
ekonomsku isplativost i unapreuje kvalitet ivota
farmera i celokupnog drutva.
Omoguavaja efikasno korienje neobnovljvih izvora energije i racionalizaciju korienja
kapaciteta na farmi
Povezuje prirodne (bioloke) cikluse unutar farme
Unapreuje kvalitet ivota farmera i drutva kao celine

Sistemi odrive poljoprivrede

BIOLOKA POLJOPRIVREDA/EKOLOKA POLJOPRIVREDA
INTEGRALNA BILJNA PROIZVODNJA
POLJOPRIVREDA SA MINIMALNIM ULAGANJIMA (LOW INPUT AGRICULTURE)
DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA (Best management practice)
BIODINAMIKA POLJOPRIVREDA
ORGANSKA POLJOPRIVREDA
BIOLOKA POLJOPRIVREDA/EKOLOKA POLJOPRIVREDA

BIOLOKA POLJOPRIVREDA/EKOLOKA POLJOPRIVREDA su pojmovi koji u irem smislu

podrazumevaju razliite naine i metode sprovoenja odrive poljoprivrede na gazdinstvu
Ekoloka proizvodnja neizostavno ukljuuje i paljivo razmatra sve aspekte ouvanja ivotne
sredine i meusobnih odnosa svih delova agroekosistema.
Re bioloka ukazuje na povezanost procesa proizvodnje sa ivim organizmima, biljkama,
ivotinjma i mikoorganizmima, ali bi se moglo rei da je celokupna poljoprivredna
proizvodnja bioloka. Naime, ne postoje poljoprivrede metode iji krajnji rezultat nema
bioloka svojstva. Meutim termin bioloka poljoprivreda je korien od samo poetka
nastanka ovakvog naina proizvodnje naglaavajui znaaj i vanost ouvanja ivih organizma u
prirodi i aktivaciju biolokih procesa.

INTEGRALNA BILJNA PROIZVODNJA

Odnosi se na one vidove poljoprivredne proizvodnje u kojima se racionalnije i strunije
upotrebljavaju pesticidi, mineralna ubriva i sl.
Ovakav nain poljopriverede se nemoe nazvati biolokom niti organskom proizvodnjom, ali moe
predastavljati jedan od naina preusmaravanja u tom pravcu.
Premda ve dui niz godina ima tendenciju da preraste u opte prihvaeni koncept, proizdvodi
dobjeni na ovaj nain imaju otean plasman jer ne pripadaju konvencionalnoj niti organskoj
proizvodnji, te zbog toga nisu u dovoljoj meri prepoznati od strane kupaca.

POLJOPRIVREDA SA MINIMALNIM ULAGANJIMA (LOW INPUT AGRICULTURE)

Sistem proizvodnje koji pokuava da optimizuje primenjene mere i korienje unutranjih
resursa, da smanji korienje inputa koji nisu poreklom sa farme (ubriva, pesticidi) ukoliko i ako je
to mogue i izvodljivo.
Podrazumeva smanjenje trokovi njenog izvoenja, izbegava se zagaenje zemljita i voda,umanjuje
prisustvo ostataka pesticida
U sutini ovakav sistem se zasniva na smanjenom angaovanju spoljanjih inputa i oslanjanju na
resurse unutar farme (stajnjak, pokrovni usevi, zelenino ubrivo, obrada zemljita i dr.)
Naziv poljoprivreda sa niskim ulaganjima za izloen koncept proizvodnje je sasvim
sigurno neodgovarajui, nedovoljno jasan i moe navesti na pogrene zakljuke.
DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA (Best management practice - BMP)
Predstavlja koncep biljne proizvodnje koji se zasniva na primeni raspoloivog znanja u
upotrebi prirodnih resursa na odrivim principima, kako bi se proizvela sigurna, zdravstveno
bezbedna hrana i drugi poljoprivredni proizvodi, na
human nain i uz obezbeivanje ekonomske isplativosti i drutvene stabilnosti.
BIODINAMIKA POLJOPRIVREDA
BIODINAMIKA POLJOPRIVREDA svoj koncept i metode duguje Dr. Rudolfu tajneru
(1924. godine)
Ovaj Austriski filozof i naunik je prouavao i opisivao sile prirode kojima je pridavao velik
znaaj, opisujui
Dobra poljoprivredna praksa se bazira na kontroli kritinih taaka u proizvodnji
(H.A.C.C.P.) i kvaliteta proizvoda datih u okviru regulative Svetske zdravstvene organizacije
Codex Alimentarius .
U okviru BMP potrebno je poznavati, razumeti, planirati, meriti, beleiti, kontrolisati i upravljati
proizvodnim sistemom kako bi se ostvarili utvreni drutveni, proizvodni i ekoloki ciljevi.
specifine postupke i preparate koji e omoguiti farmerima proizvodnju u skaldu sa njenim
zakonima.
Biodinamiki sistem biljne proizvodnje se zasniva na odreenim biljnim preparatima koji indukuju
procese razlaganja stajnjaka, odnosno komposta.
Hrana proizvedena na ovaj nain polee kriterijumima kontrole, stroijim od sertifikacije i kontrole u
organskoj proizvodnji, a obavalja je inspekcijska kua Demetar.

Organska poljoprivreda
Proizvodnja hrane visoke hranjive vrednosti u dovoljnim
TRADICIONALNA POLJOPRIVREDA = ORGANSKA POLJOPRIVREDA?
SPECIFINOSTI ORGANSKE
koliinama
Proizvodnja u skladu sa bilokim principima
Podsticanje bilokih ciklusa ukljuujui mikroorganizme, floru i faunu zemljita, biljke i ivotinje
Dugorono odravanje i poveavanje plodnosti zemljita
Korienje obnovljivih izvora energije
Smanjenje spoljanjih inputa, a maksimalno korienje resursa u okviru farme
Humaniji uslovi za gajenje domaih ivotinja
Podsticanje biodiverziteta
Ouvanje interesa proizvoaa
TA IM JE ZAJEDNIKO ?
Nema upotrebe pesticida, mineralnih ubriva, hormona rasta, antibiotika....
Bez GMO
Korienje organskih ubriva
Radno intenzivna
POLJOPRIVREDE
Zakonska regulativa
Korienje M.B. preparata za suzbijanje insekata
Korienje insekata predatora
Feromonske klopke
Visokoprinosne ali tolerantne sorte i hibridi
Zelenino ubrenje, pokrovni usevi
Specifina mehanizacija
(drljae, sejalice i sl)
Biofertilizatori, aktivatori komposta
Specifinosti tehnologije gajenja biljaka u organskoj poljoprivredi
Prilagoena uslovima na gazdinstvu i stanju parcele u cilju poveanja proizvodnog
kapaciteta i podsticanja procesa samoregulacije
Sloenija, kontinuirana, povezana
Poinje prelaznim periodom
Neophodno razumevanje odnosa u agreoekosistemu
Zasnivanje ekokoridora i cvetnih pojaseva
buffer zone
~ Stvaranje organske materije u slobodnoj prirodi i u poljoprivredi ~
~ Poreenje poljoprivredne proizvodnje i industrijske proizvodnje ~
Po prirodi i poreklu svojih proizvoda poljoprivredna proizvodnja deli se na:
Njegov cilj je maksimalni kvantitet i kvalitet, ali u granicama ekonominosti.
U novije vreme tu sve vie figurira tzv. princip 3E:
1. Ekologija
2. Ekonomija
3. Energija

 Postoji zavisnost evolucije biljnog sveta na evoluciju

1. Biljnu proizvodnju ivotinjskog sveta (u tercijaru preovladavali
2. Stonu proizvodnju :Biljka i domaa ivotinja su
proizvodna sredstva, a proizvodnjom kriptogamni oblik biljaka [bez plodova] pa je
ivotinjski svet ostao na niskom stupnju razvitka, dok u narednim geolokim periodima nisu
dominaciju preuzeli fanerogamni oblici).
BILJNA PROIZVODNJA U SKLOPU POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE I NJEN ZNAAJ ZA
ISHRANU LJUDI
Poljoprivredna proizvodnja, kao privredna
BILJNA PROIZVODNJA
To je prvi stepen proizvodnje organske materije. Koristi se proizvodni potencijal kulturnih
biljaka,
STOARSKA PROIZVODNJA
To je drugi stepen proizvodnje organske materije.
grana je planska i smiljena delatnost oveka,
uz pomo kosmikih, atmosferskih i zemljinih materija
Domaa ivotinja primarnu organsku materiju usmerena na proizvodnju organske materije (biljnih i
stoarskih produkata), koji imaju upotrebnu
vrednost za oveka.
- Proizvodnja za ivot neopohodnih organskih materija belanevina,
ugljenih hidrata, masti, vitamina i drugih sirovina
i energija jedine su u stanju da proizvode organsku
materiju.
~ Biljka je posrednik izmeu neorganskog sveta i heterotrofnih organizama ~
U sutini je transformacija kinetike energije Sunca u potencijalnu energiju biljnih produkata.
Uloga biljke u ovoj fundamentalnoj proizvodnji jo dugo e biti nezamenjiva.
Uloga oveka u poljoprivrednoj proizvodnji je
stvorenu u procesu fotosinteze, preobrauje u proizvode vee vrednosti u bioloki sloenije
i vrednije materije, koje ovek koristi za ishranu i za druge potrebe (meso, mleko, jaja, vuna,
koa itd.).
Na tom putu se smanjuje ukupna energetska vrednost primarne organske materije, jer deo ostaje
neiskorien, a deo se utroi za ivotne potrebe.
neopohodnih za opstanak oveka rukovodea.
Stoarska proizvodnja je sekundarna, poto osim vode i kuhinjske soli, kao neorganskih materija, u
potpunosti zavisi od biljne proizvodnje.
Meutim, to ne znai da stoarstvo kao grana poljoprivrede ima
drugorazredni znaaj. Naprotiv,
Biljna proizvodnja (kao to se vidi iz prethodne podele) obuhvata proizvodnju svih kulturnih biljaka.
Ratarstvo predstavlja proizvodnju bilja u njivskim, ratarskim uslovima, na oraninim povrinama.
poljoprivredna proizvodnja je utolikorazvijenija, ukoliko je udeo stoarstva u ukupnoj proizvodnji vei.

POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJA
1. Biljna proizvodnja
Ratarstvo
Povrtarstvo
Voarstvo
Vinogradarstvo
Livadarstvo-panjarstvo
Cvearstvo
Biljna genetika
Oplemenjivanje bilja
umarstvo
2. Stoarska proizvodnja
ZNAAJ BILJNE PROIZVODNJE SA STANOVITA ISHRANE
Osnovni zadatak biljne proizvodnje je obezbeenje hrane za celokupno oveanstvo, obezbeenje krme
za ishranu domaih ivotinja i odgovarajue sirovine za raznovrsne potrebe oveka. Ovo se moe
razmatrati sa opteg svetskog i ue, sa posebnog nacionalnog stanovita.
Sa opteg svetskog stanovita:
~ potrebe postojeeg broja
~ potrebe novog prirasta stanovnitva
~ omoguavanje poveanja standarda i daljeg razvoja drutva
Poljoprivreda omoguuje mnogo veu i sigurniju proizvodnju hrane to je dovelo do porasta
nataliteta na zemljinoj kugli.
Ako bi se iskoristile sve mogunosti, koje nauka danas poznaje, na ovoj planeti bi se mogla
proizvoditi hrana za 35 milijardi ljudi.
Prema podacima FAO svega 1/3 oveanstva se hrani zadovoljavajue je loe ishranjena redovno
gladuje 1/8. 50 miliona ljudi u svetu godinje umire od gladi.
Proizvodnja hrane po stanovniku opada!
Vrlo alarmantno potrebna je meunarodna pomo i solidarnost Finansijska, struna.. a i
smanjenje nataliteta.
MOGUNOST POVEANJA PROIZVODNJE HRANE U SVETU:
1. OSVAJANJE NOVIH POVRINA
Do sada je osvojeno 1,5 milijarda hektara, a to je 10%
ukupnog kopna.
Jo ima mogunosti u: Kanadi, Rusiji, Juna Amerika, Australija.
Poljoprivredne povrine bi se mogle udvostruiti navodnjavanjem,
melioracijama,
razoravanjem
3. GAJENJE INTENZIVNIJIH VRSTA NA RAUN MANJE PRODUKTIVNIH
Npr. kukuruz, eerna repa, krompir, lucerka obezbeuju znatno vei poljoprivredni prinos u
odnosu na strna ita.
4. SMANJENJE GUBITAKA PRI
UBIRANJU, TRANSPORTU, SKLADITENJU I
PRERADI.
Revolucija u proizvodnji hrane nastupie kad se savlada tehnologija vetake fotosinteze u
laboratorijama.
Na tom problemu veoma ozbiljno rade timovi naunika u vie zemalja.
PROIZVODNJA ORGANSKE MATERIJE I NJENA USLOVLJENOST

Proizvodnja organske materije u ratarstvu je bioloki proces sintetikog

karaktera.
BIOLOKI zato to se obavlja putem biljke, ivih organizama
SINTETIKI za odvijanje tog procesa potrebni su CO2, voda,
prirodnih travnjaka, krenjem uma.
Ovi gubici su danas veoma veliki i upravo zato ovaj problem zasluuje posebnu panju.
svetlosna i toplotna energija i mineralne materije.
Poto se ovaj proces odvija samo pri dnevnoj svetlosti naziva se FOTOSINTEZA.
Reakcija fotosinteze odvija se po optoj formuli:
6CO2 + 6H2O + C6H12O6 + 6O2
2. POVEANJE PRINOSA PO JEDINICI POVRINE Intenziviranje biljne proizvodnje. Najvee
mogunosti
u zemljama u razvoju.
Unapreenjem tehnolokog procesa:
Seme visokog genetskog potencijala
Kvalitetna obrada
Navodnjavanje,
zatita, nega useva
Plodored
5. SMANJENJE BROJA RADNE STOKE I UVOENJEM MEHANIZACIJE oslobaaju se znatne
povrine za
proizvodnju hrane za ljude. Prema proceni Coxa i Atkinsa (1979) Mehanizovana ratarska
proizvodnja u svetu je zastupljena samo na
70% obradivih povrina, dok se na 30% obrada vri zapregom ili runo.
6. INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA HRANE PRIMENOM NOVIH TEHNOLOKIH POSTUPAKA
Dobijanje hrane iz otpadnih materija (melasa, hidroliza drva, nusproizvodi industrijske nafte i
zemnog gasa) i dobijanje belanevina, masti, ulja, eera, vitamina.
Korienje gljivica, bakterija, algi i sl., za stvaranje
materija za stonu i ljudsku ishranu.
Jedino je biljka pomou hlorofila sposobna da kinetiku energiju Sunca u procesu fotosinteze
pretvori u potencijalnu energiju organske materije i na taj nain omoguava ivot svim drugim
heterotrofnim organizmima.
Na taj nain biljka ini most izmeu ive i neive prirode, organskog i neorganskog sveta.
Biljka je istovremeno i proizvodno sredstvo i proizvod.
Proces fotosinteze je veoma sloenog karaktera, zavisi od mnogobrojnih faktora.
STVARANJE ORGANSKE MATERIJE U BILJNOJ PROIZVODNJI
USLOVLJENOST STVARANJA ORGANSKE MATERIJE
Treba istai da se u biljnoj proizvodnji
OVEK
Obim stvorene organske materije zavisi od sledeih faktora:
-pored ostalih prirodnih inilaca javlja I ovek, kao poseban inilac.
Njegova funkcija sastoji se u svesnom, smiljenom upravljanju fotosintezom i naziva
sePROIZVOA (BILJKA AUTOTROFNI UPRAVLJA ENERGIJA SVETLOST I TOPLOTACO2
MATERIJA IIZ ATMOSFERE
1. GEOGRAFSKI POLOAJ

Od geografskog poloaja mesta zavise toplotni i svetlosni uslovi, raspored i koliina padavina
vlanost zemljita...
Menjanjem geografskog poloaja menjaju se i uslovi ANTROPOGENI FAKTOR. ORGANIZMI)
IZ KOSMOSA
ORGANSKA MATERIJA
H2O
MIINERALNE MATERIJE
IZ ZEMLJITA spoljne sredine, to uslovljava regionalno rasprostiranje biljnih formacija. U prirodi,
a u biljnoj proizvodnji namee pojavu POLJOPRIVREDNE REJONIZACIJE.
Pri tome se svaki rejon odlikuje svojim sopstvenim kompleksom VEGETACIONIH USLOVA
kao I svojstvenim sastavom kulturnih biljaka
~ Uloga oveka, kao upravljaa, sastoji se da raznim merama utie u pravcu poboljanja
uslova za odvijanje fotosinteze, a time i na koliinu i kvalitet stvorene organske materije.
Zbog toga je potrebno da poznaje sve faktore i pojave koje ovaj proces uslovljavaju ~
~ Stvaranje organske materije u biljnoj proizvodnji je prva faza u kruenju organske materije ~
Druga faza je proces mineralizacije.
U procesu mineralizacije (razlaganja organske materije putem mikroorganizama do elementarog
sastava)
Oslobaa se energija, CO2 i mineralne materije i ponovo postaju pristupane za biljke
Iako su to dva suprotna procesa, ipak su oni podjednako vani i predstavljaju jedinstvenu celinu na
kojoj se zasniva celokupna biljna proizvodnja i uopte ivot na zemlji.
Zbog toga je potrebno da ovek svojim merama stvara uslove i za nesmetano odvijanje mineralizacije
u svrhu poveanja plodnosti zemljita i odravanja kruenja organske
Kulturna biljka je vezana za stanite i prilagoena odreenoj klimi.
Za razliku od industrijske proizvodnje koja se moe organizovati praktino svuda, biljna
proizvodnja je mogua samo tamo, gde klimatski i zemljini uslovi su povoljni (izuzev u
kontrolisanim uslovima kao to su staklenici, hidroponi i sl.).
Podela zemljine kugle na TOPLOTNE POJASEVE sa svojstvenom osvetljenou, padavinama...
Geografski poloaj menja ugao padanja sunevih zraka
HORIZONTALNA
ZONALNOST
biljnih
20
materije.
2. PROIZVODNI PROSTOR
Koliina stvorene organske materije odreena je i povrinom na kojoj se ta proizvodnja
izvodi.
Na veoj povrini nalazi se vie biljaka, na raspolaganju je vie kosmike energije, kao i
atmosferskih i zemljinih materija, to omoguava proizvodnju organske materije u veem obimu
~ VEGETACIONI PROSTOR ~
Uopte, za biljnu proizvodnju potrebne su veoma velike povrine i u tom pogledu se biljna
proizvodnja umnogome razlikuje od industrijske
Intenziviranjem proizvodnje smanjuje se znaaj proizvodnog prostora, jer se na jedinici povrine
postie vea organska produkcija.
~ JAROVIZACIJA, FOTOPERIODIZAM ~
U toku svog ivota biljka treba da proe odreene faze razvoja, ije je prolaenje uslovljeno
uslovima spoljne sredine.
Smenjivanje tih faza, odnosno ritam razvoja je uslovljen genetskom osnovom formiranom
u toku FILOGENEZE.
Proces fotosinteze ne tee stalno istim intenzitetom. Uslovljen je od stanja biljnog

organizma i uslova
spoljne sredine.
Fotosinteza se prekida tokom NOIi tokom ZIME
VEGETACIONI PERIOD
Potrebno je biljkama omoguiti normalan (nesmetan) prolazak razvojnih faza. Odabiranje vrsti,
odnosno, sorti iji su zahtevi u skladu sa uslovima spoljne sredine.
3.VREME PROIZVODNJE
Proces proizvodnje organske materije je vrlo spor i dugotrajan.
4. PRODUKTIVNA SPOSOBNOST BILJAKA
Sposobnost
da u istim U industriji je vreme potrebno zauslovima sredine proizvede
dobijanje nekog proizvoda znatno krae. Da bi mogla da d odreen proizvod biljka mora da
obrazuje svoj organizam (koren, stablo, list), da njen organizam postigne odreenu proizvodnu zrelost
da bi mogla formirati generativne organe.
Biljke penice koje nisu prole jarovizaciju vee ili manje koliine biljnih proizvoda boljeg ili loijeg
kvaliteta.
To je bio razlog za prevoenje divljih vrsta u kulturne, jer one daju produkte koje za oveka
imaju upotrebnu vrednost.
5. SPOLJNI VEGETACIONI INIOCI Dele se u dve kompleksne grupe:
OPTI KLIMATSKI INIOCI
a. KLIMA
POVREMENE PROMENE VREMENA
b. ZEMLJITE
~ OPTI KLIMATSKI INIOCI ~
Odreuju opti karakter klime jednog mesta. Tu spada:
1. Godinja ili sezonska koliina suneve svetlosti
trajanje dnevnog osvetljenja, broj oblanih dana
2. Godinja ili sezonska koliina toplote
KLIMA to je proseno stanje vremenskih prilika iznad neke oblasti
GODINJE VREME skup meteorolokih promena u toku jedne godine i predstavlja odstupanje od
prosenih vrednosti
~ ZEMLJITE ~
Kompleksni vegetacioni inilac, utie sledeim osobinama:
) Pedoloki karakter zemljita, fizike, hemijske i
bioloke osobine, kulturno stanje, zakorovljenost itd.
6. ANTROPOGENI FAKTOR
3. Godinja ili sezonska koliina atmosferskih taloga
raspored i broj kinih dana
4. Godinja ili sezonska vazduna strujanja, vlani i
TEHNOLOGIJA
Uloga oveka sa razvojem nauke i tehnologije postaje sve znaajnija.
suvi vetrovi, jaina vetrova
ovek rukovodi
proizvodnjom na taj nain to
5. Duina vegetacione sezone, duina trajanja zimskog
perioda
~ POVREMENE PROMENE VREMENA ~

EKSCESI (nagle promene) u vremenu:

~ iznenadni mrazevi za vreme vegetacije
~ visoke temperature
~ grad
~ bura, oluja
odabira kulturu i sortu i primenjuje razne mere pomou kojih se trudi da stvori to povoljnije
uslove sredine za rast i razvoj kulturne biljke.
Stvarajui povoljne uslove ovek istovremeno otklanja sve nepovoljnosti.
Biljna proizvodnja pod rukovodstvom oveka postaje sve nezavisnija od prirodnih sila, a
prinosi vei i stabilniji.
AGROEKOLOKE OSNOVE ORGANSKE POLJOPRIVREDE
EKOLOGIJA
FITOEKOLOGIJA ZOOEKOLOGIJA Kao nauna disciplina prouava odnos
biljnog i ivotinjskog sveta prema uslovima sredine, kao i njihov meusobni odnos u slobodnoj
prirodi.
Agroekologija obezbeuje znanje i metodologiju koji su neophodni za razvoj ratarske proizvodnje
u skladu sa principima zatite ivotne sredine i odrivog razvoja, istovremeno zadravajui
visoku produktivnost i ekonomsku isplativost.
OPTI IVOTNI PROSTOR (naseljeni prostor) zahvata sva mesta gde je nastanjen ivi svet, svu
BIOSFERU koja
zahvata
LITOSFERU HIDROSFERU i
OPTI IVOTNI PROSTOR
ATMOSFERU. Odlikuje se takvim spoljnim uslovima koji
omoguavaju ivot ivom svetu.
Uslovi spoljne sredine su veoma razliiti u pogledu svetlosti, toplote, padavina, zemljita i dr.
Tako se prostor slobodne prirode deli na ekoloke jedinice ili celine.
Pustinje, ume, stepe, jezera, ritovi to su BIOTOPI (stanita)
Biotop je najnia ekoloka topografska jedinica i predstavlja deo naseljenog prostora, koji se
odlikuje odreenim uslovima sredine.
BIOCENOZA (ivotna zajednica) skup svih ivih organizama koji naseljavaju jedan
biotop.
POLJOPRIVREDNI

PROIZVODNI PROSTOR ( AGROSFERA

Predstavlja deo naseljenog prostora u kome se moe uspeno obavljati poljoprivredna

proizvodnja pod prirodnim uslovima.
ovek stvara poljoprivredni proizvodni prostor unitavajui one vrste koje mu nisu potrebne, a
uvodi one koje su mu korisne.
Stvara nove odnose i menja prirodu kako njemu odgovara.
Poetak nastajanja ovog prostora je u dalekoj prolosti i poklapa se sa vremenom kad je ovek poeo
da se bavi zemljoradnjom.
Sa ekolokog stanovita sve ovo je nasilje nad prirodom, trajnog karaktera. Naruava se
prirodna ravnotea na raun malog broja
Od prirodnih travnih povrina nastale su kulturnih biljaka i domaih ivotinja. najvee povrine
poljoprivrednih zemljita
~ RAZORAVANJEM ~

 Krenjem uma i ikara manje plodna, isprana zemljita...

Isuavanjem movara, jezera i delova mora
Nastaje KULTURNA PRIRODA delo oveka.
Sa stanovita zadovoljenja ovekovih potreba to je neminovan i opravdan akt. Obezbeuje
egzistenciju oveka, njegov dalji ekonomski, drutveni, socijalni i duhovni razvoj.
Povrina agrosfere oko 10% povrine kopna (1,5 milijardi ha) ima mogunosti da se jo
povea, da se udvostrui na 20% (3,2 milijardi ha).
Poljoprivredni proizvodni prostor deli se, kao i opti ivotni prostor na manje topografske
jedinice, manje celine AGROBIOTOPE koje se meusobno razlikuju pre svega po spoljnim,
zemljinim
i klimatskim uslovima u horizontalnom i vertikalnom smeru.
Svaki agrobiotop predstavlja topografski ogranien prostor ~ AGROGEOGRAFSKA CELINA ~
To su u prvom redu klimatsko-agroekoloke jedinice. Razlike su u kvalitetu i intenzitetu
delovanja pojedinih vegetacionih inilaca.
Predstavljaju poseban proizvodni potencijal posebnu mogunost kvalitativnog i
kvantitativnog iskoriavanja vladajuih uslova u svrhu poljoprivredne proizvodnje.
Svaki agrobiotop nastanjuju odreene biljne i ivotinjske vrste sa pratiocima, kao
rezultat evolucije i prilagoavanja.
~ AGROBIOTOP I POLJOPRIVREDNI REJON ~
AGROBIOCENOZA
SKUP KULTURNIH BILJAKA DOMAIH IVOTINJA I NJIHOVIH PRATILACA koji nastanjuju
odreen agrobiotop.
Ovi ivi organizmi su tesno povezani sa dotinim agrobiotopom, zatim meusobno, a naroito sa
ovekom.
Sav taj ivi svet koji nastanjuje jedan agrobiotop predstavlja agrobiocenozu ili proizvodnu
ivotnu zajednicu.
Osnovno naelo na kojem se zasniva, odrava i napreduje svaka agrobiocenoza jeste potpuna
SIMBIOZA
izmeu njenih lanova, koja ima karakter MUTUALIZMA. To znai, da svi lanovi te simbioze imaju
korist od zajednikog ivota, koja se ispoljava ne samo OPSTANAK, ve i NAPREDOVANJE I
USAVRAVANJE SVA TRI LANA. To se naroito odnosi na tvorca ove simbioze oveka.
Poljoprivreda predstavlja pouzdan ivi sistem za iskoriavanje agrobiocenoze za raun oveka,
odnosno ljudskog drutva.
Vezanost kulturne biljke i domae ivotinje za agrobiocenozu a takoe i oveka.
AGROBIOCENOZA
1. AGROFITOCENOZA

2. AGROZOOCENOZA
3. PRATILAKI KOMPLEKS
1. Zajednica kulturnog bilja i njihovih pratilaca koji nastanjuju agrobiotop.
AGROBIOCENOZA

AGROFITOCENOZA

AGROSINUZIJA manji ivotni kompleksi u okviru jedne agrobiocenoze, odnosno fitocenoze npr.
njiva,
povrtnjak, livada, vinograd...
AGROFITOCENOZE su otvorene zajednice ulaze novi, a izlaze stari lanovi i vrste, sorte i
hibridi.
Preovlauju jednogodinje, nitrofilne biljke, sa svojim pratiocima KOROVIMA.
2. Deo zajednice koji ine domae ivotinje. Relativno mali broj vrsta sisara, ptica
i dve vrste insekata: pela i svilena buba.
ORGANIZACIJA AGROBIOCENOZE
1. STRUKTURA
2. ODNOSI ISHRANE
3. RAZVIE AGROBIOCENOZE
1.STRUKTURA (sastav) U agrobiocenozi razlikuju se dva ivotna kompleksa:
1) PRIVREDNO-PROIZVODNI
2) PRATILAKI KOMPLEKS
1. KULTURNA BILJKA,
DOMAA IVOTINJA I OVEK CILJ
Proizvodnja organske materije za oveka KOROVI, INSEKTI, SITNIJI GLODARI, PTICE,
MIKROORGANIZMI.
Javljaju se nezavisno od volje oveka i uglavnom su tetni. ovek primenjujui svoja saznanja,
svesno nastoji da proizvodnom kompleksu prui to povoljnije uslove, a da to vie oslabi pratilaki
kompleks.
One vrste o kojima ovek vodi posebnu brigu.
Taj broj se stalno poveava pripitomljavanjem novih vrsta iz prirode.
Ovako mali broj vrsta moe da obezbeuje
Obezbeuje im prostor i uslove za uspean raznovrsnu proizvodnju organske materije, rast i razvie
u cilju dobijanja organske materije biljnog porekla.
Broj kulturnih vrsta koje ulaze u sastav agrobiocenoze je relativno mali:
- po Todoroviu 650 vrsta
- po Mannsfeld-u 1800 vrsta od ukupno
-200.000 vrsta cvetnica.
jer postoji veoma veliki broj SORTI, HIBRIDA, VARIJETETA, EKOTIPOVA.
Osnovna taksonomska jedinica u sistematizaciji kulturnog bilja jeste SORTA putem koje vrste
kulturnog bilja ulaze u sastav agrobiocenoza.
~ Otud veliki areal rasprostiranja ~
NJIVSKE
POVRTARSKE
VOARSKE
VINOGRADARSKE
LIVADSKE
AGROZOOCENOZA
ivotinjski svet agrobiocenoze je dosta jednostran i sastoji se uglavnom od biljojeda (herbivora),

nekoliko vrsta sisara, ptica i dve vrste insekata.

Razlikuju se naroito prema vrsti produkata zbog kojih se uzgajaju.
RASA Osnovna sistematska jedinica
(kao sorta kod biljaka)
PRATILAKI KOMPLEKS
Nema proizvodni zadatak
Sastav, meusobni odnosi i odnos prema proizvodnom kompleksu nije dovoljno prouen.
1. KORISNI LANOVI ) ptice pevaice, divlje pele, bumbari, kine gliste.
Mikroorganizmi oni koji razlau organsku materiju. Bakterije azotofiksatori vezuju atmosferski
azot
2. TETNI LANOVI ) patogeni mikroorganizmi, tetni insekti, korovi.
Nedovoljno poznavanje pratilakog kompleksa ne umanjuje njegov znaaj. Vrlo esto je ovaj kompleks
presudan (najezda skakavaca, poljskih mieva, hrkova, biljne bolesti, tetoine, korovi..).
ODNOSI ISHRANE U AGROBIOCENOZI
Osnovno naelo koje vlada u svim ivotnim zajednicama jeste da pojedine grupe organizama slue
kao hrana drugim grupama.
Otuda se lanovi agrobiocenoze, kao i u drugim ivotnim zajednicama, sa stanovita ishrane dele u
tri grupe:

LANOVI AGROBIOCENOZE:
1. PROIZVOAI: kulturna biljka, domaa ivotinja i ovek
2. POTROAI: kulturna biljka, domaa ivotinja, ovek i deo pratilakog kompleksa
3. RAZARAI: mikroorganizmi, bakterije, gljive
Odnosi ishrane u agrobiocenozi su sloeniji od onih koji vladaju u slobodnoj prirodi. To je
zbog privredno-proizvodnog karaktera agrobiocenoze, pa se pojedini lanovi javljaju u dvojakoj
ulozi i kao proizvoai i kao potroai.
KULTURNA BILJKA
Kulturna biljka je jedini pravi proizvoa u agrobiocenozi. Ona iz neorganske materije stvara
organsku materiju i javlja se kao posrednik izmeu neorganskog i organskog sveta.
Meutim, ona se javlja i u ulozi potroaa (za razliku od biljaka iz slobodne prirode) materijalnih
sredstava, uloenog umnog i fizikog rada.
OVEK kao organizator proizvodnje primenjuje razne agro- i biotehnike mere.
On je u agrobiocenozi najvei potroa koristi najvei i najkvalitetniji deo proizvedene organske
materije. Kao organizator i upravlja proizvodnog procesa javlja se i u ulozi proizvoaa.
DOMAA IVOTINJA takoe se javlja u dvojakoj ulozi. Oplemenjuje primarnu organsku materiju i
obezbeuje oveku veoma kvalitetne proizvode. Potroa je organske materije biljnog porekla, i
uloenih materijalnih sredstava i rada oveka.
PRATILAKI KOMPLEKS uglavnom se javlja kao potroa Neki lanovi, meutim, doprinose
poveavanju prinosa, pa se mogu smatrati i proizvoaima insekti opraivai, ptice pevaice.
RAZARAI mikroorganizmi (bakterije i gljive)28

BIOLOKA RAVNOTEA

U BIOCENOZI:
Postizanje bioloke ravnotee je mnogo
U agrobiocenozi ne postoji
jedan potpun sloenije u agrobiocenozi nego u biocenozi.
U biocenozama postoji jedan potpun lanac ishrane, koji obezbeuje kruenje organske materije, a
preko toga uspostavljanje dinamike ravnotee. lanac ishrane. ovek jedan deo stvorene organske
materije odnosi sa njive i time jo vie remeti ravnoteu.
SUPERGRABLJIVICE
GRABLJIVICE
BILJOJEDI
BILJKA
U agrobiocenozi nedostaju dva osnovna uslova samoodranja:
1. Sposobnost samoregulacije
2. Bioloka ravnotea
Oba ova prirodna nedostatka u agrobiocenozama otklanja ovek.
Trajno se stara da iznete mineralne materije vrati u vidu organskih i mineralnih ubriva.
Suzbija korove, tetoine, bolesti
Agrobiocenoza u potpunosti zavisi od oveka, on je osnovni inilac odravanje i daljeg napredovanja
i razvia. Posledica te stalne brige je uspostavljanje nove dinamike ravnotee u agrobiocenozi.
RAZVIE AGROBIOCENOZE

~ ovek je pokreta agrobiocenoze ~

Pod razviem agrobiocenoze podrazumeva se izmena sastava proizvodne zajednice (nove vrste, sorte,
rase) i unapreenje procesa proizvodnje, radi postizanja to veih i kvalitetnijih prinosa.
Stepen razvia agrobiocenoze meri se na osnovu visine i kvaliteta prinosa.
Ukoliko je prinos vei i kvalitetniji utoliko se agrobiocenoza nalazi na veem stepenu razvia.

Stepen razvia agrobiocenoze je tesno povezan sa stepenom iskoriavanja ivotnih uslova u

agrobiotopu.
Agrobiocenoza je otvorena zajednica, a ovek kao njen tvorac i rukovodilac stalno tei ka veem i
boljem.
ovek nastoji uskladiti uslove agrobiotopa
Zato nivo razvoja agrobiocenoze ne moe dugo sa zahtevima agrobiocenoze.
Postavlja se pitanje, da li se moe postii konana, definitivna faza u razvoju, usklaenosti
agrobiocenoze AGROKLIMAKS?
- NE MOE! ostati na istom stupnju.
Agrobiotop deluje na agrobiocenozu skupom ivotnih uslova (uglavnom klimatskih i zemljinih) i taj
uticaj se naziva AKCIJA.
A uticaj agrobiocenoze na agrobiotop REAKCIJA (primenjene agrotehnike mere, npr.)
AGROEKOSISTEM

To je dinamiko stanje u razviu agrobiocenoze u kome se postie optimalna reakcija na date

uslove sredine, odnosno, optimalna usklaenost izmeu AKCIJE agrobiotopa i REAKCIJE
agrobiocenoze.
To je dinamika ravnotea u poljoprivredi.
Privremena usklaenost tih odnosa, sa mogunou i tenjom oveka da se oni i dalje usavravaju i
da se postigne nova dinamika ravnotea agroekosistem, pri kojoj e opet da se postie maksimalni
proizvodni efekat.
STABILNOST agroekosistema zavisi od usklaenosti agrobiocenoze sa spoljnim uslovima sredine
(AGROBIOTOPOM).
Primeri neusklaenosti:
Preoravanje prerija na Srednjem Zapadu
(katastrofalne tete od erozije vetrom, a i vodom)
Neki stadijumi razvia agrobiocenoze u
Belgiji i Holandiji (po Prjanikovu)
dt/ha
~ Sejanje deteline i trave ~
Krenje prauma i dungla (ispiranje hraniva, razaranje adsorptivnog kom.pl. )
Krenje uma u Hercegovini, Crnoj Gori (nastao
kr)
Duboka obrada u Junoj Indiji opadanje
Danasplodnosti
U Zapadnoj i Srednjoj Evropi su stabilni agroekosistemi

Problem su zagaivanja:
Srednjovekovna poljoprivreda
Bez crvene deteline
Uticaj plodoreda
Crvena detelina
Uticaj mineralnih ubriva
Crvena detelina
Uticaj kompleksa agrotehnikih mera

PRODUKTIVNOST AGROEKOSISTEMA
Svaki agrobiotop predstavlja odreen proizvodni potencijal. To je mogunost ostvarenja odreene
proizvodnje, dok je stvarna veliina tog efekta posledica iskoriavanja datih uslova.
Agrobiocenoza sa svojim sastavom i proizvodnim potencijalom treba da je u stanju da u
potpunosti iskoristi uslove koje joj prua agrobiotop da bude njemu prilagoena (rodnost,
otpornost prema bolesti, sui..)
Presudnu ulogu u usklaivanju odnosa izmeu agrobiotopa i agrobiocenoze ima OVEK.
Proizvodni efekat u agroekosistemima zavisi od:
Osobine agrobiotopa
Osobine agrobiocenoza
Postupaka oveka

ovek deluje na dva naina:

1. Nastoji da pobolja uslove sredine i
Ceo kompleks agrotehnikih mera treba da se ispoljava u granicama
u tu svrhu primenjuje razne agro- I harmoninog
delovanja
svih
vegetacionih inilaca u cilju postizanja biotehnike mere
2. Poboljava lanove agrobiocenoze stvaranjem novih sorti sa veim genetskim potencijalom,
otpornije na bolesti i tetoine i nepovoljne uticaje klime.
dinamike ravnotee.
Krajnji cilj je PRINOS koji se rezultira iz uzajamnih odnosa stanita, agrobiocenoze postupaka
oveka Pri tome je potrebno voditi rauna i o EKONOMINOSTI proizvodnje.

jer.......danas se
organska proizvodnja bazira na etiri usaglaena ekoloka principa:
princip zdravlja
princip ekologije, dinamian agroekoloki sistem oslonjen na bioloke cikluse
princip pravednosti i potenih odnosa prema prirodi i ivotu
princip odrivosti proizvodnje u cilju ouvanja blagostanja sadanjih i buduih generacija i
ekosistema
to ukljuuje primenu preventive i predostronosti
Naelo zdravlja
Organska poljoprivreda treba da odrava i podstie zdravlje zemljita, biljaka, ivotinja, ljudi i
planete kao jedne nedeljive celine.
Ovo naelo iznosi da se zdravlje pojedinaca i drutvenih zajednica ne moe razdvojiti od
zdravlja ekosistema zdrava zemljita proizvode zdrav rod koji hrani zdravlje ivotinja i ljudi.
Zdravlje je celina i integritet ivih sistema. Ono nije samo odsustnost bolesti, ve
odravanje telesnog, mentalnog, socijalnog i ekolokog blagostanja. Imunitet, otpornost i
regeneracija su kljune osobine zdravlja.
Uloga organske poljoprivrede, bez obzira da li je re o zemljoradnji, preradi hrane,
distribuciji ili potronji jeste da podri i ojaa zdravlje ekosistema i organizama od onih
najmanjih koji se nalaze u zemljitu do ljudskih bia. Posebno, organska poljoprivreda ima za cilj
da proizvede visoko kvalitetnu, nutritivno vrednu hranu koja doprinosi preventivnoj nezi zdravlja i
blagostanja.
Imajui ovo u vidu, ona treba da izbegava korienje fertilizatora, pesticida, ivotinjskiih
lekova i prehrambenih aditiva koji mogu da imaju rave efekte po zdravlje.

Naelo ekologije

 Organska poljoprivreda treba da se zasniva na ivuim ekolokim sistema i ciklusima, da

sarauje sa njima, da ih podraava i i da im pomae da se odre.
Ovo naelo ukorenjuje organsku poljoprivredu unutar ivueg ekolokog sistema. Ono kae da
se proizvodnja treba zasnivati na ekolokim procesima i recikliranju. Ishrana i blagostanje se
ostvaruju kroz ekologiju specifine proizvodne sredine. Na primer, u sluaju zasada, to je
ivue zemljite, za ivotinje to je ekosistem farme; za ribu i morske organizme, vodena sredina.
Organska zemljoradnja, pastoralni i sistemi sakupljanja biljaka iz prirode treba da se
uklope u cikluse i ekoloke ravnotee u prirodi. Ovi ciklusi su univerzalni, ali njihovo
delovanje je specifino za svaki lokalitet. Upravljanje organskom proizvodnjom se mora
prilagoditi lokalnim uslovima, ekologiji, kulturi i veliini. Unoenje novih vrednosti treba
smanjiti ponovnim korienjem starih, recikliranjem i efikasnim korienjem materijala i
energije da bi se kvalitet prirodne sredine odravao i poboljavao, a resursi ouvali.
Organska poljoprivreda treba da ostvari ekoloku ravnoteu paljivim osmiljavanjem sistema
zemljoradnje, zasnivanjem stanita i odravanjem genetske i poljoprivredne raznolikosti. Oni koji
proizvode, prerauju, trguju ili troe organske proizvode treba da zatite i pozitivno deluju na
zajedniku prirodnu sredinu, ukljuujui pejsa, klimu, stanita, bioraznolikost, vazduh i vodu.
Princip pravednosti
Organska poljoprivreda treba da gradi odnose koji osiguravaju pravednost s obzirom na
zajedniku prirodnu sredinu i anse koje prua ivot.
Pravednost je karakterisana potenjem, potovanjem, pravdom i voenjem rauna o svetu koji
delimo, kako izmeu ljudi tako i u pogledu njihovog odnosa prema drugim ivim biima.
Ovo naelo naglaava da osobe ukljuene u organsku poljoprivredu treba da se u meuljudskim
odnosima ponaaju na nain koji osigurava pravednost na svim nivoima i za sve strane
zemljoradnike, radnike, preraivae, distributere, trgovce i potroae. Organska poljoprivreda
treba da svakome obezbedi dobar kvalitet ivota i doprinese suverenitetu u pogledu hrane i
smanjenju siromatva. Ona tei da proizvede dovoljne koliine hrane dobrog kvaliteta i drugih
proizvoda.
Ovo naelo insistira da ivotinjama treba da se obezbede uslovi i prilika za ivot koji je
u skladu sa njihovom fiziologijom, prirodnim ponaanjem i blagostanjem.
Prirodnim resursima koji se koriste u proizvodnji i potronji treba upravljati na nain koji
je drutveno i ekoloki pravedan i koji e ih sauvati za budue generacije. Pravednost zahteva
sisteme proizvodnje, distribucije i trgovine koji su otvoreni i pravedni, a proizilaze iz
stvarnih trokova i sredinskih trokova.

Naelo nege i zatite

 Organskom poljoprivredom treba upravljati na oprezan i odgovoran nain, kako bi se zatitlo

zdravlje i blagostanje sadanjih i buduih generacija i prirodne sredine.
Organska poljoprivreda je ivui i dinamian sistem koji reaguje na unutranje i spoljnje
zahteve i uslove. Praktikanti organske poljoprivrede mogu da podstiu efikasnost i poveavaju
produktivnost, ali bez rizika da se ugroze zdravlje i blagostanje.
Shodno tome, potrebno je paljivo procenjivati vrednost novih tehnologija i stalno
revidirati postojee metode. Uzimajui u obzir da je nae razumevanje ekosistema i poljoprivrede
nepotpuno, mora se uvek biti oprezan..
Sertifikacija i Kontrola u Organskoj poljoprivredi 2010
Osnovni principi i razvoj
Ovo naelo kae da su oprez i odgovornost kljuni momenti u upravljanju, razvoju i izboru
tehnologija u organskoj poljoprivredi. Nauka je potrebna da osigura da je organska poljoprivreda
zdrava, bezbedna i ekoloki zdrava. Meutim, nauno znanje samo po sebi nije dovoljno. Praktino
iskustvo, akumulisana mudrost, kao i tradicionalno i lokalno znanje nude valjana reenja, testirana
vremenom. Organska poljoprivreda treba da sprei znaajne rizike usvajanjem odgovarajuih
tehnologija i odbijanjem onih nepredvidljivih, kao to je genetsko inenjerstvo. Odluke treba da
reflektiraju vrednosti i potrebe svih onih koji mogu da trpe posledice njihovog usvajanja, kroz
transparentne procese u kojima je omogueno i njihovo lino uestvovanje.
Zato sertifikacija ?
Zatita potroaa organskih proizvoda
Preventiva protiv nezakonitih aktivnosti u marketinga
Transparetntnost, podizanje nivoa poverenja potroaa
Razvijanje trita, regulisanje trinih kanala
Verifikacija dodatne vrednosti koji ima organski proizvod
Usklaivanje sa ostalim proizvoaima
Koje standarde poznajete?
Privatni standardi (udreenje proizvoaa) <1970
80ih IFOAM osnovni standardni (basic standrads)
90ih dravne rregulative
1991 EU regulativa iz oblasti organske poljoprivrede EU
2092/91
1999 Codex allimetarius (FAO/WHO)
2001 National organic program (NOP) USA
2001 JAS (Nacionalni organski program Japan)
2002 32 zemlje imaju zakonsku regulativu
2002 Meunarodna radna grupa za harmonizaciju
2005 IFOAM Definie principe organske poljoprivrede
Zakon se primenjuje na proizvode poljoprivrednog porekla, na ive i nepreraene poljoprivredne
proizvode, preraene poljoprivredno-prehrambene proizvode, stonu hranu, seme i vegetativni
materijal za razmnoavanje
Zakonom i podzakonskim aktima propisana su pravila proizvodnje, prerade, skladitenja, transporta,
prometa, obeleavanja organskih proizvoda i druga pitanja iz ove oblasti

Dravni sektorRegulative

 77 ,
Dobrovoljno, nije potreban poseban
status ako nije umreen sa dravnim zakonima
ISO (international standard organization)
razvija standarde za razliite proizvodnje
obavezno
zakon se usvaja na nacionalnom nivou
250.000 .
INSPEKCIJA
da se dokae, verifikuje potovanje standarda od strane proizvoaa (operatera)
SERTIFIKACIJA
sistem u kome se potvruje usaglaenost (operatera) sa standardima koji su sprovedeni tokom
proizvodnje
AKREDITACIJA
Inspekcija sertifikacionog tela (organizacije)
Procedura u kojoj drava ili akreditacona institucija daje saglasnot sertifikacionoj kui da vri
inspekciju
Trenutna situacija (2010)
Zakonska regulativa iz oblasti OP se primenjuje u 70 zemalja (36% od 194)
U 16 zemalja se priprema ili je u proceduri
Broj akreditacionih tela u svetu je (2009) 489, 2008 je bilo 481. Najvie u Evropi 180, Aziji
164
Sertifikat, odnosno resertifikat za organske proizvode moe da izdaje privredno drutvo ili
drugo pravno lice koje ispunjava uslove u pogledu tehnike opremljenosti i kadrovske
osposobljenosti propisane Pravilnikom o uslovima koje treba da ispunjava pravno lice koje izdaje
sertifikat, odnosno resertifikat za organske proizvode i o nainu njihovog izdavanja ("Slubeni
glasnik RS", broj
81/06)
Spisak Treih zemalja EU 1235/2008
Zemlje koje imaju zakonodavsto koje je kompatibilno sa EU regulativona zbog ega mogu trgovati sa
EU jer imaju ekvivalentna pravila organske proizvodnje
Argentina, Australia, Costa Rica, India, Israel, New Zealand, Switzerland + Tunis (jun 2009)
Sledei Japan
19 aplikacija

Konvencoionalna I><I organska

 Meutim, u skladu sa specifinim uslovima utvrenim u skladu sa postupkom iz lana 37(2),

gazdinstvo moe da bude podeljeno na jasno odvojene jedinice ili lokacije za uzgoj ribe, pri
emu se svim jedinicama, odnosno lokacijama ne upravlja u skladu s pravilima organske
proizvodnje. U sluaju ivotinja, to podrazumeva uzgoj razliitih vrsta. U sluaju uzgoja riba,
na odvojenim lokacijama moe da se uzgaja ista vrsta, pod uslovom
Zakon se primenjuje na sledee proizvode poljoprivrednog porekla, ukljuujui i uzgoj ribe,
ukoliko se ti proizvodi putaju u promet ili su namenjeni putanju u promet:
ive ili nepreraene poljoprivredne proizvode;
preraene poljoprivredne proizvode koji se koriste kao namirnice;
da su lokacije uzgoja na odgovarajui nain razdvojene. U sluaju biljaka, to podrazumeva
razliite sorte koje se lakorazlikuju meusobom.
Ako se, u skladu s drugim podstavom, za organsku proizvodnju ne koriste sve parcele jednog
gazdinstva, subjekat obezbeuje da zemljite, ivotinje i proizvodi koji se koriste za
organsku proizvodnju ili se proizvode na organskim parcelama budu odvojeni od onih koji se
koriste za konvencionalnu proizvodnju ili se proizvode na parcelama u konvencionalnoj
proizvodnji i vodi odgovarajuu evidenciju iz koje se vidi kako su proizvodne jedinice unutar
gadinstva podeljene.
stonu hranu;
vegetativni materijal za razmnoavanje i seme gajenih biljaka.
.

POSTAVLJANJE CILJEVA
 Akcioni plan za razvoj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji odraava politiku volju za
postavljanjem stratekih ciljeva u ovoj oblasti, kao i angaovanjem svih relevantnih dravnih
inilaca u ostvarivanju istih.
 Krajnji cilj akcionog plana je da se do 2014. god. povea ukupna povrina obradivog
zemljita, kao organski sertifikovanog ili u procesu konverzije do 50.000 ha.
NACIONALNI AKCIONI PLAN
Za razvoj organske poljoprivrede 2010
 Kako bi se ostvarili primarni ciljevi akcionog plana, neophodno je uzeti u obzir
interese svih strana u organskoj proizvodnji, kao i poveanje javne svesti o znaaju
organske proizvodnje za poboljanje zdravlja i odrivo korienje resursa.
ZNAAJ I OSNOVNI TRENDOVI ORGANSKE PROIZVODNJE U SVETU
 Globalni porast povrina, broja proizvoaa, obrt kapitala
 OP predstavlja sastavni deo ruralnog razvoja
| Zatita prirodnih resursa od zagaenja
| ouvanje bioloke raznolikosti
| dugorono odravanje i poveanje plodnosti zemlje
| proizvodnja kroz prepoznatljive proizvodne metode
| zatita potroaa
| mogunost odrivog socioekonomskog razvoja ruralnih krajeva.
 Cene su 1530% vee od konvencionalnih proizvoda
 Poveanje angaovanja veeg broja radne snage

SRBIJA

 Ukupan broj proizvoaa, tj. poljoprivrednih gazdinstava koja primenjuju metode

organske proizvodnje iznosi 224 subjekta (od ega 37 proizvoaa ima ugovore sa
ovlaenim organizacijama za sertifikaciju, a ostalih 187 proizvoaa sarauje sa
sledeim preduzeima: Sirogojno, Berry Frost, Bio kooperativna farma Mileticevo,
Biokooperativna farma Baaid, itohem, Eko Telecka). Ukupna povrina pokrivena
organskom proizvodnjom do februara 2009. godine iznosi
 596 ha, od ega: ovlaene organizacije za sertifikaciju sertifikovale su 330 ha pod organskom
proizvodnjom, 89 ha se koristi za uzgoj specifinih biljnih kultura i 240 ha spada pod livade,
panjake i ume;
 265 ha je u procesu konverzije.
 U 2008. godini ukupno ostvarena sertifikovana organska proizvodnja biljnog porekla iznosi oko
629.551 kg. Od ovog broja 79.500 kg odlazi na itarice, 15.500 kg na stonu hranu i krmno bilje,
7.600 kg na industrijsko bilje, 526 kg na kulinarsko bilje, 425 kg na lekovito bilje, 430 kg na
povre i 95.500 kg na voe.
MANJE VIE.... POLITIKI CILJEVI!?
1. Podrka organskoj proizvodnji kao sastavnom delu nacionalne poljoprivredne politike i politike
ruralnog razvoja
2. Zakonodavstvom Srbije regulisana organska proizvodnja u skladu sa zahtevima EU
3. Uspostavljanje operativnog i usaglaenog sistema kontrole u organskoj proizvodnji u skladu
sa standardima EU
4. Funkcionalna i odriva Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju
5. - Pristupaan i zahtevima trita okrenut savetodavni sektor koji proizoaima prua strunu i
osavremenjenu podrku
6. Uspostavljanje primenjenih istraivanjau oblasti organske proizvodnje
7. Ukljuivanje organske poljoprivrede u zvanino obrazovanje
(dugoroni cilj)
8. Formiranje odeljenja za organsku proizvodnju u okviru sektora za ruralni razvoj u Min.
poljopr.
9. Razvoj lokalnog trita
10. Promocija izvoza srpski trgovci na inostranom tritu
11. Subvencionirane kreditne linije za poljoprivrednike u organskoj proizvodnji
12. Implementacija i nadzor Nacionalnog akcionog plana razvoja organske proizvodnje u Srbiji
C IL J 1: P ODR KA OR G A NSKO J P R O IZV O DN J I KA O SA STAV NO M D E LU N A C I
O N A L N EPOL J O P R I V R ED N E POLITI KE I P OLITI K E R U R ALNOG R AZV O J A
 Donoenje odgovarajuih zakonskih reenja koja podpomau integraciju organske poljoprivrede u
ruralni razvoj zemlje
 Olakavanje/stimulisanje registracije biopesticida ili ubriva za organsku poljoprivredu
 Subvencije za organsku poljoprivredu
 Zajedniki nastup organskih proizvoaa na inostranim tritima
 Prikupljanje statistikih podataka iz oblasti org. Polj.

CILJ 2: ZAKONODAVSTVOM SRBIJE REGULISANA ORGANSKA PROIZVODNJA U SKLADU

SA ZAHTEVIMA EU
 Nova regulativa Saveta EU br. 834/2007, EU 889/2008, 1235/2007
 Transparentnost i preciznost pravnog okvira u Srbiji sutinski je znaajna za organske
proizvoae.
 Prioritet se daje razvoju zakonodavstva koji je lako primenljiv, a koji e postepeno biti
usklaen sa pravilima EU.
 Do sada u Srbiji je usvojeno 12 pravnih akata koji se odnose na sektor OP i planira se nastavak
ove aktivnosti
 Zbog toga je neophodan i vodi koji bi na jednostavan i jasan nain informisao proizvoae i
ostale subjekte u Srbiji o pravnoj regulativi koja se tie organske proizvodnje
CILJ 3: U SP O STAVLJANJE O P E RAT IVNOG I USAGLAENO G SISTEM A K O NTROLE U
O RGANSKOJ
PROIZVODNJI U SK LADU SA STANDARDIMA EU
 organski sistem kontrole je izriito stavljen u sastav Official Food and
Feed Control (OFFC Regulativa br. 882/2004).
 Sva privatna kontrolna/sertifikaciona tela moraju biti akreditovana prema EN 45011/ISOGuide
65. Akreditovana tela koja posluju bie potpisnici multilateralnih ugovora (www.
europeanaccreditation.org).
 Domae telo za akreditaciju ATS preuzee akreditacije lokalnih i meunarodnih kontrolnih
(sertifikacionih) tela u trenutku kada ispuni meunarodne zahteve.
 Uspostavljanje baze podataka koja e biti dostupna javnosti, a tie se sertifikovanih operatera
CILJ 4: FUNKCIONALNA I ODRIVA NACIONALNA ASOCIJACIJA ZA ORGANSKU
PROIZVODNJU
 Interesi organskog sektora nisu na adekvatan nain predstavljeni dravnim organima, esto su
fragmentirani, pa ak i konfliktni, te stoga predstavljaju konicu daljem razvoju ove delatnosti.
 Lobi koji podrava upotrebu pesticida ima dominantan efekat u kreiranju mera zatite bilja u
konvencionalnoj poljoprivredi kroz upadljivo prisustvo na polju promotivnih aktivnosti, koje su
obilno finansirane.
 Uspostavljanje kljune take za informisanje o organskoj proizvodnji, npr. internet portal
CILJ 5: PRISTUPAAN I ZAHTEVI MA TRITA O KRENUT SAV E TOD AVNI SE K TO R K O J
I
PROIZVOAIMA P RUA STRUNU I OSAVREMENJENU PODRKU
 Postojeu mreu poljoprivrednih strunih slubi Srbije ine bive poljoprivrednestanice i zavodi
koji su sada organizovani kao drutva sa ogranienom odgovornou (kao i veina pravnih subjekata)
iji je osniva drava.
 Zbog specifnih problema koji se javljaju u OP neophodna je posebna obuka savetodavaca. Ali i
zbog toga to u konvencionalnoj poljop znaajan deo tehnologije se transferie putem velikih
kompanija
 Zaposlenje odgovarajueg broja strunjaka u savetodavnom servisu
 Pored toga postoji i privatna savetodavna sluba
http://serbiaorganica.org/

CILJ 6: USPOSTAVLJANJE PRIMENJENIH ISTRAIVANJA U OBLASTI ORGANSKE

PROIZVODNJE
 Srbija ima mreu sainjenu od instituta, viih kola i visokih kolskih ustanova,
koje sprovode projekte istraivanja i koje su akreditovane za sprovoenje naunoistraivakog
rada.
 Javne pozive za projekte objavljuje Ministarstvo nauke u kojima nije jasno definisan sektor
organske polj (BIOTEHNIKE NAUKE)
 Istraivanja bi trebalo da budu usmerena ka stvarnim potrebama, kao i da budu izvedena na
onfarm ogledima u okviru sertifikovanih farmi, kako bi se uticalo na jaanje povezanosti u
tzv. pilot edukativnim farmama.
 Kvalitet istraivanja e biti uvean kroz integraciju srpskih istraivakih programa sa onima
koji su prisutni u EU
 Neophodna je razmenu istraivaa sa univerziteta i instituta iz EU, kao i lanstvo u okviru
ISOFAR (Meunarodno drutvo za istraivanje organske proizvodnje).
CILJ 7: UKLJUENOST ORGANSKE POLJOPRIVREDE U ZVANINO OBRAZOVANJE
 Strukovne, akademske, master i doktorske studije u oblasti organske poljoprivrede postoje na
Univerzitetu Megatrend (Fakultet za biofarming), kao i master studijski program na Poljoprivrednom
fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i doktorske studije na Poljoprivrednom fakultetu Univerzitetau
Beogradu.
 Obrazovni program usmeren ka predkolskom i kolskom uzrastu ima najvei uticaj na jaanje javne
svesti zbog ega treba uiniti napor upravo u tom sektoru
 Saradnja sa renomiranim univerzitetima i naunim institutima EU po pitanju organske proizvodnje
C ILJ 8: F ORM I RANJ E O DE LJ E N J A Z A ORGANSKU PROI Z V ODNJU U OKVI RU
SEKTOR A Z A R
UR ALNI
RAZVO J U M IN . P OL J - KAO I KL ASTER A Z A ORGANSK E PROIZ V O A E ,
PRERA IVA E I PROI Z V O D N E I T RGOVA KE Z A D R U G E
 Grupa za organsku proizvodnju u okviru Ministarstva poljoprivrede je trenutno ukinuta, a tim
poslom se bavi jedan zaposleni koji je ukljuen u okviru Sektora za standardizaciju i agrarnu
politiku.
 Neophodno je osnivanje Odeljenja za organsku proizvodnju u okviru Sektora za ruralni razvoj.
CILJ 9: RAZVOJ DOMAEG TRITA
 Ponuda je i dalje ograniena, kako u pogledu raznolikosti tako i dostupnih koliina.
 Proizvoai nude razliite proizvode, ali je veina
jih prisutna a
 Celokupno finansiranje organske proizvodnje je omogueno kroz sva ti prioriteta ruralnog
razvoja, pri emu organska proizvodnja ispunjava sve zahteve neophodne za ovakav vid pomoi. Prvi
prioritet: konkurentnost, investiranje u farme tokom perioda konverzije, trening, investiranje u
preradu
i marketing. Drugi prioritet: plaanja prema merama poljoprivrede i okruenja (plaanja po jedinici
povrine organske proizvodnje). Trei prioritet: ulaganje u kvalitet ivota i ekonomska
diverzifikacija (npr. otvaranje prodavnica organskih proizvoda u ruralnim podrujima).
tritu samo u ogranienim koliinama i u kratkom periodu u toku sezone.
 Neophodno je otvaranje prodajnih mesta za organske proizvoae u saradnji sa lokalnom
 Pored toga mogue je vriti prodaju i organskih proizvoda na farmama

CILJ 10: PROMOCIJA IZVOZA SRPSKI TRGOVCI KAO DEO INOSTRANOG TRITA
 Uprkos finansijkoj krizi, globalna trita za organsku proizvodnju su stabilna i u veini zemalja
obrt vezan za organske proizvode polako raste. EU je najvee trite organskih proizvoda
 Formiranje baze podataka u okviru SIEPA doprinelo bi ovom procesu (informacije o tritima
organske proizvodnje u razliitim zemljama, trendovi na tritima, spisak uvoznika, korisni linkovi
itd.).
 Uee na sajmovima, konferencijama
 Problemi izvoza: male koliine, nepoznato trite, slab marketing i nedostatak subvencija u
poetku
CILJ 11: SUBVENCIONIRANE KREDITNE LINIJE ZA POLJOPRIVREDNIKE ORGANSKE
PROIZVODNJE
 Ograniavajui faktor za razvoj organske proizvodnje u Srbiji predstavlja nedostatak povoljnih
kreditnih linija za nabavku opreme.
 Uspostavljanje specijalnih sporazuma izmeu Ministarstva poljoprivrede i poslovnih banaka
 Najkrti
CILJ 12: IMPLEMENTACIJA I NADZOR NACIONALNOG AKCIONOG PLANA RAZVOJA
ORGANSKE PROIZVODNJE U SRBIJI
 Ministarstvo poljoprivrede imenuje odgovornu osobu ili odeljenje za implementaciju donetih
ciljeva.
 Odgovorna osoba ili odeljenje kontinuirano nadzire aktivnosti i izvetava grupu koja je odreena
za nadzor
 Radi se revizija akcionog plana za sledeu fazu.

ISTORIJA I/ILI BUDUNOST?

Moemo rei da za dananji odriv pristup poljoprivrednoj proizvodnji i odrivo
naslee dugujemo zahvalnost nekoliko progresivnih umova, njihovom trudu, istrajnosti i mogunosti
da vide dalje od svog vremnna I tadanje naina konvencionalne poljoprivredne prakse.
Lady Balfour, Rudolf Steiner, Sir Albert Howard, Masanobu Fukuoka, J.I.Rodale,
Aldo Leopold, William Albrecht, Louis Bromfield, Edward Faulkner, Ehrenfried Pfeiffer, Alan
Chadwick....
Ovi napredni mislioci su nam pomogli da sauvamo tradicionalnu odrivu poljoprivrednu praksu, da
formiramo kritiki pogled na industrijskie poljoprivredne sisteme, a u isto vrijeme da razvijamo
nove tehnologije odrive poljoprivrede koji se zasnivaju na unapreenim konceptima tadnje
poljoprivrde.

BIODINAMIKA POLJOPRIVREDA
BIODINAMIKA POLJOPRIVREDA svoj koncept i metode duguje Dr.
Rudolfu tajneru (1861-1925)
Ovaj Austriski filozof i naunik je prouavao i opisivao sile prirode kojima je pridavao velik
znaaj, opisujui specifine postupke i preparate koji e omoguiti farmerima proizvodnju u skaldu
sa njenim zakonima.
On je 1924 godine odrao 6 predavanja na temu biodinamike poljoprivrede u
Koblelwitz-u kraj Breslava u leziji i uveo pojam biodinamike poljoprivrede, ime je praktino
zapoeo eru ovog naina proizvodnje
U vreme nacizma vlast je zabranjivala bavljenje ovim vidom proizvodnje pa su njeni pobornici
emigrali u SAD ili avajcarsku
Vrhunac svog rada osim poljoprivredi on je posvetio antopozofiji (mudrosti
o oveku)put kojim ovek treba da ide da bi spoznao duhovno u svemiru kroz prouavanje sebe i prirode
POLJOPRIVREDA ILI FILOZOFIJA?
Biodinamiki sistem biljne proizvodnje se zasniva na odreenim biljnim preparatima
koji indukuju procese razlaganja stajnjaka, odnosno komposta (6)
Hrana proizvedena na ovaj nain polee kriterijumima kontrole, stroijim od sertifikacije i
kontrole u organskoj proizvodnji, a obavalja je inspekcijska kua Demetar.
Podrazumeva gazdinstvo koje je harmonian zatvoren sistem uz specifian pristup svakoj
farmi (gazdinstvu)
esto puta se navodi da je ovo najcelovitiji i najbolji oblik ekolokih naina proizvodnje
PRINCIPI I KONCEPT
Iza vidljivog, materijalnog dela sveta se koji se podinjava fizikim zakonima postoji i jedan
nadnaravni deo koji se ravna prema duhovnim zakonima i koji nije mogue primetiti sopstvenim
ulima.
Zbog toga u svom konceptu upravo se oslanja na ravan nadulnih dimenzija koje eli da utka u
poljoprivrednu proizvodnju kako bi ovi mogli da podre ivot oveka i ivotinja.
Za bioloko-dinamiku poljoprivredu Zemlja je jedno ivo bie ona ima svoj puls (godinja doba),
Cirkulaciju (kruenje vode), reke su vene, biljni pokriva koa ...
Za ovaj vid poljoprivrede nema optih reenja svako gazdinstvo se posmatra kao jedinstven
ekosistem u kojem se reavaju specifini problemi

BIOLOKO-DINAMIKI PREPARATI

KARAKTERISTIKE PREPARATA
Nastali u vreme nastanka Biodinamike poljoprivrede po preporuci R. tajnera
Sastoje se od prirodnih materijala sa gazdinstva
Ne moe ih svako praviti nego samo iskusni proizvoai koji se dui niz godina bave ovom
proizvodnjom
Nema recepture nego neka vrsta generalnog uputstva
Nakon pravljenja prolaze procese transformacije u trajanju od vie meseci (zrenje)
Nema ih u prodaji (apotekama)
PREPARATI ZA PRSKANJE
500 kravlji izmet (prskanje zemljita mea se sa vodom (kinica), mea se u drvenoj posudi as
u jednu as u drugu stranu)
501 izraen od kremena (kvarca) prskanje nadzemnih delova biljkau
508 preparat izraen od Eqisetum arvense
(preslica)
za prskanje
protiv biljnih bolesti
PRPARATI ZA KOMPOST
502- preparat od hajduke trave (Ahillea millefolium)
503 preparat od kamilice
504 preparat od koprive
505 preparat izraen od hrastove kore
506- preparat izraen od maslaka
507 preparat od odoljena (Valeriana officinalis)
ISTRAIVANJA O EFIKASNOSTI
1993 godine na Novom Zelandu da biodimanika poljoprivreda poveava plodnost zemljita
(Reganold,
et al. (1993))
Efekat delovanja biodinamikih preparata kod penice (prinos i kvalitet) koji ukazuje na
Pozitivne efekte u odnosu na one netretirane
Korienje hraniva je 34-51% nie u poreenju sa konvencionalnomn dok je prinos 20% nii i
poveana mikrobioloka aktivnost Mder, et al.
(2002).