You are on page 1of 24

UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU

MAINSKI FAKULTET

RAUNARSKI INTEGRISANI SISTEMI


I SEMINARSKI RAD ISO 22000

STUDENT:
PROFESOR:
Sran Deuri
dr. Slavia Moljevi

Sadraj:

Doc.

1.Uopte o standardu....................................................................1
2.Uvod..........................................................................................4
3. Istorija ISO 22000...................................................................... 6
4.Predstavljanje ISO 22000...........................................................6
5.Struktura ISO 22000...................................................................7
7. Implementacija ISO 22000......................................................14
7.1 Prednosti implementacije ISO 22000..................................14
7.2 Postupak implementacije ISO 22000...................................15
8.Opti zahtjevi...........................................................................18
9. Obezbjeivanje resursa...........................................................19
9.1 Ljudski resursi.....................................................................19
9.2 Radna sredina.....................................................................19
9.3 Infrastruktura.....................................................................20
10. Literatura..............................................................................21

1.Uopte o standardu

Standard je dokument u kome se definiu pravila, smjernice ili


karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate (proizvod ili usluga
mogu biti taj rezutat) radi postizanja optimalnog nivoa ureenosti.
Standardi u velikoj mjeri imaju pozitivan uticaj na veinu
aspekata naih ivota. Oni obezbjeuju eljene karakterisitike
proizvoda i usluga kao to su kvalitet, pozitivno djelovanje na
ivotnu
sredinu,
bezbjednost,
pouzdanost,
efikasnost
i
zamjenljivost.
Kada su proizvodi i usluge u skladu sa naim oekivanjima, mi
to uzimamo zdravo za gotovo i nismo ni svesni uloge standarda.
Meutim, ako standardi ne bi postojali, to bismo veoma brzo
primetili. Smetalo bi nam to su proizvodi loeg kvaliteta, to nisu
odgovarajui, odnosno nekompatibilni su sa opremom koju ve
posedujemo, ili su nepouzdani i opasni. Kada proizvodi, sistemi,
maine i ureaji rade dobro i bezbedno, to je uglavnom zato to
ispunjavaju zahteve standarda.
Kako nam standardi pomau
ine razvoj, proizvodnju i distribuciju proizvoda efikasnijim,
bezbednijim i istijim;
usklauju trgovinu izmeu zemalja;
omoguavaju
prakse;

razmenu

tehnologije

dobre

upravljake

ire inovacije;
osiguravaju kupce i korisnike proizvoda i usluga;
ine ivot jednostavnijim
svakodnevne probleme.

time

to

daju

reenja

za

ISO je nevladina organizacija i nema autoritet da nametne


implementaciju standarda. ISO ne donosi ni propise ni zakone.
Meutim, drave mogu da odlue da usvoje ISO standarde pre
svega u oblasti zdravlja, bezbednosti i uticaja na ivotnu sredinu
kao zakonski obavezne ili da se na njih pozivaju u propisima. Iako

su ISO standardi dobrovoljni, oni postaju zahtev trita, kao na


primer ISO 9001 serija standarda.

IS
O

standardi se razvijaju prema potrebama trita. Posao preteno


obavljaju eksperti iz sektora industrije, tehnike i poslovanja u
kojima se pokae potreba za standardima. Oni su bazirani na
internacionalnom konsenzusu izmeu strunjaka u odreenoj
oblasti. Svi standardi se periodino pregledaju i to najmanje
jednom u pet godina, kako bi se odluilo da li je potrebno da budu
izmenjeni i dopunjeni ili ukinuti. ISO standardi su tehniki
sporazumi koji obezbeuju okvir za kompatibilnost tehnologije u
celom svetu. Oni su dizajnirani da budu globalno znaajni i korisni
bilo gde u svetu.
Veina standarda su usko specijalizovani za odreeni proizvod,
materijal ili proces. Meutim, ISO 9001 i ISO 14001 su generiki
standardi upravljanja sistemima. Generiki znai da se isti
standard moe primeniti na bilo koju aktivnost i na bilo koju
organizaciju, malu ili veliku, bez obzira na proizvod ili uslugu, u
bilo kom sektoru i bez obzira da li je organizacija privatna ili
dravna. ISO 9001 sadri set generikih zahteva za
implementaciju sistema upravljanja kvalitetom, a ISO 14001 za
upravljanje ivotnom sredinom.

2.Uvod
Bezbjednost hrane u svim prehrambenim granama industrije
(proizvodnja, prerada, pakovanje, skladitenje, transport i
prodajna mjesta) svakog dana ima sve vei znaaj, ne samo zbog
zakonskih odredbi i novanih kazni usljed eventualnog
nepotovanja istih, ve i zbog ozbiljnih finansijskih posljedica koje
mogu da budu rezultat smanjene potranje, ili ak u nekim
sluajevima, rezultat potpunog bojkota proizvoda ili lanca
proizvoda nekog proizvoaa ukoliko se ustanovi da je svojim
proizvodom dovela u pitanje zdravlje potroaa.
ISO 22000 standard je prvi meunarodni standard za
menadment bezbjednosti hrane (Food safety management
systems) izdat 1. septembra 2005 od strane Meunarodne
organizacije za standardizaciju (ISO) i u mnogim evropskim
zemljama je ve uveliko zauzeo mesto HACCP u oblasti
prehrambene industrije.
Imajui u vidu da se opasnost za bezbjednost hrane moe
pojaviti u bilo kom stadijumu proizvodnog lanca, neophodna je
efikasna kontrola i eliminacija ili smanjenje mogunosti pojave
opasnosti na prihvatljiv nivo. Standard ISO 22000 mogue je
primjeniti u svim oblicima poslovanja koji se dovode u direktnu ili
indirektnu vezu sa prehrambenim lancem: od proizvodnje hrane
za ivotinje, preko primarne proizvodnje, proizvodnje, prerade i
skladitenja, distribucije pa sve do maloprodaje, ugostiteljstva i
drugih vidova raspoloivosti hrane potroaima, ukljuujui i
poslovanja koja pruaju samo uslugu, proizvoae maina,
4

ambalae, sredstava za ienje i dezinfekciju, dodataka i ostalog


to ulazi u oblast poslovanja sa hranom.
Sistem menadmenta bezbjednosti hrane sadri:

sistematsko odravanje sistema,


kontrolu opasnosti preko unaprijed predvienih programa i
preko HACCP plana,
kontinuirano poboljavanje i auriranje sistema,
zahtjeve
za
uzajamnu
komunikaciju
i
razmjenu
informacija/podataka
izmeu
svih
zainteresovanih
strana
(proizvoaa, dobavljaa, kupaca i nadlenih organa),
jedinstvo naela HACCP sa koracima za implementaciju
Komisije Codex Alimentarius,
kombinaciju HACCP plana
sa
preduslovnim
programima,
zahteve
za
potovanje
zakona
i
zakonskih
odredbi, kao i
zahteve koji su u vezi sa
standardom.
ISO 22000 je priznat
svuda u svijetu i moe da
se sertifikuje. Predstavlja
bazu izvetaja za razne
kontrole koje se vre na
osnovu
nacionalnih
standarda ili drugih oblika
sertifikacije
koji
su
obavezni
u
nekim
stadijumima
prehrambenog lanca. Sistem menadmenta bezbjednosti hrane
uliva poverenje, kako potroaima tako i svim zainteresovanim
stranama, prua mogunost preduzeu da odrava usaglaenost
sa obostrano usvojenim zahtevima kupca.

3. Istorija ISO 22000

ISO organizacija je 2001. godine je poela da razvija standard


kontrole, koji dalje definie ulogu HACCP u FSMS, to je
kulminiralo u novonastalim ISO 22000. Publikacija ISO 22000 je
dopunjena sa ISO tehnikom specifikacijom (ISO/TS 22004) dajui
upustvo o primJeni standarda, sa posebnim naglaskom na mala i
srednja preduzea. Radna grupa za FSMS je pripremila ISO 22000
i ISO/TS 22004, koji su objavljeni 2005. godine. Druga tehnika
specifikacija (ISO/TS 22003) objanjava zahteve za sertifikacijom
koji se primenjuju kada se koristi sertifikacija koju vri trea
strana. Nacrt meunarodnog standarda ISO/DIS 22000 je izaao 3.
juna 2004, a krajnji rok za komentare je bio 3. novembar 2004.
ISO 22000 je ozvanien kao meunarodni standard 1. septembra
2005.
Radna grupa koja je razvila ISO 22000 ima predstavnike u 14
zemalja. U radnoj grupi, bili su i predstavnici organizacija kao to
su: Codex Alimentarius, Global Food Safety Initiative (GFSI) i
Confederation of Food and Drink Industries of the EU (CIAA).

4.Predstavljanje ISO 22000


Izazov za ISO 22000 je taj da bi on trebalo da bude priznat od
strane svih segmenata u lancu prehrambene industrije. Sigurno je
da e HACCP sistem biti zamenjen sa ISO 22000. Ono to jo nije
sigurno je da li e maloprodaje to prihvatiti. Jedan faktor koji ide u
prilog ISO 22000 je taj da je njegova namera globalna. Stoga,
kako su izvori proizvodnje sve vie globalni, poverenje se moe
dobiti od jednog univerzalno prihvaenog ISO standarda.
ISO 22000:2005 je prvi u porodici standarda koji obuhvata sledee
dokumente:
ISO/TS
22003,
Sistem
menadmenta
zdravstvene
bezbednosti hrane Uslovi za organizacije koje vre
sertifikaciju i kontrolu sistema menadmenta zdravstvene
bezbednosti hrane, definie pravila koja se primenjuju za
kontrolu i sertifikaciju sistema menadmenta zdravstvene
bezbednosti hrane (FSMS) u skladu sa zahtevima datim u ISO
22000 (ili ostalim setovima definisanih FSMS zahteva), i
obezbeuje neophodne informacije i potvrdu klijentima o
nainu sertifikovanja koji je traen od strane njihovih
snabdevaa.
ISO/TS
22004,
Sistem
menadmenta
zdravstvene
bezbednosti hrane Uputstvo o primeni standarda ISO
22000:2005, obezbeuje opti vodi koji se moe primeniti u
korienju ISO 22000.
ISO/TS 22005, Sledljivost u prehrambenoj industriji Opti
principi i osnovni zahtevi za projektovanje i implementaciju
sistema.
ISO 22000 standard ima tri dela:
1. Zahtevi za GMP ili preduslovne programe,
2. Zahtevi za HACCP principe Codex Alimentarius-a,
3. Zahtev za sistemom menadmenta.
7

Standard ima cilj da pobolja zdravstvenu bezbednosti hrane i


time obezbedi zatitu potroaa. Na ovaj nain on ojaava
povjerenje potroaa i poveanje isplativosti u lancu snabdevanja
prehrambene industrije.

5.Struktura ISO 22000


Struktura ISO 22000, u smislu
bezbjednou hrane, podrazumjeva:

Sistema

menadmenta

Sistematsko odravanje sistema;


Kontrolu opasnosti preko unaprijed definisanih programa i
preko HACCP plana;
Stalno poboljavanje i auriranje sistema;
Zahteve za uzajamnu komunikaciju i razmjenu informacija
izmeu svih zainteresovanih strana proizvoaa, dobavljaa,
kupaca i nadlenih organa;

Kombinaciju HACCP plana i preduslovnih programa;

Zahtjeve za potovanje zakona i zakonskih odredbi.


Struktura ISO 22000, u smislu Sistema
bezbednou hrane, zahtjeva od organizacije da:

menadmenta

definie oblasti sistema upravljanja bezbjednou hrane;

dokumentuje svoje aktivnosti;

razvije internu i eksternu komunikaciju sa nadlenim i


zainteresovanim stranama u vezi sa bezbjednou hrane;

razvije sistem za bezbjednost hrane koje e omoguiti


identifikaciju i kontrolu svih rizika u vezi sa bezbjednou hrane;

utvrdi procedure za postupanje prilikom potencijalnog


vanrendnog stanja koje moe da utie na bezbjednost hrane.

ISO 22000:2005 je prvi u porodici standarda koji obuhvata


sljedee dokumente:

ISO/TS
22003,
Sistem
menadmenta
zdravstvene
bezbjednosti hrane Uslovi za organizacije koje vre sertifikaciju i
kontrolu sistema menadmenta zdravstvene bezbjednosti hrane,
definie pravila koja se primenjuju za kontrolu i sertifikaciju
sistema menadmenta zdravstvene bezbjednosti hrane (FSMS) u
skladu sa zahtjevima datim u ISO 22000 (ili ostalim setovima
definisanih FSMS zahteva), i obezbjeuje neophodne informacije i
potvrdu klijentima o nainu sertifikovanja koji je traen od strane
njihovih snabdjevaa.

ISO/TS
22004,
Sistem
menadmenta
zdravstvene
bezbjednosti hrane Uputstvo o primjeni standarda ISO 22000,
obezbeuje opti vodi koji se moe primjeniti u korienju ISO
22000.

ISO/TS 22005, Sledljivost u prehrambenoj industriji Opti


principi i osnovni zahtjevi za projektovanje i implementaciju
sistema.
ISO 22000 standard ima tri dijela:
9

1.

Zahtjevi za GMP ili preduslovne programe,

2.

Zahtjevi za HACCP principe Codex Alimentarius-a,

3.

Zahtjevi za sistemom menadmenta.


Strukturu sadraja i zahtjeva standard ISO 22000 ine:

4.1 Opti zahtevi

4.2 Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju

4.2.1 Opte odredbe

4.2.2 Upravljanje dokumentima

4.2.3 Upravljanje zapisima

5.1 Obaveze i djelovanje rukovodstva

5.2 Politika bezbjednosti hrane

5.3 Planiranje sistema menadmenta bezbjednou hrane

5.4 Odgovornosti i ovlaenja

5.5 Voa tima za bezbednost hrane

5.6 Komuniciranje

5.6.1 Eksterno komuniciranje

5.6.2 Interno komuniciranje


10

5.7 Spremnost i reagovanje u vanrednim situacijama

5.8 Preispitivanje od strane rukovodstva

5.8.1 Opte odredbe

5.8.2 Ulazni elementi preispitivanja

5.8.3 Izlazni elementi preispitivanja

6.1 Obezbjeivanje resursa

6.2 Ljudski resursi

6.2.1 Opte odredbe

6.2.2 Osposobljenost, svijest i obuka

6.3 Infrastruktura

6.4 Radna sredina

7.1 Opte

7.2 Prethodno potrebni programi (PRP-ovi)

7.3 Preliminarni koraci koji omoguavaju analizu opasnosti

7.4 Analiza opasnosti

7.5
Uspostavljanje
programa (PRP-ova)

operativnih

prethodno

potrebnih

7.6 Uspostavljanje HACCP plana


11

7.7 Auriranje preliminarnih informacija i dokumenata u


kojima se utvruju PRP-ovi i HACCP plan

7.8 Planiranje verifikacije

7.9 Sistem sledljivosti

7.10 Upravljanje neusaglaenou

8.1 Opte

8.2 Validacija kombinacija kontrolnih mera

8.3 Upravljanje monitoringom i merenjem

8.4 Verifikacija sistema menadmenta bezbednou hrane

8.4.1 Interna provera

8.4.2 Vrednovanje pojedinanih rezultata verifikacije

8.4.3 Analiza rezultata verifikacionih aktivnosti

8.5 Poboljavanje

6. Primjena ISO 22000


12

ISO 22000 je primjenjiv na sve proizvoae i uesnike u


cjelokupnom lancu snabdjevanja prehrambene industrije. Lako se
moe primjeniti i u malim i srednjim preduzeima. Sistematski i
proaktivni pristup identifikovanju rizika zdravstvene bezbjednosti
hrane, razvijanje i implementacija kontrolnih mjera i sistematski
menadment PRP dovodi do boljeg planiranja, a time manje
verifikacije nakon procesa.
U praktino svim organizacijama koje se bave proizvodnjom
hrane, ISO 22000 standard moe biti implementiran. U njih
spadaju: primarni proizvoai hrane, proizvoai komponenata
hrane, proizvoai hrane, prodavci hrane, ugostiteljski objekti,
proizvoai gotove hrane, organizacije koje obavljaju ienje i
sanitaciju, pediteri, skladitari, distrubuteri itd. ISO 22000
standard moe biti implementiran i u organizacijama koje ne
proizvode hranu kao to su: proizvoai opreme, proizvoai
materijala za pakovanje, proizvoai sastojaka i aditiva i
organizacijama koje proizvode druge elemente koji su u dodiru sa
hranom.

Ako je organizacija dio lanca ishrane, ISO 22000 zahtjeva


uvrivanje Sistema menadmenta bezbjednou hrane (FSMS), i
korienje ovog sistema kako bi se osiguralo da prehrambeni
proizvodi ne izazovu tetne efekte po ljudsko zdravlje.
Zahtjevi
ISO 22000 se mogu primjeniti na sve vrste organizacija u okviru
lanca hrane, koji obuhvata proizvoae hrane, primarne
proizvoae, preraivae hrane, transport i skladitenje,
maloprodajne podugovarae i prodajna mesta za hranu, zajedno
sa meusobno povezanim organizacijama kao to su proizvoai
opreme, materijala za pakovanje, sredstava za ienje, aditiva i
sastojaka hrane.
13

Tipovi organizacija u lancu prehrambene industrije na koje se


standard moe primjeniti su oni koji su direktno ili indirektno
ukljueni u jednu ili vie faza lanca prehrambene industrije, bez
obzira na njihovu veliinu ili sloenost organizacije.
Meu organizacijama koje su direktno ukljuene u proizvodnju
hrane, izmeu ostalih, ubrajaju se: proizvoai hrane za ivotinje,
organizacije koje vre etvu ili berbu, poljoprivrednike,
proizvoae sastojaka, preraivae hrane, prodavce na malo,
organizacije koje pruaju usluge povezane sa hranom,
organizacije za uslunu pripremu, dostavu i posluivanje hrane,
organizacije koje pruaju usluge ienja i dezinfekcije, zatim
usluge prevoza, skladitenja i distribucije.
U organizacije koje su indirektno ukljuene u lanac proizvodnje
hrane ubrajaju se: isporuioci opreme, sredstava za ienje i
dezinfekciju, materijala za pakovanje i drugih materijala koji su u
dodiru sa hranom (ISO 22000).
Svaka organizacija mora tano da definie podruje primjene
standarda. Na primjer sistem menadmenta zdravstvenom
bezbjednou proizvoda odnosi se na proizvodni program
fermentisanih mlijenih napitaka, od prijema sirovog mlijeka do
transporta gotovog proizvoda kupcu. Ili ako organizacija nema
svoja vozila za transport proizvoda kupcima, podruje primjene
sistema e biti od prijema sirovog mlijeka do skladitenja i
isporuke gotovog proizvoda.

14

7. Implementacija ISO 22000


7.1 Prednosti implementacije ISO 22000
Usvajanje ISO 22000 standarda obezbeuje kompaniji
kompetencije priznate irom svijeta. Implementacijom ISO 22000
standarda stiu se brojne prednosti. To je pouzdan sistem koji je
potvren
od
strane
FAO/WHO.
Brojne zemlje su razvile nacionalne standarde koji se odnose na
proizvodnju bezbedne hrane, a pojedinane kompanije i grupe u
prehrambenom sektoru su razvile svoje sopstvene standarde za
ispitivanje svojih dobavljaa. Ovo je donjelo konfuziju u pogledu
zahteva i poveane trokove jer su morali zadovoljiti viestruki
programi. ISO 22000 donosi za jednoobrazni standard kontrole
15

koji se moe primjeniti u svim organizacijama koje su vezane za


prehrambenu industriju.
Standard omoguava inkorporaciju zakonskih i regulatornih
zahtjeva koji se odnose na zdravstvenu bezbjednost hrane
ukljuujui HACCP sistem.
ISO 22000 daje podsticaj organizaciji za neprestano
poboljanje. Ovo ukljuuje sisteme interne i eksterne
komunikacije,
voenje
dokumentacije,
usaglaenosti
sa
higijenskim
regulativama
i
kontrolu
rizika
zdravstvene
bezbjednosti hrane.
Ovaj standard omoguava sledljivosti i jasnu komunikaciju u
okviru lanca prehrambene industrije preko sistema jasne
odgovornosti i nadlenosti svih zaposlenih. Primjenom sistema
optimizuju se resursi organizacije interno i u okviru lanca
prehrambene industrije. Racionalna komunikacija i saradnja
donose bre i bolje informisano donoenje odluka o opasnostima
po bezbjednost hrane zajedno sa ostalim partnerima u lancu
snabdevanja. Na ovaj nain standard udara dobre osnove sistema
donoenja odluka i pozitivno deluje na radno okruenje, a time se
poveava i produktivnost na poslu i zadovoljstvo zaposlenih.
Zaposleni postaju svesniji pitanja vezanih za higijenu i
zdravstvenu bezbednost hrane.
Bezbjednost proizvoda je glavno pitanje u meunarodnoj
trgovini, a upravo zdravstvena bezbjednost prehrambenog
proizvoda i vea zdravstvena zatita su ciljevi FSMS. Zbog ovoga
implementiran ISO 22000 poveava meunarodno prihvatanje
prehrambenih proizvoda i smanjuje rizik od tubi za odgovornost
u pogledu proizvoda/usluge.

7.2 Postupak implementacije ISO 22000


Potrebe klijenta i njegova dobra poslovna praksa se usklauju
sa potrebama standarda, i u cjelokupnom projektu se tei
nalaenju optimalnih reenja pri uspostavljanju Sistema
16

menadmenta bezbjednosti hrane kroz preduslovne programe,


operativne programe, analizu opasnosti i definisanje kritinih
kontrolnih taaka i njihovo praenje. Postupak uvoenja ISO
22000 standarda u neko odreeno preduzee sastoji se od osam
faza, koje su objanjene na sljedeim stranicama:

I FAZA - Pripremne aktivnosti


Upoznavanje
rukovodstva
sa
zahtevima
standarda
ISO
22000:2005, ciljevima i oekivanim efektima projekta, kao i sa
prijedlogom programa uspostavljanja sistema.
17

Konsultanti e izvriti analizu postojeeg


preduzeu koje e obuhvatiti:
4. snimak stanja;
5. organizacionu strukturu;
6. sistematizaciju radnih mesta;
7. internu i eksternu dokumentaciju;
8. analizu procesa;
9. aktivnosti realizacije;
10.
preduslovne programe;
11.
postojee opasnosti po bezbednost hrane;
12.
nain rada menadmenta.

stanja

II FAZA - Identifikacija poslovanja


Konsultanti zajedno sa odgovornom osobom i voom tima za
bezbjednost hrane, definiu i klasifikuju poslovanje preduzea na
osnovu analize postojeeg stanja.
III FAZA - Imenovanje tima za bezbjednost hrane

Konsultanti zajedno sa odgovornim licem preduzea


definiu:
imenovanje voe tima za bezbednost hrane;
imenovanje tima za bezbednost hrane;
utvrivanje zadataka i ovlaenja tima za bezbednost hrane;
definisanje politike bezbednosti hrane i ciljeva.
IV FAZA - Izrada dokumenata Sistema menadmenta
bezbednosti hrane
Sistem
menadmenta
bezbednosti
hrane
mora
biti
dokumentovan. U skladu sa rezultatima prethodno obavljenih
aktivnosti, odnosno usvojenim programom definiu se, izrauju i
usvajaju odgovarajui dokumenti:

poslovnik - opisuje kako se u preduzeu primenjuje ISO


22000 sistem;

procedure - opisuju metod putem kojih se upravlja


procesima;
18

radne instrukcije - opisuju kako se obavljaju individualni


zadaci i aktivnosti
V FAZA - Izrada studije

izrada opisa proizvoda;


namenjena upotreba;
izrada opisa sirovina;
izrada dijagrama toka;
izrada analize opasnosti i definisanje CCP taaka;
izrada CCP plana;
izrada plana operativnih preduslovnih programa;
validacija i verifikacija sistema.
VI
FAZA
Implementacija
bezbednosti hrane

Sistema

menadmenta

Usvojena
reenja
i
dokumenta
Sistema
menadmenta
bezbednosti hrane se prezentuju na odgovarajui nain
zaposlenima, u obliku obuka i prezentacija koje su neophodne za
funkcionisanje i razumevanje ISO 22000.

U okviru realizacije definisanih aktivnosti, s obzirom na niz


radnji, posebna panja se posveuje:
upravljanju dokumentima;
sprovoenju obuke;
kontrolisanju kritinih kontrolnih taaka;
kontrolisanju higijene (preduslovnih programa).
VII FAZA - Sprovoenje interne provere
Interna provera se vri sa ciljem da se proveri stanje poslovnog
sistema. Osposobljeni proverivai iz poslovnog sistema, obavljaju
jednu ili vie internih provera sistema kako bi se utvrdio stepen
efektivnosti Sistema menadmenta bezbednosti hrane.
Po sprovedenoj internoj proveri, moe se ustanoviti da li je
preduzee spremno za sertifikaciju ili je neophodno preduzeti
korektivne mere, koje su identifikovane na internoj proveri.
19

VIII FAZA - Sertifikacija Sistema menadmenta bezbednosti


hrane
Sertifikacija ISO 22000:2005 predstavlja proveru uspostavljenog
sistema koje vri izabrano sertifikaciono telo. Prema prikupljenim
ponudama preduzee bira sertifikaciono telo, kome se prijavljuje
uz pomo konsultanta. Na ocenjiva je ukljuen u sve aktivnosti
na sertifikacionoj proveri.

8.Opti zahtjevi
Sistem menadmenta zdravstvene bezbjednosti hrane
zahtjeva uspostavljanje, dokumentovanje, implementaciju i
odravanje efektivnog ISO 22000. Ovo obuhvata procedure i
potrebne
zapise
za
osiguravanje
efektivnog
razvoja,
implementacije i auriranja ISO 22000. Organizacija bi trebalo da:
Osigura da su opasnosti po zdravstvenu bezbjednost hrane, u
okviru predmeta i podruja primjene sistema, koji se mogu
pojaviti u vezi sa proizvodima identifikovani, procjenjeni i
kontrolisani;
Razmjenjuje odgovarajue informacije u okviru lanca oshrane;
Razmjenjuje informacije koje se odnose na razvoj,
implementaciju
i
auriranje
ISO
22000
i
Periodino procjenjuje i aurira ISO 22000.
Firma moe da usluno angauje eksterne organizacije za
obavljanje bilo kog procesa. Ukoliko taj proces moe uticati na
bezbjednost finalnog proizvoda moraju postojati procedure kojima
se osigurava adekvatno upravljanje ovakvim procesima. Ova
upravljanja se moraju dokumentovati.

20

9. Obezbjeivanje resursa
9.1 Ljudski resursi
Tim koji se brine
o
bezbjednosti
hrane,
i
ostalo
osoblje
koje
sprovodi aktivnosti
koje imaju uticaja
na
bezbjednost
hrane, treba da
bude kompetentno
i
da
ima
odgovarajuu
edukaciju, obuku,
vjetine i iskustvo. Tamo gdje se zahtjeva pomo eksternih
eksperata
za
razvoj,
implementaciju,
rukovoenje
ili
procjenjivanje FSMS, treba da budu dostupni zapisi o sporazumu,
ili ugovori koji definiu dunosti i ovlaenja eksperata.

9.2 Radna sredina

21

Organizacija identifikuje i upravlja ljudskim i fizikim faktorima


koji mogu da utiu na bezbjednost proizvoda. U ljudske faktore
ubrajaju se radne metodologije, postignua, pravila bezbjednosti i
uputstva za rad, ergonomija, itd. Meu fizikim faktorima radnog
okruenja koje je neophodno ispuniti da bi se zadovoljili zahtevi
standarda spadaju npr. svijetlo, higijena, vibracija, buka, vlanost,
zagaenje, toplota, istoa i strujanje vazduha.
Zahtjevi u vezi osiguranja adekvatne radne sredine obino se
definiu posebnim uputstvima, npr. tehnolokim uputstvima,
uputstvima za higijenu itd.
Tehnolozi su obavezni da prepoznaju parametre kritine za
radnu sredinu i uslove radnog mesta. U sluajevima gdje radna
sredina (temperatura, vlanost, buka, itd.) ili higijenski uslovi
radnog mjesta mogu negativno uticati na kvalitet usluge ili
ugroziti zdravlje i bezbednost radnika, sprovode se odgovarajue
mjere koje svode rizike na prihvatljiv nivo.

9.3 Infrastruktura
Organizacija
treba da obezbjedi
i odrava potrebnu
infrastrukturu
u
cilju
postizanja
bezbjednosti
i
usaglaenosti
proizvoda
sa
zahtjevima.
Organizacija treba
da
prepozna
i
definie
kakva
infrastruktura je neophodna kako bi se postigao cilj bezbjedan
proizvod.
Organizacija treba odrediti, obezbjediti i odravati
infrastrukturu potrebnu za radni prostor i pomone objekte,
22

pogonsku opremu (i softver i hardver) i podravajue usluge (kao


to su transport ili komunikacije).
Adekvatnost infrastrukture i definisanje potrebe za
obezbjeenjem eventualnih dodatnih zahtjeva se da se redovno
preispituju u sklopu preispitivanja sistema od strane rukovodstva.
Definisanje potrebe za obezbjeenjem novih infrastrukturnih
rjeenja i njihovo definisanje po potrebi sastavni dio je procesa
projektovanja i razvoja novih proizvoda.

10. Literatura
1. http://www.tehnologijahrane.com/standardi/tumacenje-iso22000-uvod
2. http://www.mobes.rs/usluge/iso-22000.html
3. http://www.biznis-plan. co.rs/index.php?
option=com_content&view=article&id=95&Itemid=109
4. http://www.kvalitet.org.rs/standardi/standardi

23