You are on page 1of 3

Uvod

1

1. U V O D
Zavarivanje i zavarene konstrukcije su nesumnjivo nova teorijska disciplina u oblasti
nauke o konstruisanju, mada počeci zavarivanja datiraju još iz starog veka i to zajedno sa
počecima prerade ruda u metale. Kovačko zavarivanje bakra bilo je poznato još starim
Sumerima (XIV vek p.n.e.).Tako|e se zavarivanje pominje i u knjigama Starog zaveta, u
radovima grčkog istoričara Herodotos-a, kao i rimskog Plinius-a mla|eg (Historia naturalis).
Elementi spojeni kovačkim zavarivanjem prona|eni pri iskopinama procenjuje se da su izra|eni
pre više od četiri hiljade godina.
Razvoj zavarivanja kroz vekove bio je veoma spor zbog primene čisto empirijskih
saznanja. Početak naglog razvoja zavarivanja izazvala je proizvodnja metala i legura,
specijalnih železa i čelika koji su korišćeni za proizvodnju alata i mašina krajem XIX i
početkom XX veka.
Gasno zavarivanje koje ima široku primenu za spajanje metala posebno obojenih metala
(bakar i njegove legure i aluminijum i njegove legure), mada se dosta koristi i za zavarivanje
proizvoda od čelika, svoj puni zamah dobilo je pronalaskom mogućnosti za industrijsku
proizvodnju acetilena i kiseonika. Temperatura kod gasnog zavarivanja O2 - C2H2 je 31500C.
Prvi po vremenu iz savremenih postupaka zavarivanja javlja se elektrolučno zavarivanje
netopljivom elektrodom koje je pronašao ruski pronalazač N.N. Benardos 1882. god. N.N.
Benardos je u svom pronalsku iskoristio ideju ruskog fizičara V.V. Petrova koji je pronašao
električni luk 1802. god. i ukazao na njegovu mogućnost u primeni topljenja metala. Korak
dalje u razvoju elektrolučnog zavarivanja napravio je ruski inženjer i pronalazač N.G.
Slavjanov koji je pronašao i razradio postupak zavarivanja topljivom elektrodom 1886. god.
Metode elektrolučnog zavarivanja netopljivom i topljivom elektrodom N.N. Benardos i N.G.
Slavjanov su patentirali u Rusiji, a svoj patent su zaštitili i u mnogim stranim industrijski
razvijenim zemljama. Razvoj zavarivanja se povećava razvojem i proizvodnjom električne
energije. Temperatura u zoni luka pri jednosmernoj struji na strani anode je od 35000 - 40000C,
a na strani katode je od 26000 - 28000C, u stanju je da topi sve mašinske materijale koji se
koriste u mašinstvu i u gra|evinarstvu. Kada je struja naizmenična onda se ne može govoriti o
anodi i katodi, pa će temperatura na obe elektrode biti stalno ista.
U razvoju elektrolučnog zavarivanja na delu kvaliteta dao je znatan doprinos švedski
metalurg Kjellberg 1908. god. primenivši obloženu elektrodu za zavarivanje i tako dobio znatno
bolje karakteristike zavarenog spoja.
Elektrolučno zavarivanje ima veliku primenu i razvoj u smislu usavršavanja osvojenih
postupaka za vreme drugog svetskog rata i neposredno posle njega. Razlog je potreba za
proizvodnjom ogromnih količina potrebnih materijalnih dobara i ratne tehnike (brodova,
tenkova, aviona itd). Pošto su SAD bile glavni proizvo|ač oružja i drugih ratnih sredstava, to se

hemijska. Danas je poznato i u svetu se koristi oko sedamdesetak različitih postupaka za zavarivanje. Zato je sasvim realna pretpostavka da će u 2000. vrlo važno. dobijanje velikog broja tih proizvoda ne može se ni zamisliti bez primene ove tehnologije. Zahvaljujući zavarivanju ovo vreme je svedeno u proseku na samo sedam dana 1942. imaju istu ili čak veću sigurnost. uglavnom. koliko je iznosila godišnja proizvodnja čelika u svetu. Pri tome se zavarivanje koristi za spajanje ne samo metalnih delova.. U metaloprera|ivačkoj.Uvod 2 postavlja potreba za masovnim prevoženjem istih na evropske i azijske frontove.podrazumeva se ostvarivanje kontinualne veze materijala koji se zavaruju i to veze koja nastaje kao posledica pojave i delovanja atomsko-molekularnih sila izme|u elementarnih čestica materije na mestu spajanja. najbrža izrada trupa broda u serijskoj proizvodnji trajala je u proseku osam meseci.3. S druge strane i vreme izrade zavarenih konstrukcija je višestruko kraće što je.na zavarivanje topljenjem i zavarivanje pritiskom sl. Me|utim. U pore|enju sa drugim načinima izrade istih konstrukcija (na primer. Zavarivanje omogućava ogromno ubrzanje procesa proizvodnje. i u sadašnje vreme postupak gasnog i elektrolučnog zavarivanja ipak ima najširu primenu. u oko 75% finalnih proizvoda tehnologija zavarivanja je praktično nezamenljiva. godine od ukupno 800 miliona tona. samo na troškovima materijala. (Zavarivanje topljenjem se definiše i kao zavarivanje u tečnoj fazi. te se zbog toga najbrže razvilo u brodogradnji. gde je najrasprostranjenije. kako je prikazano na slici 2. i pored velikog broja poznatih postupaka spajanja metalnih delova. Izrada trupa broda vršena je zakivanjem. čak 45% je u daljem postupku prera|ivano . Ono što je zajedničko za zavarivanje i u tečnoj i u čvrstoj fazi jeste da uticaji toplotnih i difuzionih procesa imaju odlučujuću ulogu na formiranje zavarenog spoja. Osim toga. . Zatim. termofizička i druga svojstva. 2. prema lokalizaciji gde se zavarivanje izvodi. Godine 1935. god. kovanjem ili livenjem) korišćenjem zavarivanja moguće su uštede više od 25%. a od toga broja u našoj zemlji se primenjuje negde oko petnaestak postupaka. Kao ilustracija izuzetno velike primene tehnologije zavarivanja može da posluži podatak da je još 1973. Ovo tim pre jer trenutno samo u metaloprera|ivačkoj i elektroindustriji. itd. zavarivanje je postalo jedan od vodećih tehnoloških postupaka izrade mnogobrojnih i raznovrsnih proizvoda. već i kod spajanja nemetala me|usobno kao i nemetala sa metalima. Zavarivanje je osvojilo mesto u proizvodnji konstrukcija i mašinskih sistema i danas je gotovo nezamenjiv postupak prerade metala. Postoje različite definicije zavarivanja. Me|utim. a zavarivanje pritiskom . sa gledišta ekonomičnosti i ukupne cene proizvoda.zavarivanjem. Svi poznati postupci zavarivanja mogu se klasifikovati na različite načine. na njegova mehanička.2. Njihova podela najčešće se vrši ili u zavisnosti od toplotnih izvora koji se koriste pri zavarivanju. ili u zavisnosti od stanja materijala u zoni zavarivanja . bira prema vrsti materijala koji se zavaruju. zavarene konstrukcije. prema obliku i dimenzijama elemenata koji čine datu konstrukciju. kako je poznato. koje su lakše u pore|enju sa kovanim ili livenim.kao zavarivanje u čvrstoj fazi). kao i u mnogim drugim granama industrije. godini učešće zavarivanja u preradi čelika biti veće od 50%.u smislu spajanja delova . a u nekim slučajevima i preko 50%. Tehnologija zavarivanja se. [iroka primena zavarivanja zasniva se na tome što ono omogućuje realizaciju najracionalnijih i najekonomičnijih konstruktivnih rešenja. pod pojmom zavarivanje .

vrste zavarivanja. a koren šava na pritisak. stepena automatizacije postupka i mesta izvo|enja zavarivanja.Uvod 3 Tehnologija elektrolučnog zavarivanja se naročito mnogo razvila poslednjih nekoliko decenija. parametara režima zavarivanja.posebno doprineo razvoj ratne tehnike. kvaliteta obrade zavarene površine. čemu je .mirna i umerena opterećenja projektuje se žleb za jednostrano zavarivanje. stepena automatizacije postupka. U principu za promenljivo opterećenje projektuje se oblik žleba za dvostrano zavarivanje. Kvalitet izvedenog šava zavisi od oblika žleba. Konstruktor treba da vodi računa i o položaju temena i korena šava u odnosu na dejstvo opterećenja. kvaliteta dodatnog materijala. Ispravan je položaj ako je teme šava opterećeno na istezanje.nažalost . propisanog nivoa kvaliteta šava. položaja zavarivanja. i kvaliteta zavarivača. a za kvazistatička . Projektovanje oblika žleba je u funkciji sledećih parametara: vrste i karaktera opterećenja. debljine materijala. . vrste zavarivanja.