PROCENA ZNANJA STUDENATA U WEB SISTEMIMA ZA TESTIRANJE

EVALUATION OF STUDENT KNOWLEDGE IN THE WEB-BASED TESTING SYSTEMS

Suzana Markovi, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Blace
Dragica Jovanovi, Visoka eleznika kola, Beograd

Sadraj - Istraivanja u oblasti adaptivnih web sistema uenja neprekidno rastu. Uprkos
relativno velikom broju pristupa, adaptivnosti se, posmatrano u odnosu na razliite naine
uenja studenata, nije posvetilo dovoljno panje. Javlja se potreba za postojanjem sistema koji
se mogu prilagoditi korisnicima sa potpuno razliitim karakteristikama, nivoom trenutnog
znanja i stilovima uenja. Mi smo kreirali sistem za razvoj kurseva i odgovarajuih testova
znanja koji e se sprovoditi u zavisnosti od nivoa znanja studenta, njegovih kognitivnih
sposobnosti, interesovanja i motivacije. U radu je dat pregled razliitih naina ocenjivanja
studenata, uporedna analiza nekih web-baziranih sistema za testiranje kao i model naeg
sostvenog reenja.
Kljune rei: adaptivno testiranje, personalizacija, ocenjivanje znanja
Abstract - Adaptive Web-based educational systems are a continuously growing area of
research. However, despite the relatively numerous approaches, adaptivity from the point of
view of student learning styles is not properly addressed. There is a need for systems which can
adapt to users with very different backgrounds, prior knowledge of the subject and learning
styles. So, we create a system for deploying courses and appropriate tests of knowledge that
will take into account student's knowledge level, his/her cognitive traits, interests and
motivation. The paper outlines various ways for evaluation of student knowledge, comparative
analysis of some web-based testing systems as well a model of our own solution.
Keywords: Adaptive testing, Personalization, Evaluation of Knowledge

1.

UVOD

Razliiti tipovi predstavljanja znanja zavisno od

problema, naglaavaju jednu vrstu informacija o problemu a
drugu ignoriu [1]. Ljudsko znanje se sastoji iz odreenih
injenica kao osnovnih elemenata, gde se pod injenicom kao
oblikom deklarativnog znanja podrazumeva iskaz (logiki ili
kao iskaz nekog drugog formalnog jezika) odnosno reenica
koja je tana ili ne. Pri tom se te injenice mogu
reprezentovati na razliite naine - mogu biti zadate u obliku
tabela ili grafova, u obliku prirodnog jezika, korienjem
multimedijalih elemenata itd.
Postoje brojni pokuaji sistematizacije znanja [2]. Kratak
pregled tipova znanja prema njegovom sutinskom znaaju i
upotrebi bio bi (Zack 1999):
deklarativno znati neto o nekome ili neemu
(injenice) (know-what),
proceduralno znati kako (know-how),
kauzalno znati zato (know-why),
kondicionalno znati kada (know-when),
relaciono znati ko/ta s kim/im (know-who, knowwhere).
Znanje se moe podeliti na individualno i kolektivno.
Individualno znanje obuhvata znanje pojedinaca i ono moe
biti opte (odnosi se na poznavanje nekih oblasti koje su u

principu predmet interesovanja ire populacije i kao takvo

dostupno je svima a stie se tokom procesa osnovnog
obrazovanja) i posebno (odnosi se na poznavanje nekih uih
oblasti interesovanja i za razliku od opteg znanja nije svima
dostupno). Kolektivno znanje je znanje koje poseduje neka
organizaciona celina.
Najznaajnija podela znanja sa aspekta strategija
upravljanja znanjem je ona koja pravi razliku izmeu
implicitnog (tacit) i eksplicitnog (explicit) znanja. Eksplicitno
znanje moe se izraziti u formalnom jeziku i razmenjivati
izmeu individua, a implicitno znanje je personalno znanje
vezano za individualno iskustvo i ukljuuje faktore kao to su
lina uverenja, perspektive i vrednosti (Murray 2000).
U ovom radu su opisani naini procene znanja studenata
sprovedeni kroz jedan personalizovani sistem testiranja.
Naime, u poglavlju 2 prikazali smo naine ocenjivanja
studenata, kao i sve prisutniju procenu znanja uz pomo
raunara. U treem poglavlju prikazana je komparativna
analiza razliitih sistema za uenje i testiranje prema
prethodno definisanim kriterijumima. Sistemi su uporeivani
prema nainu ispitivanja znanja kao i prema nainu
izraavanja znanja. U etvrtom poglavlju prikazan je
predloeni personalizovani sistem za testiranje studenata. Na
kraju su data zakljuna razmatranja i oekivani budui pravci
razvoja i unapreenja sistema.

2. OCENJIVANJE
Ocenjivanje (proveravanje) znanja je proces skupljanja i
kombinovanja informacija iz pojedinih zadataka (na primer
testova znanja ili praktinog rada) da bi se ocenio pojedinac
ili da bi se uporedio njegov napredak (postignue) sa
odreenim kriterijumom [3]. To je proces identifikovanja
skupljanja i interpretacije informacija o napretku u uenju da
bi se utvrdilo da li je pojedinac postigao standarde ili
postavljene ciljeve.
Uprkos brojnim i opravdanim kritikama procenjivanje,
merenje i ocenjivanje znanja ima izuzetno znaajnu svrhu i
ulogu. Svrha se ogleda u povratnoj informaciji, motivaciji,
vrednovanju i selekciji. Svaka provera znanja mora biti
validna i pouzdana. Osim toga, proveravanje znanja
ispitanika treba da bude korektno i poteno i moraju ga
razumeti svi. Ono mora biti integralni deo procesa uenja i
treba da omogui svim ispitanicima da pokau barem neki
rezultat.
Podele zadataka u ispitima znanja brojne su i raznolike.
Obino se dele na zadatke esejskog tipa, objektivnog tipa i
zadatke koji zahtevaju reavanje problema. Razliiti zadaci
su pogodni za ispitivanje razliitih obrazovnih ciljeva i
njihovo briljivo kombinovanje dae nastavniku najbolju
sliku o znanju uenika.
Zadaci objektivnog tipa mogu se podeliti u dve osnovne
grupe:
zadaci reprodukcije - zadaci u kojima ispitanik svojim
reima daje traeni odgovor,
zadaci izbora - zadaci u kojima uenik bira taan odgovor
meu predloenim reenjima.
Zadaci reavanja problema mogu dati vredne informacije
o tome kako uenik primenjuje steena znanja i vetine na
pojedinim problemima. Naalost, esto mere samo neka
proceduralna znanja. Ispitanik moe da primeni ispravnu
proceduru a da ne razume sr zadatka.
Glavna pretpostavka posrednog merenja jeste postojanje
povezanosti izmeu veliine koja se meri (posredne veliine
tj. odgovora ispitanika) i one koja se eli meriti (prave
veliine tj. njegovog znanja). Postojanje potpunog slaganja
izmeu ove dve promenljive utie na tanost merenja. U
sluaju merenja znanja ispitanika takva povezanost nije
potpuna jer na njegove odgovore utie niz faktora koji su
izvan njegovog znanja.
2.1. SUBJEKTIVNI POSTUPCI MERENJA ZNANJA
Svako ocenjivanje znanja jeste u izvesnom smislu te rei
odreena vrsta merenja. Proces merenja ukljuuje tri
komponente: predmet merenja, merni instrument, tehnike
merenja.
Za tano merenje potreban je objektivan, pouzdan i valjan
merni instrument. U situaciji merenja znanja ispitanika,
nastavnik se javlja u dvostrukoj ulozi - merioca i mernog
instrumenta. Nastavnik kao merni instrument ne bi smeo da
utie na rezultat merenja (vrednost ocene), ali to esto nije
tako. Rezultati niza istraivanja pokazali su da ocene najee
nisu valjani pokazatelji znanja. Osim toga, meu

nastavnicima postoji neujednaenost kriterijuma istoj

koliini gradiva pridaju se razliite ocene.
2.2. OBJEKTIVNI POSTUPCI MERENJA ZNANJA
Testovi znanja su standardizovani postupci kojima se kod
ispitanika izazivaju reakcije znanja. Iskljuuju sve nedostatke
nastavnika kao ocenjivaa. Mogu se klasifikovati prema
nainu i vremenu zadavanja, kriterijumu u odnosu na koji se
procenjuje znanje ispitanika i nainu konstruisanja. Metrijske
karakteristike testova su: pouzdanost, valjanost, objektivnost
i diskriminativnost. Karakteristike su sledee:
svi ocenjivai primenjuju, ispravljaju i ocenjuju testove
na isti nain (isti kriterijum procenjivanja),
jednako raspoloivo vreme za rad i isti reim rada ekonominost u ispitivanju,
mogunost da se svi relevantni sadraji ukljue u test,
tano odreeni opseg znanja potreban za odreenu ocenu,
podjednaka i ravnomerna zastupljenost svih delova
gradiva,
dejstvo faktora sree i sluajnosti svedeno na minimum,
mogue poreenje ispitanika, itd.
Kod esejskih testova uenik ima veu slobodu u
izraavanju znanja i oblikovanju odgovora, mora da koristi
sposobnost izraavanja, organizovanja, prosuivanja,
izdvajanja bitnog. Meutim, ocenjivanje odgovora u velikoj
meri zavisi od subjektivnih faktora.
Kod testova dopunjavanja neophodno je aktivno znanje
(ukoliko se dobro konstruie pitanje). Meutim, kod ovih
testova se teko moe ispitati razumevanje gradiva.
Kod zadataka alternativnog izbora uenik treba da
prepozna da li je navedeno tvrenje tano ili netano i upie
ili oznai svoj odgovor. Ovakvi tipovi zadataka konstruiu se
brzo (vremenska ekonominost), ali zahtevaju puno truda i
vetine. Uz pomo njih se moe ispitati razumevanje gradiva.
Testovi viestrukog izbora su "najelastiniji" testovi
znanja - ispituju poznavanje injenica, utvruju razumevanje
principa i primenu znanja. Najee se predlae 4-5 moguih
reenja. Sluajno pogaanje je manje verovatno nego kod
zadataka sa dvolanim izborom a objektivnost ocenjivanja
potpuna. Meutim, teko se sastavljaju, jer treba nai
netana, ali prihvatljiva reenja a i potrebno je vie vremena
za reavanje. Primenljivi su u brojnim podrujima i za
razliite vrste znanja i ishoda uenja.
Testovi sreivanja i uporeivanja pruaju mogunost
ispitivanja poznavanja veeg broja injenica, kao i odnosa
meu njima. Pitanja se teko sastavljaju. Svi podaci u jednom
zadatku treba da budu homogeni, a mogunost sluajnog
pogaanja smanjuje se kada kolona sa predloenim
odgovorima ima vie lanova od kolone za koju se trae
odgovori.
2. 3. TESTIRANJE UZ POMO RAUNARA
Ocenjivanje znanja najee se vri na tradicionalan
nain, usmenim ispitivanjem ili putem testova na papiru.
Meutim, danas je razvijen veliki broj testova za uenje i
ocenjivanje koji se obavljaju uz pomo raunara. Raunarski

testovi su izuzetno efikasan nain provere znanja. Smanjuje

se vreme provere znanja kao i vreme izdavanja rezultata.
Praktino, u momentu kada ispitanik zavri test sistem
generie izvetaj (ocena ili procentualna prolaznost, u nekim
sistemima i preporuke za uenje onih oblasti iz kojih su
pitanja loe uraena i sl.).
Osim toga postoje i raunarsko-adaptivni testovi (engl.
Computer-Adaptive Testing CAT). Kao glavne prednosti
ovakvog naina ispitivanja istiu se: individulni test za
svakog pojedinca, smanjenje greaka u sluaju razliitih
ispitivaa, poveana sigurnost testiranja (jer se ne zna koja e
pitanja ispitanik dobiti), mogunost podeavanja vremena i
postavljanja velikog raspona razliitih tipova i teine pitanja,
bre obavljanje testiranja uz postizanje istog nivoa
pouzdanosti, davanje preciznih rezultata za ispitanike sa
irokim rasponom znanja [4]. Adaptivni test se prilagoava
trenutnom znanju ispitanika i specifian je za njega. Takav
nain individualnog testiranja omoguava da vrlo mali broj
ispitanika reava identian test.
U adaptivnim sistemima za uenje na daljinu sva panja
usmerena je na pojedinca. Sistem se moe personalizovati
kroz softver koji se prilagoava prioritetima uenja pojedinca
i fokusira se na njegove problematine take.
3. KOMPARATRIVNA ANALIZA SISTEMA ZA
UENJE I TESTIRANJE
U ovom radu prikazani su neki sistemi za testiranje kao i
njihova komparativna analiza. Od poznatih sistema kakve
nude Microsoft i Cisco, preko online web platforme WebCT,
ECDL testiranja i softverski paket TLS koji je izradila LINK
group, Beograd.
Cisco akademija je program obrazovanja u podruju
raunarskih mrea koji je pokrenula i potpomae organizacija
Cisco Systems. Na Cisco akademiji (Cisco Networking
Academy Program CNAP) postoje 3 elementa provere
znanja:
ispit putem testa koji je dostupan preko weba,
praktini ispiti (skill based test) gde instruktor zadaje
zadatke i ocenjuje snalaenje i tanost njihovog reavanja,
projekti (case studies) su prezentacije reavanja nekog
sluaja, npr. kabliranja ili povezivanja mrea.
Sav nastavni materijal je u elektronskom obliku i
dostupan je polaznicima putem Interneta. Osim teoretskih
predavanja, veliki deo vremena posveuje se laboratorijskim
vebama, koje se izvode u standardizovanoj laboratoriji.
Napredovanje polaznika Cisco akademije stalno se
kontrolire putem online ispita. Polaznici dobijaju rezultat
odmah nakon zavretka ispita, pri emu se svakom polazniku
automatski alje lini izvetaj o tome koje oblasti jo dodatno
mora da proradi. Postoji vie tipova zadataka koji su u
upotrebi: viestruki izbor-jedan odgovor (MCSA)1, viestruki
izbor-viestruki odgovor (MCMA)2, popuni-prazninu (fill-inthe-blank) i prevlaenje (drag-and-drop).
WebCT je razvijen u akademskoj zajednici na University
of British Columbia, a za potrebe razvoja i distribucije
1
2

Multiple Choice Single Answer

Multiple Choice Multiple Answer

programa na univerzitetu. Pristup WebCT kursevima je

autormatizovan.
Neke od osnovnih karakteristika WebCT-a su:
obogaivanje
klasinog
kursa
multimedijalnim
elementima (zvuk, slika, linkovi, dodatne informacije...),
samoprocena znanja studenata,
stvaranje indeksa i renika vanijih pojmova koji se
pojavljuju u lekcijama,
integrisanje postojeih web resursa u kurs,
komunikaciju polaznika kursa meusobno i s
nastavnikom kroz forume (diskusije) ili chat,
ocenjivanje znanja polaznika testovima i zadacima online, pri emu je najefektnije reenje protiv varanja na
ovakvom tipu ispita jeste upravo ogranieno vreme, koje
je u skladu sa samom teinom ispita
tipovi pitanja koja se koriste u testu su MCMA i MCSA.
ECDL - European Computer Driving Licence je test
poznavanja sutinskih koncepata informacionih tehnologija,
praktinih vetina i sposobnosti, koji potvruje da je nosilac
sertifikata u potpunosti kompetentan za korienje
personalnog raunara i osnovnih programskih aplikacija.
ECDL/ICDL nastavni program je jedinstven po tome to je
osmiljen kao potpuno nezavisan od prodavca. To prua
kandidatima fleksibilnost i slobodu u sticanju osnovnih IT
vetina i njihovu sigurnu primenu u bilo kom softverskom
okruenju koje izaberu. Po nastavnom programu ECDL se
sastoji iz 7 modula: Osnove informacionih tehnologija,
korienje raunara i upravljanje datotekama, obrada teksta,
tabelarne kalkulacije, baze podataka i prezentacije. Prvi
modul polae se teorijski a ostali se polau praktino.
TLS - Testing and Learning Software TLS softver se
primenjuje u Visokoj koli strukovnih studija za informacione
tehnologije. TLS omoguava nastavnicima i koli
jednostavno i lako kreiranje testova, organizovanje kontrolnih
zadataka i vebi, centralizovanje baze znanja pitanja,
automatizovani pregled i analizu postignutih rezultata. Pored
toga, automatski se rauna broj osvojenih poena i ocena
prema kriterijumima koji su unapred odreeni. Omogueno je
vremensko ogranienje reavanja testa (timer), definisanje
praga znanja za prolaz svakog testa. Na taj nain je
omogueno testiranje itave grupe kandidata odjednom,
ispravka testa i ocenjivanje. Predviene su varijante testa
pitalice, spajanje, popunjavanje, prevlaenje i esej [5].
3.1.UPOREIVANJE PREMA NAINU ISPITIVANJA
Ocenjivanje znanja se moe vriti na vie naina. Razliiti
zadaci su pogodni za ispitivanje razliitih obrazovnih ciljeva i
njihovo briljivo kombinovanje dae nastavniku najbolju
sliku o znanju uenika.
Na osnovu prethodne analize pomenutih sistema, sa aspekta
naina provere steenog znanja utvrdili smo:
KRITERIJUM_1: uporeivanje prema nainu ispitivanja,
i to: ispitivanje putem zadataka esejskog tipa, ispitivanje
putem zadataka objektivnog tipa (testovi), ispitivanje putem
zadataka koji zahtevaju reavanje problema (praktian rad,
seminarski rad, projekti i slino). Analizirajui date sisteme,

Da

Da

Da

TLS - LINK G.

Da

Da

Da

Sistemi za uenje i
testiranje

3.2. UPOREIVANJE PREMA NAINU

IZRAAVANJA
Stilovi uenja predstavljaju razliite pristupe ili naine
uenja. Svaki student pri usvajanju znanja prednost daje
informacijama koje dobija preko odreenog ulnog
modaliteta, tako da koristei te informacije najefikasnije ui.
Osnovnu tipologiju stilova uenja prema tom modalitetu ine
[7]: vizuelni, auditivni i taktilni/kinestetiki stil uenja.
Vizuelni stil uenja je dominantan za one koji najlake
usvajaju neko gradivo kada su informacije prezentovane
vizuelno u obliku teksta (grafiko-vizuelni) ili slika.
Uglavnom preferiraju samostalno uenje. Oni koji najlake
ue sluajui predavanja, diskusije, razmenom ideja, koriste
auditivni stil uenja. Zbog toga je za ovaj stil uenja
karakteristino dobro snalaenje u radu u grupi ili paru. Oni
koji tokom procesa uenja hvataju beleke, crtaju slike i
dijagrame kako bi lake zapamtili informacije imaju izraen
taktilni/kinestetiki stil uenja. Oni najbolje ue kroz pokret,
igru, glumu ili konkretnu radnju, aktivno istraujui fiziki
svet oko sebe. Uzimajui u obzir ove stilove uenja
napravljena je paralela izmeu pomenutih sistema uenja i
testiranja. Izabrani kriterijum predstavlja nain izraavanja
znanja.
Zavisno od stila uenja pojedinog studenta, razlikove se
i njegove mogunosti izraavanja steenog znanja. Pojedini
studenti se najbolje izraavaju usmeno kroz diskusiju sa
ispitivaem, drugi vie vole da svoje sistematizovano znanje
pokau pismenim putem, a neki su najuspeniji kada
praktino reavaju zadati problem, kada su u mogunosti da
ispolje svoju kreativnost, intuitivnost, ak i mogunost
inovacije reenja. Analizirajui opisane sisteme sa aspekta
naina na koji studenti mogu da izraze svoje znanje utvrdili
smo:
KRITERIJUM_2: uporeivanje prema nainu
izraavanja znanja, bazira se na mogunostima izraavanja
znanja kojima sistemi raspolau i obuhvata tri dominantna
tipa: verbalno izraavanje (usmeno ili pismeno), vizuelno
izraavanje (slikom ili grafikom ili multimedijom) i
praktino-kinestetiko izraavanje (individualno ili grupno).

PRAKTINO grupno

Da

Ne

individualnoPRAKTINO

Da

ECDL

VIZUELNO

WEBCT

pismenoVERBALNO

Da
Ne

usmenoVERBALNO

Da
Da

CNAP
MICROSOFT
WEBCT
ECDL

Da
Ne
Ne
Ne

Da
Da
Da
Da

Da
Da
Da
Da

Da
Ne
Da

Da
Ne
Ne

TLS - LINK
Group

Ne

Da

Da

Da

Da

NAIN
ISPOLJAVANJA
ZNANJA

i testiranje

Da
Ne

Tabela 3.2 Uporedna analiza sistema za uenje i testiranje prema

Kriterijumu _2

uenje

PROBLEMAREAVANJE

CNAP
MICROSOFT

NAIN ISPITIVANJA

ESEJSKI TIP

TIPOBJEKTIVNI

Tabela 3.1 Uporedna analiza sistema za uenje i testiranje prema

Kriterijumu _1

Analizirajui date sisteme, uraeno je uporeivanje prema

Kriterijumu_2 i rezultati su prikazani u Tabeli 3.2:

Sistemi za

uraeno je uporeivanje prema Kriterijumu_1 i rezultati su

prikazani u Tabeli 3.1:

4. MODEL PERSONALIZOVANOG SISTEMA ZA

TESTIRANJE
Na osnovu prethodne analize zakljuili smo da
posmatrani sistemi za testiranje ne prave razlike izmeu
individualnih karakteristika pojedinih studenata i da su, kako
sa aspekta naina ispitivanja, tako i sa aspekta naina
izraavanja, svi studenti tretirani na isti nain, tj. svi reavaju
iste testove.
Polazei od injenice da u mnogim sferama razvoja
oveanstva, jaa proces individualizacije, predlaemo model
koji se bazira na evaluaciji znanja putem adaptivnih testova,
pri emu se ono nee procenjivati prema jednakim i stalnim
merilima za sve njegove uesnike, ve e se bazirati na
njihovim kompetencijama. Ovim testiranjem je potrebno
utvrditi afinitete studenta, odnosno tip pitanja koji im najvie
odgovara kako bi takva pitanja bila plasirana u to veem
broju i u kasnijem finalnom testiranju.
U radu [6] smo predloili Model personalizovanog
sistema za testiranje (ADES-ESP). Predloeni model
identifikuje etiri tipa testiranja: preliminarno (kojim se
utvruju kompentencije i stil uenja studenta), online
(samoprocena znanja studenta), progresivno (procena znanja
studenta u razliitim fazama procesa uenja) i finalno
(zavrni ispit). Svaki od pomenutih naina testiranja obavlja
se u koli osim online testiranja i svaki definie razliite
parametre: kriterijum prekida testiranja (vremensko trajanje
testa) i broj pitanja koji e biti ponuen studentima. Osim
toga, u progresivnom i finalnom testu definiu se i parametri:
broj teih i lakih pitanja, vrste ponuenih odgovora u
zavisnosti od kompetencija itd.
A)
Preliminarno testiranje - statiko testiranje koje se
sprovodi da bi se ustanovile kompentencije studenata: stil
uenja i nain izraavanja znanja.

B)
Online testiranje - iskljuivo se koristi za
samoprocenu znanja studenta tj. njegovog napredovanja u
uenju.
C)
Progresivno testiranje - svi nastavni kursevi
izdeljeni su na nastavne module. Nastavnik sprovodi
progresivno testiranje kada zavri predavanja iz
odgovarajuih nastavnih modula. Studenti e pristupiti izradi
prvog testa, ija e pitanja obuhvatiti prvu polovinu nastavnih
modula. Nastavnik priprema pitanja, rangira ih po modulu i
teini (laka i tea). U zavisnosti od tipa odgovora (izbor jedne
ili vie ponuenih mogunosti, popunjavanje praznog polja)
ista pitanja kategorizuje i po ovom kriterijumu.
Ovaj model predvia dva progresivna testa. Pitanja
obuhvaena prvim i drugim progresivnim testom sadrae
jednak broj teih i lakih pitanja izabrana iz baze sluajnim
putem. Student moe da, u toku reavanja testa, proveri
tanost odgovora, pri emu, nakon toga, njegov sadraj ne
moe da menja.
Ovaj model, identifikuje funkciju:
m

f x, y axi byi

(1)

in

Slika 1. Korisniki interfejs za kreiranje testova

5. ZAKLJUAK
U ovom radu smo prikazali kratak opis nekih sistema za
uenje i testiranje, te smo prema definisanim kriterijumima
izvrili njihovu komparativnu analizu. Poto smo zakljuili
da posmatrani sistemi za testiranje ne prave razlike izmeu
individualnih karakteristika pojedinih studenata i da su, kako
sa aspekta naina ispitivanja, kao i sa aspekta naina
izraavanja, svi studenti tretirani na isti nain, tj. svi reavaju
iste testove, predloili smo personalizovani sistem testiranja
(ADES-ESP).

gde je x broj teih pitanja (koji moe biti promenljiv i upravo

zavisi od kompetencija studenata), y broj lakih pitanja (ova
promenljiva zavisi od broja lakih pitanja); a, b teinski
koeficijenti. Indeks i odnosi se na broj modula predmeta iz
koga se radi testiranje.
Na kraju testa sistem automatski proraunava broj poena i
daje preporuke za uenje onih nastavnih oblasti - modula iz
kojih je student pokazao loe rezultate. Broj poena bie
odreen na osnovu prethodno postavljene teinske funkcije.
Nastavnik, s obzirom da ima uvid u testove studenta donosi
odluku kakva e mu pitanja plasirati na finalnom testu.

Na osnovu kompetencija studenta, nastavnik odluuje o

procentualnoj zastupljenosti tipova pitanja koja e proslediti
studentu, s obzirom da novi model treba da poiva na uspehu
kao zavrnom iskustvu, odnosno da krajnji ishod njegove
primene bude pozitivan. Kako klasini model procene znanja
nedovoljno utie na jaanje motiva za uspehom, predloeni
model treba od nastavnika da trai da postavlja zahteve koji
odreuju samo pozitivne ciljeve. Na taj nain, prevazien je
glavni nedostatak sistema uenja na daljinu kontakt izmeu
nastavnika i studenata. itav sistem nije u potpunosti
automatizovan.

D)
Finalno testiranje - izbor pitanja na finalnom testu
razlikovae se od studenta do studenta u zavisnosti od toga
kako su uradili prethodna dva testa. Naime, na finalnom testu
procentualno e se pojaviti vie lakih pitanja iz nastavnih
oblasti iz kojih je student pokazao loe rezultate (sistem je
dao preporuku za njihovo ponovno uenje). Isto tako,
studentu e se forsirati pitanja koja mu po kompetencijama (u
smislu tipa odgovora) vie odgovaraju. Primenjujui model
na konkretne ispitanike moe se proceniti nivo znanja svakog
pojedinca, pri tom ocena koju dobije jedan student nije
ekvivalentna istoj oceni koju dobije drugi student, a to zavisi
od pokazanog znanja iz razliitih nastavnih oblasti, ali i linih
merila kvaliteta. Studenti koji na progresivnim testovima
pokau maksimalne rezultate bie osloboeni finalnog testa.

Opisani personalizovani sistem testiranja e nai svoju

primenu u dve visokokolske ustanove u Republici Srbiji.
Procena znanja studenata, korienjem predloenog modela,
bie sprovedena u ovoj kolskoj godini. Nadamo se, da e
njegovi pozitivni rezultati (u poreenju sa klasinim nainom
procene znanja) otvoriti vrata daljim istraivanjima i
usavravanjima.

Korisniki interfejs koji omoguava nastavniku da kreira

testove (unos pitanja, ponuenih odgovora, modula i sl.) dat
je na Slici 1.

LITERATURA
[1] Z.Popovi, Ekspertni sistemi, Centar za multidisciplinarne
studije, Univerzitet u Beogradu, avgust 2006.
[2] L. Ivanov, Predavanja, Odsek za psihologiju, Sveuilite u
Zadru.
[3] S.Gabrek, Furtherance of the Agency of Science and Higher
Education in its Quality Assurance, Role and the Development of a
Supporting Information System, 16.04.2008. CARDS: 2003.
[4] Z. Anelkovi, Z. Stevi, Informacione tehnologije u
obrazovanju i proceni znanja, Infoteh-Jahorina Vol. 6, Ref. E-IV-1,
p. 464-468, March 2007.
[5] V. Kuleto, Link Group, Zemun, G.Radi, S.Pokorni, A.Kosti,
Softverski paket za izradu testova za proveru znanja i uenje,
Visoka kola strukovnih studija za informacione tehnologije,
Zemun, Infoteh, Jahorina 2008.
[6] S.Markovi, R.Popovi, N.Jovanovi. O.Popovi, Adaptivni
sistem testiranja i jedna njegova realizacija, Infofest, Budva, 2008,
pp. 214-222.

[7] T. Tubi: Stilovi uenja kao faktor postignua, Pregledni lanak,

Author Review, udk: 37.015.3, Biblid: 0353-7129,10(2004)1-2,p.5566.
[8] S. Markovi, R. Popovi, Modeling of ADES-ESP system,
Proceedings of the Third International Conference on
Telecommunications in Modern Satellite, Cable and Broadcasting

Services TELSIKS, pp. 441, Ni, september 2007, IEEE Catalog

number: 07EX1875
[9] http://www.microsoft.com
[10] http://www.netakademija.rs/
[11] http://www.webct.com/
[12] http://www.its.edu.rs/
[13] http://www.ecdl.co.yu