You are on page 1of 11

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U

ZRENJANINU
Nastavni predmet: Osnovi finansijskog menadmenta sa raunovodstvom
Studijski program: Inenjerski menadment
Modul: Krizni menadment/Raunarstvo

PRIVATIZACIJA
-seminarski rad-

PREDMETNI NASTAVNIK:
STUDENT,Br.indeksa:

Sadraj

Uvod......................................................................................................3
1. CILJEVI I RIZICI PRIVATIZACIJE........................................................4
1.1 Ciljevi privatizacije........................................................................................4
1.2 Rizici privatizacije..........................................................................................4
2. METODE PRIVATIZACIJE........................................................................5
2.1. Metode privatizacije.......................................................................................5
2.2. Pravila prodaje na berzi.................................................................................5
2.3 Utvrivanje poetne prodajne cijene...............................................................6
3. PROCES PRIVATIZACIJE..........................................................................7
3.1. Proces privatizacije........................................................................................7
4. MODELI PRIVATIZACIJE..8
5. PRIVATIZACIJA U SRBIJI..9
ZAKLJUAK....................................................................................................10
LITERATURA..11

Uvod
Proces privatizacije zapravo predstavlja aktuelan problem koji postoji ve dve
decenije u zemljama Evrope tokom procesa tranzicije.Privatizacija ukljuuje
interakciju izmeu drave I privatnih poslovnih ljudi I kompanija, kakva postoji
I u sluajevima bilo kakvog oblika javnog ugovaranja. Odnosno, privatizacija
predstavlja proces transfera imovine, odnosno kapitala iz javne u privatnu
svojinu.U irem smislu moe oznaavati I privatno upravljanje dravnom
imovinom.
Istorija je, za sada, presudila da je privatna svojina jedini zdrav temelj
ekonomskog ivota, pa su I sistemi zasnovani na dravnoj I drutvenoj nestali
pogotovo novija istorija, bar sto se tie naih prostora. Savremena ekonomska
teorija kae da su dravna I privatna svojina jednako efikasne ako su zadovoljne
predpostavke o savrenom tritu.
Pre skoro 30 godina zapoet je svetski process privatizacije iniciran u Velikoj
Britaniji od strane vlade Margaret Taer. Proces je postao globalan I zahvatio je
ne samo bive socijalistike zemlje ve I razvijene I zemlje u razvoju.
Privatizacijom se menja vlasnik drutvenog, odnosno dravnog kapitala, taj
kapital gubi svojstva administrativno kolektivne svojine, tako da je privatizacija
sastavni deo ekonomske tranzicije pod kojom se podrazumeva proces
prevoenja centralno-planske privrede u trinu ekonomiju, to je aktuelni
proces u svim postsocijalistikim zemljama.

1. CILJEVI I RIZICI PRIVATIZACIJE


1.1 Ciljevi privatizacije

Privatizacija ima nekoliko ciljeva:


Politike
Ekonomske i dr.

U politike ciljeve ubrajaju se: okonanje politike kontrole nad dravnom


imovinom i time prekid ekonomskih i finansijskih gubitaka pojedinanih
preduzea, korienje privatnih ekonomskih inicijativa, stvaranje iroke klase
produktivnih vlasnika imovine, izbegavanje gasenja preduzea, smanjenje
buetskih deficita, jaanje lokalnog trita kapitala ili korienje uspeno
privatizovanih preduzea kaomotorne snage dinamikog razvoja sektora.
U ekonomske ciljeve ubrajaju se: stimulisanje ekonomskog rasta zemlje,
ubrzavanje razvoja,poboljanje finansijske profitabilnosti preduzea, stvaranje
konkurencije itd.

1.2 Rizici privatizacije

Zajedno sa ciljevima dolaze i rizici na nivou preduzea. U ovom konteksu treba


imati na umu da je privatizacija obino povezana sa smanjenjem radne snage i
redukovanjem socijalnih programa i prava. Ovakve redukcije moe preduzeti
drava pre privatizacije kako bi poboljala efikasnost/samnjila gubitke
preduzea i time uveala njihovu vrednost i poboljala njihovu marketinsku
poziciju ili novi vlasnik sa ili bez znanja, odobrenja pa ak i podrke drave.
Ovakve odluke su veoma podlone korupciji.
esto e ekonomski ciljevi privatizacije biti u podreenom poloaju u odnosu na
politike ili obratno to stvara potencijalne konflikte. Ovakve situacijetreba
paljivo motriti i procjenjivati ih i sa aspekta prevencije korupcije.

2. METODE PRIVATIZACIJE
2.1. Metode privatizacije
Privatizacija se moe izvriti uz pomo nekoliko metoda:
Direktnom prodajom ili kroz zajednika ulaganja sa stratekim
investitorom;
Prodajom najboljem ponuau koji ima najviu ponudu, nakon odabira
tendera unutar:
Otvorene ili
Zatvorene grupe ponuaa;
Aukcijom, bilo:
Otvorenom, ili
Kontrolisanom, sa postupkom predkvalifikacije onih koji su prijavili
uee;
Prodajom akcija na berzi;
Prodajom ili distribucijom vauera javnosti ili delu javnosti (poseban
problem koji pratiprodaju ili distribuciju vauera je injenica da esto,
zbog njihove isuvie iroke distribucije, ne postoji grupa vlasnika
vauera koji su kompetentni ili odgovorni za upravljanje preduzeem);
Otkupom od strane zaposlenih ili menadera;
Kombinacijom nekoliko metoda.
Svaki od ovih metoda ima ulazne take ili rizike korupcije, od kojih su neki
generalno primjenjivi, a drugi specifini za pojedine metode.
2.2. Pravila prodaje na berzi
Predmet privatizacije prodajom na berzi moe biti deo ili celi paket akcija
dravnog kapitala u akcionarskom drutvu.
Prodaja na berzi sprovodi se u sluaju:
kada je posebnim privatizacionim programom prodaja na berzi utvrena
kao metod prodaje,
nakon dve neuspele prodaje putem tendera,
kada je reenjem o odobravanju programa privatizacije, u skladu sa
Zakonom o privatizaciji dravnog kapitala u preduzeima kao jedan od
metoda prodaje utvren metod:
licitacija, fiksni tender ili direktna prodaja,
kada zakonom ovlaeni prodavac ocijeni da se takvom privatizacijom
mogu postii ciljevi utvreni Zakonom o privatizaciji dravnog kapitala u
preduzeima.

U sluaju prodaje dravnog kapitala akcionarskog drutva kada je posebnim


privatizacionim programom prodaja na berzi utvrena kao metod prodaje, ili
nakon dve neuspele prodaje putem tendera, prodaja se vri na berzi
organizovanjem posebne aukcije za paket akcija, uz tano odreene uslove. Ako
se prodaja ne sprovede u skladu sa navedenim, prodaja se moe sprovesti u
okviru redovnog berzanskog trgovanja.
Utvrivanje poetne prodajne cijene
Poetna prodajna cena, odnosno poetna cena jedne akcije i paketa akcija
dravnog kapitala u akcionarskom drutvu utvruje se kao minimalna cena.
Poetna cena jedne akcije i paketa akcija dravnog kapitala u akcionarskom
drutvu ne moe biti nia od cene utvrene u skladu sa odredbom o metodologiji
za utvrivanje neto vrednosti imovine. Kada akcionarsko drutvo u poslednjem
finansijskom izvetaju iskazuje gubitak u visini ili iznad ukupnog kapitala,
poetna cena akcije iznosi 1% nominalne vrednosti akcije. Prilikom zajednike
prodaje, poetnu cenu odreuju prodavac i pridrueni akcionari. Poetna cena ne
moe biti nia od 1% nominalne vrednosti akcije. U sluaju prodaje aukcijom za
paket akcija utvruje se standard poveanja cene.
Standard poveanja cene je najmanji iznos za koji se u jednom koraku moe
menjati ponuena kupovna cena u toku aukcije.

3. PROCES PRIVATIZACIJE
3.1. Proces privatizacije
Privatizacija praktino svakog pojedinanog preduzea odvija se kroz identini
proces od etiri (4) koraka:
Strateko razmatranje i odluivanje: razmatranje i postavljanje politikih i
ekonomskih ciljeva, ukljuujui oekivanja od uvoza kapitala i znanja i
pristupa tritima I tehnologiji; evaluacija politikog i ekonomskog
okruenja; selekcija privatizacionih kriterija; procena privatizacionih
rizika; razvoj strategije za borbu sa politikim potekoama, kao to je
otpor javnosti ili zaposlenih i menadera preduzea prema privatizaciji,
to je zapravo otpor (organizacionim) promenama.
Priprema privatizacije: neophodne fizike, finansijske ili organizacione,
strukturalne ili kadrovske promene prije privatizacije, kako bi se ona
olakala; procena imovine i obaveza preduzea; eventualno odreivanje
minimalne cene; formulisanje investicija i mera za zatitu zaposlenih,
koje e novi vlasnik preduzeti; odreivanje zakonske i druge
odgovornosti za postupanje sa starim dugom za zatitu ivotne sredine;
garancije da e preduzee zaista nastaviti da posluje i garancije kvaliteta
proizvoda; izrada nacrta neophodnih pravnih akata.
Marketing: potraga za stratekim investitorom, tenderski ili aukcijski
proces, oglaavanje i druge marketinke aktivnosti kao to su: direktne
ponude, turneje, itd.
Evaluacija ponuda/ponuaa, pregovori i zakljuivanje ugovora.

Slika 1: Pregled svojine u Srbiji4.MODELI

PRIVATIZACIJE

Postoje samo etiri tipa (modela) privatizacije , a to su:


a) Interna privatizacija
b) Eksterna privatizacija
c) Distribucija (podela) akcija svim graanima
d) Privatizacija putem formiranja holding kompanija
Iako se u veini literature o privatizaciji izdvajaju ova etiri modela
privatizacije, sam proces privatizacije se moe sprovesti pomou jako mnogo
modela, ali vano je napomenuti da je svako preduzee jedinka za sebe, i da se u
praksi koriste razliite kombinacije razliitih modela privatizacije.
a) Interna privatizacija podrazumeva prodaju (po veoma niskim cenama)
ili besplatno ustupanje akcija preduzea radnicima koji u njemu rade ili su
radili (penzioneri). Prodaja akcija se vri uz odreeni popust ili kroz
raspodelu akcija, to se odreuje na bazi radnog staa, visine plate itd.
b) Eksterna privatizacija podrazumeva prodaju akcija na javnim
licitacijama na kojima mogu uestvovati svi graani, iz zemlje i
inostranstva. Akcije se prodaju onima koji ponude najviu cenu za njih.
c) Distribucija (podela) akcija svim graanima se sprovodi prodajom
akcija odreenog preduzea po veoma niskim cenama ili njihovim
besplatnim ustupanjem svim graanima iznad 18 godina starosti
(kriterijumi za podelu mogu biti razliiti). Nakon dobijanja akcija, svaki
graanin moe da kupuje i prodaje akcije na ustanovljenom tritu HoV,
ime se uspostavlja odreena koncentracija akcija
d) Privatizacija putem formiranja holding kompanija se zasniva na ideji
da holding kompanije nisu u dravnom vlasnitvu ve su privatizovane.
Akcije holding kompanije se prodaju (ili daju bez nadoknade) svim
stanovnicima, a mogue je i stranim licima.

5. PRIVATIZACIJA U SRBIJI
Proces privatizacije u Srbiji se odvija u dva talasa", prvi 1993. godine i drugi
2000. godine. Tokom oba ova perioda metode privatizacije koje su koriene u
Srbiji su interna privatizacija, eksterna privatizacija i besplatna distribucija
(podela) akcija graanima, pri emu u dosadanjoj istoriji privatizacije u Srbiji
primat poprimaju modeli besplatne distribucije kapitala zaposlenima,
penzionerima i graanima, to uslovljava niske budetske prihode, pa nam moe
biti jasno zato se proces privatizacije u Srbiji oduio. Osim ovih potekoa,
privatizacija u Srbiji nailazi na otpor i zbog niske rentabilnosti i profitabilnosti
srpskih preduzea, otpora zaposlenih, i mnogih drugih faktora. Nakon svih ovih
godina reformi, Srbija se tek sada nalazi na poetku procesa tranzicije, koga
karakteriu mere stabilizacione monetarne politike, fiskalne relaksacije i
harmonizacije, deregulacije i reregulacije, ali privatizacija ipak predstavlja
kljuni segment procesa tranzicije. Srbija se sada moe voditi iskustvima drugih
zemalja, koje su u slinim uslovima sprovodile proces privatizacije. U
poslednjih petnaest godina u Srbiji su doneta tri Zakona o privatizaciji i jedan
Zakon o revalorizaciji. Prvi Zakon o privatizaciji u Srbiji je donet 1991. godine.
Drugi Zakon o privatizaciji je donet 1997. godine ( Zakon o radnikom
akcionarstvu ). Aktuelni Zakon o privatizaciji donet je jula 2001. godine koji je
sa vie Uredbi i Dopuna vremenom znaajno izmenjen. Prema Zakonu o
privatizaciji postoje tri metoda za procenu vrednosti kapitala preduzea:
- Korigovane knjigovodstvene vrednosti
- Prinosni metod
- Metod likvidacione vrednosti
Ostvarene cene aukcijske prodaje 70% drutvenog kapitala najee se kreu
oko polovine njihove knjigovodstvene vrednosti.
Prilikom izrade Zakona o privatizaciji, formirana je radna grupa, koja je imala
za zadatak da na osnovu iskustava o privatizaciji zemalja u tranziciji a i Srbije
pripremi zakonsku osnovu i institucionalnu podrku koja bi trebalo da omogui i
olaka sprovoenje procesa privatizacije u Srbiji.

ZAKLJUAK
Nakon ove analize procesa privatizacije u Srbiji moemo zakljuiti da sam
proces jo nije dovren, ali da prethodni pokuaji privatizacije nisu bili toliko
uspeni. Neuspeh procesa privatizacije u Srbiji prouzrokovan je time to je
privatizacija bila sama sebi cilj i sprovoena je bez obzira na posledice, nije
ostvaren opti konsenzus u vezi koncepta privatizacije, iz procesa privatizacije
su bili iskljueni radnici, najvaniji cilj je bio budetski prihod, a ne rast
ivotnog standarda zasnovanog na rastu proizvodnje, zaposlenosti i izvoza. Iz
ovih razloga neuspeha procesa privatizacije moemo zakljuiti da ne postoji
pravedan metod privatizacije, i da se uvek mora rtvovati neki cilj, zarad
ostvarenja nekog drugog cilja. Ali u zemljama u tranziciji kakva je i Srbija, treba
voditi rauna da se kao glavni cilj postavi potpuni prelazak u meovitu privredu,
i da se ovaj cilj sagleda sveobuhvatno, a ne da se kao jedini ishod privatizacije
oekuje budetski prihod, jer e taj budetski prihod pratiti nezaposlenost,
nedovoljan rast izvoza, neznatan rast industrijske proizvodnje, kao to smo
videli u prethodnoj analizi. Kada se zapoinje kompleksan proces privatizacije u
zemljama u tranziciji treba mu pristupiti veoma ozbiljno, sagledavajui sve
relevantne faktore i pokazatelje, kao i iskustva drugih zemalja.

10

LITERATURA

1. http://aurora.ekof.bg.ac.rs/~s071321/radovi/02%20%20Privatizacija%20kao%20osnovno%20uporiste%20tranzicije
%20-%20seminarski%20rad.pdf
2. http://sh.wikipedia.org
3. http://www.irbrs.net
4. https://www.scribd.com/doc/50816818/seminarski-rad-privatizacija
5. http://www.maturski.org/EKONOMIJA/Privatizacije-u-Srbiji.html

11