You are on page 1of 17

9.

LOGISTIKA NABAVKE

Nabvka1 je jedna do kljunih makro funkcija popslovnog sistema. Podrazumeva predvidjanje


zahteva, istraivanje trita i traenje predmeta nabavljanja, realizacija, pokretanje
nabavljenog materijala i praenje njegovog stanja kao dela imovine poslovnog sistema.
Brzina i fleksibilnost reagovanja na zahteve i potrebe korisnika (kupaca) u velikoj meri zavisi
od efektivnosti i efikasnosti nabavke i sposobnosti spoljnih dobavljaa da isporue
neophodne materijale i usluge. Izbor i nabavka prave opreme za poslovanje (proizvodnju)
mogu stvoriti konkurentnu prednost na tritu i eliminisati operativne probleme poslovnog
sistema. U krajnjem sluaju, kvalitet i zadovoljenje standarda proizvoda ili usluga koji se
isporuuju, zavise od kvaliteta proizvoda ili usluga koji su ulazne (nabavljene) komponente
preduzea.

9.1. ZADACI NABAVKE


Generalno posmatrano, zadaci nabavke se mogu posmatrati kao (tabela Tab. 9.1):
planiranje, istraivanje trita i ugovaranje;
realizacija toka materijala.
Tab. 11.1 Zadci nabavke
NABAVKA

Planiranje i ugovaranje

Planiranje nabavke
Istraivanje trita nabavke,
kontakti sa dobavljaima
Analiza cena i uslova
nabavke
Izbor dobavljaa i
ugovaranje nabavke
Realizacija porudbina
Organizovanje i kopntrola
procesa

Upravljanje tokom materijala

Izbor kanala toka materijala i


upravljanje tim tokom
Izbor logistikih operatera
Prijem i kontrola materijala
Transport, skladitenje,
pretovar, ...
Disponiranje materijala
Praenje aktivnosti u
realizaciji toka materijala

Ukupni zadaci nabavke jednim delom su komercijalne i marketinke prirode, a drugim delom
su zadaci logistikog karaktera. Raspodela zadataka u svakom konkretnom sluaju zavisi od
vie faktora, kao to su: veliina poslovnog sistema, struktura poslovnog sistema, vrsta
delatnosti poslovnog sistema, znaaj nabavke, poloaj sistema na tritu, stanje i uslovi na
tritu, i sl. Medjutim, generalni zadatak je nepromenjen, odnosno treba obezbediti da u
nabvci bude ispunjeno: pravi materijal (usluga), u pravoj koliini, u pravim uslovima, u
pravo vreme, iz pravog izvora, uz pravu uslugu, uz pravu cenu. U okviru realizacije svoje
osnovne funkcije, nabavka treba da obezbedi:

1 Sinonim: kupovina.

odgovarajui tok materijala (sirovina, poluproizvoda, pomonog materija, potronog


materijala, ...) za potrebe funkcionisanja poslovnog sistema;
minimizaciju investicija i trokova koji se odnose na zalihe;
odgovarajue standarde i kvalitet nabavljenih materijala i usluga;
kompetentne dobavljae i isporuioce;
materijale i usluge po odgovarajuim cenama koje obezbedjuju najpovoljnije krajnje
efekte;
konkurentnost poslovnom sistemu;
usaglaen rad sa drugim funkcijama i delovima preduzea;
minimum administrativnih aktivnosti i trokova i sl.
Navedeni elementi i zadaci su, istovremeno, i osnovni faktori logistike. Razlika je u tome to
se ovi faktori odnose na korisnike koji su u okviru preduzea a logistika, kao integralna
funkcija, ima korisnike u celom lancu snabdevanja.
Nabavka i logistika imaju na strani, u odnosu na tok poslovnog procesa, ulaznog toka
materijala mnogo zajednikih elemenata. One moraju biti u koordinaciji kako bi bio osiguran
kontinualni tok materijala kroz kanal snabdevanja. Organizaciona reenja u poslovnim
sistemima mogu biti razliita: u nekima su to posebne funkcije u medjusobnoj koordinaciji, u
nekima je nabavka deo logistike, a u nekima, pak, nabavka kontrolie i upravlja procesom
logistike.
Koordinacija nabavke i logistike moe da se odnosi na vie oblasti: ulazni transport, pretovar,
skladitenje komponenata i sirovina, kontrolu zaliha, ... Intenzitet koordinacije zavisi od
znaaja navedenih funkcija u ligistikom sistemu i sistemu nabavke2.
Nabavka i logistika su deo lanca snabdevanja. Ulazna logistika i nabavka jedne organizacije
istovremeno je izlazna logistika i distribucija druge organizacije. Takav proces se odvija du
celog lanca nabavke. Zbog toga je medjuzavisnost i potrteba koordinacije logistike i nabavke
i njihovih funkcija jasno izraena. Naprimer, nabavljena koliina, karakteristike i dinamika
isporuke materija utiu na obezbedjenje adekvatnog skladitenja (lokacije, skladini prostor,
zalihe) du celog sistema. Isti faktori utiu i na organizaciju transporta (nadlenost, izbor vida
transporta, izbor prevoznika, izbor transportnih sredstava).

9.2. OSNOVNI PROCES NABAVKE


Osnovni proces nabavke ini niz aktivnosti koje predtavljaju okvir i osnovne korake za
realizaciju pojedinanih nabavki. ine ga:
identifikacija potreba,
izbor dobavljaa,
peiprema i ispostavljanje narudbina,
organizovanje i kontrola isporuka,
2 Naprimer: transport je odluujui u sistemu isporuke i snabdevanja prema JIN principima.

vrednovanje nabavke i dobavljaa.

Identifikacija i prepoznavanje potreba mogu biti obavljeni na vie naina. To mogu da


budu elementi koji su definisani planovima pojedinih celina, ili trenutno iskazane potrebe na
osnovu nastalih situacija. Mogu da se odnose na tekue poslovanje i/ili razvoj i investicije.
Potrebe za nabavkama mogu biti ispospostavljene funkciji nabavke na razliite naine,
odnosno primenom razliitih tehnika (popunjavanjem odgovarajue dokumentacije,
primenom EDI tehnologije, ...). Kada je potreba za nabavkom identifikovana i prepoznata
mogu da uslede ostale aktivnosti nabavke.
Izbor dobavljaa moe imati razliite oblike i nivoe sloenosti: od provere tanosti osnovnih
podataka o dobavljau, preko pribavljanja (pred)ponuda, pregovaranja, provera statusa i
stanja ponudjaa, do analiza pojedinih detalja ponuda ili njihovih delova. Sloenost aktivnosti
koje se odnose na izbor dobavljaa zavise od karaktera same nabavke (ponovljena nabavka,
pojedinana nabavka, nova kupovina, ...), kao i od karakteristika predmeta nabavke
(materijali za tekuu proizvodnju, investiciona oprema, ..., proizvodi ili usluge male
vrednosti, proizvodi ili usluge velike vrednosti, ...). Iz grupe potencijalnih dobavljaa biraju
se oni koji snabdevaju poslovni sistem potrebnim materijalima i/ili uslugama.
U savremenim uslovima poslovanja delotvornije je i povoljnije poslovati sa manjim brojem,
ali pouzdanih, dobavljaa (za razliko od ranijeg stava da vei broj dobavljaa znai
pouzdaniju i povoljniju isporuku zbog konkurencije). Povoljni odnosi sa dobavljaima se
moraju postepeno formirati, to zahteva korektnu saradnju. U uslovima manjeg broja vanih
dobavljaa omoguava se zajedniki razvoj proizvoda (esto za potrebe i kupca i
dobavljaa). Pored toga, mogue je obezbediti i druge povoljnosti: prioritete u isporuivanju,
cenovne pogodnosti, nie trokove, bolju kontrolu kvaliteta, povoljnije uslove transporta,
manje zalihe, isporuke JIT, i sl.
Najee korieni inioci za izbor dobavljaa jeste njihovo posedovanje razliitih sertifikata,
koji se odnose na zadovoljenje odredjenih standarda i uslova poslovanja (naprimer: standardi
serije ISO 9000 - koji se odnose na sistem kvaliteta, standardi serije ISO 14000). Sami
sertifikati koji se odnose na sistem kvaliteta ne osiguravaju kvalitet samog proizvoda, ali
znae konzistentnost onoga to se proizvodi3. Konzistentnost procesa je centralni deo
poslovanja. I samo njihovo poboljanje odvija se u uslovima izraene konzistentnosti.
Poslovanje sa manjim brojem dobavljaa podrazumeva usmeravanje vee panje za njihov
izbor. Informacije za izbor mogu da potiu iz razliitih izvora (Tab 9.2). Pri tome se
podrazumeva da se naroita panja i odgovarajue procedure pri izboru sprovode pri
uspostavljanje poslovnih odnosa. U kasnijem poslovanju se ti odnosu odravaju i unapredjuju
zajednikim akcijama i naporima.
3 David J. Bloomberg, Stephen B. LeMay, Joe B. Hanna: Logistics (pravod: Rahela Jurkovi,
Zagrebaka kola ekonomije i managementa, 2006.)

Tab 9.2. Izvori informacija pri izboru dobavljaa

Osobleje preduzea
Struna tampa
Prodajni predstavnici
Registri proizvodjaa
Katalozi
Poslovni (trgovaki) adresari
Uzorci

Trgovaki posrednici
Vladine organizacije (agencije)
Banke
Privredne t(rgovake) komore
Posete
Sajmovi, izlobe
............

Priprema i ispostavljanje narudbina slede nakon odabira dobavljaa (isporuioca). Te


aktivnosti obino poinju formiranjem i potpisivanjem ugovora i drugih dokumenata kojima
se regulie nabavka. Operativna realizacija nabavke poinje formiranjem i ispostavljanjem
pojedinanih porudbina, prema dogovorenoj dinamici i ugovornim uslovima.
Organizovanjem i kontrolom isporuka obezbedjuje se da se pravi materijali isporue na
odgovarajua mesta u poruenim koliinama. U sluaju poremeaja funkcija nabavke
preduzima odgovarajue mere za njihovo otklanjanje.
Vrednovanje dobavljaa i odgovarajuih nabavki je trajna aktivnostk koja se obavlja na vie
nivoa. Vrednuju se pojedinane nabavke, ali i akumulirane nabavke prema kategorijama
proizvoda ili usluga i odgovarajui isporuioci. Na osnovu podataka o nivou ispunjenosti
ugovorenih, oekivanih i uobiajenih uslova donose se sudovi o kvalitetu isporuilaca.
Poetni izbor dobavljaa se obavlja nakon analize svih izvora snabdevanja. Pri tome se vre
detaljne analize njihovih karakteristika (finasijska stabilnost, tehnoloke karakteristike,
programi obezbedjenja kvaliteta, stil upravljanja, nivo pruanih usluga, sposobnost isporuka
JIT, iskustva drugih kupaca, pouzdanost, ... - Tab. 9 3).
Tab 9.3. Vrste pokazatelja za vrednovanje dobavljaa
Cenovne pokazatelji:
cena materijala
uslovi plaanja
..........
Pokazatelji isporuke:
pouzdanoat isporuke
vreme dostave
.........
Pokazatelji kvaliteta:
reputacija dobavljaa
pouzdanost proizvoda
tehnike specifikacije

Pokazatelji usluga:
lakoa primene i upotrebe
lakoa odravanja
pouzdanost usluge
fleksibilnost dobavljaa
programi obuke
vreme obuke
tehniki servis
pogodnost naruivanja
..............
..............................

................

Razliite karakteristike mogu imati razliit znaaj, odnosno razliito vrednovanje od strane
kupca. Podruje prihvatljivosti dobavljaa, u odnosu na razliite karateristike, definisano je
''presekom'' njihovih domena (Sl. 9.1.).

............
Podruje
prihvatljivosti
dobavljaa

cene

usluge

kvalitet

isporuka
Sl. 9.1. Vrednovanje dobavljaa i podruje prihvatljivosti

Za samo vrednovanje u postupku izbora primenjuju se razliite metode i tehnike.

9.3. VRSTE NABAVKE


Predmeti nabavki mogu biti veoma razliiti. Medjutim, oni se mogu svrstati u nekoliko
kategorija:
komponente (za potrebe proizvodnje),
sirovine (za potrebe proizvodnje),
materijali za procesiranje (za neproizvodne potrebe),
pomona sredstva,
osnovna oprema,
operativni materijali (za neproizvodne potrebe),
gotovi proizvodi (za korporativne potrebe),
usluge.
Navedene kategorije predmeta nabavki mogu se realizovati u razliitim uslovima, odnosno
kao:
rutinske nabavke,
nerutinske nabavke.

Rutinske nabavke realizuju se u ustaljenim nabavnim procedurama i, najee se ponavljaju


tokom nekog perioda vremena.
Nerutinske nabavke mogu da se odnose na specifinosti u postupcima i procedurama
(naprimer: obaveza obuke za korienje proizvoda), specifinosti u dizajniranju i proizvodnji
materijala (naprimer: proizvodi koji zahtevaju testiranje), spesifinosti u korienju proizvoda
(naprimer: proizvodi koji, zbog specifinog korienja, zahtevaju ukljuivanje u odluivanje
veeg broja ljudi iz poslovnog sistema).
Osnovni zadatak nabavke i odgovarajua priprema materijala jeste da se isti stave na
raspolaganje poslovnom sistemu i njegovoj proizvodnji, u zahtevanom trenutku, u potrebnoj
koliini i potrebnog kvaliteta. Zbog toga je neophodna visoka pouzdanost, raspoloivost,
fleksibilnost i sastav isporuke. Podrazumeva se minimizacija ukupnih trokova koji se
odnose na upravljanje i realizaciju toka materijala (planiranja, zaliha, skladitenja, transporta,
pretovara, rukovanja). Navedeni elementi nabavke i obezbedjenja materijala, pored ostalog,
zavise i od odnosa i vrste nabavke prema zahtevima proizvodnje.
Pojedinane nabavke u sluaju potrebe se realizuju tek kada se za odgovarajuim
materijalima ukae potreba. Na taj nai se izbegava vezivanje kapitala (koje je zavisno od
kamata, nivoa zaliha i skladitenja). Istovremeno, primena ovakvih nabavki suava akcione
mogunosti preduzea u vremenu, i uslovljava nabavljanje materijala u nepovoljnijim
uslovima. Pojedinane nabavke karakteristine su za pojedinanu proizvodnju, kao i u
uslovima adekvatne dostupnosti materijala na tritu.
Nabavke za zaliha odraavaju nezavisnost nabavke i proizvodnje. Zalihe se formiraju da bi
proizvodni proces bio osiguran, odnosno da bi se uticaji dobavljaa, uslova isporuivanja i
kolebanja cena minimizirali. Negativne posledice formiranja zaliha su vezivanje kapitala za
njihovo obezebedjenje i odravanje, kao i smanjenje nivoa obrta kapitala. Nekada, i pored
visokog nivoa zaliha, nije mogue postii njihovu eljenu strukturu i eljene karakteristike
proizvodnje.

Nabavke sinhronizovane sa proizvodnjom omoguavaju da se smanji visok


nivo vezivanja kapitala (kod nabavki za zaliha) i veliki rizici u odravanju
stabilne proizvodnje (u sluaju pojedinanih nabavki koje se odnose na nastale
potrebe). Takve nabavke zahtevaju formiranje aranmana sa dobavljaima na
dui vremenski period. Tim aranmanima se obezbedjuje uskladjivanje isporuka
materijala sa potrebama proizvodnih procesa. Skladitenje nastaja samo u
formiranju manjih, sigurnosnih, zaliha.
Nabavke sinhronizovane sa proizvodnjom neophodne su u organizaciji
proizvodnje prema JIT (Just In Time upravo na vreme) koncepciji, koja se
razvija da bi se poveala konkurentska sposobnost poslovnog sistema (u uslovima

zahteva kupaca za poveanjem broja varijanti proizvoda, smanjenjem ivotnog ciklusa


proizvoda i promenljivim uslovima tranje). U takvoj proizvodnji neophodno je

proizvoditi i isporuivati tano prema potranji. To zahteva i odgovarajuu (JIT)


nabavku. Idealno stanje kome se tei jeste proizvodnja bez zaliha.
JIT koncepcija proizvodnje i odgovarajua nabavka zahtevaju redizajniranje
lanca snabdevanja, njegovo pojednostavljenje i racionalizaciju materijalnih i
informacionih tokova. Koncepcija zahteva znatno vie od minimizacije zaliha.
Ona ukljuuje i odgovarajui nivo kvaliteta, izbor transportnih sredstava,
reavanje problema lokacija i odgovarajue ugovorne odnose sa dobavljaima
(Tab. 9.4).
Tab 9.4. Karakteristike JIN nabavke
Faktori nabavke

Kvalitet
Transport

Dobavljai

Koliine

Karakteristike

Minimalna specifikacija proizvoda (od strane kupca)


Saradnja dobavljaa sa kupcem radi zadovoljenja zahteva
Tesna saranja funkcija (odeljenja) za kvalitet dobavljaa i kupca
Totalna kontrola kvaliteta du celog procesa (a ne na uzorku)
Raspored (disponiranje) transportnih aktivnosti od strane kupca
(nabavljaa)
Potpuna kontrola transportnih aktivnosti
Najvaniji dobavljai treba da su to je mogue blie
Grupisanje udaljenih dobavljaa
Trajno poslovanje sa dobavljaima
Konstantan nadzor i ocenjivanje dobavljaa
Podsticanje dobavljaa na JIT nabavku u odnosu na njihove isporuioce
este i manje isporuke tano odredjenih koliina
Dugoroni ugovori o koliinama koje se nabavljaju
Destimulacija zastoja u isporukama

Konvencionalni proces pripreme i isporuke materijala predvidja itav niz aktivnosti


(naprimer: kontrola, skladitenje), od koji se neke ponavljaju a prisutne su i kod isporuioca i
nabavljaa (kupca). Nasuprot tome, kod nabavke sinhronizovane sa proizvodnjom
minimiziraju se, ili u idealnom sluaju, potpuno eliminiu aktivnosti koje ne doprinose
poveanju vrednosti (Sl. 9.2).

Dobavlja
Konvencionalni proces

Operater-pediter

Poziv za
isporuku

Zajedniko upravljanje zalihama

Proizvodjai u blizini primaoca

Kupac
PK

Ku
Ku

Ku
Ku

P proizvodnja K - kontrola S - skladitenje PK - prijemna kontrola Ku - kupac

Sl. 9.2. Koncepcije nabavke sinhronizovane sa proizvodnjom


Pozivima za isporuku, kao jednom od oblika nabavke sinhronizovanje sa proizvodnjom,
prethodi nekoliko nivoa planiranja i dogovora koji se odvijaju u talasima: okvirni plan i
dogovor (sa najveom periodinou, naprimer od nekoliko meseci), okvirne porudbine (sa
periodinou koja zavisi od vremena potrebnog za pripremu proizvodnje isporuioca) i
poziv za isporuku (koliina koje su isplanirane u okviru porudbine) sa potrebnim
instrukcijama (pojedinane specifikacije, terminimi, mesta isporuke, ...).
Razmetaj dobavljaa u blizini primaoca (kolonija dobavljaa u blizini kupca) prua
mogunost za eliminisanje zaliha i aktivnosti koje ne doprinose poveanju vrednosti. Pored
toga, takvi sistemi omoguavaju, za primaoca i isporuioca, poveanje fleksibilnosti u
proizvodnji, smanjenje trokova skladitenja i zaliha, poveanje efikasnosti upravljanja i sl.
Medjutim, oni imaju i ogranienja koja potiu od velikih udaljenosti dobavljaa i kupca,
strukture proizvodnje dobavljaa koja je nepodesna za JIT, specifinosti proizvoda i td.
Zajedniko upravljanje zalihama moe da se primenjuje u situacijama kada dodju do izraaja
ogranienja u organizovanju kolonije dobavljaa u blizini primaoca (kupca). Tada se mogu
primenjivati modeli pediterskih skladita. Primaocu se iz pediterskog skladita isporuuju
oni delovi koji su neophodni za proizvodnju. Zadatak peditera je da preuzima materijale,
skladiti ih, vri kontrolu, komisionira naruene delove i izvri JIT isporuku.
Modeli pediterskih skladita podrazumevaju: zasnivanje na kooperativnom stavu i saradnji
isporuioca , peditera i primaoca; diferencirano razvijanje (visine zaliha, tehnikih reenja)
prema dobavljaima u zavisnosti od specifinosti isporuivanih materijala; intenzivnu
razmenu informacija izmedju uesnika; precizne ugovorne klauzule i td.

9.4. DIFERENCIRANJE NABAVKE MATERIJALA

Poslovni sistemi nabavljaju razliite materijale. Nemaju svi materijali isti znaaja za njihovo
poslovanje i rezultate. Neophodno je razliito tretirati i organizovati nabavku pojedinih
materijala i/ili njihovih grupa. Razliito posmatranje karakteristika i postupaka nabavke
pojedinih materijala realizuje se prema odredjenim kriterijumima. Kao kriterijumi mogu se
koristiti:
relativni znaaj materijala (ABC analiza),
struktura potronje prema stabilnosti (XYZ analiza),
tip proizvodnje,
stepen usluge,
sposobnost skladitenja materijala,
raspoloivi kapacitet skladita,
pozicija na tritu nabavke,
uspenost ekonomsko - finansijskih transakcija i sl.

ABC analiza se temelji na jasnoj klasifikaciji materijala prema znaaju. Znaaj


se, obino, izraava prema vrednosti materijala (traena vrednost, potrebna
vrednost), dostupnosti, potrebnoj koliini u odredjenom vremenu, i sl.
Klasifikacija se izvodi razvrstavanjem materijala u grupe (A, B i C) prema
relativnom znaaju. Iskustvo pokazuje da kljuni znaaj ima relativno mali broj
pozicija matrijala, koji pripadaju grupi A (Sl. 9.3).

(%)
100
95
80
Vrednosno uee

20

C
B

35

100
Koliinsko uee

(%)

Sl. 9.3. ABC klasifikacija materijala


XYZ analiza moe da slui kao dopuna ABC klasifikaciji, prema kojoj se materijali
rzvrstavaju na osnovu stabilnosti potronje:

grupa X potronja sa neznatnim kolebanjima (promenama),


grupa Y potronja sa jae izraeni kolebanjima (sluajnim promenama) i proseno
iskazanom tanou,
grupa Z potpuno sluajna i nepravilna potronja sa niskim nivoom tanosti.

Za nabavku pogodnu za sinhronizovanje sa proizvodnjom (JIT nabavku) posebno su pogodne


grupe materijala sa kombinacijom pripadnosti AX, BX i AY.
Tip proizvodnje (mereno brojem ponavljanih postupaka) moe imati razliite oblike:
pojedinana proizvodnja, serijska proizvodnja i masovna proizvodnja. Nabavka
sinhronizovana sa proizvodnjom uspeno se moe primenjivati u masovnoj i serijskoj
proizvodnji. Pojedinana proizvodnja uslovljava pojedinane nabavke.
Sposobnost skladitenja materijala odnosi se na raspoloivi kapacitet skladita,
prilagodljivost skladita i sl. Vei stepen usluge materijalima postie se adekvatnim
dimenzionisanjem skladita i kontrolom nagomilavanja zaliha u lancu snabdevanja.
Snabdevenost trita i rok isporuke utie na izbor principa nabavke. JIT nabavku pogodno
je promovisati u uslovima dobro snabdeveno trita traenim materijalima, pogotovu kada
kupac inicira znaajno veliku tranju. Uslovi male ponude, nestabilnih cena, nesigurnog
vremena isporuke i problema u transporu, pojaavaju motivaciju nabavki sa zalihama.
Zahtevi za autonomijom u radu mogu se vie ostvariti postojanjem zaliha, koje imaju ulogu
faktora stabilnosti sistema. Nabavka sinhronizovana sa proizvodnjom smanjuje stepen
nezavisnosti, kako kupca tako i isporuioca. Na principe nabavke mogu uticati i drugi faktori,
kao to su finansijsko-ekonomska ogranienja i sl.

9.5. NABAVKA I OKRUENJE


Nabavka treba da bude u intenzivnim vezama sa drugim funkcija u poslovnom sistemu i
razliitim subjektima izvan njega. Druge funkcije ispostavljaju razliite zahteve nabavci.
Ponudjai nude razliite materijale i usluge, koje nastoje plasirati poslovnom sistemu.
Funkcija nabavke deluje kao faktor povezivanja i prolaza izmedju onih koji imaju zahteve za
nabavku i onih koji nude proizvode i usluge. Razmena informacija tada postaje kljuni faktor
koji omoguava realizaciju plasmana i razmene materijala i usluga (Sl. 9.4 9.6).

Projektovanje proizvoda
Projektovanje tehnologije
Planiranje
Kontrola kvaliteta

Razvoj proizvoda

Upravljanje zalihama

Proizvodnja
NABAVKA

............

Finasije

Raunovo-dstvo

Sl. 9.4. Unutranji tok informacija funkciji nabavke


Opti trini uslovi
Informacije o proizvodima
Logistiki uslovi

Izvori
nabavke
Kapaciteti dobavljaa

Uslovi dobavljaa

Operateri
NABAVKA

............

Cene,
popusti
Porezi,
carine

Sl. 9.5. Spoljni tok informacija funkciji nabavke

Razvoj proizvoda

Uprava

Marketing

Projektovanje

Proizvodnja

Skladita

Razvoj
procesa

NABAVKA

............

Finansije

Raunovodstvo

Sl. 9.6. Tok informacija od funkcije nabavke

9.6. UDRUIVANJE U NABAVCI


Udruivanje je odnos poslovnih sistema koji omoguava poveanje koordinacije,
medjuzavisnosti, trinih pozicija i drugih oblika povoljnosti. Udruivanjem se dele i
rasporedjuju optereenja i koristi uesnika u nekom (unapred definisanom) periodu vremena
(Tab. 9.5). Uspena udruivanja omoguavaju postizanje odgovarajuih prednosti i
odgovarajuih karakteristika koje se mogu javiti u razliitim kombinacijama.

Tab. 9.5. Proces i karakteristike udruivanja na stratekom nivou4

Karakteristika procesa
Poslovni sistemi razvijaju razumevanje
procesa koji svako od njih obavlja

Primena
Razvijanje poslovnog odnosa u kome se
afirmie
zajednika
odgovornost,
fleksibilnost ali i kontrola
Razvijanje nivoa odnosa sa kupcima

Uesnici se obavezuju na jedinstvo u kanalu


distribucije
(snabdevanja)
koje
nije
obavezno i ekskluzivno
Postignuti odnosi obostrano postaju deo
korporacijske kulture

Sukobi medju uesnicima se brzo reavaju


jer, u partnerstvu, imaju sline ciljeve

Radja se poetak stratekog partnerstva na


najviim nivoima upravljanja

Poveanja nivoa vertikalnih i horizontalnih


komunikacija u poslovnim sistemima koje
doprinose dogovorima na najviim nivoima
Zajedniki marketinki planovi i podela
zadataka

Poveanje privrenosti udruivanju uz vee


razumevanje na svim nivoima unutar
poslovnih sistema
Brzo se reavaju i/ili spreavaju problemi
izmedju poslovnih sistema

Poslovni sistemi postiu bolje trine


pozicije, konkurentske prednosti prednosti i
vei profit

Zajedniko planiranje rezultat je prepoznavanja zajednikih ciljeva i odgovarajue


koordinacije u njihovom dostizanju. Zajedniko planiranje je osnova svakog udruivanja.
Podela koristi i optereenja podrazumeva saradnju na bazi interesnih reciprotiteta (u vreme
postizanja uspeha ili poslovanja u uslovima izraenih tekoa). Koristi i optereenja, u nekom
periodu vremena, treba da budu uravnoteeni (izjednaeni) kako nebi dolo u pitanje samo
udruivanje. (Naprimer: prihvatanje kratkotrajnog smanjenjenja obima isporuka od strane
isporuioca na raun veih isporuka u narednom periodu, ili prihvatanje viih poetnih cena
od strane kupca na raun kasnijeg smanjenja tih cena.)
4 Prilagodjeno prema: David J. Bloomberg, Stephen B. LeMay, Joe B. Hanna: Logistics (pravod:
Rahela Jurkovi, Zagrebaka kola ekonomije i managementa, 2006.)

Mogunost produavanja partnerstva se zasniva na obostrano steenom poverenju.


Poverenje je osnovni faktor nastanka i nastavljanja udruivanja. Poslovni sistemi u
udruivanju zajedniki oblikuju saradnju koja, pored ostalog, moe da podrazumeva i
zajedniko ulaganje u poslove snabdevaa.
Razmena informacija i operativnih podataka mora da prati uspeno udruivanje i saradnju
poslovnih sistema. Pri tome se podrazumeva da je neophodno usaglasiti tehnologiju te
razmene, kako u pogledu procedura i postupaka, tako i u pogledu koriene opreme.
Operativna kontrola odnosi se na kontrolu potovanja uslova udruivanja. Ona zavisi od
dogovorenih postupaka, u skladu sa definisanim ciljevima.
Stvaranje povezane korporacijske kulture je rezultat zajednikog delovanja i reavanja
nastalih zadataka. Vremenom sline i povezane korporacijske kulture poprimaju sve vei broj
zajedniki elemenata. To doprinosi lakem razumevanju partnerskih odnosa i daljem
uskladjivanju njihovih naina delovanja.

9.7. NABAVKA ILI SOPSTVENA REALIZACIJA


Materijali (proizvodi) i usluge, koji su neophodni za funkcionisanje poslovnog sistema, mogu
biti obezbedjeni sopstvenom proizvodnjom, odnosno sopstvenim angaovanjem, i/ili
nabavljeni na tritu. Opredeljenja izmedju sopstvene proizvodnje i kupovine (Make or Buy
odluke) esto imaju strateki karakter. Zasnovane su na analizi itavog niza faktora (Tab. 9.6).
Generalno posmatrano, nabavljanje od spoljnih poslovnih subjekata (autsourcing) moe imati
niz prednosti, koje se kreu od niih trokova do boljeg kvaliteta i neophodnog nivoa znanja.
Medjutim, obezbedjenje materijala i/ili usluga od dobavljaa moe da bude povezano sa
rizicima razliite prirode. Neki od tih rizika su naroito bitni.
Zalihe, odnosno visoki nivoi zaliha su povezani sa dugim vremenom i zastojima u
isporukama. Rizik visokih zaliha se poveava ukoliko su u pitanju medjunarodne nabavke.
Nestabilnost politike i socijalne prirode znatno poveava rizike. Ti rizici se mogu odnositi
na uslove snabdevanja na nacionalnom i medjunarodnom nivou. Manifestuju se na
nestabilnost materijalnih, informacionih i finansijskih tokova, kao i na opte uslove i rizike
nabavke.
Valute svojom fluktuacijom utiu na nivoe cena, bez prethodnih spoznaja i najava. To veoma
nepovoljno utie na planske elemente i praenje materijalnih trokova.
Plaanje i nain prenosa sredstava i ovlaenja moe da bude oteano u svim nabavkama,
pogotovu u onima u kojima uestvuju medjunarodni subjekti.

Kvalitet moe biti razlog obezbedjenja materijala i/ili usluga od strane dobavljaa, ali i
njegov rizik. Rizik, kao i nemogunost otklanjanje nedostataka, se naroito poveavaju na
velikim rastojanjima. Zbog toga foktori kvaliteta treba da budu precizno specificirani u fazi
ugovaranja.
Zakonodavstvo moe biti znaajna smetnja u sporovima za neispunjene obaveze iz
snabdevanja, pogotovu u medjunarodnim okvirima.
Transport5 moe biti znaajan rizik u nabavkama robe i usluga u pogledu cena,
pristupanosti, fleksibilnosti, pouzdanosti i sl. Raizik u medjunarodnom transportu se
poveava. Medjunarodni transport zahteva i detaljno poznavanje uslova i klauzula u
realizaciji transakcija.
Lokacija dobavljaa ima veliki znaaj za nabavku kupca. To je pogotovu vano za
medjunarodne nabavke.
Rizike nabavke mogu da poveavaju i drugi faktori kao to su kultura, obiaji, jezik i sl.
Tab 9.6. Kriterijumi u Make or Buy analizi
Faktor odluivanja
Investiciona spremnost
Likvidnost (dugorona i
kratkorona)
Trokovi
Kadrovski potencijal
Sredstva za proizvodnju
(slobodni kapaciteti)
Znanje
(Know-how)

Sopstvena proizvodnja
Postoji
Postoji u dovoljnoj meri

Visoki trokovi nabavke


Postoji

Postoje

Postoji
Treba da se izgradi
Ne sme da se prepusti
drugome
Dobavlja nije u stanju da
obezbedi traeni kvalitet

Ugroena je ustupanjem
proizvodnje
Nije obezbedjenja
Dobavlja ne moe da
obezbedi traene rokove
Sopstvena proizvodnja moe
da obezbedi traene rokove

Kvalitet
Nezavisnost

Pouzdanost dobavljaa

Rokovi

Kupovina
Ne postoji
Ne postoji u dovoljnoj meri
Nii trokovi nabavke
Ne postoji i ne moe se
efikasno obezbediti
Ne postoje i ne mogu se
efikasno obezbediti
Postoji kod dobavljaa
Ppostoji samo kod
dobavljaa i zatien je
patentima
Sopstvena proizvodnja nije u
stanju da obzbedi traeni
kvalitet
Nije ugroena ustupanjem
proizvodnje
Postoji u dovoljnoj meri
Dobavljai su u stanju da
obezbede traene rokove
Sopstvenom proizvodnjom
se ne mou obezbediti traeni

5 Medjunarodne trgovake klauzule (INCOTERMS) odredjuju dunosti kupca i isporuioca u


procesu kretanja robe..

Poslovne tajne

Tehnike izmene
Obim (rizik zaliha, rizik
kapaciteta)
Tehnologija
Trite nabavke

Ugroene ustupanjem
proizvodnje
Neophodne brze izmene
Konstantan

Razvoj sopstvene
Ne postoji
Postoji mali broj dobavljaa

rokovi
Nisu ugroene predajom
proizvodnje
Nisu neophodne
Promenljiv, nije potrebno brzo
prilagodjavanje
Brzo prilagodjavanje
Veliki broj dobavljaa koji mogu
biti pogodni

Nabavka usluga opd spoljnih poslovnih subjekata moe biti znatno tea od nabavke
materijala. I pored toga, veliki broj poslovnih subjekata koji su fokurisani na svoje osnovno
poslovanje (osnovnu delatnost), nabavlja usluge specijalizovanih preduzea. Usluge se
odnose na razliite oblasti. Jedan od osnovnih problema pri nabavci usluga jeste kvalitet i
njegova kontrola, koji proistiu iz specifinosti i prirode samih usluga. Smanjenje rizika u
odnosu na kvalitet usluga doprinosi poznavanje njihovih karakteristika i faktora razlikovanja
(Tab 9.7).
Tab. 9.7. Karakteristike usluga
Karakteristike usluga
Vrednost

Stepen ponavljanja

Fizika prepoznatljivost
Usmerenost

Priroda potranje

Realizacija

Isporuka

Standardizacija
Potrebne vetine

Faktori uticaja
to se vie novca i vremena troi na uslugu ona je vrednija
Usluge se mogu kategorisati na usluge male, srednje i velike
vrednosti
Usluge mogu da se ponavljaju (rutinske usluge) ili da se
nabavljaju pojedinano
Neke usluge je mogue razlikovati prema stepenu fizike
prepoznatljivosti
Odredjene usluge su fiziki neprepoznatljive
Usluge mogu biti usmerene ka ljudima i ka proizvodnim
postrojenjima i procesima
Potranja za uslugama moe biti stalna, periodina i
pojedinana
Usluge mogu realizovati ljudi ili postrojenja
Usluge koje realizuju ljudi mogu biti niskog, srednjeg i visokog
intenziteta rada
Usluge visokog radnog intenziteta zahtevaju visoke
intelektualne i strune sposobnosti
Usluge se mogu realizovati na lokaciji kupca i lokaciji
dobavljaa
Mesto isporuke usluge odtredjuje odnos kupca prema nekim
organizacionim faktorima (radno vreme, obezbedjenje, zatita
na radu, instalacije i sl.)
Usluge sa vie interakcije sa kupcem imaju manji stepen
standardizacije (i veu cenu)
Vea standardizacija zahteva manje kontakta sa kupcima
Zahtevane vetine mogu se kretati u velikom rasponu

Poveanje zahtevanih vetina poskupljuje uslugu

...........................................
U savremenim uslovima poslovanja od nabavke se zahteva ne samo da (svojom efektivnou
i efikasnou) sniava trokove, vea da stvara uslove za ostvarivanje konkurentske prednosti
i stvaranje profita. Karakteristikama nabavke se, pored ostalog, realizuje strategija poslovnog
sistema.
Uspena realizacija funkcije nabavke podrazumeva poznavanje niza poslova koji se mogu
diferencirati kao:
odluivanje o sopstvenoj realizaciji ili nabavljanju (Make or Buj analize),
utvrdjivanje stepena saradnje sa isporuiocima,
izbror dobavljaa (isporuioca),
obezbedjenje snabdevanja,
optimizacija trokova.
Generalno posmatrano, ukupni poslovi u domenu nabavke odnose se na prouavanje i
spoznaju trita isporuke, organizovanje samih procesa
u toj oblasti i oblikovanje
odgovarajuih tokova materijala od isporuioca do primaoca. Pri tome treba imati u vidu da
su te aktivnosti i sami tokovi materijala integralni deo ukupnih aktivnosti poslovnog sistema,
te se ne mogu posmatrati izolovano.