You are on page 1of 4

MUDRE IZREKE

1. Prije nego se ponete braniti, dobro posluajte o emu je rije.


2. Trebamo pokuati tono rei ono to govorimo, ne oekujui da nai
prijatelji pogaaju znaenje naih rijei. Umjesto itanja misli svojih
prijatelja, trebamo provjeriti jesmo li ih pravilno shvatili.
3. Kad traite savjet, razmislite o mogunosti njegova prihvaanja.
4. Prije braka imao sam est teorija o odgoju djece. Sada imam estero
djece i nijednu teoriju.
5. Tko ti pria o tuim manama, drugima e priati o tvojima.
6. Lo je prijatelj kao sjena.. Kad je dan sunan nemoe ga se
osloboditi, a kad je tmurno nemoe ga nai.
7. Oito je veoma teko kad ovjek voli nekoga tko ga vie ne voli, ali je
neusporedivo tee kad vas voli netko koga vi vie ne volite.
8. Slab je onaj koji je izgubio vjeru u sebe.
9. Nae ja nije nepromjenjivo. Svaki dan treba ga stvarati, i braniti,
izvjesne osobine odbacivati, druge stvarati.
10. Svaki ovjek je dijete svojih postupaka.
11. Nemoj se bojati budunosti, jer kada doe vodit e te isti onaj
zdravi razum kao i do sada.
12. Koliko god bile velike suprotnost meu ljudima, one su u biti ipak
neto sporedno. Ono to nas dijeli, u usporedbi s onim to nas
zdruuje, bezgranino je sitno.
13. Bogata u tui nastoji sauvati lice, a siromah kaput.
14. Sve nae umovanje svodi se na to da poputamo osjeanjima.
15. Zdravlje nadmauje sva izvanjska dobra tako znatno da je zdrav
prosjak zaista sretniji od bolesna kralja.
16. Oprezni ljudi koji na sve misle, koji sve predviaju, stalno upadaju u
klopke, jer raunati na potekoe, znai stvarati ih.
17. Naposljetku, sutina saznavanja nije u tome gubimo li igru, ve kako
gubimo, to s time spoznajemo, emu nas je poraz nauio i kako nas
to mijenja. Gubiti na odreeni nain znai dobivati.
18. Spavao sam i sanjao da je ivot radost. Probudio sam se i otkrio da
je ivot sluenje. Dao sam se na sluenje i spoznao da je sluenje
radost.
19. Prava dareljivost ne oekuje nita zauzvrat. Kakvom nagradom
uzvraa svijet oblacima kie?
20. Kad siromah kihne, mora sam sebi rei: Nazdravlje.
21. Potrebni su ti i prijatelj i neprijatelj da te rane u srce, jedan da te
klevee, a drugi da ti javi.
22. Prijatelj je netko tko razumije tvoju prolost, vjeruje u tvoju
budunost i prihvaa te danas onakvim kakav jesi.
23. Prijatelje stvara srea, a nesrea ih provjerava.
24. Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar ovjek.

25. Ne hodaj ispred mene, moda te neu slijediti Ne hodaj iza mene,
moda te neu voditi Samo hodaj uz mene, i budi mi prijatelj.
26. Zagrljaj je prekrasan dar jedna veliina odgovara svima.
27. Nije vano gdje ste, ve s kim ste.
28. elite li imati prijatelje meu ljudima, morate za njih neto uiniti,
morate im posvetiti vremena, energije nesebine ljubavi i panje.
29. Kad traite savjet, razmislite o mogunosti njegova prihvaanja.
30. Bez sumnje; nije teko umrjeti za prijatelja kao to je teko naii na
prijatelja koji bi zasluio da ovjek za njega umre!
31. Malo zna onaj koji sve to zna kae svojoj eni.
32. Ne treba se plaiti ena koje padaju, ve onih koje po svaku cijenu
ele da ih podignete.
33. Vjerna ena je ona koja se okomi na samo jednog mukarca.
34. Lijepe ene su potrebne samo ljubavnicima i slikarima bez mate.
35. Ako ena nae ljubavnika, onda su tu mogua dva razloga: ili je sita
svog mua ili nije.
36. Svi mukarci oekuju od ene isto, ene od svakog mukarca
oekuju neto posebno.
37. ena moe da se izlijei od svake izmiljene bolesti, ako joj se kae
da je to znak starosti.
38. Ruama je potrebno sunce, a enama ljubav.
39. Neka vas bog uva zlih ena, a dobrih se uvajte sami.
40. ene uglavnom slabije posluju od mukaraca. To je zbog toga to
nemaju ene za savjetnike.
41. ene nisu nikada tako jake kao onaj put kada se naoruavaju
vlastitim slabostima.
42. Ako elite da nita ne radite, zaljubite se u ono to radite. (Svift)
43. Ako elite da uspete u drutvu, ubijte svoju savest. (Mirabo)
44. Ali samo onaj ne grei ko nita ne radi. (Lenjin)
45. Beskrajan je put koji niemu ne vodi. (Kovaevi, P.)
46. Bogu se obraamo samo onda, kad hoemo da postignemo
nemogue. Za mogue su nam dovoljni i ljudi. (Lagerlef)
47. Bolje je biti tri dana eki, nego godinu dana nakovanj. (Ibn Zafar)
48. Bolje je da na elu ovaca ide lav, nego da ispred lavova ide ovca.
(Defo)
49. Bolje je poslovati s ljudima koji neto ele, nego s onima koji su
postigli ta ele. (Bekon)
50. Brbljivac je slab radnik. (ekspir)
51. Brige vie ubijaju oveka nego rad. Zbog toga puno ljudi umire, jer
je vie onih koji kukaju, nego onih koji rade. (Buhvald)
52. eprkajui po hrpi ubra Petao nae zrno bisera. (Kirilov)
53. ovek se moe zaustaviti kad se penje, ali ne i kad pada.
(Napoleon)
54. ovek sve moe samo ako hoe. (Gorki)
55. oveka primaju u drutvo prema odei koju nosi, a ispraaju ga
prema duhu koji je pokazao. (olohov)
56. oveka smatraju objektivnim ako se slae sa drugima. (Gvareski)

57. Da bi izvrio velika dela, ovek treba da ivi kao da ne mora nikad
da umre. (Dizraeli)
58. Da bi skrenuo panju na sebe, ovek nekad mora da stigne
poslednji na cilj. (Likok)
59. Da bi ste bili popularni, morate biti osrednji. (Vajld)
60. I svaki uzlet opet se zavrava na zemlji. (Simi)
61. Ima mnogo starih ideja koje, katkad, iznenadno, postaju nove.
(Dostojevski)
62. Iskustvo je kao akalica: slui samo vama. (Pitigrili)
63. Iskustvo nam upravo daje mogunost da se dobro snaemo u
ivotu, dok nas nedostatak iskustva preputa sluaju. (Platon)
64. Ispred svega treba postaviti dunost, a u drugi red plod koji se
njome postie. (Konfuije)
65. Nikada nisam upoznao neku osobu koja je poivela 110 ili vie
godina i ostala upamena po bilo emu drugom. (Do Bilings)
66. Bolje je i prokockati svoju mladost, nego ne uiniti s njom ba
nita. (Kami)
67. etrdeset godina je starost za mlade ljude, pedeset je mladost za
starce. (Solohov)
68. ovjek je mlad sve dotle dokle god je spreman da se prevari u
raunu. (Kesel)
69. ovjek koji posle etrdesete ne postane mizantrop, nije nikad voleo
ljude. (Istrati)
70. ovjek ne moe da uini nita protiv toga to stari, ali se mora svim
silama boriti da ne zastari. (Mom)
71. ovjek nije alostan zato to je star, ve zato to vie nije mlad.
(Drajzer)
72. ovjek primeuje da je ostario kad utvrdi da su svijee bile skuplje
od roendanskog kolaa. (Alen, D.)
73. Da je utanje snaga a priljivost slabost, vidi se i po tome to starci i
deca vole da priaju. (Andri)
74. Divna mladost uvek je verovala, a i danas veruje, da je lako
pokrenuti svijet. (Panzini)
75. Dok je mlad, svako veruje da je svet poeo da postoji tek kad se on
rodio i da sve, zapravo, postoji samo njega radi. (Gete)
76. Dok sam bio deak i mladi, imao sam veliku potrebu da drugima
govorim mnogo o sebi.
77. Niko nije hteo da me slua. I to me je muilo. Sad, kad sam zaao u
godine, svi trae od mene da im govorim o sebi. A ja ne mogu reci da
kaem. I to me mui. (Andri)
78. Dok si mlad, uiva, a kad toga postane svestan, ve si star.
(Renar)
79. Ipak se svako pojedinano znanje stie zahvaljujui prethodnim
znanjima. (Aristotel)
80. Iskustvo je isto toliko korisno koliko i sreka posle izvlaenja.
(Nesin)

81. Iskustvo je vezano za strane stvari. (Breht)


82. Kad bi mladost imala filosofiju staraca, ne bi bilo na svetu ni jednog
sunanog dana. (Dui)
83. Iskustvo je zbir naih razoarenja. (Bak)
84. Kad bih imao i sto godina, moj najbolji dan uvek bi bio sutra.
(Neruda)
85. Kada ljudi pod starost postanu smerni, to oni Bogu prinose rtve, a
te rtve su avolji ostaci. (D. Svift)
86. Lepo je biti star. Jer je avolski bilo biti mla. (Sodeberg)
87. Mi nikad ne ivimo, mi oekujemo da emo rveti. (Lafonten)
88. Mlad ovek bez nadarenosti je star ovek. (Re nar)
89. Ono to nas najneposrednije usreuje jest vedrina uma- ova je
dobra osobina sama sebi nagrada. Stoga bi razvijanje vedrine u sebi,
valjalo staviti ispred svih drugih tenji.
90. Izvor nae sree je u subjektivnim osobinama: plemenitom
karakteru, poduzetnom duhu, sretnom temperamentu, vedrom umu i
zdravom tijelu.
91. Nije srea u tome da se ini ono to se eli initi, ve u tome da se
voli ono to se mora initi.
92. Blaenstvo se nalazi u ukusu, a ne u stvarima, i ovjek je sretan kad
dobije ono to voli, a ne kad dobije ono to drugi smatraju da treba
voljeti.
93. Ako tvoja srea zavisi od postupaka drugih osoba onda zaista ne
moe biti sretna osoba.
94. Dri sreu kao pticu: to njenije i lake! Bude li se osjeala
slobodnom, ostat e ti rado u ruci.
95. udno je to kako je malo potrebno da budemo sretni, i jo je udnije
kako nam ba to malo nedostaje.
96. Najsigurniji nain da ne postane vrlo nesretan jest taj da ne
zahtijeva da bude vrlo sretan.
97. Plakala sam to nisam imala cipele, dok nisam vidjela ovjeka koji
nije imao nogu.
98. Poznavanje samoga sebe bitno je vaan uvod u mijenjanje samoga
sebe.
99. Samo onaj koji se nauio vladati nad samim sobom, moe biti
gospodar vanjskim stvarima.
100. Prava je tajna sree u tome da mnogo zahtijevamo od sebe,a malo
od drugih.