Sreten Makevi

DAROVITOST U STUDENTSKOJ POPULACIJI - FUNDAMENTALNO PITANjE

UNIVERZITETSKE PEDAGOGIJE
Apstrakt: U prilogu je re o darovitosti studenata kao jednom od osnovnih pitanja univerzitetske
pedagogije. Problem je razmatran kroz pitanja razvojnih karakteristika studentskog uzrasta, znaaj izbora studija
za razvoj darovitosti i odnos uspeha u studiranju i darovitosti studenata.
Kljune rei: darovitost, student, univerzitet, pedagogija, nastava, nastavnik.

UPTITUDE OF THE STUDENTS THE FUNDAMENTAL QUESTION OF THE

UNIVERSITY PEDAGOGY
Abstract: The uptitude of the students as one of the fundamental ljuestions of the
university pedagogy is analized in this paper. The problem is considered throught the
question of the students age characteristics, the importance of chosing what to study
depending of the uptitude or talent and the relationship between the success and the talent
of the students.
Key words: uptitude, student, University, pedagogy, teacher.

Univerzitetska pedagogija u svojim konstitutivnim elementima (predmetu, metodologiji,

pojmovima i jeziku) obu-hvata i darovitost u studentskoj populaciji, njen drutveni i naunopedagoki znaaj. Taj irok okvir ine najnauniji i najkreativniji kadrovi (univerzitetski
nastavnici) i genera-cije studenata sa najveim umnim potencijalima, monim gene-ratorima
naunog, tehnikog i kulturnog progresa u svim drutvima. Na tim polaznim osnovama
univerzitetska pedago-gija projektuje budunost drutva, njegov privredni, ekono-mski, nauni,
tehnoloki i kulturni razvoj.
Darovitost u studentskoj populaciji kao fundamentalno pitanje univerzitetske pedagogije
u savremenim drutvenim i naunim tokovima ima veliki znaaj. Iz te veoma sloene i
kompleksne problematike, u ovom tekstu, uinjen je opti pristup pitanjima:
1. Razvojne karakteristike studentskog uzrasta;
2. Izbor studija u funkciji razvoja darovitosti;
3. Uspeh u studiranju i darovitost.
Razvojne karakteristike studentskog uzrasta

Studentski uzrast (hronoloki i umni) je razvojna etapa irokog razmaha svih fizikih i
mentalnih pote-ncijala, a posebno stvaralakih sposobnosti-darovitosti stu-denata. U toj fazi
student se profesionalno opredeljuje, bira profesiju i nalazi svoje podruje rada i stvaralatva,
zado-voljava svoja profesionalna interesovanja, ostvaruje sebe kao zrelu linost i postie
samoafirmaciju.
Na ovom uzrastu mladi ovek stvara realnu i jasnu sliku o sebi, svojim mogunostima i
granicama svojih sposobnosti. Ponaa se kao zrela linost, sa puno pouzdanja nastupa u svim
situacijama. Upisom na studije poinje da se priprema, pre svega u odabranoj struci, za radnostvaralaku delatnost kojom eli i moe da se bavi u svom radnom i ivotnom veku. Pro-blemu
donoenja profesionalno-ivotne odluke prilazi odgovorno. Analizira mogunosti izbora studija,
odnosno pro-fesije. Dublje (samo)spoznaje sebe. Shvata da nije dovoljno samo voleti umetnost,
medicinu, psihologiju i druge oblasti nauke i tehnike, ve da za njih treba imati odreene opte,
posebne i stvaralake sposobnosti.
Jo u prvoj godini studija, studenti koji su izabrali adekvatne naune i umetnike oblasti
iskazuju prve obrise svoje darovitosti. Potencijalno daroviti izraavaju svoje stvaralake
potencijale, originalan umetniki izraz u muzi-ci, slikarstvu, knjievnosti, naunim i tehnikim
oblastima. U narednim godinama studija (ako poseduju darovitost) iskazae nove forme i postii
vie umetnike, naune i tehnike domete. Naravno, taj trend nije uvek uzlazni i potpuno
ostvariv. Njega, sa stalnim rastom postignua, postiu samo oni najdarovitiji, najistrajniji i
najuporniji. Ali opta tenja ka ispoljavanju darovitosti je opte obeleje studentskog uzrasta,
sveukupne studentske popu-lacije. Svi oni pokuavaju da iskau darovitost, bez obzira na
potencijale i druge pretpostavke nephodne za prave stvara-lake domete. To e postii zavisno od
svojih realnih mogu-nosti, ali i uslova u porodici, na fakultetu, institutu, laboratoriji, ateljeu,
radionici, i drugih odrednica sveuku-pnog razvoja studenata.
Opte razvojne karakteristike studentskog uzrasta mogu se iskazati teorijom postignutog
razvitka A. Maslova, odnosno teorijom specifinog redosleda u razvoju potreba, a s obzirom na
istoriju zadovoljenja potreba. Posle njihovih fiziolokih potreba, potreba za sigurnou, na ovom
uzrastu javlja se potreba za ugledom (prestiom, uspehom, samopo-tovanjem) i najzad potreba
za afirmacijom (samoostva-renjem), koje studenti "nose" u svojoj linosti.
Studentska darovitost se dokazuje sa odreenim nivoima dostignua-ostvarenja u
umetnosti, nauci, tehnici. Pri tom veoma je vano pitanje u oblasti univerzitetske pedagogije
pitanje faktora, znaajnih odrednica ostvarenja visokih ciljeva prihvatljivih za konkretno drutvo
(drutvenu grupu) u umetnikoj, naunoj i tehnikoj oblasti. Parafrazirajui D. Krea, R. S.
Krafilda i I. L. Balakija, "Pojedinac i drutvo" (1972), moemo rei da se na studentskom
uzrastu darovitost vrednuje u referentnoj grupi kojoj pripada student, a njene ciljeve prihvata i
doivljava kao svoje ciljeve i sudi o sebi prema postignutom uspehu u ostvarivanju tih od strane
grupe definisanih ciljeva, od nivoa ostvarenja sebe kao "oveka uspeha".
Jo pre etrdeset godina, ameriki naunik MekKinon (MecKinnon, 1962, s. 21) naveo
je rezultate do kojih se dolo ispitivanjem inteligencije afirmisanih stvaralaca (nau-nika i
umetnika) u Institutu za merenje i istraivanje li-nosti (IPAR) u Berkliju, u kome se due vreme
jedna grupa istraivaa uspeno bavila ispitivanjem karakteristika linosti stvaralaca. Tada su
rezultati pokazali da stvaraoci uglavnom imaju visoke aritmetike sredine na testu vladanja
pojmovima, kao i da pojedine grupe ne stvaralaca ili bar ne afirmisanih, a teko je bilo
pretpostaviti da e u svim grupama svi pojedinci to postati, takoe su postigli visoke rezultate na
ovom testu. I ono to je bilo najvanije, grupa diplomiranih studenata postigla je bolje rezultate
od istra-ivaa naunika, odnosno od grupe 40 najkreativnijih arhi-tekata u SAD, a inenjeri

elektroniari su bili ak iza nediplomiranih studenata. (Navod: Milinkovi, 1980, str. 148). I
studenti ili tek diplomirani studenti likovne akade-mije ostvarili su iste rezultate kao visoko
afirmisani stva-raoci. (Ibidem, str. 166).
Ovi rezultati potvruju realnost pretpostavki o visokim naunim, tehnikim i umetnikim
potencijalima
stu-denata,
odnosno
njihovoj
darovitosti.
Njih
"podupiru"
i nauno-psiholoka saznanja, posebno ona iz oblasti soci-jalne psihologije, prezentovana u ve
citiranom delu "Poje-dinac u drutvu", u kome su definisane 4 grupe znaajnih faktora odrednica
ostvarenja prihvatljivih ciljeva, a koji na odreen nain odslikavaju razvojne karakteristike studentskog uzrasta. A to su:
"1. Pojedinano razumevanje svojih sposobnosti i ogranienja.
2. Svest o tome koji su nivoi ostvarenja mogui.
3. Vlastita istorija uspeha i neuspeha pojedinca.
4. Status pojedinca u njegovoj grupi." (str. 83)
Navedeni socijalno-psiholoki aspekti osvetljavaju bitne karakteristike potencijalne
darovitosti na stude-ntskom uzrastu, a pri tom posebno naglaavaju studentsko JA, koje je veoma
znaajno u razvoju darovitosti u studentskoj popu-laciji.
Izbor studija u funkciji razvoja darovitosti
in izbora studija rezultanta je mnogih faktora: drutvenih, naunih i linih, subjektivnih.
U tom procesu studenti ispunjavaju drutvene, nauno-strune selektivne norme polaganjem
klasifikacionih ili kvalifikacionih ispita, testova sposobnosti i drugih normi. Svi ti mehanizmi
obezbeuju, bar u osnovi, da ogromna veina u studentskoj populaciji izabere studije prema
svojim sposobnostima i eljama, da izabere ono to moe i eli da studira.
Meutim, sva izborna procedura ima samo prediktivni karakter, odnosno karakter
dijagnoze i prognoze razvoja opte i posebnih sposobnosti, i posebno njihove darovitosti.
U naem vremenu izbor studija u funkciji razvoja darovitosti znaajno je limitiran
velikim pritiskom sveu-kupne srednjokolske omladine na upis fakulteta, a to dovo-di do
proirenja upisnih lista, pada kriterijuma u izboru stu-dija, i negativnih efekata na razvoj
darovitosti kod studenata koji poseduju odreene predispozicije koje treba i mogu da razvijaju u
toku studija.
Tako se produbljuje kriza univerziteta i umanjuje njegova uloga u razvoju darovitosti
studenata, a sa njom je ko-mplementarna kriza univerzitetske pedagogije kao naune pedagoke
discipline, to sve produkuje krizu razvoja daro-vitosti kod studenata koji je poseduju.
Zbog toga problem izbora studija u funkciji razvoja darovitosti studenata u naem
vremenu ima visoku drutvenu i naunu vrednost. Proces njegovog reavanja nee biti ni malo
lak niti brz. On zahteva bitne promene u odnosu drutva prema univerzitetu, veliku drutvenu i
naunu hrabrost.
Uspeh u studiranju i darovitost
Pravi izbor studija je vana pretpostavka uspeha u studiranju i razvoju darovitosti
studenata. Uspeh se iskazuje visokim ocenama na ispitima i duinom studiranja, a daro-vitost se
ugrauje u visoke proseke ocena, ali i drugim dosti-gnuima: originalnim seminarskim i

diplomskim radovima, izlobama, koncertima, nagradama na takmienjima lokalnog,

regionalnog i ireg karaktera.
Sve to podrazumeva visok kvalitet univerzitetske nastave: predavanja, vebi,
kolokvijuma i ispita. Kvalitet nastave presudno odreuju nastavnici, asistenti, saradnici, odnosno
njihova struna i pedagoka pripremljenost, kao i radno - profesionalna motovisanost. Razvoj
darovitosti stu-denata, uz sve to, zavisi od "osetljivosti" i otvorenog odnosa svih pedagokih
univerzitetskih kadrova prema darovitim studentima. Naravno, pun uspeh u studiranju znaajno
je odreen materijalnim i tehnolokim uslovima, neophodnim za uspeno studiranje i razvoj
darovitosti studenata. Jer, uspeh u studiranju i darovitost studenata su veoma znaajno korelativni. Njihova povezanost je lako prepoznatljiva, a rezultira, pre svega, iz darovitosti pedagokih
faktora na unive-rzitetu, faktora koji izgrauju pedagogiju stvaralakog rada u sistemu
univerzitetskog obrazovanja i vaspitanja. Oni posta-vljaju i otvaraju naune probleme, procese i
istraivanja, otkrivanja novih izvora saznanja i stvaralakog rada stude-nata. Taj trend u
savremenom univerzitetskom obrazovanju i vaspitanju pored nauno-pedagoke zahteva i punu
drutvenu utemeljenost i verifikaciju. On je vaan zadatak savremenog drutva.
Sve drave u naem vremenu postavljaju jedinstveno nezaobilazno pitanje: Kako
poboljati uspeh u studiranju i studije staviti u funkciju razvoja darovitosti studenata?
To pak znai: kako prepoznavati i razvijati darovitost studenata? A darovitost se razvija
najvie na univerzitetu, nauno-nastavnoj ustanovi, u ijim okvirima pored dravnih
univerziteta, odnosno fakulteta, u naem vremenu sve vie se razvijaju privatni, otvoreni
univerziteti, univerzitetske ekstenze, paralelni-alternativni univerziteti, koji "obea-vaju"
posebne uslove za razvoj darovitosti studenata.[1]
U svetskim drutvenim i naunim tokovima, pored nau-nih argumenata, sve vie i jae
se apeluje na stvaranje boljih, idealnih uslova, sa stanovita funkcionalne integracije, da sistemi
obrazovanja zanemare drutveno-klasnu pripadnost i da se studenti pripremaju za onakvu
karijeru kakvu omoguavaju njihove sposobnosti, posebno darovitost. Dakle, zahteva se
"obezbeenje" podjednakih mogunosti svim studentima, tako da svaki talentovan moe dostii
svoj vrh. To je funda-mentalna misao savremenog amerikog sistema obrazovanja, a koja se
nalazi u deluSociology, iji su autori C. Calhoun, D. Light i S. Keller (New York, 1994,
str. 323-324). U tekstu "Kako prepo-znati i odabrati talent" ukazuje se na devijacije u selekciji
studenata, veliku ulogu drutvene moi, zasnovanost predavaeve percepcije sposobnosti na
socio-ekonomskim kriterijumima, to su pokazala istraivanja Reja Rista (Ray Rist, 1970, str.
323).
U XX veku stvoren je ideal u svetu o jednakim mogu-nostima za sve socijalne slojeve za
fakultetsko kolsko obrazovanje mladih prema svojim sposobnostima i darovitosti. Nadajmo se
da e taj ideal u XXI veku postajati sve vie drutvena stvarnost i realna mogunost sveukupne
populacije. To je vaan zadatak univerzitetske pedagogije, njeno fundamentalno pitanje.
Literatura:
1. Calhoun C. Light, D. Keller S.: Sociology, sixth edition, International edition, Mc Grow-Hill,
INC, New York, 1994.
2. Kre D., Krafild S. R., Balaki L. I: Pojedinac u drutvu, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd,
1972.
3. Makevi S.: Neka pitanja univerzitetske pedagogije, Zbornik radova Filozofskog fakulteta Univerziteta u
Pritini XXVII-XXIX (1998-1999), Blace, 2001, 105-112.
4. Milinkovi M.: Sposobnosti, linost i stvaralatvo, Psiholoka istraivanja, 2, Institut za psihologiju, Beograd,
1980.

[1]

Videti: S. Makevi, Neka pitanja univerzitetske pedagogije. Zbornik radova Filozofskog

fakulteta Univerziteta u Pritini, 28-29, Blace, 2001, str. 105-112.