BIBLIOTEKA PRAKTINIH KNJIGA

Urednik
Dragan Paripovi

BEOGRAD
2008

Naslov originala:
The Mind and Memory Training
Ernest E. Wood

Predgovor izdavaa

Copyright na prevod za Srbiju

IP BABUN
Sva prava prevoda za Srbiju zadrava izdava.

Naslovna strana: Ivana Flegar

ISBN 978-86-83737-17-9

Mentalne slike
Povezivanje
Povezivanje oblika
Povezivanje rei
Projekcija memorije
Simbolizacija i uproavanje

31
38
47
51
56
62

Tree izdanje
Beograd 2008

11
14
19
24

Naini poreenja
Logiki nizovi

Lektura
Ana Beli

Magina kutija
Putevi misli
Koncentracija uma
Nekoliko saveta za koncentraciju

Preveo i priredio
Dragan Paripovi

69
76

Koraci misli
Uticaj raspoloenja
Ekspanzija ideja

83
87
93

99
104
111
118

itanje i uenje
Pisanje i govori
Vii kurs koncentracije
Meditacija
Korienje volje
Telesne vebe

125
134
137
143
150
158

Razlaganje brojeva i dijagrami

Brojevi-rei
Pozicioniranje memorije
Ljudi-kompjuteri iz Indije

italac kome ova knjiga Ernsta Vuda doe do ruke treba da ima u
vidu da se radi o krajnje prirunom i praktinom tivu. U njoj nema
nikakvih udesa i fenomena, nepotrebnih mistifikacija ili agresivnih
ubeivanja u superiornost vlastitog sistema. Posredi je, zapravo, jedna
od retkih studija o funkcionisanju ljudskog uma nastala iskljuivo na
linom iskustvu i praksi. Iz svog bogatog iskustva prikupljenog na
Zapadu i na Istoku, autor nam nesebino otkriva niz inteligentnih
vebi za bezopasno manipulisanje umom, koje su od nesumnjive
upotrebne vrednosti kako u praktinom tako i u duhovnom ivotu.
Sistem Ernsta Vuda od praktikanta ne zahteva da se prihvati ma
kakvih dogmi, ni religioznih ni naunih. Ono to se ovde nudi jesu
gole injenice o nainu delovanju uma i mogunostima njegovog
treninga. Sve ostalo je stvar prakse i volje da se prione na nimalo
lagan, ali zahvalan zadatak.
S druge strane, italac moe da se zapita emu trening pamenja
pored tolikog broja raznoraznih raunara koje danas gotovo da svaki
ovek poseduje. Odgovor se verovatno krije u najnovijim naunim
istraivanjima vezanim za levu i desnu hemisferu mozga. Skoranja
nauna otkria, naime, nedvosmisleno govore u prilog imaginativnog
naina razmiljanja to je vezano za desnu, kod veine ljudi nedovoljno
razvijenu hemisferu mozga. Ona je, kako se tvrdi, neophodan faktor
ljudske kreativnosti. Trening uma i pamenja iznet u ovoj knjizi, iako
nastao mnogo pre ovih otkria, u potpunosti sledi preporuke dananje
nauke o sinhronizovanom radu leve i desne hemisfere mozga. Skoro da
se moe rei da je povezivanje analitikog i imaginativnog dela uma
poenta ove knjige. Tako da italac moe da se nada da e, kada proe
7

kroz niz ovde izloenih sistematskih vebi, njegova kreativnost biti u

znatnom stepenu razvijena.
Iz navedenih naunih otkria lako je odgonetnuti da su mogunosti
ljudskog uma u poreenju sa jednim kompjuterom nesluene, gotovo
beskonane. tavie, mora se priznati da su kompjuteri samo ogranieni
pokuaj njegove imitacije. Primera za to ima mnogo, ali moemo spomenuti da jo nijedna kompjuterska kompanija nije izumela kompjuter
koji bi, recimo, igrao ah na nivou velemajstora.
to se tie onih italaca kojima ova materija nije strana i ve imaju
neka iskustva sa tradicionalnim sistemima duhovnog razvoja kao to
su Kabala, Tarot, Alhemija, Ji ing, Raa Joga, praktine vebe iz
ove knjige jednostavno mogu da poslue kao nadgradnja i to se tie
memorijskog treniga i to se tie razvoja koncentracije i vizualizacije.
Vebe ili, kako ih autor naziva, trikovi, koje ete ovde nai neophodni
su za viu obuku uma i koncentraciju, retko se sreu, a to je najvanije
neete ih nigde nai tako sistematski sreene. Na kraju krajeva, svakom
duhovnom aspirantu je vrlo dobro znano da kontrola uma lei u osnovi
svih duhovnih pravaca.
Dragan Paripovi, Beograd, 1996

Zamislite da se nalazite sa grupom prijatelja na nekom orijentalnom

trgu, ili pak u vrtu nekog dvorca. Tu se pojavljuje maioniar sa maginom kutijom. udnovati ovek prostire arav, a zatim na njega
sveano postavlja obojenu pletenu kutiju, osnovice otprilike osam ina.
vrsto je posmatrajui on neto mrmori i odjednom vadi iz kutije, sa
naroitom panjom, jo devet kutija, od kojih su sve iste veliine, ali
razliitih boja.
Taman pomislite da je trik gotov. Ali ne; on otvara jednu od novih
devet kutija i vadi iz nje jo devet novih; zatim otvara i preostalih osam,
vadei jo po devet iz svake - sve to uz uroenu smirenost istonjaka.
Meutim, njegova taka jo nije zavrena: on poinje da vadi i treu
generaciju kutija, sve dok se na aravu ne nae velika gomila kutija.
Devet kutija prve generacije i osamdeset jednu kutiju druge generacije
prekrila je hrpa kutija tree generacije. Ve ste gotovi da poverujete
kako je maioniar u stanju da istim tempom nastavi unedogled - pa ga
stoga zaustavljate, irokogrudo se maei za novanik.
Ova zamiljena maioniarska predstava posluila mi je kao primer
kojim sam eleo da doaram sve ono to se zbiva u naim umovima.
Neto u nama je kadro da posmatra ono to se u umu zbiva, i to neto
nazivamo posmatraem. Polje imaginacije uma moemo uporediti sa
prostrtim aravom. Svaka ideja koja se javi u umu je poput magine
kutije. Ima jo neto u nama, to je sposobno da upravlja idejama u
umu, a to je maioniar. Posmatra i maioniar su uistinu jedno,
11

ukupnost svega to mi jesmo. No, ovde se neemo baviti definicijom

ta mi jesmo, jer na sadanji zadatak nije pronicanje u duboke tajne
psihologije, ve mi elimo da vidimo ta moemo da uinimo kako
bismo od sebe stvorili bolje maioniare, sposobne da nae kutije vadimo brzo - i to to vie kutija, boljih kutija, kutija koje su tano onakve
kakve treba da budu da bismo poboljali na proces miljenja.
Mada umovi svih ljudi rade prema istim zakonima, njihov rad se
razlikuje po stepenu snage i uspenosti. Neki rade brzo, drugi sporo;
neki imaju mnogo toga da prue, drugi malo. Uenicima, na primer,
uitelj zada pismeni zadatak na temu maaka. Kod nekih uenika e
misli obilato nadolaziti iz resursa uma, dok e drugi, pre nego to im se
pokrene misaoni tok, dugo sedeti grickajui krajeve olovki.
Neki umovi su bistriji od drugih, a vi elite da upravo va um bude
bistar i snaan. eleli biste da razmiljate o mnogim idejama, i to dobro
i originalno. eleli biste da o nekoj temi razmiljate svestrano, a ne
jednostrano, kao to to ine bojaljivi i pristrasni mislioci.
Dok bistrite svoj um, meutim, treba da preduzmete mere opreznosti
kako biste izbegli opasnosti koje posvuda vrebaju izvrsne mislioce.
Vetom misliocu koji je reio da napie neto o kakvoj drutvenoj temi,
kao to je, recimo, reforma kazneno-popravnih ustanova ili kolstva,
misli e velikom brzinom navirati u um, pa se moe dogoditi da ga
ponesu prve ideje koje mu padnu na pamet, a on e ih slediti, i tavie,
napisati neto briljantno nadahnut upravo tom prvobitnom strujom misli. No, na taj nain on e najverovatnije izostaviti neto od najvee
vanosti za razumevanje same materije, budui da je napustio sredinju
ideju pre nego to ju je razmotrio sa svih strana.
Kao primer moemo uzeti ahistu koji, oaran nekim svojim odvanim planom, zaboravi da se pobrine za svoju odbranu, pa se iznenada
nae u ah-mat poziciji. Ponekad je manje bistar ili, pak, sporiji um,
bolje uravnoteen, i samim tim, blii istini.
Prema tome, mada elite brz um, a ne neki koji teko pali poput
starog automobilskog motora na prohladnom zimskom jutru, treba da
imate u vidu da vam nije potreban ni um koji e neposluno odjuriti
i izgubiti se u nepoznatom pravcu. Vama je potreban um koji e uspeti da na izabranom predmetu poiva dovoljno dugo kako bi ga
12

sagledao iz svih perspektiva pre nego to nastavi sa daljim misaonim

istraivanjima.
Nastavljajui poreenje sa motorom, mogli bismo rei da su za dobar
rad nae misaone mainerije potrebne tri stvari: ienje, podmazivanje
i kontrola.

13

Kontrolisano usmeravanje misli na neki predmet zove se koncentracija.

Hajde da za poetak izvrimo jedan jednostavan eksperiment kako
bismo videli ta se pod tim podrazumeva.
Sedite na tiho mesto, zauzmite udoban poloaj, i predstavite sebi
ideju nekog obinog predmeta. Paljivo ga posmatrajui, nakon izvesnog vremena primetiete da on u sebi sadri mnoge ideje koje e se
ili posluno odazivati vaoj elji da ih izdvojite i poreate, ili e, pak,
neposluno iskakati iz predmeta i igrati oko njega.
Pretpostavimo da ovog trenutka mislim o srebrnom noviu. ta
nalazim dok zavirujem u tu kutiju? Vidim jednu indijsku rupiju,
britanski iling, ameriki cent. Vidim novie okrugle i uglaste, neobraene i uglaane, male i velike, debele i tanke. Vidim rudnik srebra
u Boliviji i radnju u angaju gde sam razmenio nekoliko srebrnjaka.
Vidim kovnicu novca u Bombaju (koju sam jednom posetio) gde se
kuje metalni novac za itavu Indiju. Vidim trake metala kako prolaze
kroz maine. Iz njih ispadaju novii, a ostaju male okrugle rupe.
E, sad je dosta, moram da se zaustavim, jer e inae ovaj fascinantni
maioniar nastaviti unedogled. U stvari nijedna ideja u podruju uma
nije neograniena i on ne bi mogao da nastavi unedogled, ali ako mu
pustim na volju, izvadie hiljade kutija pre no to iscrpi sve mogunosti
prve kutije. A kada iscrpi sve mogunosti prve kutije, on moe tu istu
igru da nastavi sa nekom drugom kutijom.
Zato prva kutija mora da se isprazni pre nego to se pree na drugu?
Iz prostog razloga to iz nje ideje ne izlaze nasumice, ve u skladu sa
14

odreenim zakonima; one su neraskidivo povezane sa njom, tako da iz

jedne kutije izlazi samo jedna vrsta ideja.
Pretpostavimo, na primer, da je neko u drutvu pomenuo re slon.
Vi moete pomisliti na delove te ivotinje kao to su velike ui ili surla.
Moete pomisliti na slonovsku inteligenciju, njegov uravnoteeni temperament, ili pak na neke odreene slonove koje ste videli ili o kojima
ste itali. Moda e vam na pamet pasti sline ivotinje, kao to je nosorog, ili zemlje u kojima slonovi ive. Ali, postoje stvari na koje u
vezi sa slonom verovatno neete pomisliti, kao to su muva, perorez ili
brodski motor.
Postoje precizni zakoni koji grupiu ideje u umu, ba kao to gravitacija, magnetizam, kohezija i slini zakoni dre na okupu predmete
u fizikom svetu.
Da predstavimo sada, kao okosnicu naeg izlaganja o umnim procesima, etiri osnovna Puta Misli. Jeste li ve uoili kako se meu
vaim mislima u vezi slona pojavljuje niz srodnih ideja, to jest, slika
raznih ivotinja kao to su krava, konj, nosorog ili kamila? Prvi zakon privlaenja izmeu ideja jasno se da videti na ovom primeru.
Meusobno sline ideje se privlae i spontano nadovezuju jedna na
drugu. Ovaj prvi princip privlaenja meu slinim idejama nazvaemo
zakon Vrste. On izraava sve odnose izmeu odreene stvari i vrste
kojoj ta stvar pripada, kao to je na naem primeru slon u odnosu sa
ivotinjskim rodom uopte. Isto tako ovaj zakon podrazumeva i odnose
meu idejama iste vrste jer i slon i konj pripadaju ivotinjama i meu
njima takoe postoji odreena veza.
Drugi zakon je zakon Delova. Kada pomislite na slona u vaem
umu e se verovatno formirati slika njegove surle, uiju, kljova, ili e
vam pasti na um neka druga obeleja karakteristina za tu vrstu. Ve
vidite da ovim putem misli poinju da se kreu na pitanje: Od ega se
sastoji slon?
Trei zakon bi se mogao nazvati zakon Kvaliteta. On izraava odnos
izmeu odreenog predmeta i njegovih osobina. Primerice, na pitanje
kakva je slon ivotinja, mogu se dati sledei odgovori: Slon je ogromna,
snana, ali i nena i oseajna ivotinja itd. Ovaj zakon vai i za odnose
izmeu raznovrsnih ideja koje poseduju iste osobine. Tako neko moe
15

povezati ideju make sa idejom artiste (okretnost), ideju meseca sa idejom

sfere (sfernost), i slino, ili e, pak, pomislivi na mesec, pomisliti na
srebrnjak, budui da i mesec i srebrnjak imaju izgled beliastog diska.
etvrti zakon se ne odnosi na uoavanje slinosti ili razliitosti
meu predmetima, on ne uzima u obzir predmet i vrstu kojoj ovaj
pripada, celinu i njene delove, niti osobine nekog predmeta. Ovaj
zakon se odnosi na impresije koje u nama ostavljaju dubok trag, i
tie se pre oseajnog, odnosno imaginativnog negoli logikog povezivanja.
Ako esto imate pred oima ili sa velikim intenzitetom mislite istovremeno o dve stvari, u vaoj svesti ostaje utisak o njihovoj trajnoj
povezanosti. Stoga sam etvrti princip nazvao zakonom Asocijacije.
Ideju slona neretko povezujemo sa idejom mia ne sledei pritom zakon
vrste (i jedno i drugo su ivotinje) nego nam na um pada poznata pria
o tome kako se slon plai mia. Gledano iz tog ugla radi se o primeru
asocijativnog povezivanja. Isto tako, kada pomislite na naliv-pero, verovatno e vam na um pasti mastionica, a ne mast za podmazivanje
osovina. Ako pomislim na krevet, pae mi na pamet spavanje, a ne
plesanje. Ako pomislim na Brazil, pae mi na pamet kafa i udesna
reka Amazon, a ne pirina i planinski venci Himalaja.
Treba spomenuti da asocijativno povezivanje nije samo plod razmiljanja ve i oseanja. Otuda ideja slona moe u nama da izazove
strah ili kakvo drugo oseanje. Ponekad je zaista teko utvrditi zato
neka ideja ili osoba izaziva u nama odreena oseanja i razmiljanja.
Jo tee je takva oseanja i razmiljanja kontrolisati. Ovo govori o tome
kako etvrti Put Misli zadire u sferu iracionalnog sveta u kome nema
mesta logici.
U svakom sluaju svako od nas poseduje linu riznicu iskustava
gde su pohranjena seanja na mnotvo ovakvih odnosa, esto vienih
i ve dobro znanih.
Ovaj zakon izmeu ostalog obuhvata i unapred oekivane veze
meu pojavama koje se predvidivo nadovezuju jedna na drugu, to se
popularno zove zakon uzroka i posledice. Kada kaemo gimnastika,
pomislimo na zdravlje, prejedanje povezujemo sa loom probavom,
a rat sa siromatvom. Svaki od ovih uzroka dovodi posle izvesnog
16

vremena do predvidivih posledica. Stoga se moe konstatovati da je

takvo povezivanje u funkciji vremena.
U vezi sa Putem I, valja pomenuti sluaj koji se esto pogreno
tumai - a to je sluaj oprenosti. Kada se javi sluaj oprenih ideja treba ih svakako podvesti pod istu vrstu. Naravno, to ne znai da moete
suprotstaviti ideju krave - ideji upijajueg papira, niti ideju tapa za etnju
- ideji kvadratnog korena iz dva. Ali zato moete suprotstaviti ideju slona
- ideji mia, ideju sunca -ideji meseca, i slino. Iz ovoga moemo lako
izvesti zakljuak da suprotnostima vlada zakon Vrste. Ovo je vano znati
da bismo na zadatak kontrole uma valjano obavili.
Gore pomenuta etiri Puta Misli za sada sam opisao samo uopteno.
Radi vee preciznosti ova etiri zakona mogu da se izdele u podvrste.
Podvrstama emo se pozabaviti u kasnijim poglavljima.
Ueniku bih posebno napomenuo da povede rauna o tome da se
neke ideje javljaju u umu kao posledice njegove osobine da poredi,
to jest dolaze sa njegove logike strane, dok se druge javljaju samo u
imaginaciji, bez nekog posebnog povoda, osim to su u um bile utisnute
odranije. Osobina uma da poredi povezana je sa prva tri zakona, dok
imaginacija ima veze sa etvrtim.
Da biste se uverili kako navedene mentalne veze izmeu ideja doista postoje, zamoliu vas da isprobate jedan mali preliminarni eksperiment, ali ovog puta ne na sebi, ve na nekom svom prijatelju. Svom
prijatelju, dakle, dva ili tri puta razgovetno i polako proitajte sledeu
listu sastavljenu od esnaest rei. Zamolite ga da posebno obrati panju
na njihov redosled:
Mesec, mlekara, glava, papir, krov, mleko, slava, oi, belo, itanje,
zgrada, sjaj, maka, vrh, sunce, knjiga.
Videete da nee moi da ponovi te rei po seanju.
A onda mu tu istu listu proitajte sledeim redosledom:
Maka, mleko, mlekara, zgrada, krov, vrh, glava, oi, itanje, knjiga,
papir, belo, mesec, sunce, sjaj, slava.
Sad zamolite svog prijatelja da ponovi listu, i primetiete kako
je prijatno iznenaen lakoom kojom je uspeo da izvede ovaj mali
podvig.
17

Ovde se namee pitanje: zato va prijatelj u prvom pokuaju nije

bio u stanju da dozove u seanje niz ideja, dok je u drugom pokuaju
to uinio s lakoom, iako su rei potpuno iste u oba niza?! Poenta je
u tome to su na drugoj listi ideje poreane tako da se svaka naredna
ideja nadovezuje na prethodnu jednim od etiri Puta Misli koje smo
spomenuli. Na prvoj listi to nije sluaj.
Valja shvatiti da namerno korienje Puteva Misli ne podrazumeva
nita to bi bilo nametnuto ili neprirodno. Jer kao to sam ve pokazao,
naa panja je ve sviknuta da se kree du njih. Samo to do sada
nismo obraali panju na to, niti smo previe brinuli o tome kuda na
um stalno luta. Prepoznavajui Puteve Misli kao utabane staze kojima
smo bezbroj puta ili bie nam lake da uputimo um da se kree u eljenom i tano odreenom pravcu. Zbog toga je i bilo vano da se na
samom poetku naeg treninga upoznamo sa putevima misli i na ovu
podelu emo se u toku naeg izlaganja jo vraati.

Pre mnogo godina doao sam na ideju kako da pomognem svojim

uenicima da postignu kontrolu uma koju zovemo koncentracija. Ova
veba uvek je davala dobre rezultate. Sada bih itaoca ili uenika najpre
zamolio da na sebi pokua sledei eksperiment:
Odaberite neko mirno mesto gde neete biti uznemiravani
barem petnaestak minuta. Sedite mirno i usmerite svoje misli
na neki jednostavan i pogodan predmet, kao to je novi,
olja aja, ili cvet. Pokuajte da ovaj predmet zamislite u
svom duhovnom oku.
ta se deava? Nakon nekoliko minuta, ako ne i ranije, iznenada
primeujete da mislite o neem sasvim drugom. Reklo bi se da su
razlozi za to viestruki: Um je po svojoj prirodi nemiran i ukoliko nije
istreniran ne moe da se odupre beskonanom lancu imaginacije - ba
kao to je oveku veoma teko da upravlja svojim oseanjima (ili je
potpuno savladan oseanjima ili ih potiskuje). S druge strane, um je
toliko prijemiv na spoljanje nadraaje da spremno odgovara na svako,
pa i najmanje uznemirenje iz spoljanje sredine, kao i na svaku telesnu
nelagodnost, naputajui predmet koncentracije i skreui panju na
neto drugo. Iz toga sledi da u svom nastojanju da bude usmeren, um
biva ometen kako unutranjim tako i spoljanjim nadraajima.
Sada se postavlja pitanje kako stati na put ovim ometajuim iniocima? Kada se koliko-toliko otklone spoljanji ometajui faktori, ostaju jo uvek oni unutranji. Da bi misli due vreme kruile oko jednog
predmeta obino se preporuuje da se um, svaki put kada odluta, prisili

18

19

da se vrati na prvobitni predmet. Ovakav postupak, meutim, ne predstavlja najbolji nain za postizanje koncentracije, jer je svako upinjanje
kodljivo za um i unapred osueno na neuspeh. Na taj nain dolazi do
brzog zamora i uenik ubrzo potom gubi svaku volju za vebanjem.
Osnovni princip koji uenik treba da upamti jeste da se u koncentraciji
um moe kontrolisati i usmeravati iskljuivo u skladu sa zakonima koji
su svojstveni strukturi samog uma, a ne primenom nasilnog ili polunasilnog metoda.
Ispravan nain vebanja koncentracije jeste da, kada odaberete predmet na kome e panja biti fiksirana dopustite vaim mislima da lutaju
ne gubei pritom odabrani predmet iz vida. Vremenom e to kod vas
stvoriti naviku priseanja, tako da e va um, kad god odluta, uvek imati
tendenciju da se vrati odabranom predmetu. A kako to izgleda u praksi?
Najbolje od svega bi bilo da, dok putate um da se kree po
svom nahoenju, drite sve vreme izabrani predmet u centru panje drei se etiri Puta Misli, i to na sledei nain:
Pretpostavimo da ste odluili da se koncentriete na kravu. Kada
ponete s vebom, vi treba da pustite svojim mislima na volju ne
gubei iz vida kravu. To jest, bilo bi dobro da mislite o svemu to je
povezano sa idejom krave du bilo kojeg od etiri puta misli koje sam
ve objasnio.
Tako, sklopite oi, zamislite kravu, i recite u sebi: Prvi zakon zakon Vrste, i nastavite da mislite: Krava je ivotinja, etvoronoac,
sisar, a neki drugi pripadnici te vrste su ovca, konj, pas, maka i tako
dalje, sve dok ne iscrpite sve mogue ideje povezane na taj nain.
Nemojte prestati sve dok ne doete do samog kraja.
Mi saznajemo o stvarima tako to ih uporeujemo sa drugim
stvarima, zapaajui njihove slinosti i razlike. Kada treba da definiemo neku stvar mi prvo napomenemo kojoj vrsti pripada, a potom
crte po kojima se razlikuje od drugih pripadnika iste vrste. Tako je
stolica u stvari sto sa izvesnim razlikama, a sto - stolica sa izvesnim
razlikama; no, i jedno i drugo su delovi nametaja; i jedno i drugo slue
da dre neto, slue kao oslonci.
Ako neku stvar uporedimo sa malo stvari, slabije emo je upoznati; a
ako je uporedimo sa mnogo stvari bolje emo je upoznati. Prema tome,
20

kada ste uradili vebu u vezi sa prvim zakonom, bacajui letimine

poglede na sva druga istovrsna stvorenja ne gubei iz vida kravu, vi ste
u stvari pravili kratka poreenja koja su izotrila vae vienje krave.
Tako ste upoznali kravu bolje nego ikada ranije.
Zatim nastavite sa drugim Putem Misli - koji se odnosi na delove - i
mislite o raznim delovima krave - njenim oima, njuci, uima, nogama,
kopitama itd, kao i o njenim unutarnjim delovima onoliko koliko vam
doputa vae poznavanje ivotinjske anatomije i fiziologije.
Na treem mestu dolazi zakon Kvaliteta. Mislite o fizikim kvalitetima krave - njenoj veliini, teini, boji, obliku, nainu na koji se
kree, navikama - a takoe i o njenim mentalnim i emocionalnim kvalitetima, koliko se daju primetiti. Mislite takoe i o drugim biima i
stvarima koji poseduju iste izrazite osobine.
Najposle preite na etvrti put, na zakon Asocijacije, gde ete pregledati sve krave koje znam, sva iskustva koja ste imali sa kravama,
a posebno ona koja su vam se naroito urezala u pamenje, U ovaj red
takoe spadaju stvari koje se uobiajeno povezuju s idejom krave, kao
to su mleko, buter, sir, farme, livade, ak i drke noa napravljene od
kravljeg roga ili kosti, pa i cipele od telee koe.
Na taj nain ete iscrpeti svaku moguu misao koja je u vaem umu
neposredno povezana s idejom krave. Vano je da to bude uraeno
paljivo i sistematino. Na kraju ove vebe treba da doivite kako ste u
potpunosti istraili sve mogue ideje du svih linija, dok je sve vreme
vaa panja u stvari bila usmerena na ideju krave.
Hiljadu puta e va um biti u iskuenju da odluta za nekom zanimljivom idejom, ali e se svaki put vratiti na centralni objekat, to
jest - na kravu.
Ako ovu vebu budete temeljno uradili, stvoriete kod sebe naviku
priseanja umesto stare navike lutanja, tako da e va um ubudue uvek
teiti da se vraa centralnoj misli, i na taj nain e vaa panja dugo
vremena biti usmerena na zadati predmet, to samo po sebi predstavlja
znatnu mo. Ujedno ete ispotovati i naviku uma da se kree u skladu
sa sopstvenim zakonima.
Ubrzo ete otkriti da vam je ova praksa dala ne samo mo koncentracije, nego ste iz nje izvukli viestruku korist. Uvebali ste um
21

da ispravno i sledstveno razmilja, da dobro posmatra, i doveli ste u

red izvesnu koliinu znanja koje je, kao kod veine ljudi, godinama
bila u neredu. Ova e veba, ako se praktikuje svakodnevno i tano
prema datim uputstvima u rasponu od nekoliko nedelja, oistiti i preurediti va um, a istovremeno e ga i izbistriti. Vae misli e tako postati jezgrovitije i sadrajnije ne samo u toku vebe ve uvek kada to
poelite, ma ta da je trenutni predmet vaeg razmatranja.
Najbolje rezultate dobiete u otrini zapaanja. Veina ideja koje
ljudi imaju o neemu su nepotpune. Neke od njihovih umnih predstava
prilino su jasne, druge su maglovite, a neke su do te mere nepotpune
da ponekad samo jedan usamljeni deo neke stvari stoji u umu, kao nekakav simbol za celinu.
Zvui neverovatno, ali jednom je neki gospodin bio upitan da li poznaje jedan detalj u vezi gospoe koju je vrlo dobro poznavao dugi niz
godina. Pitanje je bilo da li je njena kosa plava ili crna, a on nije mogao
da se seti. Razmiljajui o njoj, u njegovom umu su se javljale samo pojedine slike u vezi nje, od kojih su neke bile jasne, a druge maglovite.
Moda je znao kakav je oblik njenog nosa, kako je graena i da li se
dri pravo ili je pogurena; ali njegova mentalna slika nije obu-hvatala
boju njene kose.
Stvar se ponovila i kada sam jednom svom prijatelju postavio pitanje u vezi sa brojkama na njegovom depnom asovniku. Jednog dana
sam ga upitao: Reci mi da li su brojke na tvom satu rimske ili su
arapske?
Ha!odgovori on bez premiljanja. Naravno da su rimske.
Zatim je izvadio sat, ne da bi potvrdio svoju izjavu, ve onako
mahinalno, kao to ljudi obino urade u takvim situacijama, i poto je
pogledao u njega na licu mu se pojavio izraz uenja.
Boga mu, priznao je, pa to su arapske cifre. A zna li da se ja ovim
satom sluim ve sedam godina, a da to nikad ranije nisam zapazio.
On je mislio da zna sve o svom satu, ali je razmiljao samo o
nekim njegovim delovima, a ti delovi su u njegovom umu predstavljali
celinu.
Tada sam mu postavio drugo pitanje: Pretpostavljam da ume da
hoda i tri?
22

Da, odvrati on, naravno da umem.

Moe li da zamisli sebe dok hoda ili tri?
Da.
Pa, onda, rekoh mu, reci mi kakva je razlika izmeu tranja i
hodanja?
Razmiljao je o ovom pitanju dugo vremena, poto je ubrzo uvideo
kako razlika nije samo u brzini. Prvo je etkao po sobi, a onda je malo
trao, posmatrajui paljivo svoje pokrete. Najzad je seo i smejui se
rekao: Znam. Kada hoda uvek ti je makar jedno stopalo na zemlji, a
kada tri oba stopala se istovremeno nau u vazduhu.
Njegov odgovor bio je taan, ali ga ranije nije znao.
ivot je prepun nepreciznosti ponajvie zbog nae umanjene otrine
zapaanja. To vam doe kao kada je jedan uenik, rvui se sa pitanjem
ta je Vatikan, napisao: Vatikan je jedan bezvazduni prostor, u kome
ivi Papa.

23