You are on page 1of 7

Seminarski rad

Autoputevi Srbije

Predmet: Osnovi drumskog transporta


Student: Murgovski Mihajlo
Broj indeksa: LO130186
Mentor: Olivera Medar
Beograd
21.05.2015.
1

Sadraj:
1. Uvod
2. Drumski saobraaj i transport
2.1. Definicija
2.2. Podela puteva

3. Autoputevi u Srbiji
3.1. Definicija
3.2. Trenutno stanje mrea u Srbiji
3.3. Planovi razvoja

4. Zakljuak
5. Literatura

1. UVOD
Rastom populacije u razvijenim, ali i u nerazvijenim zemljama, kao i rastom potronje,
proizvodnje i ivotnog standarda, raste i potreba za transportom ljudi, informacija, robe ili
sirovina a samim tim i potranja predmeta koji e imati ulogu transportera i proirenje
kapaciteta saobraajnica. Taj konstantni rast je prirodan i oekivan proces civilizacijskog
razvoja i jedan od najvanijih pokazatelja razvitka jedne celine (bila to porodica, drutvo ili se
ovo odnosilo na celokupno oveanstvo).
Ranije pomenuti transport se moe obavljati na mnogo naina, i to se jednom reju naziva
saobraaj. Saobraaj (u uem smislu, izostavljajui informacioni, telekomunikacioni i
cevovodni) moe biti drumski, vazduni, elezniki i vodeni. Neka najosnovnija definicija
saobraaja bi bila da je saobraaj zapravo smiljeno i organizovano kretanje transportnih
jedinica na mrei saobraajnica sa ciljem prenosa ljudi, robe i informacija od jedne do druge
take. U daljem tekstu, baviemo se prevashodno drumskim saobraajem kao vanim
aspektom svakodnevnog ivota, najrazvijenijim vidom transporta ljudi i neim bez ega bi na
svakodnevni ivot bio potpuno nezamisliv. injenica da e se najvei deo svakodnevnog
kretanja obinog oveka obavlja ba na drumovima i da je drum najosnovniji, najbri i
najjednostavniji nain da se osoba ili artikal prenesu od take A do take B (imajui na umu
svakodnevne potrebe modernog oveka i udaljivi se od koncepta masovnog i transporta na
velike udaljenosti) govori u prilog autorovom izboru teme kojom emo se u daljem tekstu
baviti.

2. DRUMSKI SAOBRAAJ I TRANSPORT


2.1. Definicija
Put se moe definisati kao osnovna jedinica infrastrukture drumskog saobraaja I
transport. Drumski saobraaj I transport su , kao to im samo ime kae, saobraaj koji se
odvija na drumovima. Oni ima svoja pravila i ureen je zakonima koji su, po kategorijama
primenljivi na razliite uesnike u saobraaju, kao i velikim brojem optih pravila koja vae
za sve i stvar su unutardravnih i meunarodnih konvencija, kao i etike uesnika u saobraaju.
Primer konvencije koja ureuje drumski saobraaj na globalnom nivou je Beka konvencija o
drumskom saobraaju iz 1968. godine, doneta kako bi pojednostavila meunarodni drumski
saobraaj i1 standardizovala zakone i pravila koja se tiu drumskog saobraaja unutar zemalja
potpisnica .
Interesantna stvar vezana za ovu konvenciju je da ona nije potpisana od strane SAD i Kanade,
a da je potpisana od strane najveeg broja evropskih zemalja.
Velika veina svetskih zemalja je svoj saobraaj uredila brojnim pravilima i sistemom
znakova, saobraajnih signala i pravila koja su vaea za dati znak ili signal, kao i onih koja
su vaea u optem smislu. Ipak, drumski saobraaj ne ine samo pravila. ine ga i
infrastruktura (sa svim putevima, petljama, mostovima i tunelima) na kojima se pravila
primenjuju, i vozila zbog kojih je sve to i osmiljeno.

2.2. Podela puteva


1. Auto put put koji ima 3 ili vie traka jednosmernih traka, fiziki razdvojene smerove i

rezervisan je za brzi saobraaj. Auto put je najvia klasa druma, ne prekida se raskrsnicama,
semaforima, peakim prelazima i na njemu su dozvoljene najvee mogue brzine.
3

2. Brzi put - put predvien za kretanje motornih vozila koji omoguava brzo odvijanje

saobraaja gde su dozvoljene vee brzine i propusnost saobraaja je vea. Pri njihovoj
izgradnji se moraju potovati neki meunarodni standardi i to ih po hijerarhiji svrstava ispod
Auto puta a iznad lokalnih i oni su ekvivalentni onome to zovemo magistrala.
3. Ostali asfaltni putevi su svi oni putevi koji su po hijerarhiji ispod brzih puteva. To mogu
biti manje prioritetni putevi koji se uglavnom koriste na nivou sreza i povezuju mesta koja
nisu od velike vanosti van lokalnih okvira.

4. Zemljani putevi, makadamski putevi i sl. uglavnom povezuju manje lokalne naseobinske

jedinice i karakterie ih niska frekvencija saobraaja.

3. Autoputevi u Srbiji
3.1 Definicija
Autoput je dravni put namenjen iskljuivo za saobraaj motocikala, putnikih vozila,
teretnih vozila i autobusa, sa ili bez prikljunih vozila, sa fiziki odvojenim kolovoznim
trakama za saobraaj iz suprotnih smerova, sa najmanje dve saobraajne trake po smeru i
jednom zaustavnom trakom za svaki smer, bez ukrtanja u nivou sa drugim putevima i
eleznikim ili tramvajskim prugama, sa potpunom kontrolom pristupa, na koji se moe
ukljuiti ili iskljuiti samo odreenim i posebno izgraenim javnim putem i kao takav
obeleen propisanim saobraajnim znakom(1) .
Put, posebno projektovan i sagraen za kretanje drumskih motornih vozila, koji ne
opsluuje imanja
du autoputa
i:
a) ima, osim na pojedinim mestima i privremeno, za oba pravca kretanja, posebne
kolovoze odvojene jedan od drugog uskim i dugim paretom zemlje koje nije namenjeno
saobraaju
ili, izuzetno,
drugim
sredstvima;
b) ne ukrta se na istom nivou ni sa putem, ni sa eleznicom niti sa tramvajskom prugom,
kao ni
sa
stazom
za
kretanje
peaka;
v) posebno je obeleen kao autoput, i rezervisan za pojedine kategorije drumskih
motornih vozila.
3.2. Trenutno stanje u Srbiji

Republika Srbija je evropska zemlja sa srednjom gustinom naseljenosti i dobro


razvijenom mreom puteva. Gustina mree puteva u Srbiji izraunata po povrini i
stanovnitvu nije mnogo ispod nivoa razvijenih zemalja. Relativna duina puteva u Srbija
(gustina mree) je izmeu odgovarajuih vrednosti Austrije i Velike Britanije. Glavni putevi
idu kroz velike gradove i presecaju se u zoni Beograda i Nia.
Drumski transport u Republici Srbiji predstavlja dinamian i dominantan vid transporta sa
ueem od 80% u ukupnom teretnom tj. oko 74% u ukupnom putnikom transportu.
Meunarodni drumski transport u Republici Srbiji, zapravo pristup meunarodnom tritu
transporta se uglavnom izvodi reimu bilateralnih i multilateralnih CEMT dozvola. Ovo
dodatno utie na konkurentnost naih prevoznika na meunarodnom tritu transporta u
sluaju kada postoje bitne administrativne i fizike prepreke (jo uvek postoji neodgovarajui
vizni reim za profesionalne vozae, zadravanja na graninim prelazima itd.).
Integracija transportne mree Srbije sa glavnom regionalnom mreom se smatra kljunim
ciljem politike za ekonomski i drutveni razvoj zemlje. Kroz Srbiju prolazi Koridor X sa
svojim granama Xb (Beograd Budimpeta) Xc, (Ni Sofija) i X (Ni BJRM), i formira
deo SEETO regionalne glavne mree, koje zajedno predstavljaju najznaajnije drumske i
eleznike rute u Srbiji. Na Koridoru X u Srbiji postoji 792 km puteva i 760 km eleznikih
pruga.
Vlada je nedavno pripremila strategiju transporta, a plan investicija i aktivnosti se trenutno
priprema uz podrku EU. Ministarstvo za infrastrukturu, pratei raniju podrku Evropske
agencije za rekonstrukciju (EAR), definisalo je odrivu strategiju transporta.
3.3. Planovi razvoja mree autoputeva u Srbiji

Poega - Boljare (Crnogorska granica) (Projekat RDC11), ova deonica pripada transevropskoj mrei autoputa (TEM) i ruta je E-763 koja povezuje Beograd i juno Jadransko
more. Ruta E-763 je deonica regionalne glavne mree, definisana u SEETO i buduem
Sporazumu o transportu.
Ova deonica je predviena za autoput koji povezuje Poegu sa crnogorskom granicom,
ukupne duine 110 km. Tehnika dokumentacija je u fazi pregleda generalnog projekta gde se
raspravlja o etiri varijante. Sledei korak je priprema idejnog projekta i studije izvodljivosti.
Beograd - Panevo - Vrac (Projekat RDC7) je autoput E-70 koji je, prema Prostornom
planu Republike Srbije, predvien kao autoput. Ova veza povezuje Beograd i Panevo sa
rumunskom granicom. Duina deonice je 91,5km. Tehnika dokumentacija je u fazi pripreme
Generalnog projekta.
Procenjena vrednost trokova investicije je 570 miliona evra.
5

Bugarska granica - Zajear - Parain (Projekat RDC10), prema Prostornom planu Republike
Srbije ova ruta je predviena za autoput E-761 koji prati glavni put M-5 i povezuje istone
delove Srbije sa E-75 autoputem (Koridor X). E-761 je deo glavne regionalne transportne
mree i povezuje Tursku - Bugarsku - Srbiju - Bosnu i Hercegovinu - Hvatsku. E-761
povezuje regionalne aerodrome Sofija - Ni - Sarajevo - sa Jadranskim morem (Hrvatska).
Ukupna duina ove deonice je oko 95 km i neophodno je napraviti Generalni projekat za pun
profil autoputa.
Procenjena vrednost trokova investicije je 670 miliona evra.
Poega - Uice - Kotroman (BiH border) (Projekat RDB9), prema prostornom planu
Srbije ova deonica je predviena za autoput i povezuje centralne delove Srbije i autoput Juni
Jadran sa istonim susednim zemljama.
E-761 je deo glavne regionalne transportne mree i povezuje Tursku - Bugarsku - Srbiju Bosnu i Hercegovinu - Hvatsku. E-761 povezuje regionalne aerodrome Sofija - Ni - Sarajevo
- sa Jadranskim morem (Hvatska). Ukupna duina ove deonice je oko 60 km i neophodno je
napraviti Generalni projekat za pun profil autoputa.
Procenjena vrednost trokova investicije je 480 miliona evra.

4. ZAKLJUAK
Kroz uraenu analizu, jasno se nameu pojedini zakljuci. Iako je Srbija na strateki
vanom poloaju, potrebno je dosta ulaganja u postojeu infrastrukturu, kako bi se dovela u
stanje koje zahtevaju evropski standardi i evropski putnici. Sigurno je to da nai prioritetni
putevi E70 i E75, kao osnovni pravci kretanja putnika kroz Srbiju, nisu u reprezentativnom
stanju, te su dalje studije a nakon njih i dalja ulaganja teak ali ne i neostvariv zadatak, koji
Srbiju eka u blioj i daljoj budunosti. tavie, napravljen je veliki pomak savetovanjem sa
evropskim strunjacima i analizom postojeeg stanja, kao i izradom planova za rekonstrukciju
postojee i izradu nove putne mree.

5. LITERATURA
(1) Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima, "Slubeni glasnik RS", br. 41/2009 i
53/2010, lan 7, stav 1, taka 5.
(2) ***, http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%83%D1%82%D0%BE-%D0%BF
%D1%83%D1%82

(3) ***, http://www.elbruz.org/eroads/AGR


(4) Zakon o javnim putevima,"Slubeni glasnik RS", br. 101/2005, 123/2007, 101/2011, 93/2012 i
104/2013, lan 2, stav 1, taka 4.