You are on page 1of 8

Uvod u bihejvioralni

zdravstveni tretman

BROURA ZA PODRKU OSOBAMA SA AUTIZMOM

Mnoga deca sa autistinim spektrom poremeaja (ASP) ispoljavaju suvie specifinih ponaanja poput agresivnosti ili nepostupanja po drutvenim pravilima, a suvie malo ponaanja u vidu komunikacije i drutvenih
vetina.

Ova broura kreirana je kako bi roditelji dece sa autizmom dobili pregled kunih strategija, kao i
saveta za podsticanje eljenih oblika ponaanja i smanjenje problema u ponaanju. Zahvaljujui ovoj brouri,
roditelji stiu i pregled profesionalnih tretmana koje mogu zatraiti od kvalifikovanih strunjaka.
Iskoristite priliku da nauite i nagradite svoje dete. Nauite ga primerenoj komunikaciji, deljenju, ekanju, i
nagradite takva ponaanja. Ukoliko se problem sa ponaanjem dogaa onda kada vae dete eli da napusti
odreenu aktivnost, moete ga nauiti da zatrai tajm-aut.

PODSTICATI PRIMERENO PONAANJE


Veoma je vano podsticati
primereno ponaanje.
Podsticaj moe biti neto to vae dete voli.
Prilikom obezbeivanja potkrepljenja za
svoje dete, imajte u vidu sledee:
Podsticaji moraju biti izabrani na osnovu
onoga to vae dete voli; vae dete moda ne voli neke stvari koje vole druga
deca.
Neka pristup podsticajima bude ogranien. Odreeni sadraj izgubie vrednost
ukoliko dete moe da ga ima u svakom
trenutku.
Obezbedite podsticaj odmah nakon to
dete pokae ponaanje koje elite da
podstaknete.
Verbalne pohvale mogu biti moan podsticaj, stoga obezbedite verbalnu pohvalu za dobro ponaanje (npr. Lepo sedi na
stolici bravo za tebe! ).
Davanje podsticaja detetu odmah nakon
odreenog ponaanja, uveae anse da
se to ponaanje ponovo dogodi.

Iskoristite prilike da nauite i nagradite svoje dete. Nauite svoje dete primerenoj komunikaciji, deljenju, ekanju itd.
Ukoliko se problem sa ponaanjem javlja kada vae dete eli
da prekine odreenu aktivnost, moete ga nauiti da zatrai
pauzu.

Postavite pred svoje dete zahteve za koje verujete da ono


moe da ih ispuni (spremite svoje dete za uspeh!) Traite
od deteta da uradi stvari za koje znate da moe da ih uradi
samostalno ili uz minimalnu pomo. Zadatke moete razloiti na manje delove i korake, ili traiti od deteta da uradi samo
deo zadatka (npr. moete traiti od njega da pokupi samo
jednu a ne sve kocke).

Prenesite svoje zahteve jasno, tako da vae dete moe da


ih razume. Takoe, dajte do znanja detetu ta e uslediti nakon to uradi ono to ste zahtevali od njega. Uporedo sa napretkom deteta, polako proirujte zahteve. Zahteve postavljajte samo onda kada ste sigurni da moete da ih ispratite do
kraja (npr. imate dovoljno vremena da saekate da vae dete
uradi ono to ste traili) i nagradite ili pohvalite dete nakon
to uradi to to ste od njega traili.

Planirajte unapred kako biste detetu olakali dobro vladanje. Pronaite nain da promenite okolnosti u kojima se
problem sa ponaanjem najee javlja (npr. drite neto od
hrane kod sebe ukoliko vae dete postaje agresivno kada je
gladno).

Uvod u bihejvioralni zdravstveni tretman

TAJM-AUT TEHNIKA
Tajm-aut je strategija koja moe pomoi reavanju nekih, ali
ne svih problematinih ponaanja.

Ukoliko dete primenjuje problematino ponaanje kako bi izbeglo zadatak (npr. izradu domaeg zadatka), tajm-aut moe
nenamerno podstai neeljeno ponaanje. U tom sluaju, zadatak koji dete pokuava da izbegne, trebalo bi da bude prenet
u tajm-aut i izvren tamo, ili bi dete trebalo da zavri zadatak
odmah nakon tajm-auta.
S druge strane, ukoliko dete pristupa problematinom ponaanju kako bi skrenulo panju na sebe ili dolo do neega to
eli, tajm-aut mogao bi da rei problematino ponaanje. Kada
je u tajm-autu, dete ne bi trebalo da dobija takvu vrstu panje
niti eljene sadraje.

Saveti za tajm-aut:
Da bi tajm-aut bio koristan, potrebno je da tajm-in podstie
primereno ponaanje. Kada je u tajm-inu, detetu bi trebalo
pruati uestalu panju za primereno ponaanje i omoguiti
mu eljene sadraje (npr. igrake).
Kada je u tajm-autu, sa njim ne bi trebalo razgovarati niti mu
dozvoliti pristup eljenim sadrajima.

Saveti za smanjivanje
problematinog ponaanja u
vaoj kui
Prvo radite na uveanju primerenog ponaanja. To e ujedno smanjiti problematino ponaanje.
Izbegavajte da mu pruate panju
tokom ili nakon problematinog
ponaanja (npr. raspravljanja, pristupa eljenim sadrajima ili izbegavanja zadataka).
Tokom problematinog ponaanja, ostanite smireni i umesto da
podseate dete ta je ono to ne
bi trebalo da radi, podsetite ga na
ono to bi trebalo da radi (na primer: Ako eli odmor, moe to da
kae reima.)
Nakon to problematino ponaanje prestane
prestane, pruite mu trenutnu pohvalu za svako primereno
ponaanje koje pokae.

SPROVOENJE TAJM-AUTA
Pre nego to odvedete dete na tajm-aut, objasnite mu blagim ali odlunim
tonom, zbog ega to radite.

Ukoliko dete napusti prostor za tajm-aut, vratite ga blago ali odluno.

Nakon to proe vreme za tajm-aut, podsetite dete na razloge istog i objasnite mu kako da se u budunosti ponaa na odgovarajui nain u toj situaciji. Vebajte nov, primereni nain suoavanja sa takvim situacijama.
Nakon tajm-auta, trebalo bi da odmah pone tajm-in.
Obezbedite podsticaj odmah nakon to dete pokae primereno ponaanje
posle tajm-auta.
Tajm-aut trebalo bi da traje oko 1 minut po godini uzrasta deteta.
Npr., za dete od 4 godine tajm-aut traje 4 minuta.

Vanost komunikacije
Jedan od najeih razloga zbog kog se osobe sa autizmom ponaaju problematino jeste nemogunost da na
primeren nain zatrae ono to ele ili ono to im je potrebno. Uz pomo strune osobe, radite na tome da vae
dete bude u stanju da komunicira tako da ga drugi mogu razumeti. To moe obuhvatati verbalnu komunikaciju,
upotrebu znakovnog jezika ili pomonih ureaja za komunikaciju.

KAKO PROFESIONALCI TRETIRAJU PITANJA KOJA SE TIU PONAANJA


Specijalisti poinju procenom i merenjem vetina koje poseduje vae dete (primerenih ponaanja) i problematinih ponaanja. Oni skupljaju informacije kako bi odredili na koji nain dete
ima korist od svog problematinog ponaanja. Nakon odreivanja svrhe ili funkcije detetovog
ponaanja, specijalista moe da kreira plan za tretiranje problematinog ponaanja.
Funkcija detetovog ponaanja varira, ali ona se uglavnom moe svrstati u jednu od sledeih
kategorija:
izbegavanje zadataka
ili zahteva

privlaenje
panje

tenja ka eljenom sadraju


ili aktivnosti

primena problematinog
ponaanja ini da
se dete dobro osea

Specijalista svrstava informaciju pod A, B ili C.


A je ono to prethodi problematinom ponaanju ili to ide uz problematino ponaanje.
B je problematino ponaanje koje elite da promenite.
C je posledica ili ono to se deava nakon problematinog ponaanja.

Primer ABC ponaanja


Deak sa autizmom eta kroz park sa svojim dadiljom. Odjednom, pas glasno zalaje. Deak poinje da vriti. Dadilja zna da deak voli vake i daje mu komadi iste. Deak se smiruje.
U ovom primeru, vritanje predstavlja ponaanje. Pas je poeo da laje pre nego to je deak
poeo da vriti, stoga lave psa prestavlja ono to prethodi ponaanju. Nakon to on
pone da vriti, dadilja mu daje vaku, i to je posledica.
Sledei put kada se sa dadiljom nae u parku, deak e vritati sve dok ne dobije komad vake.
vaka je podsticaj koji pojaava uestalost vritanja. Ukoliko dadilja eli da zaustavi vritanje,
morae da prestane da prua podsticaj u vidu vake kao pratnju vritanju.

Saveti za uspeno sprovoenje bihejvioralnog tretmana


Rano prepoznavanje i tretman vani su za izvlaenje koristi iz bihejvioralnih zdravstvenih usluga. Uko-

liko vi, va lekar ili drugi pruaoci usluga imate brige koje se tiu slabe komunikacije, nedostatka ili smanjenih
drutvenih interakcija, ponaanja koja se ponavljaju, ili uoptenu brigu koja se odnosi na kanjenja u razvoju,
trebalo bi da razmotrite da li da potraite tretman.

Obezbedite detaljne informacije zdravstvenim radnicima. Budite konkretni kada priate o pro-

blematinim ponaanjima svog deteta i o situacijama u kojima se ona javljaju. Opiite ko se nalazi u okolini,
kada se to deava (npr. u samoposluzi) i kada se deava (npr. u vreme kupanja). Vaa saradnja sa timom koji
sprovodi tretman, najvanija je za kreiranje najboljeg pristupa tretmanu.

Nauite druge da primenjuju plan. Razgovarajte sa svojim zdravstvenim radnikom o tome kako da

ljude koji su ukljueni u ivot vaeg deteta uvedete u izraeni plan za ponaanje deteta i pomognete im da se
oseaju sigurnije i vie ukljueni u sprovoenje plana, a radi pojaanja delotvornosti samog plana.

Zadrite otvorenu komunikaciju. Dopustite zdravstvenim radnicima (pedijatrima, deijim psihijatrima,


psiholozima, defektolozima, logopedima i drugim pruaocima usluga) da meusobno komuniciraju i tako
koordiniu svoj rad i brigu o vaem detetu.
Nikada nije kasno za zapoinjanje tretmana.

Nije neuobiajeno da dete ima vie problema onda kada se dogaaju veliki ivotni zaokreti,
poput polaska u kolu, ulaska u period adolescencije ili ak ulaska u odraslo doba.

PITANJA KOJA PORODICE ESTO POSTAVLJAJU U VEZI SA BIHEJVIORALNIM TRETMANOM


Koliko e tretman trajati?
Budui da neka deca reaguju na tretman bre od druge, trajanje tretmana razlikuje se od deteta do deteta.
Nije neuobiajeno da odreen vid usluge/pomoi bude neophodan tokom itavog ivota deteta.

Pre nedelju dana, dobili smo od specijaliste program tretmana za problematino ponaanje naeg
sina, ali njegovo ponaanje sada je jo problematinije. ta da radimo?
Pre nego to se poboljaju, ponaanja mogu da se pogoraju. Period navikavanja na tretman koji se preporuuje je dve nedelje.
Pregledajte plan ponaanja. Da li on ukljuuje strategije za smanjenje problematinog ponaanja,
strategije za podsticanje primerenog ponaanja, kao i sistem za unapreenje komunikacije? Porazgovarajte sa svojim pruaocem usluga o tome (terapeutom, specijalnim edukatorom, logopedom).
Postarajte se da sprovodite preporuke tano onako kako su izloene. Promene bihejvioralnog plana mogu
ga uiniti manje delotvornim.
lanovi moje porodice i ja pokuali smo da sprovedemo plan propisan naoj erki, ali taj plan ne funkcionie u naoj kui. ta da radimo?
Kontaktirajte sa specijalnim edukatorom (defektologom, logopedom, psihologom) vaeg deteta i izloite mu
svoju zabrinutost. Moda e pomenuta osoba moi da napravi blage izmene u planu kako bi ga prilagodila
potrebama vae porodice.

Uvod u bihejvioralni zdravstveni tretman


Izdava
Magona
Novi Sad
www.magona.rs
info@magona.rs
Za izdavaa
Goran Sipi
Urednik
Goran Sipi
Prevod sa engleskog jezika
Staa Vukadinovi
Lektor
Svetlana Velimirovi
Ilustracije
Mladen Oljaa
Priprema za tampu
Arpad Terek
tampa
Offset print, Novi Sad
Tira
1.000
ISBN 978-86-87659-07-0

Veliku pomo pri izradi ove broure


pruili su nam:
Dr Milica Pejovi Milovanevi, dr sci
Deji psihijatar, docent Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Nataa Srekovi
Diplomirani logoped, reedukator

U Srbiji moete kontaktirati Republiko udruenje Srbije za pomo osobama sa autizmom. Pri
Udruenju radi struni tim (psihijatri, psiholozi, specijalni pedagozi, socijalni radnici, lekari, uitelji,
vaspitai, medicinske sestre) koji prua pomo roditeljima i strunjacima svakoga dana od 9 do 15
asova. Udruenje obezbeuje sastanke za podrku i savetodavni rad i razne programe kao to su:
asistent u porodici, savetodavni rad sa roditeljima, vikend program, rekreativno-terapeutski boravci
u prirodi, kao i tematski seminari za strunjake i roditelje iz cele Srbije.
Vie informacija o udruenju moe se pronai na Internet stranici: www.autizam.org.rs.
Udruenje se nalazi na adresi Gunduliev venac 38, Beograd,
a telefon je 011/339 26 83 ili 060/0820 555.
U izradi ove broure korieni su originalni materijali organizacije Autism Speaks organizacije koja
je posveena finansiranju globalnih bio-medicinskih istraivanja uzroka, leenja i efikasnih metoda
prevencije i terapije autizma. Materijal su kreirali lanovi Autism Speaks Autism Treatment Network
/ Autism Intervention Research Network on Physical Health-Behavioral Health Sciences Committee.
Posebnu zahvalnost Autism Speaks iskazuje Nikol Bing (Deija bolnica u Cincinatiju), dr Brajanu
Fridmenu (Univerzitet u Delaveru), dr Stivenu Kaneu (Medicinski centar Bejlor univerziteta), dr
Rebeki Landa (Institut Kenedi Kriger), dr Johani Lanc (Kolumbija univerzitet), dr Doni Marej (Deija
bolnica u Cincinatiju) i Lauri Srivorakiat (Deija bolnica u Cincinatiju).
Projekat izdavanja kompleta broura za podrku osobama
sa autizmom podrali su

United Nations in Serbia

Fondacija Nj. K. V. Princeze Katarine

Finansijsku podrku pruila je


Ujedinjene nacije u Srbiji

CIP
,
159.9.019.4:159.922.76-056.34/.36(035)
UVOD u bihejvioralni zdravstveni tretman /
[urednik Goran Sipi ; prevod sa engleskog jezika
Staa Vukadinovi ; ilustracije Mladen Oljaa]. - Novi
Sad : Magona, 2013 (Novi Sad : Offset print). - [8] str.
: ilustr. ; 21 cm
Tira 1.000.
ISBN 978-86-87659-07-0
COBISS.SR-ID 279861767