You are on page 1of 65

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA

ALFREDA ADLERA

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA


ADLERA
Roen u Beu, u siromanoj jevrejskoj porodici
Kao dete, bolovao je od zapaljenja plua, rahitisa i
kratkovidosti
Adler je bio pripadnik Frojdovog psihoanalitikog kruga
Ispoljavao je naklonost ka siromanim i zapostavljenim
pripadnicima tzv. niih drutvenih slojeva
Individua je nedeljiva celina, slobodna, ka cilju usmerena,
odgovorna za svoje ponaanje
Stil ivota, ivotni ciljevi i borba za njihovo ostvarenje
su odreuju ljudski razvoj

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA


ADLERA
Osnovno ovekovo oseanje je oseanje inferiornosti,
a osnov celokupne motivacije je tenja da se to
oseanje inferiornosti prevazie
1. Organska inferiornost drugi organi pokazuju
tendenciju da kompenzuju inferiornost uzrokovanu
hendikepom oteenog organa kod slepih osoba, neka
druga ula razvijena su u veoj meri nego kod drugih
osoba

2. Inferiornost sloenih psihikih funkcija Inferiornost


jedne sposobnosti nadoknauje se intenzivnijim razvojem
drugih sposobnosti lo crta postaje dobar matematiar i
time nadoknauje narueno samopotovanje

3. Inferiornost na deijem uzrastu


Dete je samim svojim poloajem inferiorno, zbog
bespomonosti i zavisnosti od starijih. Ukoliko je ono jo i
lieno nenosti, zanemarivano i ismevano, oseanje
inferiornost se pojaava

OSEANJE INFERIORNOSTI
Na koji nain/kojim postupcima mogu roditelji uticati na
razvoj inferiornosti kod dece?
Kojim repertoarima ponaanja mogu reagovati deca kod
kojih je izraeno oseanje inferiornosti?
Na koji nain deca mogu ostvariti nezavisnost u odnosu
na roditelje?

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA


ADLERA
Dete je prisiljeno da pronalazi puteve kojima e
poveati svoju nezavisnost u odnosu na odrasle
Uticaj mnotva faktora: linost roditelja, godine
roditelja, veliina porodice, odnos meu
lanovima u porodici, prisustvo i godine brae i
sestara itd
Uspeni obrasci ponaanja usmereni ka
reavanju problema inferiornosti, ponavljaju se i
stabilizuju u trajni repertoar ponaanja stil
ivota
Izbegavanje osobe da se suoi sa problemom
inferiornosti stvara pasivnu, zavisnu linost

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA
ALFREDA ADLERA
Ako oseanje inferiornosti due potraje iz njega moe da
se razvije kompleks manje/nie vrednosti
Ako osoba u borbi sa tekoama razvije ivotni stil u
kome je vano uspeti i po svaku cenu uspeti i u kojem se
sopstvenim potrebama daje primat i ne vodi rauna o
potrebama drugih, nastaje odreeni sklop linosti
kompleks superiornosti

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA


ADLERA
Adler i pedagoka praksa; razlikuje dve
kategorije dece:
Preteno pasivna deca neradna, apatina,
nemarna..
Preteno aktivna deca sklona dominaciji nad
vrnjacima, nestrpljiva, razdraljiva, nemirna,
buna... rizik za poremeaje ponaanja

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA


ADLERA
ivotni stil kreativna funkcija individue
ovek nije pasivni produkt fizikih i socijalnih uslova,
represije...vrlo je odgovoran za svoj razvoj, svoj posebni
pravac u tenji za savrenstvom tj prevladavanjem
oseanja inferiornosti

Seksualnost je znaajna za razvoj linosti, ali joj Adler


daje drugaiji smisao u odnosu na Frojda
Ako dete razvije ivotni stil u kom preovlauje spremnost
za saradnju, stil u kome su davanje i primanje
uravnoteeni, velika je verovatnoa da e taj stil ispoljiti i
u odnosu sa partnerom suprotnog pola
Seksualnost moe biti prirodan izraz ljubavi partnera, ali
moe biti i sredstvo u borbi za mo

INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA
ALFREDA ADLERA
Napravio je korak napred u razumevanju ljudske
prirode
Znaajno je
njegovo nastojanje da shvati
socijalne razloge problema koje ima ovek
Prvi ukazivao na potinjen poloaj ena u
drutvu
Meu prvima shvatio da mnoge organske bolesti
imaju poreklo u psihikim tegobama temelj za
psihosomatsku medicinu

Adler

Versus

Freud

Za Freuda, ovekova primarna motivacija je seksualno zadovoljstvo; ljudi slie


ivotinjama i mainama, voeni su prirodnim silama koji se teko odupiru

Za Adlera, primarna motivacija je samo-perfekcija i jednakost oveka sa ostalim;


ukazuje da su ljudi drugaiji od ivotinja i maina jer imaju vrednosti, ciljeve,
slobodnu volju...

SOCIJALNA REVIZIJA
PSIHOANALIZE
KAREN HORNAJ I ERIK FROM

SOCIJALNO ANALITIKA TEORIJA


KAREN HORNAJ
Njena najranija interesovanja vezana su za
poloaj ene u drutvu i izvor eninih mentalnih
tekoa
ena je zavisna od ljubavi mukarca i njen
osnovni strah vezan je za gubitak te ljubavi
Mukarci takoe imaju strepnju, samo je ona
maskirana prividnom socijalnom sigurnou
Osnovna strepnja je univerzalno ljudsko
oseanje

SOCIJALNO ANALITIKA TEORIJA


KAREN HORNAJ
Izvor strepnje je u deijoj nesigurnosti koja se
naroito pojaava u nesreenim porodinim okolnostima
i odnosima
Roditelji koji se ponaaju dominantno, nedosledni su u
odnosu prema detetu, postavljaju neodgovarajue
zahteve, hladni su itd daju krajnji ishod u vidu deije
nesigurnosti
Dete se strepnji prilagoava uglavnom iracionalnim
postupcima, ako strepnja potraje, prilagoavanje se
javlja u vidu neurotiarskih potreba: ka ljudima, od ljudi
i protiv ljudi

SOCIJALNO ANALITIKA TEORIJA


KAREN HORNAJ
Znaaj seksualnosti u nastanku neuroze: prvo se javljaju
promene u linosti koje posle, imaju uticaja na promene
u seksualnoj sferi
Izvori konflikata vezani su za meuljudske odnose, pri
emu moralne vrednosti imaju presudan znaaj

SOCIJALNO ANALITIKA TEORIJA


KAREN HORNAJ
Holistiki terapijski model: treba ispitati celokupnu
linost pacijenta, uzeti u obzir i zdravi deo linosti, i
oteene funkcije, fizike i psihike osobine, socijalni i
materijalni poloaj
Mogunost za oslobaanje od destruktivnih snaga
linosti vidi se u stalnom poveanju svesnosti o samom
sebi
Teorija neuroza: neurotini razvoj nastaje usled
udaljavanja od realnog JA samoidealizacija (linost se
brani od nepovoljne slike o sebi time to izbegava
realnost)

UPOREENJE
psihoanalitiki i psihoanalizi srodni terapijski
modeli
Frojdov terapijski model: i pacijent i terapeut su pasivni i
dozvoljavaju nesvesnom da se ispolji, dajui mu tek po
neki podsticaj
Adlerov terapijski model: naglasak je na aktivitetu
pacijenta, terapeut ga samo sledi i pomae mu da se
pravilno usmeri
Hornaj: aktivni su i terapeut i pacijent u reavanju
problema koji ima pacijent/osoba koja trai pomo

ERIH FROM

ERIH FROM
Roen u Nemakoj, u religioznoj jevrejskoj porodici
Njegova porodica doivela brojne izlive mrnje prema
jevrejskom stanovnitvu
Fromovi duhovni uitelji bili su Frojd i Marks
From: ovek se osea usamljeno i izolovano jer je
odvojen od prirode i drugih ljudi
Osnovno obeleje ovekove egzistencije je paradoks
ovek je kroz istoriju sticao sve veu slobodu, a u isto
vreme je postajao sve usamljeniji
Svoj teorijski pristup From naziva dijalektiki
humanizam

ERIH FROM
ovekovo ponaanje - uzajamno delovanje njegovog
socijalnog iskustva, zahteva kulture i biolokih tendencija
odreenih nasleem i konstitucijom
Bioloki faktori odreuju ili ograniavaju tipove odnosa
koje je mogue uspostaviti sa drugim ljudima
Tipovi karaktera - rezultat socijalnih, politikih
ekonomskih snaga koje deluju na pojedinca

ERIH FROM
Dete kroz razvoj postaje samostalnije u odnosu na
roditelje, ali i izolovano i nesigurno.
To stanje neravnotee aktivira impuls iji je smer
naputanje svoje individualnosti i uklapanje u svet oko
sebe potinjavanje spoljnim silama koje samo prividno
daju oveku oseaj sigurnosti
Drugi put konstruktivno reenje izgubljene
individualnosti - uspostavljanje spontanog odnosa sa
drugim ljudima i prirodom, bez rtvovanja svoje
individualnosti

ERIH FROM
Ukoliko ovek prihvati put bekstva od slobode,
umanjuje, privremeno oseanje usamljenosti, ali potpuno
gubi svoju slobodu
Ovaj proces je pogodna psiholoka osnova za stvaranje,
uvrivanje i trajanje diktature
Linost je mogue razumeti samo ako poznajemo
odreeni drutveni sistem jer svaki tip organizacije
drutva postavlja pred pojedinca specifine zahteve,
istie odreene norme i vrednosti i formira odreeni
tip linosti
Ni jedan drutveni sistem do sada nije omoguavao
oveku da zadovolji osnovne potrebe

ERIH FROM
Koncept autoritarnog karaktera izgubljena primarna
veza sa svetom pokuava se nadoknaditi dominacijom
nad drugim ovekom ili potinjavanjem drugom oveku.
Nedostatak linog integriteta nadoknauje se stapanjem
sa objektom dominacije ili potinjavanja

BIHEJVIORIZAM

BIHEJVIORIZAM
Psiholoki pravac u kom se istie zahtev za
objektivnou saznanja
Oiglednost, proverljivost, merenje osnovni principi
sa kojima se pristupa psiholokim problemima
ta se moe objektivno meriti i utvrditi?
Ponaanje koje nastaje kao rezultat podsticanja iz
sredine

BIHEJVIORIZAM
Pretee bihejviorizma:
Seenov psihiko ne postoji kao poseban
entitet, o njemu se moe zakljuiti samo na
osnovu ponaanja
Pavlov osniva kole vie nervne delatnosti
opis objektivnih fiziolokih fenomena
Behtjerev razvio psiholoki sistem u kome se
kao osnovna jedinica za analizu ponaanja
uzima refleksni odgovor

BIHEJVIORIZAM

Klasini bihejviorizam od pojave


Votsonovog lanka 1913. do 1930.godine
Neobihejviorizam 1930-1950
Neo- neobihejviorizam od 1950 do
dananjih dana
(Sigmund Koh, 1968)

KLASINI BIHEJVIORIZAM

Votson: psihologija ne sme da se bavi nemerljivim i


nepristupanim mentalnim procesima, ve konkretnim
injenicama, poput ponaanja jedinke

1.

Pojam svesti se odbacuje i zamenjuje ponaanjem


kao osnovom psiholokog prouavanja
Subjektivni introspektivni metod zamenjuje se
objektivnim metodama posmatranja
Modifikacije u ponaanju nastaju kao rezultat drai
iz sredine, S-R ema (stimulus-reakcija) kao
osnovna jedinica za psiholoku analizu

2.
3.

KLASINI BIHEJVIORIZAM
Miljenje unutranji govor, sastoji se u implicitnim,
spolja nevidljivim reakcijama govornih organa; senzomotorno ponaanje govornih organa
Emocije telesne
organizma u celini

reakcije,

znaajne

promene

KLASINI BIHEJVIORIZAM
SR
S- stimulus, dra, najee fizika energija koja deluje na
nervne zavretke u senzornim organima.
Uslov: energija mora biti u granicama mogunosti
prijema odreene vrste energije raspon prihvatljivih
vrednosti, i podeenost ulnog organa za tu vrstu
energije
R odgovor organizma, elementarna jedinica ponaanja
(kontrakcije miia, luenje lezda) ili celovita radnja ili
aktivnost

KLASINI BIHEJVIORIZAM
Interesovanje za periferiju organizma prijemnike
koji su rasporeeni na povrini organizma i za
lokomotorni aparat (miii, lezde, zglobovi, tetive..) koji
omoguuje reakciju organizma i najveim delom se
nalazi takoe na povrini organizma
Osnovna jedinica ponaanja je refleksnog tipa
bezuslovni i uslovni refleks; sloeniji oblici ponaanja
svode se na kombinaciju ovih jednostavnijih jedinica

SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVANJA


OPERANATA
Linost nije nita drugo nego sistem ponaanja
Ljudska priroda je strogo determinisana spoljanjim
okolnostima
Skinera interesuju veze izmeu ponaanja i sredine koje
su jednostavne i zakonite respodenti i operanti

Ljudska priroda
determinisana spoljnim okolnostim
1.ovek je hedonista- tei zadovoljstvu i izbegavanju bola
2.Ponaanje je odreeno uticajima sredine
3.Ponaanje je naueno i ini ga skup asocijacija

SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVNJA


OPERANATA
Struktura linosti- naueni oblici respodentnog i
operantnog ponaanja
respodentna izazvana, pasivna reakcija
operantna - emitovana, neizazvana- pod
uticajem svog ishoda, potkrepljivaa
Doslednost ponaanja u razliitim situacijama rezultat slinih uslova koji izazivaju sline
reakcije- umesto pojma crte

Skinnerova teorija
All we need to know in order to
describe and explain behavior is this:
actions followed by good outcomes
are likely to recur , and actions
followed by bad outcomes are less
likely to recur. (Skinner, 1953)

SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVANJA


OPERANATA

Zamerka: krajnje uproen pristup,


eksperimenti koje je izvodio bili su daleko
od stvarnosti u kojoj se odvija ljudsko
ponaanje

NEOBIHEJVIORIZAM
1. ema S-R prelazi u S O R
2. Strogo operacionalizovano definisanje svih
naunih pojmova
3. Pojmovi koji se odnose na unutranje stanje
imaju status interveniuih varijabli
4. Ne upotrebljavaju mentalne pojmove
5. Naglasak na oblasti uenja ostaje dominantan
6. Zadrava se Votsonov kriterijum naune
objektivnosti

NEOBIHEJVIORIZAM
Osnovna jedinica ponaanja nije uslovni refleks;
Pristupa se otkrivanju ponaanja zasnovanim na mnogo
sloenijim pojmovima:

jaina navike,

potkrepljenje,

nagon,

nagonske drai,

reakcioni potencijal

NEO - NEOBIHEJVIORIZAM
Posle 1950. godine, i bihejvioristi poinju da koriste
termine poput: percepcije, miljenja, emocija..
Nov nain odreivanja pojmova drai i odgovora
Miler:
funkcionalna bihejvioralna definicija: odgovor je bilo
kakva aktivnost individue ili u individui koja se uenjem
moe funkcionalno povezati sa nekim prethodnim
dogaajem
Temelji klasinog bihejviorizma su znaajno uzdrmani

GETALT PSIHOLOGIJA

GETALT PSIHOLOGIJA
Getalt - nemaka re, oblik ili forma
Pojam getalt oznaava jedinstvenu celinu, koja ima
karakteristike koje su drugaije od njenih sastavnih
delova i koja se ne moe svesti na jednostavan zbir
elemenata ili delova od kojih je sastavljena.
Karakteristike te celine
karakteristikama pojedinih
jednostavnim sumiranjem.

nije mogue
elemenata ili

objasniti
njihovim

GETALT
Reenica je primer getalta jer ima karekteristiku
znaenja koju ni jedna pojedina re ili slovo u njoj
nemaju.
Neka muzika kompozicija je primer getalta jer njene
karakteristike su zvuk i melodija koju ni jedna pojedina
nota nema.

Wertheimer: primetio je da brzo ponavljanje sleda ulnih


podraaja koji miruju, npr nizovi svetlosnih podraaja,
stvaraju iluziju pokreta
Percepcija pokreta predmeta koji miruju poznata je kao
fi-fenomen (optika iluzija).
Ukoliko se podraaji ponavljaju odreenim prostornim i
vremenskim sledom dobie se utisak prividnog kretanja,
jer podraaji prelaze prag kada mogu biti percipirani
odvojeno

Dve sijalice jedna pored druge koje se naizmenino pale


i gase odreenom brzinom. Dobija se utisak prividnog
gibanja, odnosno kretanja svetlosti, iako sijalice miruju.
Lampice na boinoj jelki, ini nam se da se svetlost
kree u krug oko jelke iako se lampice ustvari
pojedinano pale jedna za drugom.
Na fi fenomenu zasniva se i doivljaj kretanja na filmu!

Na temelju ovih nalaza, javilo se pitanje ta mi ustvari


vidimo, ako ne vidimo ono to u stvari postoji?
Wertheimer: kada gledamo, mi ne vidimo svaki element
zasebno, ve vidimo celinu a ona ne sadri samo
elemente ve i odnose meu njima
Objekti koji imaju znaenje, kao to su drvo, knjige, sto,
pas ...vide se kao takvi, ne doivljavaju se odvojeno kao
take, linije, boje i drugi elementi od kojih su sastavljeni.
Sami nadopunjujemo praznine kako bi dobili celovit i
smislen lik

GETALT PSIHOLOGIJA
Gestalt psihologija dolazi do punog izraaja u okviru
gestalt terapije.
Polazi se od stava da je ukupni doivljaj struktura
kvaliteta za sebe, te da postoji dinamiko jedinstvo polje
linosti-okolina
Osnovni cilj gestalt terapije je da se postigne puna svest
pacijenta o sebi, svojim sposobnostima i svojim
problemima. Osnovni je oblik gestalt terapije grupna
psihoterapija

GETALT PSIHOLOGIJA
Celina je vanija od delova
Doivljaji se ne sastoje od perceptivnih elemenata, koji
se struktuiraju u odreene sadraje, ponaanje se ne
moe svesti na puku kombinaciju refleksa ili uslovljenih
reakcija
Psihike fenomene moemo razumeti samo ako ih
posmatramo kao organizovane, struktuirane celine

KONCEPT ZAVRAVANJA POSLOVA


Zdrava osoba ce kompletirati najveci broj svojih
ivotnih situacija kojima je obuhvaena i u kojima je
uestvovala
Manje zdrava licnost e verovatno vui kroz ivot
kuglu
i lanac
itavog mnotva nezavrenih
poslova
To moze biti bilo ta, to je linost ostavila
nekompletirano na svesnom ili nesvesnom nivou
(nezavrene situacije iz detinjstva,sa prethodnim
partner/kom itd)

Faktorske teorije linosti

Faktorska analiza - svrha


FA je statistiki postupak kojim otkrivamo obrasce
povezanosti izmeu veeg broja varijabli. Objanjavamo ih
pomou manjeg broja latentnih varijabli faktora
Pomou FA nastojimo da utvrdimo najmanji broj faktora
koji je dovoljan da objasni povezanosti manifestnih
varijabli
Nastojimo da dobijemo faktore koji meusobno to manje
koreliraju.
Ukoliko korelacija postoji, moemo izvriti FA na izolovanim
faktorima (faktori prvog reda) i tako dobiti tzv. faktore drugog
reda, koji su iri i optiji

FA - primena
FA je roena u okviru psihologije
Poetak koritenja vezan za potragu za optim faktorom
inteligencije
Omoguava proveru tzv. konstrukt validnosti
instrumenata (upitnika, skala, tekstova)

FA primena: struktura linosti

Teoretiari linosti:
Koliko je najmanje razliitih dimenzija potrebno da bismo
mogli dobro opisati individualne razlike u strukturi
linosti?

Primena FA - Modeli linosti

Katelov model: 16 faktora


Ajzenkov model: 3 faktora
Petofaktorski model: 5 faktora

Petofaktorski model (FFM)

Big Five model


Elaboracija: Kosta i MekKrae, instrument NEO-PI

FFM domeni i aspekti


Neuroticizam

Ekstraverzija

Otvorenost

Saradljivost

Savesnost

anksioznost

toplina

fantazija

poverenje

kompetencija

hostilnost

drueljubiv.

estetika

iskrenost

red

depresiv.

asertivnost

oseanja

altruizam

dunost

soc. nelagod.

aktivitet

akcija

popustljivost

postignue

impulsivnost

potraga za uzbu.

ideje

skromnost

samo-discip.

vulnerabil.

poz. emocije

vrednosti

blaga narav

Radoznalost,
otvorenost,
fleksibilnost

Kapacitet za
formiranje
bliskih,
iskrenih
odnosa

Opta
tendencija da
se doive
negativni
afekti

Drutvenost
i aktivnost

promiljenost
Sposobnost
samokontrole i
discipl.
stremljenja
ciljevima

Ajzenkov model: PEN


Takoe hijerarhijski model organizacije crta linosti:
dimenzije crte navike - reakcije
Na vrhu hijerarhije su tri iroke dimenzije:
Neuroticizam, Ekstraverzija i Psihoticizam
Neuroticizam: ekscitabilnost autonomnog nervnog
sistema
Ekstraverzija:
dominacija
ekscitacije/inhibicije
korteksa
Psihoticizam: uticaj naslea uestalost meu
srodnicima
Instrument: EPQ

Katelov model: 16 PF

FA drugog reda na 16 faktora, zavisno od vrste podataka


(L, Q ili T), daje od etiri do sedam faktora drugog reda,
od kojih barem neki mogu lako da se uklope u
petofaktorski model
Za razliku od NEO-PI-R, koji je nedovoljno
diskriminativan za kliniku populaciju, Katelov 16PF i, u
manjoj meri, Ajzenkov EPQ jo uvek se koriste i u
dijagnostike svrhe

Rezime

Faktorska analiza slui za utvrivanje bazine strukture


velikog broja varijabli, analizom obrazaca njihovog
meusobnog variranja
FA se iroko primenjuje u oblasti psihologije linosti i
psihologije sposobnosti. Rezultat: modeli bazine
strukture linosti i modeli osnovnih sposobnosti
Tri najuticajnija faktorska modela linosti su:
Katelov, Ajzenkov i petofaktorski model.

VEBA

ADLER: aktivna i pasivna deca


Rad u grupama
I GRUPA -Kako biste organizovali slobodno
vreme i edukativni rad sa tzv aktivnom decom?
Kako cete formulisati povratnu informaciju za
roditelje?
II GRUPA -Kako biste organizovali slobodno
vreme i edukativni rad sa tzv pasivnom decom?
Kako cete formulisati povratnu informaciju za
roditelje?

HORNAJ: detetova nesigurnost


Kako podstai stabilnost i sigurnost kod deteta?
ta znai doslednost u roditeljstvu?
Kako kod roditelja izgraditi doslednost u
ponaanju I ophoenju prema detetu?

GETALT PSIHOLOGIJA

Setite se poslova/stvari koje niste dovrili


na linom, porodinom ili poslovnom
planu

Hvala na panji