PRAVILNIK

O NASTAVNOM PROGRAMU ZA OSMI RAZRED OSNOVNOG

OBRAZOVANJA I VASPITANJA
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 2/2010 i 3/2011 - dr. pravilnik)
lan 1
Ovim pravilnikom utvruje se nastavni program za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

lan 2
Nastavni program za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja odtampan je uz ovaj pravilnik i ini
njegov sastavni deo.

lan 3
Nastavni program za osmi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja primenjuje se poev od kolske
2010/2011. godine.

lan 4
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

NASTAVNI PROGRAM
ZA OSMI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA
1. SVRHA, CILJEVI I ZADACI PROGRAMA OBRAZOVANJA I
VASPITANJA
Svrha programa obrazovanja
- Kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje omoguava sticanje jezike, matematike, naune, umetnike,
kulturne, zdravstvene, ekoloke i informatike pismenosti, neophodne za ivot u savremenom i sloenom
drutvu.
- Razvijanje znanja, vetina, stavova i vrednosti koje osposobljavaju uenika da uspeno zadovoljava
sopstvene potrebe i interese, razvija sopstvenu linost i potencijale, potuje druge osobe i njihov identitet,
potrebe i interese, uz aktivno i odgovorno uee u ekonomskom, drutvenom i kulturnom ivotu i doprinosi
demokratskom, ekonomskom i kulturnom razvoju drutva.
Ciljevi i zadaci programa obrazovanja su:
- sticanje znanja o jeziku, knjievnosti i medijima relevantnim za budue obrazovanje i profesionalni razvoj;
- osposobljavanje uenika da koristi standardni maternji jezik, efikasno komunicira u usmenom i pisanom
obliku u razliite svrhe;
- osposobljavanje uenika da komuniciraju u usmenom i pisanom obliku na teme iz svakodnevnog ivota
na stranom jeziku;

- razvijanje svesti o znaaju viejezinosti u savremenoj viekulturnoj zajednici;

- razumevanje povezanosti razliitih naunih disciplina;
- razumevanje i snalaenje u sadanjosti i povezanosti drutvenih pojava i procesa u prostoru i vremenu
(Srbija, Evropa, svet);
- prihvatanje i uvaavanje drugog/druge bez obzira na nacionalnu, versku, rodnu i druge razlike;
- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu znanja fizikih, hemijskih i biolokih zakona,
modela i teorija;
- pravilno formiranje matematikih pojmova i sticanje osnovnih matematikih znanja i vetina;
- sticanje sposobnosti za uoavanje, formulisanje, analiziranje i reavanje problema;
- ovladavanje informaciono-komunikacionim tehnologijama;
- razvijanje vetina i tehnika umetnikog izraavanja;
- poznavanje razliitih tehnika, stilova i medija umetnikog izraavanja;
- poznavanje vrednosti sopstvenog kulturnog naslea i povezanosti sa drugim kulturama i tradicijama;
- razvijanje odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju i zdravlju drugih.

2. OBAVEZNI I PREPORUENI SADRAJI OBAVEZNIH I IZBORNIH

PREDMETA
A. OBAVEZNI NASTAVNI PREDMETI
SRPSKI JEZIK
(4 asa nedeljno, 136 asova godinje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave srpskog jezika jeste da se osigura da svi uenici steknu bazinu jeziku i pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuih Standarda obrazovnih postignua, da se osposobe da reavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloe svoje miljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uenje i zainteresovanost za predmetne sadraje, kao i da ovladaju
osnovnim zakonitostima srpskog knjievnog jezika na kojem e se usmeno i pismeno pravilno izraavati,
da upoznaju, doive i osposobe se da tumae knjievna dela, pozorina, filmska i druga umetnika
ostvarenja iz srpske i svetske batine i savremene umetnosti.
Zadaci nastave srpskog jezika:
- stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz razliite sadraje i oblike rada tokom nastave srpskog jezika
svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave srpskog jezika budu u punoj meri realizovani;
- razvijanje ljubavi prema maternjem jeziku i potrebe da se on neguje i unapreuje;
- opismenjavanje uenika na temeljima ortoepskih i ortografskih standarda srpskog knjievnog jezika;
- postupno i sistematino upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika;

- upoznavanje jezikih pojava i pojmova, ovladavanje normativnom gramatikom i stilskim mogunostima

srpskog jezika;
- osposobljavanje za uspeno sluenje knjievnim jezikom u razliitim vidovima njegove usmene i pismene
upotrebe i u razliitim komunikacionim situacijama (uloga govornika, sluaoca, sagovornika i itaoca);
- razvijanje oseanja za autentine estetske vrednosti u knjievnoj umetnosti;
- razvijanje smisla i sposobnosti za pravilno, teno, ekonomino i uverljivo usmeno i pismeno izraavanje,
bogaenje renika, jezikog i stilskog izraza;
- uvebavanje i usavravanje glasnog itanja (pravilnog, logikog i izraajnog) i itanja u sebi (doivljajnog,
usmerenog, istraivakog);
- osposobljavanje za samostalno itanje, doivljavanje, razumevanje, svestrano tumaenje i vrednovanje
knjievnoumetnikih dela raznih anrova;
- upoznavanje, itanje i tumaenje popularnih i informativnih tekstova iz ilustrovanih enciklopedija i
asopisa za decu;
- postupno, sistematino i dosledno osposobljavanje uenika za logiko shvatanje i kritiko procenjivanje
proitanog teksta;
- razvijanje potrebe za knjigom, sposobnosti da se uenici njome samostalno slue kao izvorom saznanja;
navikavanje na samostalno korienje biblioteke (odeljenjske, kolske, mesne); postupno ovladavanje
nainom voenja dnevnika o proitanim knjigama;
- postupno i sistematino osposobljavanje uenika za doivljavanje i vrednovanje scenskih ostvarenja
(pozorite, film);
- usvajanje osnovnih teorijskih i funkcionalnih pojmova iz pozorine i filmske umetnosti;
- upoznavanje, razvijanje, uvanje i potovanje vlastitog nacionalnog i kulturnog identiteta na delima srpske
knjievnosti, pozorine i filmske umetnosti, kao i drugih umetnikih ostvarenja;
- razvijanje potovanja prema kulturnoj batini i potrebe da se ona neguje i unapreuje;
- navikavanje na redovno praenje i kritiko procenjivanje emisija za decu na radiju i televiziji;
- podsticanje uenika na samostalno jeziko, literarno i scensko stvaralatvo;
- podsticanje, negovanje i vrednovanje uenikih vannastavnih aktivnosti (literarna, jezika, recitatorska,
dramska, novinarska sekcija i dr.);
- vaspitavanje uenika za ivot i rad u duhu humanizma, istinoljubivosti, solidarnosti i drugih moralnih
vrednosti;
- razvijanje patriotizma i vaspitavanje u duhu mira, kulturnih odnosa i saradnje meu ljudima.
Operativni zadaci:
- dalje ovladavanje znanjima iz gramatike, stilistike, leksikologije, istorije knjievnog jezika, dijalektologije;
- razvijanje pozitivnog odnosa prema dijalektima (svom i drugima), kao i potrebe da se usvaja, neguje i
razvija knjievni jezik;
- dalje usvajanje ortoepske, ortografske, gramatike, leksike i stilske norme srpskog jezika;

- razvijanje kritikog odnosa prema jeziku i sadrini tekstova iz svakodnevnog ivota; razvijanje osetljivosti
na manipulaciju jezikom (naroito u vidu birokratskog jezika i jezika reklama);
- formiranje kriterijuma za samostalan izbor, analizu i procenu umetnikih dela pristupanih ovom uzrastu;
- sistematizacija znanja o knjievnoteorijskim pojmovima;
- ovladavanje raspravom kao oblikom usmenog i pisanog izraavanja;
- obnavljanje i sistematizovanje znanja iz svih podruja.

SADRAJI PROGRAMA
JEZIK
Gramatika
Srpski jezik meu drugim slovenskim jezicima. Dijalekti srpskog jezika (osnovni podaci). Narodni jezik (jezik
kao skup dijalekata) i knjievni jezik. Pojam normiranja.
Razvoj srpskog knjievnog jezika: srpskoslovenski, ruskoslovenski, slavenosrpski, Vukova reforma jezika,
pisma i pravopisa, knjievni jezik Srba od Vuka do danas (osnovni podaci). Razvoj leksike srpskog jezika
(osnovni podaci).
Jezici nacionalnih manjina (osnovni podaci).
Jezik svakodnevne komunikacije - govoreni i pisani. Glavne osobine tipinog govorenog jezika: oslanjanje
na kontekst i govornu situaciju; funkcija gestova i mimike; kratke, eliptine i nedovrene reenice,
emocionalnost, neformalnost. Glavne osobine tipinog pisanog jezika u javnoj komunikaciji: eksplicitnost,
potpunost reenica, intelektualnost, formalnost. Fokusiranje reeninih lanova pomou reeninog
akcenta (u govorenom jeziku) i pomou reda rei (u pisanom jeziku). Glavne osobine pisanih stilova javne
komunikacije - publicistikog, naunog, administrativnog.
Sintagme - pridevske, priloke, glagolske.
Zavisne predikatske reenice: obeleja (zavisni veznici, vezniki spojevi i dr.); vrste: izrine (izrine u uem
smislu i zavisnoupitne), odnosne, mesne, vremenske, uzrone, uslovne, dopusne, namerne, posledine i
poredbene; konstituentska funkcija u okviru vie reenice (nezavisne ili zavisne) ili sintagme. Interpunkcija
u vezi sa zavisnim reenicama. Naporedni odnosi meu zavisnim reenicama (sastavni, rastavni, suprotni).
Iskazivanje reeninih lanova zavisnom reenicom i predloko-padenom konstrukcijom. Izraavanje
pomou glagola (Oekivali su da avion poleti; Avion je poleteo iako je bila magla) i glagolskih imenica
(Oekivali su poletanje aviona; Avion je poleteo uprkos magli). Preimustva imenikog naina izraavanja
(u nekim sluajevima ono je preciznije i ekonominije) i njene mane (slikovitost se gubi, a reenica tee
prati).
Osnovne funkcije i znaenja glagolskih oblika (obnavljanje i proirivanje znanje). Upotreba glagolskih oblika
u pripovedanju.
Graenje rei - obnavljanje; kombinovano graenje, graenje pretvaranjem. Glasovne promene u vezi sa
graenjem rei (samo skretanje panje na normativna reenja).
Jednoznane i vieznane rei; homonimija. Prikazivanje polisemije i homonimije u velikim jednojezinim
renicima. Metafora i metonimija kao naini da re stekne nova znaenja (krilo (ptice) krilo zgrade metafora; Moja kola je blizu Cela kola ide na izlet - metonimija).
Glavna pravila standardne akcenatske norme i sistematizovanje znanja o akcentima iz prethodnih razreda.

Obnavljanje i sistematizovanje gradiva iz prethodnih razreda radi pripreme za zavrni ispit.

Ortoepija
Proveravanje pravilnog izgovora samoglasnika i suglasnika. Intonacija proste i sloene reenice. Variranje
intenziteta, tempa i pauza u govoru i u tekstovima razliitog sadraja.
Pravopis
Prilagoeno pisanje imena iz stranih jezika. Pisanje polusloenica.
Genitivni znak.
Sistematizovanje sadraja iz pravopisa: upotreba velikog slova, interpunkcija, spojeno i rastavljeno pisanje
rei; pisanje skraenica; rastavljanje rei na kraju reda.
KNJIEVNOST
LEKTIRA
Lirika
Narodna pesma: Srpska djevojka
Ljubavne narodne lirske pesme (izbor)
ura Jaki: Otadbina
Jovan Jovanovi Zmaj: ulii (izbor), Svetli grobovi
Franesko Petrarka: Kanconijer (LXI sonet)
Desanka Maksimovi: Proletnja pesma ili Opomena
Milo Crnjanski: Lament nad Beogradom (odlomak)
Vasko Popa: Oiju tvojih da nije
Oskar Davio: Srbija
Sergej Jesenjin: Pismo majci
Rajner Marija Rilke: Ljubavna pesma
Izbor iz savremene srpske poezije
Epika
Narodna epsko-lirska pesma: enidba Milia barjaktara
Narodne epsko-lirske pesme (izbor)
Narodna pesma: Poetak bune protiv dahija
Narodne epske pesme novijih vremena (tematski krug o osloboenju Srbije i Crne Gore)
Vuk Stefanovi Karadi: Srpski rjenik (izbor); O narodnim pevaima

Narodna pripovetka: Nemuti jezik ili Usud

Teodosije: itije svetog Save (odlomak)
Prota Mateja Nenadovi: Memoari (odlomak)
Petar Petrovi Njego: Gorski vijenac (izbor kratkih odlomaka)
Ljubomir Nenadovi: Pisma iz Italije (odlomci)
Simo Matavulj: Pilipenda
Laza Lazarevi: Sve e to narod pozlatiti
Petar Koi: Kroz meavu
Milo Crnjanski: Seobe I (odlomak)
Ivo Andri: Most na epi, izbor pripovedaka o deci
Dobrica osi: Deobe (odlomak)
Isidora Sekuli: Carsko dostojanstvo jezika (odlomak) ili esej po izboru
Izbor iz savremene srpske proze
Drama
Branislav Nui: Sumnjivo lice
Danilo Ki: No i magla
Viljem ekspir: Romeo i Julija
Molijer: Graanin plemi (odlomak)
Dopunski izbor
Borisav Stankovi: Uvela rua
Rastko Petrovi: Afrika (odlomci)
Grozdana Oluji: Glasam za ljubav
Milorad Pavi: Predeo slikan ajem (odlomak o putovanju Atanasija Svilara na Svetu goru)
Matija Bekovi: Pria o Svetom Savi
Duan Kovaevi: Ko to tamo peva
Borislav Mihajlovi: Banovi Strahinja
Izbor iz antologija srpske ljubavne lirike
Robert Grevs: Zlatno runo (odlomci)
Don Selinder: Lovac u itu

Dejvid Gibins: Atlantida

Ernest Hemingvej: Starac i more
Sa predloenog spiska, ili slobodno, nastavnik bira najmanje tri, a najvie pet dela za obradu.
Naunopopularni i informativni tekstovi
Petar Vlahovi: Srbija - zemlja, ljudi, ivot, obiaji (izbor)
Miodrag Popovi: Vuk Stefanovi Karadi (odlomci)
Eva Kiri: Marija Kiri (odlomak)
. Kulii, . Petrovi, N. Panteli: Srpski mitoloki renik (izbor)
D. Srejovi, A. Cermanovi: Renik grke i rimske mitologije (izbor)
Mile Nedeljkovi: Godinji obiaji u Srba (izbor)
Dragomir Antoni: Obiajni bonton (izbor)
Jasminka Petrovi: Bonton (ili odlomci iz ovakve knjige nekog drugog autora)
Izbor iz knjiga, enciklopedija i asopisa za decu i omladinu.
Sa navedenog spiska, obavezan je izbor najmanje tri dela za obradu.
Tumaenje teksta
Osposobljavanje uenika za samostalnu analizu knjievnoumetnikog dela (lirska i epska pesma, lirskoepska pesma, pripovetka, roman, drama i knjievnonaune vrste) uz pomo razvijenog plana i teza.
Procenjivanje idejno-estetskih, jeziko-stilskih i drugih vrednosti umetnikog dela.
Sticanje pouzdanog kriterijuma za izbor, analizu i procenu knjievnog teksta. Upuivanje uenika u
korienje odabrane i pristupane literature o delima i piscima. Podsticanje i razvijanje kritikog odnosa u
problemskom pristupu delu i piscu.
Sistematizovanje znanja o narodnoj i autorskoj knjievnosti (na primerima iz lektire).
Knjievnoteorijski pojmovi
Lirika
Stilska sredstva: metonimija, refren, antiteza, asonanca i aliteracija.
Lirske vrste: ljubavna narodna lirika; ljubavna narodna i autorska pesma.
Sonet.
Epika
Epsko-lirske vrste: poema, balada, romansa.
Spev.
Putopis. Memoari.

Esej.
Drama
Tragedija. Tragino (pojam).
Protagonist i antagonist.
Razreenje sukoba. Katarza.
Scenski znakovi. Reija.
Televizijska drama.
Sistematizacije knjievnoteorijskih pojmova
- Sistematizacija knjievnih rodova i vrsta u narodnoj i autorskoj knjievnosti.
- Sistematizacija oblika kazivanja (formi pripovedanja) u knjievnoumetnikim tekstovima: naracija
(pripovedanje u
1. i 3. licu); hronoloko i retrospektivno pripovedanje; deskripcija (portret, pejza, pojam enterijera i
eksterijera), narativna deskripcija; dijalog; monolog, unutranji monolog.
- Jezikostilska izraajna sredstva (sistematizacija).
- Struktura umetnikog teksta (kompozicija, odnos fabule i siea, dramski elementi: ekspozicija, zaplet,
kulminacija, peripetija, rasplet).
- Vrste karakterizacije (socioloka, psiholoka, jezika ...).
- Motivi: dinamiki, statiki, narativni, opisni, internacionalni...).
Funkcionalni pojmovi
Podsticanje uenika na shvatanje i usvajanje funkcionalnih pojmova:
- romantiarsko, romantino, realistino, realno;
- dokumentovano, racionalno, teza, injenica;
- etiko, estetsko;
- refleksija, memorija;
- kreativno, doivljajno, sugestivno, plastino;
- apsurd, provokacija, protivurenost, doslednost;
- samokritinost, samoinicijativa;
- agresivnost, sebinost (egoizam), licemerje, oportunizam;
- nezavisno, samostalno, zavisno, zavidno.
itanje

Usavravanje izraajnog itanja (sa zahtevima kao u prethodnim razredima). Razvijanje linog tona pri
itanju i kazivanju napamet nauenih proznih i poetskih celina.
Vebanje u "letiminom" itanju poznatog teksta, radi nalaenja odreenih informacija i uvoenja uenika u
"letimino" itanje nepoznatog teksta, da bi utvrdili da li ih tekst interesuje i da li e ga itati u celini
(novinski lanak, nepoznata knjiga i sl.).
JEZIKA KULTURA
Osnovni oblici usmenog i pismenog izraavanja
Prianje o doivljaju sa efektnim poetkom i zavretkom.
Interpretativno prepriavanje knjievnoumetnikog teksta.
Rasprava (argumentativni tekst) i propagandni tekst. Objektivno i pristrasno prikazivanje injenica.
Reklame kao vrsta propagandnih tekstova. Jezike osobine reklama. Manipulativnost reklama.
Popunjavanje razliitih obrazaca.
Reportaa kao novinarski anr.
Usmena i pismena vebanja
Vebanja u prianju o doivljajima (sa efektnim poetkom i zavretkom).
Vebanja u interpretativnom prepriavanju knjievnoumetnikih tekstova.
Vebe na argumentativnom tekstu: saimanje teksta, pisanje rezimea, pronalaenje kljunih rei u tekstu.
Razlikovanje stava autora od drugih stavova iznesenih u tekstu. Izdvajanje iz teksta argumenata u prilog
nekoj tezi (stavu) i argumenata protiv nje; izvoenje zakljuaka zasnovanih na tekstu. Davanje naslova
tekstu i podnaslova delovima teksta.
Usmene i pisane rasprave na zadate aktuelne teme iz savremenog ivota.
Kritiki prikaz nove knjige, filma, radijske, televizijske emisije i koncerta.
Sintaksike vebe: izraavanje pomou zavisnih reenica i pomou sredstava reenine kondenzacije
(glagolski prilozi, glagolske imenice: Dok se vraao kui, razmiljao je o svemu - Vraajui se kui...;
Obradovao ih je time to je pristao - Obradovao ih je svojim pristankom). Zamena glagolima neumesno
upotrebljenih glagolskih imenica.
Prepoznavanje birokratskog jezika kao oblika manipulacije ljudima pomou jezika (da bi se prikrila
informacija, istakla sopstvena uenost, ublaile neprijatne injenice). "Prevoenje" sa birokratskog na
obian jezik.
Leksike vebe: prikladna upotreba apstraktnih rei i rei iz intelektualnog renika radi preciznog i
efikasnog izraavanja tokom rasprave. Upotreba slikovitih rei radi efektnog izraavanja u reportai.
Korienje renika srpskog jezika.
Korienje indeksom, pojmovnikom i bibliografijom.
itanje i razumevanje nelinearnih elemenata teksta: dijagrami, grafikoni.
Letimino itanje (radi brzog pronalaenja vanih informacija).

Ortoepske vebe: uvebavanje pravilnog izgovora samoglasnika i suglasnika, reeninog (logikog)

akcenta. Proveravanje stepena usvojenosti srpskog knjievnog akcenta i organizovanje akcenatskih vebi.
Korienje renika s akcentovanim reima. Pravilan izgovor ijekavskog refleksa dugog jata (ije) i
prenoenje akcenta na proklitiku u izraajnom itanju knjievnih tekstova (posebno u vezi s dijalekatskom
osnovom).
Osam domaih pisanih zadataka i njihova analiza na asu.
etiri kolska pismena zadatka (jedan as je za izradu i dva za analizu zadataka i pisanje poboljane
verzije sastava).
DODATNI RAD
Jezik i jezika kultura
Sintaksika analiza komplikovanijih reenica.
Usmeno raspravljanje na teme iz svakodnevnog ivota. Pisanje argumentativnih tekstova s korienjem
literature.
Vebe u govornitvu. Kratko, sadrajno i jezgrovito izlaganje o odreenoj temi za odreeno vreme, pred
auditorijumom.
Analiza reklama s televizije, iz novina i asopisa, s reklamnih panoa.
Samostalno pronalaenje primera birokratskog jezika i njegovo "prevoenje" na obian jezik.
Samostalno sastavljanje dijagrama i grafikona.
Prouavanje lokalnog govora. Samostalni radovi uenika o lokalnom govoru (itanje odgovarajue
literature; sakupljanje grae; pisanje rada i njegovo objavljivanje u kolskim glasilima).
Knjievnost
Karakterizacija likova uvidom u forme pripovedanja.
Jezikostilska analiza kao integracioni inilac interpretacije knjievnoumetnikog teksta.
Istraivaki rad na renicima (Srpski rjenik Vuka Stefanovia Karadia, Renik MS, (vietomni ili
jednotomni), Renik knjievnih termina, Renik simbola...).
Objedinjujui i poredbeni inioci u obradi odabranih knjievnih tekstova (komparativni pristup).
Dramatizacija proznog teksta.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

JEZIK (gramatika, pravopis i ortoepija)
U nastavi jezika uenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu komunikaciju standardnim
srpskim jezikom. Otuda zahtevi u ovom programu nisu usmereni samo na jezika pravila i gramatike
norme ve i na njihovu funkciju. Na primer, reenica se ne upoznaje samo kao gramatika jedinica (sa
stanovita njene strukture), ve i kao komunikativna jedinica (sa stanovita njene funkcije u komunikaciji).
Osnovni programski zahtev u nastavi gramatike jeste da se uenicima jezik predstavi i tumai kao sistem.
Nijedna jezika pojava ne bi trebalo da se izuava izolovano, van konteksta u kojem se ostvaruje njena
funkcija. U I i II razredu u okviru vebi sluanja, govorenja, itanja i pisanja uenici zapaaju jezike pojave

bez njihovog imenovanja, da bi se od III do VIII razreda u koncentrinim krugovima i kontinuiranim nizovima
gramatiki sadraji izuavali postupno i selektivno u skladu sa uzrastom uenika.
Postupnost se obezbeuje samim izborom i rasporedom nastavnih sadraja, a konkretizacija nivoa obrade,
kao vrsta uputstva za nastavnu praksu u pojedinim razredima, naznaena je opisno formulisanim
zahtevima: zapaanje, uoavanje, usvajanje, pojam, prepoznavanje, razlikovanje, informativno, upotreba,
obnavljanje, sistematizacija i drugima. Ukazivanjem na nivo programskih zahteva nastavnicima se pomae
u njihovim nastojanjima da uenike ne opterete obimom i dubinom obrade jezike grae.
Selektivnost se ostvaruje izborom najosnovnijih jezikih zakonitosti i informacija o njima.
Takvim pristupom jezikoj grai u programu nastavnici se usmeravaju da tumaenje gramatikih kategorija
zasnivaju na njihovoj funkciji koju su uenici u prethodnim razredima uoili i njome, u manjoj ili veoj meri,
ovladali u jezikoj praksi. Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uoavaju na
sadrajima iz sintakse i morfologije od I do VIII razreda. Isti principi su, meutim, dosledno sprovedeni i u
ostalim oblastima jezika. Na primer, alternaciju suglasnik k, g, h uenici e prvo zapaati u graenju rei i
deklinaciji u V razredu, a vebama i jezikim igrama u tom i prethodnim razredima navikavati se na pravilnu
upotrebu tih konsonanata u govoru i pisanju; elementarne informacije o palatalizaciji dobie u VI razredu, a
usvojena znanja o bitnim glasovnim osobinama srpskog jezika obnoviti i sistematizovati u VIII razredu. Tim
nainom e uenici stei osnovne informacije o glasovnim promenama i alternacijama, osposobie se za
jeziku praksu, a nee biti optereeni uenjem opisa i istorije tih jezikih pojava.
Elementarne informacije iz morfologije poinju se uenicima davati od II razreda i postupno se iz razreda u
razred proiruju i produbljuju. Od samog poetka uenike treba navikavati da uoavaju osnovne morfoloke
kategorije, na primer: u II razredu pored uoavanja rei koje imenuju predmete i bia, uvodi se i
razlikovanje roda i broja kod tih rei a u III razredu razlikovanje lica kod glagola. Tim putem e se uenici
postupno i logiki uvoditi ne samo u morfoloke ve i u sintaksike zakonitosti (razlikovanje lica kod glagola
- lini glagolski oblici - predikat - reenica). Rei uvek treba uoavati i obraivati u okviru reenice, u kojoj
se zapaaju njihove funkcije, znaenja i oblici.
Programske sadraje iz akcentologije ne treba obraivati kao posebne nastavne jedinice. Ne samo u
nastavi jezika, ve i u nastavi itanja i jezike kulture, uenike treba u svakom razredu uvoditi u programom
predviene standardne akcenatske norme a stalnim vebanjem, po mogustvu uz korienje audio
snimaka, uenike treba navikavati da uju pravilno akcentovanu re, a u mestima gde se odstupa od
akcenatske norme, da razlikuju standardni akcenat od svoga akcenta.
Pravopis se savlauje putem sistematskih vebanja, elementarnih i sloenih, koja se organizuju esto,
raznovrsno i razliitim oblicima pismenih vebi. Pored toga, uenike vrlo rano treba upuivati na sluenje
pravopisom i pravopisnim renikom (kolsko izdanje).
Nastava ortoepije obuhvata sledee elemente govora: artikulaciju glasova, jainu, visinu i duinu, akcenat
rei, tempo, ritam, reeninu intonaciju i pauze.
Artikulacione vebe odnose se na pravilan izgovor glasova: -, -, -d, -, -h, kao i -e (esto otvoreno).
Uenici s nepravilnim izgovorom -r, -s, -z upuuju se logopedu. Glasovi se najpre vebaju pojedinano, a
onda u govornom lancu, u tekstu.
Ortoepske vebe, obino krae i ee, izvode se ne samo u okviru nastave jezika nego i nastave itanja i
jezike kulture. Treba ukazivati na pravilnost u govoru, ali i na loginost i jasnost.
Vebe za usvajanje i utvrivanje znanja iz gramatike do nivoa njegove praktine primene u novim govornim
situacijama proistie iz programskih zahteva, ali su u velikoj meri uslovljene konkretnom situacijom u
odeljenju - govornim odstupanjima od knjievnog jezika, kolebanjima, grekama koje se javljaju u
pismenom izraavanju uenika. Stoga se sadraj vebanja u nastavi jezika mora odreivati na osnovu
sistematskog praenja govora i pisanja uenika. Tako e nastava jezika biti u funkciji osposobljavanja
uenika za pravilno komuniciranje savremenim knjievnim srpskim jezikom.
U nastavi gramatike treba primenjivati sledee postupke koji su se u praksi potvrdili svojom
funkcionalnou:

- podsticanje svesne aktivnosti i misaonog osamostaljivanja uenika;

- suzbijanje misaone inercije i uenikovih imitatorskih sklonosti;
- zasnivanje teita nastave na sutinskim vrednostima, odnosno na bitnim svojstvima i stilskim funkcijama
jezikih pojava;
- uvaavanje situacione uslovljenosti jezikih pojava;
- povezivanje nastave jezika sa doivljavanjem umetnikog teksta;
- otkrivanje stilske funkcije, odnosno izraajnosti jezikih pojava;
- korienje umetnikih doivljaja kao podsticaja za uenje maternjeg jezika;
- sistematska i osmiljena vebanja u govoru i pisanju;
- to efikasnije prevazilaenje nivoa prepoznavanja jezikih pojava;
- negovanje primenjenog znanja i umenja;
- kontinuirano povezivanje znanja o jeziku sa neposrednom govornom praksom;
- ostvarivanje kontinuiteta u sistemu pravopisnih i stilskih vebanja;
- pobuivanje uenikovog jezikog izraza ivotnim situacijama;
- ukazivanje na gramatiku sainjenost stilskih izraajnih sredstava;
- korienje prikladnih ilustracija odreenih jezikih pojava.
U nastavi gramatike izrazito su funkcionalni oni postupci koji uspeno suzbijaju uenikovu misaonu
inertnost, a razvijaju radoznalost i samostalnost uenika, to pojaava njihov istraivaki i stvaralaki odnos
prema jeziku. Navedena usmerenja nastavnog rada podrazumevaju njegovu vrstu vezanost za ivotnu,
jeziku i umetniku praksu, odnosno za odgovarajue tekstove i govorne situacije. Zbog toga je ukazivanje
na odreenu jeziku pojavu na izolovanim reenicama, istrgnutim iz konteksta, oznaeno kao izrazito
nepoeljan i nefunkcionalan postupak u nastavi gramatike. Usamljene reenice, liene konteksta, postaju
mrtvi modeli, podobni da se formalno kopiraju, ue napamet i reprodukuju, a sve to spreava svesnu
aktivnost uenika.
Savremena metodika nastave gramatike zalae se da teite obrade odreenih jezikih pojava bude
zasnovano na sutinskim osobenostima, a to znai na njihovim bitnim svojstvima i stilskim funkcijama, to
podrazumeva zanemarivanje formalnih i sporednih obeleja prouavanih jezikih pojava.
U nastavi jezika nuno je posmatrati jezike pojave u ivotnim i jezikim okolnostima koje su uslovile
njihovo znaenje. Uenike valja uputiti na pogodne tekstove i govorne situacije u kojima se odreena
jezika pojava prirodno javlja i ispoljava. Tekstovi bi trebalo da budu poznati uenicima, a ako pak nisu,
treba ih proitati i o njima razgovarati sa uenicima.
Nastavnik valja da ima na umu i to da upoznavanje sutine jezike pojave esto vodi preko doivljavanja i
shvatanja umetnikog teksta, to e biti dovoljno jak podsticaj za nastavnika da to ee upuuje uenike
da otkrivaju stilsku funkciju (izraajnost) jezikih pojava. To e doprineti razvijanju uenikove radoznalosti
za jezik, jer umetnika doivljavanja ine gramatiko gradivo konkretnijim, lakim i primenljivijim. Kad
uenicima postane pristupana stilska (izraajna, ekspresivna) funkcija jezike pojave, prihvataju je kao
stvaralaki postupak, to je vrlo pogodan i podsticajan put da znanja o jeziku bre prelaze u umenja, da se
na taj nain doprinosi boljem pismenom i usmenom izraavanju, ali i uspenijoj analizi knjievnih tekstova.

Nuno je da nastavnik uvek ima na umu presudnu ulogu umesnih i sistematskih vebanja, odnosno da
nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uveba. To znai da vebanja moraju biti sastavni inilac
obrade nastavnog gradiva, primene, obnavljanja i utvrivanja znanja.
Metodika nastave jezika, teorijski i praktino, upuuje da u nastavi maternjeg jezika treba to pre prevazii
nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno negovati vie oblike znanja i umenja - primenljivost i
stvaralatvo. U nastojanjima da se u nastavnoj praksi udovolji takvim zahtevima, funkcionalno je u svakoj
pogodnoj prilici znanja iz gramatike staviti u funkciju tumaenja teksta (umetnikog i popularnog), ime se
ono uzdie od prepoznavanja i reprodukcije na nivoe umenja i praktine primene.
Praktinost i primenljivost znanja o jeziku i njegovo prelaenje u umenje i navike posebno se postie
negovanjem pravopisnih i stilskih vebi.
Uenike, takoe, kontinuirano treba podsticati da svoja znanja o jeziku povezuju sa komunikativnim
govorom. Jedan od izrazito funkcionalnih postupaka u nastavi gramatike jesu vebanja zasnovana na
korienju primera iz neposredne govorne prakse, to nastavu gramatike pribliava ivotnim potrebama u
kojima se primenjeni jezik pojavljuje kao svestrano motivisana ljudska aktivnost. Nastava na taj nain
postaje praktinija i zanimljivija, ime ueniku otvara raznovrsne mogunosti za njegova stvaralaka
ispoljavanja.
Situacije u kojima se ispoljavaju odreene jezike pojave moe i sam nastavnik da postavlja uenicima, da
ih spretno podsea na njihova iskustva, a oni e kazivati ili pisati kako u izazovnim prilikama govorno
reaguju.
Celoviti saznajni krugovi u nastavi gramatike, koji zapoinju motivacijom, a zavravaju saznavanjem,
rezimiranjem i primenom odreenog gradiva, u savremenom metodikom pristupu, pogotovu u problemski
usmerenoj nastavi, otvaraju se i zatvaraju vie puta tokom nastavnog asa. Takav saznajni proces
podrazumeva uestalo spajanje indukcije i dedukcije, analize i sinteze, konkretizacije i apstrakcije,
teorijskih obavetenja i praktine obuke.
Savremena metodika nastave istie niz saodnosnih metodikih radnji koje valja primeniti u nastavnoj obradi
programskih jedinica iz jezika i koje omoguuju da svaki celovit saznajni put, poev od onog koji je uokviren
kolskim asom, dobije svoju posebnu strukturu.
Obrada novih nastavnih (programskih) jedinica podrazumeva primenu sledeih metodikih radnji:
- Korienje pogodnog polaznog teksta (jezikog predloka) na kome se uvia i objanjava odgovarajua
jezika pojava. Najee se koriste krai umetniki, naunopopularni i publicistiki tekstovi, a i primeri iz
pismenih radova uenika.
- Korienje iskaza (primera iz prigodnih, tekuih ili zapamenih) govornih situacija.
- Podsticanje uenika da polazni tekst doive i shvate u celini i pojedinostima.
- Utvrivanje i obnavljanje znanja o poznatim jezikim pojavama i pojmovima koji neposredno doprinose
boljem i lakem shvatanju novog gradiva. (Obino se koriste primeri iz poznatog teksta.)
- Upuivanje uenika da u tekstu, odnosno u zapisanim iskazima iz govorne prakse, uoavaju primere
jezike pojave koja je predmet saznavanja.
- Najavljivanje i beleenje nove nastavne jedinice i podsticanje uenika da zapaenu jeziku pojavu
istraivaki sagledaju.
- Saznavanje bitnih svojstava jezike pojave (oblika, znaenja, funkcije, promene, izraajnih mogunosti...).
- Sagledavanje jezikih injenica (primera) sa raznih stanovita, njihovo uporeivanje, opisivanje i
klasifikovanje.
- Ilustrovanje i grafiko predstavljanje jezikih pojmova i njihovih odnosa.

- Definisanje jezikog pojma; isticanje svojstva jezike pojave i uoenih zakonitosti i pravilnosti.
- Prepoznavanje, objanjavanje i primena saznatog gradiva u novim okolnostima i u primerima koje navode
sami uenici (neposredna dedukcija i prvo vebanje).
- Utvrivanje, obnavljanje i primena steenog znanja i umenja (dalja vebanja, u koli i kod kue).
Navedene metodike radnje meusobno se dopunjuju i proimaju, a ostvaruju se u sukcesivnoj i sinhronoj
postavci. Neke od njih mogu biti ostvarene pre nastavnog asa na kome se razmatra odreena jezika
pojava, a neke i posle asa. Tako, na primer, dobro je da tekst na kome se usvaja gradivo iz gramatike
bude ranije upoznat, a da pojedine jezike vebe budu predmet uenikih domaih zadataka. Ilustrovanje,
na primer, ne mora biti obavezna etapa nastavnog rada, ve se primenjuje kad mu je funkcionalnost
nesporna.
Paralelno i zdrueno, u navedenom saznajnom putu teku sve vane logike operacije: zapaanje,
uporeivanje, zakljuivanje, dokazivanje, definisanje i navoenje novih primera. To znai da asovi na
kojima se izuava gramatiko gradivo nemaju odeljene etape, odnosno jasno uoljive prelaze izmeu njih.
Neto je vidljiviji prelaz izmeu induktivnog i deduktivnog naina rada, kao i izmeu saznavanja jezike
pojave i uvebavanja.
KNJIEVNOST
Uvoenje uenika u svet knjievnosti, ali i ostalih, tzv. neknjievnih tekstova (popularnih, informativnih),
predstavlja izuzetno odgovoran nastavni zadatak. Upravo na ovom stupnju kolovanja stiu se osnovna i
vrlo znaajna znanja, umenja i navike od kojih e u dobroj meri zavisiti ne samo uenika knjievna kultura,
ve i njegova opta kultura na kojoj se temelji ukupno obrazovanje svakog kolovanog oveka.
Lektira
Ukinuta je nepotrebna podela na domau i kolsku lektiru, pa tako izvori za obradu tekstova iz lektire,
pored itanki, postaju knjige lektire za odreeni uzrast i sva ostala pristupana literatura.
Data je lektira za odreen razred, razvrstana po knjievnim rodovima - lirika, epika, drama, da bi se kroz
sve programe mogla pratiti odgovarajua i razlona proporcija i imati uvid u to. Podela je izvrena prema
osnovnoj razlici vezanoj za stih i prozu. Lektira je obogaena izborom naunopopularnih i informativnih
tekstova.
Tekstovi iz lektire predstavljaju programsku okosnicu. Nastavnik ima naelnu mogunost da ponuene
tekstove prilagoava konkretnim nastavnim potrebama, ali je obavezan i na slobodan izbor iz nae narodne
usmene knjievnosti i tzv. neknjievnih tekstova - prema programskim zahtevima.
Razlike u ukupnoj umetnikoj i informativnoj vrednosti pojedinih tekstova utiu na odgovarajua metodika
reenja (prilagoavanje itanja vrsti teksta, opseg tumaenja teksta u zavisnosti od sloenosti njegove
strukture, povezivanje i grupisanje sa odgovarajuim sadrajima iz drugih predmetnih podruja - gramatike,
pravopisa i jezike kulture i sl.).
Nastavniku je data mogunost i dopunskog izbora dela u skladu sa nastavnim potrebama i interesovanjima
konkretnog akog kolektiva sa kojim ostvaruje program.
itanje od III do VIII razreda
Tumaenje teksta zasniva se na njegovom itanju, doivljavanju i razumevanju. Pri tome je kvalitet
doivljavanja i razumevanja teksta i neposredno uslovljen kvalitetom itanja. Zato su razni oblici usmerenog
itanja osnovni preduslov da uenici u nastavi stiu saznanja i da se uspeno uvode u svet knjievnog
dela.
Izraajno itanje neguje se sistematski, uz stalno poveavanje zahteva i nastojanje da se to potpunije
iskoriste sposobnosti uenika za postizanje visokog kvaliteta u vetini itanja. Vebanja u izraajnom
itanju izvode se planski i uz solidno nastavnikovo i uenikovo pripremanje. U okviru svoje pripreme

nastavnik blagovremeno odabira pogodan tekst i studiozno prouava one njegove osobenosti koje utiu na
prirodu izraajnog itanja. U skladu sa misaono-emotivnim sadrajem teksta, nastavnik zauzima
odgovarajui stav i odreuje situacionu uslovljenost jaine glasa, ritma, tempa, intonacije, pauza,
reeninog akcenta i glasovnih transformacija. Pri tome se povremeno slui audio snimcima uzornih
interpretativnih itanja.
Poto se izraajno itanje, po pravilu, uvebava na prethodno obraenom i dobro shvaenom tekstu, to je
konkretno i uspeno tumaenje tiva neophodan postupak u pripremanju uenika za izraajno itanje. U
okviru neposredne pripreme u VI, VII i VIII razredu povremeno se i posebno analiziraju psihiki i
jezikostilski inioci koji zahtevaju odgovarajuu govornu realizaciju. U pojedinim sluajevima nastavnik
(zajedno sa uenicima) posebno prireuje tekst za izraajno itanje na taj nain to u njemu obeleava
vrste pauza, reenine akcente, tempo i glasovne modulacije.
Izraajno itanje uvebava se na tekstovima razliite sadrine i oblika; koriste se lirski, epski i dramski
tekstovi u prozi i stihu, u narativnom, deskriptivnom, dijalokom i monolokom obliku. Posebna panja
posveuje se emocionalnoj dinamici teksta, njegovoj dramatinosti i govorenju iz perspektive pisca i
pojedinih likova.
U odeljenju treba obezbediti odgovarajue uslove za izraajno itanje i kazivanje - uenicima u ulozi itaa i
govornika valja obezbediti mesto ispred odeljenjskog kolektiva, u odeljenju stvoriti dobru slualaku
publiku, zainteresovanu i sposobnu da kritiki i objektivno procenjuje kvalitet itanja i kazivanja.
Posredstvom audio snimka, uenicima povremeno treba omoguiti da uju svoje itanje i da se kritiki
osvru na svoje umenje. Na asovima obrade knjievnih dela primenjivae se uenika iskustva u
izraajnom itanju, uz stalno nastojanje da svi oblici govornih aktivnosti budu korektni i uverljivi.
itanje u sebi je najproduktivniji oblik sticanja znanja pa mu se u nastavi poklanja posebna panja. Ono je
uvek usmereno i istraivako; pomou njega se uenici osposobljavaju za svakodnevno sticanje
informacija i za uenje.
Vebe itanja u sebi neposredno se uklapaju u ostale oblike rada i uvek su u funkciji svestranijeg sticanja
znanja i razumevanja ne samo knjievnog dela, ve i svih osmiljenih tekstova.
Primena tekst metode u nastavi podrazumeva vrlo efikasne vebe za savladavanje brzog itanja u sebi s
razumevanjem i doprinosi razvijanju sposobnosti uenika da itaju fleksibilno, da usklauju brzinu itanja
sa ciljem itanja i karakteristikama teksta koji itaju.
Kvalitet itanja u sebi podstie se prethodnim usmeravanjem uenika na tekst i davanjem odgovarajuih
zadataka, a potom i obaveznim proveravanjem razumevanja proitanog teksta, odnosno ostvarenja
dobijenih zadataka, Informativno, produktivno i analitiko itanje najuspenije se podstiu samostalnim
istraivakim zadacima koji se uenicima daju u pripremnom postupku za obradu teksta ili obradu sadraja
iz gramatike i pravopisa. Tim putem se unapreuju logika i brzina itanja, a naroito brzina shvatanja
proitanog teksta, ime se uenici osposobljavaju za samostalno uenje.
Uenici starijih razreda uvode se u informativno itanje koje je uslovljeno brzinom i stvarno proitanim
tekstom. Ono se sastoji od brzog traenja informacije i znaenja u tekstu, pri emu se ne proita svaka re,
ve se pogledom "prolazi" kroz tekst i ita se na preskok (meunaslovi, podnaslovi, prvi redovi u odeljcima,
uvod, zakljuak). Pri vebanju uenika u "letiminom" itanju, prethodno se zadaju odgovarajui zadaci
(traenje odreenih informacija, podataka i sl.), a potom proverava kvalitet njihovog ostvarenja i meri vreme
za koje su zadaci izvreni. Informativnim itanjem uenici se takoe osposobljavaju da radi podseanja,
obnavljanja, memorisanja, itaju podvuene i na drugi nain oznaene delove teksta prilikom ranijeg itanja
"s olovkom u ruci", koje treba sistematski sprovoditi kao vid pripremanja uenika za samostalan rad i
uenje.
Izraajno kazivanje napamet nauenih tekstova i odlomaka u prozi i stihu znaajan je oblik rada u
razvijanju govorne kulture uenika. Valja imati u vidu da je ubedljivo govorenje proznog teksta polazna
osnova i neophodan uslov za prirodno i izraajno kazivanje stihova. Zato je poeljno da se povremeno, na
istom asu, naizmenino uvebava i uporeuje govorenje tekstova u prozi i stihu.

Napamet e se uiti razni krai prozni tekstovi (naracija, deskripcija, dijalog, monolog), lirske pesme raznih
vrsta i odlomci iz epskih pesama. Uspeh izraajnog kazivanja znatno zavisi od naina uenja i logikog
usvajanja teksta. Ako se mehaniki ui, kao to ponekad biva, usvojeni automatizam se prenosi i na nain
kazivanja. Zato je poseban zadatak nastavnika da uenike navikne na osmiljeno i interpretativno uenje
teksta napamet. Tokom vebanja treba stvoriti uslove da kazivanje tee "oi u oi", da govornik posmatra
lice slualaca i da s publikom uspostavlja emocionalni kontakt. Maksimalna panja se posveuje svim
vrednostima i izraajnim mogunostima govornog jezika, posebno - prirodnom govornikovom stavu,
pouzdanom prenoenju informacija i sugestivnom kazivanju.
Tumaenje teksta od III do VIII razreda
Sa obradom teksta poinje se posle uspenog interpretativnog itanja naglas i itanja u sebi.
Knjievnoumetniko delo se ita, prema potrebi i vie puta, sve dok ne izazove odgovarajue doivljaje i
utiske koji su neophodni za dalje upoznavanje i prouavanje teksta. Razni oblici ponovljenog i usmerenog
itanja dela u celini, ili njegovih odlomaka, obavezno e se primenjivati u obradi lirske pesme i krae proze.
Pri obradi teksta primenjivae se u veoj meri jedinstvo analitikih i sintetikih postupaka i gledita.
Znaajne pojedinosti, elementarne slike, ekspresivna mesta i stilsko-jeziki postupci nee se posmatrati
kao usamljene vrednosti, ve ih treba sagledavati kao funkcionalne delove viih celina i tumaiti u
prirodnom sadejstvu s drugim umetnikim iniocima. Knjievnom delu pristupa se kao sloenom i
neponovljivom organizmu u kome je sve uslovljeno uzrono-posledinim vezama, podstaknuto ivotnim
iskustvom i uoblieno stvaralakom matom.
Uenike treba revnosno navikavati na to da svoje utiske, stavove i sudove o knjievnom delu podrobnije
dokazuju injenicama iz samoga teksta i tako ih osposobljavati za samostalan iskaz, istraivaku delatnost
i zauzimanje kritikih stavova prema proizvoljnim ocenama i zakljucima.
Nastavnik e imati u vidu da je tumaenje knjievnih dela u osnovnoj koli, pogotovu u mlaim razredima, u
naelu predteorijsko i da nije uslovljeno poznavanjem strune terminologije. To, meutim, nimalo ne smeta
da i obian "razgovor o tivu" u mlaim razredima bude struno zasnovan i izveden sa puno inventivnosti i
istraivake radoznalosti. Vrednije je projektovanje uenika povodom neke umetnike slike i njeno
intenzivno doivljavanje i konkretizovanje u uenikovoj mati nego samo saznanje da ta slika formalno
spada u red metafora, personifikacija ili poreenja. Zato se jo od prvog razreda uenici navikavaju da
slobodno ispoljavaju svoje utiske, oseanja, asocijacije i misli izazvane slikovitom i figurativnom primenom
pesnikog jezika.
U svim razredima obrada knjievnog dela treba da bude protkana reavanjem problemskih pitanja koja su
podstaknuta tekstom i umetnikim doivljavanjem. Na taj nain stimulisae se uenika radoznalost,
svesna aktivnost i istraivaka delatnost, svestranije e se upoznati delo i pruati mogunost za afirmaciju
uenika u radnom procesu.
Mnogi tekstovi, a pogotovu odlomci iz dela, u nastavnom postupku zahtevaju umesnu lokalizaciju, esto i
viestruku. Situiranje teksta u vremenske, prostorne i drutveno-istorijske okvire, davanje neophodnih
podataka o piscu i nastanku dela, kao i obavetenja o bitnim sadrajima koji prethode odlomku - sve su to
uslovi bez kojih se u brojnim sluajevima tekst ne moe intenzivno doiveti i pravilno shvatiti. Zato
prototipsku i psiholoku realnost, iz koje potiu tematska graa, motivi, likovi i dublji podsticaji za stvaranje,
treba dati u prigodnom vidu i u onom obimu koji je neophodan za potpunije doivljavanje i pouzdanije
tumaenje.
Metodika nastave knjievnosti ve nekoliko decenija, teorijski i praktino, razvija i stalno usavrava
nastavnikov i uenikov istraivaki, pronalazaki, stvaralaki i satvoraki odnos prema
knjievnoumetnikom delu. Knjievnost se u koli ne predaje i ne ui, ve ita, usvaja, u njoj se uiva i o
njoj raspravlja. To su putevi da nastava knjievnosti iri uenikove duhovne vidike, razvija istraivake i
stvaralake sposobnosti uenika, kritiko miljenje i umetniki ukus, pojaava i kultivie literarni, jeziki i
ivotni senzibilitet.
Moderna i savremena organizacija nastave maternjeg jezika i knjievnosti podrazumeva aktivnu ulogu
uenika u nastavnom procesu. U savremenoj nastavi knjievnosti uenik ne sme biti pasivni slualac koji

e u odreenom trenutku reprodukovati "naueno gradivo", odnosno nastavnikova predavanja, ve aktivni

subjekat koji istraivaki, stvaralaki i satvoraki uestvuje u prouavanju knjievnoumetnikih ostvarenja.
Uenikova aktivnost treba da svakodnevno prolazi kroz sve tri radne etape; pre asa, u toku asa i posle
asa. U svim etapama uenik se mora sistematski navikavati da u toku itanja i prouavanja dela
samostalno reava brojna pitanja i zadatke, koji e ga u punoj meri emocionalno i misaono angaovati,
pruiti mu zadovoljstvo i pobuditi istraivaku radoznalost. Takvi zadaci bie najmonija motivacija za rad
to je osnovni uslov da se ostvare predvieni interpretativni dometi. Nastavnik valja da postavi zadatke koji
e uenika podsticati da uoava, otkriva, istrauje, procenjuje i zakljuuje. Nastavnikova uloga jeste u tome
da osmiljeno pomogne ueniku tako to e ga podsticati i usmeravati, nastojei da razvija njegove
individualne sklonosti i sposobnosti, kao i da adekvatno vrednuje uenike napore i rezultate u svim
oblicima tih aktivnosti.
Prouavanje knjievnoumetnikog dela u nastavi je sloen proces koji zapoinje nastavnikovim i
uenikovim pripremanjem (motivisanje uenika za itanje, doivljavanje i prouavanje umetnikog teksta,
itanje, lokalizovanje umetnikog teksta, istraivaki pripremni zadaci) za tumaenje dela, svoje
naproduktivnije vidove dobija u interpretaciji knjievnog dela na nastavnom asu, a u oblicima funkcionalne
primene steenih znanja i umenja nastavlja se i posle asa: u produktivnim obnavljanjima znanja o
obraenom nastavnom gradivu, u poredbenim izuavanjima knjievnoumetnikih dela i istraivakointerpretativnim pristupima novim knjievnoumetnikim ostvarenjima. Sredinje etape procesa prouavanja
knjievnoumetnikog dela u nastavi jesu metodoloko i metodiko zasnivanje interpretacije i njeno
razvijanje na nastavnom asu.
U zasnivanju i razvijanju nastavne interpretacije knjievnoumetnikog dela osnovno metodoloko
opredeljenje treba da bude prevashodna usmerenost interpretacije prema umetnikom tekstu. Savremena
metodika nastave knjievnosti opredelila se, dakle, za unutranje (imanentno) izuavanje umetnikog
teksta, ali ona nikako ne previa nunost primene i vantekstovnih gledita da bi knjievnoumetniko delo
bilo valjano i pouzdano protumaeno.
Uz navedena metodoloka opredeljenja, nastavna interpretacija knjievnoumetnikog dela valja da udovolji
i zahtevima koje joj postavlja metodika nastave knjievnosti: da bude originalna, estetski motivisana,
svestrano usklaena sa nastavnim ciljevima i znaajnim didaktikim naelima, da ima sopstvenu
koherentnost i postupnost, a da metodoloka i metodika postupanja na svakoj deonici interpretacije
ostvaruju jedinstvo analize i sinteze.
O okviru osnovne metodoloke orijentacije da nastavna interpretacija knjievnoumetnikog dela u najveoj
meri bude usmerena prema umetnikom tekstu, primat pripada opredeljenju da se dinamika interpretacije
usklauje sa vodeim umetnikim vrednostima knjievnog ostvarenja, tako to e one biti inioci
objedinjavanja interpretativnih tokova kroz svet dela. Jedno od najvanijih naela koje potuje tako
zasnovana i opredeljena nastavna interpretacija jeste udovoljavanje zahtevu da se tumaenjem vodeih
vrednosti obuhvati, odnosno proui, delo u celini. Poto su objedinjena postavka i odnosi svestranih
meusobnih proimanja prirodne datosti umetnikih inilaca u delu, tumaenjem vodeih umetnikih
vrednosti obuhvataju se i upoznaju i svi drugi bitni inioci umetnike strukture, meu kojima svaki u
interpretaciji dobija onoliko mesta koliko mu pripada u skladu sa udelom koji ima u optoj umetnikoj
vrednosti dela. U nastavnoj interpretaciji knjievnoumetnikog dela objedinjavajui i sintetiki inioci mogu
biti: umetniki doivljaji, tekstovne celine, bitni strukturni elementi (tema, motivi, umetnike slike, fabula,
sie, knjievni likovi, poruke, motivacioni postupci, kompozicija), forme pripovedanja (oblici izlaganja),
jeziko stilski postupci i literarni (knjievnoumetniki) problemi.
U svakom konkretnom sluaju, dakle, na valjanim estetskim, metodolokim i metodikim razlozima valja
utemeljiti izbor onih vrednosnih inilaca prema kojima e biti usmeravana dinamika nastavne interpretacije
knjievnoumetnikog dela. Zato metodoloki i metodiki prilazi knjievnoumetnikom delu, koje teorijski i
praktino zasniva i razvija savremena metodika nastave knjievnosti, ne poznaju i ne priznaju utvrene
metodoloke i metodike sisteme koje bi trebalo primeniti u interpretaciji svakog pojedinog dela. To znai
da nema jednom datih i uhodanih puteva kojima se ulazi u svet svakog pojedinog knjievnoumetnikog
ostvarenja, ve su ti putevi unekoliko uvek drugaiji u pristupu svakom pojedinom knjievnoumetnikom
delu - onoliko koliko je ono autonomno, samosvojno i neponovljivo umetniko ostvarenje.
Knjievnoteorijski pojmovi

Knjievnoteorijske pojmove uenici e upoznavati uz obradu odgovarajuih tekstova i pomou osvrta na

prethodno italako iskustvo. Tako e se, na primer, tokom obrade neke rodoljubive pesme, a uz poredbeni
osvrt na dve-tri ranije proitane pesme iste vrste, razvijati pojam rodoljubive pesme i sticati saznanje o toj
lirskoj vrsti. Upoznavanje metafore bie pogodno tek kada su uenici u prethodnom i predteorijskom
postupku otkrivali izraajnost izvesnog broja metaforikih slika, kad neke od njih ve znaju napamet i nose
ih kao umetnike doivljaje. Jeziko-stilskim izraajnim sredstvima prilazi se s doivljajnog stanovita;
polazie se od izazvanih umetnikih utisaka i estetike sugestije, pa e se potom istraivati njihova jezikostilska uslovljenost.
Funkcionalni pojmovi
Funkcionalni pojmovi se ne obrauju posebno, ve se u toku nastave ukazuje na njihova primenjena
znaenja. Uenici ih spontano usvajaju u procesu rada, u tekuim informacijama na asovima, a uz
paralelno prisustvo rei i njome oznaenog pojma. Potrebno je samo podsticati uenike da navedene rei
(a i druge sline njima) razumeju i shvate i da ih primenjuju u odgovarajuim situacijama. Ako, na primer,
na zahtev da se uoe i objasne okolnosti koje utiu na ponaanje nekog lika, uenik navede te okolnosti,
onda je to znak (i provera) da je taj pojam i odgovarajuu re shvatio u punom znaenju.
U usmenom i pismenom izraavanju uzgredno e se proveravati da li uenici pravilno shvataju i
upotrebljavaju rei: uzrok, uslov, situacija, poruka, odnos i sl. Tokom obrade knjievnih dela, kao i u okviru
govornih i pismenih vebi, nastojae se da uenici otkrivaju to vie osobina, oseanja i duevnih stanja
pojedinih likova, pri emu se te rei belee i tako spontano bogati renik funkcionalnim pojmovima.
Funkcionalne pojmove ne treba ograniiti na pojedine razrede. Svi uenici jednog razreda nee moi da
usvoje sve programom navedene pojmove za taj razred, ali e zato spontano usvojiti znatan broj pojmova
koji su u programima starijih razreda. Usvajanje funkcionalnih pojmova je neprekidan proces u toku
vaspitanja i obrazovanja, a ostvaruje se i proverava u toku ostvarivanja sadraja svih programskotematskih podruja.
JEZIKA KULTURA
Razvijanje jezike kulture jedan je od najvanijih zadataka nastave maternjeg jezika. Ovaj nastavni proces,
iako je programski konstituisan kao posebno podruje, s posebnim sadrajima i oblicima rada, mora se
prenositi kako na obradu knjievnog teksta koji je najbolji obrazac izraavanja, tako i na neknjievne
tekstove i na gramatiku s pravopisom, koja normira pravila i definie jezike zakone. Isto tako, u povratnom
smeru, obrada knjievnog teksta i rad na gramatici i pravopisu knjievnog jezika, mora ukljuivati i sadraje
za negovanje kulture usmenog i pismenog izraavanja, jer su svojim veim delom tom cilju i podreeni.
Rad na bogaenju jezike kulture treba da se integrie sa svim vidovima usmenih i pismenih oblika
izraavanja.
U nastavi jezika i kulture izraavanja valja neprestano imati u vidu zajedniki osnovni cilj: razvijanje
jezikog miljenja i jezike svesti uoavanjem jezikih zakonitosti, pa tek na osnovu takve svesti prelaziti na
normiranje i definisanje. Otuda jezik kao sredstvo izraavanja treba da bude predmet nastavne panje u
svim njegovim strukturama.
Neophodno je da uenici uoe razliku izmeu govornog i pisanog jezika. U govornom jeziku reenice su
obino krae. esti nedostaci su nezavrene i stilski neureene reenice i upotreba potapalica.
Nastava e biti oiglednija i efikasnija ako se koriste audiosnimci (npr. Zvuna itanka) i ako se slua i
analizira snimljen govor uenika.
Leksike i morfoloke vebe treba da bogate ueniko saznanje o rei kao obliku, emu slue ne samo
konjugacija i deklinacija, nego i sistem graenja rei (izvedene, sloene i sloeno-izvedene). Vebe u
graenju izvedenih rei i sloenica, po ugledu na sline rei u obraenom tekstu, treba da utiu na
bogaenje uenikog renika.
U starijim razredima leksiko-semantike vebe se odnose na sloenije sadraje: pravo i preneseno
znaenje rei, sinonimiju, homonimiju, antonimiju, polisemiju, arhaizme, dijalektizme, argonizme,

pozajmljenice, frazeologizme. Treba upuivati uenike na sluenje reenicama: jednojezinim i

dvojezinim, lingvistikim i enciklopedijskim.
Semantike vebe se povezuju s morfolokim i sintaksikim vebama i one treba da razviju uenikovu
svest o odreenoj moi znaenja rei, na osnovu ega se jedino i moe razvijati sposobnost i vetina
izraavanja. U mlaim razredima te vebe obuhvataju otkrivanje semantike vrednosti akcenta, i to
iskljuivo na ilustrovanim primerima (Sunce je selo za selo hajdmo, sele, na selo, itd.).
Sintaksike vebe su, kao i morfoloke i semantike, bitniji sadraji jezike kulture u svim razredima.
Teina zahteva, prirodno, odreuje se prema uzrastu uenika. Te se vebe mogu izvoditi i pre nego to
uenik pone da stie sintaksike pojmove, s tim to se na tom nivou u nastavnom razgovoru ne
upotrebljavaju struni nazivi. Do upoznavanja prvih sintaksikih pojmova, vebe u oblikovanju reenice
treba da formiraju svest uenika o mestu i poloaju pojedinih reeninih delova u sklopu proste reenice.
Kad se steknu prvi pojmovi o prostoj reenici, i vebe e biti konkretnije i bogatije. Rad na stilistici reenice
konkretno se nastavlja do kraja osnovnog kolovanja. On se sastoji kako u analizi i oceni uenikih
reenica iz usmenog izlaganja, tako i u analizi i proceni reenica u njihovim pismenim sastavima, a naroito
i posebno - u analizi reenica iz dela obeju lektira i govornog jezika.
Sve vrste tih vebanja, iji je cilj razvijanje jezikog miljenja, izvode se na tekstu ili u toku razgovora.
Znatan deo govornih vebanja ima za cilj izgraivanje kulture usmenog izraavanja. U nizu svojih zadataka
(pravilnost, lakoa, jasnost, jednostavnost, prirodnost, preciznost, dikcija) te vebe treba u najveoj meri da
priblie uenikov govor knjievnom izgovoru. S obzirom na veliko arenilo i veoma primetnu dijalekatsku
raznolikost govora uenika, a esto i nastavnika, govorenje napamet nauenih odlomaka u stihu i prozi (uz
pomo auditivnih nastavnih sredstava) treba da omogui ueniku ne samo negovanje pravilne dikcije nego
i da ubrza proces pribliavanja knjievnom izgovoru.
U svim oblicima negovanja jezike kulture obrazac ili uzor treba da dobije odgovarajue mesto i njegov
znaaj se ne sme nikako potceniti. Smiljeno odabran uzor, primeren uzrastu i vrsti, treba da bude cilj do
kojeg se stie uz odgovarajue napore. I oblici usmenog, kao i oblici pismenog izraavanja, u svim vrstama
i tipovima treba da se prikau uenicima u paljivo odabranim uzorcima izraavanja. Ukoliko se jedna vrsta
usmenog ili pismenog izraavanja kontinuirano ponavlja iz razreda u razred, onda treba u svakom
ponovljenom sluaju, u istom ili sledeem razredu, analizom uzorka konkretno pokazati i obim poveanih
zahteva (u sadrajnom, kompoziciono-formalnom i jeziko-stilskom pogledu).
Da se uzorci ne bi pretvorili u kliea koja sputavaju ueniku individualnost i samostalnost, vreme izmeu
prikazivanja uzorka i izrade odgovarajueg pismenog zadatka treba ispuniti radom na analizi slinih
sastava. Ovi sastavi mogu biti u formi odabranih tekstova koje uenici sami pronalaze u svojim itankama
ili lektiri, a obavezno i u formi samostalnih domaih pismenih ili usmenih zadataka - sastava kojima se
ostvaruje proces ovladavanja odreenim oblikom pismenog ili usmenog izraavanja. U analizi uzoraka
treba obratiti panju na sve elemente konkretne jezike strukture: sadraj i kompozicija sastava, raspored
detalja i izraajnost upotrebljene leksike i stilskih postupaka. Nijedan kolski pismeni zadatak ne bi trebalo
da se izvede, a da se prethodno, na itavom nizu smiljeno programiranih asova, nije govorilo kako o
predmetu koji e biti tema pismenog sastava, tako i o obliku u kojem e ta tema biti obraena.
Bogaenju kulture usmenog i pismenog izraavanja posebno e doprineti samostalni rad uenika na
prikupljanju odabranih primera jezika i stila. Zbog toga uenici treba da belee vredne primere: uspele
opise, reljefne portrete, pravilne reenice, kako u pogledu formalne strukture (raspored njenih delova) tako i
u pogledu leksike i semantike. Ovaj rad treba da ostvari dva zadatka vezana neposredno za kulturu
izraavanja. Prvo, time uenik organizovano individualno radi na razvijanju svoje govorne kulture i
pismenosti, a drugo - u obimu svoje italake panje razvija onaj njen znaajan kvalitet koji mu omoguuje
neprestano posmatranje jezika i stila u tivu koje ita.
Podsticanje uenika na literarno stvaralatvo, shvaeno svakako u uem i preteno obrazovnovaspitnom pogledu, treba primeniti kao frontalan rad s celim odeljenjem, a nikako kao obavezu literarne
sekcije. Rad u literarnoj sekciji je slobodno opredeljenje. Uenik osnovne kole, naroito u mlaim
razredima, po svojoj prirodi uvek je spreman na kreativnost, pa to treba i podsticati. Usmenim i pismenim
vebama, kad to potreba doputa, nastavnik e uenicima pokazati kako nastaje stih, kako se rei biraju i
rasporeuju da deluju ritmino, kako se konstituie strofa, kako se gradi portret, kako se opisuje pejza ili
scena. Uostalom, program nastave usmenog i pismenog izraavanja koncipiran je tako da u sebi sadri

skoro sve elemente i umetnikog jezikog izraavanja, pa bi ih trebalo povremeno samo objedinjavati i
osmiljavati. Podsticanje uenika na literarno stvaralatvo u dodatnom radu i literarnoj sekciji ima bogatije
sadraje i oblike, kao i obimnije posebne ciljeve. Taj rad ne treba poistoveivati s podsticanjem na literarno
stvaralatvo u okviru celog odeljenja.
Jedan od oblika rada na razvijanju i negovanju jezike istote jeste i razvijanje svesti o poplavi
pozajmljenica u naem jeziku. Nastavnik e, razumljivo, morati da nae meru u objanjavanju da svaki
jezik nuno prihvata i rei poreklom iz grkog i latinskog jezika u strunoj terminologiji. Treba pomoi
uenicima u razlikovanju pozajmljenica koje su dobile "pravo graanstva" u naem jeziku od onih rei koje
treba energino goniti iz govora. Razgovori o tome treba da se vode u svakoj konkretnoj prilici, kad se
naie na pozajmljenicu u tekstu ili kad se ona pojavi u govoru uenika; isto tako, sa uenicima valja
smiljeno tragati za pozajmljenicama u svakodnevnom govoru i raznim medijima (tampa, radio, televizija i
dr.). Zapisivanje domaih rei, takoe, moe da bude podesan oblik negovanja jezike istote.

DOPUNSKA NASTAVA
Dopunski rad se organizuje za uenike koji - iz objektivnih razloga - u redovnoj nastavi maternjeg jezika ne
postiu zadovoljavajue rezultate u nekom od programsko-tematskih podruja.
Zavisno od utvrenih nedostataka u znanjima i umenjima uenika, kao i uzroka zaostajanja, nastavnik
formira odgovarajue grupe s kojima organizuje dopunski rad (na primer: grupa uenika s nedovoljnim
znanjem odreenih sadraja i gramatike ili pravopisa; grupa uenika koji nisu savladali neki od predvienih
elemenata knjievne analize ili oblika usmenog i pismenog izraavanja; grupa uenika sa artikulacionim
problemima, itd.). Na osnovu prethodnog ispitivanja tekoa i uzroka, za svaku grupu se stvara poseban,
odgovarajui plan rada, ijim e se savladavanjem otkloniti ispoljeni nedostaci u znanju, umenju i vetini
uenika. Dopunski rad pretpostavlja i specifine oblike u savladavanju odreenih programskih sadraja
(individualizacija nastave - poluprogramiranim i programiranim sekvencama, nastavnim listiima;
predavanjima s drukjim - oiglednijim primerima; posebni grupni i individualni zadaci i dr.). Naroito treba
voditi rauna o odmerenosti zahteva, kao i o stimulisanju uenika za pokazane rezultate (pohvale, nagrade,
pozitivna ocena).
Dopunski rad organizuje se tokom cele nastavne godine, odnosno odmah im se uoe tekoe pojedinih
uenika u usvajanju programskih sadraja. im savlada odreenu tekou ili otkloni nedostatak, uenik
prestaje s dopunskim radom van redovne nastave. Tokom dalje redovne nastave takve uenike ne treba
isputati iz vida, odnosno - diferenciranjem redovne nastave - omoguiti uenicima da gradivo savladaju na
redovnim asovima.

DODATNI RAD
1. Za dodatni rad opredeljuju se uenici od IV do VIII razreda iznadprosenih sposobnosti i posebnih
interesovanja za nastavu srpskog jezika, odnosno za produbljivanje i proirivanje znanja iz svih ili samo
pojedinih programsko-tematskih podruja redovne nastave (kljievnost, jezik, kultura izraavanja, filmska i
scenska umetnost). To su oni uenici ija se znanja, interesovanja i darovitost izrazitije ispoljavaju ve u I,
II i III razredu. Takve uenike uoavaju, prate i podstiu nastavnici razredne nastave i pedagokopsiholoka sluba kole sve do IV razreda kada se prvi put organizuje dodatni rad (izvodi se sve do
zavrnog razreda).
2. Dodatni rad se organizuje i izvodi za uenike od IV do VIII razreda, jedan as nedeljno tokom cele
nastavne godine. Izuzetno je vano da se zapoeta dinamika dodatnog rada odri dok se ne realizuje
utvreni program. Ukoliko se, izuzetno, dodatni rad organizuje samo u jednom delu nastavne godine,
poeljno je da se interesovanje darovitih uenika za ovaj rad docnije ne gasi, odnosno da se oni podstiu
na samostalni rad drugim formama rada (npr. pojaanom individualizacijom rada u redovnoj nastavi,
davanjem posebnih zadataka, angaovanjem u odgovarajuim slobodnim aktivnostima i dr.).
3. Dodatni rad - zasnovan na interesovanju uenika za proirivanje i produbljivanje znanja, umenja i
vetina - neposrednije aktivira uenike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu matu,
podstie ih na stvaralaki rad i upuuje na samostalno korienje razliitih izvora saznanja. Pod
rukovodstvom nastavnika uenici se u dodatnom radu samostalno slue knjievnom i neknjievnom
graom (u uenju i istraivanju), te pripremaju i izlau svoje radove (usmene, pismene, praktine) pred

svojom grupom, razredom ili celom kolom. Znanja, umenja i vetine, koje su stekli istraivakim,
individualnim i grupnim radom, uenici koriste u redovnoj nastavi, slobodnim aktivnostima i u drugim
prilikama (konkursi, takmienja, kolske i druge priredbe). Uenike koji se posebno istiu u dodatnom radu
treba i posebno stimulisati (pohvale, nagrade, stipendije za dalje kolovanje, upis u odgovarajuu srednju
kolu i dr.).
4. Uoavanje potencijalno darovitih uenika u ovoj oblasti ostvaruje se neposrednim praenjem od strane
nastavnika razredne i predmetne nastave, analizom radova uenika i ostvarenih rezultata na smotrama,
takmienjima, intervjuisanjem uenika i roditelja i primenom odreenih instrumenata od strane kolskog
psihologa ili pedagoga. Na osnovu dobijenih rezultata praenja i ispitivanja, interesovanja i elja darovitih
uenika i napred navedenih orijentacionih sadraja, nastavnik zajedno sa uenicima utvruje (konkretizuje)
program dodatnog rada s grupama ili pojedinim darovitim uenicima. Programom rada obuhvataju se
segmenti orijentacionih sadraja programa (zavisno od interesovanja i elja uenika: sva podruja ili samo
knjievnost, odnosno jezik, odnosno jezika kultura, filmska i scenska umetnost). To znai da nastavnik nije
obavezan da s pojedincem ili grupom uenika ostvari u celini orijentacione sadraje programa. Bitno je da
planirani sadraji programa budu u skladu sa interesovanjima i eljama uenika, kao i sa raspoloivim
godinjim fondom asova.
5. Dodatni rad iz srpskog jezika moe se realizovati kao individualizovani (primeren pojedinim
uenicima) i grupni (za grupe uenika jednog ili vie razreda koji se posebno interesuju za iste sadraje
programa dodatnog rada). Zavisno od interesovanja uenika i programskih tema, grupe se mogu menjati
(fleksibilnost sastava grupe).
6. Uloga nastavnika u dodatnom radu je specifina. U saradnji sa uenikom (eventualno - roditeljima i
kolskim pedagogom ili psihologom) nastavnik utvruje konkretan program dodatnog rada (u razvijenim
kolama program moe da utvrdi i struni aktiv nastavnika srpskog jezika u razrednoj i predmetnoj nastavi).
Realizujui program dodatnog rada, nastavnik za svaku od odabranih tema pronalazi i primenjuje
najpogodnije oblike i metode rada, pre svega one koje u najveoj moguoj meri aktiviraju sve potencijale
uenika, a naroito one koji omoguavaju razvoj kreativnosti uenika. Tokom dodatnog rada nastavnik se
postavlja kao saradnik koji struno pomae rad pojedinca ili grupe: upuuje i usmerava, pomae da se
doe do pravih reenja, zakljuaka i generalizacija. Odnos uenika i nastavnika u dodatnom radu je
saradniki, u izvesnoj meri neposredniji i blii nego u redovnoj nastavi.
7. U dodatnom radu sa uenicima nastavnik prati i evidentira njihov razvoj i napredovanje, usavrava
utvrene programe, otkriva nove mogunosti individualizacije rada (problemski zadaci, istraivaki radovi,
programirane i poluprogramirane sekvence, korienje knjievne i neknjievne grae i raznih aparata i
tehnikih pomagala i dr.), te vri uoptavanje i primenu steenih znanja, umenja i vetina u razliitim
situacijama. Obezbeuje ukljuivanje uenika u organizovane oblike rada van kole (konkursi, smotre,
takmienja). Za svakog uenika vodi dosije u koji unosi bitne podatke o njegovom napredovanju u razvoju,
te se stara da taj dosije prati uenike pre upisa u srednju kolu.
8. Uenici se samostalno opredeljuju za dodatni rad iz srpskog jezika (mogu biti motivisani, ali nikako
prisiljavani na to). Prilikom opredeljivanja uenika za dodatni rad, objektivno treba proceniti motive koji su
uticali na njihovu odluku (u obzir dolaze samo stvarno nadareni uenici, ocene iz srpskog jezika, a elje
uenika i roditelja ne predstavljaju presudan faktor, jer ne mora u svakom odeljenju da bude darovitih
uenika za ovaj predmet, talentovanih za sve predmete i oblasti). Uenik ostaje ukljuen u dodatni rad
onoliko vremena (godina) koliko eli. Posebno treba voditi rauna o tome da se daroviti uenici ne
optereuju iznad njihovih stvarnih mogunosti i elja (dovoljno je da uenik - uz redovnu nastavu - bude
angaovan jo samo u jednom vidu vaspitno-obrazovnog rada - dodatnom radu, na primer, iz ovog
predmeta).

MATERNJI JEZICI PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

(4 asa nedeljno, 136 asova godinje)

ALBANSKI JEZIK
GJUHA SHQIPE

HYRJE
Nprmes t lnds s gjuhs amtare nxnsit pasurojn fjalorin, fitojn shprehi pr prdorimin e drejt t
gjuhs, msojn si t hartojn tregime, prshkrime, shpjegime, argumente, zhvillojn imagjinatn dhe
kreativitetin si dhe kultivojn aftsit e tyre pr t gjykuar e vlersuar. Gjithashu nxnsit do t aftsohen t
shprehin mendimet, qndrimet, krkesat dhe prvojat e tyre.
Programi i klass s tet sht pjes e programit t shkolls fillore. Krkes themelore e gjuhs n kt
nivel sht aftsimi i nxnsve pr zhvillimin e dijeve dhe shkathtsive t komunikimit si dhe prdorimi i
drejt i gjuhs n situata prkatse. Gjithashtu n kt klas synohet formimi i personalitetit, duke prfshir
ktu edhe kulturn e sjelljes dhe t komunikimit. Vmendje e veant i sht kushtuar rritjes s
shkathtsive t prdorimit t gjuhs amtare si dhe nivelit t prgjithshm t formimit kulturor t nxnsit. N
kt klas nxnsi do t zhvilloj kulturn e t dgjuarit dhe t folurit, kulturn e t lexarit dhe kulturn e t
shkruarit, do t bj analiza dhe prgjithsime t teksteve t ndryshme letrare dhe jo letrare dhe do t
fitojn njohuri gjuhsore t mjatueshme pr moshn e tyre.
KLASA E VIII -t
DETYRAT OPERATIVE
Prforcimi dhe zhvillimi i njohurive t prvetsuara m par sht qllimi kryesor i msimit t gjuhs shqipe
n klasn e gjasht e ato jan:
Zhvillimi i shkathtsive t dgjimit informativ dhe t dgjuarit aktiv n grup n kuptimin e marrjes s
informatave dhe t mesazheve;
Zhvillimi i kulturs dhe shkathtsive t komunikimit, komunikimin verbal e joverbal;
Zhvillimi i shkathtsive t t folurit aktiv individual e n grup n funksion t prvetsimit t gjuhs standarde
dhe t thelloj njohurit themelore gjuhsore;
Zhvillimi i shkathtsive t t shkruarit funksional dhe t shkruarit subjektiv (vetjak);
T kuptoj dhe t dalloj t lexuarit e teksteve letrare dhe joletrare e t prvetsoj teknikat e leximit;
T prvetsoj t shkruarit n funksion t prvetsimit t gjuhs, t leksikut;
T prvetsoj t shkruarit n funksion t drejtshkrimit dhe t piksimit.
OBJEKTIVAT PROGRAMORE
Nxnsi duhet t jet n gjendje:
T identifikoj: tekste t ndryshme; elemente gjuhsore.
T kuptoj: tekste t ndryshme letrare dhe joletrare; fjalt e ndryshueshme dhe t pandryshueshme.
T zbatoj: njohurit e fituara gjuhsore: fonetikore, gramatikore dhe leksikore; njohurit e fituara mbi
modelet e teksteve letrare dhe joletrare.
T analizoj: fjali t thjeshta dhe t prbra; tekste t ndryshme.
T vlersoj: tekste letrare dhe joletrare; situata parktike nga jeta e prditshme.
T zhvilloj qndrimet dhe vlerat: t mendoj n mnyr kritike dhe t pavrur pr at q flet, lexon apo
shkruan; t rris shkalln e zhvillimit emocional, krijues, estetik, moral dhe shoqror; t fitoj shprehi pr
sjellje njerzre n shoqri.

PRMBAJTJA PROGRAMORE
Shkathtsit e komunikimit
T DGJUARIT DHE T FOLURIT
TRSIT TEMATIKE
I. 1. Kultur e t dgjuarit dhe t folurit;
I. 2. Tekstet letrare dhe joletrare;
I. 3. Njohurit gjuhsore.
TRSIT TEMATIKE
T LEXUARIT
TRSIT TEMATIKE
II. 1. Kultur e t lexuarit;
II. 2. Tekstet letrare dhe joletrare;
II. 3. Njohurit gjuhsore.
T SHKRUARIT
TRSIT TEMATIKE
III. 1. Kultur e t shkruarit;
III. 2. Tekstet letrare dhe joletrare;
III. 3. Njohurit gjuhsore.
QASJET NDRLNDORE DHE NDRPROGRAMORE
Gjuha shqipe sht mjet komunikimi pr t gjitha lndt, mirpo lidhje t drejtprdrejta vihen me
historiografin, veanrisht me historin e kulturs, edukatn qytetare, me artet etj. Disa tema nga kto
lnd do t ndikonin n zhvillimin e skathtsive t komunikimit, n formimin kulturor dhe krijimin e
individualitetit t pavarur. Prve shtjeve ndrlndore, prmes gjuhs shqipe do t mund t zhvilohen
edhe disa shtje ndrprogramore si: tema pr shndetsi, t drejtat e njeriut, shtjet gjinore, varsisht
prej rndsis dhe aktualitetit q kan (nga televizioni, revistat, gazetat apo nga rrethi dhe ambienti i tyre).
VLERSIMI
Vlersimi ka pr qllim verifikimin se n `shkall kan zotruar nxnsit objektivat e prcaktuara, t
identifikoj vshtirsit me t cilat ballafaqohen nxnsit, t`u mundsohet atyre q t`i identifikojn
prparsit dhe pengesat, si dhe t`u ndihmohet nxnsve n prmirsimin e pikave t dobta.
Msimdhnsi n vazhdimsi duhet t vlersoj:
Njohurit q kan fituar nxnsit: n `shkall kan zotruar nxnsit fjalorin dhe sa sht i aft nxnsi t`i
prdor shkathtsit gjuhsore;
Pengesat e nxnsve: vlersohet shkalla e zotrimit t njohurive me qllim t eliminimit t pengesave dhe
t ndihms s nxnsve pr eliminimin e vshtirsive;

Integrimin e njohurive t fituara: vlersohen aktivitete apo projektet e ndryshme q nxnsit realizojn
jasht programit shkollor dhe inetgrimin e ktyre njohurive n situata brenda shkolls.
Gjat procesit msimor rndsi t veant do t ken mnyrat e ndryshme t vlersimit si:
Vlersimi nga msimdhnsi; vlersimi i drejtprdrejt dhe i pandrprer, prcjellja e vazhdueshme e
rezultateve t nxnsve si dhe vlersimi indirekt me an t testeve;
Vlersimi nga nxnsi; gjat puns n grupe ose gjat prgjigjeve q japin, nxnsit mund t plotsojn
njri-tjetrin dhe njkohsisht vlersojn mbi bazn e argumenteve;
Vetvlersimi; vlersimi i vet nxnsit.
Rndsi t veant gjat vlersimit duhet t`i kushtojm t shprehurit me goj n vazhdimsi, t shprehurit
gojor prmes ndrveprimit si dhe t shprehurit me shkrim:
Prdorimit t fjalorit;
Pyetjeve dhe prgjigjeve;
Iniciativave dhe mendimeve t pavarura;
Prshkrimeve dhe shpjegimeve;
Radhitjes s fjalve n fjali;
Aktivitete brenda puns n grup;
Aktiviteteve individuale dhe grupore;
Fjalorit (leksikut).
LITERATURA
- Tekstet q do t hartohen mbi baz t programit t ri;
- Tekstet ekzistuese q i plotsojn krkesat e ktij programi;
- Tekste t tjera alternative pr realizimin e ktij programi;
- Gjuha shqipe 8, Bahri Beci;
- Leximi 8, Kujtim Rrahmani.
PRMBAJTJA E PROGRAMIT
I. T DGJUARIT DHE T FOLURIT
I. Kultur e t dgjuarit dhe e t folurit.
Rrfimi personal (autobiografik), i nj ngjarjeje t veant etj.);
Teksti- tipare t ndryshme t teksteve letrare dhe joletrare;
Eseja dhe lloje t saj (narrative, prshkruese, bindse - argumentuese);
Shkrimi hulumtues (historik, biografik);

Shkrimi kreativ - tregime;

Elemntet e teatrit dhe t filmit;
Individi dhe bota;
Konflikti - ndikimi i tradits dhe i shoqris;
Idiomat, analogjit, metaforat, krahasimet, n kuptimin e par figurativ;
Kuptimi i fjalve n kontekst, ridefinimi, rishikimi dhe argumentimi i tyre;
Struktura, organizimi dhe qllimi i tekstit;
Ideja kryesore, hollsi t rndsishme dhe efekte t tjera kuptimore t tekstit.
II. Tekstet letrare dhe joletrare
Ndrrimet historike (metafora, apofonia, metateza, elizioni, prngjitja, shkrirja, kontraksioni);
Ndrrimet e gjalla n gjuhn shqipe (pozicionale dhe kombinatorike);
Struktura morfologjike;
Figurat mitologjike;
Tekstet e vjetra shqipe - analiz n aspektin gjuhsor (Bogdani);
Tiparet e liriks;
Motive letrare: pavdeksia, fantastika, vdekja, dashuria, aventura, patriotizmi, lufta, humori;
Revista letrare (shkollore).
III. Zhvillimi i gjuhs
Ndrrimet historike (metafonia, apofonia, metateza, elizioni, prngjitja, shkrirja, kontraksioni);
Ndrrimet e gjalla n gjuhn shqipe;
Formimi i emrave dhe mbiemrave;
Ndrrimet e gjalla n gjuhn shqipe;
Formimi i emrave dhe mbiemrave;
Fjala, grupi emror dhe grupi foljor;
Fjalia dhe formimi i saj;
Lakimi i premrave vetvetor, pronor, pyets dhe t pacaktuar;
Mnyra kushtore, dshirore, habitore dhe urdhrore e foljes dhe koht e tyre, zgjedhimi, diatezat;
Pjeszat, pasthirrmat;
Fjalit e prbra me bashkrenditje;

Fjalit e prbra me nnrenditje;

Fjalt me shum uptime;
Dialektet n territoret ku flitet shqipja, dallimet mes tyre dhe shqipes standarde;
Zhvillimi historik i gjuhs shqipe dhe ndr ndikimet me gjuht tjera.
IV. Kultur e t lexuarit
Leximi me z- artistik (pjesmarrja n role, recitim, komedi);
Ideja kryesore dhe detajet(lidhjet asociative, krahasimet, kontrastet), zhanret dhe kategorit letrare:
subjekti, kompozicioni, tema, komedia, tragjedia, komentim i teksteve;
II. KULTUR E T SHKRUARIT
II. Kultur e t shkruarit/t shkruarit individual
Ese, raporte, krkesa, komente, shkrimi deskriptiv (prshkrues), shprehjet e figurshme dhe frazeologjike
(kuptimi I par dhe I figurshm);
Rregullat morfologjike, sintaksore dhe leksikore;
Fjalia foljore dhe jofoljore;
Tipet kryesore t fjalive (dftore, pyetse, nxitse, dshirore, thirrmore) dhe format e tyre (pohore, mohore);
fjalit e pavarura kryesore dhe t varura;
Kryefjala, kallzuesori i kryefjals, kundrinori (i drejt, i zhdrejt, i zhdrejt me ose pa parafjal);
Rrethanori (i vendit, i kohs, i shkakut) si dhe prcaktori dhe ndajshtimi;
Emri, mbiemri, premrat vetor, pyets, lidhor, t pacaktuar;
Format veprore dhe joveprore t foljeve; foljet e zgjedhimit t par e t dyt n mnyrn dftore, lidhore,
habitore, kushtore e urdhrore;
Formimi i fjalve t prejardhura (me parashtes, prapashtes, rrnj) dhe t prbra; sinonimet, antonimet.
GJUHA SHQIPE
PRMBAJTJA PROGRAMORE
KL.VIII
GJUH SHQIPE DHE LETRSI
(34 jav x 4 or =136 or n vit)
Gjuh shqipe = 64 or n vit
1. Njohuri t prgjithshme = 4 or
2. Gramatik = 36 or
3. Drejtshkrim = 8 or

4. T flasim = 8 or
5. T hartojm = 8 or
II. Letrsi = 60 or n vit
1. Letrsi = 28 or
2. Letrsi botrore = 8 or
3. Letrsi popullore = 8 or
4. Teknik e recitimit = 4 or
5. Lektyr = 12 or
III. Hartime e korrigjime = 12 or n vit
1. Katr hartime (Dy n gjysmvjetorin e par e dy n t dytin)
2. Nj or pr hartim e dy pr korrigjim
Gjuh shqipe
Permbajtjet programore
Kapitulli i I
1. Gjuha shqpe dhe historia e saj
2. T prshtatim tekste t vjetra n gjuhn standarde
3. Gjuha letrare dhe dialektet
4. T prshtatim tekste dialektore n gjuhn standarde
5. Ndrrimet fonetike
6. T jemi miq me njri tjetrin
7. T japim e t krkojm ndihm
8. Shprehim dshirat tona
9. Tekstet treguese
Kapitulli i II
10. Analiz gramatikore e fjalsi, grupi emror dhe grupi foljor
11. Piksimi
12. Zgjedhimi foljeve
13. Format veprore dhe joveprore
14. Mnyra kushtore dhe koht e saj

15. Mnyra dshirore dhe koht e saj

16. Mnyra habitore dhe koht e saj
17. Mnyra urdhrore
18. Ftojm, falenderojm, urojm
19. T bjm prmbledhjen e nj teksti
20. Skei dhe gazmoret
21. Tekste prshkruese
Kapitulli i III
22. Lakimi i premrave pronor
23. Lakimi i premrave pyets
24. Lakimi i premrave t pacaktuar
25. Pjeszat
26. Pasthirrmat
27. Formimi i emrave dhe mbiemrave
28. Fusha kuptimore e fjals
29. Diskutojm pr emisionet e radios dhe t televizionit
30. Flasim pr gazetat
31. Flasim pr revistat
32. Tekstet shpjeguese
Kapitulli i IV
33. Fjalia e prbr me bashkrenditje
34. Fjalia e prbr me pjes nnrenditur kohore
35. Fjalia e prbr me pjes t nnrenditura shkakore, rrjedhimore
36. Fjalia e prbr me pjes t nnrenditura mnyrore e krahasore
37. Fjalia e prbr me pjes t nnrendirura kushtore dhe lejore
38. Biografia dhe autobiografia
39. Intervista
40. Hartojm nj raport
41. Tekste argumentuese

LETRSI
Prmbajtjet programore
Letrsi shqiptare
1. "Liria" Din Mehmeti
2. "Krijimi i rruzullimit" Pjetr Bogdani
3. "M fol Shqip" Kio Blushi
4. "Trofeu i gjall" Musa Ramadani
5. "Sknderbeu" Beqir Musliu
6. "Shqiptart" Bajroni
7. "Vdekja n udht e amris" Bilal Xhaferi
8. "Besa e Konstandinit" Popullore
9. "Fuqia e Mujit" Popullore
10. "Balad nizamsh" Ismail Kadare
11. "Un luftoj ve pr liri" Gjergj Fishta
12. "Shpallja e pavarsis" Ismail Qemali
13. "Lulja e vetm" Asdreni
14. "Bajram Curri" Faik Konica
15. "Adili dhe Vita" Jakov Xoxa
16. "Gjumi i diellit" Sabri Hamiti
17. "Emri m i prgjakur n hartn e Evrops" Lamije Haxhiaj
18. "Kthimi i ushtarit n shtpi" Qerim Ujkani
19. "Ktu" Agim Spahiu
20. "Ans lumit..." Naim Frashri
21. "Shkodra n mbramje" Ernest Koliqi
22. "Poradeci" Lasgush Poradeci
23. "Moisiu n mal" Fan Noli
24. "Balad pr njeriun q zgjihej me shpres" Eqrem Basha
25. "Plaku dhe deti" Ernest Heminguej
26. "Arkitekti dhe Perandori" Johan Manuel Gisbert

27. "Don Kishoti kundr mullinjve t ers" Migel De Servantes

28. "Trokitje n dern e ifligut" Franc Kafka
30. "T jetosh, t dashurohesh, t kuptohesh" Leo Buscaglia
30. "Miqt e mi lamtumir" Gabriel Garsia Marquez
31. "Kujtimet e Adrianos" Margerit Jursenar
32. "Djali Blu" Martin Auer
33. "Beselam pse m flijojn" Rexhep Qosja
34. "Kopraci" Molieri
35. "Romeo dhe Zhulieta" Uilliam Shekspir
36. Teatri
37. Arti i fotografis
38. Filmi
39. "Nj film shkurtr pr Shqiprin" Faik Konica
40. Radio dhe televizioni
Lektyr
1. Pjeter Bogdani "Kenget e Sibilave"
2. Naim Frasheri "Lulet e veres"
3. Ferid Selimi "Kujtime t thinjura"
4. Ismail Kadare "Keshtjella"
5. Dritero Agolli "Shkelqimi dhe renia e shokut Zylo"
6. Mexhid Mehmeti "Monstrumiada"
UDHZIME PR REALIZIMIN E PROGRAMIT
Vendin kryesor n realizimin e prmbajtjes programore e z metodologjia e msimdhnies. Msimdhnsi,
gjat realizimit t procesit msimor duhet t ket parasysh strategjin m efektive, t cilat e mundsojn
msimin efektiv. Pr nxnsit, msimdhnsi duhet t jet model n mnyrn e prdorimit t shkathtsive
gjuhsore dhe njherit vmendja e tij duhet t prqndrohet n disa parime baz:
I. Prqndrimi n komunikimin (shkathtsit e komunikimit) dhe prqndrimi n gjuhn e gramatizuar;
II. Prqndrimi n nxnsin dhe t nxnit e tij. N qendr t vmendje duhet t jet nxnsi. Karakterin,
prparsit dhe dobsit e nxnsit msuesi duhet t bj prpjekje q t`i njoh mir, ta verifikoj a sht
tip i mbyllur a i hapur, frikacak apo guximtar, a merr vet iniciativa apo duhet t nxitet nga msuesi etj.
Roli i msimdhnsit sht rol vendimtar q do t ndihmonte n procesin e msimdhnies dhe
msimnxnies. Kjo do t varet nga planifikimi i ors msimore: prdorimi i hapsirs n klas, d.m.th.

mnyra e vendosjes s bankave si dhe aktivitetet q zhvillohen n klas: mnyra e komunikimit, luajtja e
roleve, puna n grupe etj.

BUGARSKI JEZIK

:
- ,
, , .
-
.
- .
-
.
- ,
.
- .
:
- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- .

/, /;
; - .
- -
. .
.
. .
. . . . .
. .

, . : , ,
.
- .
- , , , , ,
. , .
.
- .

.
.
.
: , "".
. , ,
/ /. . .

: / /
:
:
:
:
: " "
: , !
( - 15: 11-32)
:
:
:
:
:
:
:

 :
:
: -
:
:

:
:
:
: / /
/ / -
/ /
- / /

, , ,
, .
/ / -
.
.
: , , , , .
.
: . , .
: , , , .
.

/ /.
.

/ VII /.
"" .
" " ,
/ , ./.


.
:
- /
, /.
- - - .
- . .
;
/, , ./.
, , .

.
/ / .
.
/ ,
/.
. .
. : - , ,
.
. . .
.
/ /.

: / , /

.
, . ,
( ),
( ).

. ,
. 1. 2.
, ,
, 3. 8. ,
.

 ,

: , , , , ,
, , , .

.
,
.

,
. -
1. 8. .
. , : , , , , V ,

; ,
8. .
,
, .
2.
.
, : 2.
,
, 3. .
,
( - - - ).
,
, .
,
. ,
, (
- )
.

.
( ).

,
- , , ,
.

.
.
,
:
- .
- .
- .

- .
- .
- , .. .
- .
- .
- - .
- .
- .
- .
- .
- .
,
, ,
.
, , ..
.
.
, ,

.

, ,
.

, .
,
. ,
.
,
,
.
, , - .
, ..
, .
, ,
.
,
- ,
- .
,

 : ,
.

.

.
.
,
. - -,
.
,

,
.
:
- , . -
, ,
.
- ( )
.
- .
- ,
- ( ).
- ,
.
-
.
- (, , , ,
...).
- , ,
.
- .
- :
.
- ,
, ( ).
- , (
).

.
, . ,
,

 . , ,
, .
:
, , , , .
, , , ..
.
, .

..
/, / .
, ,
, ,
.
, , : , ,
. ,
/ ,
, ,
, .

,
,
.
- , -
,
, .
.
,
/, , ,
./. -
/ , , ./,
.
.
, -.
.
,
, .. .
, ,
.

.

. ,
, .

, ,
, , -
.

, , ,

 (, ),
, ,
(, , , , ,
..), , ..

,

, .
(
- , ,
).

, .
.

.
,

.
.
,
. -
, , , , , ,
.
.
,
. 6., 7. 8. - ,
.
,
.
:
, , ; ,
, .
, ,
.
:
,
.
.
.
-
. ,
.

, . -

,
.

,
. ,
,


.
, .
- ,
. ,
,
(, , , , ).

( , ),
,
. , ,
, .

.
.
.
(, , , ),
.
. ,
, .
.
" ",
, .
,
.
.
, ,
, - .

.

. ,
- ,
.
,
, ,
,
, .
,
,
.

.
,
. 1.
, , , , .

, .
,
.
,
. , , ,

 . ,
. ,
, , ,
, .


, -
. , , ,
, .
, - ,
, ,
.

.
,
, , ,
- .
: ,
.
,
. ,
,
.
. ,
, , .
,
.
, .
- ,
/ ,
, , , ,
/ .
-
.
-
.
/
/ ,
,
.
,
: , ,
,

.
-
. -
: ,
, / , , , , ,
, , .
-
, .

 - .
, , .


.
, .
.
,
.

,
.
,
. ,
, . ,
, , ,
.

: , , , , . .
,
, , ,
.
.
.
, ,
, .
- .

- .

,

- .
. 1.
,
,
, .
,
, : ,
.
,
.

.
- .
- , - . ,
, .
,
.

 , - : , , ,
.. ,
. ,
( ), ,
, . . - -
.
-
. (
)
.
,
(, , , . .).
, ,
,
.
, ,
. , ,
(-
).
-
. ,
, , ,
.
.
,

.
, , ,
, ,
. , , , , , ,
.., . ,
,
,
, .
- . - -
,
.
, , ,
, - ,
.
,
,
, , , -
.

, ,
. ,
/ , , /, ,
.
,
.
/ - /,
,
, , , ,
, . . -

 . ,
.

.

: - / / -
/ , , ,
/, -:
. , ,
,
, ,
. , ,
,
: , , ,
: , , ,
.

,

.
, , ,
.
, , , ,
..
: , , ,
.. : ,
, .

, .
,
, .
.
-
- ( ) 4. 8.
.

. , 1.
.
-
. .
,
: , .
-
, ,
.
,
, .
, , .
.


, , .
.
,
.
-
. : , , .
.
. ,
.
, .

MAARSKI JEZIK
MAGYAR NYELV
A tantrgy tantsnak cljai s feladatai
8. osztly nyelvtannak trzsanyagt az sszetett mondat fajtinak megismertetse, megtantsa s
helyes hasznlata kpezi. A mondat felptsnek a rendszerszersgt gy kell tudatostanunk, hogy a
tanulk a mondatrszeket ne a mondatnak egymstl fggetlen elemeiknt lssk, hanem mint a
mondanival egysgnek kifejezeszkzeit. A 7. osztlyos tananyag szerves folytatsa ez, hiszen a tanul
eddigi ismereteire alapozhatunk a mondatfajtk s mondatrszek tern, s egyben lehetsget ad a 6.
osztlyos szfajok feleleventsre is. Mindig szem eltt kell tartanunk az eddig tanultunkat, s lehetsg
szerint ismtelni, ami a 8. osztlyban kln jelentsget kap, hiszen az j tananyag mellett fel kell
ksztennk a tanulkat a felvteli vizsgra.
Az sszetett mondat mellett a tmegkommunikci rendszerez sszefoglalsa, s az eddigi ismeretek
kibvtse, elmlytse a cl. Feladatunk, hogy a szkszlet gyaraptsnak mdozatait: a szsszettelt
s szkpzst, valamint ezek helyesrst elsajtttassuk s gyakoroltassuk a tanulkkal. A magyar nyelv
trtnetnek rvid felvzolsra is a 8. osztlyban kerl sor. A nyelvtani jrtassg megszerzst ne
defincik megtantsra alapozzuk, hanem az irodalmi szvegek, illetve az lbeszd szvegeinek
rtelmezsre. Tudatostanunk kell a tanulkban, hogy a nyelv nem egy klnll ismerethalmaz, hanem
beszdnk szerves rsze, alkoteleme, mozgatja.
Az irodalom tantsnak a 8. osztlyban nem feladata irodalomtrtneti ismeretek elsajtttatsa. Olyan
ismeretek, elemzkszsg, illetve olvasmnylmnyek megszerzse a cl, amelyek rvn a tanulk
megszeretik az irodalmat, olvaskk, lmnyek befogadiv vlnak. A szvegek megkzeltse rtelmez
jelleg: a tanult irodalmi/irodalomelmleti ismeretek alapjn egy-egy lrai, epikai vagy drmai alkots
elemzse a cl (nem kell minden ktelez vagy ajnlott szveget komplex elemezni). Az irodalmi
szvegkorpusz trzsanyagbl s kiegszt/ajnlott olvasmnyjegyzkbl ll. A tanknyv mellett a tanr
tetszlegesen vlogathat ismeretterjeszt, illetve a kortrs szerzk mveibl is olyan szvegeket, amelyek
a tanulk kpessgeinek megfelelek, s alkalmasak egy-egy j fogalom/ismeret bemutatsra, illetve a
mr megszerzett jrtassgok begyakorlsra.
A tanulk tegyenek szert megfelel jrtassgra a szvegrtelmezsben, mely sorn btran hasznljk a
tanr ltal prezentlt j irodalomrtelmezseket, vljanak nyitott a szvegrtelmezs j mdszerei irnt.
A magyar irodalom tantsnak feladata az is, hogy a tanult nyitott, fogkonny s rdekldv tegye az
informciszerzs mdjai s forrsai irnt (Internet, napi sajt, televzis ismeretszerzs, rdimsorok,
lexikonok), valamint a kulturlis intzmnyek mkdse irnt (mzeumok, sznhzi eladsok,
knyvismertetk, egyb mveldsi rendezvnyek).
Az irodalmi anyag elsajttsa lehetv teszi, hogy ms trgyakkal s mvszeti gakkal sszefggseket
fedezzenek fel, st ezeknek a korrelciknak felfedezsre serkenteni kell a tanulkat.
8. OSZTLY

(Heti raszm: 4, vi raszm: 144)

Operatv feladatok
A tanul legyen kpes:
- a tmegkommunikci fogalmnak, forminak, mfajainak, szerepnek s befolysnak felismersre,
- az sszetett mondat fajtinak megklnbztetsre (ezen bell az al- s mellrendelsek
megnevezsre),
- a szsszettel fajtinak felismersre, valamint a szkpzs forminak meghatrozsra,
- a magyar nyelv (vzlatos) trtneti ttekintsre,
- az eddig megszerzett s j helyesrsi ismeretek alkalmazsra (szbeli s rsbeli kifejezs sorn),
- az elsajttott mfaji s stilisztikai fogalmak felismersre s feltrsra,
- nll s kreatv szvegrtelmezsre,
- korrelatv viszonyrendszerben val gondolkodsra.
A TANTERV TARTALMA
I. NYELVTAN
A 7. osztlyban tanult nyelvtani anyag ismtlse
Tmegkommunikci
A tmegkommunikci fogalma s formi.
A tmegkommunikci mfajai: sajt-, rdis s televzis mfajok.
A tmegkommunikci szerepe s hatsa.
A tmegkommunikci befolysnak a felismerse.
Az sszetett mondat.
Az sszetett mondat fogalma.
Az sszetett mondat fajti: az alrendel s a mellrendel sszetett mondat.
Az alrendel sszetett mondat fajti:
lltmnyi alrendel sszetett mondat;
alanyi alrendel sszetett mondat;
trgyi alrendel sszetett mondat;
hatrozi alrendel sszetett mondat;
jelzi alrendel sszetett mondat.

Az idzs fogalma.
A mondatrend.
A sajtos jelentstartalm mellkmondatok.
A mellrendel sszetett mondat fajti:
kapcsolatos mellrendel sszetett mondat;
ellenttes mellrendel sszetett mondat;
vlaszt mellrendel sszetett mondat;
kvetkeztet mellrendel sszetett mondat;
magyarz mellrendel sszetett mondat.
A tbbszrsen sszetett mondat.
Az sszetett mondatok kzpontozsa.
A szalkots.
A szkszlet gyarapodsnak mdozatai: a szsszettel s a szkpzs.
A szsszettel fajti: az alrendel s a mellrendel szsszettelek.
A tbbszrs sszettelek.
Eltag s uttag.
A szkpzs.
A szelem fogalma. Az alapsz s a szrmazksz fogalma.
Az igk s a nvszk kpzsnek lehetsgei.
A tovbbkpzett szavak.
A ritkbban hasznlt szalkotsi mdok: mozaiksz-alkots, szelvons, szrvidls.
A mai magyar nyelv rendszere.
A magyar nyelvtani rendszer felptse, elemei.
A hang s a bet, a sz, a szszerkezet, a mondat s a szveg rendszerez ttekintse.
A magyar nyelv trtnete.
A magyar nyelv eredete. Nyelvrokonaink.
A legfontosabb nyelvtrtneti korszakok (megfelel korabeli szvegek bemutatsval).
A magyar szkincs eredete.
Helyesrsunk trtnete.

A mai magyar nyelv rtegzettsge: a nyelvvltozatok.

HELYESRS S NYELVHELYESSG
Az sszetett mondatok helyesrsa: a tagmondatok meghatrozsa. Az sszetett mondatok
kzpontozsnak a gyakoroltatsa. Az rsjelek hasznlata.
Az idzs s a prbeszd rsmdjnak helyes alkalmazsa. Az idzjel hasznlata.
Az sszetett szavak helyesrsa: egybers s ktjelhasznlat.
Az egybe- s klnrs alkalmazsnak a gyakorlsa.
A mozaikszk helyesrsa.
A tulajdonnevek helyesrsi ismereteinek bvtse.
II. IRODALOM
Feldolgozsra sznt szvegek:
Vrsmarty Mihly: Csongor s Tnde (Rszlet)- a romantika irodalma - a drma
Arany Jnos: Tengeri-hnts- a mballada: a szgyenbe esett lny tmja
Sri brn (A hallra tncoltatott leny)- a mballada s a npballada
sszehasonltsa
Mikszth Klmn: Bede Anna tartozsa- a novella s a ballada: epikoballada
Orbn Ott: Hallod-e te stt rnyk...- a mai ballads dal
Ady Endre: A Tz csiholja- a szimbolizmus - a Promtheusz-legenda
Ady Endre: nletrajz- az nletrajz
Kosztolnyi Dezs: Aranysrkny (Rszlet)- a regny vltozatai - a mfajrl
tanultak kibvtse
Herceg Jnos: Mdosulsok (Rszlet)- az nlerajzi regny - a szlvros mint tr
Garaczi Lszl: Pompsan buszozunk! (Rszlet)- az iskola mint tr: iskolanarratvk
Karinthy Frigyes: A rossz tanul felel- a humor - a humoreszk - a humor vltozatai
Nagy Lajos: A bogr; A glya- a karcolat
rkny Istvn: Hrek s lhrek- az abszurd s az irnia
Esterhzy Pter: Akartok-e rabok lenni?- a groteszk humor
Tth rpd: Krti hajnal- az impresszionista kifejezsmd: metafora s szinesztzia
Szirmai Kroly: Vesztegl vonatok a sttben- a ltoms - a vilg "stt oldala"

Vida Ognjenovi: Gyermeklncf (Rszlet)- az elbeszls

Tersnszky Jzsi Jen: Kakuk Marci ifjsga (Rszlet)- a prza jellegzetessgei; realizmus s
naturalizmus
Nemes Nagy gnes: Mestersgemrl- az nreflexv lra: ars poetica
Jzsef Attila: Karval jttl- a gondolati lra; nreflexi, ars poetika
Nagy Lszl: Ki viszi t a szerelmet?- a szubjektv versbeszd
Lzr Ervin: Berzsin s Dideki (Rszlet)- a mmese - a meseregny
Mndy Ivn: Csutak s a szrke l (Rszlet)- az ifjsgi regny
Anne Frank naplja (Rszlet)- a hbors napl
Pilinszky Jnos: Terek/Egy szenvedly margjra/ Intelem/Azt hiszem- a lrai n
Kertsz Imre: Sorstalansg (Rszlet)- a "lgerregny" - holokauszt-tma
Nagy Lszl: Himnusz minden idben- a lra mfajai - sszefoglals
Nagy Lszl: Tz- a kpvers
cs Kroly: Neked mondom, Szabadka- a tkozl fi-tma
Szkely Tibor: A lrms szellemek jszakja (Rszlet)- az tlers
Ndas Pter: vknyv (Rszlet)- a prza jellegzetessgei - a przaformk
Spir Gyrgy: Esti msor- a prbeszd s a kzls
Hy Jnos: Dzsigerdilen (Rszlet)- az ltrtnelmi regny s az intertextualits
Kiegszt s ajnlott szvegek:
rkny Istvn: Ttk (Rszlet)- drma - a tragikomikus lttats
Babits Mihly: Hphaisztosz- a mvszlt szimblumai - a Hphaisztosz-trtnet
Ady Endre: Az eltvedt lovas- ltoms s szimblum
Mszly Mikls: Fak foszlnyok nagy esk vadjn- az elbeszl s az elbeszls metafori
Nmeth Istvn: regapa, porcukorban- novella - nletrajzi ihlet
Lovas Ildik: Meztelenl a trtnetben (Rszlet)- a "vrosregny" - a metanarratv/reflexv prza
Szathmri Istvn: Gpek, kertek s Pacsirta prnja- rvidtrtnet - vroskp, emlkkp
Gobby Fehr Gyula: Mikor megrkeztem jvidkre- rvidtrtnet - groteszk s irnia
Domonkos Istvn: jvidk- a humor s a groteszk versnyelve
Parti Nagy Lajos: Petfi Barguzinban- irnia s nyelvi humor - a "rontott nyelv"

Bndr Pl: Eleai tantvny- az nreflexv lra

Jung Kroly: Tlvz idejn- gondolati lra - hbors tematika
Mszly Mikls: Kkny kisasszony- mese-metaforikus lttats
Zvada Pl: A fnykpsz utkora- a gyermek- s ifjkor elbeszlse
Alfldy Jen: A Nobel-dj- az ismeretterjeszt szveg
Tihanyi Pter: Igen, n viselkedem- interj Szab Istvn filmrendezvel
Alfldy Jen: A sajt trtnete- ismeretterjeszt szveg
Ktelez hzi olvasmny:
Hemingway: Az reg halsz s a tenger
Mricz Zsigmond: Lgy j mindhallig
Szab Magda: Rgimdi trtnet
Domonkos Istvn: Via Itlia v. Tolnai Ott: rdgfej
Ajnlott hzi olvasmny:
Charles Dickens: Twist Olivr
Mikszth Klmn: A kt koldusdik
Mndy Ivn: Robin Hood v. A locsolkocsi
Bks Pl: Blyeggyjtemny
Tandori Dezs: Madrltta tollaslabda
Hy Jnos: A gyerek v. A bogysgymlcskertsz fia
Tth Krisztina: Porh
OLVASS
Clunk, hogy a tanul ltalnos iskolai tanulmnyai vgn kifejezen, szabatosan, az rzelmi, hangulati
elemek rzkeltetsvel tudjon felolvasni. A nma s hangosolvass is legyen rt olvass. A tanr
bemutat olvassnak ezrt is van jelents szerepe; a tanulkra gyakorol rzelmi-eszttikai hatst.
SZVEGRTELMEZS
A tantervbe foglalt mfajok soksznsge lehetv teszi, hogy feleleventsk, illetve kiegsztsk a tanulk
eddig szerzett irodalomelmleti ismereteit. Az irodalmi mfajok komplexebb formit is bevezethetjk az
rtelmezsbe, olvassi stratgikba; pl. a regny vltozatai (nletrajzi, iskolaregny, hbors regny,
ltrtnelmi regny, ifjsgi regny, meseregny), az tmeneti mfajok: az epikoballada vagy a ballads
dal. Habr nem a trtneti szempont alapjn kzeltjk meg a szvegeket, elkerlhetetlen, hogy a
naturalista, realista, impresszionista vagy szimbolista kifejezsmdok ismertetse ltal eljussunk egy-egy
irodalmi irnyzat, kor, korstlus jellemzinek, irodalmi beszdmdjainak megrtshez.
A lrai, epikai, drmai alkotsok rtelmezse sorn a tanulk ismerkedjenek meg a lrai n (lrai beszl)
fogalmval, rtsk meg szerept s megszlalsmdjnak lehetsgeit. Klnbztessk meg a klt

mindennapi szemlyisgtl. Ismerjk meg az egyes lrai mfajok/kifejezsformk s a lrai n

beszdmdja/hangvtele kztti sszefggseket. Az irodalom rtelmezse sorn hatrozzuk meg az
epikai beszdmd lnyegjegyeit. Vilgosan klntsk el az elbeszl (narrtor) fogalmt az r
szemlytl. Vizsgljuk szvegrtelmezs sorn az elbeszli pozcikat, az elbeszlnek az elbeszlt
trtnethez val viszonyt (az elbeszl vltozatait).
A tanulk fedezzk fel s vzoljk fel az egyes epikai mfajok (novella, rajz, regny, napl, memor stb.)
karakterjegyeit, konstruktv elemeit, az elbeszlsformk szerkezeti elemeit (szervezdst). A drmai
alkotsok rtelmezse sorn mutassunk r a mnem trsmvszeti kapcsolataira.
Kerljk az elavult nyelvi/mdszertani formkat, vizsgljuk meg az elbeszli pozcikat, a tanulk
fedezzk fel egyes mnemek/mfajok karakterjegyeit stb.
A szvegrtelmezs sorn trjuk fel a stilisztikai eszkzk s alakzatok szvegszervez funkcijt,
jelentsalkot szerept, ne szablyokat s trvnyszersgeket tantsunk.
A KIFEJEZKSZSG FEJLESZTSE
A tanulk alkalmazzk az irodalmi beszdmdokrl tanultakat szbeli s rsbeli gyakorlataik sorn.
Gyakoroltassuk a tanulkkal a klnbz lethelyzetekben felhasznlhat szvegek megfogalmazst:
klnfle krvnyek, rlapok kitltsnek mdozatait, rassunk nletrajzot (az iskolai eredmnyek,
szereplsek feltntetsvel, iskoln kvli tevkenysgek felsorolsval, rdekldsi kr stb.
bemutatsval).
rsbeli gyakorlatokban fogalmazzanak a tanulk kptelen (nonszensz) aprhirdetseket.
Rendezznk "vitarkat", ahol rtkeljk a felszlalk hangnemt, a megnyilatkozsok cltudatossgt stb.
Nzznk meg (lehetsgekhez mrten) sznhzi eladsokat, majd beszljnk a sznpadi nyelvrl, az
elads menetrl, dszletrl, gesztusokrl, kiemelt jelenetekrl, sznszi alaktsokrl, jelmezekrl stb.
Szban vagy rsban mutassunk be egy-egy vrost, ksztsnk belfldi titervet.
A fogalmazs rst elzze meg vzlatkszts. Nem felttlenl kell hossz fogalmazsokba
bocstkoznunk, egy-egy ra keretn bell a szveghez kapcsoldan kitrhetnk egy szegmentum
rszletes lersra, prbeszd szerkesztsre, egy mozzanat rszletezsre, egy humoros jelenet
lersra, egypercesek ltrehozsra, ismeretterjeszt szveg megrsra (kptelen dolgokrl), egy
groteszk, abszurd vagy ironikus szituci megfogalmazsra.
Megjegyzs:
Nyolc rsbeli feladat s azok rn trtn megbeszlse, rtkelse.
Ngy iskolai dolgozat.
VRHAT EREDMNYEK AZ LTALNOS ISKOLA VGN
A tanul:
- felismeri a szfajok fajtit, helyesen hasznlja ket szban s rsban,
- az ismeretlen szvegeket is folyamatosan tudja olvasni, ki tudja emelni a lnyegi tartalmt, az epikus
mvek hseit jellemezni tudja,
- kvetkezetesen tudja hasznlni a megszerzett stilisztikai, verstani, mfajelmleti ismereteit,
- vlemnyt tud nyilvntani a ltott/halott/ olvasottakrl,

- a tanul nllan is informcikat tud szerezni a tananyaghoz, igazolva ezzel, hogy jrtas a kziknyvek,
lexikonok, enciklopdik s az internet vilgban,
- kpes felismerni s megklnbztetni a mondatfajtkat,
- kpes az egyszer mondatok nll elemzsre (f mondatrszek s bvtmnyek felismerse, jellse,
megnevezse),
- felkszlt az rsjelek helyes hasznlatra mondatvgen s az sszetett mondat tagmondatainak hatrn,
- kpes a koordinlt, de lnyegben nll irodalmi szvegrtelmezsre,
- alkalmas az elsajttott mfaji s stilisztikai fogalmak szvegben val felismersre s jelentseik
feltrsra,
- kpes rtelmezsnek s vlemnynek szabatos rsbeli s szbeli kifejezsre,
- kpes az irodalmi mformk s alakzatok, tmk, tartalmak tehetsghez mrt egyni alkalmazsra,
jraalkotsra, megformlsra, kreatv elkpzelseinek kifejtsre,
- jrtas az nll sztr- s lexikonhasznlatban, az interneten trtn ismeretszerzsben,
- felismeri s meghatrozza a tmegkommunikci fogalmt s jelentsgt,
- megklnbzteti s felismeri az sszetett mondatok fajtit, helyesen hasznlja a ktszavakat, felismeri a
tagmondatok hatrait,
- felismeri a szsszettelek fajtit, meghatrozza a szkpzs formit,
- nyelvtrtneti jrtassgra tesz szert,
- a helyesrsi szablyokat tudatosan alkalmazza,
- ismeretlen szveget nllan tud rtelmezni,
- felismeri az irodalmi mnemeket, meg tudja hatrozni a mfajokat.
A MEGVALSTS MDJA - TANTERVI UTASTS
A 8. osztlyos tanterv magban foglalja a Magyar nyelv s irodalom tantrgy oktatsnak cljait, operatv
feladatait, a trzs- s kiegszt ismeretanyagot, a tananyag rszterleteinek cljait s feladatait, illetve
rgzti a 8. osztly vgre elrend teljestmnyeket. A tananyag egy rsze magasabb szinten, bvebb
tartalommal s ms/jabb aspektusokbl megismtli az elz osztlyokban elsajttott irodalmi s nyelvtani
ismereteket. A nyelvtan anyagnak az egyszer mondatot s fajtit, a mondatrszeket, a szfajokat s a
hangokat feldolgoz rsze az tdikes, hatodikos s hetedikes tananyag ismtlst, az ismeretek
szintzist teszi lehetv. j ismeretanyag az sszetett mondat s fajti, az alrendelt s mellrendelt
mondatok, a tmegkommunikci, a szkpzs s a magyar nyelv eredett s rokonait trgyal tmakr.
Az sszetett mondatok tantsn bell az idzsnl lehetsgnk addik beszlni a szakdolgozatrl is, s
rviden ismertetni a szakdolgozat korszer kritriumait (jegyzkek, idzs, lbjegyzet, bibliogrfia stb.). A
tanulkat meg kell tantanunk a klnbz informcis forrsok (folyiratok, kziknyvek, lexikonok,
enciklopdik, sztrak stb.) hasznlatra s helyes, clnak megfelel idzsre (a forrsok megjellse).
A Tmegkommunikci cm tmakr clja a tjkozds az alapvet tmegkommunikcis mfajokban, a
tmegkommunikci szerepnek s hatsnak flismerse, a mdia nyelvnek megismerse. A dikok
elemezzenek s alkossanak tmegkommunikcis mfajokat szban s rsban, klntsk el a
tjkoztat s a vlemnyt kzl szvegmfajokat. Az anyanyelvi mveltsg fontos sszetevje a
tjkozottsg a nyelv s trsadalom viszonyrl, a magyar nyelv eredetrl, rokonairl, helyrl a vilg
nyelvei kztt. A nyelvtrtneti tmakr feldolgozsnl a dikok tjkozdjanak nyelvkzssgnk s
nyelvi rendszernk trtnetnek fontosabb peridusairl, figyeljk meg a korbbi vszzadokban rdott

szvegek nyelvllapott, s vessk ssze a mai nyelvllapottal (nyelvi llandsg s vltozs a szkincs
s a nyelvtani jelensgek szintjn).
A tanterv irodalmi anyaga trzs- s kiegszt/ajnlott tananyagra tagoldik. Mfaji sokflesg jellemzi. A
szveganyagban kortrs rk mvei is bekerltek. rtelmezskkel hozzuk kzelebb a kortrs irodalom
jeles alkotsait a dikokhoz, alaktsunk ki olyan befogadi magatartst nluk, hogy rt olvasiv vljanak
a mai irodalomnak, s a mvekkel prbeszdet kezdhessenek. Az irodalmi mvek elemzsnl
figyeltessk meg az eddig tanult s szmukra j klti kpeket, alakzatokat, a korszakjellemz
beszdmdokat, tr- s idmegjellseket, motvumokat, rmutathatunk a szvegkzi utalsokra,
kapocsolatokra (intertextualits, intermedialits), kezdemnyezznk beszlgetst, alaktsunk ki vitt. Az
ismeretterjeszt szvegek az egyetemes s magyar mveldstrtnettel teremtenek kapcsolatot, s
hozzjrulnak a tanulk alapmveltsgnek fejlesztshez. A npballada, mballada, dal feldolgozsa
alkalmat ad a npkltszetrl s a mkltszetrl tanultak ismtelsre s rendszerezsre. A dikoknak
ezen a fokon meg kell klnbztetnik a mnemeket s mfajokat a npkltszetben s az irodalomban,
ismernik kell az irodalmi mfajok sajtossgait, s alkalmazniuk sajt rsmveikben. Az irodalmi
tanulmnyok folyamn tjkozdjanak az emlkhelyekrl, klnsen a rgi s a lakhely irodalmi
vonatkozsairl. Tartsanak kiseladst egy-egy korstlusrl, rk, kltk plyakprl, magyarorszgi s
vajdasgi folyiratokrl, napilapokrl stb. (jrtassg az nll knyvtri munkban, az internet s ms
forrsok hasznlatban).
A szvegalkotsi kszsget klnbz szvegtpusokban s mfajokban fejlesszk. Az rsbeli feladatok
rn trtn megbeszlsekor hvjuk fel a dikok figyelmt a nyelvtrkon tanult szablyokra, a helyesrsi
s nyelvhelyessgi ismeretekre, a nyelvi elemek stlusrtkre, s figyeltessk meg azoknak a gyakorlati
alkalmazst. A dikok legyenek gyakorlottak a helyesrsi szablyzat hasznlatban.

RUMUNSKI JEZIK
LIMBA ROMN
Scopul activitii instructive n clasa a VIII-a este:
- recapitularea i sistematizarea noiunilor nsuite la limb i literatur n clasele anterioare;
- sesizarea textelor scrise n diferite stiluri;
- receptarea mesajului n comunicarea cotidian;
- nsuirea corect a exprimrii scrise i orale;
- dezvoltarea i mbogirea vocabularului cu expresii i cuvinte noi,
- dezvoltarea interesului fa de creaiile literare n limba romn,
- dezvoltarea creativitii prin activitile de atelier i activitile individuale,
- s formeze criterii pentru analiza i comentarea operelor literare potrivit vrstei.
Sarcini operative
La sfritul clasei a VIII-a elevii trebuie:
- s-i mbogeasc vocabularul cu cuvinte i expresii noi;
- s fac distincia dintre textele scrise n diferite stiluri;
- s nsueasc valorile stilistice ale unor cuvinte dintr-un text literar i nonliterar;
- s nsueasc raportul dintre propoziii n fraz;

- s deduc sensul neologismelor dintr-un mesaj ascultat;

- s foloseasc i aplice corect izvoarele de informaie (reviste, manuale, dicionare, enciclopedii, alte
medii);
- s fac distincia dintre formele de exprimare n limba romn literar i dialectal;
- s utilizeze corect limba romn literar n diferite situaii;
- s sistematizeze materia din toate domeniile prevzute de program;
- s aplice normele morfosintactice n comunicare - n propoziii i n fraze.
LITERATURA
Lectur colar
1. G. Cobuc: Nunta Zamfirei
2. Luc Besson: Artur i Cetatea Interzis (fragment)
3. I. L. Caragiale: O scrisoare pierdut
4. Liviu Rebreanu: Protii
5. Vasile Alecsandri: La gura sobei
6. M. Eminescu: Criasa din poveti
7. I. Slavici: Scormon
8. M. Sadoveanu: Ploaie la Nada florilor
9. Al. Mateevici: Limba noastr
10. Gr. Alexandrescu: Lupul moralist
11. Ion Blan: n pragul zilelor ce vin
12. Miroslav Anti: Toate culorile lumii
13. Jules Verne: Copiii cpitanului Grant, (fragment)
14. Lucian Blaga: Od simplisimei flori
15. Ion Agrbiceanu: Bunica Safta
16. Ion Creang: Mo Ion Roat i Unirea
17. Branko V. Radievi: Legend
18. Vasile Voiculescu: Noapte de martie
19. Literatura popular (oraii de nunt, bocete, colinde) variant a "Mioriei" - colind din Transilvania
20. Ionel Teodoreanu: ntr-o noapte de toamn

21. Literatura din Voivodina

22. Soacra rea - Balada popular romneasc
23. Baba Novak i knjazul Bogosav - cntec srbesc
Lectur
Mihail Sadoveanu: Baltagul
Agatha Christie: Zece negri mititei
Selecie din literatura universal
Selecie din literatura romn
Analiza textului
Formarea criteriilor corespunztoare pentru selectarea, valorificarea i analiza textelor literare. Stabilirea
contactului direct cu operele literare i descoperirea mijloacelor de limb i stil cu ajutorul crora sunt
realizate imaginile artistice. Pregtirea elevilor pentru analiza independent a operelor literare. Analiza
complet a operei literare. Dezvoltarea raportului critic asupra operelor literare. Aprecierea expresiilor
idiomatice, sensului propriu i figurat al cuvntului. Identificarea noiunilor de teorie literar. Identificarea
temelor i motivelor populare care stau la baza creaiilor literare.
Noiuni literare
Actualizarea noiunilor literare din anii precedeni.
Genuri i specii literare: Pastelul. Legenda. Balada cult. Schia. Povestirea. Nuvela. Comedia. Romanul.
Anecdota. Portretul (fizic i moral). Hiperbola. Antiteza. Metafora.
Stratul fonetic. Versificaia. Sintaxa poetic. Tropii i figurile de stil.
Piciorul metric. Rima. Versul liber.
Folclorul literar.
LIMBA
Originea limbii romne. Dialectele i subdialectele limbii romne. Graiurile. Limba vorbit i limba literar.
Vocabularul limbii romne. Structura etimologic a vocabularului - cuvinte motenite i mprumutate.
Inovaii lexicale. Procedeele interne de mbogire a vocabularului (actualizare).
Noiuni de fonetic (actualizare).
Prile de vorbire flexibile i neflexibile (actualizare), cu accentul pe verb - diatezele, modurile i timpurile
verbului.
Prile principale i secundare ale propoziiei (actualizare).
Raportul de coordonare n fraz (actualizare).
Raportul de subordonare. Propoziia regent i propoziia subordonat.
Propoziia subordonat completiv indirect.

Propoziiile circumstaniale de timp, mod i loc.

Propoziiile circumstaniale de cauz i scop.
Particularitile stilistice ale propoziiei. Stilurile funcionale i particularitile acestora. Analiza scrierilor n
diferite stiluri.
Noiuni de ortografie i ortoepie
Consolidarea materiei parcurse n anii precedeni.
Exerciii aplicative.
CULTURA EXPRIMRII
Exprimarea oral
Exprimarea gndurilor i propriilor atitudini n diferite situaii de comunicare zilnic.
Dezvoltarea atitudinii de empatie cultural i intercultural.
Identificarea valorilor etice i culturale ntr-un text dat i comentarii pe marginea lor.
nelegerea semnificaiei generale a mesajului oral i a ideilor exprimate.
Stabilirea legturii dintre mesajul unei opere literare i propria experien.
Receptarea textului literar i comentarea lui ca mijloc de dezvoltare a exprimrii orale.
Analiza oral a mijloacelor de limb i stil n textele literare.
mbogirea i nuanarea vocabularului elevilor pentru o comunicare mai diversificat i calitativ.
Stabilirea legturilor corecte dintre elementele unei uniti gramaticale (propoziie sau fraz), precum i
folosirea corect a categoriilor gramaticale specifice prilor de vorbire.
Determinarea sensului unor cuvinte i explicarea oral a semnificaiei acestora n diferite contexte.
Observarea diferenelor valorice dintre o oper artistic i nonartistic.
Discuii pe marginea unor cri citite, filme, emisiuni audiate i vizionate.
Exerciii de nsuire i definire a noiunilor - prin activiti n ateliere.
Exerciii de mbogire a vocabularului.
Exprimarea n scris
Exprimarea n scris a unui punct de vedere personal.
Folosirea corect i creativ a elementelor de comunicare n scris.
mbinarea diferitelor forme de expunere (povestire, descriere i dialog) n compunerile elevilor pe teme
libere i teme date.
Analiza textelor literare citite, rezumatul, caracterizarea personajelor.

Observarea mijloacelor de limb i stil n textele literare n versuri i proz.

Folosirea elementelor de vocabular necesare unei exprimri corecte i expresive.
Exersarea formelor de comunicare n scris ntr-unul din stilurile funcionale.
Identificarea diverselor efecte stilistice ntr-un text.
Recapitularea prin exerciii aplicative a materiei nvate n clasele precedente din domeniul morfologiei i
al sintaxei. Se va insista asupra sintaxei frazei.
Exerciii de identificare a noiunilor de teorie literar.
Exerciii pentru dezvoltarea creativitii elevilor.
Scrierea diferitelor texte folosind corect regulile ortografice i normele limbi romne literare.
Patru teme pentru acas i analiza lor la or.
Trei lucrri scrise (o or pentru scriere i o or pentru corectare).
MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI
Programa pentru Limba romn ca limb matern pentru clasa a VIII-a se realizeaz prin metode
tradiionale prezentate n forma unei succesiuni de etape clar delimitate.
n domeniul literaturii se propun urmtoarele activiti: recapitularea i sistematizarea noiunilor nsuite la
limb i literatur n clasele anterioare. Sesizarea textelor scrise n diferite stiluri. Dezvoltarea interesului
fa de creaiile literare n limba romn - dezvoltarea creativitii prin activitile de atelier i activitile
individuale. S formeze criterii pentru analiza i comentarea operelor literare potrivit vrstei. Identificarea
noiunilor de teorie literar. Redarea textelor epice. Abordarea poeziilor lirice. Abordarea operelor
dramatice. Asemnrile i deosebirile dintre operele lirice i epice.
n domeniul limbii se pune accent pe evaluarea posibilitilor de exprimare prin expresii i cuvinte noi n
vocabularul activ al elevilor i sesizarea sensului inovaiilor lexicale n funcie de context. Trebuie s
identifice sensul unui cuvnt necunoscut, s aplice regulile de ortografie n scris, s sesizeze abaterile de
la normele gramaticale ntr-un mesaj oral i scris, s cunoasc prile de vorbire flexibile i neflexibile.
Mesajul pe care elevul l va comunica n limba romn trebuie s fie bazat pe structurile lingvistice n
spiritul limbii romne, determinate de gndirea n aceast limb.
Cultura exprimrii orale i n scris are o importan deosebit deoarece reprezint baza unei comunicri
calitative. Din acest motiv n cursul activitii trebuie insistat asupra mbogirii fondului lexical, exprimarea
n mod original a propriilor idei i opinii. Stabilirea principalelor modaliti de nelegere i interpretare a
unor texte scrise n diverse situaii de comunicare cotidian - prin activiti n ateliere. Stabilirea valorilor
estetice i stilistice n toate tipurile de texte i de situaii de comunicare. Elevii trebuie s manifeste interes
pentru creaiile literare n limba romn literar, s utilizeze corect i eficient limba romn n diferite situaii
de comunicare i formarea deprinderilor de munc independent, astfel se dezvolt i creativitatea
acestora.

RUSINSKI JEZIK



,
,

 ;
;

; ;
;
, ,
, , .
:
-
,
-
,
- ,
-
, , , , ,
,
- ,
, , - .
:
- () , ,
,
- , ,
- - , ,
,
- ( ) ,
,
- , , ,
,
-
; ,
- , .

. . .

. . .

 . .
- : . : ,
, , , , ; . .
. ; ; .
.
. : , .
: , ;
( ) .
.
. ;
. . ,
; .
: , .
: , , .
: , , ,
. : .
. . .
. . . . .
. , , , , , ,
.
.

: , , ,
, .

. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. . ,

. , .
. ,
. . ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. , ,
. ,
. ,
. ,
. ,
. , ,
. ,

()
( , 10 . )

 , , , , .
() -
.
.
(, , , ).
.
. ,
.

.
.
.
( ) .

: , , , ,
, , , . , , , ,
. , , , , , , , , .


.
: , , ;
, , , , .
: , , ;
, , , ,
.
, , , .
,
. , , ,
.
, , .
, .
: . .
.
: , ,
(, , , , , , ).
: (-), (-), (-),
(-), (-), (-).


, ().
. (CV).
, , , .
. , , , .
. .
, , , .
.
( ).



. ,

,
.
, ,
, ,
.
,

.
,
,
, ,
. , ,
. , ,

,

, ,

. ,
,
.
.
.

,
, - .
.
,
. ,
, ,

.


, ,

.
,

.

.

,
.
, . ,

.
.

.

, . , ,
.
,
. .

SLOVAKI JEZIK
SLOVENSK JAZYK
Cie a lohy
Cieom vyuovania slovenskho jazyka a literatry je, aby iaci zvldli a poznali materinsk jazyk jednak
kvli posilneniu svojho jazykovho vedomia, jednak aby sa prostrednctvom jazyka dostali aj k prameom
slovenskej literatry a celkovej slovenskej kultry a vedy.
Pri vyuovan slovenskho jazyka sa v naich podmienkach mus prihliada nielen na vzah spisovnej
podoby slovenskho jazyka a naich nre, ale tie na vzah medzi slovenskm jazykom a srbskm
jazykom, ktor pouvame na mimoetnick dorozumievanie.
lohy vyuovania slovenskho jazyka s:
- vies iakov k poznvaniu jazyka ako truktrovanho a ucelenho systmu;
- rozvja komunikan schopnosti iakov, aby zskali kvalitn jazykov kompetenciu;
- pestova u iakov lsku k materinskmu jazyku a vedomie jazykovej prslunosti k istmu etniku, pocit
jazykovej prbuznosti a spolupatrinosti s inmi etnikami;
- prostrednctvom jazyka vies iakov k poznvaniu histrie a kultry vlastnho nroda a k zskavaniu inch
poznatkov;
- prehlbova estetick ctenie iakov;
- rozvja etick ctenie iakov;
- naui iakov uplatova zskan vedomosti v praxi.
SMY RONK

iastkov lohy:
- rozvja u iakov kladn postoj k slovenskmu spisovnmu jazyku ako nevyhnutnmu zkladu jazykovej
kultry a k nrodnmu jazyku ako dleitej zloke nrodnej kultry a histrie; s tm svis aj repektovanie
inch nrodnch jazykov;
- zopakova, aktualizova a zrove rozri poznatky o tom, o sa iaci nauili z jazyka v predchdzajcich
ronkoch;
- naui iakov vhodne, vstine a jazykovo sprvne sa vyjadrova v konkrtnych spoloenskch
komunikanch situcich t. j. so zreteom na funkciu (cie) prejavu a na adresta, a to v hovorench i
psanch prejavoch;
- tvori jazykov prejavy hovorov (benej komunikcie), administratvne, nun (odborn), rencke,
prpadne aj umeleck; informan, rozprvacie, opisn, vkladov a vahov;
- skvalitni reov kultru iakov a pravopisn sprvnos ich psomnch prejavov,
- vypestova zrunos a nvyk v pouvan vkladovch a synonymickch slovnkov, jazykovch prruiek a
rozlinch encyklopdi;
- rozvja estetick ctenie najm rozborom, hodnotenm, citovanm a vraznm prednesom textov
spisovateov a publicistov, sstavnou starostlivosou o estetiku vlastnho stneho a psomnho prejavu;
- interpretova a hodnoti jazykov prejavy a texty cudzie i vlastn, zaznamena a citova;
- odvodni vber jazykovch prostriedkov vo vlastnom prejave, argumentova;
- estetickm a vchovnm psobenm literatry formova charakter iakov: rozirova vedomosti a poznatky
iakov o ivote, uoch, prrode a spolonosti.
NPL UEBNCH OSNOV
JAZYK
Z dejn spisovnej sloveniny, slovensk jazykoveda.
Vvin slovenskho jazyka od trovcov po sasnos (s ukkami textov z jednotlivch obdob).
Slovenina ako nrodn jazyk a jeho podoby. Starostlivos o istotu spisovnej sloveniny zkladn normatvne diela. Prostriedky spisovnho jazyka a ich pouvanie.
Jazykov kultra
Jazykov kultra vo verejnom a skromnom styku. Problematika jazykovej kultry u ns (systematicky
poukazova na funkciu nreia a funkciu spisovnej sloveniny a na vplyv srbiny na sloveninu v
jednotlivch jazykovch rovinch). Pohotov, vhodn tylizcia krtkych informanch tvarov poda
naznaenej komunikatvnej situcie stne a psomne, telefonicky i v priamych dialgoch, napr. radn list,
ospravedlnenie, vyjadrenie sstrasti, blahoelanie, vzva; na nstenn noviny alebo do vysielania
kolskho rozhlasu at.
Lexikolgia
lenenie slovnej zsoby (slov: spisovn - nespisovn; domce - cudzie; bez citovho zafarbenia - s
citovm zafarbenm; zastaran - nov). Zmeny slovnej zsoby a spsoby jej obohacovania. Frazeolgia v
slovnej zsobe. Prevzat slov, ich pouvanie, vslovnos, skloovanie a pravopis. Lexiklne,
frazeologick, pravopisno-ortoepick cvienia. Prca s rozlinmi druhmi slovnkov.
tylistika

Funkn jazykov tly. Zkladn informcie o hovorovom, nunom, publicistickom, administratvnom,

renckom a umeleckom tle (rozbor ukok). tlotvorn initele. Slohov postupy a slohov tvary a
nre.
Systematizcia jazykovho uiva
(Vzhadom na to, e 8. ronk Z je zveren, treba da krtky a vstin prehad hlskovej, lexiklnej,
morfologickej a syntaktickej roviny).
Hlskoslovie - samohlsky (krtke, dlh), dvojhlsky, spoluhlsky (tvrd, mkk, obojak; znel,
neznel, neprov znel); rytmick krtenie
Tvaroslovie (morfolgia) - slovn druhy (delenie poda ohybnosti, vecnho vznamu a
vetnolenskej platnosti)
Podstatn men (gramatick kategrie, skloovanie). Prdavn men (skloovacie vzory, pravideln a
nepravideln stupovanie). Zmen (osobn, zvratn, ukazovacie, opytovacie, neurit; skloovanie).
slovky (skloovanie, pravopis radovch a nsobnch sloviek). Sloves (gramatick kategrie,
asovanie). Prslovky (odlenie prsloviek od ostatnch slovnch druhov). Predloky (predloky v
slovenskom a srbskom jazyku s drazom na rozdiely v pouvan predloiek rovnako znejcich v oboch
jazykoch). Spojky, astice, citoslovcia. Opakovanie a utvrdzovanie uiva z predchdzajcich ronkov. Zo
syntaxe pdov. tylistika pdov.
Skladba (syntax) - zkladn a rozvjacie vetn leny, vetn sklady, jednoduch veta, svetie (priraovacie
a podraovacie).
Pravopis
Systematizcia pravopisnch pouiek o psan y/ a i/. Prca s Pravidlami slovenskho pravopisu,
Slovnkom cudzch slov, Krtkym slovnkom slovenskho jazyka, Synonymickm slovnkom sloveniny (na
hodinch).
KULTRA VYJADROVANIA - SLOH
stne vyjadrovanie
Otvorenie a zver podujatia. Prhovor. Slvnostn prejav (prleitostn).
Vyjadrenie vlastnho nzoru (pokus o diskusiu), vyjadrenie neshlasu (pokus o polemiku), rieenie
konfliktnch situci.
Diskusia: vlastnosti tvorivej osobnosti, vzor v ivote mladho loveka.
Pokus o hodnotenie postavy z filmu alebo drmy na zklade fabuly a dialgov.
Samostatn vklad (na zklade zznamu/osnovy a dajov vyhadanch z rozlinch zdrojov (encyklopdie,
prruky a pod.).
vaha na aktulnu tmu (napr. tolerancia, sprvanie na verejnom mieste).
Kritick posudok filmu, knihy, televzneho vysielania a pod.
Reakcia na podnety: vyjadrenie obdivu, radosti, prekvapenia, pochvaly, pokarhania (simulovanie situci).
Pokus o charakterizciu jednotlivch tlov na zklade ukok (napr. umeleck tl analzou prve
spracvanej poviedky, resp. bsne).

Dopanie rozprvania o opisn a vahov prvky, dialgy, vntorn re postv, zvyovanie naptia
krtkymi a nedokonenmi vetami. Hadanie nmetov (konfliktov) v udalostiach vednho da:
prepracovanie strunej sprvy z tlae na umeleck rozprvanie at.
Kompozin a jazykov prostriedky dynamickho, ptavho rozprvania.
Psomn vyjadrovanie
Charakteristika postavy z literrneho diela.
Vzah medzi opisom a charakteristikou.
Druhy opisu: praktick (jednoduch); odborn, umeleck; statick, dynamick, opis s dejovm rmcom.
Odborn opis. Opis pracovnho postupu. Nladov (umeleck) opis.
Vah, konspekt, zostavovanie osnovy.
Praktick psomnosti: zpisnica, iados, ivotopis, pozvnka.
Ncvin a kontroln diktty.
Osem domcich slohovch prc a ich rozbor na hodine.
tyri kolsk slohov prce (psanie na jednej a rozbor s opravou na dvoch hodinch).
kolsk tanie
Pozia
P. O. Hviezdoslav: Hjnikova ena (ryvok)
Ivan Krasko: Topole a in bsne
Vojtech Mihlik: Hraky
Miroslav Vlek: Jesenn lska
Sergej Jesenin: List materi
Pao Bohu: Konopa
Jn Labth: Ke sa zapauj slnenice
Viera Benkov: Vber z diela
Vber zo srbskej a svetovej lyriky
Vber zo sasnej slovenskej lyriky
Slovensk populrna piese - vber
Prza
Janko Jesensk: Malomestsk rozprvky (ryvok)
Rudolf Jak: Nmestie svtej Albety (ryvok)

Frantiek Heko: erven vno (ryvok)

Margita Figuli: Tri gatanov kone (ryvok)
Milo Urban: iv bi (ryvok)
Jaroslava Blakov: Vber z diela
Klra Jarunkov: Jedin (ryvok)
A. P. echov: artk
Gustv Marall Petrovsk: Baronica
Jn ajak ml.: Zuzka Turanov (ryvok)
Pavel Gra: Przdniny v poli (ryvok)
Mria Kotvov - Jonov: Vber z diela
Vber zo slovenskej, srbskej a svetovej dievenskej przy
Vber zo slovenskej, srbskej a svetovej chlapenskej przy
Esej - vber zo slovenskej a svetovej tvorby
vaha - vber zo slovenskej tvorby
Report - vber zo slovenskej tvorby
Drma
Vber zo slovenskej a svetovej tvorby
Domce tanie
Klra Jarunkov: Jedin
Zo sasnej slovenskej pozie pre deti a mlde (vber)
Zo sasnej pozie vojvodinskch Slovkov (vber)
Kniha poda vonho vberu det
Literrna teria
Pozia
- reflexvna a spoloensk lyrika
- bostn pozia
- texty populrnej piesne
Prza:
- epick dielo

- lyrizovan prza
- poviedky a romny predstaviteov slovenskho realizmu
- dievensk romn
- vedecko-fantastick romn
- vaha
- report
Nun literatra:
- esej
- literatra faktu
- nun slovnk
Drma:
- tragdia, komdia
Literrnovedn pojmy
Umeleck literatra, nrodn literatra, svetov literatra.
Reflexvna lyrika, spoloensk lyrika.
Rm, ver, strofa, metafora, personifikcia, prirovnanie, epiteton.
POKYNY PRE REALIZCIU PROGRAMU
JAZYK
Gramatika
Vyuovanie gramatiky a pravopisu v 8. ronku m za cie umoni iakom komunikciu v stnej alebo
psomnej podobe, pouvajc spisovn slovensk jazyk. iak m pozna zkladn pravidl z oblasti
gramatiky. Systematizova uivo z predchdzajcich ronkov (morfolgia a syntax). Jazykov vyuovanie
m v porovnan s ostatnmi vyuovacmi predmetmi t osobitos a nronos, e osvojenie si kadho
poznatku mus by preukzan nielen zrunosou, ale aj nvykom v reovch innostiach.
Pravopis
Pravopis treba vdy nacviova s odvodnenm paralelne so spracovanm uiva z jazyka, pouvajc
literrne texty z uebnc, ako vchodiskov texty pre analzu pravopisnch javov. Treba prihliada na
psanie i, , y, po tvrdch, mkkch a obojakch spoluhlskach, na psanie koncoviek pri slovesnch
asoch, pri jednotlivch pdoch podstatnch mien, pri mnonom nominatve prdavnch mien a sloviek.
iakov treba nacviova psa sprvne interpunkn znamienka. Diktty odporame: ncvin: s
dopanm, s upozornenm, zrakov, sluchov a kontroln diktt. Odpora sa so iakmi diktty nacviova
s odvodovanm pravopisnch javov a len potom psa kontroln diktty. Diktty sa pu poda potreby.
Nemus s o svisl texty. Mu to by slov, slovn spojenia, samostatn vety. Kontroln diktty sa pu
po prebrat danho uiva, na ktor je diktt zameran.
LITERATRA

Odpora sa na druhej hodine spracovania textu ponknu iakom diferencovan lohy (poda stupov
zloitosti). Okrem uvedench textov meme ponka iakom texty poda vlastnho vberu z tanky,
detskch a mldenckych asopisov, novn, encyklopdi a inch foriem literatry, ktor im je vekove
primeran. Poskytn im zklady literrneho vzdelania, utvra ich estetick nzory a vkus, vies ich k
tomu, aby rozumeli a obbili si hodnoty pravej literrnej tvorby a aby mohli rozliova hodnoty (ozajstn)
literatry od tendennch a propaganch. Zrove ich podnecova k tomu, aby sa uili objavova a chpa
tematick a formlne prvky literrneho diela ako umeleckej vpovede spisovatea o niektorej (zobrazenej)
oblasti ivota. Na tomto zklade poznania literrneho diela sa predpoklad aj iakovo estetick prevanie
zobrazenej skutonosti. iaci sa postupne menia z "naivnch" itateov na itateov analytickch.
Literrne diela: p knh poda vberu uitea a iakov.
Prednesom troch a piatich bsn, kratch ryvkov z przy alebo drmy maj iaci vedie vyjadri
pochopenie obsahu a estetickej psobivosti textu.
KULTRA VYJADROVANIA
stne vyjadrovanie
U iakov v tomto veku treba pestova spisovn podobu slovenskho jazyka v stnom a v psomnom
prejave s drazom na plynulos prejavu, jasnos, sprvnu dikciu a meldiu viet. Vies ich k tomu, aby
dokzali samostatne skomponova prleitostn prhovor (prednes pripravenho i nepripravenho
renckeho tvaru) a jeho tn prispsobili posluchom a prleitosti a osvojili si pravidl verejnho
vystupovania. Od iakov sa oakva vrazn prednes bsne ako aj krtka reprodukcia jednoduchch
textov z tanky, detskej tlae, reprodukcia obsahu filmu, divadelnej hry, rozhlasovch alebo televznych
vysielan pre deti tohto veku - poda osnovy. Jazykov didaktick hry treba pouva vo funkcii
zveaovania slovnej zsoby a skvalitovania stnej a psomnej komunikcie iakov. Treba dba na
spisovn vslovnos, slovn zsobu prehlbova vysvetlenm vznamu novch slov a slovnch spojen, ako
aj s vznamom slov v srbskom jazyku. Dopanie rozprvania o opisn a vahov prvky, dialgy, vntorn
re postv, zvyovanie naptia krtkymi a nedokonenmi vetami. Hadanie nmetov (konfliktov) v
udalostiach vednho da: prepracovanie strunej sprvy z tlae na umeleck rozprvanie at.
Dramatizcia
V oblasti dramatizcie textu je predvdan striedav reprodukovanie textu so zreteom na intonciu vety,
uvdzanie pohybu v priestore. V dramatickch dielach (v dramatickom nri) maj pochopi a zvldnu
pomer textu a prednesu, hodnotia kompozciu, dej, postavy, charaktery, dialgy, monolgy, konflikt.
Druhy filmu: hran, dokumentrny, animovan (kreslen, bbkov). Literrny scenr, technick scenr. Film
ako syntetick umenie. Filmov adaptcia literrnej predlohy. Ria vo filmovom a dramatickom umen.
pecifick vrazov prostriedky filmovho a dramatickho umenia.
Formy spoloenskho styku
S cieom pestova vchovn aspekt vzdelvania v kole treba da draz na zkladn etick normy, ktor s
ujat v naom spoloenskom systme. iakom treba pravidelne tlmoi ujat frzy a slovn spojenia a
pestova u nich spoloensky prijaten formu komunikcie a kdex sprvania.
tanie
V prvom rade treba v tomto veku iakov ui sprvne, s porozumenm ta. iak m vedie plynule ta
prozaick text. Tempo tania mus by podobn hovorovej rei. Mus ma schopnos rozliova v textoch
dleit veci od menej dleitch. M vedie reprodukova pretan text vlastnmi slovami. Mus ma
schopnos vytvori si vlastn nzor a postoj k pretanmu dielu, k postavm a situcim a hodnoti ho na
zklade vlastnch a itateskch sksenost. Pri zreprodukovan bsne alebo przy uplatuje doteraz
uren teoretick vedomosti. M spozna a chpa kompozin ucelenos diela. Pri tan novch textov
mus spozna doteraz spracovan literrnoteoretick poznatky. iaci si upevuj dosia osvojen itatesk
zrunosti na nronejch umeleckch textoch.

Psomn vyjadrovanie
Aj v tomto veku sa db na dodriavanie vetkch znakov psania s iastonm formovanm vlastnho
itatenho rukopisu u iakov, s prihliadnutm na pravopis. Od iakov treba iada dodriavanie formy pri
psan (vod, hlavn as, zver). kolsk slohov prce sa mu robi poda danej osnovy, ale aj po
rozbore a spolonej analze, ako m prca vyzera a o m obsahova. iak vie samostatne zostavova
strun dejov osnovu z pretanch diel, pritom pouva bsnick vrazy a prostriedky. Mus by schopn
pokraova, doplni, prpadne pozmeni, skrti alebo rozri pout text. Z pomocnch knh a uebnc ako
aj z inch zdrojov zhromadi materily na dan tmu (odpove, rieenie loh v skupine ap.). Odpora sa
analza smich domcich slohovch prc na hodine a tyroch kolskch slohovch prc - psanie na jednej
hodine a oprava a rozbor na dvoch hodinch (so zreteom na pravopis). Tak prce si vyaduj jednu
alebo dve hodiny prpravy: stnu a psomn. V referte m vedie vyjadrova svoje city, mylienky, ktor v
om vyvolala pretan kniha. Samostatne hovori o zvltnostiach epickch diel, o kompozcii
dramatickch diel a v referte o lyrickch nroch pouva m viac cittov. Tie doke samostatne
vysvetli odlinosti alebo podobnosti medzi literrnymi textami.

HRVATSKI JEZIK
HRVATSKI JEZIK
Cilj i zadatci:
- Razvijanje zakljuivanje,
- Razvijanje kriterijuma za samostalnu analizu,
- Usavravanje tehnike brzog itanja u sebi sa razumijevanjem,
- Usvajanje pravila abc norme knjievnog jezika,
- Usustavljanje gradiva iz svih podruja,
- Usavravanje izraajnog itanja i razvijanje linog tona,
- Osnovni pojmovi o stilu i tampi,
- Funkcionalni pojmovi - zadatci, refleksija, momorija, racijonalno, samokritinost, samoinicijativnost,
- Jezik kao sredstvo komunikacije: tokavsko narjeje, knjievni jezik i lokalni govori, kajkavsko i akavsko
narjeje,
- Osposobljavanje uenike za uporabu hrvatskoga standardnoga jezika u svim tekstovnim vrstama,
funkcionalnim stilovima i sredstvima priopavanja.
OSMI RAZRED
(4 sata tjedno, 136 sati godinje)
Operativne zadae:
Uenici trebaju:
- biti osposobljeni za samostalno itanje, razumijevanje i tumaenje knjievnih tekstova
- biti osposobljeni za jezino izraavanje i stvaranje
- spoznati povijest hrvatskoga jezika od prvih pisanih spomenika i njegovu ulogu u razvoju i njegovu ulogu
u odranju nacionalne samobitnosti

- razvijati svijet o pripadnosti hrvatskoj nacionalnoj zajednici

- usvojiti naviku aktivnog sluanja i razvijati opu kulturu govorenja
- stei sposobnost pisanja svih vrsta tekstova na temelju pravopisnih normi
- stei sposobnost samostalnog itanja, tumaenja i vrednovanja knjievnih djela
- razvijati umijee svrhovite uporabe Interneta u nastavi hrvatskoga jezika
SADRAJI PROGRAMA
JEZIK
- Tvorba rijei: Naini tvorbe rijei: izvoenjem, umanjenice, uveanice, odmilice
- Imenice: Mjesne imenice, mislene imenice, glagolske i zbirne imenice
- Pridjevi koji znae slinost, opskrbljenost i obilje
- Tvorba rijei prefiksacijom
- Tvorba glagola
- Novotvorenice
- Sastavljno i rastavljeno pisanje rijei
- Reenica
- Red rijei u reenici
- Sronost
- Viestruko sloena reenica
- Reenini i prvopisni znakovi
JEZINO STVARALATVO
- Uporaba funkcionalnih stilova
- Rije u sredstvima priopavanja
- Predavanje
- Zamolba, zahtjev, prijava
- Narjeja hrvatskog jezika
- tokavsko narjeje
- akavsko narjeje
- Kajkavsko narjeje
RIJE

- Rijei iz drugih jezika

- argonizmi i vulgarizmi
GLAS
- Glas i slog
- Glasovne promjene (sve osim palatalizacije, sibilarizacije i jotacije)
- Naglasak
- Povijest hrvatskog jezika
- Hrvatski jezik od Baanske ploe do danas
- Hrvatski jezik u 19. i 20. stoljeu
- Bartol Kai i etiri stoljea hrvatskog jezikoslovlja
LEKTIRA
1. Ivo Andri: Pripovjetke (Djeca, Prozor)
2. Slavko Kolar: Breza i druge pripovjetke
3. Dragutin Tadijanovi: Srebrne svirale
4. August enoa: Branka
5. Eugen Kumii: zaueni svatovi
6. Silvij esto Stipani: Vanda
7. Miroslav Krlea: Novele
8. Dinko imunovi: Izbor iz djela (Duga, Alkar, Muljika)
9. Sunana krinjari: Ulica predoka i druga proza
10. Antun Gustav Mato: Izbor iz djela
11. Ivan Goran Kovai: Sedam zvonara majke Marije
KNJIEVNOST
- Silvije Strahimir Kranjevi: Moj dom
- Vesna Parun: Konjanik
- I. Mamui: Smrt Smail-age engia - Nonik
- A. enoa: Prosjak Luka
- J. Katelon: Svijetli u travi
- I. Cankar: alica kave

- B. Stankovi: Uvela rua

- D. Cesari: Slap
- A. B. imi: Opomena
- Vinja Stahuljak: Osvetnik
- Narodna: Smrt Senjanina Ive
MEDIJSKA KULTURA
- Dokumentarni film (O Sinju - Alka)
- Igrani film (po izboru)
IZBORNI SADRAJI
- Popridjevljeni glagolski prilozi
- Tvorba rijei - osnovni pojmovi i tvorbeni naini
- Tvorenje novih rijei prijenosom znaenja
- Tvorenje novih rijei preobrazbom
- Novotvorenice
- Rijei iz stranih jezika
- Ne mogu se sve strane rijei prevesti na hrvatski. Ili ipak mogu?
- Obiljeen red rijei i govorna sredstva
- Prilone oznake uzroka i namjere
- Uzrona i namjerna reenica
- Slinosti i razlike izmeu reenica s veznicima da i kako
- Najvanije gramatike, pravopisi, rjenici i asopisi
- filoloke kole
- tokavsko, kajkavsko i akavsko narjeje
- Prouavanje govora materinskoga narjeja i dijalekta
- Knjievnoumjetniki stil
- Znanstveni stil
- Popularno-znanstveni stil
- Vrste intervjua
- Moj prvi intervju

- Humoristiko pripovijedanje
- Pisanje putopisa
- Pisanje scenarija i knjige snimanja
- Osvrt (esej)
- Nacionalni i umjetniki epovi
- Stari pisci hrvatski prema naelu zaviajnosti
- Povijest filma
- Filmski trik
- Filmska montaa

NAINI OSTVARIVANJA PROGRAMA

Jezik je jedan od najopsenijih predmeta, a ujedno i osnovno sredstvo sporazumijevanja pa je stoga vrlo
bitno ovladavanje ovim predmetom kako bi se to uspjenije ovladalo svim nastavnim predmetima.
Predmet se ostvaruje u nastavnim podrujima: hrvatskom jeziku, knjievnosti i jezinom izraavanju.
Sadraji i zadae svih nastavnih podruja meusobno se proimaju i dopunjuju prema naelu
unutarpredmetnog povezivanja, a prema naelu meupredmetnog povezivanja povezuju se s ostalim
nastavnim predmetima.
Hrvatski jezik
U nastavnom podruju hrvatski jezik pouavaju se sadraji rjenika, gramatike, pravopisa i pravogovora.
Uenici se osposobljavaju za samostalnu uporabu glasovnoga i pisanoga sustava hrvatskoga jezika. Uei
gramatiku uenici razvijaju sposobnost apstraktnog miljenja i logikog zakljuivanja. Uvjebavajui
pravilno pisanje, razvijaju osjeaj za tonost i urednost.
Knjievnost
U nastavnome podruju knjievnost razvijaju se literarne i jezine sposobnosti. Uenici sudjeluju u kolskim
interpretacijama reprezentativnih knjievnih tekstova razliitih vrsta i tema. Razvijaju osjetljivost za
knjievnu rije, za njezine vrijednosti u ivotu ovjeka i za trajne ljudske vrijednosti. Za samostalan rad kod
kue preporuuje se razvijanje uenikova stvaralatva u jezinome izraavanju.
Uenici se osposobljavaju za samostalno itanje knjievne lektire, za prosudbu i vrjednovanje proitanih
djela. U nastavi se treba koristiti razliitim metodama rada, primjerice: metodom itanja, metodom
razgovora, metodom pisanja, metodom samostalnog rada na tekstu ili inserta, metodom obrade teme iz
razliitih perspektiva, metodom pisanja sastavaka na temelju zadanih pojmova...
Jezino izraavanje
Temeljna je zadaa jezinog izraavanja razvijati uenikovu komunikacijsku sposobnost u svim
funkcionalnim stilovima, uenikove jezine sposobnosti u govorenju i pisanju te njegovo jezino
stvaralatvo. Nastava jezinog izraavanja upuuje uenika na kvalitetnu komunikaciju, u kojoj e potivati
pravila kulturnog razgovora, te mu omoguuje spoznaju da je sloboda govora osnovno ljudsko pravo svake
osobe. Uenike treba osposobiti u podrujima govorenja, sluanja, itanja i pisanja. Nastava izraavanja
uglavnom se obrauje u sklopu sadraja nastave jezika i knjievnosti. Tako se ostvaruje korelacija unutar
svih nastavnih podruja unutar predmeta.

U izvedbi nastavnik rabi razliite metode i oblike rada, kao to su: analiza kljunih pojmova, inkvine
(saimanje), komparativna tablica, metoda pisanja "za sebe", oluja mozgova, pouavanje u koracima,
itanje sa zadatkom biljeenja citata, pisanje dvostrukog dnevnika, rad u skupinama na ispravljanju jezinih
pogreaka, semantika mapa (grozd), "T" tablica, reciprono uenje, obilazak galerije, stvaralaka
diskusija, vrijednosna os i dr.

SRPSKI KAO NEMATERNJI JEZIK

(2 asa nedeljno, 68 asova godinje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave srpskog jezika jeste da se osigura da svi uenici steknu bazinu jeziku pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuih Standarda obrazovnih postignua, da se osposobe da reavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloe svoje miljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uenje i zainteresovanost za predmetne sadraje, kao i da produktivno
ovladaju srpskim jezikom u okviru predviene jezike i leksike grae, da upoznaju elemente kulture
naroda koji govore tim jezikom i osposobe se za sporazumevanje, druenje i zbliavanje sa pripadnicima
veinskog naroda i drugih nacionalnosti.
Zadaci nastave srpskog jezika jesu da uenici:
- produktivno ovladaju govornim jezikom u okviru osnovnih jezikih struktura i renika od oko 2000/30001
frekventnih rei i izraza;
- razumeju sagovornika i usmena izlaganja o temama iz svakodnevnog ivota;
- usvajaju pravilan izgovor i intonaciju pri usmenom izraavanju i itanju;
- osposobljavaju se za razgovor o temama iz svakodnevnog ivota;
- savladaju dva srpska pisma i osnove pravopisa radi korektnog pismenog izraavanja u granicama
usvojenih jezikih struktura i leksike;
- upoznaju elementarne zakonitosti srpskog jezika;
- razumeju tekstove razliitog anra u okviru predviene tematike;
- upoznaju se sa osnovnim karakteristikama kulture naroda iji jezik ue;
- stiu navike samostalnog korienja renika i jezikih prirunika i osposobe se za informisanje,
obrazovanje i samoobrazovanje na srpskom jeziku;
- razviju interesovanja i motivaciju za uenje srpskog jezika i tako steknu veu komunikativnu kompetenciju
i sposobnost razmiljanja na njemu.
Operativni zadaci
Uenici treba da:
- stiu jeziku i komunikativnu kompetenciju usvajanjem novih znanja o srpskom jeziku putem nastave
gramatike i bogaenjem renika od oko 250/400 novih rei i izraza;
- razumeju na sluh novi tekst u okviru tematike;
- koriguju greke koje se javljaju na svim jezikim nivoima;

- samostalno itaju due tekstove, u odnosu na prethodni razred, razliitog anra sa upoznavanjem
kulturnog konteksta;
- dalje se osposobljavaju za analizu teksta;
- dalje se osposobljavaju za sadrajnu i estetsku analizu teksta;
- osposobe se za korektno pismeno izraavanje u okviru jezike i leksike grae;
- osposobe se da koriste jezike prirunike i renike.

SADRAJI PROGRAMA
TEMATIKA
kola: mogunosti daljeg kolovanja; srednje obrazovanje, vie i visoke kole.
Iz ivota mladih: razne akcije; logorovanje; lina interesovanja mladih; takmienja, smotre, festivali;
oblaenje mladih; bolesti zavisnosti i mladi; posete galeriji slika, nauna fantastika.
Drutvo i priroda: aktuelne teme; iz nacionalne istorije Srba; znaajni dogaaji iz istorije srpske kulture;
znaajne kulturne institucije: biblioteke, Matica srpska; prirodne lepote nae zemlje.
Komunikativne funkcije: slaganje ili neslaganje sa miljenjem sagovornika, izraavanje tolerantnog stava
prema sagovorniku, odobravanje neijeg postupka, prigovor; izraavanje uverenosti, neuverenosti, davanje
prednosti, saveta, ocene; iskazivanje simpatije, obeanja, izraavanje oseaja i oseanja, opratanje.
GRAMATIKA
Glagoli. Glagolski vid (svreni i nesvreni, najei prefiksi i sufiksi u tvorbi glagola i njihova uloga u
promeni glagolskog vida. Prozodijske i glasovne alternacije u promeni glagolskog vida; glagolski rod prelazni i neprelazni glagoli, povratni glagoli).
Pregled obrazaca promene glagolskih oblika: lini i bezlini glagolski oblici (infinitiv, glagolski pridevi).
Tvorba glagolskih priloga (Ukazivati na pratee glasovne i prozodijske promene).
Osnovno znaenje prezenta, perfekta, futura I, futura II, potencijala, imperativa i infinitiva. Upotreba
glagolskih priloga.
Upotreba rei se (Povratni glagoli).
Sloena reenica: nezavisna sloena reenica; zavisno-sloena reenica (objekatska, atributska, nainska,
namerna, vremenska, mesna, uzrona, pogodbena).
Red rei u reenici. Redosled reenica u sloenoj reenici.
PRAVOPIS
Sistematizacija pravopisnih pravila usvojenih u prethodnim razredima uz isticanje razliitih ortografskih
reenja koja se primenjuju u maternjem jeziku i u nematernjem.
GOVORNE VEBE
Prepriavanje sluanog teksta, iznoenje linog stava u vezi sa proitanim tekstom.
Razgovori: na datu temu, o samostalno proitanom tekstu, o pozorinoj predstavi i dr.
Analiza tekstova. Knjievno - estetska analiza tekstova.

Analiza uenikih izlaganja.

PISMENE VEBE
Kao i u prethodnim razredima.
Pisanje podsetnika za voenje sastanka i uee u diskusiji.
Dva pismena zadatka u toku kolske godine.
ITANJE
itanje duih tekstova u odnosu na prethodni razred, razliitog anra sa upoznavanjem kulturnog
konteksta.
Napomena: Nastavnik slobodno bira knjievne i druge tekstove za sva podruja programa, izuzev za
podruje Lektira.
LEKTIRA
Narodna pesma: Srpska djevojka
Izbor iz narodne lirske poezije
Jovan Jovanovi Zmaj: ulii (izbor)
Desanka Maksimovi: Proletnja pesma
Vasko Popa: Oiju tvojih da nije
Vuk Stefanovi Karadi: Srpski rjenik (izbor); O narodnim pevaima
Narodna pripovetka: Nemuti jezik
Laza Lazarevi: Sve e to narod pozlatiti
Petar Koi: Kroz meavu
Ivo Andri: Most na epi, izbor pripovedaka o deci
Branislav Nui: Sumnjivo lice
Izbor iz enciklopedija i asopisa za decu i omladinu.
Obavezan je izbor najmanje pet dela za obradu.
NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA
Program sadri: cilj, vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadatke, tematiku sa osnovnim oblicima
komunikacije, jeziku materiju, govorne vebe, itanje (od II razreda). Svi elementi programa su
meusobno povezani i tako ih treba realizovati.
Zadaci nastave sadre: opte zahteve koji se odnose na kvalitet znanja, posebne zahteve za razvijanje i
sticanje jezikih umenja i vaspitne zadatke. Svi delovi programa su u skladu sa zadacima nastave i treba
da doprinesu njihovoj realizaciji.
Operativnim zadacima formulisani su zahtevi u pogledu obima programske grae koju uenici treba da
savladaju u svakom razredu.

Tematika je data po razredima sa temama i situacijama u kojima se usvaja jezik. Ona sadri nekoliko
tematskih oblasti: kola, porodica i dom, blie i ire okruenje, priroda i drutvo, aktuelne teme,
slobodno vreme uenika, iz ivota mladih i dr. Tematika je data okvirno da bi u izvesnoj meri
usmeravala nastavnike i pisce udbenika prilikom izbora najfrekventnije leksike u okviru datih podruja.
Uz tematiku su date forme ophoenja (pozdravljanje, obraanje, predstavljanje, molba, zahvaljivanje),
poev od najjednostavnijih do sloenijih, koje su potrebne za uenje autentinog jezika, odnosno,
ostvarivanje prirodne komunikacije.
Jezika materija data je u vidu reeninih modela koji su konkretizovani. U njima je izdvojena ona jezika
materija koja pokriva vei deo govornog jezika. Ona je kumulativna jer se nova graa uvek naslanja na
prethodnu. Jeziki modeli se iz razreda u razred iskazuju drugim jezikim i leksikim sredstvima.
Jednostavni iskazi postepeno se ire i meusobno kombinuju.
U odeljku Gramatika izdvojena je jezika graa koja je u funkciji breg savladavanja jezika na
produktivnom nivou. U gramatici se polo od sintakse, zatim morfologije da bi u zavrnim razredima (VII i
VIII) dolo do sistematizacije znanja o jezikom sistemu.
Pravopis sadri one pravopisne norme koje se, manje ili vie, razlikuju od onih u pravopisu maternjeg
jezika uenika.
U programu je dat i proireni deo koji se prevashodno tie sadraja u odeljku Jezika materija, a u
zavisnosti od karakteristika pojedinih kategorija. Za njegovu realizaciju u celini ili fragmentarno, opredeljuju
se kole na predlog predmetnog nastavnika. Obim realizacije ovog dela programa moe da varira od kole
do kole, od generacije do generacije, od odeljenja u istoj koli, u zavisnosti od nivoa predznanja uenika
na koji utie:
- nacionalni sastav sredine u kojoj uenici ive,
- srodnost nematernjeg jezika i jezika uenika,
- uslovi rada u koli i dr.
Organizacija vaspitno-obrazovnog rada
U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika teite rada prenosi se na uenika: on aktivno uestvuje u radu,
postaje subjekt nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stie i razvija jezika umenja, da usvaja
jezik i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji.
Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadrinu rada, leksiku, nastavne metode,
oblike rada, tipove i broj vebi itd.), koordinira radom uenika da bi se to uspenije ostvarivali postavljeni
zadaci.
Nastava mora biti postavljena tako da se svakom ueniku omogui to ee verbalne aktivnosti jer se
samo govorenjem moe produktivno ovladati jezikom. Neobino je vano da se potuje princip
individualizacije u radu, s obzirom na to da je znanje jezika veoma heterogeno i meu uenicima jednog
odeljenja.
Program je jedinstven za sve nacionalnosti. To, meutim, ne znai da pri njegovom ostvarivanju nastavnik
ne treba da vodi rauna o odnosu srpskog jezika i jezika uenika. Mada ne uvek, tekoe e biti vee
ukoliko su i strukturne razlike izmeu dva jezika vee. Poeljno je da nastavnik poznaje strukturu jezika
uenika, kako bi teite rada (intenzivnijim vebama) usmerio na one elemente koji ne postoje u jeziku
uenika, a pri ijem usvajanju uenici najvie gree. Naime, pri uenju srpskog jezika javlja se interferencija
maternjeg jezika jer formirani mehanizam maternjeg jezika uenika "tei da gotovo neprimetno naturi
ablone akcenta, izgovora i reenine strukture svojstvene maternjem jeziku ukorenjene jo u najranijem
detinjstvu". Da bi se uticaj maternjeg jezika iskljuio, nastava srpskog jezika organizuje se bez uea
maternjeg jezika, direktnom metodom, to znai da je jezik komunikacije na asovima srpski.

U realizaciji svih zadataka nastavnik treba maksimalno da motivie uenike koristei odgovarajua AV nastavna sredstva, kompakt - diskove, magnetofonske trake i kasete, aplikacije za flanelograf, ilustracije u
udbeniku, slajdove, dija - film, film, slike, fotografije, grafofolije, slojevite folije, TV - emisije i dr. Nastavnik
mora podsticati uenike da se i oni angauju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se
obrauje (razglednice, keirane slike, lanci iz dnevne i nedeljne tampe i sl.).
Nastavu nematernjeg jezika treba povezivati sa nastavom jezika uenika, poznavanjem prirode i drutva,
istorije, geografije, muzike i likovne kulture, tehnikog obrazovanja i drugih nastavnih predmeta.
Uspostavljanje korelacije meu ovim predmetima neophodno je jer omoguuje ostvarivanje obostrano
efikasnijih rezultata. Nastavnik, naravno, mora voditi rauna o tome da nove pojmove uenik najpre treba
da usvoji u nastavi predmeta na svom maternjem jeziku.
Nastavni program od I do VIII razreda ini celinu, ali se u njemu mogu izdvojiti tri etape: I - II, III - VI, VII VIII razred. Svaka etapa ima svoje specifinosti.
I etapa (I i II razred)
Pristup u nastavi ovog predmeta je u osnovi oralan. Uenici usvajaju osnovne fonetsko - fonoloke odlike
jezika, artikulaciju novih glasova, akcenat - mesto, kvalitet i kvantitet akcenta, ritam i intonaciju izjavne,
upitne i odrine reenice, osnovne reenine strukture i osnovni reenini fond od oko 500 do 600 (u
zavisnosti od realizacije i proirenog dela programa) leksikih jedinica u okviru predviene tematike;
osposobljavaju se da razumeju na sluh jednostavne iskaze: da korektno i osmiljeno reaguju na
imperativne iskaze i pitanja, osposobljavaju se za korienje i variranje usvojenih struktura i leksike u
kraim dijalozima vezanim za poznatu situaciju, za samostalno opisivanje slika i situacija na osnovu
usvojenih elemenata i da usvoje i pravilno upotrebljavaju najosnovnije oblike komunikacije predviene
programom. Nastavnik mora podsticati uenike da se spontano stvaraju to prirodnije situacije u uionici
koje se tematski uklapaju u predviene sadraje, a koje e biti podsticajne za njihovo verbalno ukljuivanje.
U II etapi (III-VI razred) nastavlja se rad na razvijanju govornih sposobnosti uenika: savladavaju se
elementi izgovora, jeziki modeli, koji se proiruju novim elementima, kombinuju se i variraju i nova leksika
(900/1600 leksikih jedinica); koriguju se greke na svim jezikim nivoima; razvijaju se jo dva jezika
umenja - itanje i pisanje (prvo pismo, iji se grafemi manje razlikuju od grafema maternjeg jezika uenika,
usvaja se u III razredu, a drugo se usvaja u IV razredu); stiu se jezika znanja (gramatika od IV razreda)
koja su u funkciji breg savladavanja jezika, odnosno u funkciji sticanja jezike kompetencije; uenici se
osposobljavaju da koriste usvojene jezike modele i leksiku u duoj dijalokoj i monolokoj formi u odnosu
na prethodnu etapu; osposobljavaju se za pismeno izraavanje, da razumeju na sluh komplikovanije
jezike iskaze u skladu sa zahtevima programa, da usvoje i pravilno koriste komunikativne funkcije,
osposobljavaju se za samostalno itanje lektire (od V razreda), upoznaju se sa elementima kulture naroda
koji govore srpski, upoznaju se sa najfrekventnijim sufiksima i pravopisnim normama srpskog jezika (od V
razreda).
Trea etapa (VII i VIII razred) je zavrna za uenike koji ne produuju kolovanje, ali je istovremeno i
osnova za uspeno izuavanje jezika u okviru srednje kole. U ovoj etapi treba da se formiraju
komunikativne sposobnosti uenika. U tom cilju nastavlja se rad na sticanju jezike i komunikativne
kompetencije uenika, usvajaju se komplikovaniji jeziki modeli (VII razred), sistematizuje se jezika graa i
uporeuje sa maternjim jezikom uenika, intenzivnije se koriguju greke intralingvalnog (u okviru istog
jezikog sistema) i interlingvalnog karaktera (pod uticajem jezika uenika), usvaja se nova leksika i
frazeoloki izrazi karakteristini za srpski jezik; razvija se pismeno izraavanje uenika, osposobljava se za
analizu teksta i sistematizuje se pravopisna graa (VIII).
Uvebavanje jezikih modela. Da bi se uenici osposobili za pravilnu komunikaciju potrebno je da
savladaju predviene jezike modele. Uenik treba da prepozna zvunu sliku predoenog iskaza koji
ilustruje jeziki model, da ga razume, imitira, reprodukuje, da ga dugotrajnim raznovrsnim vebama sa
razliitim sadrajem automatizuje. Nakon automatizacije jezikog modela, uenik e moi samostalno da
sastavi sopstvene iskaze, odnosno u normalnom govornom tempu moi e da gradi analogne strukture sa
novim konkretnim sadrajem, stei e komunikativnu kompetenciju, to je i cilj uenja jezika.
Proces uvebavanja jezikih modela treba sprovoditi planski uz dosledno potovanje principa postupnosti.
Jeziki modeli se najpre uvebavaju u istom obliku jer uenici treba da usvoje osnovne modele u okviru
ogranienog vokabulara.

Modeli se usvajaju na poznatoj leksici. U odreeni jeziki model unosi se samo jedan novi elemenat jer bi
istovremeno unoenje dva nepoznata elementa (npr. futur glagola i namenu iskazanu dativom imenice i
zamenice) stvaralo nepotrebne tekoe i usporilo bi usvajanje odreenog jezikog modela. Kasnije se
jeziki modeli proiruju, kombinuju i uvode se u rad novi, sloeniji.
Ilustrovaemo to na jezikom modelu imenovanje predmeta i bia. Na primer, u obrascu Petar je uenik,
koji je jedan od konkretnih realizacija navedenog modela, moe se predikativ uenik zameniti drugom
imenicom u nominativu - deak, mladi, fudbaler, stolar i sl., ve prema stvarnoj situaciji. U normalnom
iskazu te vrste akcenat je na predikativu, jer se njime otkriva ono to je novo, njime se imenuje lice, a to
znai da subjekt i glagolska kopula moraju biti poznati uenicima od ranije da bi shvatili ovu konstataciju,
odnosno da bi shvatili informaciju u celini. U praktinom radu predikativ e se veoma esto menjati, jer se
na poetnom stupnju uenja veoma esto vri imenovanje bia i predmeta kad god je potrebno savladati
neku novu imenicu (npr. Ovo je stolica, ovo je knjiga, a to je olovka i sl.).
Ako se u tom jezikom modelu eli savladati nova (leksiki i morfoloki) kopula, subjekt i predikativ treba da
su poznati, npr.:
je bio,
e biti
... Petar eli postati uenik,
mora biti.
Subjekat je takoe promenljiv elemenat u obrascu. Mesto imena Petar moe se upotrebiti svako drugo ime
ili zamenica u nominativu, ve prema objektivnoj situaciji. Ako subjekt u obrascu promeni rod, po pravilu
menja rod i predikativ i zato ovaj obrazac moe posluiti ne samo za uvebavanje novih imenica, zamenica
i pomonih glagola, nego i za uvebavanje slaganja rodova.
Neposredni cilj uvebavanja ovog obrasca jeste usvajanje novih rei (imenica, pomoni glagol) i novih
oblika (prezent, perfekt i futur pomonih glagola) i nekih glagolskih konstrukcija u slubi glagolske kopule
(eli postati, mora biti, hoe da bude i sl.).
Konani cilj uvebavanja ovog obrasca jeste da uenici steknu sposobnosti da u novoj govornoj situaciji od
novih rei stvore iskaz analogan uvebanom obrascu.
Kad god se pojavi potreba da se imenuje neko bie ili predmet, uenici e automatski aktivirati u svesti
jeziki model imenovanja predmeta i bia, koji se moe izraziti formulom S = P, gde je P glagolska kopula +
imenica dakle uslovnom formulom.
S = P / = k + im.
Subjekt, kopula i predikativ su obavezni elementi ovog jezikog modela. Oni moraju biti iskazani da bi iskaz
bio potpun.
Ali ovakav iskaz moe imati i neobavezne elemente, npr. atribut. Poto se u obrascu mogu javiti dve
imenice, obe mogu imati atribut ili ak svaka i po vie atributa. Tako se poetni obrazac popunjava novim
elementima kako bi iskaz bio potpuniji, precizniji.
Atribut uz imenice u slubi predikativa ima tu osobinu da povlai na sebe logiki akcenat (npr. Petar je
dobar uenik - u svesti i govornog lica i sagovornika ima u prvom redu kvalitativnu ocenu koju daje pridev
dobar) i zato ne treba uriti sa dodavanjem atributa predikativu ako nije automatizovano iskazivanje
poetnog obrasca.
U tome i jeste prednost ovakvog rada to se poetna struktura koja je sintaksiko-semantiki i leksikomorfoloki odreena, obeleena, posle automatizovanja navike graenja osnovnog obrasca "otvara" i prima
"neobavezne" elemente, to se na taj nain proiruje, zasiuje se potrebnim semantikim kvantitetom i ulazi
u govorni proces, zauzima mesto u mehanizmu jezika.

Re je o najprostijoj reenikoj strukturi koja slui za imenovanje bia i predmeta, ali treba imati na umu da
se njome ne savlauje samo sintaksika struktura S = P / = k + p /, niti se njome savlauje samo nova
leksika (imenice, pokazne i line zamenice, pomoni glagoli sa nepotpunim znaenjem), nego se savlauju
i morfoloke kategorije (nominativ imenica i zamenica, tri osnovna glagolska vremena i imperativ, brojna
konstrukcija u slubi subjekta i predikata, kategorija roda i kategorija broja i neki izuzeci od optih
morfolokih i sintaksikih pravila).
Dakle, shematizovanje, uproavanje i ukalupljivanje izraza samo je prividno jer se obrazac u poetnom
obliku javlja samo na poetku vebanja, dok se ne postigne automatizacija, a kasnije se popunjava drugim
elementima, dok se ne postigne bogatstvo potpunog iskaza. Za usvajanje jezike materije koriste se
raznovrsni tipovi vebi manipulativnog karaktera. Funkcija tih vebi je uvebavanje, uvrivanje i
automatizacija jezikih modela da bi se uenici osposobljavali da ih samostalno koriste sa razliitim
sadrajem u svakodnevnoj komunikaciji.
Manipulativne vebe su strogo kontrolisane, to znai da pri uvebavanju pojedinih jezikih elemenata,
nastavnik ispravlja uenika ako grei i ponovo uvebava nesavladanu jeziku materiju dok je uenik ne
usvoji.
U I etapi to su, na primer, vebe razumevanja na sluh, oralno ponavljanje, odgovori na pitanja, postavljanje
pitanja, vebe supstitucije, vebe dopunjavanja, vebe transformacije reenica (vreme, lice, broj, rod),
vebe sastavljanja reenica od datih elemenata i datih rei prema modelu, vebe povezivanja reenica i dr.
Vebe odgovora na pitanja i postavljanja pitanja zauzimaju centralno mesto pri uvebavanju jezikog
modela i doprinose sticanju komunikativne kompetencije. Od ovih vebi treba razlikovati pitanja i odgovore
koji se koriste za proveru razumevanja teksta, razumevanja situacije i leksikih jedinica.
Kod ovih prvih vebi svako pitanje i odgovor sadri obrazac jezikog modela koji se uvebava. Zbog toga
odgovori uenika moraju biti potpuni, celoviti, to se pri proveri razumevanja teksta ne zahteva uvek.
U skladu sa obimnijim jezikim gradivom i predznanjem uenika u II etapi, pored navedenih, koriste se
sloeniji tipovi govornih vebi. Na primer, variranje modela (dodavanje sintagmatskih veza) pretvaranje u
drugi model, transformacija niza reenica (vreme, lice, rod, broj), integracija reenica i njihovo proirivanje
(skraivanje i dr.).
S obzirom na to da uenici u III razredu usvajaju prvo pismo srpskog jezika i u prvom polugoditu IV
razreda usvajaju drugo, u ovoj etapi koriste se i pismene vebe manipulativnog karaktera kojima se,
takoe, usvajaju pojedini jeziki elementi.
Pismene vebe se vezuju za prethodno oralno usvojenu sadrinu. Pored vebi, kraih diktata,
dopunjavanja, supstitucije, koriste se i druge. Od IV razreda organizuju se vebe uvoenja uenika u
korienje renika. Postupno se, u ovoj i sledeoj (III) etapi, uvode i sloenije pismene vebe: sastavljanje
reenica od datih rei prema modelu, diktati lakeg (teeg) teksta na osnovu usvojenih jezikih modela i
leksikih jedinica, ali sa novim sadrajem, transformacije reenice, transformacije niza reenica,
sastavljanje reenica od datih rei prema supstitucionoj tabeli sa novim sadrajem, pravopisne vebe,
leksike vebe, korienja renika i prirunika i dr.
Koliko e se vremena posvetiti uvebavanju jednog jezikog modela zavisi, pre svega, od toga da li postoji
velika razlika u odreenoj jezikoj konstrukciji u odnosu na maternji jezik. Onim jezikim modelima koji
predstavljaju problem zbog interferencije maternjeg jezika, posveuje se vie panje i vie vremena da bi i
oni preli u automatizovanu naviku. Neopravdano je prei na uvebavanje novog jezikog modela ako nije
usvojen prethodni.
Tematika i leksika. Svi delovi programa: tematika, jezika materija, govorne i pismene vebe i dr. ne ine
poseban deo nastave, nego su sastavni delovi celokupnog rada kome je osnovni cilj formiranje i razvijanje
govornih sposobnosti uenika.
Jedinstvo ovih oblasti, koje su u programu izdvojene samo zbog preglednosti, ogleda se u tome to se
odreena sintaksika konstrukcija - jeziki model uvebava na tematski najpogodnijoj materiji, a u radu se
koriste oblici govornih i pismenih vebi. Prema tome, predviena tematika treba da obezbedi usvajanje,

programom predviene, jezike modele, kao i usvajanje odreene leksike. Iste tematske oblasti javljaju se
u vie razreda, ali se ostvaruje drugom sadrinom koja je primerena poznavanju jezika i interesovanju
uenika. Tema o porodici, na primer, u I razredu moe se ograniiti na pet osnovnih jezikih struktura:
imenovanje predmeta i bia, iskazivanje osobine, iskazivanje radnje, iskazivanje objekta i iskazivanje
prostornih odnosa.
Zadatak sve tri etape jeste i savlaivanje odreenog fonda rei. Meutim, broj rei u poetnoj nastavi nije
tako bitan. Minimalni produktivni fond mnogo e uspenije doprineti savlaivanju mehanizama na
nematernjem jeziku, nego leksika rezerva u kojoj se uenik (i uitelj) na kraju izgubi, pa u kasnijim
godinama zna samo rei, a ne zna da ih upotrebi. U prvoj etapi je osnovni cilj koristiti leksiki minimum koji
e omoguiti da se savlauju bitni elementi jezika, a kada se oni savladaju, prirodno je i tako savladati
potreban fond rei jer bogaenje renika ide uporedo sa optim razvojem, kao i sa razvojem izraavanja na
maternjem jeziku. I rei svoga jezika ue se do kraja ivota, ali je mehanizam jezika savladan na poetku.
U detinjstvu su automatizovane navike sklapanja reenica radi postizanja odreenog cilja u procesu
komunikacije.
Usvajanje leksikih jedinica obuhvata semantizaciju i asimilaciju rei. Semantizacija se vri korienjem
predmeta, ili predmeta na slici, odnosno vizuelnih sredstava. Asimilacija rei vri se u kontekstu, u reenici i
vezuje se za odreene govorne situacije. Pored produktivnog leksikog fonda uenici treba da savladaju i
receptivno izvesne rei, reenice i izraze.
Govorne i pismene vebe. Osnovni cilj u toku celokupne nastave od I do VIII razreda jeste da se izae
izvan okvira receptivno - reproduktivne nastave i da se ne ostane na nerazvijenom, stenjenom i
siromanom odgovaranju na pitanja, nego da uenici steknu sposobnost i razvijaju naviku dueg izlaganja
povezanih misli, to je mogue samo ako misle na srpskom jeziku.
Govorne sposobnosti se stiu i razvijaju govorenjem. Zbog toga treba odabrati metodike postupke koji e
uenike staviti u situaciju da pitaju, odgovaraju, izraavaju neslaganje ili slaganje sa odreenom akcijom
ili pojavom, kazuju mogunost ili nemogunost izvrenja odreene radnje, itd.
Treba stvoriti situaciju koja stvarno odgovara realnoj govornoj komunikaciji.
Da bi se uenici osposobili da produktivno usvoje predviene elemente govornog i pisanog jezika, pored
navedenih manipulativnih vebi, koriste se i komunikativne vebe. Komunikativne (govorne) vebe
obuhvataju one tipove vebi u kojima se jezik koristi samostalno, funkcionalno u odreenoj govornoj
situaciji. U situacionim vebama uenici treba da usvajaju i pravilno koriste komunikativne funkcije koje su
date uz tematiku. Tipovi komunikativnih pismenih vebi dati su po razredima u programu u odeljku
pismene vebe.
U prvoj etapi preovladavae pitanja i odgovori, ali treba nastojati da uenici postepeno iskazuju odgovore
sa vie reenica. U II etapi odgovori na pitanja ne mogu biti samo prepriavanje, nego i komentar ili
vezivanje svojih iskustava sa obraenom temom. Osim raznih oblika prepriavanja uenici treba, u ovoj
etapi sve ee samostalno da priaju line ili zajednike doivljaje, a u III etapi treba da preovladava
slobodno prianje.
Sa uenicima koji realizuju proireni deo programa, nastavnik koristi, osim navedenih, i razliite oblike
usmenog i pismenog izraavanja koji su prethodno uvebani na asovima jezika uenika.
U odeljku Pravopis izdvojene su samo one kategorije gde postoje manje ili vee razlike u odnosu na
pravopisnu normu maternjeg jezika. Stoga se, na primer, ne istiu kao posebni zahtevi: veliko slovo na
poetku reenice, taka na kraju reenice, upitnik, uzvinik, pisanje upravnog i neupravnog govora, pisanje
dveju taaka, taka i zapeta itd.
Paralelno sa usvajanjem jezike grae, uenici moraju sticati navike primene principa fonolokog
pravopisa.
Izdvojene su prvenstveno one kategorije u kojima postoje drukija reenja u dva pravopisna uzusa
(pravopisu jezika uenika i pravopisu srpskog jezika), to ne iskljuuje i poneka identina reenja u njima.

Meutim, i njih treba uvebavati jer e se samo tako ukloniti mnogobrojne greke koje su evidentirane u
pismenim zadacima uenika.
Za obradu pravopisne grae potrebno je izdvojiti 2-3 asa godinje, ali se preporuuje da se predvieno
vreme razvije na 10-12 vebi koje e se uklapati u druge asove gramatike i pismene vebe.
Usvojenost svakog elementa pravopisnih normi moe se povremeno proveravati kratkim diktatima koji su
sastavljeni od poznate strukture i leksike. Kada uenici savladaju pisma, mogu se proveravati pojedinani
elementi. Na primer, upotreba velikih slova moe se proveravati na taj nain to se uenicima daju nastavni
listii sa kratkim tekstom koji je napisan malim slovima. Za pisanje negacije glagola uenicima se daju
nastavni listii sa tekstom u kome se izostavljeni glagoli. Nastavnik ita polako ceo tekst, ukljuujui i
isputene glagole. Uenici prate tekst i upisuju glagole.
Domai zadaci predstavljaju vanu komponentu nastavnog procesa. Njima se ne proverava samo koliko
su uenici savladali odreeno gradivo i njihova osposobljenost da to znanje primene, nego su pogodni za
razvijanje jezikih umenja (informativno itanje i pisanje) i za pismeno uvoenje uenika u samostalni rad i
samoobrazovanje. Oni se daju uenicima redovno sa osmiljenim ciljem. Zadaci treba da budu raznovrsni,
a po teini treba da su odmereni, u skladu sa znanjem i sposobnostima uenika. Nastavnik na asu
pregleda 2-3 domaa zadatka detaljnije, a po odreenom planu pregleda i ocenjuje domae zadatke svih
uenika.
kolski pismeni zadaci su oblik provere usvojenosti programske materije, tj. sinteze vee etape
(tromeseja, polugodita ili godine). Za svaki kolski pismeni zadatak u godinjem planu nastavnik treba da
odvoji tri asa. Na jednom asu uenici piu, na drugom nastavnik obrazlae svakom ueniku ocene,
analizira sa uenicima najee greke i zajedno sa uenicima ih ispravlja, a na treem asu uenici
ispravljaju svoje zadatke.
Rad na tekstu. U III razredu uenici razvijaju jo jedno jeziko umenje - itanje koje se realizuje identino
kao i u nastavi maternjeg jezika uenika. Savladavanje itanja moe zapoeti u II polugoditu II
razreda, posle savladanih lekcija u slikovnici, sa uenicima koji savladaju proireni deo programa samo
ako po proceni nastavnika postoje realne mogunosti i interesovanja uenika. Na primer, ako u odeljenju
ima uenika koji pokuavaju ili mogu da proitaju naslove iz listova za decu i sl. ti uenici savladavaju
itanje, grupnim ili individualnim radom, globalnom metodom. To znai, da se itaju cele rei i kratke
reenice koje uenici usmeno ve dobro znaju. Nastavnik treba da koristi grafoskop, plakat, kartice,
aplikacije ili slike sa ispisanim reima koje se sastavljaju u reenice poznate uenicima i sl. Vebe u itanju
realizuju se prvo na osnovu zvunog modela (nastavnik ili zvuni snimak), a kasnije i bez toga.
Upotreba renika je sastavni deo itanja. Uvoenje uenika da se slue renikom (tehnika nalaenja rei)
poinje IV razredu. Od V do VII razreda koriste se dvojezini i jednojezini renici te je potrebno da uenici
savladaju tehniku nalaenja i biranja znaenja rei.
Tekst u nastavi srpskog jezika prua osnovu za savladavanje jezika na nivou sistema i na nivou
komunikacije. Tekst ima najspecifiniji poloaj u III razredu, jer se posle dvogodinje oralne nastave prelazi
na nastavu koja se temelji na udbeniku, odnosno polazi se od teksta.
Rad na tekstu u III i IV razredu sadri sledee faze:
a) obrada teksta (uvodni razgovor sa semantizacijom novih rei, itanje teksta, provera razumevanja
proitanog);
b) korienje jezikih i sadrinskih elemenata teksta za sticanje jezike kompetencije (dalje
savlaivanje jezikog sistema);
c) voenje razgovora o tekstu i povodom teksta ukljuujui i kulturni kontekst koji tekstovi sadre.
Od V do VIII razreda, pored navedenih elemenata, rad na tekstu obuhvata:
a) analizu teksta sa uenicima koji savladavaju proiren program a sa ostalim uenicima, u skladu sa
njihovim mogunostima i prema proceni nastavnika, analiza teksta vri se u VII i VIII razredu i

b) rad na bogaenju leksike.

Gramatika. Iskustva su pokazala da uvebavanje odreene jezike materije bez gramatikih objanjenja i
uputstava, bez funkcionalne sistematizacije ne obezbeuje produktivno znanje odreenog jezika. Stoga
gramatika mora nai svoje mesto u nastavnom procesu i u skladu sa psihofizikim mogunostima uenika
datog uzrasta. Imajui u vidu ovaj momenat opravdano je da se sa nastavom gramatike otpone u IV
razredu da bi njen udeo iz razreda u razred bivao sve vei. Drugi momenat koji opravdava uvoenje
gramatike od IV razreda jeste i to to je jeziki sistem u odreenom obimu globalno savladan.
U uenju drugog jezika nemogue je osloniti se iskljuivo na intuitivno usvajanje njegove gramatike. Kada
je u pitanju ova nastava, mora se govoriti o didaktikoj gramatici kojom se izgrauju sposobnosti koje se
uopteno mogu nazvati jezikim sposobnostima. Ovakva nastava gramatike podrazumeva nuno
pojednostavljivanje pravila, definicije (definicije je mogue dati uenicima koji su bolje savladali jezik).
Krajnji cilj didaktike gramatike jeste da izgradi poimanje o funkcionisanju jezikih pojava u sistem i
razvijanje sposobnosti da uenik sam ispravlja greke.
Nastava gramatike je sredstvo da se ui jezik, a ne da se stiu znanja o jeziku. Od uenika ne treba
zahtevati da naui napamet razliita gramatika pravila i paradigme, da ih ilustruje odgovarajuim
primerima, ve da se osposobe za njihovu upotrebu u komunikaciji.
Nastava gramatike ne predstavlja izolovanu nastavnu oblast ovog predmeta, ve njen vrsti integralni deo i
pretpostavlja nekoliko faza:
a) davanje veeg broja primera vezanih za govornu situaciju i obraeni tekst koji ilustruje jeziku pojavu;
b) navoenje uenika, individualnim putem, da shvate jeziku pojavu, da uoe njene karakteristike, da dou
do jezike zakonitosti i pravila po kojima ona funkcionie u sistemu, odnosno da doe do zakljuaka
vlastitom misaonom delatnou;
v) davanje objanjenja - kratkih uputstava o tome emu slui odreena gramatika graa, ta se njome
izraava, kada i u kojim okolnostima se upotrebljava, odnosno funkcionie i princip po kojem funkcionie u
sistemu i
g) vebanje.
Redosled usvajanja odreenih jezikih kategorija odreuje kontrastivni odnos izmeu jezika uenika i
nematernjeg jezika. U nastavi, dakle, treba obezbediti kontrastivni pristup.
Za grau koja ne postoji u jeziku uenika, nego samo u nematernjem jeziku, nastavnik preciznije
objanjava osobinu i funkciju tih pojava primereno uzrastu uenika.
Jezika graa sistematizuje se frontalno, dok se u uvebavanju primenjuje i grupni i individualni rad sa
uenicima.
Za realizaciju gramatike grae, gde god za to postoje uslovi koriste se eme i tabele da bi se jezike
pojave bolje razumele.
Izbor, broj, vrsta vebi zavisi od jezike grae i njenog odnosa prema jeziku uenika. Gde su razlike
izraenije koristi se vei broj razliitih vebi.
I u gramatici predvien je proireni deo za uenike koji bre napreduju u savladavanju srpskog jezika.
Lektira je takoe domai rad. Ona je predviena u nastavnom programu od V do VIII razreda. Funkcija
lektire je da se uenici osposobljavaju i navikavaju za itanje u sebi, da samostalno dolaze do saznanja
koja ih interesuju, na srpskom jeziku.
U toku kolske godine, za lektiru u svakom razredu, uenici treba da proitaju odreeni broj tekstova po
sopstvenom izboru ili po izboru nastavnika. Izbor se vri iz literarnih tekstova, ali i iz listova za decu,
odnosno omladinu (u VII i VIII razredu), iz naunopopularnih tekstova.

Nastavnik moe da zada isti tekst po svom izboru svim uenicima: dui tekst moe da podeli na delove, isti
deo, ili razliite delove, koji ine celinu, da zada grupi uenika ili se za razliite tekstove individualno
opredeljuju uenici. Bilo da tekstove bira nastavnik ili uenik, nastavnik daje potrebna uputstva uenicima.
Prilikom odreivanja asa lektire potrebno je motivisati uenike. itanjem, na primer, odabranog odlomka
podsticae se radoznalost i motivisanost uenika da proitaju lektiru. Za bolje razumevanje teksta
uenicima se mogu podeliti pripremljeni nastavni listii sa zadacima koji e ih usmeravati da bolje razumeju
tekst i da se pripreme za razgovor.
Provera proitane lektire vri se dijalokom metodom. Uenici koji ne savladavaju proireni deo programa
odgovarae na pitanja nastavnika, samostalno e prepriavati tekst i sl. uenicima koji bolje znaju jezik i
koji savladavaju proireni deo programa postavljaju se vei zahtevi: da proitaju ceo tekst, na primer, da
daju vie odgovora na postavljeno pitanje, samostalno prepriaju i komentariu tekst i dr. Ovi uenici se
postupno, iz razreda u razred, uvode u analizu teksta lektire kao i na asovima jezika uenika.

STRANI JEZIK
(osma godina uenja)
(2 asa nedeljno, 68 asova godinje)

Zajedniki deo programa

Cilj
Cilj nastave stranog jezika jeste da se osigura da svi uenici steknu bazinu jeziku pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuih Standarda obrazovnih postignua, da se osposobe da reavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloe svoje miljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uenje i zainteresovanost za predmetne sadraje, kao i da ovladaju
komunikativnim vetinama i razviju sposobnosti i metode uenja stranog jezika.
Zadaci nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jesu:
- razvijanje saznajnih i intelektualnih sposobnosti uenika, njegovih humanistikih, moralnih i estetskih
stavova,
- sticanje pozitivnog odnosa prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleu, kao i prema drugim jezicima i
kulturama, uz uvaavanje razliitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji,
- sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i maternjeg jezika,
- unapreivanje znanja iz stranog jezika, koja e mu omoguiti da se u jednostavnoj usmenoj i pismenoj
komunikaciji sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja,
- usvajanje normi verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa specifinostima jezika koji se ui,
- podsticanje na dalje uenje istog ili drugog stranog jezika, bilo samostalno ili na viem nivou obrazovanja.
U procesu uenja stranih jezika uenik bogati sebe i, upoznajui drugog, stie svest o znaaju sopstvenog
jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Uenik razvija radoznalost, istraivaki duh i
otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika.
Standardi
Razumevanje govora
Uenik razume i reaguje na usmeni tekst u vezi sa temama1, situacijama i komunikativnim funkcijama
predvienim nastavnim programom.

Razumevanje pisanog teksta

Uenik ita sa razumevanjem pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa temama, situacijama i komunikativnim
funkcijama predvienim nastavnim programom.
Usmeno izraavanje
Uenik se usmeno izraava, pristupa razliitim komunikativnim situacijama i ostvaruje komunikativne
funkcije u vezi sa temama predvienim nastavnim programom.
Pismeno izraavanje
Uenik se u pisanoj formi izraava u vezi sa temama i situacijama i komunikativnim funkcijama,
predvienim nastavnim programom, potujui pravila pisanog koda.
Interakcija
Uenik ostvaruje komunikaciju i sa sagovornikom razmenjuje informacije u vezi sa temama, situacijama i
komunikativnim funkcijama predvienim nastavnim programom, potujui sociokulturne norme interakcije.
Medijacija
U komunikativnim kontekstima, koji ukljuuju govornike uenikovog prvog jezika (L1) i ciljnog jezika (L2),
prenosi i prevodi kratke poruke (u usmenoj i pisanoj formi), u skladu sa potrebama komunikacije.
Znanja o jeziku2
Uenik prepoznaje principe jezika, odnosno gramatike i sociolingvistike kompetencije uoavajui znaaj
razvijanja linih strategija uenja stranog jezika.
_______________
1
Teme predviene nastavnim programom obuhvataju i one teme koje su obraene tokom prethodnih
godina uenja stranog jezika.
2
Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost uenika da jezike
strukture pravilno upotrebi u datom komunikativnoj situaciji.
Operativni zadaci po jezikim vetinama
Operativni zadaci po jezikim vetinama postepeno se proiruju i uslonjavaju. Istovremeno se
kontinuirano primenjuju i operativni zadaci iz prethodnih razreda.
Razumevanje govora
Uenik treba da:
- globalno, detaljno i selektivno (u zavisnosti od zahteva komunikativne situacije) razume razliite usmene
tekstove (dijaloge, monologe, pesme i drugo) o temama predvienim nastavnim programom u trajanju od 3
do 5 minuta (u zavisnosti od stepena poznavanja teme i konteksta), koje uje uivo ili sa audio vizuelnih
zapisa.
a) Razume i reaguje na odgovarajui nain na usmene poruke u vezi sa aktivnostima na asu (govor
nastavnika i drugova, audio i vizuelni materijali u nastavi);
b) Razume reklame, radio i TV emisije bliske interesovanjima uenika ili znaajne za mlade, kao i o
temama obrazovnog karaktera iz popularne nauke;

v) Razume usmene tekstove koje iskazuju govornici razliitih standardnih varijeteta o temama iz
svakodnevnog ivota blieg i daljeg uenikovog okruenja, a koje se odnose na uzrasno specifina
interesovanja.
Razumevanje pisanog teksta
Uenik treba da:
- razume globalno, detaljno i selektivno (u zavisnosti od zahteva komunikativne situacije i linih potreba)
razliite pisane tekstove (pisma, novinske lanke, jasna ilustrovana uputstva, oglase, prilagoene knjievne
tekstove, tekstove u vezi sa gradivom drugih nastavnih predmeta i slino) o temama iz svakodnevnog
ivota i popularne nauke, blieg i daljeg uenikovog okruenja, a koje se odnose na uzrasno specifina
interesovanja i ija duina zavisi od injenice u kolikoj meri uenik poznaje datu temu i kontekst.
Uviajui nameru autora teksta i konteksta u kojem je tekst nastao (emocionalni i drugo), uenik ita:
a) da bi se informisao;
b) da bi pratio uputstva;
v) radi zadovoljstva.
Usmeno izraavanje
Uenik treba da:
- prilagoavajui svoj govor komunikativnoj situaciji, u vremenskom trajanju od dva do tri minuta, na
strukturisani nain:
a) govori o sebi i svom okruenju, o dogaajima i aktivnostima u koli i izvan nje;
b) izrazi svoje utiske, oseanja i argumentovano miljenje i stavove u vezi sa temama koje su programom
predviene.
Interakcija
Uenik treba da:
- potujui sociokulturne norme komunikacije, sa sagovornicima razmenjuje informacije, miljenja i stavove
o temama iz svakodnevnog ivota, bliske njegovom interesovanju ili iz popularne nauke i kulture,
- zapoinje i vodi razgovor o poznatim temama, odrava njegov kontinuitet i zavrava ga.
Pismeno izraavanje
Uenik treba da pie:
- strukturisane i koherentne tekstove duine od 140 do 160 rei u kojima, koristei poznatu leksiku i
morfosintaksike strukture, opisuje dogaaje i lina iskustva,
- poruke i pisma (u elektronskoj i tradicionalnoj formi) razliitog sadraja (zahvaljivanje, pozivanje,
izvinjenje, traenje i davanje informacija).
Medijacija
U situaciji kada posreduje izmeu osoba (vrnjaka i odraslih) koje ne mogu da se sporazumeju, uenik
treba da:

- usmeno prenosi sutinu poruke sa maternjeg na ciljni jezik i sa ciljnog na maternji,

- pismeno prenosi poruke i objanjenja,
- prepriava sadraj pisanog ili usmenog teksta.
Doivljaj i razumevanje knjievnog teksta
Uenik moe da:
- izrazi utiske i oseanja o kratkom prilagoenom knjievnom tekstu i tekstu iz oblasti knjievnosti za mlade
(pesma, skraena verzija prie, muzika pesma), koristei verbalna i neverbalna sredstva izraavanja
(crtei, modeliranje, gluma),
- prepoznaje u tekstu elemente kulture zemalja iji jezik ui,
- uvia slinosti i razlike sa matinom i ostalim kulturama.
Znanja o jeziku i strategije uenja3
Uenik treba da:
prepoznaje i koristi gramatike sadraje predviene nastavnim programom,
potuje osnovna pravila smislenog povezivanja reenica u ire celine,
koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme utivosti),
razume vezu izmeu sopstvenog zalaganja i postignua u jezikim aktivnostima,
uoava slinosti i razlike izmeu maternjeg i stranog jezika i stranih jezika koje ui,
razume znaaj upotrebe internacionalizama,
primenjuje kompenzacione strategije i to tako to:
1. usmerava panju, pre svega, na ono to razume,
2. pokuava da odgonetne znaenje na osnovu konteksta i proverava pitajui nekog ko dobro zna (druga,
nastavnika itd),
3. obraa panju na rei / izraze koji se vie puta ponavljaju, kao i na naslove i podnaslove u pisanim
tekstovima,
4. obraa panju na neverbalne elemente (gestovi, mimika itd. u usmenim tekstovima; ilustracije i drugi
vizuelni elementi u pisanim tekstovima),
5. razmiljajui utvruje slinosti i dovodi u vezu strane rei koje ne razume sa reima u srpskom jeziku,
6. trai znaenje u reniku,
7. pokuava da upotrebi poznatu re priblinog znaenja umesto nepoznate (npr. automobil umesto
vozilo),
8. pokuava da zameni ili dopuni iskaz ili deo iskaza adekvatnim gestom / mimikom,
9. uz pomo nastavnika kontinuirano radi na usvajanju i primeni optih strategija uenja (generalizacija,
indukcija, dedukcija, inferencija i pozitivni transfer).

_______________
3
Pod znanjem o jeziku podrazumeva se funkcionalno znanje, odnosno sposobnost uenika da jezike
strukture pravilno upotrebi u datoj komunikativnoj situaciji.
Teme i situacije po domenima upotrebe jezika
Privatno

Javno

Obrazovno

- zajednike aktivnosti i
interesovanja u koli i izvan nje
(izlasci, dogovori, preuzimanje
odgovornosti u dogovorenoj
situaciji);
- dogovor i uzajamno potovanje
meu lanovima porodice, kao i
prema drugim osobama;
- izraavanje obaveze, zabrane,
nedostataka;
- vrnjaka komunikacija i ljudska
prava (tolerancija, razumevanje,
humanost);
- profesionalna orijentacija (elje i
realne mogunosti u vezi sa
daljim kolovanjem i
usavravanjem)

- razvijanje pozitivnog odnosa prema

ivotnoj sredini i drugim ivim biima
(opisivanje vremena, prognoza,
zagaivanje/zatita ovekove okoline);
- tradicija i obiaji u kulturama zemalja
iji se jezik ui;
- odnos prema zdravlju (razvijanje
svesti o zdravom nainu ivota);
- stanovanje - kako stanujemo
(prednosti ivota u selu i u gradu);
- znamenitosti, interesantna mesta i
deavanja u veim gradovima (u
zemljama iji se jezik ui);
- znameniti ljudi i popularne linosti,
njihova delatnost (u zemljama iji se
jezik ui)

- tematske celine i povezanost

sadraja sa drugim
predmetima;
- snalaenje u radu s
kompjuterom
- upotreba informacija iz
medija i jaanje medijske
pismenosti;
- obrazovni sistem u drugim
zemljama
- profesionalna orijentacija
(mogunosti daljeg kolovanja)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, ivotinja, boja, brojeva itd. (u vezi sa temama)
4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja
6. Molbe i izrazi zahvalnosti
7. Primanje i upuivanje poziva za uee u igri/grupnoj aktivnosti
8. Izraavanje dopadanja/nedopadanja,
9. Izraavanje fizikih senzacija i potreba
10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)
11. Iskazivanje prostornih odnosa, relacija i veliina (idem, dolazim iz..., levo, desno, gore, dole...)
12. Davanje i traenje informacija o sebi i drugima
13. Traenje i davanje obavetenja
14. Opisivanje lica i predmeta
15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
16. Izraavanje pripadanja i posedovanja
17. Traenje i davanje obavetenja o vremenu na asovniku
18. Skretanje panje
19. Traenje miljenja i izraavanje slaganja/neslaganja
20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja

SADRAJI PROGRAMA

Svi gramatiki sadraji uvode se sa to manje gramatikih objanjenja, osim ukoliko uenici na njima ne
insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajuem
komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatikih pravila.
Napomena:
U osmom razredu nastavniku se preporuuje da vri este sistematizacije gramatikih sadraja, ije
je usvajanje i uenje bilo predvieno u prethodnim razredima. Obim novih sadraja koji se uvode u
osmom razredu, kao i stepen njihovog produbljivanja, zavisi, prvenstveno, od nivoa savladanosti
prethodno obraivanih gramatikih sadraja, ali i od kognitivnog stila uenika.

Engleski jezik
Uenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - receptivno i produktivno
a) Sloenice: downtown, waterfall, network, masterpiece, footprint, firework
b) Kolokacije: city centre, global worming, heart attack, climate change, brand name
v) Sufikse za graenje imenica od glagola i prideva (-ion, -ity, -ation, -ment, -ence, -y, -ness, -er, -or)
2. Pridevi - receptivno i produktivno
a) Sloeni pridevi (breathtaking, hard-working, top-quality, well-off, part-time, freshwater)
b) Sufiksi za graenje prideva od imenica i glagola (-ive, -ful, -less, -ing, -ed, -ent, -ous, ious, -al, -ive)
v) Negativni prefiksi (un-, in-, il-)
3. Predlozi - receptivno i produktivno:
a) Posle prideva: afraid of, keen on, allergic to
b) Posle glagola: apologize for, pay for, agree with, argue with, complain about, use as, arrive at, belong to,
agree on, believe in, consist of, suffer from
v) U izrazima: by chance, for ages, for a moment, in trouble, off the coast, on the radio, face to face, on the
move
4. Glagoli:
a) The Past Perfect Tense
b) Indirektni govor: iskazi i pitanja
v) Pasiv
- The Present Simple, the Past Simple Tense, the Present Perfect Tense, the Future Tense - produktivno i
receptivno
- Pasiv uz modalne glagole, pasiv uz glagol get (get interviewed) samo receptivno
g) The Future Continuous Tense - receptivno
d) Modalni glagoli

- Modalnost u prolosti (had to, was able to, should have done)
- Spekulisanje o sadanjim dogaajima (receptivno i produktivno)
He may be He might be He can't be
- Spekulisanje o prolim dogaajima (receptivno) He may have been...
e) Prvi i drugi kondicional (obnavljanje), trei kondicional (receptivno)
z) Prepozicionalni i frazalni glagoli: get down to, get on with, fall in love with, keep in touch with, hang
around
5. Prilozi i priloke odredbe (i receptivno i produktivno)
a) intenzifikatori: extremely, quite, rather
6. Brojevi
Veliki brojevi (million, billion), itanje decimala (one point seven) i razlomaka (a half, a third), davanje
brojanih procena (nearly 80%, over a half) i poreenja (twice, three times as many /as much)
7. Veznici
a) since, for, after, before, so that, such a that, because, because of, as, although, despite, in case, in
order that
b) as well as, apart from, instead of
8. Reenine konstrukcije:
- I'd rather, I'd rather not
- To have /get something done
- Look like, be like
- After /before + -ing
- Having done
- Didn't you Haven't you
9. Idiomatski izrazi
- safe and sound, spitting image
- be a light sleeper, heavy music, heavy rain

Italijanski jezik
Uenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - vlastite i zajednike, odgovarajui rod, broj, sa determinativom: Signora/Signor Rossi, Maria,
Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belgrado, l'Italia, la Serbia, il Tirreno, l'Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i
miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza,
quell'amico, quella casa.

Derivacija imenica i graenje sloenih imenica. Ponavljanje gradiva iz prethodnih godina uenja.
Alteracija imenica (osnovni sufiksi za augmentativ, pejorativ, deminutiv i hipokoristike -ino, -one, -accio, etto, -ello, -uccio, -otto).
Lana alteracija (focaccia, fioretto, montone...).
Sistemski prikaz morfolokih karakteristika.
2. Upotreba lana sistematizacija
Partitivni lan: Ho comprato un'etto di prosciutto. Voglio delle mele. Non mangio pane.
3. Zamenice za direktni i indirektni objekat: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro?
Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo.
Zamenice za direktni i indirektni objekat, u paru, slaganje sa imperativom, infinitivom i ecco: Che bel libro!
Me lo compri? S, te lo compro per il compleanno. Devo comprarti anche l'orologuo, arrivi sempre in ritardo!
Dove ho messo il biglietto per il cinema? Me l'ha portato Maria ieri sera. Eccolo, l'ho messo in tasca.
Gerundio presente + nenaglaene line zamenice, refleksivne zamenice i rece ci, ne.
Nenaglaene line zamenice, sistematizacija.
Relativne zamenice che, cui, il quale/la quale i dove: Ho incontrato il professore di matematica che mi ha
detto di portare i compiti domani. Siamo andati a casa in montagna dove abbiamo passato le vacanza
l'anno scorso. Relativna zamenica cui. E' il ragazzo di cui ti ho parlato. E' l'amica con cui vado al cinema
spesso.
Neodreene zamenice - pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni).
4. Prideve - odgovarajui rod, broj, mesto, poreenje: un ragazzo grande, una ragazza grande, le persone
simpatiche, un piore rosso, Giovanna pi alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorgio il
pi grande chiacchierone di noi tutti. Alteracija prideva. Najei frazeoloki izrazi uz prideve (sano come
un pesce, lento come una lumaca, matto da legare, ubriaco fradicio...). Komparacija prideva, komparativ i
superlativ Maria e' la piu' alta della classe. Apsolutni superlativ Maria bellisima.
Prisvojne prideve i zamenice: Dove sono le tue scarpe? Ecco le mie! Upotreba lana uz prisvojne prideve:
Mia madre parla l'italiano. La mia sorellina non va ancora a scuola. Il loro fratello fa la sesta.
5. Brojeve: osnovne, redne: E' un libro di cento pagine! Abito al settimo piano. Faccio la sesta.
6. Pitanja: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cugina? Che cosa aspettate? Dove andate? A
che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C' qui il tuo indirizzo? Perch? Chi torna domani?
7. Negaciju: Io non mangio frutta. Tu non lo vedi domani.
8. Zapovedni nain za sva lica: Fa' presto! Non tornare tardi! Non andate via senza di me. Prego Signora,
entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore! Imperativ sa nenaglaenim linim zamenicama:
Guardalo! Portami il libro!
9. Modalne glagole: dovere, potere, violere i sapere, sa modalnom vrednou, u svim vremenima. Devi
partire subito. Sai nuotare? Upotreba pomonih glagola sa modalnim glagolima u sloenim vremenima: Ho
dovuto comprare l'aspirina. Sono dovuto andare a letto tardi. Slaganje nenaglaenih zamenica sa
participom: Hai il nuovo quadreno? Ho dovuto comprarlo per le ore di matematica.
10. Glagolska vremena:
- Presente Indicativo frekventnih glagola, raunajui i povratne;

- Congiuntivo Presente frekventnih glagola, vezana za medijaciju: Penso che Maria non capisca bene.
Penso che non possa venire alle sei.
- Passato prossimo i Imperfetto- graenje i kontrastiranje upotrebe: Dormivo quando tornato Marco. L'ho
conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!
- Futuro: Ragazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia torner fra quattro mesi.
- Imperfekat (Imperfetto): C'era una volta un re e viveva in un castello.
- Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stayione quando il treno era gi partito.
- Prezent konjunktiva (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di pi.
- Prosti perfekt (Passato Remoto) tvorba i osnovna upotreba, samo receptivno: Marco entr e vide il
computer acceso. Ma nella stanza non c'era nessuno.
- Kondicional prezenta (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore! Potresti prestarmi il tuo
libro di italiano?
- Gerundio presente. Graenje i upotreba u vremenskim i nainskim reenicama Ho incontrato Marco
tornando a casa. Maria andava a scuola mangiando il gelato.
- Frazeoloki izrazi sa glagolima (fumare come un turco, ridere come un matto, bere come una spugna...).
- Hipotetiki period: realna pogodbena reenica Se fa bel tempo vado in gita. Se far bel tempo andr in
gita Irealna hipotetika reenica sa imperfektom: Se faceva bel tempo andavo al mare.
Irealna pogodbena reenica, sa imperfektom u protazi i apodozi: Se faceva bel tempo, andavo in gita.
11. Predloge i saete lanove: Vivo a Kragujevac, in Serbia; in luglio andiamo in vacanza a Belgrado; ieri
siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest'ora? E' in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo
tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.
12. Priloge za vreme, mesto, nain, koliinu: prima, dopo, oggi, domani, sempre, qui, li, l, davanti,
dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, pi, meno. Poloaj priloga u odnosu na glagol. Poloaj
priloga mai, sempre, ancora, gi uz passato prossimo.
Graenje priloga od prideva pomou sufiksa mente .
13. Rece: Priloke vrednosti reca ci i ne: Ci vado subito. Lui ci crede. Ci scherziamo tutti. Ne parlo
spesso. Non ne penso nulla. Ne sono tornata ieru.
14. Veznike e, o, ma, se.
Sloena reenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu reenicu (vremensku, uzronu, relativnu, hipotetiki
period).

Nemaki jezik
1. Imenica, zamenica, lan, pridevi
Upotreba imenica sa svim kategorijama roda, broja, padea. Upotreba osnovnih sufiksa za izvoenje
imenica i njihovo genusno odreenje: die Freundschaft, die Meinung, die Mdigkeit; der Schlaf, der Lehrer;
das Gerede, das Gebirge. Upotreba frekventnijih izvedenih i sloenih imenica (receptivno i produktivno).
Upotreba neodreenog, odreenog, nultog, negacionog, upitnog, prisvojnog i pokaznog lana: Ich habe ein
Buch. Schau mal, das Buch da! Er trinkt gern Tee. Er trinkt keinen Tee. Welches Buch liest du? Gib mir

dein Buch. Gibt mir dieses Buch. Upotreba neodreenih determinativa (manch-, viel-, einig-, all-). Upotreba
kontrahovanog lana: im Buch, am Strand, ans Meer.
Upotreba linih zamenica u nominativu, akuzativu i dativu. Upotreba neodreenih zamenica man, jemand,
etwas.
Upotreba prideva u atributskoj funkciji (receptivno i produktivno). Upotreba komparativa i superlativa
(ukljuujui i komparativske fraze: Dein Haus ist billiger als meine Wohnung.).
2. Glagoli i glagolska vremena, stanja i naina
Upotreba glagola u prezentu, preteritu, perfektu i futuru.
Upotreba glagola u konjunktivu II za izraavanje elje i ljubazne molbe. Upotreba imperativa.
Upotreba glagola u pasivu (receptivno).
Upotreba modalnih i osnovnih modalitetnih glagola: Ich habe zu packen. Ich hoffe, dich wiederzusehen.
Upotreba refleksivnih i recipronih glagola: Ich lege mich ins Bett. Wir kssen uns.
3. Predlozi, prilozi, partikule
Upotreba predloga koji regiraju genitiv, dativ i akuzativ. Upotreba predloga koji regiraju po dva padea dativ i akuzativ (Wechselprpositionen).
Upotreba temporalnih, lokalnih i modalnih priloga.
Upotreba osnovnih partikula (receptivno): Was machst du denn da? Kommst du einfach mal vorbei? Das
kann ich aber nicht.
4. Fraza i reenica
Upotreba genitivske posesivne fraze: das Haus meiner Eltern.
Upotreba osnovnih glagola, imenica, prideva sa predlonom dopunom: Interesse fr Sport, interessiert
daran, sich interessieren fr.
Glagolski kompleks: upotreba reeninog okvira i razokvirenje u komunikativne svrhe (receptivno).
Upotreba osnovnih bezlinih glagola (Es regnet. Es blitzt.), jednovalentnih (Ich schlafe. Ich laufe.),
dvovalentnih (Ich lese ein Buch. Ich schreibe einen Brief.) i najfrekventnijih trovalentnih glagola - glagola
saoptavanja i davanja (Ich gebe meiner Mutter ein Geschenk.). Upotreba glagola sa veim brojem dopuna
razliitog oblika (imenike i zamenike fraze) i njihov redosled u reenici: Ich gebe meiner Mutter ein
Geschenk. Ich gebe ihr ein Geschenk. Ich gebe es meiner Mutter. Ich gebe es ihr.

Ruski jezik
Uenici treba da razumeju i koriste:
1) Izgovor i beleenje akcentovanih i redukovanih samoglasnika o i a. Izgovor i beleenje suglasnikih
grupa - asimilacija suglasnika po zvunosti. Pojam fonetske rei.
Osnovni tipovi intonacionih konstrukcija u okviru sloene reenice.
2) Slaganje subjekta (imenica, zamenica) i imenskog predikata: () ,
(). .

3) Osnovni pojmovi o znaenju i upotrebi glagolskog vida i sistema glagolskih vremena: ()

... ( )... ()...
()... (, ) ... .
4) Upotreba sadanjeg i prolog vremena glagola , , , , , ,
, , , , .,
5) Iskazivanje zapovesti: () ! ! ! , !
!
6) Iskazivanje negacije: , . , .
() . () .
7) Iskazivanje naina vrenja radnje: , -..;
, .
8) Iskazivanje vremenskih odnosa: , , , ; , , 2008 .
9) Iskazivanje mesta i pravca: , ; , ; , ; ,
; ( ).
10) Upotreba glagola kretanja , u prenesenim znaenjima: ; ;
; !

Francuski jezik
Uenici treba da razumeju i koriste4:
1. Sredstva za naglaavanje reeninih delova - poziciono naglaavanje: Alors, cette chanson, elle vous
plat? Elles, on ne veut plus les voir!
2. Sredstva koja ukazuju na lice - line zamenice uz negativni imperativ: Ne me regarde pas! Ne lui ouvre
pas! Ne te fche pas!
3. Aktualizatore imenice:
a) Oblici mon, ton, son ispred imenica enskog roda koje poinju samoglasnikom ili nemim h: Mon cole,
ton amie, son hrone;
b) oblik cet ispred imenica mukog roda koje poinju samoglasnikom ili nemim h: cet ami, cet homme.
4. Sredstva za iskazivanje vremenskih i prostornih odnosa:
- pendant, de ... , depuis, il y a..;
- prs de ..., loin de..., au milieu de... au sommet de..., le long de..., au bord de... .
5. Glagolske oblike, naine, vremena i stanja:
- gerundiv: Je lis mon journal en mangeant; il a russi en travaillant jour et nuit;
- futur drugi indikativa: Tu sortiras quand tu auras fini tes devoirs;
- receptivno (radi razumevanja knjievnog jezika): oblike prostog perfekta indikativa pravilnih glagola i
frekventnih nepravilnih glagola;
- slaganje vremena u indikativu, ukljuujui i oblike kondicionala za iskazivanje budunosti u prolosti;

- imperativ (receptivno): Sachez reconnatre les vrais amis!

- pasiv: Ce pauvre chien a t trouv au bord de l'autoroute; il sera adopt par une famille qui aime les
animaux.
6. Modalitete reenica:
- indirektni govor (zapovedne reenice): Claire te demande de la rappeler; La dame vous demande / prie
de fermer la porte.
7. Sredstva za iskazivanje argumenata i logikih odnosa:
- comme: Comme j'tais en retard, j'ai pris un taxi;
- parce que i puisque: Je voulais venir avec toi parce que tu me semblais triste; mais puisque tu ne veux
pas, je n'insiste pas;
- c'est pourquoi: Sa mre est tombe malade, c'est pourquoi elle n'a pas pu venir;
- pourtant: Ils taient trs fatigus: ils sont pourtant venus et ils ont dans toute la nuit!
- cause de / grce : Il s' est tromp cause de moi, je suis dsol; Elle a russi grce au soutien de ses
amis;
- pour: Je vous appelle pour rserver;
- pour que: Elle te le dit pour que tu fasses attention la prochaine fois;
- d'abord, ensuite, enfin: D'abord, je vous prsenterai le plan de mon expos; ensuite, je parlerai de
quelques cas intressants; enfin, je vous proposerai de discuter les questions suivantes...
_______________
Napomena: Date kategorije, uglavnom preuzete iz sementikih gramatika koncipiranih za uenike
francuskog kao stranog jezika, namenjene su autorima udbenika i nastavnicima i nije potrebno da ih
uenici znaju; savetuje se, stoga, to manja upotreba lingvistikih termina u nastavnim materijalima i u
procesu nastave. Objanjenja treba davati u to jednostavnijoj, po mogunosti shematizovanoj formi.
4

panski jezik
1. Imenska grupa
Rod i broj imenica - sistematski prikaz morfolokih karakteristika; sistematizacija gradiva preenog od 1. do
7. razreda.
Determinativi - sistemski prikaz morfolokih karakteristika; sistematizacija gradiva preenog od 1. do 7.
razreda.
Opisni pridevi - sistemski prikaz morfolokih i morfo-sintaksikih karakteristika; sistematizacija gradiva
preenog od 1. do 7. razreda.
Zamenice - sistemski prikaz morfolokih karakteristika.
Brojevi - sistematizacija gradiva preenog od 1. do 7. razreda.
Predlozi u imenskoj grupi - sistematizacija gradiva preenog od 1. do 7. razreda
2. Glagolska grupa

Glagoli sistemski prikaz morfo-sintaksikih karakteristika; sistematizacija gradiva preenog od 1. do 7.

razreda.
Glagolska vremena, indikativ: (futur, prezent, perfekat (pretrito perfecto simple, imperfecto, pretrito
perfecto compuesto), plusvamperfekat) pravilnih i do tada usvojenih nepravilnih glagola.
Prezent subjunktiva pravilnih glagola i do tada usvojenih nepravilnih glagola.
Prezent 3. lica subjunktiva u funkciji imperativa.
Osnovne glagolske perifraze: ir a + infintivo, tener que + infinitivo, deber + infinitivo, deber de + infinitivo,
dejar de + infinitivo, estar + gerundio u do tada obraenim glagolskim vremenima.
Glagolska vremena: subjunktiv (prezent, perfekat (pretrito perfecto simple, imperfecto, pretrito perfecto
compuesto), pluskvamperfekat): tvorba i osnovna upotreba, samo receptivno.
Prilozi i priloke konstrukcije - sistemski prikaz morfolokih karakteristika; sistematizacija gradiva preenog
od 1. do 7. razreda.
Predlozi u glagolskoj grupi - sistematizacija gradiva preenog od 1. do 7. razreda.
3. Sloena reenica
Sloena reenica - sistematizacija tipova sloenih reenica i njihovih upotreba:
Jukstaponirane sloene reenice (Estaba durmiendo, no escucsh nada) i
Koordinirane sloene reenice (Pedro lee y Jorge escucha la msica).
Direktan i indirektan govor sa que;
Bezline i line konstrukcije sa infinitivom i subjunktivom (es necesario que trabajes/es necesario
trabajar/te recomiendo que trabajes);
Subordirane reenice sa que, cuando, como, uz upotrebu subjunktiva (samo receptivno);
Kondicionalne reenice: si tengo dinero, viajar a Espaa; si tuviera dinero, viajara a Espaa; si hubiera
tenido dinero, habra viajado a Espaa (druga dva tipa samo receptivno).

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava je kompletno usmerena na jezik kao sredstvo komunikacije. Primena ovog pristupa
u nastavi stranih jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledei stavovi:
ciljni jezik upotrebljava se u uionici u dobro osmiljenim kontekstima od interesa za uenike, u prijatnoj i
oputenoj atmosferi; govor nastavnika prilagoen je uzrastu i znanjima uenika;
nastavnik mora biti siguran da je shvaeno znaenje poruke ukljuujui njene kulturoloke i vaspitne
elemente kao i elemente koji vode to boljoj socijalizaciji uenika;
bitno je znaenje jezike poruke;
nastavnik i dalje uenicima skree panju i upuuje ih na znaaj gramatike preciznosti iskaza;
znanja uenika mere se jasno odreenim relativnim kriterijumima tanosti i zato uzor nije izvorni
govornik;

 u cilju unapreivanja kvaliteta i kvantiteta jezikog materijala, nastava stranog jezika zasniva se i na
socijalnoj interakciji; rad u uionici i izvan nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog reavanja
problema, potragom za informacijama iz razliitih izvora (internet, deiji asopisi, prospekti i audio
materijal), kao i reavanjem manje ili vie sloenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno
odreenim kontekstom, postupkom i ciljem;
nastavnik upuuje uenike u zakonitosti usmenog i pismenog koda i njihovog meusobnog odnosa.
Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika ukljuuje i sledee:
usvajanje jezikog sadraja ciljanim i osmiljenim uestvovanjem u drutvenom inu;
poimanje nastavnog programa kao dinamine, zajedniki pripremljene i prilagoene liste zadataka i
aktivnosti;
nastavnik je tu da omogui pristup i prihvatanje novih ideja;
uenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni uesnici u drutvenom inu;
udbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praeni upotrebom autentinih materijala;
uionica postaje prostor koji je mogue prilagoavati potrebama nastave iz dana u dan;
rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstie uenike na
studiozni i istraivaki rad;
za uvoenje novog leksikog materijala koriste se poznate gramatike strukture i obrnuto;
Tehnike (aktivnosti)
Tokom asa se preporuuje dinamino smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju due od
15 minuta.
1. Sluanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (sluaj, pii, povei, odredi ali i aktivnosti u
vezi sa radom u uionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).
2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.).
3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za uionicu ili roditelje i sl.)
4. Vebe sluanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vebanki, dodati delove
slike, dopuniti informacije, selektovati tane i netane iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)
5. Igre primerene uzrastu
6. Pevanje u grupi
7. Klasiranje i uporeivanje (po koliini, obliku, boji, godinjim dobima, volim/ne volim, komparacije...)
8. Reavanje "tekuih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog renika
10. Prevoenje iskaza u gest i gesta u iskaz
11. Povezivanje zvunog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak
imenovanje naslova

12. Zajedniko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izvetaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat,
program priredbe ili neke druge manifestacije)
13. Razumevanje pisanog jezika:
- uoavanje distinktivnih obeleja koja ukazuju na gramatike specifinosti (rod, broj, glagolsko vreme,
lice...)
a. prepoznavanje veze izmeu grupa slova i glasova
b. odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, tano/netano, viestruki izbor
c. izvravanje proitanih uputstava i naredbi
14. Uvoenje deije knjievnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz.
15. Pismeno izraavanje:
povezivanje glasova i grupe slova,
zamenjivanje rei crteom ili slikom,
pronalaenje nedostajue rei (upotpunjavanje niza, pronalaenje "uljeza", osmosmerke, ukrtene rei, i
slino),
povezivanje kraeg teksta i reenica sa slikama/ilustracijama,
popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na deiji asopis ili sl, nalepnice za kofer),
pisanje estitki i razglednica,
pisanje kraih tekstova.
Elementi koji se ocenjuju ne bi trebalo da se razlikuju od uobiajenih aktivnosti na asu. Isto tako,
ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i uenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja
podie nivo stresa kod uenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje uenika u
skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi tako da teite
bude na proveri postignua i savladanosti radi jaanja motivacije, a ne na uinjenim grekama. Elementi za
proveru i ocenjivanje su sledei:
razumevanje govora,
razumevanje kraeg pisanog teksta,
usmeno izraavanje,
pismeno izraavanje,
usvojenost leksikih i sintaksikih sadraja,
usvojenost gramatikih struktura,
pravopis,
zalaganje uenika na asu,
izrada domaih zadataka i projekata (pojedinanih, u paru i grupi).

Naini provere i utvrivanja usvojenog znanja moraju biti poznati uenicima, odnosno u skladu sa
tehnikama, tipologijom vebi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim asovima.
Predviena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugoditu.
Gramatiki sadraji u osmom razredu
U prethodnim razredima osnovne kole uenici su usvajali strani jezik. Uenje je na tom uzrastu bilo
preteno intuitivno: odgovarajuim nastavnim aktivnostima uenici su dovoeni u situaciju da sluaju strani
jezik u okviru odreenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da nauene iskaze kombinuju da bi se
usmeno i pismeno izrazili u slinim kontekstima.
U petom razredu uenici su poeli da uoavaju prva jezika pravila koja su im olakavala poetno
opismenjavanje na stranom jeziku.
Od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, poinje i uenje stranog jezika; re je o svesnom procesu koji
posmatranjem relevantnih jezikih (i nejezikih) fenomena i razmiljanjem o njima omoguuje uoavanje
odreenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.
Gramatiki sadraji predvieni u prethodnim razredima dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi uenici
mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao
sloenom sistemu.
Savladavanje gramatikih sadraja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima udbenika i nastavnicima
predlae da:
1. ohrabruju uenike da posmatranjem sami pokuavaju da otkriju gramatika pravila;
2. otkrivena gramatika pravila prikau na shematizovan nain;
3. u primerima i vebanjima koriste to je mogue vie poznatu leksiku;
4. primere i vebanja kontekstualizuju;
5. dodatna objanjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najeih gramatikih greaka svojih
uenika;
6. ukazuju uenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao mogue posledice gramatike nepreciznosti /
netanosti.
Budui da se na ovom uzrastu gramatika znanja proiruju (sposobnost uenika da razumeju strani jezik i
da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramatika znanja), njihovo vrednovanje
trebalo bi predvideti, pre svega, u okviru formativne evaluacije, to jest davanjem kratkih usmenih / pismenih
vebi kojima se proverava sposobnost uenika da primene odreeno otkriveno gramatiko pravilo; ispravak
je za uenike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugodita i kolske
godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izraavanja, ne bi trebalo
davati gramatika vebanja, ve bi gramatiku tanost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od vie
elemenata kojim se ocenjuju razliite receptivne i produktivne jezike vetine. Elementi i skala vrednovanja,
usaglaeni na nivou kole, potrebno je da budu dostupni, poznati i jasni uenicima.

LIKOVNA KULTURA
(1 as nedeljno, 34 asa godinje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave likovne kulture jeste da se osigura da svi uenici steknu bazinu jeziku i umetniku pismenost
i da napreduju ka realizaciji odgovarajuih Standarda obrazovnih postignua, da se osposobe da reavaju

probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloe svoje miljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uenje i zainteresovanost za predmetne sadraje, kao i da podstie i
razvija ueniko stvaralako miljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem drutva i
karakterom ovog nastavnog predmeta.
Zadaci:
- stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz razliite sadraje i oblike rada tokom nastave likovne kulture
svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave predmeta likovna kultura budu u punoj meri
realizovani.
- razvijanje sposobnosti uenika za opaanje kvaliteta svih likovnih elemenata;
- stvaranje uslova da uenici na asovima u procesu realizacije sadraja koriste razliite tehnike i sredstva i
da upoznaju njihova vizuelna i likovna svojstva;
- razvijanje sposobnosti uenika za vizuelno pamenje i povezivanje opaenih informacija kao osnove za
uvoenje u vizuelno miljenje;
- razvijanje smisla za estetske likovne i vizuelne vrednosti, koje se stiu u nastavi, a primenjuju u radu i
ivotu;
- razvijanje motorikih sposobnosti uenika i navike za lepo pisanje;
- podsticanje interesovanja stvaranje i negovanje potrebe kod uenika za poseivanjem muzeja, izlobi,
kao i za uvanje kulturnih dobara i estetskog izgleda sredine u kojoj uenici ive i rade;
- stvaranje uslova da se upoznavanjem likovnih umetnosti bolje razumeju prirodne zakonitosti i drutvene
pojave;
- omoguavanje razumevanja i pozitivnog emocionalnog stava prema vrednostima izraenim i u delima
razliitih podruja vizuelnih umetnosti;
- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje osnovnih svojstava tradicionalne, moderne i savremene
umetnosti.
Operativni zadaci
Uenici treba da se:
- osposobe da opaaju i predstavljaju: slobodne kompozicije, vizuelne metaforike, kontrasta, jedinstva i
dominante u prostoru, fantastike;
- formiraju navike za vii nivo kulture rada, kvalitet proizvoda, kulturu ivota i slobodnog vremena;
- likovno-vizuelno opismene, razviju kreativne sposobnosti, pripremaju za efikasno i savremeno ukljuivanje
u rad odnosno za razliita zanimanja.
Struktura:
1. Sadraji programa
2. Kreativnost
3. Medijumi

SADRAJI PROGRAMA

1.1. SLOBODNO KOMPONOVANJE (3+2)

1.1.1. Akciono slikanje (1)
2.1.1. Neposredno prenoenje dinaminog toka misli u odreenom vremenskom intervalu
3.1.1. Slikanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.1.2. Ritmiko-harmonijska kompozicija istog odnosa boje i forme (1)
2.1.2. Percepcija - apercepcija
3.1.2. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.1.3. Sistem nizanja skupova taaka, linija, boja, oblika volumena prema odreenoj shemi (1)
2.1.3. Kombinatorika unapred datog skupa geometrijskih bojenih povrina, plastinih elemenata ili lineatura
3.1.3. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.1.4. Slobodno komponovanje - vebanje (2)
1.2. VIZUELNA METAFORIKA I SPORAZUMEVANJE (5+2)
1.2.1. Amblem, simbol, znak, personifikacija, alegorije, heraldika, boja, oblik kao simbol,
piktogrami... (5)
2.2.1. Percepcija i apercepcija
3.2.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.2.2. Vizuelna metaforika - vebanje (2)
1.3. KONTRAST, JEDINSTVO I DOMINANTA U PROSTORU (10+6)
1.3.1. Kontrast kao sredstvo likovnog izraza (1)
2.3.1. Opaanje i predstavljanje
3.3.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.3.2. Jedinstvo kao osnovna vrednost kompozicije (1)
2.3.2. Opaanje i predstavljanje
3.3.2. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.3.3. Statino i dinamino jedinstvo (1)
2.3.3. Opaanje i predstavljanje
3.3.3. Crtanje, slikanje, vajanje
4.3.3. Odgovarajua sredstva i materijali
1.3.4. Jedinstvo i ravnotea (1)

2.3.4. Opaanje i predstavljanje

3.3.4. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.3.5. Jedinstvo izraza (2)
2.3.5. Opaanje i predstavljanje
3.3.5. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.3.6. Srodnost likovnih vrednosti (2)
2.3.6. Opaanje i predstavljanje
3.3.6. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.3.7. Dominanta kao uslov za povezivanje raznorodnih elemenata (2)
2.3.7. Opaanje i predstavljanje
3.3.7. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.3.8. Kontrast, jedinstvo i dominanta u prostoru - vebanje (6)
1.4. SLOBODNO KOMPONOVANJE I FANTASTIKA (4+2)
1.4.1. Realni oblici u nerealnim odnosima (4)
2.4.1. Apercepcija (zamiljanja, podsticanje imaginacije)
3.4.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.4.2. Slobodno komponovanje i fantastika (2)
ORIJENTACIONI IZBORI LIKOVNIH DELA I SPOMENIKA KULTURE
I CELINA: SLOBODNO KOMPONOVANJE
- Kolonijalni enterijer, 1976, Valerio Adami (1935)
- Veliki panoramiki vibrirajui zid, 1966, Jesus Rafael Soto (1923)
- Odri I 1965. Kenet Snelson (1927)
- Figure na morskoj obali, 1952, Nikolac de Stal (1914-1955)
- Drai otoka, 1965, Kornel (1922)
- Sve u jednom Lyucra-priboru, 1965, Dim Dajn (1935)
- Je li to e Ge Vara, 1969, Do Tilson (1928)
II CELINA: VIZUELNA METAFORIKA I SPORAZUMEVANJE
- Jarac i drvo iz Ura, oko 2600. godine pre nove ere
- Boginja zmija, kritska umetnost

- Dobri pastir, IV vek

- Kralj Milutin, Kraljeva crkva u Studenici, XIV vek
- Mimohod maski koje predstavljaju stilizovane ivotinje
- Ilustracija, Toni Randal
- Igra sa maskom iz oblasti Man, Obala Slonovae
- Reklama za raunare
- Reklama za boju za kosu
- Video-slika
III CELINA: KONTRAST, JEDINSTVO, DOMINANTA
- Portret majke, 1631, Rembrant van Rijn (1606-1669)
- artr, unutranjost katedrale
- Oluja, 1505, orone (1478-1510)
- Sloboda na barikadama, Een Delakroa (1798-1863)
- etiri jablana, 1891, Klod Mone (1840-1926)
- Kupaica, Pol Sezan (1838-1906)
- Put sa empresima i zvezdama, Vinsent van Gog (1853-1890)
- Park kraj Lucerna, 1938, Paul Kle (1878-1940)
- Tri igraice, 1925, Pablo Pikaso (1881-1973)
- Gospoica Pogani, Konstantin Brankusi (1876-1957)
- Mojsije, 1913-15, Mikelanelo Buonaroti (1475-1564)
- Odmor, 1954, Zora Petrovi (1894-1962)
- Atelje, 1960, Nedeljko Gvozdenovi (1902)
- Spomen-podruje Dudik, Bogdan Bogdanovi (1922)
- Sopoani, XIII vek
- Mileeva, 1228. godina
- Severni portal ibenske katedrale, detalj
- Sveta Sofija u Carigradu, 523-537. godine
- Moraa, 1252. godine
- Serigrafija I, 1966, Miroslav utej (1936)

- Krst sa Agilulfove krune, 615. godina

- Portret Karla Velikog, oko 1350. godine
- Katedrala u Pizi, XI-XIII vek
- Trenutak vremena, 1966, Stefan Manevski (1934)
- Vazduni metro, 1955, Viera da Silva (1908)
- Bogorodiina kapela u Ronanu, 1955, Le Korbizije (1887-1965)
- Minifestanti, 1957, Drago Trar (1927)
- Podgari, Duan Damonja (1928)
IV CELINA: SLOBODNO KOMPONOVANJE I FANTASTIKA
- Osetljiva ica, 1955, Rene Magrit (1898-1967)
- Predskazanje graanskog rata; konstrukcija s kuvanim pasuljom, 1936, Salvador Dali (1904)
- Torzo s krilom, 1932, Milena Pavlovi Barili (1909-1945)
- Graanski rat, 1967, Miodrag Dado uri (1923)
- Crkva Daara u Urnesu, IX-X veka
Sledei
Prethodni

DODATNI RAD
Za dodatni rad od V do VIII razreda opredeljuju se daroviti uenici ija su posebna interesovanja iz oblasti
nastave predmeta likovna kultura, odnosno koja ele da svoja znanja iz ove oblasti umetnosti proire i
prodube. Usvajanjem sadraja dodatnog rada, kod uenika se naroito podstie razvijanje stvaralakog
miljenja i estetskog ukusa. Za ovaj oblik nastavnog rada opredeljuju se uenici ija se darovitost izrazitije
ispoljava ve u I, II i III razredu. Takve uenike prate i podstiu nastavnici razredne nastave, kao i
pedagoko-psiholoka sluba kole sve do V razreda, kada se prvi put organizuje dodatni rad. Vano je da
se dodatni rad izvodi tokom cele godine, odnosno sve dok traje realizacija utvrenog programa. Iako se
povremeno, iz objektivnih razloga, ova nastava ne organizuje u kontinuitetu, vano je da se rad sa
darovitom decom ne prekida. U tom sluaju, neophodno je podsticati uenike na samostalni rad u drugim
formama (pojaanom individualizacijom rada u redovnoj nastavi, davanjem posebnih zadataka i
angaovanjem u slobodnim aktivnostima).
Dodatni rad je zasnovan na interesovanjima uenika za nova saznanja, proirivanje i produbljivanje umenja
i vetina. Neposrednije aktivira uenike i osposobljava ih za samoobrazovanje, razvija njihovu matu,
podstie stvaralaki rad i kreativnost i upuuje ih na samostalnost u traganju razliitih izvora saznanja. Pod
rukovodstvom nastavnika, uenici u dodatnom radu samostalno biraju odgovarajue medijume, sredstva za
rad i neposrednije izlau svoj kritian stav prema vrednostima. Angaovane uenike stoga valja posebno
stimulisati (pohvale, nagrade, stipendije za dalje kolovanje) i postepeno uvoditi u oblasti profesionalne
orijentacije ka irokom polju likovnih delatnosti.
Programom rada obuhvaeni su segmenti orijentacionih sadraja programa (zavisno od moguih
interesovanja). Nastavnik u saradnji sa uenikom (eventualno roditeljima i kolskim pedagogompsihologom) sastavlja program dodatnog rada. U realizaciji programa nastavnik vodi razgovor, pronalazi i
primenjuje najpogodnije oblike i metode rada, pre svega one koje motiviu uenike. Uenici se samostalno

opredeljuju za rad, ali neophodno je proceniti motive koji su uticali na njihovu odluku. Nastavnik prati
konkurse, smotre, takmienja, izlobe i druga javna predstavljanja, te obavetava i motivie uenike u
pravcu odreene likovne aktivnosti i afirmie deje stvaralatvo. Podrava ih u radu insistirajui na
formiranju zbirke radova (mape) i, u saradnji sa roditeljima, u vreme nastave vodi dnevnik i prati razvoj
deteta. Ouvanjem tenje darovitih uenika ka kreativnom izraavanju, zajedno sa ovladavanjem
materijalom (razvoj tehnike spretnosti i senzibiliteta), doprinosi se njihovom daljem likovnom obrazovanju i
podsticanju njihove individualnosti.
U tom cilju, sledee oblasti e se realizovati u dodatnoj nastavi:
Crtanje: autonomnost linije kao samostalnog izraajnog sredstva u crteu.
Slikanje: tehnika, akvarel; doslednost.
Grafika: visoka, duboka i ravna tampa, grafika u boji; primenjena grafika.
Teorija forme: osnovni likovni elementi; linija, boja, pravac, veliina, oblik struktura, valer; kompozicija.
UMETNIKO NASLEE
Idejne osnove evropske umetnosti XX veka. Ekspresionizam, Kubizam, Futurizam, Nadrealizam. Pojava
apstraktne umetnosti. Ruska umetnost poetkom XX veka. kola industrijskog dizajna - Bauhaus. Moderna
umetnost - drutveni i umetniki okviri epohe u Srbiji. Umetnost izmeu dva rata. Posleratna umetnost u
Srbiji. Savremena umetnost.
FILM
Teorija filma
Specijalnost filmskog jezika i naina filmskog izraavanja; nain snimanja - kadar, gro-plan, uglovi
snimanja, kretanje kamere; montaa; tehniki problemi filma; tehnologija razvijanja filma; idejna strana
filma; kratka istorija filma; praktini zadaci - laki zadaci u realizaciji.
Praktian rad
Animiranje kola-tehnikom, animiranje pomou crtea, izrada kraih dokumentarnih filmova.
ARHITEKTURA
Teorija, potreba za oblikovanjem prostora; namena zgrada, materijali i tehnike gradnje, najosnovniji oblici u
arhitekturi - stilovi u arhitekturi; savremena arhitektura i urbanizam u realizaciji arhitektonskih ideja,
tehniko crtanje - perspektiva (upoznavanje).
OBLIKOVANJE I ZATITA SREDINE
ovek radom menja prirodu radi zadovoljavanja svojih potreba. Korienje energije i oblikovanje materijala
dovodi do otpadaka gasovite, tene i vrste prirode koje zagauju ovekovu sredinu. Ergonomija, kao
nauka o prilagoavanju oveka koji radi i njegovog rada, ima za cilj, putem projektovanja, inenjeringa i
tehnologije, uzajamno prilagoavanje oveka i njegovog rada. Razumevanje zakonitosti u ekologiji, u
pogledu bioloke ravnotee permanentan je cilj obrazovanja dece. U skladu sa ovim poimanjem, tj.
razumevanjem prirode, jasno se izdvaja jedan od znaajnih ciljeva likovne kulture koji se odnosi na
osposobljavanje uenika za stvaralako prenoenje vizuelno-likovnih iskustava u prirodno-drutvena
nauna podruja i samim tim na razvijanje interesovanja za zatitu prirode i smisao za unapreivanje
kulture ivljenja.
VAJANJE
Teorijske poruke

Volumen i prostor su opta orijentacija u vajarskim oblastima, odnosno funkcija plastike u arhitekturi,
eksterijeru i enterijeru.
Sadraji i ideje u vajarskim delima su nezamenljiv didaktiki materijal kao primer reenja likovnog problema
koga je mogue realizovati u razliitim varijantama.
Meki materijal - glina, gips, priprema i izrada konstrukcija i modelovanje pune plastike glinom ili gipsanom
kaom.
Nanoenje gline ili gipsa.
Gipsana kaa sa usporenim vezivanjem.
Finalna obrada i suenje radova.
Izrada jednostavnih alata za rad.
Opremanje i uvanje izvajanih radova.
Peenje glinenih predmeta.
Korienje primerenih tvrdih materijala koji se obrauju postupkom oduzimanja.
Drvo i vajarski radovi od drveta, puna plastika u drvetu, reljef, upotreba raznovrsnih dleta, noeva, struga i
alata za glaanje.
Izbor drveta i njegova obrada.
Kuvanje drveta, seenje, struganje, glaanje, lakiranje i patiniranje.
Opremanje i konzerviranje vajarskih radova.
Vajanje u metalu, kovaka obrada metala, vajanje metala, obrada metalnih listia i lima.
Seenje metala, spajanje (zakivanjem, lepljenjem i varenjem), buenje, izvlaenje i poliranje.
Zatita od korozije i patiniranje. Opremanje vajarskih radova.
Vajanje u vezanom gipsu, tvrdoj glini ili odgovarajuem kamenu.
Izrada svih oblika plastike koje dozvoljava krt materijal (glina, gips, kamen).
Korienje dleta, sekaa, noa i ekia, bruenje, glaanje i patiniranje. Oprema i uvanje vajarskih radova.
PLASTINE MASE
Odlivci (gips, plastika, metal) i umnoavanje vajarskih radova. Priprema kalupa, pravljenje mase za odlivke
i skidanje kalupa.
Oblikovanje u peanom kalupu i oblikovanje u kalupu za plastiku. Finalna obrada odlivaka, patiniranje i
opremanje odlivaka.
KERAMIKA
Uvod u keramiku, svojstva keramike gline. Istorija keramike, keramiki proizvodi, tehnologija keramike.
Sticanje prvog iskustva u radu sa glinom.

Meanje, gnjeenje, dodavanje i oduzimanje mase gline.

Plastine forme.
Ispupenje i udubljenje forme, puni i prazni prostor u raznim funkcijama (cigla sa upljinama i slino).
Elementarno upoznavanje reljefa i razlika izmeu reljefa i pune plastike u prostoru.
Obrada povrina, upoznavanje crta i utiskivanjem drugih oblika ili reljefnim dodacima.
Izrada dekorativnih i funkcionalnih predmeta.
Proces suenja i kontrola suenja, slaganje - punjenje pei predmetima, nadgledanje peenja, hlaenje i
pranjenje pei.
Slikanje peenih predmeta. Peenje i kontrolisanje peenja i slikanje glaziranih predmeta.
Oslikavanje keramikih ploica emajlom i glazurom.
Izrada kalupa i livenje keramikih predmeta (broevi, medaljoni, pepeljare i vaze za ikebanu).
PRIMENJENA GRAFIKA
Osnovi primenjene grafike.
Korienje reproduktivne grafike u industriji.
Grafika u jednoj boji - nacrt za etiketu.
Grafika u dve boje - nacrt za plakat.
Grafika u vie boja - nacrt za naslovnu stranu knjige (skica u kolau).
Grafika i grafiki slog (korienje grafike letraset-slova).
Grafika - skica za potansku marku.
Grafika i ambalaa (kutije - nacrt i finalni rad).
Plakat - izvoenje visokom tampom. Plakat - nacrt - skica kolaom.
TAPISERIJA
Istorija tapiserije: tapiserija u srednjem veku.
Tapiserija u 18. i 19. veku.
Savremena tapiserija.
Izraajna sredstva tapiserije.
Tehnika tapiserija.
Materijali za tkanje; nain tkanja.
Boje (biljne i mineralne) i naini bojenja.

Praktini rad. Izrada nekoliko manjih tapiserija u raznim tehnikama.

SLOBODNE AKTIVNOSTI
Crtanje, slikanje, vajanje, primenjena grafika; scenografija; kostim; keramika; tapiserija; zidno slikarstvo;
vizuelne komunikacije; pantomima; istorija umetnosti i teorijsko izuavanje kulturnog naslea; praenje
savremenog likovnog ivota (izlobe i druge likovne manifestacije).
Formiranje i uvanje zbirki (individualnih ili zajednikih kolekcija): crtea, slika, grafika, figura (originala ili
reprodukcija), vrednih stvari (delovi nonje, stare pegle, stari satovi itd), interesantnih oblika iz prirode
(korenje, kamen itd), umetnikih fotografija (crno-belih i u boji).
U toku kolske godine lanovi likovne sekcije uestvuju u estetskom ureivanju kole i njene okoline, kao i
u pripremanju i opremi izlobi i raznih drugih manifestacija u organizaciji obrazovno-vaspitnog rada u okviru
kulturne i javne delatnosti kole i ire. Uloga nastavnika je veoma znaajna u podsticanju, okupljanju i
angaovanju uenika.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nastavni program likovne kulture za osmi razred podrazumeva postojanje odreenog fonda znanja koji su
uenici sticali od prvog razreda i pretpostavlja da se njegovo puno ostvarenje postie u korelaciji sa drugim
nastavnim predmetima (srpski jezik, muzika kultura, biologija, hemija, istorija, fizika, matematika) i
razliitim vannastavnim aktivnostima. Imajui u vidu da je u pitanju zavrni razred osnovnog obrazovanja i
vaspitanja neophodno je izvriti sistematizaciju nauenog, kao i pripremu za izbor odgovarajue strune
kole. U tom pogledu nastavnik treba da ukae uenicima na iroki spektar obrazovnih profila u kojima je
obrazovanje u oblasti likovne kulture od velikog znaaja. To je istovremeno razlog da se ukazuje na
vanost predmeta.
Strukturu programa ine:
1) nastavni sadraji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanje sadraja likovne kulture,
poznavanje dela iz umetnikog naslea i elemenata likovne pismenosti;
2) kreativnost - razvijanje percepcije i apercepcije, podrka uenicima da otkrivaju i dolaze do novih
reenja; pretpostavka za podsticanje kreativnosti su motivacioni sadraji praktinih likovnih aktivnosti
uenika, koji obuhvataju:
- domen uenikih doivljaja,
- domen korelacije sa drugim obrazovno-vaspitnim podrujima.
3) medijumi (tradicionalni i savremeni) i sredstva - korienje likovnih disciplina i upotreba odreenih
materijala u oblikovanju, kao i proireni medijumi.
Nastavni program likovne kulture tako je koncipiran da posebnu vanost pridaje ueniku. Nastavnik
koncipira metodike postupke i oblike rada usaglaavajui obrazovno-vaspitne zadatke (likovne probleme)
sa pobuenim interesovanjem uenika, tako da ove zadatke prihvate na nivou samoinicijative, odnosno u
skladu sa vlastitom izraenom potrebom. Razliitim (primerenim) metodama rada treba tumaiti sadraje
programa kako bi uenici postupno i spontano usvajali nova znanja. U tom smislu, uloga nastavnika
naglaena je u fazi izbora i didaktike pripreme motivacionog sadraja, a izbor teme zavisi od sutine
likovnog zadatka, odnosno, konkretnog sadraja kojim se uenik motivie u pravcu odreenog likovnog
problema.
Nastavni sadraji likovne kulture, problemski postavljeni, vertikalno se razvijaju od prvog do osmog razreda
i proizilaze jedan iz drugog. Polazei od uzrasnih mogunosti uenika, vodilo se rauna o prilagoenosti i
spiralnim krugovima sadraja obrazovnog karaktera za svaki razred posebno, to je i odreeno u
operativnim zadacima. Takvi sadraji kao osnov imaju teoriju oblikovanja, a informativnost se stie u
praktinom (delimino i u teorijskom radu) putem analiza umetnikih dela i estetskim procenjivanjem
uenikih radova. Nastavni programi ovog predmeta organizovani su na principu kumulativnog irenja

znanja o pojmovima i pojavama planiranim za upoznavanje i izuavanje u ovoj oblasti u skladu sa

uzrastom. Iz razreda u razred se iri opseg znanja i produbljuje njegovo usvajanje na saznajnom,
iskustvenom i praktinom (delatnom) nivou. Uenike je potrebno usmeravati ka kreativnim potencijalima
uvaavanjem individualnih sposobnosti prema praktinom radu gde ponuene informacije nisu apsolutno
obavezujui okviri delovanja i definitivne vrednosti. Podsticanjem kreativnosti uenika iskljuuje se gotovo
reenje i rad po ablonu. Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadraja, a teme su
u slubi realizacije predvienih zadataka. U procesu pripremanja za rad, neophodno je posvetiti panju
realizaciji nastavnih tema kako ne bi preovladale nad sadrajima. Stoga je nastavniku data mogunost da,
u skladu sa individualnim sposobnostima uenika, bude slobodan u izboru didaktike pripreme.
Imajui u vidu obrazovni karakter sadraja predmeta neophodno je na asovima svaku tematsku jedinicu
ilustrovati karakteristinim likovno-umetnikim delom iz razliitih epoha. Metodom demonstracije uenike
navoditi da uoavaju, uporeuju i razlikuju umetnika dela iz razliitih kultura i perioda.
Imajui u vidu racionalno korienje vremena, umetniko naslee za osmi razred treba obraditi kroz
povezivanje teorije oblikovanja sa praktinim radom. Iz umetnikog naslea treba izdvojiti umetnika dela
koja najpotpunije ilustruju teoretske probleme koji se obrauju. Uenici e stoga istovremeno usvajati
saznanja iz teorije oblikovanja i umetnikog naslea, koja e povezivati u praktinom radu. Neophodno je
imati u vidu i estetsko procenjivanje, koje se vri u funkciji praktinih likovnih aktivnosti i didaktikometodike opravdanosti.
Programski sadraji za osmi razred su organizovani u etiri tematske celine i za svaku od njih je
preporuen broj asova koji se smatra optimalnim za realizaciju. Naravno, svaki nastavnik u skladu sa
konkretnom situacijom (predznanjem i interesovanjima uenika, itd.) pri izradi operativnih planova moe
napraviti izvesne izmene u broju asova, vodei rauna da se ne narui celina nastavnog programa i da
svaka tema dobije adekvatan prostor.
U realizaciji sadraja treba imati u vidu da je za njegovu obradu predvieno (okvirno) 60% asova, dok je
za vebanje predvieno 40%. Pod obradom se podrazumeva neposredna prva realizacija tematske
jedinice. Pod vebanjem se podrazumeva produbljivanje iste tematske jedinice u drugom medijumu (drugi,
novi materijali i tehnike, utvrivanje, ponavljanje, sistematizacija). Na asovima vebanja, takoe, treba
vriti estetsku analizu umetnikih radova, estetsko procenjivanja uenikih radova, vrednovanje i
ocenjivanje. Neophodno je teiti otkrivanju sutine likovnih pojava putem selekcije i apstrahovanja.
Nastavnik navodi uenika da vri selekciju (odvaja bitno od nebitnog) kako bi razmiljao u pravcu
kvalitetnog reavanja likovnog zadatka. Odvajanje bitnog od nebitnog viestruko je celishodno i iz razloga
racionalnog korienja vremena kolskog asa. U programu likovne kulture za osmi razred nastavniku se
nude mogua reenja kojima se preporuuje opaanje i uoavanje neponovljivosti prirode, kao i prirodnog i
vetakog ovekovog okruenja. Mogunosti uenja po modelu iz prirode i putem umetnike recepcije je
samo jedna od metoda kojima nas priroda i umetnika dela uvode u oblike otkrivanja.
Na osnovu steenog znanja iz sedmog razreda treba uspostaviti povezanost sa pojmom kompozicija i
obraditi prvu celinu Slobodno komponovanje. Nastavnik treba da ima u vidu da su uenici skloni ovakvim
aktivnostima kojima se esto pristupa bez unapred odreenog plana. Kao ishod steenog likovnog iskustva
i obrazovanja uenik treba da razume oslobaanje likovnog dela od opisa predmeta i figure. Stoga je
neophodno celinu ilustrovati slikarstvom Vasilija Kandinskog i istovremeno je povezati sa teorijom
oblikovanja.
Tematska celina Vizuelna metaforika i sporazumevanje se odnosi na karakteristike savremene
komunikacije i tehnologije bliske uzrastu uenika. Potrebno je uspostaviti povezanost sa iskustvom iz
estog razreda i ukazati na karakter sadraja u funkciji masovne komunikacije. U tom pogledu vano je
istai znaaj ove celine kroz tumaenje amblema, simbola, znaka, personifikacije, alegorije, heraldike,
piktograma i stilizacije u likovnom reenju. Sadraje treba povezivati sa nastavnim predmetom istorija.
Celina Kontrast, jedinstvo i dominanta u prostoru pretpostavlja odgovarajui nivo steenih znanja kako
bi se razumele likovne pojave, posebno one u oblasti savremene umetnosti. U obradi ove celine potrebno
je pojmovno odreenje kontrasta kao suprotstavljanja kvaliteta istih ili razliitih likovnih elemenata.
Uenicima treba ukazivati na aspekte dominacije maksimalne razlike veliina (veliko-malo, visoko-nisko,
kratko-dugo), oblika (oblo-ugaono, jednostavno-sloeno, puno-uplje), boja (svetlo-tamno, komplementarni
kontrast, toplo-hladno), linija (uske-iroke, prave-krive,...), poloaja (vodoravno-koso). U pogledu
trodimenzionalnog oblikovanja takoe treba imati u vidu konveksno-konkavno, otvoreno-zatvoreno, itd. Pod

harmonijom podrazumevati meusobni sklad elemenata kompozicije. Pojmovno odreenje dominante u

likovnom delu treba tumaiti kao naglaenu vrednost, isticanje najbitnijeg, onog to je u centru panje ili to
predstavlja dominirajue karakteristike kompozicije. Pojam jedinstva tumaiti sagledavanjem postupaka koji
dovode do ujedinjenja svih likovnih elemenata u kompoziciju. Uenicima demonstrirati karakteristina dela
iz savremene umetnosti.
Slobodno komponovanje i fantastika je poslednja celina drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i
vaspitanja. Za tumaenje ovog sadraja je neophodno objasniti pojmove: fantastika, imaginacija i
nadrealizam i povezati ih sa slikarstvom Hijeronima Boa.
Osnovni uslov za pravilno ueniko usvajanje nastavnih sadraja jeste ozbiljna priprema nastavnika, koja
proizilazi iz prethodnog prouavanja nastavnog plana i programa. Na taj nain nastavnik moe da, pored
pisane pripreme, naini i odgovarajuu i vizuelnu pripremu.
Imajui u vidu broj asova, ovaj program je mogue realizovati samo ako nastavnik stavlja akcenat na
likovni problem, ijim reavanjem se razvijaju kvaliteti u likovnoj kulturi. Usavravanje nastavnika stoga
treba da bude permanentno i primereno savremenim zahtevima i dostignuima metodike nastave ovog
predmeta. U vezi sa savremenom tehnologijom prenoenjem vizuelnih informacija u likovnoj kulturi,
potrebno je omoguiti da uenici stiu to veu bliskost sa nastavnim sadrajima, oslanjajui se na
prethodna znanja. Od njih se ne oekuje da budu samo pasivni posmatrai, ve da kroz praktine aktivnosti
razvijaju osetljivost za likovne vrednosti, motorike sposobnosti, estetsko miljenje i kritiku svest.

MUZIKA KULTURA
(1 as nedeljno, 34 asa godinje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave muzike kulture jeste da se osigura da svi uenici steknu bazinu umetniku pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuih Standarda obrazovnih postignua, da se osposobe da reavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloe svoje miljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uenje i zainteresovanost za predmetne sadraje, kao i da
- upoznaju muzike kulture putem obrade tema povezanih sa muzikom razliitih epoha;
- razviju muzikalnost i kreativnost;
- neguju smisao za zajedniko i individualno muziciranje u svim oblicima vaspitno-obrazovnog rada sa
uenicima.
Zadaci nastave muzike kulture su sledei:
- stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz razliite sadraje i oblike rada tokom nastave muzike kulture
svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave muzike kulture budu u punoj meri realizovani;
- sticanje znanja o muzici razliitih epoha;
- sticanje znanja o muzici razliitih epoha;
- razvijanje sposobnosti izvoenja muzike (pevanje/sviranje);
- razvijanje navike sluanja muzike, podsticanje doivljaja i osposobljavanje za razumevanje muzike;
- podsticanje kreativnosti u svim muzikim aktivnostima (izvoenje, sluanje, istraivanje i stvaranje
muzike);
- dalje upoznavanje izraajnih sredstava muzike umetnosti;

- oformiti i negovati rad kolskog ansambla.

Operativni zadaci
Uenik ume da:
- prepozna osnovne elemente muzike pismenosti - opie osnovne karakteristike:
- muzikih instrumenata;
- istorijsko-stilskih perioda;
- muzikih anrova;
- narodnog stvaralatva.
Uenik ume da analizira povezanost:
- muzikih elemenata i karakteristika muzikih instrumenata sa muzikom;
- izraajnosti (npr. brz tempo sa ivahnim karakterom);
- strukture i dramaturgije odreenog muzikog anra (npr. operski finale sa dogaajima u drami);
- oblika narodnog muziciranja sa specifinim kontekstom narodnog ivota.
Uenik:
- zna funkciju elemenata muzike pismenosti i izvoakih sastava u okviru muzikog dela;
- razume istorijske i drutvene okolnosti nastanka anra i oblika muzikog folklora;
- kritiki i argumentovano obrazlae svoj sud;
- ume kreativno da kombinuje izraajne muzike elemente u estetikom kontekstu (odreeni muziki
postupak dovodi u vezu sa eljenim efektom).
Uenici umeju da:
- prepoznaju teme iz poznatih kompozicija domaih i stranih autora;
- upoznaju muziku razliitih anrova;
- budu angaovani u svim muzikim aktivnostima i sami stvaraju muziku;
- aktivno uestvuju u pripremanju programa za takmienja i javne nastupe;
- steena stvaralaka iskustva i iskustva u sluanju muzike koriste za procenu svojih i drugih muzikih dela.

SADRAJI PROGRAMA
Upoznavanje muzike razliitih epoha i izvoenje muzike
Primenjivati steena znanja o muzici razliitih epoha kroz muzike primere.
Osnove muzike pismenosti

Steena znanja iz muzike kulture proirivati i primenjivati na primerima za pevanje i sviranje.

Stvaranje muzike
- Podsticanje muzike kreativnosti kroz improvizaciju na dostupnim instrumentima.
- Stvaranje dejih kompozicija.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

U programu nastave muzike kulture za osmi razred istaknuto mesto ima sticanje znanja o muzici, koje se
ostvaruje praenjem njenog razvoja u razliitim epohama. Cilj nastave zasnovan je na obradi tema
znaajnih za razumevanje uloge muzike u drutvu, upoznavanje muzikih izraajnih sredstava, anrova i
oblika, kao i istaknutih stvaralaca i izvoaa. Ovi ciljevi se ostvaruju sluanjem muzikih dela i aktivnim
muziciranjem (pevanje i sviranje). Osnove muzike pismenosti i muziko-teorijski pojmovi u ovakvom
pristupu planirani su u funkciji boljeg razumevanja muzike i muzikog dela.
Osnovni princip u ostvarivanju ciljeva i zadataka nastave muzikog vaspitanja jeste aktivno uee uenika
na asu. U tom procesu neophodno je na jednom asu obuhvatiti razliita podruja iz programa
predvienog za taj razred i kombinovati razliite metode i oblike rada u nastavi. as posveen samo
jednom podruju i izvoen samo jednom metodom (primenom samo jedne metode) nije didaktiki i
metodiki osmiljen, deluje demotivaciono i monotono-nezanimljiv je za uenike.
Realizacija nastave muzike kulture:
- sticanjem znanja o muzici;
- pevanjem, sviranjem i sticanjem muzike pismenosti;
- sluanjem muzike;
- negovanjem dejeg muzikog stvaralatva.
Grupnim i pojedinanim pevanjem ili sviranjem razvija se interesovanje uenika za aktivno uestvovanje u
muzikom ivotu svoje sredine.
Preporuke za ostvarivanje nastavnog programa
Sticanje znanja
Uenici usvajaju znanja o delatnosti muzike profesije. Za usvajanje i utvrivanje sadraja nastave muzika
kultura u osmom razredu, treba koristiti sledee nastavne metode: dijaloku, metodu demonstracije i
pokazivanja, monoloku i dr. Prilikom obrade tema obavezno koristiti oigledna sredstva i uvek ih
povezivati sa slunim primerima i izvoakom praksom.
Sluanje muzike
U oblasti SLUANJA MUZIKE uenik ume na osnovu sluanja muzikih primera da imenuje:
- muzike izraajne elemente;
- izvoaki sastav;
- muzike anrove;
- srpski muziki folklor;

- opie i analizira karakteristike zvunog primera kroz sadejstvo opaenih muzikih elemenata (npr.
uzburkana melodija kao rezultat specifinog ritma, tempa, agogike, dinamike, intervalske strukture);
- prepozna strukturu odreenog muzikog anra;
- strukturalnom i dramaturkom dimenzijom zvunog primera;
- anrovskim i istorijsko-stilskim kontekstom zvunog primera;
- kontekstom nastanka i primenom razliitih oblika muzikog folklora.
Osnove muzike pismenosti
- Obnavljanje steenih znanja iz muzike pismenosti na konkretnim muzikim primerima (predznaci,
oznake za dinamiku i tempo, notne vrednosti, obraene lestvice).
- Analiza muzikih elemenata i karakteristika (tempo, karakter).
- Upoznavanje funkcije elemenata muzike pismenosti i izvoakih sastava.
Izvoenje pesama po sluhu i iz notnog teksta:
- ukazivanje na znaaj pravilne higijene glasa, stalna briga o poloaju tela pri pevanju, vebe za pevako
disanje, vebe artikulacije, raspevavanje uz instrumentalnu pratnju i bez nje, pevanje kadence;
- uenje pesme poinje uvoenjem u tematiku, zatim sledi nastavnikovo tumaenje literarnog teksta sa
naglaavanjem vaspitnih elemenata;
- prilikom uenja pesama po sluhu prvo se demonstrira originalni oblik pesme (u tempu, sa dinamikom), a
zatim se vri jednostavna analiza pesme zbog razumevanja forme (zajedniko uoavanje ponavljanja i
kontrasta);
- prilikom uenja pesama iz notnog teksta prvo se vri analiza zapisa pesme (uoavaju se: klju, predznaci,
takt uz probu taktiranja, dinamike i artikulacione oznake, duine i imena tonova), zatim se notni tekst
iitava parlato (sa ponavljanjima dok se tekst ne utvrdi), uradi se veba raspevavanja i prelazi na pevanje
dok nastavnik svira melodiju;
- osmiljavanje poetne intonacije pesme ostvarivati instrumentalnim uvodom;
- pesma se ui po delovima i frazama, uz instrumentalnu pratnju koja se u poetku svodi na melodiju
(aranmane dodati tek poto je pesma nauena);
- tee ritmike figure i melodijske skokove obraivati kombinovanjem ponavljanja i uvebavanja;
- tokom uenja neprekidno insistirati na izraajnom i doivljenom pevanju.
Muziko izvoenje
U oblasti MUZIKOG IZVOENJA uenik ume da:
- peva jednostavne deje, narodne ili popularne kompozicije;
- izvodi jednostavne deje, narodne ili popularne kompozicije na bar jednom instrumentu;
- izvodi raznovrsni muziki repertoar pevanjem i sviranjem, kao solista i u kolskim ansamblima;
- svira na instrumentima Orfovog instrumentarijuma;

- svira na frulici, melodici, tamburi, gitari i drugim dostupnim instrumentima;

- svira primere iz muzike literature.
Muziko stvaralatvo
U oblasti MUZIKOG STVARALATVA uenik ume da:
- napravi muzike instrumente, koristei predmete iz okruenja;
- osmisli manje muzike celine na osnovu ponuenih modela;
- izvodi pratee ritmike i melodijsko-ritmike deonice na napravljenim muzikim instrumentima;
- uestvuje u odabiru muzike za dati anrovski i istorijski kontekst;
- osmiljava pratee aranmane za Orfov instrumentarijum i druge zadate muzike instrumente;
- improvizuje i/ili komponuje manje muzike celine (ritmike i melodijske) u okviru razliitih anrova i stilova;
- osmisli muziku za kolsku predstavu, priredbu, performans;
- improvizuje melodije na zadati tekst.
Didaktiko-metodika uputstva
Sadraji nastave uenicima pruaju znanja i informacije iz oblasti muzike umetnosti, koja su neophodna
za dalje razumevanje, doivljavanje, praenje i procenjivanje osnovnih muzikih vrednosti. Za uspenu
realizaciju sadraja nastave muzike kulture neophodno je ostvariti osnovni didaktiki preduslov: kabinet sa
nastavnim i oiglednim sredstvima. Osnovna nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija
za sve uenike, tabla sa linijskim sistemima, kvalitetni ureaj za sluanje muzike, a poeljni su i kompjuter,
ureaj za emitovanje, Di-vi-di sa prateom opremom. Oigledna nastavna sredstva su: slike pojedinanih
instrumenata, gudakog i simfonijskog orkestra, slike stranih i domaih kompozitora i izvoaa, uglednih i
znaajnih poslenika iz oblasti muzike umetnosti, kvalitetni snimci primera.
Sadraji muzike kulture pruaju uenicima dovoljno znanja i sposobnosti za formiranje istananog
muzikog ukusa (kriterijuma za izbor pravih muzikih sadraja) i pomoi da razlikuju stvarne vrednosti i
kvalitete u svetu muzike koja ih okruuje u svakodnevnom ivotu od onih sadraja koji ne doprinose razvoju
njihove muzike percepcije, ukusa i estetskog vaspitanja.
Usvajanje znanja uenika zavisi od metodike organizacije asa, koja mora biti dobro planirana, osmiljena
i zanimljiva. Na asovima je neophodno uenike prethodno valjano motivaciono pripremiti za aktivno
uee u nastavnom radu, a sam as muzike kulture treba da kod uenika podstie umetniki doivljaj
muzikog dela koje se interpretira. Razliitim oblicima i metodama rada u nastavi, tehnikama i oiglednim
sredstvima uenici se podstiu na usvajanje novih znanja. Nastavnik je u nastavnom radu ravnopravni
uesnik u svim aktivnostima.
Domae pismene zadatke ili pisane testove, kontrolne zadatke, referate ne treba zadavati ni u jednom
razredu.
Sadraje nastave, kad god je to mogue, povezivati sa drugim nastavnim predmetima, muzikim ivotom
drutvene sredine i uestvovati na takmienjima i muzikim priredbama.
ZAHTEVI PROGRAMA PO AKTIVNOSTIMA
Izvoenje muzike

Pevanjem pesama uenik stie nova saznanja i razvija muziki ukus. Izvoenjem muzike uenik ovladava
pojmovima iz osnova muzike pismenosti. Ciljevi i zadaci nastave doprinose razvijanju ljubavi prema
muzikoj umetnosti, podsticanju smisla za lepo, formiranju estetskih kriterijuma i svestranom razvoju
linosti uenika, da uenika oplemeni i da mu ulepa ivot.
Prilikom izbora kompozicija nastavnik polazi od psihofizikog razvoja uenika i njima bliskih sadraja, irei
pri tom njihova interesovanja i obogaujui dotadanja znanja novim sadrajima. Takoe, potrebno je da se
sagledaju i ocene mogunosti uenika neophodne za izbor i realizaciju kompozicija za pevanje i sviranje.
Prilikom interpretacije pesme po sluhu potrebno je izvriti analizu pesme, obraditi tekst i utvrditi o emu
pesma govori, kao i odrediti lestvicu u kojoj je napisana. Za saznavanje i doivljavanje narodne pesme
vano je razumeti njeno etniko i geografsko poreklo, ulogu pesme u narodnim obiajima ili svakodnevnom
ivotu.
Takoe, u postupku izbora predloenih pesama, neophodno je voditi rauna o tome da u toku rada budu
zastupljene: dravna himna, Himna Svetom Savi, umetnike, narodne i prigodne pesme savremenih dejih
kompozitora, kao i kompozicije koje su stvarala deca, zastupljene na festivalima dejeg muzikog
stvaralatva. Radi aktuelizacije programa, nastavnik, takoe, moe predloiti i poneku pesmu izvan
programa predloenih kompozicija ako je u skladu sa ciljevima i zadacima predmeta i ukoliko odgovara
kriterijumima vaspitnih i umetnikih vrednosti.
Posebnu panju posvetiti izraajnosti interpretacije - dinamici, fraziranju, dobroj dikciji.
Muziko izvoenje
U radu koristiti ritmike i melodijske instrumente. Poto su uenici opismenjeni, sviranje na melodijskim
instrumentima bie olakano jer se mogu koristiti notni primeri pesama koje su solmizaciono obraene.
Razliitim nastavnim postupcima potrebno je podsticati deje predispozicije za muziko oblikovanje i
omoguiti im da doive radost sviranja, ime se bogati linost u osetljivom periodu emocionalnog
sazrevanja.
Obavezno je izvoenje dravne himne i Himne Svetom Savi.
U svakom odeljenju postoji jedan broj uenika koji ima vee ili manje potekoe u pevanju. Takvim
uenicima pruiti mogunost afirmacije sviranjem na dejim muzikim instrumentima i ueem u grupnom
muziciranju.
Sluanje muzike
Sluanje muzike je aktivni psihiki proces, koji obuhvata emocionalno doivljavanje i misaonu aktivnost
uenika. Uloga nastavnika u organizovanju pravilnog pristupa sluanju muzike sutinski je vana za
estetski odnos prema muzici i za tumaenje i doivljavanje muzikog dela. Sluanje muzike je u funkciji
sticanja znanja o muzici i deo je obrade zadatih tema.
Pre asova sluanja muzike potrebno je metodiki tako organizovati nastavu da se prvo obnove znanja iz
oblasti muzikih izraajnih sredstava, koja se stavljaju u funkciju izabranog primera. Treba izbegavati
utvrene metodske postupke i tragati za novim pristupom u skladu sa delom koje se obrauje. Linost
stvaraoca se predstavlja celovito, u skladu sa njegovim umetnikim portretom i sa osnovnim hronolokim
podacima, uz odabrane anegdote i uz nastojanje da se uenikova znanja iz razliitih oblasti poveu i stave
u funkciju razumevanja sluanog dela.
Elementi muzikog oblika mogu se usvajati grafikim predstavljanjem, ali je neophodno insistirati na
zvunoj predstavi svakog oblika kao osnovi razumevanja. Muziki oblici se usvajaju u okviru istorijskog
konteksta u kojem su se pojavili. Poeljno je koristiti paralele sa savremenim stvaralatvom korelacija sa
ostalim srodnim nastavnim predmetima.
Muziko stvaralatvo

Deje muziko stvaralatvo predstavlja vii stepen aktiviranja muzikih sposobnosti koje se stiu u svim
muzikim aktivnostima, a kao rezultat kreativnog odnosa prema muzici. Ono ima veliku vaspitnu i
obrazovnu vrednost: podstie muziku fantaziju, oblikuje stvaralako miljenje, produbljuje interesovanja za
muziku umetnost i doprinosi trajnijem usvajanju i pamenju muzikih reproduktivnih aktivnosti i znanja.
Navedene aktivnosti treba vrednovati u skladu sa stvaralakim angaovanjem uenika, a ne prema
kvalitetu nastalog dela jer su i najskromnije muzike improvizacije pedagoki opravdane.
Praenje i vrednovanje uenika
Da bi se ostvario proces praenja napredovanja i stepena postignua uenika u nastavi muzike kulture,
neophodno je da nastavnik prethodno upozna muzike sposobnosti svakog uenika.
Vrednovanje usvojenog znanja i ocenjivanje uenika u nastavi sprovodi se organizovano. U postupku
vrednovanja znanja, nastavnik posebno prati razvoj svakog uenika, njegov rad, zalaganje, interesovanje,
stav, umenost, kreativnost i slino. Takoe, nastavnik prati razvoj linosti u celini i objektivno procenjuje
koliko je uenik savladao programske zahteve.
Smisao i svrha ocenjivanja u nastavi muzike kulture ne treba da se odnose iskljuivo na ocenu i procenu
muzikih sposobnosti, ve je potrebno da budu u funkciji nagrade i podsticanja za zalaganje, interesovanje,
ljubav prema muzici. Ocenu treba koristiti kao oblik motivacije: ona treba uenike da motivie na muzike
aktivnosti i na bavljenje muzikom, u skladu s njihovim stvarnim sposobnostima i potrebama.
Domae pismene zadatke ili pisane tekstove, kontrolne zadatke i slino ne primenjivati u nastavi muzike
kulture ni u jednom razredu. Nastavni sadraji muzike kulture ostvaruju se samo u koli.

PROGRAM DODATNOG RADA

Dodatna nastava se organizuje za uenike koji su posebno dodatno motivisani za saznavanje, uenje i
proirivanje znanja u oblasti muzike umetnosti, kao i za sviranje na pojedinim instrumentima.
Zadaci nastave su:
- razvijanje muzike sposobnosti uenika i elju za aktivnim muziciranjem i uestvovanjem u kolskim
ansamblima;
- korelacija instrumentalne nastave sa teorijskim znanjima iz oblasti muzike;
- podsticanje kreativnih sposobnosti uenika i smisla za kolektivno muziciranje.
Programom i sadrajima dodatne nastave obuhvatiti odgovarajue udbenike, prirunike i zbirke za
pojedine instrumente.
Svoja postignua u dodatnoj muzikoj nastavi uenici predstavljaju i prikazuju na kolskim i drugim
priredbama.
VANNASTAVNE AKTIVNOSTI
U svakoj osnovnoj koli mogu se osnovati: grupe pevaa vokalnih solista i solista instrumentalista koji
uvebavaju solo pesme, krae komade, duete, tercete, kvartete; mali kamerni instrumentalni sastavi;
sekcije ljubitelja sluanja muzike - koji e sluati razna muzika izvoenja u koli ili van nje (koncerte, radio
i televizijske emisije, muzike filmove i sl.). Osim sekcija vokalnih solista, instrumentalnih solista i ljubitelja
sluanja muzike, mogue je organizovati sekciju mladih kompozitora i sa njima raditi individualno na
razvoju muzike kreativnosti. Takoe, mogue je osnovati sekciju mladih etnomuzikologa, koji e prikupljati
nedovoljno poznate ili gotovo zaboravljene pesme sredine u kojoj ive. Broj i vrsta muzikih sekcija koje je
mogue oformiti u osnovnoj koli u odnosu na sposobnosti i interesovanja uenika odreeni su samo
afinitetom uenika i entuzijazmom nastavnika. Za slobodne aktivnosti odreuje se 1 as nedeljno.

Rad formiranih sekcija odvija se kontinuirano tokom cele kolske godine.

HOR
Svaka osnovna kola je obavezna da organizuje rad horova, i to: hor mlaih razreda i hor starijih razreda.
U svakoj koli u kojoj postoje uslovi treba osnovati kolski orkestar. asovi hora i orkestra se u okviru 40asovne radne nedelje izvode kontinuirano od poetka do kraja kolske godine, u skladu sa nastavnim
programom.
Repertoar kolskih horova obuhvata odgovarajua dela domaih i stranih autora razliitih epoha.
U toku kolske godine hor izvodi najmanje deset kompozicija.

ORKESTAR
kolskim orkestrom se smatra instrumentalni ansambl sa najmanje deset instrumentalista koji izvode
kompozicije u najmanje tri deonice. Orkestri mogu biti sastavljeni od instrumenata koji pripadaju istoj
porodici (blok flaute, mandoline, tambure, harmonike, Orfov instrumentarijum itd.), ili meovitog su sastava,
prema raspoloivim instrumentima. Repertoar kolskog orkestra ine dela domaih i stranih kompozitora
razliitih epoha, u originalnom obliku ili prilagoena za postojei kolski sastav.
U toku kolske godine orkestar izvodi najmanje osam dela, od kojih neka zajedno sa horom.
KOMPOZICIJE ZA PEVANJE I SVIRANJE
Himne
Dravna himna
Himna Svetom Savi
kolska himna
Narodna muzika
Nadnjeva se mome i devoje
Sve tiice zapjevale
Sedi moma na penderu
Ti, jedina
Treskavica kolo
ano, duo
Duhovne pesme
Boiu, naa radosti
Isajija Srbin - Aliluja
Pomozi nam, dragi Boe
K. Stankovi - Mnogaja ljeta
Tropar za Boi

Tropar Svetom Savi

S. Mokranjac - odlomak iz liturgije, Budi imja
Starogradske pesme
Ajde, Kato, ajde, zlato
Nebo je tako vedro
to se bore misli moje
Oj, jesenske duge noi
U tem Somboru
Pesme iz balkanskih ratova i svetskog rata
Kapetan Koa putuje
Kree se laa francuska
Tamo daleko
Kanoni
M. Pretorijus - ivela muzika
M. Pretorijus - Osvanu dan
J. Hajdn - Intervali
Pesme koje su komponovala deca
Izbor pesama nagraenih na festivalu dejeg muzikog stvaralatva.
Pesme nacionalnih manjina
Ak kojun (turska)
Zeka (maarska)
Mala ptica (albanska)
Rodile su trnjine (rusinska)
Todoro, Todorke (bugarska)
Crvena jabuka (slovaka)
obani (rumunska)
elem, elem (romska)
Zabavna i filmska muzika
Izbor savremenih popularnih pesama.

KOMPOZICIJE ZA RAD HOROVA

Himne
Dravna himna
Himna Svetom Savi
Pesme domaih autora
K. Babi - Balada o dva akrepa
I. Baji - Srpski zvuci
Z. Vauda - Mravi
Z. Vauda - Pahuljice
S. Gaji - Tuna muha
D. Despi - Kia
D. Despi - Oglasi
D. Despi - Smejalica
V. orevi - Vee vrana
V. Ili - Vodenica
D. Jenko - Boe pravde
D. Jenko - pesme iz "ida"
J. Kaplan - una
P. Konjovi - Vragolan
J. Marinkovi - Ljubime prolea
M. Milojevi - Vetar
M. Milojevi - Mladost
M. Milojevi - Muha i komarac
S. Mokranjac - II rukovet
S. Mokranjac - X rukovet
S. Mokranjac - XI rukovet
S. Mokranjac - Na ranilu
S. Mokranjac - Pazar ivine
S. Mokranjac - Slavska

S. Mokranjac - Tebe pojem

S. Mokranjac - Himna Vuku
B. Simi - Pola mi moma na voda
T. Skalovski - Makedonska humoreska
M. Tajevi - Dodolske pesme
M. Tajevi - I svita iz Srbije
istek-Babi - Oj, Srbijo
Strani kompozitori
Autor nepoznat - La violeta
J. Brams - Uspavanka
K. M. Veber - Jeka
G. Gusejnli - Moji pilii
G. Dimitrov - Ana mrzelana
Z. Kodalj - Katalinka
Z. Kodalj - Hidlo Vegen
O. di Laso - Eho
L. Marencio - Ad una freska riva
V. A. Mocart - Uspavanka
D. ovani - Ki la galjarda
S. Obretenov - Gajdar
Palestrina - Benediktus
Palestrina - Vigilate
B. Smetana - Doletele laste
F. Supe - Proba za koncert
F. open - elja
F. ubert - Pastrmka
Kanoni
Autor nepoznat - Dona nobis pacem
L. Kerubini - Na asu pevanja

V. A. Mocart - No je mirna
J. G. Ferari - Kukavica
V. Ili - Sine muzika
J. Hajdn - Mir je svuda

ISTORIJA
(2 asa nedeljno, 68 asova godinje)
Cilj nastave istorije jeste da se osigura da svi uenici steknu bazinu jeziku i naunu pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuih Standarda obrazovnih postignua, da se osposobe da reavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloe svoje miljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uenje i zainteresovanost za predmetne sadraje, kao i razvijanje
istorijske svesti i humanistiko obrazovanje uenika. Nastava istorije treba da doprinese razumevanju
istorijskog prostora i vremena, istorijskih dogaaja, pojava i procesa, kao i razvijanju nacionalnog i
evropskog identiteta i duha tolerancije kod uenika.
Zadaci nastave istorije su:
- stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz razliite sadraje i oblike rada tokom nastave istorije svrha,
ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave istorije budu u punoj meri realizovani
- da uenici razumeju istorijske dogaaje, pojave i procese, ulogu istaknutih linosti u razvoju ljudskog
drutva i da poznaju nacionalnu i optu istoriju (politiku, ekonomsku, drutvenu, kulturnu...).
Cilj i zadaci nastave istorije ostvaruju se kroz razliite sadraje, metode i oblike rada, uz potovanje
Obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja.
Operativni zadaci
Uenici treba da:
- steknu osnovna znanja o najvanijim odlikama istorijskog perioda od druge polovine XIX do kraja XX veka
- steknu osnovna znanja o najvanijim odlikama istorijskog perioda od druge polovine XIX do kraja XX veka
na srpskom i jugoslovenskom prostoru
- steknu osnovna znanja o istoriji evropskih i vanevropskih drava u periodu od druge polovine XIX do kraja
XX veka
- razumeju najznaajnije politike ideje istorijskog perioda od druge polovine XIX do kraja XX veka
- steknu osnovna znanja o znamenitim linostima perioda od druge polovine XIX do kraja XX veka u optoj
i nacionalnoj istoriji
- se upoznaju sa kulturnim i naunotehnolokim dostignuima na srpskom, jugoslovenskom, evropskom i
vanevropskom prostoru u periodu od druge polovine XIX do kraja XX veka
- razumeju da nacionalna istorija predstavlja sastavni deo opte istorije
- razvijaju istraivaki duh i kritiki odnos prema prolosti i osposobe se da prepoznaju razliita tumaenja
istih istorijskih dogaaja
- razumeju uzroke i posledice najvanijih istorijskih pojava u periodu od druge polovine XIX do kraja XX
veka

- ovladaju vetinom korienja istorijskih karata za period od druge polovine XIX do kraja XX veka
- naue da povezuju razliite istorijske sadraje (linosti, dogaaje, pojave i procese) sa odgovarajuom
vremenskom odrednicom i istorijskim periodom
- poseduju svest o povezanosti pojava iz prolosti sa pojavama iz sadanjosti.

SADRAJI PROGRAMA
SVET U DRUGOJ POLOVINI XIX I POETKOM XX VEKA
Promene u privredi, drutvu i kulturi u drugoj polovini XIX i poetkom XX veka (Druga industrijska
revolucija, promene u svetskoj ekonomiji; politike ideje - imperijalizam, nacionalizam, rasizam,
demokratija, socijalizam, klerikalizam; duhovni horizonti epohe - kultura, nauka, obrazovanje).
Meunarodni odnosi u drugoj polovini XIX i poetkom XX veka (nastanak Trojnog saveza i Antante, borba
za kolonije u Africi i Aziji, uspon SAD i Japana, podela Kine, meunarodne politike krize).
Velike sile i balkanske zemlje (Istono pitanje - opadanje Osmanskog carstva, prodor Habzburke
monarhije na Balkan; uticaj velikih sila - Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nemake, Italije; uobliavanje
nacionalnih drava na Balkanu - Grka, Rumunija, Bugarska, Albanija).
SRBIJA, CRNA GORA I SRBI U HABZBURKOM I OSMANSKOM CARSTVU OD BERLINSKOG
KONGRESA DO PRVOG SVETSKOG RATA
Srbija od 1878. do 1903. godine (sticanje nezavisnosti, prostor, drutvo, privreda, nauka i kultura,
obrazovanje, svakodnevni ivot, unutranja i spoljna politika, politiki ivot - osnivanje stranaka,
proglaenje kraljevine, Timoka buna, srpsko-bugarski rat, ustavi iz 1888. i 1901, Majski prevrat; linosti kralj Milan, kraljica Natalija i kralj Aleksandar Obrenovi, Jovan Risti, Stojan Novakovi, Nikola Pai,
Milutin Garaanin...).
Srbija od 1903. do 1914. godine (unutranja politika - Ustav iz 1903, razvoj parlamentarne demokratije;
spoljnopolitiko okruenje - Carinski rat i Aneksiona kriza; modernizacija privrede i drutva, kultura,
obrazovanje - osnivanje Univerziteta 1905, svakodnevni ivot; linosti - kralj Petar I i prestolonaslednik
Aleksandar Karaorevi, Jovan Cviji, Jovan Skerli, Mihailo Petrovi Alas, Nadeda Petrovi...).
Crna Gora od 1878. do 1914. godine (sticanje nezavisnosti, prostor, stanovnitvo, drutvo, privreda, kultura
i obrazovanje; modernizacija dravne uprave, svakodnevni ivot; unutranja i spoljna politika - odnosi sa
Srbijom, donoenje Ustava 1905, politike podele, proglaenje kraljevine; linosti - kralj Nikola Petrovi,
Valtazar Bogii, Marko Miljanov...).
Srbi u Habzburkoj monarhiji (Srbi u junoj Ugarskoj, Hrvatskoj i Slavoniji, Dalmaciji - drutvo, privreda,
kultura i obrazovanje, poloaj crkve; politiki ivot - politike stranke; linosti - Mihailo Polit-Desani, Jaa
Tomi, Svetozar Pribievi, Stefan Mitrov Ljubia...).
Bosna i Hercegovina pod austrougarskom vlau (prostor, stanovnitvo, pravni poloaj Bosne i
Hercegovine, uprava Benjamina Kalaja, Aneksija i Aneksiona kriza; drutvo, privreda, kultura i obrazovanje,
poloaj crkve; politiki ivot - politike stranke, omladinski pokret i Mlada Bosna, meunacionalni i
meuverski odnosi; Sarajevo, Mostar i Banja Luka kao kulturni i politiki centri; linosti - Aleksa anti,
Jovan Dui, Vladimir orovi, Petar Koi, Osman iki...).
Srbi u Osmanskom carstvu (Kosovo, Metohija, Raka oblast i Makedonija - politika, imovinska i lina
obespravljenost Srba; kulturne, prosvetne i crkvene prilike - znaaj Prizrenske bogoslovije; uticaj Srbije;
linosti - Bogdan Radenkovi, Petar Kosti...).
Balkanski ratovi (uzroci i povodi, suprotnosti izmeu balkanskih nacionalnih politika, Mladoturska revolucija,
Balkanski savez i Prvi balkanski rat - Kumanovska i Bitoljska bitka, teritorijalne promene; sukobi meu
saveznicima i Drugi balkanski rat - Bregalnika bitka; Bukureki mir i nove granice na Balkanu).

SAVREMENO DOBA
PRVI SVETSKI RAT I REVOLUCIJE U RUSIJI I EVROPI
Svet u Velikom ratu (Velike sile i njihovi sukobljeni interesi, uzroci i povod, saveznitva i frontovi, ratna
hronika - prelomnice rata; aspekti rata - tehnologija rata, gubici i rtve, vodee linosti drava u sukobu).
ovek u ratu - lino i kolektivno iskustvo (ivot u pozadini i na frontu; rat i kultura - umetniko vienje rata,
rat kao ponitavanje civilizacijskih vrednosti; lini doivljaj rata).
Revolucije u Rusiji i Evropi (drutvene, politike i ekonomske prilike u Rusiji uoi i u toku Prvog svetskog
rata, Februarska revolucija, Oktobarska revolucija i graanski rat, uticaj Oktobarske revolucije na prilike u
Evropi, revolucionarno vrenje, anarhija i raspad velikih carstava; linosti - car Nikolaj II Romanov, Vladimir
Ilji Lenjin, Roza Luksemburg, Maksim Gorki, Don Rid...).
SRBIJA I CRNA GORA U PRVOM SVETSKOM RATU
Srbija i Crna Gora u Velikom ratu (odbrana otadbine 1914. godine - Cerska i Kolubarska bitka; slom i
okupacija - ivot u senci rata, bolest, glad i epidemije, odbrana Beograda, povlaenje kroz Srbiju,
Mojkovaka bitka, Albanska golgota; okupacija i izbeglitvo - okupacione uprave, pljaka, represija i otpor,
pokuaji menjanja nacionalnog i kulturnog identiteta stanovnitva, drava u izbeglitvu, ivot u izbeglitvu;
Solunski front i osloboenje, doprinos pobedi; linosti - regent Aleksandar Karaorevi, Radomir Putnik,
Stepa Stepanovi, ivojin Mii, Petar Bojovi, Janko Vukoti, major Gavrilovi, Aribald Rajs, Milutin
Boji...).
Iskorak ka Jugoslaviji (jugoslovenska ideja, dravni programi i koncepti - Nika, Krfska, Majska i enevska
deklaracija; inioci jugoslovenskog ujedinjenja - srpska vlada, Jugoslovenski odbor, Narodno vijee,
meunarodno okruenje; zavrne vojne operacije - dosezanje do granica nove drave; linosti - regent
Aleksandar Karaorevi, Nikola Pai, Frano Supilo, Ante Trumbi...).
SVET IZMEU PRVOG I DRUGOG SVETSKOG RATA
Prilike u svetu posle Velikog rata (bilans Prvog svetskog rata - pobednici i poraeni, Mirovna konferencija u
Parizu i nova karta Evrope i sveta; Drutvo naroda, uloga Vudroa Vilsona).
Ekonomske, kulturne i drutvene prilike (velike ekonomske krize i njihove posledice; svet u pokretu kultura, nauka i obrazovanje, umetniki pokreti, masovna zabava, pojava radija, televizije, zvunog filma,
upotreba vetakih materijala u industriji; linosti - Albert Ajntajn, Aleksandar Fleming, Tomas Man, tefan
Cvajg, Ernest Hemingvej, Don Golsvordi, Mihail olohov, arli aplin, Volt Dizni, Sergej Ejzentajn, Pablo
Pikaso, Salvador Dali...).
Svet izmeu demokratije i totalitarizma (liberalne demokratije - Francuska, Velika Britanija, SAD; faizam,
nacionalsocijalizam, militarizam - Italija, Nemaka, Japan; komunizam - Sovjetski Savez; linosti - Frenklin
Ruzvelt, Toma Masarik, Benito Musolini, Adolf Hitler, Josif Visarionovi Staljin...).
Svet na putu ka novom ratu (Daleki istok, intervencija u Etiopiji, graanski rat u paniji; ruenje poretka kriza Drutva naroda, Anlus, Minhenski sporazum, okupacija Albanije, pakt Molotov-Ribentrop).
JUGOSLOVENSKA KRALJEVINA
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca od 1918. do 1929. godine (prostor, drutvo i okruenje, konstituisanje
drave i meunarodno priznanje, Vidovdanski ustav, jugoslovenski parlamentarizam; politike stranke,
izbori i izborne borbe; ekonomske prilike; nacionalno i versko pitanje i pitanje demokratije; linosti - kralj
Aleksandar Karaorevi, Nikola Pai, Ljuba Davidovi, Svetozar Pribievi, Stjepan Radi...).
Jugoslavija od 1929. do 1941. godine (lini reim kralja Aleksandra - osnovne karakteristike, meunarodni
inioci, ideologija integralnog jugoslovenstva, Ustav iz 1931, oivljavanje politikog ivota, atentat u
Marseju; vlada Milana Stojadinovia - unutranja i spoljna politika; izazovi novog rata - preureenje drave,
stvaranje Banovine Hrvatske, vlada Cvetkovi-Maek, promena meunarodne pozicije Jugoslavije i porast

separatizma; otvaranje srpskog pitanja - Srpski kulturni klub; linosti - knez Pavle Karaorevi, Milan
Stojadinovi, Vlatko Maek...).
Jugoslovenski kulturni prostor (kulturni uzlet, saradnja i proimanja; univerzitet i nauka; umetniki pokreti,
humanitarne i sportske organizacije; linosti - Milutin Milankovi, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Branislav
Nui, Isidora Sekuli, Ksenija Atanasijevi, Milo Crnjanski, Slobodan Jovanovi, Sava umanovi, Ivan
Metrovi, Miroslav Krlea, Jovan Dui...).
DRUGI SVETSKI RAT - TOTALNI RAT
Dominacija sila osovine i prelomne godine 1939-1941-1943. (uzroci i povodi, zaraene strane, saveznitva,
napad na Poljsku i njena podela, sovjetsko-finski rat, rat na Zapadu do 1940. godine - pad Francuske, Bitka
za Britaniju; ratne operacije na Balkanu; napad na SSSR i otvaranje Istonog fronta; od evropskog ka
svetskom ratu - Afriki front, rat na Pacifiku i ulazak SAD u rat; prelomne bitke - bitka za Moskvu, opsada
Lenjingrada, Staljingradska bitka, bitka kod El Alamejna).
Pobeda antifaistike koalicije (pad Italije, iskrcavanje u Normandiji; kraj rata u Evropi i na Dalekom istoku kapitulacija Nemake i Japana; izgraivanje novog poretka - od Atlantske povelje do Potsdamske
konferencije, linosti - Frenklin Ruzvelt, Vinston eril, Josif Visarionovi Staljin, arl de Gol, maral ukov,
general Montgomeri, general Ajzenhauer, feldmaral Romel...).
Posledice rata (ljudski i materijalni gubici, tehnologija smrti - logori smrti, genocid, holokaust; moderna
vojna tehnologija - upotreba atomskog oruja; ivot u ratu; rat i kultura - umetniko vienje rata, rat kao
ponitavanje civilizacijskih vrednosti; lini doivljaj rata).
JUGOSLAVIJA U DRUGOM SVETSKOM RATU
Aprilski rat i posledice poraza (od diplomatskog i vojnog pritiska do rata - pristupanje Trojnom paktu, vojni
pu i demonstracije, vlada Duana Simovia; tok rata - od bombardovanja Beograda do vojne kapitulacije;
vlada i monarh u izbeglitvu, podela Jugoslavije, uspostavljanje okupacionih sistema i kolaboracionistikih
reima, teror i represija, NDH - genocidna tvorevina).
Otpor, ustanak i graanski rat (komunisti i revolucionarna perspektiva, antiokupatorske snage graanstva;
ustanak - egzistencijalni, ideoloki i nacionalnooslobodilaki motivi; suparniki pokreti otpora - razliite
strategije nacionalne politike; graanski rat, jugoslovensko ratite 1941-1942 - nosioci terora i genocida,
osnovne institucije revolucionarne vlasti).
Jugoslovensko ratite i zavrna faza rata 1943-1945. (AVNOJ i stvaranje jugoslovenske federacije nedovrena institucionalizacija; velike sile i jugoslovensko ratite - britanska politika kompromisa i borba za
meunarodno priznanje nove Jugoslavije; obraun sa protivnicima revolucije; prelomne bitke na
jugoslovenskom ratitu - Neretva, Sutjeska, Beogradska operacija, Sremski front i zavrne operacije za
osloboenje zemlje).
Bilans rata i doprinos Jugoslavije pobedi antifaistike koalicije (vojni doprinos pobedi, ljudski i materijalni
gubici, demografske promene; logori smrti - Jasenovac, Stara Gradika, Sajmite, Banjica...; genocid i
holokaust; unitavanje i pljaka kulturnih i privrednih dobara; ratna svakodnevica; rat i kultura - umetniko
vienje rata; lini doivljaj rata; linosti - kralj Petar II Karaorevi, general Dragoljub Mihailovi, Josip
Broz Tito, general Milan Nedi, Ante Paveli, Alojzije Stepinac...).
SVET POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA
Posleratni svet i njegove suprotnosti (od ratnog saveznitva do hladnog rata; nova karta sveta i nove
podele - hladni rat u Evropi i Aziji, blokovska podela, trka u naoruanju, nova ratna arita, dekolonizacija i
raanje Treeg sveta; pokreti emancipacije - pokreti za enska i manjinska prava, antiratni i antirasni
pokreti; nauna dostignua, osvajanje svemira, mediji, popularna kultura; pred novim izazovima globalizacija, terorizam, ekoloki problemi...).
Evropske integracije - od ideje do realizacije (pad Berlinskog zida - simbolini kraj jednog poretka;
Evropska unija, Savet Evrope...).

JUGOSLAVIJA POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA

Nova vlast (proglaenje republike, izgradnja novog drutvenog ureenja, politika i ekonomska osnova
nove vlasti - hegemonija komunista; represija, meunarodni poloaj - oslonac na Sovjetski Savez; obnova
privrede i industrijalizacija, dravna privreda i njene protivrenosti; sukob Jugoslavije i socijalistikih
zemalja - rezolucija Informbiroa, Goli otok; nova unutranjopolitika i spoljnopolitika orijentacija:
samoupravljanje - nova koncepcija drutvenog razvoja i nesvrstanost - iskorak ka Treem svetu;
Jugoslavija izmeu istoka i zapada - od saradnje sa zapadom do pomirenja sa istokom; linosti - Josip Broz
Tito, Aleksandar Rankovi, Milovan ilas, Edvard Kardelj...).
Drutveni, ekonomski, politiki i kulturni razvoj - glavni procesi i problemi (politika - ustavno, nacionalno,
versko pitanje, pitanje politikih sloboda...; ekonomija - protivrenosti ekonomskog razvoja i ekonomske
krize; kultura, nauka i obrazovanje; svakodnevica, ivotni standard, popularna kultura; linosti - Ivo Andri,
Milo Crnjanski, Bojan Stupica, Borislav Peki, Dobrica osi, Aleksandar Petrovi, Aleksandar Popovi,
Duan Kovaevi).
Drutvena kriza i poraz Jugoslavije (poraz Jugoslavije kao ideje, politikog projekta i drutvenog sistema;
razbijanje i raspad Jugoslavije - ratovi u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini; velike sile i jugoslovenska
kriza - internacionalizacija sukoba; nastanak novih drava, posledice raspada jugoslovenske drave demografske, ekonomske i kulturne; sukobi na Kosovu i Metohiji i NATO intervencija 1999, Kosovsko
pitanje, razdvajanje Srbije i Crne Gore; linosti - Slobodan Miloevi, Franjo Tuman, Alija Izetbegovi,
Zoran ini).

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Znaaj perioda koji se izuava u osmom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja zahteva posebnu
panju u izboru nastavnih sadraja. U programu su obraeni najvaniji dogaaji, pojave i procesi, kao i
znamenite linosti koje su obeleile razdoblje od sedamdesetih godina XIX do kraja XX veka. Kljuni
sadraji u okviru nastavnih tema dati su u zagradama koje se nalaze iza naziva nastavnih jedinica. Ovakva
struktura programa koncipirana je s ciljem da pomogne nastavniku u planiranju neposrednog rada sa
uenicima jer mu olakava odreivanje obima i dubine obrade pojedinih nastavnih sadraja. Nastavnik ima
slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu uvaavajui ciljeve i zadatke
predmeta.
Poeljno je na ovakav nain osmiljeni program dopuniti sadrajima iz lokalne prolosti, ime se kod
uenika postie jasnija predstava o tome ta od istorijske i kulturne batine njihovog kraja potie iz ovog
perioda (uee u balkanskim i svetskim ratovima, spomenici znamenitim linostima i uesnicima ratova,
znaajne graevine, ustanove kulture i obrazovanja...).
U kolama na nastavnom jeziku neke od nacionalnih manjina mogu se, osim sadraja iz njihove istorije koji
su dati u programu, obraditi i proireni nastavni sadraji iz prolosti tog naroda. Pri tome, nastavnici e
nastojati da, korienjem raznovrsnih izvora i relevantne istoriografske i etnografsko-antropoloke
literature, uenicima prue mogunost da steknu jasnu predstavu o prolosti naroda kome pripadaju, ali i
okruenja u kome ive: kakav im je bio nain ivota i koje su znaajne linosti obeleile ovo razdoblje
njihove istorije.
Savlaujui nastavni program istorije, uenici osmog razreda, osim toga to stiu znanja o dogaajima,
pojavama i procesima iz prolosti, dobijaju i podsticaje za svoj intelektualni razvoj. Oni se, uei istoriju,
vebaju u logikom zakljuivanju i shvatanju uzrono-posledinih veza. Istorija je izuzetno pogodan
nastavni predmet za podsticanje razvoja kritikog miljenja, odnosno za razlikovanje injenica od
pretpostavki, podataka od njihove interpretacije i bitnog od nebitnog. Zbog toga je posebno znaajno kojim
e se metodikim postupkom i pristupom obraivati nastavni sadraji.
Istorija kao narativni predmet, u kome su usmeno izlaganje, opis, razgovor, objanjenja, tumaenja,
argumentovanje nastavnika i uenika glavna aktivnost, prua velike mogunosti za podsticanje uenike
radoznalosti, koja je u osnovi svakog saznanja. Nastavni sadraji treba da budu predstavljeni kao "pria"
bogata informacijama i detaljima, ne zato da bi opteretili pamenje uenika, ve da bi im istorijski dogaaji,
pojave i procesi bili predoeni jasno, detaljno, ivo i dinamino. Nastava ne bi smela biti statistika zbirka
podataka i izvetaj o tome ta se nekada zbilo, ve bi trebalo da pomogne uenicima u stvaranju to jasnije

predstave ne samo o tome ta se tada desilo, ve i zato se to desilo i kakve su posledice iz toga
proistekle. Program se ostvaruje uz primenu metoda interaktivne nastave.
Posebno mesto u nastavi istorije imaju pitanja, kako ona koja postavlja nastavnik uenicima, tako i ona koja
dolaze od uenika, podstaknuta onim to su uli u uionici ili to su saznali van nje koristei razliite izvore
informacija. Dobro osmiljena pitanja nastavnika imaju podsticajnu funkciju za razvoj istorijskog miljenja i
kritike svesti, ne samo u fazi utvrivanja i sistematizacije gradiva, ve i u samoj obradi nastavnih sadraja.
Precizno postavljena pitanja, kao poziv na razmiljanje i traganje za odgovorom "kako je uistinu bilo",
obezbeuju razumevanje, a samim tim i uspeno pamenje i trajno usvajanje znanja i vetina kod uenika.
U zavisnosti od cilja koji nastavnik eli da ostvari, pitanja mogu imati razliite funkcije, kao to su:
fokusiranje panje na neki sadraj ili aspekt, podsticanje poreenja, traganje za pojanjenjem, procena
moguih posledica i dr.
Nastavnik, pored toga to kreira svoja predavanja, osmiljava i planira na koji nain e se uenici ukljuiti u
obrazovno-vaspitni proces. Nije bitno da li je uenika aktivnost organizovana kao individualni rad, rad u
paru, maloj ili velikoj grupi, kao radionica ili domai zadatak, ve koliko i kako "uvodi" u prole dogaaje,
odnosno koliko podstie uenike da se distanciraju od sadanjosti i sopstvenog ugla gledanja.
Da bi shvatio dogaaje koji su se dogodili u prolosti, uenik mora da ih oivi u svom umu, u emu veliku
pomo prua upotreba razliitih istorijskih tekstova, karata i drugih izvora istorijskih podataka
(dokumentarni i igrani video i digitalni materijali, muzejski eksponati, ilustracije, kao i obilasci kulturnoistorijskih spomenika i posete ustanovama kulture). Korienje istorijskih karata je izuzetno vano jer one
omoguavaju uenicima ne samo da na oigledan i slikovit nain doive prostor na kome se neki od
dogaaja odvijao, ve im i pomau da prate promene na odreenom prostoru kroz vreme.
Nastava istorije ima uticaja i na razvijanje jezike i govorne kulture (besednitva), jer istorijski sadraji
bogate i oplemenjuju jeziki fond uenika. Naravno, potrebno je da se sve rei i pojmovi koji su nepoznati ili
nedovoljno dobro poznati uenicima precizno objasne. Gde god je to mogue, poeljno je izbegavati
pojmove visokog nivoa apstraktnosti. Kako nemaju svi uenici jednak dar za verbalno izraavanje,
nastavnik e pozitivno vrednovati kada se uenik dobro snalazi na istorijskoj karti, postavlja promiljena
pitanja ili veto argumentuje u diskusiji, ak i onda kada je njegovo izraavanje, posmatrano po broju rei,
siromano.
U radu sa uenicima neophodno je imati u vidu integrativnu funkciju istorije, koja u obrazovnom sistemu,
gde su znanja podeljena po nastavnim predmetima, pomae uenicima da postignu celovito shvatanje o
povezanosti i uslovljenosti biolokih, geografskih, ekonomskih i kulturnih uslova ivota oveka kroz prostor i
vreme. Takoe, poeljno je izbegavati fragmentarno i izolovano znanje istorijskih injenica jer ono ima
najkrae trajanje u pamenju i najslabiji transfer u sticanju drugih znanja i vetina. U nastavi treba to vie
koristiti zadatke koji zahtevaju primenu nauenog u razumevanju i reavanju svakodnevnih problemskih
situacija.
Postoji prirodna veza istorije sa drugim obaveznim i izbornim nastavnim predmetima (geografija, srpski
jezik, likovna kultura, muzika kultura, narodna tradicija, svakodnevni ivot u prolosti, verska nastava,
graansko vaspitanje...) i zato je poeljna saradnja izmeu predmetnih nastavnika, koja se moe ostvarivati
na razliite naine (redovna nastava, dodatni rad, slobodne aktivnosti, izleti i ekskurzije...).
Program se ostvaruje uz uvaavanje Obrazovnih standarda za kraj obaveznog obrazovanja i nivoa znanja
koji su u njima definisani (osnovni, srednji i napredni nivo).

GEOGRAFIJA
(2 asa nedeljno, 68 asova godinje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave geografije jeste da se osigura da svi uenici steknu bazinu jeziku i naunu pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuih Standarda obrazovnih postignua, da se osposobe da reavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloe svoje miljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uenje i zainteresovanost za predmetne sadraje, kao i da uenicima prui

znanja i objanjenja o savremenim geografskim pojavama, objektima i procesima na teritoriji Republike

Srbije. Oslanjajui se na prethodno steena znanja i umenja uenika, nastava geografije e im omoguiti
razumevanje osnovnih fiziko-geografskih odlika nae zemlje i upoznavanje sloenih drutvenoekonomskih procesa i promena, kako u naoj dravi, tako i na Balkanskom poluostrvu, Evropi i svetu kao
celini.
Zadaci nastave geografije su stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz razliite sadraje i oblike rada
tokom nastave geografije svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave geografije budu u punoj
meri realizovani. NJihovo ostvarivanje doprinee osposobljavanju i razvijanju znanja, vetina, stavova i
vrednosti koji su neophodni za razvoj humane, harmonine i interkulturno usmerene linosti, sposobne da
se snalazi u sloenim uslovima drutva u transformaciji i da doprinese razvoju svoje zajednice kao
odgovoran graanin.
Operativni zadaci
Uenici treba da:
- odreuju, povezuju i shvataju znaaj geografskog poloaja svoje zemlje na Balkanu, u Evropi i u svetu;
- steknu osnovna znanja o prirodno-geografskim i drutveno-ekonomskim odlikama Srbije, njenim
prirodnim lepotama i kulturnom nasleu;
- primenjuju steena znanja u svakodnevnom ivotu, kako bi sa razumevanjem mogli da prate drutvenogeografske pojave, procese i odnose na prostoru nae zemlje, na Balkanu, u Evropi i u svetu;
- poznaju svojstva geografskih objekata, pojava i procesa u kraju u kome ive i povezuju pojave i procese
na regionalnom i nacionalnom nivou;
- razvijaju sposobnosti povezivanja znanja iz geografije sa znanjima iz srodnih nastavnih predmeta;
- shvataju potrebu linog uea u zatiti, obnovi i unapreivanju kvaliteta ivotne sredine i znaaj ouvanja
prirode i prirodnih resursa;
- poseduju oseanja socijalne pripadnosti i privrenosti sopstvenoj naciji i kulturi, te aktivno doprinose
ouvanju i negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta;
- razvijaju meusobno uvaavanje, kao i saradnju i solidarnost izmeu pripadnika razliitih socijalnih,
etnikih i kulturnih grupa i doprinose drutvenoj koheziji;
- podravaju procese meunarodne integracije nae zemlje;
- koriste razliite izvore informacija i uoavaju njihovu vanost u geografskim saznanjima;
- budu osposobljeni da na terenu osmatraju, mere, analiziraju, intervjuiu, skiciraju i prikupljaju podatke i
razvijaju sposobnost iskazivanja geografskog znanja reima, slikom, kvantitativno, tabelarno, grafiki i
shematski;
- ovladaju tehnikama timskog/grupnog rada i grupnog odluivanja;
- budu osposobljeni za kontinuirano obrazovanje i samoobrazovanje.

SADRAJI PROGRAMA
I UVOD U PROGRAMSKE SADRAJE (1)
Ciljevi, zadaci i programski sadraji geografije za osmi razred osnovne kole.
II GEOGRAFSKI POLOAJ, GRANICE I VELIINA SRBIJE (2)

Geografski poloaj, dravne granice i veliina Srbije.

III PRIRODNE ODLIKE SRBIJE (26)
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina.
PANONSKI BASEN
Panonska nizija: geografski poloaj, prostiranje, podela, odlike i znaaj.
Juni obod Panonskog basena: geografski poloaj, prostiranje, podela, odlike i znaaj.
PLANINSKI RELJEF SRBIJE
Geografski poloaj, prostiranje, osnovne odlike i podela.
SRPSKO-MAKEDONSKA MASA
Geografski poloaj, prostiranje, podela, odlike i znaaj.
DINARIDI
Dinarske planine, arske planine, Kosovska i Metohijska kotlina: geografski poloaj, prostiranje, podela,
odlike i znaaj.
KARPATO-BALKANIDI
Karpatske i Balkanske planine: geografski poloaj, prostiranje, podela, odlike i znaaj.
KLIMA SRBIJE
Klimatski elementi i faktori.
Klimatske oblasti, tipovi klime i njihove odlike.
VODE SRBIJE
Reke crnomorskog sliva: osnovne odlike i ekonomski znaaj.
Reke jadranskog i egejskog sliva: osnovne odlike i ekonomski znaaj.
Jezera: postanak, razmetaj i znaaj.
Termomineralne vode: postanak, razmetaj, znaaj i iskoriavanje.
ZEMLJITE I BILJNI I IVOTINJSKI SVET
Zemljite: osnovni tipovi, odlike, prostiranje i znaaj.
Biljni i ivotinjski svet: rasprostranjenost i znaaj.
ZATITA PRIRODE
Zatita geonaslea, vazduha, vode, zemljita i biljnog i ivotinjskog sveta.
Zatieni prirodni objekti i nacionalni parkovi u Srbiji.

IV STANOVNITVO I NASELJA SRBIJE (9)

Stanovnitvo: broj, gustina naseljenosti, prirodni prirataj.
Migracije stanovnitva: vrste, uzroci i posledice.
Struktura stanovnitva: bioloka, nacionalna, kulturno-obrazovna, socio-ekonomska, verska.
Narodi i etnike zajednice u Srbiji.
Naselja: podela, razmetaj i perspektive razvoja.
Beograd - glavni grad Republike Srbije.
V PRIVREDA SRBIJE (13)
Osnovne odlike i podela privrede.
Poljoprivreda: prirodni i drutveni uslovi za razvoj, mere za unapreivanje, prioriteti razvoja i znaaj.
Grane poljoprivrede (zemljoradnja, stoarstvo, lov i ribolov), osnovne odlike i perspektive razvoja.
umarstvo: vrste uma, eksploatacija i znaaj.
Industrija: osnovne odlike, podela i znaaj.
Rudarstvo: razvoj i znaaj rudarstva; nalazita ruda metala i nemetala.
Teka industrija: crna i obojena metalurgija, razmetaj i znaaj.
Energetika: vrste i razmetaj izvora energije i njihov znaaj.
Preraivaka industrija: mainska industrija, elektroindustrija, hemijska industrija, industrija graevinskog
materijala i nemetala: razmetaj proizvodnje i znaaj.
Laka industrija: podela, odlike, teritorijalni razmetaj i znaaj.
Saobraaj: podela, saobraajna mrea, uslovi, perspektive razvoja i znaaj.
Trgovina: unutranja i spoljna, obim i struktura izvoza i uvoza.
Turizam: podela i uslovi za razvoj, turistike regije i centri, privredni znaaj turizma i perspektive razvoja.
VI ZAVIAJNA GEOGRAFIJA (6)
Pojam zaviaja, geografski poloaj, veliina i prostiranje u okviru Srbije.
Prirodne odlike zaviaja: reljef, klima, vode, zemljite, biljni i ivotinjski svet.
Vrste i tipovi naselja.
Stanovnitvo: broj stanovnika, gustina naseljenosti, prirodni prirataj, struktura stanovnitva i migracije.
Glavne privredne delatnosti i grane.
Perspektive razvoja.

VII SRBI VAN GRANICA SRBIJE (6)

Srbi u susednim dravama: Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Slovenija, Maarska, Rumunija,
Bugarska, Makedonija, Albanija; osnovne geografske odlike prostora u kojima ive Srbi.
Srbi u dijaspori: broj i teritorijalni razmetaj; Evropa i vanevropski kontinenti; veze sa zemljom maticom.
VIII SRBIJA U SAVREMENIM INTEGRACIJSKIM PROCESIMA (3)
Znaaj integracijskih procesa u Evropi i savremenom svetu.
Saradnja nae zemlje sa drugim dravama i meunarodnim organizacijama: politika, ekonomska,
kulturno-prosvetna i nauno-tehnoloka.
GODINJA SISTEMATIZACIJA NASTAVNOG GRADIVA (2)

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

U osmom razredu osnovne kole programsku strukturu ini osam nastavnih tema, rasporeenih tako da
svaka prethodna nastavna tema predstavlja osnovu za razumevanje naredne, a sve one zajedno ine
jedinstvenu celinu. To, praktino, znai da bi u procesu nastave svim delovima programa trebalo posvetiti
odreenu panju uvaavajui sve programske zahteve.
U okviru prve nastavne teme "Uvod u programske sadraje" potrebno je da uenici upoznaju i razumeju
svrhu, ciljeve i zadatke programskih sadraja nacionalne geografije.
Nastavna tema "Geografski poloaj, granice i veliina Srbije" obuhvata politiko-geografske sadraje.
Programom je predviena obrada samo osnovnih politiko-geografskih elemenata: geografski poloaj,
granice i veliina.
Tema "Prirodne odlike Srbije" odnosi se na opte oblike reljefa, klimatske, hidrografske, pedoloke i
biogeografske odlike nae zemlje. Prilikom obrade fizikogeografskih sadraja teite valja staviti na opte
sadraje, kao i na interaktivne veze i odnose svih inilaca geografske sredine. Prilikom obrade navedenih
geografskih sadraja, posebnu panju neophodno je posvetiti problemima zatite i unapreivanja ivotne
sredine.
Vidno mesto u nastavnom programu ima nastavna tema "Stanovnitvo i naselja Srbije". Izuavanje
sadraja ove teme trebalo bi da podstakne uenike da bolje upoznaju problematiku demografskog razvoja i
naseljenou Srbije. Ovo nastavno gradivo mogue je korelativno povezivati sa slinim sadrajima drugih
nastavnih predmeta, u cilju sagledavanja populacionih problema i izgraivanja svesti o neophodnosti
zajednikog ivota razliitih naroda. Kroz sadraje ove nastavne teme uenici upoznaju populacionu
politiku i znaaje njenih odredbi za obnavljanje stanovnitva. U vezi sa tim, neophodno je objasniti i ukazati
na faktore koji su doveli do krupnih promena i transformacije na naim prostorima poetkom ovog veka, to
se snano odraava na stanovnitvo i naselja u naoj zemlji. Uenici treba da se upoznaju sa razliitim
funkcijama, tipovima i razvojem naselja u naoj zemlji.
Prilikom obrade teme "Privreda Srbije" neophodno je insistirati da uenici steknu znanja o razvoju privrede
u celini i pojedinih privrednih delatnosti, kao i o prirodno-geografskoj osnovi razvoja. S obzirom na
sloenost ove problematike, teite treba staviti na najvanije karakteristike razvoja, teritorijalni razmetaj i
neravnomernost u nivou razvijenosti, a izbegavati suvoparno nabrajanje obilja brojanih podataka.
Nastavna tema "Zaviajna geografija" obuhvata pregled geografskih odlika lokalne sredine/zaviaja.
Prilikom realizacije ovih nastavnih sadraja uenici e koristiti steena znanja i umenja postavljena
zadacima nastave geografije. Uz pomo nastavnika, grupno ili u paru, uenici e raditi kratka istraivanja, a
potom prezentaciju geografskih odlika lokalne sredine, na osnovu ega nastavnik moe da sagleda obim i
kvalitet samostalnog rada svakog pojedinca.

U nastavnoj temi "Srbi van granica Srbije" obuhvaeni su sadraji koji se odnose na susedne drave i
njihove osnovne prirodne i drutveno-geografske odlike u kojima ivi srpsko stanovnitvo i sadraji sa
teritorijalnim razmetajem srpskog stanovnitva u evropskim dravama i dravama van granica evropskog
kontinenta. Potrebno je da uenici usvoje podatke o broju Srba koji se nalaze van granica Srbije, sa
uslovima u kojima ive i rade i njihovim vezama sa matinom dravom.
U okviru nastavne teme "Srbija u savremenim integracijskim procesima" uenicima omoguiti da shvate
razgranatost i razvojnost politike, ekonomske, kulturno-prosvetne i nauno-tehnoloke saradnje nae
drave sa drugim dravama i organizacijama u svetu. Vano je upoznati uenike sa aktuelnim
integracijskim procesima u Evropi i svetu i ukazati na znaaj i mesto nae zemlje u ovoj sferi.
Broj nastavanih asova po nastavnim temama dat je orijentaciono. Nastavnicima se preporuuje da, u
zavisnosti od predznanja uenika i strukture odeljenja, mogu sami da odrede broj asova za usvajanje,
vebanje, ponavljanje, utvrivanje i proveravanje programom predvienih nastavnih sadraja.

FIZIKA
(2 asa nedeljno, 68 asova godinje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave fizike jeste da se osigura da svi uenici steknu bazinu jeziku i naunu pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuih Standarda obrazovnih postignua, da se osposobe da reavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloe svoje miljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uenje i zainteresovanost za predmetne sadraje, kao i da upoznaju
prirodne pojave i osnovne zakone prirode, da steknu osnovnu naunu pismenost, da se osposobe za
uoavanje i raspoznavanje fizikih pojava u svakodnevnom ivotu i za aktivno sticanje znanja o fizikim
pojavama kroz istraivanje, da oforme osnovu naunog metoda i da se usmere prema primeni fizikih
zakona u svakodnevnom ivotu i radu.
Zadaci nastave fizike su:
- stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz razliite sadraje i oblike rada tokom nastave fizike svrha, ciljevi
i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave fizike budu u punoj meri realizovani,
- razvijanje funkcionalne pismenosti,
- upoznavanje osnovnih naina miljenja i rasuivanja u fizici,
- razumevanje pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu fizikih zakona,
- razvijanje sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fizikim pojavama putem istraivanja,
- podsticanje radoznalosti, sposobnosti racionalnog rasuivanja, samostalnosti i kritikog miljenja,
- razvijanje vetine jasnog i preciznog izraavanja,
- razvijanje logikog i apstraktnog miljenja,
- razumevanje smisla i metoda ostvarivanja eksperimenta i znaaja merenja,
- reavanje jednostavnih problema i zadataka u okviru nastavnih sadraja,
- razvijanje sposobnosti za primenu znanja iz fizike,
- uoavanje i razumevanje povezanosti fizikih pojava i ekologije i razvijanje svesti o potrebi zatite, obnove
i unapreivanja ivotne sredine,

- razvijanje radnih navika i sklonosti ka izuavanju nauka o prirodi,

- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima, sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.
Operativni zadaci
Uenik treba da:
- razlikuje fizike veliine koje su odreene samo brojnom vrednou (vreme, masa, temperatura, rad,
energija, koliina naelektrisanja, elektrini napon i struja) od onih koje su definisane intenzitetom, pravcem i
smerom (brzina, ubrzanje, sila, jaina elektrinog i magnetnog polja ...),
- ume da slae i razlae silu, jainu elektrinog polja...
- razlikuje razliite vrste kretanja (translatorno, oscilatorno, talasno) i da zna njihove karakteristike,
- zna osnovne karakteristike zvuka i svetlosti,
- zna da je brzina svetlosti u vakuumu najvea postojea brzina u prirodi,
- razume da je rad sile jednak promeni energije i na nivou primene koristi transformaciju energije u rad i
obrnuto,
- primenjuje zakone odranja (mase, energije, koliine naelektrisanja),
- zna uslove za nastanak struje i Omov zakon,
- pravi razliku izmeu temperature i toplote,
- ume da rukuje mernim instrumentima,
- koristi jedinice Meunarodnog sistema (SI) za odgovarajue fizike veliine.

SADRAJI PROGRAMA
OSCILATORNO I TALASNO KRETANJE (4+3+1)
Obnavljanje dela gradiva iz sedmog razreda koje se odnosi na zakon odranja mehanike energije.
Oscilatorno kretanje (oscilovanje tela obeenog o oprugu, oscilovanje kuglice klatna). Pojmovi i veliine
kojima se opisuje oscilovanje tela (amplituda, period, frekvencija). Zakon o odranju mehanike energije pri
oscilovanju tela. (2+1)
Talasno kretanje (mehaniki talas). Osnovni parametri kojima se opisuje talasno kretanje (talasna duina,
frekvencija, brzina). (1+1)
Zvuk. Karakteristike zvuka i zvuna rezonancija. (1+1)
Demonstracioni ogledi. Oscilovanje kuglice klatna i tela obeenog o oprugu (u vazduhu i u tenosti).
Oscilovanje ica i vazdunih stubova (frula zaronjena u vodu, ksilofon, razliite zategnute ice, jednake
staklene flae sa razliitim nivoima vode). Odakle dolazi zvuk (gumeno crevo sa dva levka, kanap i dve
plastine ae...). Talasi (talasna maina ili kada).
Laboratorijska veba
1. Merenje perioda oscilovanja klatna. (1)
SVETLOSNE POJAVE (7+6+2)

Svetlost (osnovni pojmovi). Pravolinijsko prostiranje svetlosti (senka i polusenka, pomraenje Sunca i
Meseca). (1+0)
Zakon odbijanja svetlosti. Ravna i sferna ogledala i konstrukcija likova predmeta. (2+2)
Brzina svetlosti u razliitim sredinama. Indeks prelamanja i zakon prelamanja svetlosti. Totalna refleksija.
(1+1)
Prelamanje svetlosti kroz prizmu i soiva. Odreivanje poloaja likova kod soiva. Optiki instrumenti. Lupa
i mikroskop. (3+2)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1)
Demonstracioni ogledi. Senke. Hartlijeva ploa za ilustrovanje zakona o odbijanju i prelamanju svetlosti.
Prelamanje svetlosti (tapi delimino uronjen u au s vodom, novi u ai sa vodom i ispod nje).
Prelamanje bele svetlosti pri prolazu kroz prizmu. Prelamanje svetlosti kroz soivo, oko i korekcija vida
(optika klupa, geometrijska optika na magnetnoj tabli, staklena flaa sa vodom kao soivo). Lupa i
mikroskop.
Laboratorijske vebe
1. Provera zakona odbijanja svetlosti korienjem ravnog ogledala. (1)
2. Odreivanje ine daljine sabirnog soiva. (1)
ELEKTRINO POLJE (5+5+0)
Naelektrisavanje tela. Elementarna koliina naelektrisanja. Zakon o odranju koliine naelektrisanja.
Uzajamno delovanje naelektrisanih tela. Kulonov zakon. (2+2)
Elektrino polje (linije sila, homogeno i nehomogeno polje). Rad sile elektrinog polja. Napon. Veza napona
i jaine homogenog elektrinog polja. Elektrine pojave u atmosferi. (3+2)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1)
Demonstracioni ogledi. Naelektrisavanje vrstih izolatora i provodnika. Elektrofor, elektrino klatno i
elektroskop. Linije sila elektrinog polja (perjanice, griz u ricinusovom ulju i jakom elektrinom polju).
Faradejev kavez. Antistatike podloge. Influentna maina. Mehuri sapunice u elektrinom polju. Model
gromobrana.
ELEKTRINA STRUJA (8+8+3)
Elektrina struja (jednosmerna, naizmenina). Uslovi za nastajanje elektrine struje i izvori struje (EMS).
Merenje elektrine struje i napona. (3+3)
Elektrina otpornost provodnika. Provodnici i izolatori. Omov zakon za deo strujnog kola. Rad i snaga
elektrine struje. Dul-Lencov zakon. Omov zakon za celo strujno kolo. Vezivanje otpornika. (4+4)
Elektrina struja u tenostima i gasovima. (1+0)
Sistematizacija i obnavljanje gradiva. (0+1)
Demonstracioni ogledi. Demonstracioni ampermetar u strujnom kolu. Regulisanje elektrine struje u kolu
reostatom i potenciometrom. Grafitna mina (olovke) kao potenciometar. Merenje elektrine otpornosti
ommetrom. Zagrevanje provodnika elektrinom strujom. Proticanje elektrine struje u vodenom rastvoru
kuhinjske soli. Limun kao baterija. Pranjenje u Gajslerovim cevima pomou Teslinog transformatora.
Laboratorijske vebe

1. Zavisnost elektrine struje od napona na provodniku (tablini i grafiki prikaz zavisnosti). (1)
2. Odreivanje elektrine otpornosti otpora u kolu pomou ampermetra i voltmetra. (1)
3. Merenje elektrine struje i napona u kolu sa serijski i paralelno povezanim otpornicima i odreivanje
ekvivalentne otpornosti. (1)
MAGNETNO POLJE (4+2+0)
Magnetno polje stalnih magneta. Magnetno polje Zemlje. (1+1)
Magnetno polje elektrine struje. Dejstvo magnetnog polja na strujni provodnik. (2+1)
Doprinos Nikole Tesle i Mihajla Pupina razvoju nauke o elektromagnetnim pojavama i njihovoj primeni.
(1+0)
Demonstracioni ogledi. Linije sila magnetnog polja potkoviastog magneta i magnetne ipke. Magnetna igla
i kolski kompas. Erstedov ogled. Elektromagnet. Uzajamno delovanje dva paralelna provodnika kroz koje
protie struja.
ELEMENTI ATOMSKE I NUKLEARNE FIZIKE (5+3+0)
Struktura atoma (jezgro, elektronski omota). Nuklearne sile. (1+1)
Prirodna radioaktivnost. Radioaktivno zraenje (alfa, beta i gama zraci) i njihovo bioloko dejstvo na biljni i
ivotinjski svet. Zatita od radioaktivnog zraenja. (2+1)
Vetaka radioaktivnost. Fisija i fuzija. Primena nuklearne energije i radioaktivnog zraenja. (2+1)
Demonstracioni ogled. Detekcija prisustva radioaktivnog zraenja. (kolski Gajger-Milerov broja)
FIZIKA I SAVREMENI SVET (2+0)
Uticaj fizike na razvoj drugih prirodnih nauka, medicine i tehnologije. (2+0)
DODATNI RAD
(Orijentacioni sadraji programa)
1. Fenomen Doplerovog efekta. Ultra zvuk. Problem buke.
2. Rezonancija. Odreivanje brzine zvuka u vazduhu.
3. Videozapis ili simulacija na raunaru razliitih svetlosnih pojava u svakodnevnom ivotu.
4. Posmatranje udaljenih tela pomou teleskopa ili posmatranje malih objekata pomou mikroskopa.
5. Pomraenje Sunca i Meseca.
6. Eratostenov ogled za odreivanje poluprenika Zemlje.
7. Reavanje problema koji se odnose na za zakon odbijanja svetlosti, sferna ogledala i konstrukciju lika.
8. Totalna refleksija svetlosti i njena primena.
9. Oko i korekcija vida.

10. Reavanje problema koji se odnose na zakon prelamanja svetlosti, totalnu refleksiju, soiva i optike
instrumente.
11. Videozapis ili simulacija na raunaru razliitih oblika elektrinih pojava u svakodnevnom ivotu.
12. Reavanje problema koji se odnose na zakon o odranju koliine naelektrisanja, Kulonov zakon, rad u
elektrinom polju i napon.
13. Ampermetar i voltmetar u elektrinom kolu. Korienje multimetra.
14. Reavanje problema koji se odnose na Omov zakon, rad i snagu elektrine struje i Dulov zakon.
15. Korienje raunara u obradi eksperimentalnih rezultata merenja na primeru Omovog zakona.
16. Kirhofova pravila.
17. Reavanje problema primenom Kirhofovih pravila.
18. Simulacija na raunaru elektrinog kola jednosmerne struje s promenljivim parametrima.
19. Videozapis ili simulacija na raunaru razliitih oblika magnetnih pojava.
20. Reavanje problema iz oblasti elektromagnetne indukcije.
21. Magnetno polje Zemlje i Sunca. Odreivanje horizontalne komponente magnetnog polja Zemlje.
Upotreba kompasa.
22. Teslin transformator i njegova primena u kabinetu za fiziku.
23. Videozapis ili simulacija na raunaru razliitih modela atoma, jezgra, nuklearnih reakcija i sl.
24. Interakcija radioaktivnog zraenja s materijom.
25. Primena radioaktivnih preparata, registracija prisustva radioaktivnosti i prirodni fon. Mere zatite od
radioaktivnog zraenja.
26. Poseta laboratoriji za fiziku na fakultetu, naunoistraivakom institutu, elektrani, fabrici, kabinetu u
gimnaziji, Muzeju Nikole Tesle...
Pored ponuenih sadraja, mogu se realizovati i teme za koje uenici pokau posebno interesovanje ili ih
sami predloe.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Prilikom izradi ovog programa uzete su u obzir primedbe i sugestije nastavnika fizike osnovne kole,
izreene na strunim skupovima i seminarima u okviru razgovora o programima i nastavi fizike u osnovnoj i
srednjim kolama. One se mogu saeti u sledeem:
- smanjiti ukupnu optereenost uenika,
- rasteretiti vaei program svih sadraja koji nisu primereni psihofizikim mogunostima uenika,
- "vratiti" eksperiment u nastavu fizike,
- metodski unaprediti izlaganje programskih sadraja i
- izvriti bolju korelaciju redosleda izlaganja sadraja predmeta fizika sa matematikom i predmetima drugih
prirodnih nauka.

Na osnovu primedbi nastavnika fizike na vaei program i viegodinjeg sopstvenog iskustva lanova
Strune komisije, steenog kroz izvoenje nastave fizike u osnovnoj i srednjoj koli i na fakultetu, Struna
komisija je pripremila izmenjeni i dopunjeni program fizike. On je po sadraju, obimu i metodskom
prezentovanju znatno prilagoeniji uenicima osnovne kole nego to je to bio prethodni program.
Polazna opredeljenja za koncipiranje programa fizike
Prilikom izrade programa fizike dominantnu ulogu imale su sledee injenice:
- osnovno obrazovanje je obavezno za celokupnu populaciju uenika,
- kod uenika osnovne kole sposobnost apstraktnog miljenja jo nije dovoljno razvijena,
- fizika je apstraktna, egzaktna i razuena nauna disciplina iji se zakoni esto iskazuju u matematikoj
formi koja je ueniku osnovne kole potpuno nepristupana,
- u nastavi fizike je zapostavljen ogled (iako je fizika eksperimentalna nauka) a laboratorijske vebe uenici
sve ree izvode.
Navedene injenice uticale su na izbor programskih sadraja i metoda logikog zakljuivanja, kao i na
uvoenje jednostavnih eksperimenata, tzv. "malih ogleda", koji ne zahtevaju skupu i sloenu opremu za
demonstriranje fizikih pojava.
1. Izbor programskih sadraja
Iz fizike kao naune discipline odabrani su samo oni sadraji koje na odreenom nivou mogu da usvoje svi
uenici osnovne kole. To su, uglavnom, sadraji iz osnova klasine fizike, dok su u osmom razredu uzeti i
neki sadraji atomske i nuklearne fizike. Obim odabranih programskih sadraja prilagoen je godinjem
fondu asova fizike u osnovnoj koli. Meutim, i usvajanjem ovih sadraja uenici mogu da upoznaju
egzaktnost fizikih zakona i raznovrsnost fizikih pojava u makrosvetu, ali i u mikrosvetu koji nije direktno
dostupan naim ulima. Poto su makrofizike pojave oiglednije za prouavanje, one dominiraju u
nastavnim sadrajima estog i sedmog razreda. U osmom razredu, pored njih, date su i tematske celine u
kojima se obrauju i neki procesi u mikrosvetu (omota i jezgro atoma).
2. Izbor metoda logikog zakljuivanja
Od svih metoda logikog zakljuivanja koje se koriste u fizici kao naunoj disciplini (induktivni, deduktivni,
zakljuivanje po analogiji itd.), uenicima osnovne kole najpristupaniji je induktivni metod (od
pojedinanog ka optem) prilikom pronalaenja i formulisanja osnovnih zakona fizike. Zato program
predvia da se u prouavanju makrofizikih pojava preteno koristi induktivni metod.
Na ovako izabranim poglavljima fizike moe se u potpunosti ilustrovati sutina metodologije koja se i danas
koristi u fizici i u svim prirodnim naukama u poetnoj etapi naunog istraivanja, tj. u procesu sakupljanja
eksperimentalnih injenica i na osnovu njih formulisanja osnovnih zakona o pojavama koje treba da se
proue. Ova etapa saznajnog procesa obuhvata: posmatranje pojave, uoavanje bitnih svojstava sistema
na kojima se pojava odvija, zanemarivanje manje znaajnih svojstava i parametara sistema, merenje u cilju
pronalaenja meuzavisnosti odabranih veliina, planiranje novih eksperimenata radi preciznijeg
formulisanja fizikih zakona i sl. Sa nekim naunim rezultatima, do kojih se dolo deduktivnim putem, treba
upoznati i uenike starijih razreda, ali samo na informativnom nivou. Zato program predvia da se neka
znanja do kojih se dolo deduktivnim putem koriste za objanjavanje odreenih fizikih procesa u makro i
mikrosvetu.
3. Jednostavni eksperimenti
Uvoenje jednostavnih eksperimenata za demonstriranje fizikih pojava ima za cilj "vraanje" ogleda u
nastavu fizike, razvijanje radoznalosti i interesa za fiziku i istraivaki pristup prirodnim naukama.
Jednostavne eksperimente mogu da izvode i sami uenici na asu ili da ih ponove kod kue, koristei
mnoge predmete i materijale iz svakodnevnog ivota.

Nain prezentovanja programa

Programski sadraji dosledno su prikazani u formi koja zadovoljava osnovne metodike zahteve nastave
fizike:
Postupnost (od prostijeg ka sloenijem) prilikom upoznavanja novih pojmova i formulisanju zakona.
Oiglednost prilikom izlaganja nastavnih sadraja (uz svaku tematsku celinu pobrojano je vie
demonstracionih ogleda).
Induktivni pristup (od pojedinanog ka optem) kod uvoenja osnovnih pojmova i zakona fizike.
Povezanost nastavnih sadraja (horizontalna i vertikalna).
Stoga, prilikom ostvarivanja ovog programa bilo bi poeljno da se svaka tematska celina obrauje onim
redosledom koji je naznaen u programu. Time se omoguuje da uenik postupno i lake usvaja nove
pojmove i spontano razvija sposobnost za logiko miljenje.
Program predvia da se unutar svake vee tematske celine, posle postupnog i analitinog izlaganja
pojedinanih nastavnih sadraja, kroz sistematizaciju i obnavljanje izloenog gradiva, izvri sinteza bitnih
injenica i zakljuaka, i da se kroz njihovo obnavljanje omogui da ih uenici u potpunosti razumeju i trajno
usvoje. Pored toga, program predvia da svaka tematska celina, poinje obnavljanjem dela gradiva iz
prethodnog razreda koje se odnosi na.... Time se postie i vertikalno povezivanje nastavnih sadraja.
Veoma je vano da se kroz rad u razredu ispotuje ovaj zahtev Programa, jer se time naglaava injenica
da su u fizici sve oblasti meusobno povezane i omoguuje ueniku da sagleda fiziku kao koherentnu
naunu disciplinu u kojoj se poetak prouavanja nove pojave naslanja na rezultate prouavanja nekih
prethodnih.
Uz naslov svake tematske celine naveden je (u zagradi) zbir tri broja. Na primer, Svetlosne pojave (7+6+2).
Prva cifra oznaava broj asova predvienih za neposrednu obradu sadraja tematske celine i izvoenje
demonstracionih ogleda, druga cifra odreuje broj asova za utvrivanje tog gradiva i ocenjivanje uenika,
dok trea cifra oznaava broj asova za izvoenje laboratorijskih vebi.
Svaka tematska celina razbijena je na vie tema koje bi trebalo obraivati onim redosledom koji je dat u
Programu. Iza teksta svake teme, u zagradi, naveden je zbir dve cifre: prva oznaava optimalni broj asova
za obradu teme i izvoenje demonstracionih ogleda, a druga daje optimalni broj asova za utvrivanje
sadraja teme. Pri tome, na primer, zbir (1+1) ne treba shvatiti bukvalno, tj. da se jedan as koristi samo za
izlaganje novog sadraja, a sledei as, samo za obnavljanje i utvrivanje. Naprotiv, pri obradi sadraja
skoro svake teme, na svakom asu deo vremena posveuje se obnavljanju gradiva, a deo vremena se
koristi za izlaganje novih sadraja.
Iza naziva svake laboratorijske vebe nalazi se, u zagradi, cifra koja oznaava broj asova predvienih za
njeno ostvarivanje.
Kako program nastave matematike za osnovnu kolu ne obuhvata sadraje iz vektorske algebre, u okviru
programa fizike nije predvieno da se fizike veliine, koje imaju vektorsku prirodu (brzina, ubrzanje, sila
itd.), eksplicitno tretiraju kao vektori, ve kao veliine koje su jednoznano odreene sa tri podatka:
brojnom vrednou, pravcem i smerom.
Osnovni oblici nastave i metodika uputstva za njihovo izvoenje
Ciljevi i zadaci nastave fizike ostvaruju se kroz sledee osnovne oblike:
1. izlaganje sadraja teme uz odgovarajue demonstracione oglede,
2. reavanje kvalitativnih i kvantitativnih zadataka,
3. laboratorijske vebe,

4. korienje i drugih naina rada koji doprinose boljem razumevanju sadraja teme (domai zadaci, itanje
popularne literature iz istorije fizike i sl.) i
5. sistematsko praenje rada svakog pojedinanog uenika.
Veoma je vano da nastavnik tokom realizovanja prva tri oblika nastave naglaava njihovu objedinjenost u
jedinstvenom cilju: otkrivanje i formulisanje zakona i njihova primena. U protivnom, uenik e stei utisak
da postoje tri razliite fizike: jedna se slua na predavanjima, druga se radi kroz raunske zadatke, a trea
se koristi u laboratoriji. Uz to, ukoliko jo nastavnik ocenjuje uenike samo na osnovu pismenih vebi,
uenik e s pravom zakljuiti: U koli je vana samo ona fizika koja se radi kroz raunske zadatke.
Naalost, esto se deava da uenici osnovne i srednje kole o fizici kao nastavnoj disciplini steknu upravo
takav utisak.
Da bi se ciljevi i zadaci nastave fizike ostvarili u celini, neophodno je da uenici aktivno uestvuju u svim
oblicima nastavnog procesa. Imajui u vidu da svaki od navedenih oblika nastave ima svoje specifinosti u
procesu ostvarivanja, to su i metodika uputstva prilagoena ovim specifinostima.
Metodska uputstva za predavanja
Kako se uz svaku tematsku celinu primenjuju demonstracioni ogledi, uenici e spontano pratiti tok
posmatrane pojave, a nastavnik je duan da podstakne uenika da svojim reima, na osnovu sopstvenog
rasuivanja, opie pojavu koju posmatra. Posle toga nastavnik, koristei precizni jezik fizike, definie nove
pojmove (veliine) i reima formulie zakon pojave. Kada se realizuju sve etape u izlaganju sadraja teme
(ogled, uenikov opis pojave, definisanje pojmova i formulisanje zakona), prelazi se, ako je mogue, na
prezentovanje zakona u matematikoj formi. Ovakvim nainom izlaganja sadraja teme nastavnik pomae
ueniku da potpunije razume fizike pojave, trajnije zapamti usvojeno gradivo i u drugi plan potisne
formalizovanje usvojenog znanja. Ako se insistira samo na matematikoj formi zakona, dolazi se nekada do
besmislenih zakljuaka.
Na primer, drugi Njutnov zakon mehanike F = ma uenik moe da napie i u obliku m = F/a. S matematike
take gledita, to je potpuno korektno. Meutim, ako se ova formula iskae reima: Masa tela direktno je
srazmerna sili koja deluje na telo, a obrnuto srazmerna ubrzanju tela, tvrenje je s aspekta matematike
tano, ali je s aspekta fizike potpuno pogreno.
Veliki fiziari, Ajntajn na primer, naglaavali su da u makrosvetu koji nas okruuje svaka novootkrivena
istina ili zakon prvo je formulisana reima, pa tek zatim prikazana u matematikoj formi. ovek, naime,
svoje misli iskazuje reima, a ne formulama. Majkl Faradej, jedan od najveih eksperimentalnih fiziara, u
svom laboratorijskom dnevniku nije zapisao ni jednu jedinu formulu, ali je zato sva svoja otkria formulisao
preciznim jezikom fizike. Ti zakoni (zakon elektromagnetne indukcije, zakoni elektrolize) i danas se iskazuju
u takvoj formi, iako ih je Faradej otkrio jo pre 180 godina.
Metodska uputstva za reavanje raunskih zadataka
U postupku reavanja kvantitativnih (raunskih) zadataka iz fizike, u zadatku prvo treba na pravi nain
sagledati i razumeti zahteve i fizike sadraje, pa tek posle toga prei na matematiko formulisanje i
izraunavanje. Naime, reavanje zadataka odvija se kroz tri etape: fizika analiza zadatka, matematiko
izraunavanje i diskusija rezultata. U prvoj etapi uoavaju se fizike pojave na koje se odnosi zadatak, a
zatim se nabrajaju i reima iskazuju zakoni po kojima se pojave odvijaju. U drugoj etapi se, na osnovu
matematike forme zakona, izraunava vrednost traene veliine. U treoj etapi trai se fiziko tumaenje
dobijenog rezultata. Ako se, na primer, primenom Dulovog zakona izdvoje razliite koliine toplote na
paralelno vezanim otpornicima, treba protumaiti zato se na otporniku manjeg otpora oslobaa vea
koliina toplote. Tek ako se od uenika dobije korektan odgovor, nastavnik moe da bude siguran da je sa
svojim uenicima zadatak reavao na pravi nain.
Metodska uputstva za izvoenje laboratorijskih vebi
Laboratorijske vebe ine sastavni deo redovne nastave i organizuju se na sledei nain: uenici svakog
odeljenja dele se u dve grupe, tako da svaka grupa ima svoj termin za laboratorijsku vebu. Oprema za

svaku laboratorijsku vebu umnoena je u vie kompleta, to omoguava da na jednoj vebi (radnom
mestu) rade dva do tri uenika. Vebe se rade frontalno.
as eksperimentalnih vebi sastoji se iz uvodnog dela, merenja i zapisivanja rezultata merenja.
U uvodnom delu asa nastavnik:
- obnavlja delove gradiva koji su obraeni na asovima predavanja, a odnose se na datu vebu (definicija
veliine koja se odreuje i metod koji se koristi da bi se veliina odredila),
- obraa panju na injenicu da svako merenje prati odgovarajua greka i ukazuje na njene mogue
izvore,
- upoznaje uenike s mernim instrumentima i obuava ih da paljivo rukuju laboratorijskim inventarom,
- ukazuje uenicima na mere predostronosti kojih se moraju pridravati radi sopstvene sigurnosti, prilikom
rukovanja aparatima, elektrinim izvorima, raznim ureajima i sl.
Dok uenici vre merenja, nastavnik aktivno prati njihov rad, diskretno ih nadgleda i, kad zatreba,
objanjava i pomae.
Pri unoenju rezultata merenja u aku svesku, procenu greke treba vriti samo za direktno merene
veliine (duinu, vreme, elektrinu struju, elektrini napon i sl.), a ne i za veliine koje se posredno odreuju
(elektrini otpor odreen primenom Omovog zakona). Procenu greke posredno odreene veliine
nastavnik moe da izvodi u okviru dodatne nastave.
Ako nastavnik dobro organizuje rad u laboratoriji, uenici e se ovom obliku nastave najvie radovati.
Metodska uputstva za druge oblike rada
Jedan od oblika rada sa uenicima su domai zadaci. Nastavnik planira domae zadatke u svojoj redovnoj
pripremi za as. Prilikom odabira zadataka, neophodno je teinu zadatka prilagoditi mogunostima
prosenog uenika i dati samo one zadatke koje uenici mogu da ree bez tue pomoi. Domai zadaci
odnose se na gradivo koje je obraeno neposredno na asu (1-2 zadatka) i na povezivanje ovog gradiva sa
prethodnim (1 zadatak).
Analiza reenih zadataka vri se na prvom sledeem asu, kako bi uenici dobili povratnu informaciju o
uspenosti svog samostalnog rada i na taj nain utvrdili greku u izradi i otklonili nejasno i nenaueno.
Praenje rada uenika
Nastavnik je duan da kontinuirano prati rad svakog uenika kroz neprekidnu kontrolu njegovih usvojenih
znanja, steenih na osnovu svih oblika nastave: demonstracionih ogleda, predavanja, reavanja
kvantitativnih i kvalitativnih zadataka i laboratorijskih vebi. Ocenjivanje uenika samo na osnovu rezultata
koje je on postigao na pismenim vebama neprimereno je uenikom uzrastu i fizici kao naunoj disciplini.
Nedopustivo je da nastavnik od uenika, koji prvi put izuava fiziku, trai samo formalno znanje, umesto da
ga podstie na razmiljanje i logiko zakljuivanje. Uenik se kroz usmene odgovore navikava da koristi
preciznu terminologiju, razvija sposobnost da svoje misli jasno i teno formulie i ne doivljava fiziku kao
naunu disciplinu u kojoj su jedino formule vane.
Budui da je program, kako po sadraju tako i po obimu, prilagoen psihofizikim mogunostima uenika
osnovne kole, stalnim obnavljanjem najvanijih delova iz celokupnog gradiva postie se da steeno
znanje bude trajnije i da uenik bolje uoava povezanost razliitih oblasti fizike. Istovremeno se obezbeuje
da uenik po zavretku osnovne kole ovlada osnovnim pojmovima i zakonima fizike, da poznaje logiku i
metodologiju koja se koristi u fizici prilikom prouavanja fizikih pojava u prirodi i da ih primenjuje u
svakodnevnom ivotu.
Dodatna i dopunska nastava

Dodatna nastava iz fizike organizuje se u osmom razredu sa po jednim asom nedeljno. Programski
sadraji ove nastave obuhvataju:
- izabrane sadraje iz redovne nastave koji se sada obrauju kompleksnije (koristi se i deduktivni pristup
fizikim pojavama, rade se tei zadaci, izvode se preciznija merenja na sloenijim aparatima itd.) i
- nove sadraje, koji se naslanjaju na program redovne nastave, ali se odnose na sloenije fizike pojave ili
na pojave za koje su uenici pokazali poseban interes.
Redosled tematskih sadraja u dodatnoj nastavi prati redosled odgovarajuih sadraja u redovnoj nastavi.
Ukoliko u koli trenutno ne postoje tehniki uslovi za ostvarivanje nekih tematskih sadraja dodatne
nastave, nastavnik bira one sadraje koji mogu da se ostvare. Pored ponuenih sadraja, mogu se
realizovati i teme za koje uenici pokau posebno interesovanje ili ih sami predloe. Korisno je da
nastavnik pozove istaknute strunjake da u okviru dodatne nastave odre popularna predavanja.
Dopunska nastava se takoe organizuje sa po jednim asom nedeljno. Nju pohaaju uenici koji u
redovnoj nastavi nisu uspeno savladali odreene nastavne sadraje. Cilj dopunske nastave je da uenik,
uz dodatnu pomo nastavnika, stekne minimum osnovnih znanja iz sadraja koje predvia program fizike u
osnovnoj koli.
Slobodne aktivnosti uenika, koji su posebno zainteresovani za fiziku, mogu se organizovati kroz razne
sekcije mladih fiziara.
Osnovna znanja i umenja uenika na kraju osmog razreda
Znati i razumeti
U okviru funkcionalne pismenosti:
- prikazivati relacije jednostavnim formulama i grafikom i znati da koristi dijagram i skicu (na nivou uzrasnih
mogunosti),
- razumeti ulogu modela i eksperimenta u prikazivanju fizikih pojava, procesa i zakona,
- razumeti i znati osnovne zakone odranja (mase, energije, naelektrisanja..) i njihov znaaj,
- razumeti ulogu eksperimenta, dokaza i kreativne misli u razvoju naunih ideja,
- razumeti nastajanje i znaaj naunih otkria u fizici, kao i doprinos nekih naunika,
- primenjivati steena znanja i vetine iz matematike i fizike.
U okviru razumevanja pojava, procesa i odnosa u prirodi na osnovu fizikih zakona:
- znati i razumeti da fizika prouava osnovne zakone po kojima se deavaju sve pojave,
- znati da je fizika eksperimentalna nauka i da se pojave opisuju zakonima i odgovarajuim fizikim
veliinama koje se mogu meriti,
- razumeti i uoavati da je uzajamno delovanje tela (mehaniko, gravitaciono, elektrino, magnetno) uzrok
promena i pojava u prirodi i prepoznati uzrok konkretne promene ili pojave,
- objanjavati promene, pojave i procese u prirodi koristei naune pojmove,
- razumeti razliite vrste kretanja i znati da opie translatorno, oscilatorno i talasno kretanje,
- znati prirodu vidljive svetlosti, njena svojstva i znaaj za ivi svet,

- razumeti da su makroskopske pojave uslovljene razliitim nivoima strukture na mikronivou (atom, jon,
molekul),
- razlikovati ivu od neive prirode i shvatiti njihovu meusobnu uslovljenost i promenljivost u vremenu i
prostoru,
- razumeti gravitaciju i njen uticaj na kretanje tela, pojave i procese na Zemlji i u Sunevom sistemu,
- razumeti povezanost kretanja sa silom i energijom,
- razumeti svojstva statikog naelektrisanja i jednosmerne elektrine struje,
- razumeti da se magnetna svojstva ispoljavaju kroz interakciju magneta i nekih drugih objekata
posredstvom magnetnog polja (tela od gvoa, provodnik sa strujom i magnetno polje Zemlje),
- znati svojstva toplote i zvuka,
- upoznati radioaktivnost kao prirodnu pojavu,
U okviru razvijanja sposobnosti za aktivno sticanje znanja o fizikim pojavama kroz jednostavna
istraivanje:
- odluivati o izboru opreme i tehnike rada,
- koristiti usmena i pismena uputstva za izvoenje ogleda i laboratorijskih vebi,
- znati da opie reima i slikom postupke i korake u istraivanju,
- izraavati fizike veliine u jedinicama Meunarodnog sistema jedinica (SI),
- objanjavati podatke prikupljene posmatranjem i merenjima, izvoditi zakljuke i procenjivati njihovu
saglasnost sa predvianjima,
- procenjivati greke merenih fizikih veliina (srednja vrednost i apsolutna greka),
- znati da korienjem odgovarajuih mernih instrumenata izmeri i izrauna fizike veliine: temperaturu,
period oscilovanja klatna, struju, napon, elektrini otpor.
U okviru razvijanja logikog i apstraktnog miljenja:
- uoavati uzrono-posledine veze izmeu nekih fizikih pojava i odnose izmeu fizikih veliina,
- poznavati logike procedure i vladati njima,
- koristiti razliite naine za reavanje problem-situacija,
- razlikovati injenice i teoriju od njihovih interpretacija i linog iskustva,
- rezimirati i izvoditi zakljuke.
U okviru razvijanja radoznalosti i samostalnosti:
- postavljati pitanja i pokazivati inicijativu u traenju odgovora,
- traiti informacije iz razliitih oblasti i razliitih izvora.
U okviru razvijanja sposobnosti za primenu znanja iz fizike:

- znati da primeni steena znanja u svakodnevnim kolskim i vankolskim situacijama,

- znati da prepozna fizike procese i zakone u drugim naunim disciplinama (npr. meteorologija, geografija,
astronomija...),
- shvatiti da su znanja iz fizike uslovila tehnoloki napredak.
Umeti
U okviru razvijanja funkcionalne pismenosti:
- umeti da se jasno izrazi reima, slikom, tabelom i da se koristi jezikom matematike i fizike,
- da precizno, koncizno i jasno izrazi svoje miljenje i zakljuke,
- koristiti razliite izvore informacija (udbenik, prirunik, popularnu naunu literaturu, Internet...),
- koristiti u fizici svoju informatiku pismenost.
U okviru razvijanja sposobnosti za aktivno sticanje znanja o prirodnim pojavama kroz istraivanje:
- osmisliti i postaviti jednostavan eksperiment,
- prikupiti podatke posmatranjem, merenjem i dr.
- izvoditi jednostavne eksperimente,
- imati razvijene manuelne vetine za rukovanje priborom, mernim instrumentima i materijalom,
- opisati i prikazati (tabelarno, grafiki) dobijene podatke,
- imati kritiki stav prema izvorima informacija i njihovoj upotrebi
- izabrati i koristiti odgovarajue merne jedinice, u zavisnosti od vrste i veliine objekta merenja i odabrati i
koristiti odgovarajui pribor za merenje,
- oceniti rezultat nezavisno od merenja i raunanja,
- procenjivati i proveravati smislenost rezultata merenja i raunanja.
U okviru razvijanja logikog i apstraktnog miljenja:
- koristiti razliite pristupe u razumevanju i predstavljanju problem-situacija i razlikovati bitne od nebitnih
informacija,
- planirati i realizovati jednostavna istraivanja, formulisati pitanja, traiti odgovore i izvoditi logike
zakljuke,
- izvesti na osnovu primera (iz udbenika, onih koje navodi nastavnik, prikazanih demonstracionih ogleda,
primera iz okruenja...) odgovarajui zakljuak.
U okviru razvijanja samostalnosti i sposobnosti za rad u grupi:
- sasluati druge, samostalno iskazivati svoje ideje i u timu razmenjivati znanja i iskustva,
- aktivno uestvovati u procesu uenja,
- svoje stavove braniti injenicama i primerima i

- odgovorno preuzimati obaveze i biti spreman za njihovo ispunjenje.

MATEMATIKA
(4 asa nedeljno, 136 asova godinje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave matematike u osnovnoj koli jeste da se osigura da svi uenici steknu bazinu jeziku i
matematiku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuih Standarda obrazovnih postignua, kao i
da:
- osposobi uenike da reavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama;
- osposobi uenike da izraze i obrazloe svoje miljenje i diskutuju sa drugima;
- razvije motivisanost za uenje i zainteresovanost za predmetne sadraje;
- osigura da uenici usvoje elementarna matematika znanja koja su potrebna za shvatanje pojava i
zakonitosti u prirodi i drutvu;
- osposobi uenike za primenu usvojenih matematikih znanja u reavanju raznovrsnih zadataka iz ivotne
prakse;
- predstavlja osnovu za uspeno nastavljanje matematikog obrazovanja i za samoobrazovanje;
- doprinosi razvijanju mentalnih sposobnosti, formiranju naunog pogleda na svet i svestranom razvitku
linosti uenika.
Zadaci nastave matematike jesu:
- stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz razliite sadraje i oblike rada tokom nastave matematike
svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave matematike budu u punoj meri realizovani;
- numeriko opismenjavanje radi uspenog bavljenja bilo kojom profesijom i ostvarivanja kvaliteta ivota;
- sticanje znanja neophodnih za razumevanje kvantitativnih i prostornih odnosa i zakonitosti u raznim
pojavama u prirodi, drutvu i svakodnevnom ivotu;
- sticanje osnovne matematike kulture potrebne za sagledavanje uloge i primene matematike u razliitim
podrujima ljudske delatnosti (matematiko modelovanje), za uspeno nastavljanje obrazovanja i
ukljuivanje u rad;
- razvijanje uenikovih sposobnosti posmatranja, opaanja i logikog, kritikog, analitikog i apstraktnog
miljenja;
- razvijanje kulturnih, radnih, etikih i estetskih navika uenika, kao i pobuivanje matematike radoznalosti;
- sticanje sposobnosti izraavanja matematikim jezikom, jasnost i preciznost izraavanja u pismenom i
usmenom obliku;
- usvajanje osnovnih injenica o skupovima, relacijama i preslikavanjima;
- savlaivanje osnovnih operacija s prirodnim, celim, racionalnim i realnim brojevima, kao i usvajanje
osnovnih svojstava tih operacija;
- upoznavanje najvanijih geometrijskih objekata: linija, figura i tela, i razumevanje njihovih uzajamnih
odnosa;

- osposobljavanje uenika za preciznost u merenju, crtanju i geometrijskim konstrukcijama;

- priprema uenika za razumevanje odgovarajuih sadraja prirodnih i tehnikih nauka;
- izgraivanje pozitivnih osobina uenikove linosti, kao to su: sistematinost, upornost, tanost, urednost,
objektivnost, samokontrola i smisao za samostalni rad;
- sticanje navika i umenosti u korienju raznovrsnih izvora znanja.
Operativni zadaci
Uenike treba osposobiti da:
- umeju da reavaju linearne jednaine (nejednaine) i sisteme linearnih jednaina s jednom i dve
nepoznate na osnovu ekvivalentnih transformacija, kao i da reenja tumae grafiki;
- odgovarajue tekstualne zadatke izraze matematikim jezikom i ree ih koristei jednaine;
- uoe funkcionalne zavisnosti i da ih prikazuju na razliite naine, tj. da shvate pojam funkcije i njenog
grafika;
- ovladaju pojmom funkcije upoznavanjem/usvajanjem linearne funkcije i njenih svojstava, tako da mogu da
crtaju i itaju razne grafike linearne funkcije;
- umeju da tumae podatke predstavljene razliitim dijagramima i tabelama;
- umeju da sastavljaju tabele i crtaju odgovarajue grafikone-dijagrame raznih stanja, pojava i procesa;
umeju da izraunaju medijanu i da je koriste;
- shvate meusobne odnose taaka, pravih i ravni u prostoru;
- naue najbitnije injenice o projekcijama na ravan;
- naue elemente i svojstva geometrijskih tela (prizma, piramida, valjak, kupa i lopta); umeju da crtaju
mree i da izraunavaju povrinu i zapreminu tela;
- primenjuju znanja o geometrijskim telima u praksi, povezujui sadraje matematike i drugih oblasti;
- primenjuju elemente deduktivnog zakljuivanja.

SADRAJI PROGRAMA
SLINOST TROUGLOVA
Talesova teorema. Slinost trouglova, primena slinosti na pravougli trougao.
TAKA, PRAVA I RAVAN
Odnos take i prave, take i ravni. Elementi koji odreuju poloaj prave i ravni. Odnosi pravih; mimoilazne
prave. Odnosi prave i ravni, normala na ravan, rastojanje take od ravni. Odnosi dve ravni.
Ortogonalna projekcija na ravan (take, dui i prave).
Poliedar.
LINEARNE JEDNAINE I NEJEDNAINE S JEDNOM NEPOZNATOM

Linearna jednaina. Ekvivalentnost jednaina.

Reavanje linearnih jednaina s jednom nepoznatom.
Linearna nejednaina. Ekvivalentnost nejednaina. Reavanje jednostavnijih primera linearnih nejednaina
s jednom nepoznatom.
Primena.
PRIZMA
Prizma: pojam, vrste, elementi.
Mrea prizme. Povrina prizme: povrina prave etvorostrane, pravilne trostrane i pravilne estostrane
prizme.
Zapremina prizme. Zapremina prizme: prave etvorostrane prizme, pravilne trostrane i pravilne estostrane
prizme; masa tela.
PIRAMIDA
Piramida; pojam, vrste, elementi.
Mrea piramide. Povrina piramide; izraunavanje povrine etvorostrane, pravilne trostrane i pravilne
estostrane piramide.
Zapremina piramide. Zapremina etvorostrane piramide, pravilne trostrane i pravilne estostrane piramide.
LINEARNA FUNKCIJA
Linearna funkcija (y = ax + b). Grafik linearne funkcije; nula funkcije. Implicitni oblik zadavanja linearne
funkcije. Crtanje i itanje grafika linearnih funkcija.
GRAFIKO PREDSTAVLJANJE PODATAKA
Predstavljanje zavisnih veliina tabelarno i u koordinatnom sistemu. Grafiko predstavljanje statistikih
podataka u obliku dijagrama (stubiastih, krunih,...). Raunanje srednje vrednosti i medijane. Poreenje
vrednosti uzorka sa srednjom vrednou.
SISTEMI LINEARNIH JEDNAINA S DVE NEPOZNATE
Pojam linearne jednaine s dve nepoznate. Pojam sistema od dve linearne jednaine s dve nepoznate.
Ekvivalentnost sistema linearnih jednaina. Reavanje sistema metodom zamene i metodom suprotnih
koeficijenata; grafiki prikaz reavanja. Raznovrsni primeri primene sistema linearnih jednaina u reavanju
problema iz ivota, geometrije, fizike i dr.
VALJAK
Valjak i njegovi elementi. Mrea valjka. Povrina i zapremina pravog valjka.
KUPA
Kupa i njeni elementi. Mrea kupe. Povrina i zapremina prave kupe.
LOPTA
Pojam lopte i sfere. Preseci lopte (sfere) i ravni. Povrina i zapremina lopte.

Napomena: Obavezna su etiri jednoasovna kolska pismena zadatka godinje (sa ispravkama 8
asova).

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Radi lakeg planiranja nastave daje se orijentacioni predlog broja asova po temama po modelu (ukupan
broj asova za temu; asova za obradu, asova za ponavljanje i uvebavanje).
Slinost trouglova (8; 3 + 5)
Taka, prava i ravan (12; 6 + 6)
Linearne jednaine i nejednaine s jednom nepoznatom (18; 6 + 12)
Prizma (14; 6 + 8)
Piramida (16; 6 + 10)
Linearna funkcija (12; 5 + 7)
Grafiko predstavljanje statistikih podataka (8; 4 + 4)
Sistemi linearnih jednaina s dve nepoznate (12; 6 + 6)
Valjak (10; 4 + 6)
Kupa (12; 4 + 8)
Lopta (6; 3 + 3)
Slinost trouglova. - Ponoviti da je slinost trouglova uvedena preko jednakosti uglova. Talesova teorema
(bez dokaza). Poreenje trouglova po slinosti - koeficijent slinosti. Primeniti slinost na pravougli trougao
i na taj nain izvesti Pitagorinu teoremu.
Taka, prava, ravan. - Uenike upoznati s meusobnim odnosima taaka, pravih i ravni u prostoru i
korienjem modela i objekata u realnom okruenju i na slikama (crteima) kojima se predstavljaju.
Elemente koji odreuju ravan (tri nekolinearne take, dve prave koje se seku ili su paralelne) i odnos dveju
ravni predstavljati slikama, i na taj nain razvijati tu vrstu prostornog sagledavanja.
Posebno posvetiti panju odnosu ravni i na njoj normalne prave. Ortogonalna projekcija take na ravan i
ortogonalno projektovanje dui (taka-po-taka). Nastavnik treba da demonstrira ova svojstva koristei
pripremljeni materijal, a ne da zahteva da to uenici samostalno rade.
Poliedar kao telo ogranieno konanim brojem poligona. Neki osnovni poliedri e se detaljnije obraivati
(vidi dalje).
Linearne jednaine i nejednaine. - Do sada su uenici reavali samo jednostavne primere jednaina i
nejednaina, oslanjajui se na veze meu operacijama i na stvojstva zbira i proizvoda. Sad se reavaju i
sloeniji primeri, primenom pravila kojima se jednaine i nejednaine transformiu u njima ekvivalentne.
Zato je potrebno obnoviti pojam algebarskog izraza sa promenljivom i osnovna pravila raunanja s
brojevima. Istai da ova pravila vae i kad se brojevi zamene izrazima sa promenljivom.
Dva izraza su ekvivalentna (identiki jednaka) ako se jedan od njih dobija iz drugog primenom pravila
raunanja u konanom broju koraka. Istai injenicu da su vrednosti dvaju ekvivalentnih izraza jednake za
sve dopustive vrednosti promenljivih. Iz ovoga sledi da su linearne jednaine f(x)=g(x) i f(x)=h(x) (odnosno
nejednaine f(x)>g(x) i f(x)>h(x), tj. f(x)<g(x) i f(x)<h(x)) ekvivalentne ako je izraz g(x) ekvivalentan izrazu
h(x).

Treba rei da je algebarski izraz s promenljivom x linearan ako je ekvivalentan izrazu oblika ax+b, i
jednaina (nejednaina) je linearna ako je ekvivalentna jednaini (nejednaini) oblika ax+b=0 (ax+b>0,
ax+b<0).
Geometrijska tela - Da bi uenici to lake upoznali geometrijska tela (prizmu, piramidu, valjak, kupu i
loptu), njihove elemente i svojstva i nauili da izraunavaju povrine i zapremine ovih tela, treba koristiti
njihove modele, mree, skice i slike. Preporuljivo je da i sami uenici crtaju mree i izrauju modele
prouavanih tela. Izraunavati povrine i zapremine samo onih tela koja su navedena u programu.
Izvoenje formule za zapreminu vezivati za prihvaenu formulu za zapreminu kvadra. Pogodnim primerima
iz fizike pokazati vezu izmeu zapremine, mase i gustine tela.
Raunati povrine i zapremine preko osnovnih elemenata (datih odgovarajuim formulama) kao i s njima
zavisnih elemenata (duine ivica, bone visine, poluprenika opisanog ili upisanog kruga,...). Praktino
primenjivati ova znanja kroz razliite konkretne primere raunanja povrina i zapremina objekata iz
okruenja.
Linearna funkcija - Govoriti o linearnoj funkciji ne uvodei opti pojam funkcije. Detaljno obraditi linearnu
funkciju i njena svojstva i nauiti uenike da crtaju grafike i itaju njihova svojstva.
Grafiko predstavljanje statistikih podataka - Za primere statistikih podataka navedenih u sadraju
programa birati podatke koje uenici ovog uzrasta razumeju i koji za njih imaju relevantno znaenje:
kolske ocene i proseci, rezultati medicinskih merenja i sline podatke iz svakodnevnog ivota.
Sistemi linearnih jednaina s dve nepoznate. - Uenici treba da upoznaju linearnu jednainu s dve
nepoznate, grafik jednaine s dve nepoznate (prava) i pojam sistema jednaina; oni treba da znaju da je
grafik jednaine ax + by + c=0, gde je a 0 ili b 0 prava i da umeju da nacrtaju taj grafik. Grafiki prikaz i
interpretacija sistema linearnih jednaina s dve nepoznate imaju znaajnu ulogu. Reavati jednostavnije
oblike sistema metodama zamene i suprotnih koeficijenata.
U izuavanju linearnih jednaina s jednom nepoznatom i sistema linearnih jednaina znaajnu panju treba
posvetiti u njihovoj primeni na reavanju raznih jednostavnih problema.
Neophodno je da se osmiljenim planiranjem nastave izvri ponavljanje i povezivanje gradiva nastavnih
sadraja iz prethodnih razreda i "tekueg" gradiva, pri emu posebnu panju treba obratiti na usvojene
standarde postignua uenika na kraju obaveznog obrazovanja. To bi doprinelo da uenici na kraju
osnovne kole imaju zaokrugljena i sistematizovana matematika znanja. Takoe, poeljno je povezati
nastavne sadraje predmeta matematika sa nastavnim sadrajima drugih predmeta u saradnji sa kolegama
koji predaju te predmete.
Dodatna nastava
Sadraji dodatne nastave moraju, pre svega, biti vezani za sadraje ovog razreda i na taj nain biti njihova
intenzivnija obrada. Uz to, mogu da se izaberu i sve druge zanimljive teme vodei rauna da su bitno
sadrajne. Preporuuje se da rukovodioci strunih vea kontaktiraju dobro afirmisane strune institucije,
kao to su Drutvo matematiara Srbije, Matematika gimnazija, KMM "Arhimedes" itd.

BIOLOGIJA
(2 asa nedeljno, 68 asova godinje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave biologije jeste da se osigura da svi uenici steknu bazinu jeziku i naunu pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuih Standarda obrazovnih postignua, da se osposobe da reavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloe svoje miljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uenje i zainteresovanost za predmetne sadraje, kao i da usvajanjem
obrazovno-vaspitnih sadraja razvijaju znanja, vetine i umenja iz oblasti ekologije i zatite ivotne sredine,
uz primenu koncepta odrivog razvoja.

Zadaci nastave biologije su:

- stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz razliite sadraje i oblike rada tokom nastave biologije. svrha,
ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave biologije budu u punoj meri realizovani,
- upoznavanje ekolokih pojmova,
- obrazovanje za ivotnu sredinu,
- razvijanje potreba i mogunosti linog angaovanja u zatiti ivotne sredine,
- usvajanje i primena principa odrivosti, etinosti i prava buduih generacija na ouvanu ivotnu sredinu.
Operativni zadaci
Uenici treba da:
- upoznaju pojam bioloke raznovrsnosti i njen znaaj za opstanak i evoluciju ivota na Zemlji;
- naue i shvate nivoe organizacije ivog sveta u prirodi;
- upoznaju predmet istraivanja ekologije i njen znaaj;
- upoznaju komponente ivotne sredine;
- upoznaju ekoloke faktore i njihov znaaj za ivi svet;
- shvate osnovne odnose ishrane i povezanost ivih bia u lancima ishrane;
- shvate uzajamne odnose ivih bia i ivotne sredine i dinamiku odnosa materije i energije;
- shvate znaaj ekoloke ravnotee za odravanje ekosistema;
- upoznaju osnovne tipove ekosistema i ivotne uslove u njima;
- steknu znanja u vezi sa izvorima i posledicama ugroavanja ivotne sredine - ekosistema;
- upoznaju globalne posledice zagaivanja ivotne sredine;
- upoznaju pojam i koncepciju odrivog razvoja;
- razumeju ulogu i znaaj linog angaovanja u zatiti ivotne sredine;
- upoznaju prirodne resurse, njihovu ogranienost i znaaj racionalnog korienja;
- izgrade stavove, razvijaju znanja i umenja neophodna za zatitu ivotne sredine i doprinos odrivom
razvoju;
- razvijaju ekoloku, zdravstvenu i kulturu ivljenja.

SADRAJI PROGRAMA
I. UVOD
Bioloka i kulturna evolucija oveka.
Uslovi ivota na Zemlji.

Raznovrsnost ivog sveta. Biodiverzitet.

Nivoi organizacije ivog sveta.
II. EKOLOGIJA I IVOTNA SREDINA
Predmet istraivanja, istorijski razvoj i znaaj ekologije.
ivotna sredina - pojam i komponente.
ivotno stanite - biotop.
Uslovi ivota u stanitu - ekoloki faktori.
Odnos organizama i ivotne sredine (adaptacije, ivotne forme).
Populacija - osnovne odlike.
ivotna zajednica i njena organizacija (ekoloka nia, prostorna i vremenska organizacija).
Ekosistem - osnovni procesi koji se odvijaju u ekosistemu. Odnosi ishrane. Prenos energije i kruenje
supstance (materije). Razvoj ekosistema (sukcesije).
Osnovni biomi na Zemlji. Biosfera.
III. UGROAVANJE, ZATITA I UNAPREIVANJE EKOSISTEMA - IVOTNE SREDINE
Raznovrsnost i struktura ekosistema (prirodni i antropogeni).
Ekosistemi kopnenih voda; zagaivanje i mogunosti zatite.
Ekosistemi mora; zagaivanje i mogunosti zatite.
umski ekosistemi; ugroenost i mogunosti zatite.
Travni ekosistemi; ugroenost i mogunosti zatite.
Antropogeni ekosistemi (agroekosistemi i urbani ekosistemi); ugroenost i mogunosti zatite.
Aktivnost: Uoavanje raznovrsnosti i strukture ekosistema u neposrednom okruenju.
Ugroavanje i zatita biodiverziteta.
Kategorije zatienih prirodnih dobara (nacionalni i meunarodni nivo).
Crvene knjige flore i faune.
Ugroavanje i zatita kulturnih dobara.
Unapreivanje ivotne sredine - znaaj i mogunosti.
Projekat: Istraivanje stanja ugroenosti ivotne sredine u neposrednom okruenju.
Aktivnost: Primeri pozitivnog i negativnog uticaja antropogenog faktora na ivotnu sredinu.
Aktivnost: Poseta jednom zatienom prirodnom dobru.

IV. GLOBALNE POSLEDICE ZAGAIVANJA IVOTNE SREDINE

Klimatske promene. Efekat staklene bate.
Oteenje ozonskog omotaa.
Kisele kie. Suenje uma.
Erozija zemljita. irenje pustinja.
Nestajanje biljnih i ivotinjskih vrsta.
Projekat: Globalne posledice zagaivanja ivotne sredine (pretraivanje internet strana, naunih asopisa
...).
V. IVOTNA SREDINA I ODRIVI RAZVOJ
Koncept odrivog razvoja.
Pravo na informisanost i uee javnosti u donoenju odluka u vezi zatitne ivotne sredine.
Prirodni resursi - odrivo korienje.
Energetska efikasnost.
Aktivnost: Procena primene nekih oblika energetske efikasnosti.
Otpad i reciklaa.
Aktivnost: Konkretan doprinos selekciji otpada.
Debata na temu: Informisanost i uee mladih u zatiti ivotinja (dobrobit ivotinja).
VI. IVOTNA SREDINA, ZDRAVLJE I KULTURA IVLJENJA
Pravo na zdravu ivotnu sredinu.
Savremen nain ivota i zdravlje (buka, brza hrana, duvanski dim...).
Kultura ivljenja (ekoloka kultura).
Aktivnost: Organizacija i realizacija raznih aktivnosti unapreivanja zatite ivotne sredine i kulture ivljenja.
Obnavljanje i sistematizacija sadraja nastavnog programa petog, estog, sedmog i osmog razreda
(provera znanja definisanih obrazovnim standardima za kraj obaveznog obrazovanja).

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Sadraji programa nastave biologije koji obuhvataju ekologiju i zatitu ivotne sredine logiki su
rasporeeni u est tematskih celina: Uvod, Ekologija i ivotna sredina, Ugroavanje, zatita i unapreivanje
ekosistema - ivotne sredine, Globalne posledice zagaivanja ivotne sredine, ivotna sredina i odrivi
razvoj i ivotna sredina, zdravlje i kultura ivljenja.
Navedeni sadraji programa, pored osnovnog teorijskog pristupa, poseduju i aktivan pristup koji je usmeren
praktinoj realizaciji zatite ivotne sredine sa brojnim aktivnostima i projektima u uionici i u neposrednom
okruenju. Ovako koncipiran program daje veliku kreativnu slobodu nastavnicima i uenicima da ga,
shodno uslovima, mogunostima i vremenu realizuju.

Uloga nastavnika je da uz primenu interaktivne nastave razvija odgovoran odnos prema ivotnoj sredini i
usmerava interesovanje uenika u pokuaju da samostalno organizuju aktivnosti i realizuju projekte.
Nivoi postignua znanja, vetina i umenja uenika zahtev su definisanih obrazovnih standarda znanja za
kraj obaveznog obrazovanja. Profesionalno iskustvo i adekvatno angaovanje nastavnika u radu sa
uenicima doprinee ostvarivanju zahteva definisanih obrazovnim standardima.
Koncepcija programa prua iroke mogunosti za primenu razliitih nastavnih metoda, kao i upotrebu
informacionih tehnologija. Izbor nastavnih metoda zavisi od cilja i zadataka nastavnog asa, psihofizikih i
mentalnih sposobnosti uenika, raspoloivih nastavnih sredstava i uila, kao i opremljenosti kabineta. Izbor
oblika rada preputen je nastavniku.
Prilikom izrade planova rada (globalnog i operativnog) neophodno je predvideti 60% asova za obradu
novog gradiva i 40% za druge tipove asova.
Nastavnik za pripremu rada na asu treba da koristi udbenik odobren od Ministarstva prosvete i najnoviju
strunu literaturu.

HEMIJA
(2 asa nedeljno, 68 asova godinje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave hemije jeste da se osigura da svi uenici steknu bazinu jeziku i naunu pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuih Standarda obrazovnih postignua, da se osposobe da reavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloe svoje miljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uenje i zainteresovanost za predmetne sadraje, kao i
- razvijanje funkcionalne hemijske pismenosti;
- razumevanje promena i pojava u prirodi na osnovu steenih znanja o hemijskim pojmovima, teorijama,
modelima i zakonima;
- osposobljavanje uenika za komuniciranje korienjem hemijskih termina, hemijskih simbola, formula i
jednaina;
- razvijanje sposobnosti za izvoenje jednostavnih hemijskih istraivanja;
- razvijanje sposobnosti za reavanje teorijskih i eksperimentalnih problema;
- razvijanje logikog, apstraktnog i kritikog miljenja;
- osamostaljivanje uenika za traenje i korienje relevantnih informacija u razliitim izvorima (udbenik,
naunopopularni lanci, Internet);
- razvijanje svesti o vanosti odgovornog odnosa prema ivotnoj sredini, odgovarajueg i racionalnog
korienja i odlaganja razliitih supstanci u svakodnevnom ivotu;
- podsticanje uenike radoznalosti, potrebe za saznavanjem o svojstvima supstanci u okruenju i
pozitivnog odnosa prema uenju hemije;
- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima i daljoj profesionalnoj orijentaciji.
Zadaci nastave hemije jesu:
- stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz razliite sadraje i oblike rada tokom nastave hemije svrha,
ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave hemije budu u punoj meri realizovani;

- omoguavanje uenicima da razumeju predmet izuavanja hemije;

- omoguavanje uenicima da sagledaju znaaj hemije u svakodnevnom ivotu, za razvoj razliitih
tehnologija i razvoj drutva uopte;
- omoguavanje uenicima da razumeju nauni metod kojim se u hemiji dolazi do saznanja;
- osposobljavanje uenika da koriste jezik hemije kao nauke: da znaju hemijsku terminologiju i da razumeju
kvalitativno i kvantitativno znaenje hemijskih simbola, formula i jednaina;
- stvaranje nastavnih situacija u kojima e uenici do saznanja o svojstvima supstanci i njihovim
promenama dolaziti na osnovu demonstracionih ogleda ili ogleda koje samostalno izvode, i razvijati pri tom
analitiko i kritiko miljenje;
- stvaranje nastavnih situacija u kojima e uenici razvijati eksperimentalne vetine, pravilno i bezbedno, po
sebe i druge, rukovati laboratorijskim priborom, posuem i supstancama;
- osposobljavanje uenika za izvoenje jednostavnih istraivanja;
- stvaranje situacija u kojima e uenici primenjivati teorijsko znanje i eksperimentalno iskustvo za
reavanje teorijskih i eksperimentalnih problema;
- stvaranje situacija u kojima e uenici primenjivati znanje hemije za tumaenje pojava i promena u
realnom okruenju;
- omoguavanje uenicima da kroz jednostavna izraunavanja razumeju kvantitativni aspekt hemijskih
promena i njegovu praktinu primenu.

SADRAJI PROGRAMA
NEMETALI, OKSIDI NEMETALA I KISELINE (13)
Operativni zadaci
Uenik treba da:
- zna o zastupljenosti nemetala u prirodi, u elementarnom vidu i u jedinjenjima;
- razume osnovna fizika i hemijska svojstva vanijih predstavnika nemetala (vodonika, kiseonika,
sumpora, azota i ugljenika);
- povezuje strukturu atoma nemetala sa njihovim svojstvima i poloajem u Periodnom sistemu elemenata;
- zna koja svojstva nemetala odreuju njihovu praktinu primenu;
- zna da nemetali reaguju sa kiseonikom i grade okside;
- sastavlja formule oksida nemetala primenom znanja o valenci nemetala;
- zna da oksidi nemetala, koji reaguju sa vodom, sa njom grade kiseline;
- primenjuje znanje da je valenca nemetala ista u kiselini i odgovarajuem oksidu;
- ume da dokae kiseline pomou indikatora.
Sadraji: (6+5+2)
Zastupljenost nemetala u prirodi i njihova osnovna fizika svojstva.

Vodonik, njegova svojstva i primena.

Kiseonik, njegova svojstva i primena.
Sumpor, njegova svojstva i primena. Sumpor(IV)-oksid, sumpor (VI)-oksid, sumporna kiselina i primena.
Azot, njegova svojstva i primena. Azot(V)-oksid, azotna kiselina i primena. Amonijak, njegova svojstva i
primena.
Ugljenik, njegova svojstva i primena. Ugljenik(II)-oksid. Ugljenik(IV)-oksid, ugljena kiselina i primena.
Demonstracioni ogledi
Dobijanje i ispitivanje svojstava vodonika i kiseonika. Dobijanje sumpor(IV)-oksida, reakcija nastalog oksida
sa vodom i ispitivanje svojstava nastale kiseline pomou lakmus-hartije. Demonstracija pravilnog naina
razblaivanja koncentrovane sumporne kiseline. Dobijanje ugljenik(IV)-oksida i ispitivanje njegovih
svojstava (ne podrava gorenje, gustina u odnosu na vazduh).
Veba I: Fizika svojstva nemetala
Ispitivanje fizikih svojstava nemetala (agregatno stanje, rastvorljivost u vodi i nepolarnom rastvarau).
Veba II: Oksidi nemetala i njihova svojstava. Ispitivanje kiselosti
Dobijanje sumpor(IV)-oksida i ispitivanje njegovog uticaja na biljne pigmente. Dokazivanje kiselosti
neorganskih kiselina pomou lakmus-hartije.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
U okviru teme potrebno je da uenici saznaju koji su najzastupljeniji nemetali u neivoj i ivoj prirodi i da
uoe slinosti i razlike u zastupljenosti. Na osnovu znanja steenog u sedmom razredu o strukturi atoma
koja uslovljava reaktivnost elemenata i nain njihovog meusobnog povezivanja (hemijska veza), uenici
zakljuuju u kom vidu se nemetali nalaze u prirodi (u elementarnom vidu ili u vidu jedinjenja).
Demonstracioni ogledi i laboratorijske vebe omoguavaju uenicima da uoe fizika svojstva nemetala
(agregatno stanje, rastvorljivost u vodi i nepolarnim rastvaraima).
Prilikom posmatranja demonstracionih ogleda za dobijanje vodonika i kiseonika, uenike pitanjima
usmeravati i podsticati da uoavaju svojstva ovih gasova na osnovu naina prikupljanja (prikupljanje iznad
vode ukazuje na malu rastvorljivost u vodi). Posmatrajui ispitivanje svojstava vodonika, uenici uoavaju
naine kojima se manipulie gasovima i ue o merama opreza prilikom rukovanja zapaljivim gasovima.
Upoznajui kroz oglede svojstva kiseonika i nemetala, uenici treba da naue da je vano hemijsko
svojstvo kiseonika graenje oksida. Drugim reima, oni formiraju znanje o tome da je kiseonik neophodan
reaktant u reakcijama sagorevanja. Uputno je alotropske modifikacije prvi put spomenuti kod kiseonika i,
kasnije, kod ugljenika.
Uenici treba da razlikuju okside nemetala koji ne reaguju sa vodom (na primer, CO) od onih koji sa vodom
grade kiseline.
Kiselost neorganskih kiselina uenici dokazuju pomou indikatora. Pri tome, mogu uporedo dokazivati
kiselost njima poznatih kiselina iz svakodnevnog ivota (siretna kiselina, limunska kiselina). Pojam
indikatora treba uvesti pri ispitivanju svojstava rastvora nastalog u reakciji izmeu sumpor(IV)-oksida i
vode.
Na svakom asu na kome se izuavaju oksidi i kiseline, uenike podsticati da piu formule oksida i kiselina.
Uz trivijalne nazive oksida i nazive kiselina, dati i njihove nazive po anjonskoj nomenklaturi.

Veoma je vano da se na primerima ukae na praktian znaaj izuavanih kiselina u svakodnevnom ivotu.
U prvoj vebi (ispitivanje fizikih svojstava nemetala), zavisno od opremljenosti kole, mogu se pored
sumpora, ispitivati i svojstva drugih nemetala.
METALI, OKSIDI METALA I HIDROKSIDI (BAZE) (8)
Operativni zadaci
Uenik treba da:
- zna o zastupljenosti metala u prirodi, u elementarnom vidu i u jedinjenjima;
- razume osnovna fizika svojstva metala;
- povezuje strukturu atoma metala sa njihovim svojstvima i poloajem u Periodnom sistemu elemenata;
- razlikuje svojstva hemijski izrazitih metala od tehniki vanih metala;
- zna svojstva metala koja odreuju njihovu praktinu primenu;
- zna da metali u reakciji sa kiseonikom grade okside metala;
- sastavlja formule oksida metala primenom znanja o valenci metala;
- zna da oksidi metala, koji reaguju sa vodom, sa njom grade hidrokside (baze);
- zna da je valenca metala ista u hidroksidu i odgovarajuem oksidu;
- zna da je hidroksidna grupa jednovalentna;
- sastavlja formule hidroksida na osnovu valence metala;
- ume da pomou indikatora dokae bazna svojstva rastvora hidroksida;
- zna da u reakciji nekih metala sa kiselinama nastaje vodonik;
- zna da su metali podloni koroziji i postupke zatite od korozije;
- zna da se legiranje vri u cilju dobijanja materijala sa svojstvima pogodnim za odreenu namenu.
Sadraji: (4+3+1)
Zastupljenost metala u prirodi i njihova osnovna fizika svojstva.
Kalcijum. Kalcijum-oksid i kalcijum-hidroksid, svojstva i primena.
Gvoe, aluminijum, bakar - svojstva na kojima se zasniva primena ovih metala. Korozija metala.
Gvoe(III)-oksid, aluminijum-oksid. Legure koje se najee primenjuju (bronza, mesing, elik,
duraluminijum, silumini).
Demonstracioni ogledi
Reakcija metala druge grupe Periodnog sistema elemenata sa vodom. Reakcija oksida metala druge grupe
sa vodom i ispitivanje svojstava nastalog rastvora pomou lakmus-hartije. Ispitivanje korozije gvoa u
razliitim uslovima.
Veba III: Fizika svojstva metala. Reakcija metala sa kiselinama

Ispitivanje provodljivosti toplote i elektriciteta, kao i magnetinosti nekih metala. Uporeivanje tvrdoe i
gustine gvoa, aluminijuma i bakra.
Reakcija razblaene sumporne kiseline sa magnezijumom i gvoem.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
Obradu sadraja ove teme zapoeti razmatranjem zastupljenosti metala u prirodi i povezivanjem sa
zastupljenou nemetala. Takoe, potrebno je podsticati uenike da povezuju vidove nalaenja metala u
prirodi (u elementarnom vidu ili u vidu jedinjenja) sa strukturom atoma, odnosno reaktivnou metala.
Fizika svojstva metala se obrauju u pregledu. Hemijska svojstva tipinih metala izuavaju se na primeru
kalcijuma. Ako kola nema kalcijum, dobijanje oksida i hidroksida moe se pokazati na primeru
magnezijuma, uz ukazivanje na slinost (i razlike) u hemijskim svojstvima magnezijuma i kalcijuma. Pored
toga, vano je podsetiti uenike na gradivo sedmog razreda i podsticati ih da povezuju poloaj metala u
grupi i periodi Periodnog sistema elemenata sa njegovom reaktivnou.
U okviru tree vebe uenici ispituju osnovna fizika svojstva metala (agregatno stanje, boja, provodljivost
elektrine struje i toplote, magnetinost). Takoe, ispituju ponaanje metala sa razblaenom sumpornom
kiselinom i proiruju svoje znanje time da je vano svojstvo kiselina reakcija sa metalima.
Na osnovu ogleda uenici uoavaju da zajednika svojstva metala nisu podjednako izraena kod svih
metala. Oni treba da naue da je kiseonik neophodan reaktant za reakcije oksidacije metala, kao to su
ranje i sagorevanje, i da uporeuju tenju razliitih metala da podleu tom tipu reakcije. Demonstracionim
ogledom pokazati da brzina korozije zavisi od uslova (pod vodom, na dodirnoj povrini vode i vazduha, u
vazduhu). Takoe, potrebno je ukazati na to da oksidi nekih metala sa vodom grade hidrokside, a neki ne
reaguju sa vodom (gvoe(III)-oksid i aluminijum-oksid). Dobijanje hidroksida ovih metala u reakciji izmeu
njihovih soli i hidroksida elemenata prve grupe moe se demonstrirati kasnije u okviru nastavne teme: Soli.
SOLI (5)
Operativni zadaci
Uenik treba da:
- usvoji znanja o pojmu soli;
- sastavlja formule soli na osnovu valence metala i valence kiselinskog ostatka;
- sastavlja formule soli na osnovu naziva soli i obrnuto;
- zna da soli mogu nastati u hemijskim reakcijama: kiseline i baze, metala i kiseline, kiselog oksida i baze;
- uoava meusobnu povezanost oksida, kiselina, hidroksida i soli;
- predvia proizvode reakcija u kojima uestvuju hemijski elementi i jedinjenja koja su predstavnici
odreenih klasa neorganskih jedinjenja;
- zna o zastupljenosti natrijum-hlorida i kalcijum-karbonata u prirodi;
- zna o znaaju i primeni vanih soli.
Sadraji: (3+1+1)
Soli. Formule i nazivi soli. Dobijanje soli.
Fizika svojstva soli (agregatno stanje, rastvorljivost). Hemijske reakcije soli (reakcije sa kiselinama,
bazama i solima).

Primena soli.
Demonstracioni ogledi
Reakcija neutralizacije hlorovodonine kiseline i rastvora natrijum-hidroksida. Reakcija izmeu metala i
kiseline.
Hemijske reakcije soli: izmeu kalcijum-karbonata i hlorovodonine kiseline, rastvora gvoe(III)-hlorida i
natrijum-hidroksida, rastvora srebro-nitrata i natrijum-hlorida.
Veba IV: Dobijanje soli i utvrivanje rastvorljivosti soli
Pripremanje rastvora olovo(II)-nitrata, kalijum-jodida, natrijum-sulfata i barijum-hlorida. Dobijanje olovo(II)jodida i barijum-sulfata.
Dokazivanje ugljenik(IV)-oksida i nastajanje kalcijum-karbonata.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
Nastavnik planira nastavne situacije u kojima uenici vebaju sastavljanje formula soli kiselina koje su
obraene u temi Nemetali, oksidi nemetala i kiseline.
Na primeru pripremanja fiziolokog rastvora, temu Soli povezati sa temom Homogene smee - rastvori
odnosno sa kvantitativnim sastavom rastvora, to je obraivano u sedmom razredu. Uenici treba da znaju
svojstva, primenu i dobijanje kuhinjske soli. Korelacija sa nastavom geografije moe se ostvariti
ukazivanjem na uslovljenost oblika krenjakog reljefa svojstvima kalcijum-karbonata i kalcijumhidrogenbonata. Povezivanje sa svakodnevnim ivotom moe se ostvariti ukazivanjem na tvrdou vode,
sastav mineralnih voda, demineralizaciju vode itd.
U okviru ove teme, uenicima se moe pokazati kako se iz soli mogu dobiti hidroksidi metala iji oksidi ne
reaguju sa vodom. Takoe, uenici proiruju znanje o kiselinama jo jednim njihovim svojstvom da reaguju
sa solima ugljene kiseline uz izdvajanje ugljenik(IV)-oksida.
Na kraju obrade teme kroz razliite primere (obuhvatajui i one obraene u prvoj i drugoj temi) ukazati na
meusobnu povezanost klasa neorganskih jedinjenja i tako sistematizovati usvojena znanja o svojstvima
oksida, kiselina, hidroksida i soli.
ELEKTROLITIKA DISOCIJACIJA KISELINA, HIDROKSIDA I SOLI (3)
Operativni zadaci
Uenik treba da:
- razume kako pod uticajem polarnih molekula vode disosuju kiseline, hidroksidi i soli;
- zna da kiseline u vodi daju kao pozitivne jone H+ jone;
- zna da u vodenim rastvorima baza postoje hidroksidni joni, OH-;
- razume da je reakcija neutralizacije reakcija izmeu H+ i OH- jona;
- razume da se dokazivanje kiselo-baznih svojstava rastvora pomou indikatora zasniva na postojanju
odreenih jona u rastvoru;
- poznaje pH-skalu i na osnovu pH-vrednosti razvrstava rastvore u kisele, bazne i neutralne;
- razume meusobnu povezanost oksida, kiselina, hidroksida i soli.

Sadraji: (2+1+0)
Elektrolitika disocijacija kiselina, hidroksida i soli.
Mera kiselosti rastvora - pH-skala.
Demonstracioni ogledi
Elektroprovodljivost destilovane vode, hlorovodonine kiseline, rastvora natrijum-hidroksida i rastvora
natrijum-hlorida.
Dokazivanje baznih svojstava vodenog rastvora amonijaka.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
Cilj razmatranja sadraja u okviru ove teme je uoptavanje i sistematizacija znanja o kiselinama,
hidroksidima i solima. Pojam kiselina, hidroksida i soli definie se na osnovu Arenijusove teorije
elektrolitike disocijacije. Primerima disocijacije kiselina i hidroksida u vodi obuhvatiti i one kiseline i
hidrokside koji nisu obraivani u okviru prve dve teme, kao to su, na primer, hlorovodonina kiselina i
natrijum-hidroksid.
Uenike informisati o pH-skali kao nainu za iskazivanje kiselosti rastvora i ilustrovati primerima iz
svakodnevnog ivota (sredstva za odravanje higijene, kozmetiki preparati, prehrambeni proizvodi,
telesne tenosti). Uenici procenjuju pH-vrednost pomou univerzalne indikatorske hartije.
Na asu utvrivanja posvetiti panju sastavljanju formula i izvoenju naziva kiselih soli, na primer, natrijumhidrogenkarbonata i natrijum-hidrogensulfata.
UVOD U ORGANSKU HEMIJU (2)
Operativni zadaci
Uenik treba da:
- zna da su jedinjenja ugljenika, izuzev oksida, ugljene kiseline i njenih soli (karbonata i hidrogenkarbonata)
organska jedinjenja;
- zna da su ugljenikovi atomi u molekulima organskih jedinjenja etvorovalentni;
- razume da se ugljenikovi atomi mogu meusobno povezivati u otvorene i zatvorene nizove (prstenove),
da veza izmeu atoma ugljenika moe biti jednostruka, dvostruka i trostruka, te da je to uzrok
mnogobrojnosti organskih jedinjenja;
- razume da ugljenikovi atomi u molekulima organskih jedinjenja mogu biti povezani i sa atomima drugih
elemenata jednostrukom, dvostrukom ili trostrukom vezom.
Sadraji: (1+1+0)
Svojstva atoma ugljenika. Mnogobrojnost organskih jedinjenja. Opta svojstva organskih jedinjenja, razlike
u odnosu na neorganska jedinjenja.
Demonstracioni ogledi
Uporeivanje svojstava organskih i neorganskih jedinjenja:
- rastvorljivost u vodi (natrijum-hlorid, skrob, benzin, ulje);
- ponaanje pri zagrevanju (natrijum-hlorid i skrob).

Dokazivanje ugljenika u organskim supstancama.

Uputstvo za realizaciju nastavne teme
U okviru ove teme, uenici uoavaju razlike u svojstvima organskih i neorganskih jedinjenja. Formiraju
znanje o tome da u sastav svih organskih jedinjenja ulazi ugljenik i povezuju mogunost graenja velikog
broja organskih jedinjenja sa strukturom ugljenikovog atoma.
UGLJOVODONICI (12)
Operativni zadaci
Uenik treba da:
- razlikuje alkane, alkene i alkine na osnovu molekulske i strukturne formule i na osnovu naziva;
- razume strukturnu izomeriju;
- zna fizika svojstva ugljovodonika (rastvorljivost, agregatno stanje na sobnoj temperaturi);
- zna da ugljovodonici podleu reakciji sagorevanja u kojoj se oslobaa toplota;
- razume razlike u strukturi i reaktivnosti zasienih i nezasienih ugljovodonika, odnosno da dvostruka veza
u molekulima alkena i trostruka veza u molekulima alkina uslovljava njihova hemijska svojstva;
- razume osnovne hemijske reakcije alkana (supstitucija), alkena i alkina (adicija);
- zna da su glavni prirodni izvori ugljovodonika nafta i zemni gas;
- zna vanije derivate nafte (benzin, petroleum, dizel ulje, ulje za podmazivanje i asfalt) i da su to smee
jedinjenja slinih fizikih i hemijskih svojstava.
Sadraji: (7+4+1)
Elementarni sastav, podela i fizika svojstva ugljovodonika.
Zasieni ugljovodonici (alkani) i nezasieni ugljovodonici (alkeni i alkini).
Hemijska svojstva ugljovodonika (sagorevanje, supstitucija, adicija). Aromatini ugljovodonici. Benzen.
Nafta i zemni gas - izvori ugljenikovih jedinjenja i energije.
Polimeri.
Demonstracioni ogledi
Ispitivanje rastvorljivosti i sagorevanje n-heksana (medicinski benzin).
Razlikovanje zasienih i nezasienih aciklinih ugljovodonika (reakcija sa kalijum-permanganatom).
Veba V: Sastavljanje modela molekula ugljovodonika
Sastavljanje modela molekula, pisanje strukturnih formula i davanje naziva ugljovodonicima.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
Uenje o ugljovodonicima zapoeti isticanjem njihovog znaaja i praktine primene. Da bi uenici ovladali
pisanjem strukturnih i racionalnih strukturnih formula, omoguiti im da prethodno sastavljaju i posmatraju

modele molekula ugljovodonika. Imenovanje ugljovodonika pokazati na nekoliko jednostavnih primera,

ukljuujui i imenovanje izomera. Pojam izomera povezati sa ranije istaknutom injenicom da se odreen
broj ugljenikovih atoma meusobno moe povezivati na razliite naine.
Razlike u reaktivnosti alkana, alkena i alkina objasniti na osnovu razlike u strukturi molekula ovih jedinjenja.
Hemijska svojstva zasienih i nezasienih ugljovodonika treba obraditi uporedo, to omoguava
sagledavanje njihove slinosti (sagorevanje) i razliitosti (supstitucija, adicija).
Od hemijskih svojstava ugljovodonika navesti ona koja omoguavaju praktinu primenu ugljovodonika:
- sagorevanje - upotreba ugljovodonika kao izvora energije (zemni i rafinerijski gas, benzin, dizel gorivo,
mazut);
- reakcije supstitucije i adicije - od ugljovodonika se moe dobiti mnotvo jedinjenja razliite praktine
namene koja, pored atoma ugljenika i vodonika, sadre i atome drugih elemenata (na primer, proizvodnja
plastinih masa, teflona, freona, boja, insekticida).
Aromatine ugljovodonike obraditi na informativnom nivou, ukazujui na njihovu slabu reaktivnost i
toksinost.
Uei o derivatima nafte, vano je da uenici uoe da su proizvodi frakcione destilacije (kondenzacije) i
dalje smee ugljovodonika.
Reakciju polimerizacije predstaviti kao reakciju u kojoj se od reaktanata, odreenih svojstava (na primer,
gasovito agregatno stanje), dobijaju supstance sa novim svojstvima (vrsto agregatno stanje). Naglasiti
praktinu primenu razliitih polimera.
ORGANSKA JEDINJENJA SA KISEONIKOM (9)
Operativni zadaci
Uenik treba da:
- razume da je funkcionalna grupa deo molekula koji uslovljava fizika i hemijska svojstva jedinjenja;
- zna funkcionalnu grupu alkohola i kako se alkoholi imenuju;
- razume kako hidroksilna grupa odreuje fizika i hemijska svojstva alkohola;
- zna o dobijanju etanola alkoholnim vrenjem;
- razume osnovna fizika i hemijska svojstva etanola;
- zna o praktinoj primeni alkohola (metanola, etanola, glikola i glicerola);
- zna o tetnom dejstvu etanola na ljudski organizam (alkoholizam), i o toksinosti metanola;
- zna funkcionalnu grupu karbonilnih jedinjenja;
- zna da oksidacijom primarnih alkohola nastaju aldehidi, a sekundarnih alkohola ketoni;
- zna o praktinoj primeni karbonilnih jedinjenja (metanala i propanona);
- zna funkcionalnu grupu karboksilnih kiselina i kako se karboksilne kiseline imenuju;
- razume kako karboksilna grupa odreuje fizika i hemijska svojstva karboksilnih kiselina;
- zna da oksidacijom etanola moe nastati etanska kiselina;

- zna o praktinoj primeni karboksilnih kiselina;

- zna koje se karboksilne kiseline nazivaju masne kiseline;
- zna da u reakciji alkohola i karboksilnih kiselina nastaju estri i kako se nastali estri imenuju;
- razume fizika svojstva estara.
Sadraji: (5+3+1)
Alkoholi.
Karboksilne kiseline. Masne kiseline.
Estri.
Demonstracioni ogledi
Dobijanje alkohola alkoholnim vrenjem.
Dokazivanje kiselosti karboksilnih kiselina.
Laboratorijsko dobijanje i ispitivanje svojstava etiletanoata.
Veba VI: Fizika i hemijska svojstva organskih jedinjenja sa kiseonikom
Ispitivanje rastvorljivosti alkohola i karboksilnih kiselina sa razliitim brojem atoma ugljenika u molekulu.
Reakcija etanske i limunske kiseline sa natrijum-hidrogenkarbonatom.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
Uenici uoavaju da su svojstva organskih jedinjenja sa istim brojem ugljenikovih atoma razliita, u
zavisnosti od funkcionalne grupe. Takoe, ue imenovanje organskih jedinjenja prema funkcionalnoj grupi
koju sadre i povezuju odreenu funkcionalnu grupu u molekulu sa svojstvima jedinjenja. Uz nazive
jedinjenja prema IUPAC nomenklaturi navesti i trivijalne nazive predstavnika organskih jedinjenja sa
kiseonikom.
Karbonilna jedinjenja uputno je obraditi kao oksidacione proizvode odgovarajuih alkohola, uz ukazivanje
na praktini znaaj metanala (formaldehida) i propanona (acetona). Pored primene u svakodnevnom
ivotu, potrebno je naglasiti vanost organskih jedinjenja sa kiseonikom kao industrijskih sirovina.
Uenicima treba ukazati na tetno fizioloko delovanje alkohola i problem alkoholizma. U korelaciji sa
nastavom biologije, uenici mogu samostalno, iz razliitih izvora, da prikupljaju informacije o uticaju
alkohola na organizam.
Tokom obrade nastavnih sadraja o karboksilnim kiselinama, uenici uoavaju slinosti i razlike u
svojstvima neorganskih i organskih kiselina.
BIOLOKI VANA ORGANSKA JEDINJENJA (12)
Operativni zadaci
Uenik treba da:
- zna ta su masti i ulja i njihova fizika svojstva;
- prepoznaje formule triacilglicerola kao glavnih sastojaka masti i ulja;

- razume osnovna hemijska svojstava masti i ulja (reakcije hidrogenizacije i saponifikacije);

- zna da se deterdenti po hemijskom sastavu i svojstvima razlikuju od sapuna, ali da je princip uklanjanja
neistoa isti;
- zna o znaaju i ulozi masti i ulja u ivim biima;
- zna ta su ugljeni hidrati i o njihovom znaaju i ulozi u ivim biima;
- razume fizika svojstva ugljenih hidrata;
- razlikuje prema sloenosti monosaharide, disaharide i polisaharide i zna da hidrolizom disaharida i
potpunom hidrolizom polisaharida nastaju monosaharidi;
- razlikuje saharozu od invertnog eera;
- razume da su razliita svojstva i bioloka funkcija skroba i celuloze posledica razlika u njihovoj hemijskoj
strukturi;
- zna o praktinoj primeni ugljenih hidrata (na primer, da se hartija pravi od celuloze; da je pamuk, po
hemijskom sastavu, celuloza);
- zna da molekuli aminokiselina sadre karboksilnu i amino grupu;
- zna da su proteini prirodni polimeri proteinskih aminokiselina;
- zna da se esencijalne aminokiseline moraju unositi hranom;
- zna o znaaju i ulozi proteina u ivim biima;
- navodi ivotne namirnice bogate mastima i uljima, ugljenim hidratima i proteinima;
- zna da se neki vitamini rastvaraju u vodi, a neki u mastima, to je uslovljeno njihovom hemijskom
strukturom;
- zna o znaaju i ulozi vitamina u ljudskom organizmu.
Sadraji: (7+4+1)
Masti i ulja.
Ugljeni hidrati u pregledu: monosaharidi (glukoza i fruktoza), disaharidi (saharoza), polisaharidi (skrob i
celuloza).
Aminokiseline. Proteini.
Vitamini.
Demonstracioni ogledi
Saponifikacija masti - sapuni.
Veba VII: Masti i ulja
Ispitivanje rastvorljivost masti i ulja i ugljenih hidrata u vodi.
Dokazivanje skroba.

Denaturacija proteina.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme
U okviru teme ne treba insistirati na pisanju strukturnih formula triacilglicerola, ve na poznavanju svojstava
ovih jedinjenja i njihovih smea. Neophodno je da uenici znaju o svojstvima, biolokom i tehnikom
znaaju masti i ulja, kao i o primeni ovih jedinjenja kao sirovina ili poluproizvoda u daljoj hemijskoj preradi,
na primer, dobijanje margarina iz ulja i proizvodnja sapuna. Energetska uloga masti i ulja u ivim biima i
njihov znaaj za pravilnu ishranu, kao i znaaj nezasienih masnih kiselina za ishranu, mogu da se obrade
kroz samostalne radove uenika.
U korelaciji sa nastavom biologije uenici ue da glukoza, kao osnovni izvor energije za iva bia, nastaje
procesom fotosinteze. Potrebno je uenicima hemijskom jednainom prikazati proces fotosinteze, da bi
sagledali da od jednostavnih neorganskih molekula, ugljenik(IV)-oksida i vode, pod odreenim uslovima,
nastaju sloeni molekuli organskog jedinjenja (glukoze). Graenje polisaharida treba predstaviti kao nain
da se energija skladiti. Treba ukazati na gradivnu i zatitnu ulogu celuloze u biljkama. Potrebno je istai da
su skrob i celuloza prirodni polimeri izgraeni razliitim vezivanjem istih monosaharidnih jedinica. Na tom
primeru uenici mogu da uoe kako razlika u strukturi dovodi do razlike u svojstvima.
Vano je da se ukae na iroku zastupljenost ugljenih hidrata u prirodi i njihovu primenu u svakodnevnom
ivotu: saharoze u prehrambenoj industriji, skroba u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, pamuka i
celuloze u tekstilnoj industriji....
Na primeru saharoze i invertnog eera obnoviti razliku izmeu jedinjenja i smea, a kristalizaciju meda
predstaviti kao kristalizaciju prezasienog rastvora.
Aminokiseline predstaviti kao jedinjenja koja u svom molekulu sadre dve funkcionalne grupe: karboksilnu i
amino grupu. Nastajanje peptidne veze, kao funkcionalne grupe polipeptida i proteina, objasniti kao
reakciju amino grupe jedne aminokiseline sa karboksilnom grupom druge aminokiseline. Vano je ukazati
na znaenje pojmova: aminokiselina, -aminokiselina, proteinska aminokiselina i esencijalne aminokiseline.
Od najvee vanosti je, u korelaciji sa nastavom biologije, uenicima ukazati na bioloki znaaj proteina,
njihovu gradivnu i katalitiku funkciju u organizmu. Znaaj proteina za pravilnu ishranu moe se obraditi
kroz samostalne radove uenika. Posebnu panju posvetiti ogledima denaturacije proteina pod dejstvom
toplote i kiselina.
U okviru teme uenici treba da naue da se ishranom unosi est glavnih vrsta supstanci neophodnih
ljudskom organizmu (proteini, ugljeni hidrati, masti i ulja, vitamini, minerali i voda), o vanosti pravilne
ishrane, kao i o poremeajima ishrane. U skladu sa tim, celishodno je i funkcionalno uputiti ih da iz razliitih
izvora pronau informacije o vanosti vitamina (i minerala), kao i o namirnicama u kojima se nalaze
navedene supstance.
HEMIJA IVOTNE SREDINE (4)
Operativni zadaci
Uenik treba da:
- zna o znaaju bezbednog postupanja sa supstancama i znaaju pravilnog skladitenja;
- zna o zagaivaima (neorganskim i organskim supstancama) vazduha, vode i zemljita i merama zatite.
Sadraji: (2+2+0)
Zagaivai vazduha, vode i zemljita. Mere zatite.
Uputstvo za realizaciju nastavne teme

U okviru teme uenici saznaju o neorganskim i organskim supstancama - glavnim zagaivaima vazduha,
vode i zemljita. U vezi sa tim, razmotriti uzroke zagaivanja ivotne sredine i, na osnovu svojstava
supstanci, razmotriti njihov uticaj na okolinu i iva bia, kao i mere prevencije.
Vano je istai doprinos hemije za ouvanje i unapreenje kvaliteta ivotne sredine kroz istraivanje
sloenosti hemije zemlje, voda u prirodi, atmosfere i biosfere, kroz razvoj novih reagenasa, metoda i
instrumenata za detekciju i identifikaciju opasnih supstanci.
Jedan od asova za utvrivanje i sistematizaciju sadraja ove nastavne teme moe se predvideti za izradu
mini-projekta o zatiti ivotne sredine u lokalnim uslovima.
DODATNI RAD
Program dodatnog rada obuhvata proirivanje i produbljivanje sadraja redovne nastave hemije.
SEDMI RAZRED
(Orijentacioni sadraji programa)
Hemija i njen znaaj
Razvoj hemije kao nauke. Hemija u savremenom ivotu.
Merenja u hemiji: merenje mase, merenje zapremine menzurom i pipetom.
Osnovni hemijski pojmovi
Metode razdvajanja smea. Razdvajanje vrsto-vrste smee natrijum-hlorida i joda sublimacijom i
selektivnim rastvaranjem. Hromatografija kao metoda razdvajanja. Razdvajanje zelene boje lia
hromatografijom na koloni od prah-eera i razdvajanje boje iz flomastera krunom hromatografijom na
papiru.
Homogene smee ili rastvori
Rastvori - svojstva rastvora: eksperimentalna provera snienja temperature mrnjenja rastvora natrijumhlorida u odnosu na vodu. Rastvaranje kalijum-permanganata, nikal(II)-sulfata, bakar(II)-sulfata i
gvoe(III)-hlorida u vodi i u rastvoru vodenog stakla - "silikatni vrt". Koloidni rastvori - rastvaranje elatina
(sol i gel stanje).
Izraunavanje masenog procentnog sadraja u postupku razblaivanja rastvora i u postupku meanja
rastvora razliitog sadraja.
Hemijske reakcije i izraunavanja na osnovu hemijskih jednaina
Osnovni tipovi hemijskih reakcija - sinteza aluminijum-jodida ili cink-jodida iz elemenata, elektroliza vode i
elektroliza kalijum-jodida u elektrohemijskoj eliji od krompira.
Izraunavanja na osnovu relacija koliina supstance, masa supstance i brojnost estica. Eksperimentalno
odreivanje Avogadrovog broja.
Izraunavanje na osnovu hemijskih formula - izraunavanje masenog elementarnog procentnog sastava
jedinjenja.
Izraunavanja na osnovu hemijskih jednaina, na osnovu odnosa koliine, mase i broja estica uesnika u
hemijskoj reakciji.
Toplotni efekti pri fizikim i hemijskim promenama supstanci: egzotermne i endotermne reakcije.
Rastvaranje natrijum-hidroksida i rastvaranje amonijum-hlorida u vodi.

OSMI RAZRED
(Orijentacioni sadraji programa)
Hemijski elementi i jedinjenja
Dobijanje hlora reakcijom hlorovodonine kiseline sa kalijum-permanganatom, ili piroluzitom,
mikrotehnikom.
Fosfor, njegova svojstva i primena. Fosfor(V)-oksid, fosforna kiselina i primena. Dobijanje fosfor(V)-oksida i
reakcija nastalog oksida sa vodom. Dobijanje amonijaka i "amonijani vodoskok".
Ugljenik(IV)-oksid i simulacija ureaja za gaenje poara. Dobijanje penuavog osveavajueg pia.
Kalijum i kalijum-hidroksid, svojstva i primena. Uporeivanje reaktivnosti metala iste grupe (reakcija
natrijuma i kalijuma sa vodom) i iste periode (reakcija kalijuma i kalcijuma sa vodom). Ponaanje metala
(gvoa, cinka i bakra) u reakcijama sa razblaenim kiselinama (hlorovodoninom i azotnom).
Ispitivanje fizikih svojstava olova i uporeivanje sa svojstvima drugih metala, na primer, aluminijuma.
Korozija metala i zatita od korozije. Uloga kiseonika u procesu korozije metala. Zatitne prevlake galvanostegija.
Klase neorganskih jedinjenja
Prirodni kiselo-bazni indikatori. Ispitivanje kiselosti rastvora sokovima od crvenog kupusa, cvekle, voa i
cvea.
Dokazivanje nekih katjona: Ca2+, Cu2+ i Fe3+
Dokazivanje nekih anjona: Cl-, CO32- i SO42Tvrdoa vode. Stalna i prolazna tvrdoa vode.
Uvod u organsku hemiju
Eksperimentalno dokazivanje ugljenika i vodonika u organskim jedinjenjima (skrob i etanol).
Ugljovodonici
Teni ugljovodonici kao nepolarni rastvarai - rastvaranje joda i masti u medicinskom benzinu (n-heksanu ili
petrol-etru). Razlikovanje alkana i alkena u reakciji sa rastvorom kalijum-permanganata i bromnom vodom.
Sagorevanje ugljovodonika kao egzotermna reakcija.
Organska jedinjenja sa kiseonikom
Razdvajanje etanola i vode. Akroleinska proba - dehidratacija glicerola. Dobijanje antifriza meanjem
glicerola i vode. Izraunavanje masenog elementarnog procentnog sastava u kiseoninim organskim
jedinjenjima. Razlikovanje aldehida i ketona - Tolensova i Felingova proba na formaldehid i aceton.
Bioloki vana jedinjenja
Dobijanje ulja presovanjem ili ekstrakcijom semenki suncokreta. Uklanjanje neprijatnog mirisa ueglih
masnoa ekstrakcijom slobodnih masnih kiselina pomou rastvora natrijum-hidrogenkarbonata.
Reakcija glukoze i fruktoze sa Tolensovim i Felingovim reagensom.
Razlikovanje meda i saharoze.

Dokazivanje skroba u namirnicama jodnom probom. Rastvaranje celuloze i dobijanje vetakih celuloznih
vlakana.
Dokazivanje sumpora i azota u proteinima.
Dokazivanje proteina u uzorcima vune, perja i belanceta ksantoproteinskom reakcijom. Dokazivanje
peptidne veze u proteinu belanceta biuretskom reakcijom.
Hemija ivotne sredine - eksperimentalni rad povezan sa konkretnim problemima lokalne sredine.
U okviru dodatne nastave i slobodnih aktivnosti, osim predloenih sadraja, u okviru raspoloivog vremena
nastavnik moe, u zavisnosti od interesovanja uenika, da obrauje i druge sadraje.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Sadraji nastave hemije u osnovnoj koli organizovani su tako da se u sedmom razredu ue osnovni
pojmovi opte hemije, a u osmom razredu sadraji neorganske i organske hemije.
U sedmom razredu sadraj je organizovan u okviru pet tema. U prvoj temi uenici usvajaju znanja o
predmetu izuavanja hemije, o naunom metodu kako hemiari dolaze do saznanja i o primeni i znaaju
hemije u svakodnevnom ivotu za razvoj tehnologije i drutva.
U okviru druge teme uvode se osnovni hemijski pojmovi koji se u narednim temama dalje razvijaju.
Cilj uenja tree teme jeste saznavanje koje estice izgrauju supstancu, na koji nain se one meusobno
udruuju i ureuju i kako su svojstva supstance uslovljena njenom strukturom.
U etvrtoj temi uenici detaljnije ue o pojmu rastvora, rastvorljivosti i kvantitativnom izraavanju sastava
rastvora, uz funkcionalno povezivanje navedenih pojmova sa svakodnevnim ivotom. Obrada rastvora
posle obrade teme o strukturi supstance omoguava razumevanje procesa rastvaranja na estinom nivou,
zato se polarne supstance rastvaraju u polarnim rastvaraima i sl.
Peta tema obuhvata detaljnije razmatranje hemijskih promena, zakona po kojima se one odvijaju i
kvantitativnog aspekta hemijskih reakcija. Time se omoguava ovladavanje kvalitativnim i kvantitativnim
znaenjem jednaina hemijskih reakcija. Kao model, mogu posluiti jednaine reakcije sinteze ili analize
binarnih jedinjenja. Kriterijum za podelu hemijskih reakcija na reakcije analize i sinteze posle uenja o
strukturi supstance jasniji je jer se sloenost supstanci moe porediti. U okviru teme uvodi se fizika
veliina koliina supstance i njena jedinice mol, a vano je objasniti praktini znaaj ove osnovne fizike
veliine i njene jedinice za planiranje hemijskih reakcija.
Nastavni sadraji hemije za osmi razred razvijeni su u devet tema. U okviru prve dve teme, uenici
upoznaju zastupljenost nemetala i metala u prirodi. Vidove nalaenja elemenata u prirodi uenici
sagledavaju na osnovu strukture njihovih atoma i, prema tome, reaktivnosti elemenata. U pregledu i putem
ogleda obraditi svojstva nemetala, oksida nemetala i kiselina. Svojstva tipinih metala izuavaju se na
primeru kalcijuma. Uenike stalno podsticati da samostalno sastavljaju formule oksida na osnovu znanja
valence nemetala, odnosno metala, kao i da piu formule kiselina i hidroksida.
Uenje o solima u okviru tree teme bazirati na znanju o jonskim jedinjenjima, steenom u sedmom
razredu. I u okviru ove teme uenike podsticati da samostalno sastavljaju formule soli, te da naue o
zastupljenosti njima najpoznatijih soli u prirodi, kao i o znaaju i primeni vanih soli. Na kraju teme
organizovati sistematizaciju znanja o sastavu i svojstvima oksida, kiselina, hidroksida i soli.
Cilj uenja etvrte teme jeste da uenici na osnovu teorije elektrolitike disocijacije uopte znanje o
svojstvima kiselina, hidroksida i soli, tj. kako svojstva zavise od strukture ovih jedinjenja. Uenici treba da
naue o znaaju reakcije neutralizacije u industrijskoj proizvodnji i u svakodnevnom ivotu. Takoe,
potrebno je da se informiu o pH-skali kao nainu iskazivanja kiselosti rastvora.

Uei gradivo prve etiri teme uenike stalno treba podsticati da povezuju sadraje ovih tema. Na primer,
kada ue o metalima, oni treba da uoe da neki metali reaguju sa kiselinama uz izdvajanje vodonika.
Meusobna povezanost klasa neorganskih jedinjenja moe se sagledati na primerima reakcija u kojima
nastaju soli. Pored toga, uenici mogu uoiti da kiseline reaguju sa solima ugljene kiseline to je jo jedno
vano hemijsko svojstvo kiselina.
U okviru etiri naredne teme uenici ue o osnovnim svojstvima organskih jedinjenja, po kojima se razlikuju
od neorganskih, i o fizikim i hemijskim svojstvima nekih klasa organskih jedinjenja (ugljovodonici, alkoholi,
karboksilne kiseline i estri), ukljuujui i bioloki vana jedinjenja.
U okviru poslednje teme potrebno je razmotriti uzroke zagaivanja ivotne sredine, kako ovek svojim
aktivnostima tome doprinosi i kako se posledice ovih uticaja mogu umanjiti. Polazei od svojstava
razmatranih neorganskih i organskih supstanci, neophodno je utvrditi ta su zagaivai vazduha, vode i
zemljita. Takoe, vano je istai doprinos hemije za ouvanje i unapreenje kvaliteta ivotne sredine.
Specifinost uenja hemije ogleda se u potrebi da se hemijski pojmovi razmatraju na tri nivoa: makro nivou,
mikro nivou i simbolikom nivou. Znaajno je planirati situacije u kojima se promene, koje se makroskopski
opaaju u ogledima tumae na nivou estica koje izgrauju supstancu i to predstavlja pomou hemijskih
simbola, formula i hemijskih jednaina.
Formiranje hemijskih pojmova trebalo bi da bude rezultat istraivakog pristupa koji obuhvata: prikupljanje
podataka posmatranjem ili merenjem, predstavljanje podataka na strukturiran nain (tabelarno), uoavanje
pravilnosti meu podacima, formulisanje objanjenja i izvoenje zakljuaka. Formiranje hemijskih pojmova
uvek zapoinjati povezivanjem sa primerima iz svakodnevnog ivota, kao i sa prethodnim znanjem i
iskustvom uenika. Takoe, zbog apstraktne prirode hemijskih pojmova, neophodno je da se njihovo
formiranje zasnuje na ogledima koje demonstrira nastavnik ili ih uenici samostalno izvode. Ako u koli ne
postoje supstance predloene u programu za izvoenje demonstracionih ogleda i laboratorijskih vebi
uenika, one se mogu zameniti supstancama dostupnim u prodavnicama i apotekama. Za mnoge vebe
uenici mogu doneti razliite materijale od kue. Da bi uenici razumeli svojstva supstanci, uslovljenost
svojstava strukturom supstance, promene kojima supstance podleu i zakone prema kojima se promene
odvijaju, njihove aktivnosti na asovima treba da budu razliite. Aktivnosti planirati prema operativnim
zadacima, navedenim uz svaku temu, imajui u vidu znanja i sposobnosti koja se kod uenika razvijaju. Te
aktivnosti mogu biti sledee:
- posmatranje svojstava supstanci i promena u ogledu koje nastavnik izvodi;
- analiza rezultata ogleda i njihovo povezivanje sa prethodnim eksperimentalnim iskustvom i postojeim
teorijskim znanjem;
- formulisanje pretpostavki;
- planiranje ogleda;
- izvoenje ogleda uz bezbedno rukovanje laboratorijskim priborom, posuem i supstancama;
- beleenje rezultata ogleda;
- formulisanje objanjenja za pravilnosti uoene meu prikupljenim podacima;
- izvoenje zakljuaka;
- diskutovanje;
- pretraivanje i korienje razliite literature;
- pretraivanje Interneta radi prikupljanja informacija;
- pripremanje izvetaja o eksperimentalnom radu;

- izvetavanje;
- pravljenje nastavnih sredstava;
- reavanje raunskih zadataka, pri emu se izraunavanja mogu povezati sa eksperimentalnim radom itd.
Prilikom planiranja asa poi od operativnih zadataka, prema njima formulisati ciljeve asa i izabrati metode
koje e na datom sadraju na najefikasniji nain omoguiti uenicima da trajno formiraju znanja ili vetine.
To ukljuuje planiranje odgovarajuih zadataka, ijim e ispunjavanjem najvei broj uenika za raspoloivo
vreme nauiti dati sadraj.
Kroz uenje hemije u osnovnoj koli svaki uenik treba da formira bazinu hemijsku pismenost. Hemijski
pismena osoba poseduje takvo znanje hemije koje joj, potom, obezbeuje sagledavanje i razumevanje
ivotnog okruenja, funkcionisanje na linom i buduem profesionalnom i drutvenom planu. Ona bi trebalo
da razume svojstva materijala kojima je okruena i koje koristi, da razume kako je upotreba materijala
odreena njihovim svojstvima i da, prema tome, bira odgovarajui materijal, kao i da bezbedno rukuje
razliitim supstancama. Hemijska pismenost omoguuje kritiku procenu informacija iz razliitih izvora i
procenu pouzdanosti samih izvora. Takvo znanje hemije omoguuje, takoe, i donoenje razliitih odluka,
na primer, od kog proizvoaa kupiti odreeni proizvod imajui u vidu hemijski sastav proizvoda, uz kritiki
odnos prema reklamnim kampanjama za proizvode.
Realizovanjem nastavnih sadraja hemije uenici se podstiu na razumevanje pojava u prirodi i ue kako
se primenom naunog metoda dolazi do saznanja u hemiji. Takoe, veoma je vano isticati praktian
znaaj tih saznanja u svakodnevnom ivotu, za razvoj tehnologije i, uopte, za razvoj drutva.
Uenika postignua pratiti na svakom asu i dati priliku uenicima da, primenom razliitih oblika i metoda
utvrivanja i proveravanja znanja, ispolje svoj napredak u uenju hemije. Pri tome, neophodno je imati u
vidu da nain proveravanja i sadraj obuhvaen proveravanjem odreuju nain uenja uenika,
usmeravajui esto njihovu panju samo na one delove gradiva koji su proveravanjem obuhvaeni i na nivo
znanja koji se od njih trai. U skladu sa tim, prilikom osmiljavanja zadataka za ispitivanje uenikih
postignua, veoma je vano utvrditi da li se tim zadacima proverava nivo znanja preciziran u operativnim
zadacima i u kojoj se meri zadacima podstie formiranje celovitog znanja, odnosno formiranje sistema
pojmova.
Prouavanjem sadraja nastave hemije uenici razvijaju i komunikacione sposobnosti, sposobnosti da
iznesu ideje, da navode argumente, da se osposobljavaju za donoenje odluka i preuzimanje odgovornosti.
Istraivanje u kolskoj laboratoriji (hemijskom kabinetu) kao nain uenja hemije, omoguava i podstie
razvoj navedenih vetina. Uenici u takvim situacijama razvijaju sposobnosti da formuliu ideju u vidu
pitanja/problema koji se moe istraiti, da planiraju, da se dogovaraju, razmenjuju znanja i iskustva, da
izvetavaju o uraenom na jasan i strukturiran nain.
Slobodne aktivnosti
U okviru slobodnih aktivnosti, okupljaju se uenici koji iskazuju poveano interesovanje za hemiju. Cilj
slobodnih aktivnosti je podsticanje i proirivanje interesovanja uenika za hemiju, kao i razvoj njihovih
sklonosti i sposobnosti u funkciji profesionalnog opredeljivanja.
Grupe za rad u okviru slobodnih aktivnosti formiraju se od deset do petnaest uenika, i mogu se poveati
pri obradi teorijskih sadraja, ili smanjiti prilikom izvoenja nekih hemijskih eksperimenata. Znaajna uloga
nastavnika u slobodnim aktivnostima jeste da identifikuje darovite uenike, prati i podstie darovitost, i
usmerava ih u daljem profesionalnom razvoju ka izboru zanimanja u podruju hemije.
Oblici rada u okviru slobodnih aktivnosti mogu da budu raznovrsni: izrada i prezentacija uenikih
projekata, obrada interesantnih tema u vidu predavanja i prezentacije nastavnika ili predavaa po pozivu,
kolaborativni rad uenika u postupku obrade aktuelnih tema iz oblasti hemijskih aspekata ugroenosti i
zatite ivotne sredine, organizovane kratke strune ekskurzije (posete hemijskim fabrikama, postrojenjima
za preradu vode i drugo), neformalna mini-takmienja kroz kvizove znanja, izrada prigodnih uila (zbirke
minerala, sirovina, poluproizvoda i finalnih proizvoda hemijske industrije ili izrada jednostavnih modela i
ureaja). Posebno mesto u slobodnim aktivnostima zauzimaju ueniki samostalni hemijski eksperimenti, a

vaan zadatak slobodnih aktivnosti jeste podsticanje interesovanja za hemijske eksperimente kao primarne
izvore znanja u hemiji i razvijanje osnovnih laboratorijskih tehnika rada.
Teme koje se obrauju u okviru slobodnih aktivnosti mogu da budu preuzete iz programa dodatne nastave,
uz mogunost korekcije u skladu sa nastavnikovom procenom i na osnovu uenikih interesovanja.

TEHNIKO I INFORMATIKO OBRAZOVANJE

(2 asa nedeljno, 68 asova godinje)
Cilj nastave tehnikog i informatikog obrazovanja u osnovnoj koli jeste da se osigura da svi uenici
steknu bazinu jeziku, tehniku i informatiku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajuih
Standarda obrazovnih postignua, da se osposobe da reavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim
situacijama, da izraze i obrazloe svoje miljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za uenje i
zainteresovanost za predmetne sadraje, kao i da se uenici upoznaju sa tehniko-tehnoloki razvijenim
okruenjem, steknu osnovnu tehniku i informatiku pismenost, razviju tehniko miljenje, tehniku kulturu
rada.
Zadaci predmeta su stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz razliite sadraje i oblike rada nastave
tehnikog i informatikog obrazovanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave tehnikog i
informatikog obrazovanja budu u punoj meri realizovani, kao i da uenici:
- steknu osnovno tehniko i informatiko obrazovanje i vaspitanje,
- steknu osnovna tehniko-tehnoloka znanja, umenja, vetine i osposobljavaju se za njihovu primenu u
uenju, radu i svakodnevnom ivotu,
- saznaju osnovni koncept informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT),
- saznaju uloge IKT u razliitim strukama i sferama ivota,
- upoznaju rad na raunaru,
- naue upotrebu raunara sa gotovim programima za obradu teksta, za grafike prikaze, interfejs i internet,
- razvijaju stvaralako i kritiko miljenje,
- razvijaju sposobnost praktinog stvaranja, odnosno da realizuju sopstvene ideje prema sopstvenom planu
rada i afirmiu kreativnost i originalnost,
- razvijaju psihomotorne sposobnosti,
- usvoje pretpostavke za svesnu primenu nauke u tehnici, tehnologiji i drugim oblicima drutveno korisnog
rada,
- savladavaju osnovne principe rukovanja razliitim sredstvima rada, objektima tehnike i upravljanja
tehnolokim procesima,
- razvijaju preciznost u radu, upornost i istrajnost prilikom reavanja zadataka,
- stiu radne navike i osposobljavaju se za saradnju i timski rad,
- komuniciraju na jeziku tehnike (tehnika terminologija, crtei),
- steknu znanja za korienje mernih instrumenata,
- razumeju tehnoloke procese i proizvode razliitih tehnologija,

- prepoznaju ogranienost prirodnih resursa,

- prilagode dinamike konstrukcije (modele) energetskom izvoru,
- odaberu optimalni sistem upravljanja za dinamike konstrukcije (modele),
- izrade ili primene jednostavniji program za upravljanje preko raunara,
- upoznaju ekonomske, tehniko-tehnoloke, ekoloke i etike aspekte rada i proizvodnje i njihov znaaj na
razvoj drutva,
- primenjuju mere i sredstva za linu zatitu pri radu,
- znaju mere zatite i potrebu za obnovu i unapreenje ivotnog okruenja,
- na osnovu znanja o vrstama delatnosti i sagledavanja svojih interesovanja pravilno odaberu svoju buduu
profesiju.
Operativni zadaci
Uenici treba da:
- proire znanja o osnovnim komandama operativnog sistema,
- proire znanja o korienju interneta i elektronske pote,
- proire znanja o korienju osnovnih programa za obradu teksta, tabela i slike,
- obue se za pripremu prezentacija,
- upoznaju podsisteme elektroenergetskog sistema,
- steknu pojam o distribuciji elektrine energije,
- upoznaju elektroinstalacioni materijal i elemente prema standardima navedenih elektromaterijala,
- upoznaju osnovne elektrotehnike simbole,
- naue da itaju elektrotehnike eme, a jednostavnije da koriste u praktinom radu,
- steknu osnovna praktina znanja i umenja u sastavljanju elektrinih strujnih kola,
- upoznaju osnovne delove elektrotermikih i elektrodinamikih aparata i ureaja u domainstvu,
- naue da pravilno koriste elektrine ureaje i aparate,
- upoznaju osnovne elektronske elemente,
- naue simbole i eme u elektronici,
- shvate principe rada telekomunikacionih i audiovizuelnih ureaja u domainstvu,
- razvijaju konstruktorske sposobnosti izradom i sklapanjem modela elektrotehnikih i elektronskih ureaja i
aparata prema odgovarajuim emama.

SADRAJI PROGRAMA

INFORMATIKE TEHNOLOGIJE (16)

Praktina primena raunara. Raunarske mree. Korienje interneta - pristup svetskoj raunarskoj mrei
(www), elektronska pota.
Upravljanje pomou personalnih raunara sa okruenjem. Primena raunara korienjem interfejs
tehnologije - upravljanje modelima.
Korienje prethodno savladanih programa za obradu teksta, podataka, tabela, grafika, pripremati
prezentacije u razliitim oblastima.
Izrada tehnike dokumentacija u elektrotehnici korienjem odabranih programa.
ELEKTROTEHNIKI MATERIJALI I INSTALACIJE (10)
Elektroinstalacioni materijali i pribor - svojstva i primena (provodnici, superprovodnici, izolatori, prekidai,
utikai, sijalina grla, osigurai, grejna tela, termostati).
Kune elektrine instalacije.
Opasnosti i zatita od strujnog udara.
ELEKTRINE MAINE I UREAJI (14)
Proizvodnja, transformacija i prenos elektrine energije.
Alternativni izvori elektrine energije.
Elektrotehniki aparati i ureaji u domainstvu.
DIGITALNA ELEKTRONIKA (12)
Osnovi analogne i digitalne tehnologije.
Osnovni elektronski elementi.
Struktura raunara: matina ploa, procesor, memorija, interfejs, modem.
Elektronski ureaji u domainstvu.
Telekomunikacije i audiovizuelna sredstva: mobilna telefonija, GPS sistemi, internet i kablovska televizija.
OD IDEJE DO REALIZACIJE - MODULI (16)
Praktina izrada elektrinih kola - eksperiment - istraivanje od konstruktorskog materijala i simulacija
korienjem raunarskog softvera prema sklonostima uenika. Praktini primeri upravljanja pomou
raunara. Modelovanje elektrinih maina i ureaja, automatskih sistema i robota.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Informatike tehnologije - nastavni sadraji se realizuju u kontinuitetu sa prethodnim godinama. S
obzirom da su osnovne kole sa veoma neujednaenim nivoom opreme kako hardverom tako i softverom,
ovu nastavnu temu treba prilagoditi datim uslovima. Treba nastojati da uenici ovladaju praktinom
primenom raunara u reavanju razliitih zadataka: obradom teksta, podataka, tabela, grafike. U
individualnom prilazu omoguiti nivelaciju opteobrazovnih informatikih znanja i kompetencija. Posebna
panja u ovom razredu je posveena modemskoj vezi, internetu i pristupu svetskoj raunarskoj mrei
(www), korienje interneta, elektronska pota. Za realizaciju sadraja vezanih za upravljanje pomou

personalnih raunara (serijski i paralelni ulaz, izlaz, komunikacija personalnih raunara sa okruenjem),
neophodno je obezbediti odgovarajue modele.
Upoznati simbole koji se koriste pri izradi crtea i elektrinih ema, kao najosnovnije crtee i eme
elektrinih strujnih kola. Pored upotrebe pribora, uenike upoznati sa mogunostima upotrebe
jednostavnijih softvera za izradu tehnikih crtea i ema.
Elektrotehniki materijali i instalacije predstavljaju praktinu primenu prethodnih sadraja o materijalima
i grafikim komunikacijama. Upoznavanje elektroinstalacionog materijala i pribora najefikasnije se moe
ostvariti primenom u razliitim konstrukcijama strujnih kola. Elektroinstalacioni materijali i pribor - svojstva i
primena (provodnici, superprovodnici, izolatori, prekidai, utikai, sijalina grla, osigurai, elektrino brojilo,
uklopni sat). Ovu oblast realizovati tako da se ostvari logina i funkcionalna celina sa sadrajima koji su
izuavani prethodnih godina. Voditi rauna da se radi samo sa naponima do 24 v. Posebne mogunosti
pruaju adekvatni softveri koji omoguavaju konstrukciju razliitih strujnih kola u virtuelnom obliku.
Opasnosti i zatita od strujnog udara. Upoznati uenike sa moguim neeljenim posledicama dejstva struje,
nainom zatite od strujnog udara i pruanje prve pomoi.
Elektrine maine i ureaji - kao oblast realizuje se u tesnoj korelaciji sa nastavnim sadrajima fizike,
posebno sa aspekta zakona elektrotehnike na kojima su zasnovani razni ureaji na elektrotermikom ili
elektromagnetnom dejstvu elektrine struje. Teite je na proizvodnji, transformaciji i prenosu elektrine
energije. Deo sadraja posvetiti alternativnim izvorima elektrine energije. Upoznavanje elektrotermikih
aparata i ureaja u domainstvu poeti od jednostavnijih kao to su reo, pegla, grejalice, a zatim upoznati
i sloenije kao to su tednjak, pe, bojler. Upoznavanjem konstrukcije relea upoznati primenu
elektromagneta i u drugim ureajima koji rade na slinom principu kao to je elektrino zvonce, dizalica i dr.
Upoznavanje elektrinih maina (generator, elektromotor) i njihove primene kod automobila i aparata za
domainstvo zahteva odgovarajue tehnike uslove za realizaciju. Tu se pre svega misli na razne crtee,
eme, modele, uzorke, preseke kao i na multimedijalne prezentacije.
Elektrotehniki aparati i ureaji u domainstvu. Upoznati osnovne delove i principe rada elektromehanikih
(ventilator, builica ..), elektrotermiko-mehanikih ureaja u domainstvu (fen za kosu, kalorifer, klima
ureaj...)
Digitalna elektronika - upoznati uenike sa osnovama na kojima je zasnovana analogna tehnologija koja
je na zalasku primene i osnove digitalne tehnologije koja je u sve veoj primeni. Objasniti prednosti
digitalne tehnologije nad analognom. Upoznati osnovne elektronske elemente, logika kola, integrisana
elektronska kola. U tom svetlu predstaviti osnovne delove raunara: matina ploa, procesor, memorija,
interfejs, modem. Elektronski ureaji u domainstvu - prelazak analogne na digitalnu tehniku,
telekomunikacije i audiovizuelna sredstva (radio i TV), mobilna telefonija, GPS sistemi, internet i kablovska
televizija.
Od ideje do realizacije - moduli. U skladu sa intencijama dokumenta "Evropske dimenzije u obrazovanju"
u kojoj se navodi "Cilj osnovne kole je da obezbedi uenicima osnovu za naredne nivoe obrazovanja, da
osposobi uenike da koriste i usmeravaju svoje iskustvo iz sveta oko sebe kako bi i dalje razvijali svoje
psihomotorne vetine.." kao i ... "razvijanje i korienje oblika rada koji omoguava individualni prilaz
nastavi i uenja i, istovremeno stvaranje uslova za zajedniko uenje; unapreenje uenja putem otkria;
podrka projektnom radu uz uenju koji se zasniva na inerdisciplinarnim globalnim temama" nastava
tehnikog obrazovanja organizuje se kroz module mogunost individualizacije i diferencijacije nastave. U
realizaciji ove teme ostavlja se mogunost da uenici izraze svoje line afinitete, sposobnosti, interesovanja
pa i pol kako bi se opredelili za neku od ponuenih oblasti: Praktina izrada elektrinih kola - eksperiment istraivanje, od konstruktorskog materijala i simulacija korienjem raunarskog softvera; Praktini primeri
upravljanja pomou raunara; Modelovanje elektrinih maina i ureaja, automatskih sistema i robota. Isto
tako mogue je izabrati intenzivniji rad za obradu teksta, podataka, tabela, grafika i animacije, priprema
prezentacija. Za svaku aktivnost za koju se uenici opredele rade po algoritmu od ideje do realizacije.
U osmom razredu uenik treba da:
- samostalno koristi gotove programe u reavanju jednostavnih problema pomou raunara;
- ume da se ukljui u raunarsku mreu;

- ume da itaju jednostavnije eme kod kojih su primenjeni osnovni elektrotehniki i elektronski simboli;
- zna namenu tehniko-tehnoloke dokumentacije u elektrotehnici i elektronici;
- zna sastav elektrine kune instalacije i sve znaajne elemente u njoj, kvarove koji se mogu dogoditi;
- pravilno koristi elektrine i elektronske ureaje u domainstvu.

FIZIKO VASPITANJE
(2 asa nedeljno, 68 asova godinje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave fizikog vaspitanja jeste da raznovrsnim i sistematskim motorikim aktivnostima, povezanim sa
ostalim vaspitno-obrazovnim podrujima, doprinese integralnom razvoju linosti uenika (kognitivnom,
afektivnom, motorikom), razvoju motorikih sposobnosti, sticanju, usavravanju i primeni motorikih
umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim i specifinim uslovima ivota i rada.
Opti operativni zadaci:
- stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz razliite sadraje i oblike rada tokom nastave fizikog
vaspitanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave fizikog vaspitanja budu u punoj meri
realizovani;
- podsticanje rasta, razvoja uenika i uticanje na pravilno dranje tela;
- razvoj i usavravanje motorikih sposobnosti;
- sticanje motorikih umenja koja su kao sadraji utvreni programom fizikog vaspitanja i sticanje teorijskih
znanja neophodnih za njihovo usvajanje;
- usvajanje znanja radi razumevanja znaaja i sutine fizikog vaspitanja, definisanog ciljem ovog vaspitnoobrazovnog podruja;
- formiranje moralno-voljnih kvaliteta linosti;
- osposobljavanje uenika da steena umenja, znanja i navike koriste u svakodnevnim uslovima ivota i
rada;
- sticanje i razvijanje svesti o potrebi zdravlja, uvanja zdravlja i zatiti prirode i ovekove sredine.
Posebni operativni zadaci:
- razvoj osnovnih motorikih sposobnosti, prvenstveno brzine i koordinacije;
- sticanje i usavravanje motorikih umenja i navika predvienih programom fizikog vaspitanja;
- primena steenih znanja, umenja i navika u sloenijim uslovima (kroz igru, takmienje i sl.);
- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrivanjem, grupnim poistoveivanjem i sl.;
- estetsko izraavanje pokretom i kretanjima i doivljavanje estetskih vrednosti;
- usvajanje etikih vrednosti i podsticanje voljnih osobina uenika.
ORGANIZACIONI OBLICI RADA

Cilj nastave fizikog vaspitanja ostvaruje se putem sledeih organizacionih oblika rada:
- asovi fizikog vaspitanja;
- korektivno-pedagoki rad;
- slobodne aktivnosti uenika;
- krosevi;
- logorovanja;
- zimovanja;
- sportske aktivnosti od znaaja za drutvenu sredinu;
- kolska i druga sportska takmienja;
- priredbi i druge drutvene aktivnosti kole na planu fizike kulture.

SADRAJI PROGRAMA
Programski sadraji ovog vaspitno-obrazovnog podruja usmereni su na:
- razvijanje fizikih sposobnosti;
- usvajanje motorikih znanja, umenja i navika;
- teorijsko obrazovanje.
I. RAZVIJANJE FIZIKIH SPOSOBNOSTI
Na svim asovima kao i na drugim organizacionim oblicima rada, posveuje se panja:
- razvijanju fizikih sposobnosti: brzine, snage, izdrljivosti i gipkosti - u pripremnom delu asa u okviru
vebi oblikovanja ili u drugim delovima asa putem onih oblika i metoda rada koji polaze od individualnih
mogunosti uenika i primereni su deci kolskog uzrasta i specifinim materijalnim i prostornim uslovima
rada u kojima se nastava fizikog vaspitanja izvodi;
- uvrivanju pravilnog dranja tela.
II. USVAJANJE MOTORIKIH ZNANJA, UMENJA I NAVIKA
ATLETIKA
1. Sprintersko tranje - 60 m.
2. tafetno tranje - 4 x 60 m.
3. Tranje na srednjim distancama i krosa (uenice 800 m, uenici 1500 m).
4. Skok u dalj - Korana tehnika.
5. Skok u vis - "Lena" varijanta.
6. Bacanje kugle - "Kruna" varijanta tehnike (korienje kugli teine 3 kg i 4 kg).

VEBE NA SPRAVAMA I TLU

Vebe na tlu
- uenice i uenici:
1. Ponoviti vebe iz sedmog razreda; 2. kombinacija vebi koja sadri: varijantu koluta napred i koluta
nazad, stav na akama - izdraaj uz pomo; premet strance uporom i vebe iz ritmike (plesni korak, skok,
okret, ravnoteu),
- za naprednije uenike i uenice:
kombinacija vebi previena za sve uenike i uenice sadri tee varijante kolutova i stav na akama, kolut
napred.
Preskok: uenice i uenici (kozli i konj, 110 ili 120 cm)
- uenici i uenice:
1. ponoviti sadraje preskoka iz sedmog razreda; 2. konj u irinu visine 110 cm (uz kvalitetnu dasku visina
konja 120 cm): zgrka i raznoka - udaljavanjem daske od sprave usavravanje faze prvog i faze drugog
leta; 3. ukoliko kola ima uslove - skokovi sa trambuline: ponoviti skokove iz sedmog razreda, skokovi sa
okretom oko uzdune ose tela,
- za naprednije uenike i uenice:
konj u irinu, uenice 120 cm, uenici 125-130 cm: zgrka, raznoka i skolonka, pripremne vebe za
preskoke sa zanoenjem i preskoci sa zanoenjem,
Greda
- uenice:
1. Ponoviti vebe i kombinacije iz sedmog razreda; 2. naskok: eono prema gredi: iz mesta ili zaletom
naskok premahom odnono u upor jaui; okret za 90 gr enjem nogu stopala postaviti iza grede i prei u
upor uei; uanj odruiti; usprav; 3. kombinovati razliite naine hodanja, plesnih koraka, poskoka,
okreta za 180 i ravnotea); 4. saskoci prueno i z greno,
- za naprednije (uenice):
program za sve uenice usavriti: posle naskoka u upor uei prei zamahom nogama u zanoenje, a sva
ostala kretanja i saskoke izvesti u teoj varijanti.
Vratilo
- uenici
1. ponoviti vebe iz sedmog razreda;
dohvatno vratilo:
2. sunonim odskokom uzmak u upor prednji, spadom nazad saskok podmetno
doskono vratilo:
3. njihanje u visu prednjem, u prednjihu saskok sa okretom za 1800 do stava na tlu
- za naprednije uenike:

kombinacija vebi: uzmak iz visa stojeeg, kovrtljaj nazad u uporu, spadom nazad saskok podmetno
Dvovisinski razboj (ili vebe izvesti na vratilu, posebno u uporu i u visu)
- uenice:
1. Ponoviti vebe iz sedmog razreda;
2. vis prednji, licem prema nioj pritci: odgurivanjem jedne noge o n/p, zanjih prednjih do n/p, zanjih i
spojeno saskok u zanjihu;
3. zaletom i sunonim odskokom naskok u upor prednji,
- za naprednije uenice:
Kombinacija vebi: zaletom i sunonim odskokom naskok u upor prednji, kovrtljaj nazad u uporu, premah
odnono desnom, premah odnono levom do upra stranjeg, saskok sasedom,
Paralelni razboj
- uenici
1. Ponoviti vebe iz sedmog razreda;
2. Kombinacija (iz poloaja bono): naskok u upor i spojeno prednjih, zanjih, prednjihom do seda raznono
pred rukama; kroz uzruenje prehvat do seda raznono za rukama, zanoenjem snoiti, njihanje u uporu i
sp. saskok prednoka,
- za naprednije uenike:
kombinacija: njih u potporu; prednjihom upor do seda raznono; upor za rukama i spojeno kolut napred do
seda raznono
Krugovi:
- uenici
1. Ponoviti vebe iz sedmog razreda;
dohvatni krugovi
2. Iz zamaha prednjihom vis uzneto, vis strmoglavo, vis uzneto, vis stranji - saskok (uz pomo);
3. Iz visa prednjeg vuenjem vis uzneto, vis strmoglavo - izdraj, vis uzneto, otvaranjem vis prednji i
spojeno saskok (uz pomo).
- za naprednije uenike:
predviene kombinacije izvesti bez pomoi.
Konj sa hvataljkama
- uenici:
1. Ponoviti vebe iz sedmog razreda;

2. Kombinacija: iz upora prednjeg na hvataljkama premah odnono desnom do upora jaueg; njih u uporu
jauem, premah odnono levom do upora stranjeg; premah odnono desnom nazad do upora jaueg,
premah odnono levom nazad i sp saskok;
- za naprednije uenike:
Naskok u upor prednji; premah odnono desnom napred; premah odnono levom napred, premah odnono
desnom nazad do upora jaueg; njih u uporu sa izrazitijim prenoenjem teine sa ruke na ruku i spojeno
premahom odnono desne saskok sa okretom za 90 ule vo.
RITMIKA GIMNASTIKA, PLES I NARODNE IGRE
Estetsko oblikovanje trupa vebama za kimeni stub i karlicu. Dalje usavravati estetsko oblikovanje
pokreta nogu i ruku.
Savladanu tehniku rada vijaom koristiti u pojedinim fazama asa: ritmiki sastav loptom uz raznovrsnije
korienje prostora (vei broj razliitih formacija): ritmiki sastav obruem; ritmiko udaranje unjevima
jedan o drugi i o pod: mali krugovi unjevima (vertikalni i horizontalni). Plesovi: valcer, tango, jedan
savremeni ples (aktuelan u datom trenutku) i jedna igra iz kraja u kojoj se kola nalazi.
Sportske igre
Usavriti jednu sportsku igru koja je obraivana u nekom od prethodnih razreda, koju uenici i nastavnici
zajedno odaberu prema sklonostima i potrebama uenika.
Minimalni obrazovni zahtevi (provera)
1. Atletika
- vieboj - petoboj: 60 m, skok u dalj, skok u vis, bacanje kugle, tranje
uenice 1 200 m / uenici 1 500 m
2. Vebe na tlu: uenice i uenici:
- stav na akama, izdraj (uz malu pomo)
Preskok: uenice i uenici:
- zgrka sa izrazitijim fazama leta
Greda: uenice
- naskok: eono prema gredi: iz mesta ili zaletom naskok premahom odnono u upor
- jaui; okret za 90 gr enjem nogu stopala postaviti iza grede i prei u upor
- uei; uanj odruiti; usprav, hodanje u usponu do kraja grede; saskok pruenim telom, bono.
Vratilo: uenici
- sunonim odskokom uzmak u upor prednji, spadom nazad saskok podmetno
Dvovisinski razboj, nia pritka vratila: uenice
- zaletom i sunonim odskokom naskok u upor prednji
Paralelni razboj: uenici

- na poetku razboja: njih u uporu, prednjihom do seda raznono za rukama; sasedom

- snoiti i zanjihom saskok.
Krugovi: uenici
- zgibom vis uzneto, izdraj; otvaranjem kroz vis prednji saskok (uz pomo).
Konj sa hvataljkama: uenici
- iz upora prednjeg premah odnono desnom do upora jaueg; njih u uporu
- jauem i spojeno premah odnono levom do upora stranjeg
3. Sportske igre (igra, odabrane igre).
4. Ritmika gimnastika ples i narodne igre:
uenici: kompleks vebi oblikovanja (lini sastav);
uenice: sastav sa obruem (lini sastav);
uenici i uenice: jedno kolo uz muziku pratnju;
plesovi: valcer, tango, jedan savremeni ples (aktuelni u datom trenutku).
III. TEORIJSKO OBRAZOVANJE
Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje odreenih znanja putem kojih e uenici upoznati sutinu
procesa vebanja i zakonitosti razvoja mladog organizama, kao i sticanje higijenskih navika kako bi shvatili
krajnji cilj koji se ostvaruje nastavom fizikog vaspitanja.. Sadraji se realizuju na redovnim asovima i na
vanasovnim i vankolskim aktivnostima, uz praktini rad za koji nisu predvieni posebni asovi. Nastavnik
odreuje teme shodno uzrasnom i obrazovnom nivou uenika.
KOREKTIVNO-PEDAGOKI RAD
Korektivno-pedagoki rad organizuje se sa uenicima smanjenih fizikih sposobnosti, oslabljenog zdravlja,
sa telesnim deformitetima i loim dranjem tela i to:
- radi savladavanja programskih sadraja, u skladu sa propisanim programom, ali i sa njihovim
individualnim mogunostima, kao i razvijanja fizikih sposobnosti, uglavnom gipkosti, snage, brzine i
izdrljivosti;
- za uenike oslabljenog zdravlja rad se organizuje u saradnji sa lekarom-specijalistom, koji odreuje vrstu
vebe i stepen optereenja;
- koji imaju loe dranje tela ili deformitete rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom-fizijatrom koji
utvruje vrstu i stepen odstupanja od normalnog dranja tela i lakih sluajeva telesnih deformiteta i, s tim
u vezi, vebe koje treba primeniti; tei sluajevi telesnih deformiteta se tretiraju u specijalizovanim
zdravstvenim ustanovama.
Svi uenici, koji se upuuju na korektivno-pedagoki rad, prema posebnom programu vebaju na redovnim
asovima i najmanje jedanput nedeljno na asovima korektivno-pedagokog rada. Program, koji je
primeren zdravstvenom stanju uenika, sainjavaju nastavnik i lekar-specijalista.
SLOBODNE AKTIVNOSTI

Rad se odvija u sportskim sekcijama koje se formiraju prema interesovanju, sposobnostima i polu uenika.
Nastavnik izrauje poseban program, uzimajui pri tom u obzir materijalne i prostorne uslove rada, uzrasne
karakteristike i sposobnosti uenika, kao i takmiarski program za kolsku populaciju.
AKTIVNOSTI U PRIRODI
Iz fonda radnih dana, predvienih zajednikim planom, kola organizuje aktivnosti u prirodi i kursne oblike
rada:
obavezni program:
- dva krosa - jesenji i proleni (duinu staze odreuje struno vee);
- zimovanje - organizuje se za vreme zimskog raspusta: obuka smuanja, klizanja, krai izleti na
smukama ili sankama
KURSNI OBLICI RADA
Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa. S obzirom na to da
se za njihovu realizaciju specifini materijalni uslovi, ovu nastavu potrebni organizovati na poseban nain:
na asovima u rasporedu redovne nastave, u drugim objektima, u suprotnoj smeni od redovne nastave
(plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane.
SPORTSKA AKTIVNOST OD ZNAAJA ZA DRUTVENU SREDINU
Iz ukupnog fonda asova za zajedniki programski sadraj kola moe da, kao kursni oblik rada, planira 12
asova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvaena ovim zajednikim programom, a za koju sredina u
kojoj kola radi ima uslove i interesovanja (stoni tenis, borilaki sportovi, veslanje i kajakarenje i drugo).
KOLSKA I DRUGA TAKMIENJA
kola organizuje i sprovodi sportska takmienja kao integralni deo procesa nastave fizikog vaspitanja,
prema planu strunog vea i to:
Obavezna unutarkolska i meuodeljenjska takmienja u:
- gimnastici (u zimskom periodu),
- atletici (u prolenom periodu),
- najmanje u jednoj sportskoj igri (u toku godine).
Struno vee sainjava plan i program unutarkolskih i meuodeljenjskih sportskih takmienja uenika
Srbije, kao mogui deo plana rada kole, na poetku kolske godine i sprovodi ga tokom cele godine, u
skladu sa materijalnim i prostornim uslovima rada.
Plan i program vanasovnih i vankolskih aktivnosti se, na predlog strunog vea, usvaja kao deo
godinjeg programa rada kole.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

I OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA
- Programska koncepcija fizikog vaspitanja u osnovnoj koli zasniva se na jedinstvu nastavnih,
vanasovnih i vankolskih organizacionih oblika rada, kao osnovne pretpostavke za ostvarivanje cilja
nastave fizikog vaspitanja.

- Program nastave fizikog vaspitanja pretpostavlja da se kroz razvijanje fizikih sposobnosti i sticanje
mnotva raznovrsnih znanja i umenja, uenici osposobljavaju za zadovoljavanje individualnih potreba i
sklonosti, u krajnjem, za korienje fizikog vebanja u svakodnevnom ivotu. Iz tih razloga, u programu su
precizirani operativni zadaci s obzirom na pol i uzrast uenika, a program se ostvaruje kroz sledee etape:
utvrivanje stanja; odreivanje radnih zadataka za pojedince i grupe uenika; utvrivanje sredstava i
metoda za ostvarivanje radnih zadataka; ostvarivanje vaspitnih zadataka; praenje i vrednovanje efekata
rada; ocenjivanje.
- Programski zadaci ostvaruju se, osim na redovnim asovima, i kroz vanasovne i vankolske
organizacione oblike rada, kao to su: izlet, kros, kursni oblici, slobodne aktivnosti, takmienja, korektivnopedagoki rad, dani sporta, priredbe i javni nastupi.
- Da bi nastava fizikog vaspitanja bila primerena individualnim razlikama uenika, koji se uzimaju kao
kriterijum u diferenciranom pristupu, nastavnik e svakog uenika ili grupe uenika, usmeravati na
smanjene ili proirene sadraje, koji su predvieni nastavnim planom i programom, u asovnoj vanasovnoj
i vankolskoj organizaciji rada.
- U realizaciji programa polazi od injenice da se cilj nastave fizikog vaspitanja ne moe ostvariti bez
aktivnog i svesnog uea uenika u nastavnim i drugim oblicima rada, te se predvia sticanje odreenih
teorijskih znanja, koja omoguavaju ueniku da shvati zakonitosti procesa na kojima se zasniva fiziko
vebanje. Teorijsko obrazovanje trebalo bi da bude usklaeno sa nivoom intelektualne zrelosti i znanjima
koje su uenici stekli u drugim nastavnim predmetima. Za obradu pojedinih tema ne predviaju se posebni
asovi, ve se koriste razne mogunosti da se u toku vebanja uenicima pruaju potrebne informacije u
vezi sa konkretnim zadatkom.
- Uenicima koji, usled oslabljenog zdravlja, smanjenih fizikih ili funkcionalnih sposobnosti, loeg dranja
tela i telesnih deformiteta ne mogu da prate obavezni program, obezbeen je i korektivno-pedagoki rad,
koji se realizuje u saradnji sa odgovarajuom zdravstvenom ustanovom.
- Programski sadraji odnose se na one vebe i motorike aktivnosti koje ine osnovu za sticanje trajnih
navika za vebanje i za koje kola ima najvie uslova da iz realizuje (prirodni oblici kretanja, vebe
oblikovanja, atletika, vebe na tlu i spravama, ritmika gimnastika, igre). Kako su za ostvarivanje
postavljenog cilja pogodne i one motorike aktivnosti koje nisu obuhvaene obaveznim programom,
predviaju se kursni oblici nastave. To su skijanje, plivanje, klizanje, veslanje, kao i one aktivnosti za koje je
zainteresovana sredina u kojoj kola ivi i radi.
- Radi ostvarivanja postavljenih programskih zadataka, odreenim zakonskim regulativima precizira se
obaveza kole da obezbedi sve prostorne i materijalne uslove za uspeno ostvarivanje veoma sloenih
drutvenih interesa u kolskom fizikom vaspitanju.
II ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Proces nastave fizikog vaspitanja usmeren je na:
- razvijanje fizikih sposobnosti,
- usvajanje motorikih znanja, umenja i navika,
- teorijsko obrazovanje.
Ove komponente ine jedinstven i veoma sloen proces nastave fizikog vaspitanja, a u praksi svi ti zadaci
proimaju se i povezuju sa situacijama koje nastaju u toku rada.
U cilju razvijanja fizikih sposobnosti - gipkosti, snage, brzine, izdrljivosti, okretnosti i preciznosti na
svim asovima, vanasovnim i vankolskim oblicima rada, sprovodi se niz postupaka (metoda) i oblika rada
putem kojih se postiu optimalne vrednosti ovih sposobnosti, kao osnove za uspeno sticanje motorikih
znanja, umenja, navika i formiranja pravilnog dranja tela.

Program za razvijanje fizikih sposobnosti sainjava nastavnik. Ovaj program se izvodi putem vebi
oblikovanja, frontalno, najee u pripremnom delu asa. U toku rada nastavnik postepeno usmerava
uenike na samostalno izvoenje vebi kako bi njegova panja bila usmerena na ispravljanje greaka. U
ovom delu asa mogu se, takoe, koristiti i vebe koje, kao delovi biomehanike strukture osnovnog
zadatka na glavnom delu asa, slue za obuku i uvebavanje konkretnog programskog zadatka.
Uenicima, koji iz zdravstvenih razloga izvode posebno odabrane vebe, potrebno je obezbediti mesto za
vebanje u ovom delu asa. Zatim, program realizovati u funkciji razvijanja, pre svega, gipkosti, snage,
brzine i izdrljivosti. Najpogodnije metode za kolsko fiziko vaspitanje prilagoene iz sportskog treninga
su: metoda ekstenzivnog i intenzivnog rada i metoda trajnog rada. Nastavnik, za svakog uenika, sainjava
radni karton, sa programom vebi i individualnim optereenjem za svaku vebu.
Nastavnik moe da koristi i druge metode koje su poznate u teoriji i praksi.
Programske sadraje, gde je to potrebno, realizovati odvojeno prema polu. Akcenat se stavlja na one
motorike aktivnosti kojima se najuspenije moe suprotstaviti posledicama svakodnevne hipokinezije i na
one koje su u naoj sredini najrazvijenije i za koje ima interesovanja u pojedinim sredinama.
U programu su dati samo kljuni programski sadraji, ali ne i vei izbor vebi pomou kojih se ostvaruje. To
je uinjeno da bi nastavnik fizikog vaspitanja mogao slobodno i kreativno da iznalazi efikasna reenja i
bira vebe pomou kojih e tok fizikog vebanja da prilagoava individualnim mogunostima uenika
(diferencirani pristup) i prostornim i materijalnim uslovima rada.
Programom se predviaju aktivnosti koje su znaajne za sredinu u kojoj kola ivi i radi (stoni tenis,
veslanje, borilaki sportovi i druge). Ove aktivnosti se smatraju integralnim delom obaveznog nastavnog
programa i, s obzirom na to da su za njihovu realizaciju potrebni specifini materijalni uslovi, ova nastava
se organizuje na poseban nain: na asovima u rasporedu redovne nastave (stoni tenis, borilaki
sportovi....) u drugim objektima, ali u suprotnoj smeni od redovne nastave.
Od organizacionih oblika rada koji doprinose usvajanju umenja i navika, znaajnih za svakodnevni ivot,
program se realizuje u vanasovnoj i vankolskoj organizaciji rada i predvia:
- upuivanje uenika na samostalno vebanje;
- korektivno-pedagoki rad;
- slobodne aktivnosti uenika;
- kroseve;
- zimovanja;
- takmienja.
Predmetni nastavnik treba da upuuju uenike da, u slobodnom vremenu, samostalno vebaju. Iako se
programski sadraji, u najveoj meri, savladavaju na asovima fizikog vaspitanja, za razvoj motorikih
sposobnosti potreban je obim rada, koji se ne moe postii samo na asovima fizikog vaspitanja. Zbog
toga se uputstva na samostalan rad odnose, kako na uenike ije motorike sposobnosti nisu na
potrebnom nivou, tako i na ostale uenike, kako bi oni stekli trajnu naviku za vebanje. U tom smislu, tokom
asova fizikog vaspitanja, vano je da nastavnik uenicima prikae i objasni vebe koje oni, potom, kod
svojih kua, samostalno, ili uz pomo drugih, da savladaju za odreeno vreme. Posle izvesnog perioda,
nastavnik na redovnim asovima kontrolie rezultate uenika
Korektivno-pedagoki rad organizuje se za uenike koji imaju loe i nepravilno dranje tela (posturalni
poremeaji). Rad sprovodi nastavnik u saradnji sa lekarom ili fizijatrom koji utvruje vrstu i stepen
deformiteta i, u vezi sa tim, vebe koje treba primeniti. Tei sluajevi telesnih deformiteta tretiraju se u
specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.

Svi uenici, koji se upuuju i na korektivno-pedagoki rad, uz ogranienja, vebaju na redovnim asovima i
najmanje jednom nedeljno na asovima korektivno-pedagokog rada. Program sainjavaju nastavnik i lekar
specijalista, i on treba da je primeren zdravstvenom stanju uenika.
Kursni oblici rada. Program kursnih oblika smatra se integralnim delom obaveznog nastavnog programa.
S obzirom na to da se za njihovu realizaciju trae specifini materijalni uslovi, ovu nastavu treba
organizovati na poseban nain: na asovima u rasporedu redovne nastave, u drugim objektima, u suprotnoj
smeni od redovne nastave (plivanje) i na drugim objektima, a u za to planirane dane.
Sportska aktivnost od znaaja za drutvenu sredinu. Iz fonda asova za zajedniki programski sadraj
kola moe da planira 12 asova za onu sportsku aktivnost koja nije obuhvaena ovim zajednikim
programom, a za koju sredina u kojoj kola ivi i radi ima interesa (stoni tenis, borilaki sportovi, veslanje,
kajak, ...). Ova aktivnost planira se za uenike od treeg do osmog razreda, a program sainjava i sprovodi
nastavnik fizikog vaspitanja.
Krosevi se odravaju dva puta godinje za sve uenike. Organizacija ovog zadatka zbog velikog broja
uesnika, osim to pripada nastavniku fizikog vaspitanja, zadatak je i svih nastavnika kole. Odravanje
kroseva pretpostavlja blagovremeno i dobro pripremanje uenika. Kros se odrava u okviru radnih dana,
planiranih za ovu aktivnost. Struno vee utvruje mesto i nain odravanja i duinu staze, kao i celokupnu
organizaciju.
Takmienja uenika ine integralnu komponentnu procesa fizikog vaspitanja na kojima uenik proverava i
afirmie rezultate svoga rada. kola je obavezna da stvori materijalne, organizacione i druge uslove kako bi
kolska takmienja bila dostupna svim uenicima. Struno vee na poetku kolske godine sainjava plan
takmienja (propozicije, vreme, nivoe...). Obavezna su unutarodeljenjska i meuodeljenjska takmienja iz
atletike, vebi na tlu i spravama i jedne sportske igre. Uenici uestvuju i na onim takmienjima koja su u
programu Ministarstva prosvete.
Zimovanje se organizuje od najmanje sedam dana (nenastavnih). U okviru ovih oblika rada organizuju se
one aktivnosti koje se mogu ostvariti za vreme redovnih asova (skijanje, klizanje), a koje doprinose
aktivnom odmoru i jaanju zdravlja i navikavanju na kolektivni ivot. Struno vee sainjava konkretan plan
i program aktivnosti koje se sprovode na zimovanju. Svaki uenik za vreme osnovne kole treba da bar
jednom boravi na zimovanju.
Slobodne aktivnosti - sekcije organizuju se najmanje jednom nedeljno, prema planu rada koji sainjavaju
struno vee i nastavnik fizikog vaspitanja koji vodi odreenu sekciju. Na poetku kolske godine, uenici
se opredeljuju za jednu od aktivnosti za koje kola ima uslova da ih organizuje. asovi slobodnih aktivnosti
organizuju se za vie sportskih grana.
Zahtev da se cilj nastave fizikog vaspitanja ostvaruje i posredstvom onih organizacionih oblika rada koji se
ostvaruju u vanasovno i vankolsko vreme, podrazumeva i prilagoavanje celokupne organizacije i reima
rada kole, te e se u koncipiranju godinjeg programa rada vaspitno-obrazovno delovanje proiriti i na ove
organizacione oblike rada i za njihovu realizaciju obezbediti potreban broj dana i neophodni materijalni
uslovi za rad. Na taj nain, itav proces nastave fizikog vaspitanja u asovnoj, vanasovnoj i vankolskoj
organizaciji rada bie jedinstven i pod kontrolnom ulogom kole, kao najodgovornijeg i najstrunijeg
drutveno-vaspitnog faktora kako bi se sauvala osnovna programska koncepcija nastave fizikog
vaspitanja.
Teorijsko obrazovanje podrazumeva sticanje odreenih znanja putem kojih e uenici upoznati sutinu
procesa vebanja i zakonitosti razvoja mladog organizma, kao i sticanje higijenskih navika, znanja o
zdravlju, kako bi shvatili krajnji cilj koji se ostvaruje nastavom fizikog vaspitanja. Sadraji se realizuju na
redovnim asovima, na vanasovnim i vankolskim aktivnostima, uz praktian rad i za to se ne predviaju
posebni asovi.
ASOVI FIZIKOG VASPITANJA - ORGANIZACIJA I OSNOVNI DIDAKTIKO-METODIKI ELEMENTI
Osnovne karakteristike asova fizikog vaspitanja treba da budu: jasnoa nastavnog sadraja; optimalno
korienje raspoloivog prostora, sprava i rekvizita; izbor racionalnih oblika i metoda rada; izbor vebi
optimalne obrazovne vrednosti; funkcionalna povezanost svih delova asa - unutar jednog i vie uzastopnih

asova jedne nastavne teme; puna vedrina i aktivnost uenika tokom asa - motorika i misaona;
vizualizacija pomou savremenih tehnikih sredstava.
asovi se metodiki i didaktiki moraju dobro organizovati, kako u pogledu jasnih i preciznih oblika i
metoda rada, tako i u pogledu stvaranja radne i vedre atmosfere. U didaktikoj etvorodelnoj podeli
neophodno je da sadraji budu predvieni nastavnim programom. predmetni nastavnik, zatim prati tok rada
i ukazuje na eventualne greke. Od nastavnih metoda preovladava metoda ive rei, praktini prikazi
zadatka od strane nastavnika, kao i prikazi prigodnih sadraja putem slika, skica i video-tehnike. Na kraju
asa, predmetni nastavnik, uz prigodno obrazloenje ocenjuje nu rad tokom proteklog asa i uenike
upoznaje sa sadrajem rada na sledeem asu.
Prilikom izbora oblika rada, predmetni nastavnik uzima u obzir prostorne uslove rada, broj uenika na asu,
broj sprava i rekvizita, dinamiku obuavanja i uvebavanja nastavnog zadatka, to znai da prednost ima
onaj oblik rada (frontalni, grupni, individualni) koji se pravovremeno primenjuje. Frontalni rad se obino
primenjuje u poetnoj fazi obuavanja i kada su obezbeeni optimalni uslovi, odnosno dovoljan prostor i
broj rekvizita u odnosu na broj uenika (tranje, vebe na tlu, elementi timskih igara); grupni rad sa
razliitim zadacima primenjuje se u fazi uvebavanja i to tako da su grupe stalne za jednu tematsku oblast,
sastavljene prema individualnim sposobnostima uenika (homogenizirane), a koje i ine osnov u
diferenciranom pristupu izboru sadraja u odnosu na te individualne sposobnosti. Radna mesta u grupnom
radu, osim glavnog zadatka, sadre i pomone sprave za uvebavanje delova biomehanike strukture
glavne vebe (predvebe), kao i one vebe koje se odnose na razvijanje one sposobnosti koja je
relevantna za izvoenje glavne vebe (najvie tri vebe). Radno mesto je po sadraju konzistentno u
odnosu na glavni zadatak, to je u skladu sa principima intenzivno organizovane nastave. Individualan rad
primenjuje se za uenike manjih sposobnosti, kao i za uenike natprosenih sposobnosti.
Prilikom izbora metodikih postupaka obuavanja i uvebavanje motorikih zadataka, nastavnik treba da
odabere vebe takve obrazovne vrednosti koje e za raspoloivi broj asova obezbediti optimalno
usvajanje tog zadatka.
Demonstracija zadatka mora da bude jasna i precizna, uz korienje savremenih audio-vizuelnih sredstava.
III PLANIRANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
Nastava fizikog vaspitanja organizuje se sa po 2 asa nedeljno. Nastavnik treba da izradi:
- opti globalni plan rada, koji sadri sve organizacione oblike rada u asovnoj, vanasovnoj i vankolskoj
organizaciji rada sa operativnim elementima za konkretne uslove i konkretnu kolu;
- opti globalni plan po razredima, koji sadri organizacione oblike rada koji su predvieni za konkretan
razred i njihovu distribuciju po ciklusima; ovaj plan rada sadri distribuciju nastavnog sadraja i broj asova
po ciklusima i slui kao osnova za izradu operativnog plana rada po ciklusima;
- plan rada po ciklusima sadri obrazovno-vaspitne zadatke, sve organizacione oblike rada koji se
realizuju u konkretnom ciklusu, raspored nastavnog sadraja sa vremenskom artikulacijom (mesec, broj
asova i redni broj asova), kao i metodike napomene.
Nastavno gradivo podeljeno je u tri ciklusa ili u etiri, ukoliko se za taj razred predvia kursni oblik. To su:
- jedan ciklus za atletiku;
- jedan ciklus za vebe na tlu i spravama;
- jedan ciklus za sportsku igru;
- jedan ciklus za kursni oblik.
Ukoliko se organizuje kursni oblik za aktivnost u asovnoj organizaciji rada, onda se planira etvrti ciklus,
tako to se po etiri asa oduzimaju od prva tri ciklusa.

Nastavno gradivo po ciklusima moe da se ostvaruje u kontinuitetu za jedan vremenski period (npr. atletika
u jesenjem, vebe na tlu i spravama u zimskom i timska igra u prolenom) ili u dva perioda (npr. tranje i
skokovi iz atletike u jesenjem, a bacanje u prolenom periodu).
IV PRAENJE I OCENJIVANJE
Ocenjivanje se vri brojano, na osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih
zahteva.
Praenje napredovanja uenika obavlja se sukcesivno, tokom cele kolske godine, na osnovu jedinstvene
metodologije koja predvia sledee tematske celine:
- Stanje motorikih sposobnosti.
- Usvojene zdravstveno-higijenske navike.
- Dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa individualnim mogunostima
uenika.
- Odnos prema radu.
Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrivanja nivoa pravilnog dranja tela i
odravanja line i kolektivne higijene, a takoe i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti zdravlja.
Stepen savladanosti motorikih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva,
koji je utvren na kraju navoenja programskih sadraja.
Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog uestvovanja u nastavnom procesu,
takmienjima i vankolskim aktivnostima.
Ocenjivanje uenika u okviru praenja i vrednovanja nastavnog procesa, vri se na osnovu Pravilnika o
ocenjivanju uenika osnovne kole ("Slubeni glasnik RS", broj 93), od 17. VIII 2004. godine, i na osnovu
savremenog didaktiko-metodikih pristupa.
V PEDAGOKA DOKUMENTACIJA I DIDAKTIKI MATERIJAL
Obavezna pedagoka dokumentacija je:
Dnevnik rada: struktura i sadraj utvruje se na republikom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se
ostavlja mogunost da ga dopuni onim materijalom za koje ima jo potrebe.
Planovi rada: godinji, po razredima i ciklusima, plan strunog vea, plan vanasovnih i vankolskih
aktivnosti i praenje njihove realizacije.
Pisane pripreme nastavnik sainjava za pojedine nastavne teme koje sadre: vremensku artikulaciju
ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj asova, vreme realizacije), konzistentnu didaktiku
strukturu asova (oblike rada, metodike postupke obuavanja i uvebavanja).
Radni karton: treba da ima svaki uenik, sa programom sadraja vebi koji sainjava predmetni nastavnik,
a koji je prilagoen konkretnim uslovima rada.
Formulari za obradu podataka za: stanje fizikih sposobnosti, realizaciju programskih sadraja u
asovnoj i vanasovnoj organizaciji rada.
Oigledna sredstva: prikazi na CD-u i video kasetama uz adekvatne snimljene komentare ili komentare
nastavnika, crtei, konturogrami, tablice orijentacionih vrednosti motorikih sposobnosti, raznovrsna
obeleavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upuuju uenike na lake razumevanje radnih
zadataka.

B. OBAVEZNI IZBORNI NASTAVNI PREDMETI

VERSKA NASTAVA
(1 as nedeljno, 34 asa godinje)
Cilj verske nastave jeste da se njome posvedoe sadraj vere i duhovno iskustvo tradicionalnih crkava i
religijskih zajednica koje ive i deluju na naem ivotnom prostoru, da se uenicima prui celovit religijski
pogled na svet i ivot i da im se omogui slobodno usvajanje duhovnih i ivotnih vrednosti crkve ili
zajednice kojoj istorijski pripadaju, odnosno uvanje i negovanje sopstvenog verskog i kulturnog identiteta.
Uenici treba da upoznaju veru i duhovne vrednosti sopstvene, istorijski date crkve ili verske zajednice u
otvorenom i tolerantnom dijalogu, uz uvaavanje drugih religijskih iskustava i filozofskih pogleda, kao i
naunih saznanja i svih pozitivnih iskustava i dostignua oveanstva.
Zadaci verske nastave su da kod uenika:
- razvija otvorenost i odnos prema Bogu, drugaijem i savrenom u odnosu na nas, kao i otvorenost i
odnos prema drugim linostima, prema ljudima kao blinjima, a time se budi i razvija svest o zajednici sa
Bogom i sa ljudima i posredno se suzbija ekstremni individualizam i egocentrizam;
- razvija sposobnost za postavljanje pitanja o celini i konanom smislu postojanja oveka i sveta, o ljudskoj
slobodi, o ivotu u zajednici, o fenomenu smrti, o odnosu sa prirodom koja nas okruuje, kao i o sopstvenoj
odgovornosti za druge, za svet kao tvorevinu boju i za sebe;
- razvija tenju ka odgovornom oblikovanju zajednikog ivota sa drugim ljudima iz sopstvenog naroda i
sopstvene crkve ili verske zajednice, kao i sa ljudima, narodima, verskim zajednicama i kulturama
drugaijim od sopstvene, ka iznalaenju ravnotee izmeu zajednice i vlastite linosti i ka ostvarivanju
susreta sa svetom, sa prirodom, i pre i posle svega, sa Bogom;
- izgradi sposobnost za dublje razumevanje i vrednovanje kulture i civilizacije u kojoj ive, istorije
oveanstva i ljudskog stvaralatva u nauci i drugim oblastima;
- izgradi svest i uverenje da svet i ivot imaju veni smisao, kao i sposobnost za razumevanje i
preispitivanje sopstvenog odnosa prema Bogu, ljudima i prirodi.

PRAVOSLAVNI KATIHIZIS (VERONAUKA)

Ciljevi i zadaci
Cilj nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jeste da prui
celovit pravoslavni pogled na svet i ivot, uvaavajui dve dimenzije: istorijski hrianski ivot (istorijsku
realnost Crkve) i eshatoloki ivot (buduu dimenziju idealnog). To znai da uenici sistematski upoznaju
pravoslavnu veru u njenoj doktrinarnoj, liturgijskoj, socijalnoj i misionarskoj dimenziji, pri emu se
hriansko vienje ivota i postojanja sveta izlae u veoma otvorenom, tolerantnom dijalogu sa ostalim
naukama i teorijama o svetu, kojim se nastoji pokazati da hriansko vienje (liturgijsko, kao i podviniko
iskustvo Pravoslavne crkve) obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu nacionalnu
pripadnost i versko obrazovanje. Sve to ostvaruje se kako na informativno-saznajnom tako i na
doivljajnom i delatnom planu, uz nastojanje da se doktrinarne postavke sprovedu u svim segmentima
ivota (odnos s Bogom, sa svetom, s drugim ljudima i sa sobom).
Zadaci nastave pravoslavnog katihizisa (veronauke) jesu da kod uenika:
- razvije sposobnost uoavanja da su greh i zlo u svetu posledica pogrenog izraavanja ovekove
slobode;
- razvije sposobnost uoavanja da Bog potuje ovekovu slobodu ali da ne odustaje da svet dovede u
veno postojanje;

- izgradi svest o tome da Bog voli oveka i svet i da ih nikad ne naputa, ali veni ivot zavisi i od slobode
oveka i njegove zajednice s Bogom;
- razvije sposobnost spoznavanja da Bog nije odustao od prvobitnog cilja zbog koga je stvorio svet, a to je
da se svet sjedini s Njim posredstvom oveka i da tako ivi veno;
- razvije sposobnost uoavanja slinosti u strukturi starozavetne i novozavetne crkve.
Operativni zadaci
Uenici treba da:
- steknu svest o tome da je linost zajednica slobode s drugom linou;
- budu svesni razlike izmeu prirode i linosti;
- zapaze da je linost nosilac postojanja prirode;
- uoe da u hrianskoj ontologiji nema sukoba i iskljuivosti izmeu jednog i mnogih.

SADRAJI PROGRAMA
Uenje o linosti na osnovu pravoslavne triadologije.
Razlika izmeu prirode i linosti u Bogu.
Ontoloke posledice pravoslavne triadologije po oveka i stvoreni svet (linost kao nosilac postojanja
prirode).
ovek kao linost (linost kao zajednica).
Sjedinjenje tvarne i netvarne prirode u jednoj linosti Hristovoj (Halkidonski, etvrti Vaseljenski. sabor i
njegove odluke).
Oboenje stvorene prirode u Hristovoj linosti (linost kao nosilac postojanja prirode moe imati vie
priroda u sebi).
Crkva kao Telo Hristovo (liturgijska projava Crkve).
Budue Carstvo Boije kao uzrok Crkve (poslednji dogaaj Carstva Boijeg daje istinitost istorijskim
dogaajima).
Svetost i Carstvo Boije u pravoslavnoj ikonografiji.
Metodske jedinice
1. Upoznavanje sa planom i programom
2. Sistematizacija (obnavljanje ranije preenog gradiva)
3. Hriansko shvatanje linosti (linost je naziv za odnos)
4. Sistematizacija
5. Sloboda kao preduslov postojanja linosti
6. Sistematizacija

7. Uenje o linosti na osnovu pravoslavne trijadologije

8. Sistematizacija
9. Linost kao nosilac postojanja prirode (onotoloke posledice pravoslavne trijadologije po oveka i svet)
10. Sistematizacija
11. ovek kao linost
12. Jedinstvenost i neponovljivost svake linosti
13. Sistematizacija
14. Hristos - istiniti Bog i istiniti ovek
15. Hristos - istiniti Bog i istiniti ovek (tumaenje simvola vere i odluke etvrtog Vaseljenskog sabora)
16. Sistematizacija
17. Stvorena priroda, da bi postojala, mora ui u zajednicu sa Bogom
18. Sistematizacija
19. Oboenje stvorene prirode u Hristu
20. Sistematizacija
21. Oboenje kao cilj postojanja stvorene prirode
22. Sistematizacija
23. Crkva kao Telo Hristovo (liturgijska projava Crkve)
24. Sistematizacija
25. Jedinstvo mnogih u Hristu
26. Sistematizacija
27. Jedinstvo sveta i oveka u Hristu (u Liturgiji)
28. Sistematizacija
29. Budue Carstvo Boije kao uzrok postojanja Crkve
30. Budue Carstvo Boije kao uzrok postojanja Crkve
31. Sistematizacija
32. Svetlost i Carstvo Boije u pravoslavnoj ikonografiji
33. Svetlost i Carstvo Boije u pravoslavnoj ikonografiji
34. Sistematizacija

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Cilj nastave pravoslavnog katihizisa u osmom razredu jeste rekapitulacija celokupnog gradiva iz prethodnih
razreda s posebnim isticanjem sledeih elemenata:
- da je metafiziko naelo postojanja Bog, odnosno da istinsko bie treba traiti u Bogu koji je Sv. Trojica;
- da je ontoloko naelo na osnovu pravoslavnog uenja o Bogu kao Sv. Trojici linost, a ne priroda;
- da je linost zajednica slobode sa drugom linou;
- da je ovek stvoren kao linost i da je pozvan da postoji na nain na koji postoji Sv. Trojica ako eli da
prevazie ogranienja svoje prirode, to se ostvaruje u Hristu, odnosno u Liturgiji.
Shvatanje oveka kao linosti, odnosno kao apsolutnog i neponovljivog bia, izvire iz hrianske
triadologije. Do pojave hrianstva, svetu nije bio poznat pojam oveka kao linosti. Starojelinska filosofija,
ma koliko bila uzviena, pojedinanoj linosti nikad nije davala ontoloku ulogu. Konkretnog oveka,
odnosno pojedinanu linost, posmatrala je kao deo opteg bia. Linost je bila podreena prirodi.
Zahvaljujui hrianstvu, linost je dobila ontoloku vanost i to je tekovina kojom se danas slui, ne samo
hrianski svet, ve svet uopte.
Meutim, za hriane linost nije individua. Jedna linost jednako je nijedna linost. Linost izvire iz
zajednice slobode sa drugom linou. Istovremeno, linost nije deo prirode, ve je nosilac postojanja
celokupne prirode. (Da bismo ovo pokazali, treba se pozvati na iskustvo ljubavi prema jednoj linosti i
iskustvo gubitka te linosti. Kad zavolimo jednog oveka, onda u tom iskustvu otkrivamo da je on apsolutno
i neponovljivo bie, linost. Kad izgubimo linost koju volimo i za koju smo vezani, onda kao da se za nas
sa njom gubi itav svet. Primer kako majka gleda na gubitak svoga deteta, a kako gledaju drugi na taj isti
dogaaj, moe posluiti kao sredstvo za bolje objanjenje ove problematike. Majka gleda na svoje dete kao
na linost, zato to ga neizmerno voli, i zbog toga je njegova smrt za nju nenadoknadiv gubitak, dok je za
one koji nisu ostvarili nikakvu linu zajednicu sa detetom ono individua, tj. ono je samo deo ljudske vrste i
zato njegov gubitak drugaije vide, odnosno u dogaaju smrti ne vide nikakav gubitak, nego samo prirodan
proces).
Teme Uenje o linosti na osnovu pravoslavne trilogije i Razlika izmeu prirode i linosti u Bogu realizovati
u kontekstu triadologije, kako je izloena kod pravoslavnih otaca: Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i
drugih. Kao pomonu literaturu za razumevanje ovog uenja, treba uzeti lanke J. Ziziulasa, Doprinos
Kapadokije hrianskoj misli u Pravoslavna Teologija, Beograd, 1995; i Od maske do linosti, Beograd,
1989. i sl.
U kontekstu izlaganja Boijeg postojanja, a kasnije i postojanja ljudi, treba posebnu panju obratiti na
razliku izmeu prirode i linosti u Bogu, odnosno u oveku. Priroda je neto opte, zajedniko svim
linostima. Linost je nain postojanja prirode. Priroda ukazuje na to da neto jeste, da neto postoji, dok
linost ukazuje na to kako neto jeste, odnosno na koji nain to neto postoji. Svojstva Boanske prirode su
nestvorenost, besmrtnost, neogranienost, nedeljivost, dok su stvorenost, individualizam, rastavljenost,
sastavljenost, smrtnost svojstva stvorene prirode. Ali, od linosti zavisi na koji e nain postojati priroda i da
li e prevazii svoju determinisanost. Tako, na primer, Bog je po svojoj prirodi bestelesan, nestradalan, ali
je ipak radi nas i naeg spasenja, postao ovek i stradao. Iz ovoga proizlazi da je linost nosilac postojanja
prirode. Priroda bez linosti ne postoji.
Tema ovek kao linost treba da bude logian zakljuak da je i ovek linost zbog toga to je stvoren kao
ikona Boija. ovek je stvoren po ikoni Boijoj, a to znai da je stvoren kao linost. Slika Boija u oveku
tie se toga kako ovek postoji, a ne onoga to on jeste. Zato i pored toga to je priroda ovekova, budui
stvorena, ograniena, odnosno smrtna, od linosti oveka, od njegove slobode, zavisi da li e on prevazii
ogranienja svoje prirode i na kraju smrt, ili nee. Ako ovek eli da prevazie ogranienosti svoje prirode,
onda on treba da postoji na nain na koji postoji Bog. ovek je pozvan na podvig, tj. da postoji ne na
osnovu zakona prirode, ve na nain slobodan od njih. Taj nain postojanja, na osnovu kojega ovek
postaje Bog, ostvaruje se Krtenjem u Liturgiji i kao Liturgija.
Teme Sjedinjenje tvarne i netvarne prirode u jednoj linosti Hristovoj i Oboenje stvorene prirode u
Hristovoj linosti treba realizovati u kontekstu definicije ove problematike na 4. Vaseljenskom saboru uz
sledee objanjenje: linost moe biti nosilac postojanja vie priroda. Na primer, ovek kao linost ima u

sebi mnoge prirode, vodu, vazduh, minerale, materijalnu prirodu, duhovnu, ali sve te prirode postoje u
svakoj od konkretnih linosti na poseban nain, ne prestajui da budu to to jesu po prirodi. Takoe, posle
ovaploenja, Sin Boiji ima pored Boanske i ljudsku prirodu. Meutim, ljudska priroda u Hristu postoji sada
na boanski nain, ne prestajui da bude ljudska priroda, odnosno ljudska priroda u Hristu je prevazila
svoje ogranienosti, tj. oboila se zahvaljujui linosti Sina Boijeg.
Temu Crkva kao Telo Hristovo treba realizovati na osnovu objanjenja koje o tome daje ap. Pavle u
1.Kor.12. Posle ovaploenja stvorena priroda je uipostazirana u Hristovu linost, odnosno postala je telo
Hristovo, Hristova priroda. Budui da stvorena ljudska priroda ne postoji mimo konkretnih linosti, proces
njenog uzimanja od strane Sina Boijeg - Hrista pretpostavlja zajednicu ljudskih linosti sa Sinom Boijim Hristom. Ovaj proces poinje Hristovim ovaploenjem i nastavlja se Duhom Svetim kroz krtenje u Liturgiji.
Zato je Crkva Telo Hristovo, jer je Hristova linost nosilac postojanja stvorene prirode koja postoji kao
zajednica mnogih u Hristu, tj. kao liturgijska zajednica koja je preko njenog naelnika Hrista u zajednici s
Bogom Ocem.
Temu Budue Carstvo kao uzrok Crkve treba obraditi na osnovu objanjenja koje o ovome daje Sv.
Maksim Ispovednik (RG 4, 157). Bog je stvorio svet i ljude sa eljom da se sjedine sa Njim preko jednog
oveka, to ukazuje na Tajnu Hristovu, odnosno na Liturgiju, kako bi postojali veno. Dakle, budue
Carstvo je uzrok stvaranja i postojanja sveta i ljudi. Na taj nain Sv. Maksim ukazuje da uzrok postojanja
sveta nije u prolosti, kao to su o tome govorili grki filosofi, ve u budunosti, u buduem dogaaju koji se
jo uvek nije zbio, ali koji se ostvaruje kroz istoriju. Time se menja pogled na istoriju u odnosu na jelinistiko
shvatanje istorije, koja za Jeline znai veno kruenje, veno ponavljanje istog. Hrianska istorija ima
poetak i kraj, cilj. Kraj, odnosno cilj istorije, jeste uzrok njenog poetka. Tanije reeno, liturgijsko
postojanje Crkve jeste ikonino postojanje Carstva Boijeg u istoriji, koje je istovremeno i dar Boiji i
istorijski dogaaj koji ostvaruju ljudi. (Kao pomonu literaturu za realizaciju ove teme treba koristiti studiju:
J. Zizijulas, Evharistija i Carstvo Boije). Prikazujui oveka i prirodu kao slobodne u odnosu na zakone
prirode (na primer, na ikonama svetlost ne ostavlja senke, ap. Pavle se prikazuje u sceni silaska Sv. Duha
na apostole, iako je on posle ovog dogaaja postao hrianin itd.), pravoslavna ikonografija eli da ih
prikae kako e oni izgledati u buduem Carstvu Boijem. (Za realizaciju ove teme treba koristiti studiju: S.
Skliris, Od portreta do ikone, u "Besedi", Novi Sad 1993.)

ISLAMSKA VJERONAUKA (ILMUDIN)

Cilj nastave islamska vjeronauka (ilmudin) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju je da prui ueniku
osnovni vjerniki pogled na svet, sa posebnim naglaskom na vjerniki praktini deo, a takoe i budui
vjeni ivot.
Cilj nastave islamski vjeronauk u osmom razredu jeste da uenike upozna sa osnovnim postulatima
(temeljnim dunostima) vjere islama, te da uenike upozna sa vanou i sadrajem namaza (molitve) i
njegovom ulogom u ivotu svakog pojedinca i zajednice u cjelini.
To znai da djeca na nain primjeren njihovom uzrastu upoznaju vlastitu vjeru u njenoj duhovnoj, moralnoj,
socijalnoj, misionarskoj i drugim dimenzijama.
Izlaganje vjerskog vienja i postojanja sveta obavlja se u otvorenom i tolerantnom dijalogu sa ostalim
naukama i teorijama.
Nain pristupa je islamsko vienje koje obuhvata sva pozitivna iskustva ljudi, bez obzira na njihovu
nacionalnu pripadnost i vjersko obrazovanje.
Zadaci nastave islamske vjeronauke (ilmudin)
- poznavanje osnovnih principa vjere islama;
- poznavanje vrijednosti molitve;
- poznavanje sastavnih dijelova molitve;
- upoznavanje meusobnih prava i dunosti pojedinca i zajednice;

- razvijanje svijesti o Bogu kao Stvoritelju i odnos prema ljudima kao najsavrenijim bojim stvorenjima;
- razvijanje sposobnosti (na nain primjeren uzrastu uenika) za postavljanje pitanja o cjelini i najdubljem
smislu postojanja ovjeka i svijeta, o ljudskoj slobodi, ivotu u zajednici, smrti, odnosu s prirodom koja nas
okruuje, kao i za razmiljanje o tim pitanjima u svijetlu vjere islama;
- razvijanje sposobnosti za odgovorno oblikovanje zajednikog ivota sa drugima, za nalaenje ravnotee
izmeu vlastite linosti i zajednice, za ostvarivanje susreta sa svijetom (sa ljudima razliitih kultura, religija,
pogleda na svijet, s drutvom, prirodom) i s Bogom, u izgraivanje uvjerenja da je ovekov ivot na ovom
svijetu samo priprema za vjenost, da su svi stvoreni da budu sudionici vjenog ivota, da se iz te
perspektive, kod uenika razvija sposobnost razumijevanja, preispitivanja i vrijednovanja vlastitog odnosa
prema drugom ovjeku kao bojem stvorenju i izgradi spremnost za pokajanje.
Redni
broj
teme
1.
2.
3.

4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.

Nastavna tema
Uvod - temelji islama
(erijata)
- ehadet
Objavljene knjige
Osobenosti kurana
kao boije objave
oveanstvu
Hadis - sunnet,
praksa boijeg
poslanika
Allahova svojstva
Obaveze punoletnih
muslimana
Muslimanski pravci
Tesavuf, iizam
Islamski bonton
Prva etvorica halifa
Velikani islama
Islam i muslimani u
naoj zemlji
Islam i savremeni
svet
SVE UKUPNO

as
pripremanja

as obrade
as povezivanja
as
as
novog
preenog
Svega
ponavljanja
proveravanja
gradiva
gradiva

1
1
5
1
1

1
-

1
1
1
1
1

1
-

2
2
8
2
2

20

34

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

PRI
ONG
PON
POV
PRO
FRO
GRU
TAN
IND

LEGENDA
Tip asa
Pripremanje i uvoenje uenika u predmet ili temu
Obrada novog gradiva
Ponavljanje nastavnih sadraja
povezivanje nastavnih sadraja
Proveravanje i ocenjivanje znanja uenika
Oblik rada
Frontalni rad
Grupni rad
Rad u parovima
Individualni rad

IZL
RAZ
TEK
DEM
UDB
LIT
NEP
FIL

Nastavne metode
Usmeno izlaganje
Razgovor
Rad sa tekstom
Demonstracija
Nastavna sredstva
Upotreba udbenika
Teoloka literatura
Neposredna stvarnost
Filmovi i televizijske emisije

SADRAJI PROGRAMA
Redni Redni
Tip
Oblik
Nastavne
broj broj
Nastavna jedinica
asa rada
metode
teme asa
1.
1. UVOD - TEMELJI ISLAMA (ERIJATA) - EHADET
Pojam erijata, osnove
PRI FRO
RAZ
2.
2.
Tevrat, Zebur, Indil, Kuran
ONG FRO
RAZ
3.
3. OSOBENOSTI KURANA KAO BOIJE OBJAVE OVEANSTVU
Mudize (uda) Kurana
ONG FRO
IZL
4. Vanost uenja Kurana
ONG FRO
RAZ
5. Memorisanje Kurana - hifz
ONG GRU
RAZ
6. Prevoenje Kurana, prevodi u svetu i
ONG FRO
IZL
kod nas, kako itati prevod
7. Kuran i prethodne Boije Objave
POV GRU
RAZ
8. Utvrivanje preenog gradiva
PRO IND
RAZ
4.
9. HADIS - SUNNET, PRAKSA BOIJEG POSLANIKA
Hadis - pojam, Hadis kao temelj
ONG FRO
IZL
erijata; pojam Hadisa i sunneta
10. Poznati muhadisi, prenosioci i
ONG FRO
IZL
sakupljai Hadisa; izuavanje Hadisa
kod nas
11. Utvrivanje preenog gradiva
PRO IND
RAZ
5.
12. ALLAHOVA SVOJSTVA
Vladar sudnjeg dana - dan polaganja
ONG FRO
IZL
rauna
6.
13. OBAVEZE PUNOLETNIH MUSLIMANA
Kelime-i-ehadet, namaz, ramazanski
ONG FRO
RAZ
post, zekat i hadd
14. Koliko izvramo nae islamske
POV GRU
RAZ
obaveze?
15. Utvrivanje preenog gradiva
PRO GRU
RAZ
7.
16.
ONG FRO
RAZ
17. hanefijski mezheb - Ebu Hanifa kao
POV FRO
RAZ
sunijski uenjak
TESAVUF, IIZAM
18.
8.
Pojam tesavufa i iizma; sekte
ONG FRO
RAZ
19. iizam i Ehli sunnet vel demaat
POV FRO
RAZ

Nastavna
sredstva
LIT
UDB
UDB
UDB
UDB
LIT
UDB
UDB
UDB
UDB

UDB
UDB

UDB
UDB
UDB
UDB
LIT

UDB
LIT

Napomena

9.

10.

11.

12.

13.

ISLAMSKI BONTON - AHLAK

20. uvanje zdravlja i ivota
- duvan, alkohol, droge, higijena
21. Odnos prema prirodi i ivotnoj sredini
22. Odnos prema ljudima - prijateljstvo
Odnosi izmeu mukarca i ene - brak;
23.
Islam protiv prostitucije
Pohvalne i rune osobine u ljudskom
24.
ponaanju
25. Kakav je na ahlak?
Pojam ahlaka i edeba u temeljima
26.
Islama - Kuranu i sunnetu
27. Utvrivanje preenog gradiva
PRVA ETVORICA HALIFA
28. Hulefa-i-raidin pravedni vladari Ebu
Bekr, Omer, Osman i Alija r.a.
Prva etvorica halifa kao primer u
29.
Islamu
VELIKANI ISLAMA
30. Velikani Islama, uloga u ouvanju
originalnosti Islama i razvoju islamske
misli
31. Nai uzori u praktikovanju Islama
ISLAM I MUSLIMANI U NAOJ ZEMLJI
32. Islam u naoj zemlji - koreni; Islam i
Muslimani danas
33. Velikani Islama iz naih krajeva
ISLAM I SAVREMENI SVET
34.
Islam i nauka, budunost Islama

ONG

GRU

RAZ

UDB

ONG
ONG

GRU
GRU

RAZ
RAZ

UDB
UDB

ONG

GRU

RAZ

UDB

ONG

TAN

RAZ

NEP

PON

GRU

RAZ

NEP

POV

GRU

RAZ

UDB

PRO

IND

RAZ

UDB

ONG

FRO

IZL

UDB

POV

FRO

RAZ

LIT

ONG

FRO

IZL

FIL

POV

FRO

RAZ

LIT

ONG

FRO

RAZ

LIT

POV

GRU

RAZ

NEP

ONG

FRO

RAZ

UDB

KATOLIKI VJERONAUK
Cilj nastave vjeronauka je temeljito obraditi apostolsko vjerovanje kao utvrivanje cjelokupnog
osmogodinjeg vjeronauka. Nastavne jedinice slijede vjerske istine unutarnjom dinamikom ali potpuno
drugaijom metodom koja odgovara ovom kritikom uzrastu i dinamikom ivotu mladih. Makar se ini da je
sadrajno ponavljanje, ipak je potpuna novost u tome to se pred svakom novom vjerskom istinom se
nastoji postii zauzimanje stava prema onome to se vjerom ispovijeda. elimo biti u skladu i sa upskom
katehezom koja ovom godinom priprema uenike za sakrament punoljetnosti.
Dakle, misao vodilja nastave vjeronauka osmog razreda osnovne kole je utvrditi vjeru nad Apostolskim
vjerovanjem i uputiti sada ve mladoga ovjeka na put vjere koji sada prelazi u srednju kolu i ve se sam
opredjeljuje. elja je da ponese u ivot zaokruenu informaciju o svojoj vjeri ali i temeljna ivotna i moralna
naela koja su itekako potrebna mladom ovjeku.

SADRAJI PROGRAMA
Snagom duha
ovjek vjere
(Apostolsko vjerovanje)
1. Uvod

Upoznavanje uenika sa sadrajima programa katolikog vjeronauka za osmi razred.

2. ovjek koji trai istinu
ovjek koji pita (Kako je divan ovaj svijet)
ovjek istraiva (Kako je divan ovjek)
Odgovor religija (Znam da svaki ovjek trai Boga)
Odgovor vjere (Radostan sam to vjera daje odgovor na najvanija pitanja)
U svjetlu Objave (Vjerujem da se Bog oituje u Svetom Pismu)
Judaizam i Islam u Objavi svetih Knjiga
Ponavljanje
3. Isus Krist koji objavljuje Boga i smisao ovjeka
Utjelovljeni Bog (Vjerujem u Isusa Krista)
Boji i ljudski ivot (Vjerujem u Boga-ovjeka)
Isus koji moli (Klanjam se Bogu)
Isus koji izvruje volju svoga Oca (Slijedim Isusa)
Isus osniva zajednicu (Kako je dobro biti zajedno s braom)
Za istim stolom s Isusom (Vjerujem u Isusovu prisutnost u Euharistiji)
"Posluan do smrti" (Zahvalnost za otkupljenje)
Proslavljeni Isus (Vjerujem u uskrsnue i ivot vjeni)
Duh preporoditelj (Vjerujem u Duha Svetoga)
Kranske Crkve okupljene u nauci oko Isusa Krista
Ponavljanje
4. Mistino tijelo Kristovo - Crkva
Pracrkva (Vjerujem u jednu Crkvu)
Crkva koja krsti (Vjerujem u svetu Crkvu)
Misijska crkva (Vjerujem u Katoliku Crkvu)
Crkva u suvremenom svijetu (Vjerujem u Apostolsku crkvu)
Crkvenost u Pravoslavnom uenju
Crkvenost u uenju Reformacije
Ponavljanje

5. Kranski ivot kao svjedoenje istine

ivot milosti (Upotrijebit u sredstva milosti)
Izvori novoga ivota (Zahvalnost za krtenje)
Sakramenat punoljetnosti (Ispovjedi svoju vjeru)
ivot u punoljetnosti (ivjet u po svojoj vjeri)
Sakramenat pomirenja (Obratit u se iskreno Bogu sa svojim grijesima)
U slubi zajednice (Zahvalnost Bogu za sveenike)
U slubi ivota (Brak u zapoeti s Bojim blagoslovom)
Sakramenat utjehe (Bolesniku u pozvati sveenika)
Novo nebo i nova zemlja (Vjerujem da u uivati dobra Gospodnja)
Ekumenski i meureligijski dijalog, kao put vjerskog svjedoenja u drutvu
Ponavljanje i sistematizacija
Utvrivanje gradiva na koncu nastavne godine

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Vjerska pouka je zajedniko djelo katehete (vjerouitelja) i katehizanata (vjerouenika). Polazite je
konkretna stvarnost - ovaj puta zapisana u Bibliji i Kompendiju Katekizma Katolike Crkve. Iz doivljaja
istraivanja i iskustva sa itanja Biblije prelazi se na istine zapisane u Katekizmu. Ovakav nain spoznaje
ima vlastiti red: upoznavanje (obrada novih sadraja), sreivanje (sistematizacija), ponavljanje, primjena i
provjeravanje. To je makro struktura ovakvog naina spoznaje. Meutim, i ovi dijelovi imaju svoju mikro
strukturu. Tako na primjer: nain spoznaje posjeduje slijedee stupnjeve: postavljanje cilja, motiviranje,
obrada novih nastavnih sadraja, uenje, induktivni i deduktivni zakljuci, izravni i neizravni dokazi,
formuliranje zapamenih injenica... Ili, sadraj primjene ima ove dijelove: problem, postavljanje cilja,
biblijski lik i istina iz ovoga ciklusa, zadaa, upoznavanje prilika i uvjebavanje. Kod spoznavanja treba
imati pred oima fizionomiju grupe i pojedinaca, no u okviru sata pod kojim se obrauju novi nastavni
sadraji vri se primjena, ponavljanje i vrednovanje obraenoga gradiva.
OPE NAPOMENE
Imajui na umu gore istaknuto, pojedini sat vjeronauka bi trebao izgledati ovako: kratko ponavljanje
sadraja prethodnog sata, i posebno osvjetljavanje onoga to e posluiti kao temelj za aktualni sat. Nakon
postavljanja cilja (to? i kako?), prelazi se na obradu novih nastavnih sadraja (npr. kod osmog razreda,
svaka vjerska istina), gdje se zapravo objanjava ueniku da nam Bog govori ne samo u pouci nego i u
primjerima ivota. To je osobito za mlade nadahnue i elja za nasljedovanjem. Zakljuci se mogu istai na
ploi. Nakon ovoga se ve poznati sadraji produbljuju, ue, tj. razgovara se o pomirenju (to, kako i zato).
Ovako usvojeno gradivo, u skladu sa odgojnim ciljem, mora nai svoju primjenu u ivotu uenika.
Razgovara se zato i kako treba zahvaliti Bogu za roditelje, brau i prijatelje. Osobito kako usvojiti naela i
praksu ivota. Ovakva spoznaja i djeje iskustvo se oslanjaju na njegov doivljaj i na ponovljeni tekst
Svetog Pisma i vjerskih istina koje e mu biti "svjetlo ivota" u daljnjem kolovanju.
Prozivku i domau zadau obavimo u prikladno vrijeme.

EVANGELIKO-LUTERANSKI VJERONAUK SLOVAKE EVANGELIKE

CRKVE A.V.

Opti ciljevi nastavnog plana i programa za osmi razred

Otkrivati vanost traganja za dubljim poznavanjem vere, koja nije od nas, ve dolazi od Boga.
Podsticati veru, kojom uenik dolazi u lini odnos s Bogom.
Upoznati i otkriti Isusa Hrista koji nam otkriva tajnu Boga i oveka.
Otkrivati lepotu Boije slike o oveku, Boiji poziv na slobodu i zloupotrebu iste, zlo razdora meu ljudima i
Boiju dobrotu koja pobeuje zlo.
Usmeravati uenike ka veri u Isusa Hrista, koji je u nama prisutan upravo delovanjem Svetoga Duha.
Pronai odgovore u Bibliji: ta je ovek u Boijim oima i za ta je preodreen.
Izgraditi kod uenika svest o tome, da je prema Bibliji rad znaajna i korisna aktivnost.
Polazne take verske nastave za osmi razred
Polazna taka verske nastave u osmom razredu osnovne kole jeste podsticanje vere kojom uenici ulaze
u lini odnos sa Bogom - vere koja ne zavisi od obrazovanja, karakterne osobine, nije od nas ni u nama,
ve je ona dar Boiji (po principu nae Crkve: sola gratia! spasenje je dar Boije milosti, koji se moe
prisvojiti samo verom). Dobra dela, odnosno ivot u veri, su plodovi koji sazrevaju u veri. Ko za Bogom
iskreno traga, nalazi u veri smisao i cilj svog ivota.
Svrha evangelike verske nastave u osmom razredu jeste da uenici, otkrivajui iskustvo traganja za
spoznajom i ostvarenjem konanog smisla linog i zajednikog ivota, upoznaju, doive i prihvate da je Bog
stvoritelj i dovritelj kako sveta tako i naeg ivota. Bog i nas poziva da budemo njegovi aktivni partneri u
ostvarivanju konanog ivotnog smisla.

SADRAJI PROGRAMA
Gradivo verske nastave Slovake evangelike a. v. crkve za osmi razred osnovne kole sastoji se od
osnovne teme: VERA I IVOT, odnosno od osam nastavnih celina:
1.
Posebni cilj:
- podsticati veru kojom uenik ulazi u lini odnos sa Bogom.
Uenik e:
- saznati zato je Biblija Knjiga ivota,
- umeti kako da ita i koristi Bibliju,
- upoznati i umeti kako koristiti druga pomagala pri itanju Biblije,
- shvatiti da je molitva klju za itanje Biblije,
- obogatiti svoje znanje o drugim znaajnim izvorima nae veroispovesti,
- biti u stanju da pesmom i molitvom hvali Gospoda.
2.
Posebni cilj:

- izgraivati stav religioznosti i line vere pred Bogom, koji tu veru oveku daruje.
Uenik e:
- nauiti da je postojanje Boga premisa, koja se ne mora dokazivati,
- upoznati razloge za postojanje Boga,
- razaznati kakve su osobine Boga,
- spoznati ta je Bog u svojoj sutini,
- spoznati da Bog ima mo da menja ljude.
3.
Posebni cilj:
- upoznati Isusa Hrista koji nam otkriva tajnu Boga i oveka, koji je hodao zemljom inei dobro i koji poziva
svoje uenike da ga u tome slede i prate.
Uenik e:
- pomou vere zauzeti stav prema Isusu Hristu,
- uiti od Isusa kao Uitelja sluajui i itajui NJegove rei,
- saznati poreklo Isusove mudrosti, njegov stav prema Zavetu,
- imati sigurnost spasenja koju e prepoznati u veri u Isusa Hrista,
- videti mogunost i slediti Isusa Hrista kao savreni uzor.
4.
Posebni cilj:
- usmeravati uenike ka veri u Isusa Hrista, koji je u nama prisutan upravo delovanjem Svetoga Duha.
Uenik e:
- shvatiti da je Bog zajednica linosti: Oca, Sina i Svetoga Duha,
- shvatiti da Sveti Duh sjedinjuje ljude u Bojoj ljubavi,
- saznati da je Sveti Duh na Pomaga, da je Duh ljubavi, na kojoj se gradi zajednitvo u crkvi,
- shvatiti da nam se Boja Trojica pokazala kao Otac nad nama, Sin za nas i Duh Sveti u nama.
5.
Posebni cilj:
- Otkrivati istinu o oveku: ta je ovek, kakvo je njegovo odreenje i kamo vodi njegov ivot. Odgovore
traiti u Knjizi ivota - Bibliji.
Uenik e:

- pronalaziti odgovore o smislu ivota,

- shvatiti da samo Biblija oveku daje pravu predstavu o sebi,
- shvatiti da uloga oveka jeste da ivi kao Boje dete,
- shvatiti da Bog gleda na oveka kroz lik Isusa Hrista,
- pronai osnovni cilj zemaljskog ivota: nagradu venog ivota u kraljevstvu nebeskom,
- shvatiti da nam Bog pomae da se snalazimo u ivotu.
6.
Posebni cilj:
- Izgraditi kod uenika svest o tom, da je prema Bibliji rad znaajna i korisna aktivnost.
Uenik e:
- saznati da Sveto pismo rad posmatra kao potrebnu i korisnu aktivnost,
- shvatiti da molitva doprinosi oseanju zadovoljstva u radu,
- spoznati da rad treba adekvatno nagraditi,
- shvatiti da Bog na rasipanje slobodnog vremena gleda kao na greh.
7.
Posebni ciljevi:
- Usmeravati shvatanje uenika da deo patnji pravednih podrazumeva se kao Bogom upravljani ispit
ovekove vere.
Uenik e:
- shvatiti da Bog kanjava ljude za javne i prikrivene, za svesne i nesvesne grehe,
- shvatiti da greh ugroava i skrauje ivot oveka i da prouzrokuje mnoge patnje na zemlji,
- spoznati da Bog ne eli na nestanak, ve nam daje veni ivot.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Na ovom uzrastu u odnosu na prolo, dogaa se jo jae distanciranje uenika od autoriteta odraslih. Zato
je i nuno da odrasli (roditelji, verouitelji i ostali) pristupaju sa uenicima kao partneri. Kvalitetnom
komunikacijom sa uenicima reavaju se njihova lina i druga pitanja sa puno razumevanja i strpljenja.
Uenici ovog uzrasta ne primaju nametnuta reenja, nego trae da i oni solidarno i odgovorno uestvuju u
reavanju i donoenju odluka o sebi.
U verskom vaspitanju ovog uzrasta treba uvaavati uenike sposobnosti formalne logike i apstrakcije i
probuenog interesa mladih za temeljna pitanja ivota kao to su postanak sveta, smisao ljudskog ivota i
postojanja. Njih ve sada zanimaju teoretska i praktina "filozofska" i "teoloka" pitanja koja se odnose na
njihov konkretni ivot. Pokazuju poseban interes i motivaciju za upoznavanje starozavetnih i novozavetnih
linosti i likova koji su se odlikovali herojskim vrlinama i delima i koji su ostvarili uspean ivot. Linost
Isusa Hrista njegove rei i delo su za njih prvorazredan identifikacioni model. Uenici trae objektivnu i
argumentovanu informaciju o svetu koji ih okruuje.

Aktivan i kreativan zajedniki rad uenika i verouitelja u nastavi veronauke pravi je put za postizanje
versko-vaspitnih ciljeva u ovom goditu.
Literatura za nastavu
Za ostvarivanje programa Slovake evangelike a.v. Crkve u osmom razredu treba koristiti sledeu
literaturu:
- Biblija - Stari i Novi Zavet
- Samuel Miiak, Jn Lacko a kol.: Viera a ivot, uebnica evanjelickho a.v. nboenstva pre 8. ronk
zkladnch kl.
- Jaroslav Kunir, Darina Kunirov: Viem komu som uveril, uebnica evanjelickho a.v. nboenstva pre
9. ronk zkladnch kl.

REFORMATSKA HRIANSKA CRKVA U SRBIJI

Cilj nastave verskog vaspitanja Reformatske hrianske crkve jeste vrednovanje verskih i socijalnih
datosti u hrianstvu i ljudskoj zajednici sa naglaskom na odgovornom stvaranju boljeg sveta. Mlade
vodimo onim stavovima i istinama koje nauava Katehizam katolike crkve.
Zadaci nastave verskog vaspitanja Reformatske hrianske crkve jesu: da misao vodilja verske
nastave jeste izgradnja kompletne i odgovorne osobe u odnosu prema sebi, prema vjerskim vrednotama,
prema drugim ljudima i konano da se osea pozvanim da te vrednote ne samo spoznaje i govori nego i
potvruje ivotom.

SADRAJI PROGRAMA

1.
2.
3.
4.
5.
6.

Tema
Opti uvod, osnovi gradiva
Opta - praktina pitanja iz
crkvenih delatnosti - ivota

Glavni citat

Podela

Svetenstvo
Staratelji - ekonom
Svetenik
Crkvena optina
I Sol. 5, 19-20 Startatelj - ekonom
Presbiteri
Reformatska Hrianska
Crkvena hierarhija
Mat. 6, 19
Crkva (Maara u Srbiji) I deo
Uprava- Crkvena vlast
Reformatska Hrianska
Sinod
Crkva (Maara u Srbiji) II
Mat. 6, 20
Crkveni sabor
deo
Eparhijska uprava
Crkvena eparhija

I Sol. 5, 21-22

7.

Obeleja Reformatske Crkve Otkr. 2, 10/b

8.
9.

Ponavljanje
Ponavljanje

10.

itije Apostola Pavla I deo

II Kor. 5, 10

11.

itije Apostola Pavla II deo

Ef. 5, 12

12.

Pavlove misionarske
puteestvije

Gal. 1, 3-4

Grb
Slogan

Aplikacija

Pevanje

Dunosnici crkvene
eparhije

Himna
344

Dunosnici crkvene
optine

Himna
152

Psalm
XXV
Boje jagnje sa
stegom
Hristos pobeuje

Biografski podaci
Pavlova
Preobraenje
prosvjedoenja
Uenja prosvjedoenja
vere (jevanelizacija)
Poslanice Pavlove
Mala Asija i Balkan
Stvaranje novih upa
Grka

Psalm
LXXVII

Himna
399
Psalm
XXXVI
Psalm
VI

Makedonija
Rim
13.
14.

Ponavljanje
Ponavljanje

Znaaj
Rezultati
Znaajniji reformatori
Reformatski pokret u
Znaaj
16.
Psalm 23, 1-6
Slavoniji i Baranji
Rezultati
Slovenija (Primo
Reformatski pokret meu
Psalm 27, 7 Trubar)
17.
junim Slovenima
Znaaj
Vreme crkvene renesanse
Karoli Gapar
18.
Rim. 10, 17
(Biblijski prevodi)
S. Molnar Albert
Znaaj
19.
Transilvanija i njegovi vladari Rim. 8, 28
Rezultati
Prognanstva
Muenitva, robovanja na
20.
II Kor. 4, 8-10
Ponienja
Galijama
21.
Ponavljanje
22.
Ponavljanje
Obnavljanje (Reformisanje)
Zaetnici
osavremenjavanje Boje
23.
I Sol. 5, 17
Glavni predstavnici
slube
reformacija
i propovedi
Biblijski asovi
Diakonati
24.
Oblici dodatnih bogosluenja Rim. 1, 16
Nedeljna kola
Diaspore
25.
Ponavljanje
26.
Ponavljanje
Mat. 28, 1827.
Misionarske delatnosti
20
Podela
28.
Svetske vere
II Kor. 13, 4
Osnovna uenja
Protestanti
29.
Hrianstvo
Isaije 41, 10
Neoprotestanti
Istono i zapadno
Podela
30.
Gal. 3, 26
hrianstvo
Osnovna uenja
Ponavljanje na kraju kolske
31-34.
godine
15.

Reformatski pokret u
Maarskoj

Himna
213

II Kor 4, 6-7

Himna
359
Psalm
LXV

40 propovednika

Himna
209
Himna
428
Himna
389

ECCLESIA SEMPER Himna

REFORMARI DEBET 362

Himna
393

Himna
280
Himna
411
Tolerancija i
Psalm
prihvatanje razliitosti CL
Himna
Put ka ekumenizam
476

Sledei
Prethodni

HRIANSKA ETIKA EVANGELIKE HRIANSKE CRKVE A.V.

Cilj nastave hrianske etike evangelike hrianske crkve a.v. je upoznavanje uenika sa znaenjem
rei "Bog je meu nama".
Zadatak nastave hrianske etike evangelistike hrianske crkve a.v. je sticanje znanja o Bogu i
priznanja Bogu.

SADRAJI PROGRAMA

1. as: Uzajamno upoznavanje.

Upoznavanje nastavnog plana.
Upoznavanje udbenika za osmi razred.
2. as: Isusovo detinjstvo
Cilj: Upoznati uenike sa Isusovim detinjstvom
3. as: Isus ui i lei - Izleenje nepokretnog.
Cilj: Vera tvojih prijatelja i tebi pomae.
4. as: Isus ui i lei - Izleenje kod Betesde.
Cilj: Da uenici razumeju da Bog uvek pomae.
5. as: Rekapitulacija
Cilj: Upoznajmo dobrotu i ljubav Isusa.
6. as: Isus nas ui kako da se molimo.
Cilj: Da uenici razumeju ta je sutina molitve i
njeno znaenje.
7. as: Primer sejaa.
Cilj: Boja re je seme, a nae srce neka bude
plodna zemlja.
8. as: Izgubljena ovca.
Cilj: Da uenici razumeju da Isus nalazi izgubljene.
9. as: Zli sluga
Cilj: Da uenici razumeju da Bogu moramo poloiti
raune.
10. as: Isus ugoava 5000 ljudi.
Cilj: Saznajmo da Isus Hrist od malog ume da stvori
mnogo.
11. as: Rekapitulacija.
Cilj: ta smo nauili?
12. as: Put ka Jerusalimu - Isus blagoslovljava
decu.
Cilj: Isusu su isto toliko bitna deca, koliko i odrasli.
13. as: Put ka Jerusalimu - Jalovo smokvino drvo
Cilj: Samo Bojom milou imamo jo vremena da se
iskupimo.
14. as: Put ka Jerusalimu - Berai groa.
Cilj: Bog daje ono to je za ivot potrebno.
15. as: Rekapitulacija
Cilj: ta smo nauili?
16. as: Put ka Jerusalimu - Bogat mladi.
Cilj: Nebesko blago vanije je od zemaljskog.
17. as: Put ka Jerusalimu - Uskrsnue Lazarevo
Cilj: Isus je pobedio smrt!
18. as: Put ka Jerusalimu - "Ja sam..." izreke.
Cilj: Upoznajmo ko je Isus.
19. as: Put ka Jerusalimu - Isus u Betaniji.
Cilj: Isusovo poslednje zaustavljanje pre Jerusalima.
20. as: Poslednja nedelja - Isusov ulazak u
Jerusalim.
Cilj: Blagoslovljen ko u Boje ime dolazi.
21. as: Poslednja nedelja - poslednja veera
Cilj: Hleb i vino je istinsko Isusovo telo i krv!
22. as: Poslednja nedelja - Hvatanje Isusa
Cilj: Razumeti kako je i zato Isus uhvaen bez
otpora.
23. as: Poslednja nedelja - Procesi protiv Isusa.

Pevanje - igra
Uvod
Porodino stablo uenika.
Isusovo poreklo.
Isus lei verom!
Zakon - milost - ljubav.

Molitva nas pribliava Gospodu.

Molitva - razgovor sa Bogom.
Seme - Boja re.
Seja - propovednici.
Zemlja - nae srce.
Isus - pastir.
Bog - Bog ljubavi.
Bog - Bog koji prata.
Pomaui nama, Isus daje primer kako da i jedni
drugima pomognemo.
Ponavljanje - igra - kviz
Deca - kao "prazan list" stupaju pred Boga.

Iskupljenje - rodno drvo.

Spasenje nam dolazi ne po uinku, ve po milosti

Bojoj.
Ponavljanje - igra - kviz
Ko je bogat, a ko siromaan?
Mk. 10, 25
Simbolika Lazarevog imena.
"Ja sam uskrsnue i ivot".
Stari Zavet - predstavljanje Boga.
Novi Zavet - uenje Isusovo.
Marija pomazuje Isusu noge.
Znaaj blagoslova.
Zemaljski kralj - nebeski kralj.
Greh - pokajanje - oprotaj greha.
Isus u vrtu.
Judin poljubac - izdaja.
Optuivanje.

Cilj: Isus sve podnosi.

24. as: Poslednja nedelja - Razapinjanje Isusa na
krst.
Cilj: Isus je umro za nae grehe!
25. as: Poslednja nedelja - Prazan grob.
Cilj: Isus je uskrsnuem pobedio smrt.
26. as: Uskrs - najvei crkveni praznik.
Cilj: Nada u uskrsnue.
27. as: Rekapitulacija
Utvrivanje gradiva.
28. as: Uskrs - narodni obiaji.
Razgovor na temu.

29. as: Misijska zapovest.

Cilj: upoznati uenike da svi imamo misijsku dunost.
30. as: Misijska zapovest - krtenje
Cilj: Razumeti sutinu krtenja
31. as: as ponavljanja
32. as: Kontrola nauenog gradiva
33. as: Svetinje u Evangelikoj Crkvi
Cilj: Da nauimo da prema Bibliji, postoje samo dve
svetinje: krtenje i priee.
34. as: Priee.
Cilj: Razumeti sutinu priea.

Muenje.
Put ka Golgoti.
Razapinjanje sa razbojnicima.
Isusova smrt.
Prazan grob - Isus ivi.
Apostolska Veroispovest - "uskrsnue mrtvih".

Uskrnji zec.
Uskrnja jaja.
Darivanje.
Polivanje.
Na misijski zadatak:
Svetinja - Boja re i znamenje
Ponavljanje - igra - kviz
Svetinje je Isus odredio.

Ispoved.
Luterova ispovedna molitva.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

"Blie Isusu Hristu"
Pedagoka metoda upotrebljena u udbeniku
1. Razgovor (Dijalog)
Dijalog izmeu verouitelja i uenika, ali i uzajamno, meu uenicima, neophodan je deo asa veronauke.
Omoguava da uenik moe relativno samostalno da doe do svoga miljenja, a takoe moe da postavlja
svoja pitanja.
2. Samostalan rad uz biblijski tekst
Tematika nastave se ostvaruje time to se koriste biblijski tekstovi, ponekad samo jedan stih iz Biblije. To je
dobra prilika da uenici naue i samostalno da upotrebljavaju biblijske tekstove.
3. Pomona sredstva
Pored teorije neizbeno je i korienje kratkih DVD filmova (ne duih od 10 minuta) sa odgovarajuom
tematikom, koji e pomoi boljem razumevanju gradiva.
4. Pevanje iz omladinske pesmarice
5. Upoznavanje sa planom nastave
Upoznavanje uenika sa planom nastave neophodan je deo utemeljivanja prave atmosfere meu
uenicima, ali i izmeu uenika i verouitelja.

VERONAUKA - JUDAIZAM
Cilj nastave jevrejske veronauke - judaizam jeste da uenici steknu osnovna znanja iz bogatog naslea
jevrejske biblijske knjievnosti, istorije, rabinske knjievnosti i etike, kao i da se upoznaju sa jevrejskim
praznicima, obiajima i simbolima.
Zadatak iz predmeta jevrejske veronauke za osmi razred osnovne kole je da se uenici upoznaju sa
jevrejskom istorijom Novog doba i XX veka.

SADRAJI PROGRAMA
Nastavne celine i jedinice:
1. NOVO DOBA: Jevrejska migracija i ekonomska delatnost evropskih Jevreja u XVII i XVIII veku, Procvat
prosveenosti, Jevrejstvo u zemljama islama, Borba za ravnopravnost i emancipaciju Jevreja u zemljama
zapadne i srednje Evrope, Stradanja ruskog jevrejstva, Asimilacija Jevreja u XIX veku, Demografske i
ekonomske promene u strukturi jevrejskog naroda krajem XIX i poetkom XX veka., Dravni antisemitizam
u Rusiji i istonoj Evropi do Februarske revolucije, Nacionalni pokret i poetak samostalne politike
delatnosti Jevreja, Jevrejsko sredite u Palestini do kraja Prvog svetskog rata.
2. DVADESETI VEK: Promene u politikom poloaju i drutvenoj strukturi jevrejskog naroda posle Prvog
svetskog rata, Stradanje ruskih Jevreja posle Oktobarske revolucije, Procvat jevrejskog sredita u SAD,
Cionistiki pokret i razvoj "nacionalnog ognjita" u Palestini, Dolazak nacionalista na vlast u Nemakoj i
genocid nad evropskim Jevrejima u godinama Drugog svetskog rata, Rat za nezavisnost i proglaenje
drave Izrael, Jevrejska dijaspora posle Drugog svetskog rata, Stvaranje drave Izrael.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Koristiti sledee knjige: Istorija jevrejskog naroda, grupa autora (Ginko, Beograd 1996), Kratka istorija
jevrejskog naroda, Simon Dubnov (Izdanje Saveza jevrejskih optina Jugoslavije).
Opte napomene
Istorijsko pamenje i istorijska perspektiva je od velikog znaaja za razumevanje identiteta i sudbine
jevrejskog naroda.

GRAANSKO VASPITANJE
(1 as nedeljno, 34 asa godinje)
Cilj i zadaci
Cilj
Cilj predmeta je da uenici steknu znanja, formiraju stavove, razviju vetine i usvoje vrednosti koje su
pretpostavka za uspean, odgovoran i angaovan ivot u demokratskom drutvu.
Zadaci:
- stvaranje raznovrsnih mogunosti da kroz razliite sadraje i oblike rada tokom nastave graanskog
vaspitanja svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave graanskog vaspitanja budu u punoj meri
realizovani;
- razumevanje koncepta univerzalnosti prava deteta;
- sticanje znanja o uzrocima razliitog stepena ostvarenosti prava deteta u savremenom svetu;

- podsticanje razvoja kritikog odnosa prema pojavama zloupotrebe prava deteta;

- upoznavanje sa neophodnim uslovima za ostvarivanje najboljeg interesa deteta;
- upoznavanje sa mestom, ulogom i znaajem meunarodnih organizacija koje se u svom radu bave
unapreivanjem poloaja dece;
- upoznavanje sa mestom, ulogom i znaajem institucija i organizacija koje se u svom radu bave
unapreivanjem poloaja dece u Srbiji;
- upoznavanje sa nacionalnim zakonodavnim okvirom iji je cilj zatita interesa dece;
- razumevanje mesta, uloge i odgovornosti drave, drutva, porodice i deteta u unapreivanju poloaja
dece u jednom drutvu;
- identifikovanje osobina, znanja i vetina kod dece koje su znaajne za njihovu aktivnu ulogu u
unapreivanju poloaja dece u drutvu;
- razumevanje uloge i znaaja medija u savremenom drutvu;
- unapreivanje vetina kritikog razmatranja informacija dobijenih preko razliitih medija;
- upoznavanje sa ulogom medija u kreiranju slike deteta u drutvu.

SADRAJI PROGRAMA
1. UVOD (2 asa)
Pogled unazad - podseanje na sadraje programa graanskog vaspitanja za 5, 6. i 7. razred (prava i
odgovornosti na nivou kole/lokalne zajednice i drutva; aktivno uee u ivotu kole/lokalne zajednice i
drutva). (1 as)
Predstavljanje ciljeva, zadataka, sadraja i metoda rada. (1 as)
2. DECA U SAVREMENOM SVETU (18 asova)
Poloaj dece u savremenom drutvu (5 asova)
Poloaj deteta u drutvu - mesto, uloga i odgovornost drave, drutva, porodice i deteta.
Univerzalnost ljudskih prava i prava deteta, povezanost deijih potreba sa pravima deteta.
inioci koji utiu na ostvarenost deijih prava - ekonomski razvoj, socijalni i politiki ambijent, tradicija,
kultura... Primeri zloupotrebe prava deteta - trgovina decom, deca vojnici, deja pornografija, zloupotreba
dejeg rada, deca beskunici, nasilje nad decom... Primeri koji pokazuju naine kojima se obezbeuju
uslovi za ostvarivanje najboljeg interesa dece - jednake mogunosti za sve (u obrazovanju, zdravstvenoj
zatiti...), zakonska regulativa koja zabranjuje telesno kanjavanje dece, uee dece u aktivnostima koje
su od znaaja za njih i drutvo...
Meunarodne organizacije koje se bave unapreivanjem poloaja dece i zatitom njihovih interesa (1 as)
Uloga i znaaj organizacija kao to su Unicef, Unesko, Meunarodni komitet Crvenog krsta, Save the
children
Poloaj dece u Srbiji (8 asova)
Analiza poloaja dece u Srbiji (primeri uspene zatite interesa dece i primeri iz kojih se vidi da zatita nije
ostvarena).

Institucionalni okvir - ustanove koje se bave unapreivanjem poloaja dece i zatitom njihovih interesa i
odgovarajua zakonska regulativa u oblastima: socijalne zatite, bezbednosti, obrazovanja, slobodnog
vremena, aktivnog uea, zapoljavanja, zatite ivotne sredine.
Nacionalne i lokalne organizacije koje se bave pitanjima dece i organizacije u kojima deca uzimaju uee
(Prijatelji dece Srbije, Centar za prava deteta, Naa Srbija, Crveni krst Srbije...).
Kompetencije dece znaajne za ukljuivanje u aktivnosti koje doprinose poboljanju poloaja dece u
drutvu (2 asa)
Osobine, znanja i vetine deteta koje su od znaaja za preuzimanje aktivne uloge u drutvu (osetljivost za
probleme drugih, dobra informisanost, otvorenost za nove ideje, timski rad, inicijativnost, samopouzdanje,
argumentovano iznoenje stavova....).
Aktivnosti za unapreivanje poloaja dece u Srbiji (2 asa)
Razmatranje predloga uenika o moguim aktivnostima drutva koje bi imale za cilj unapreenje poloaja
dece u Srbiji i upuivanje inicijativa i odabranih predloga odgovarajuim ustanovama.
3. MEDIJI U SAVREMENOM DRUTVU (11 asova)
Mediji u savremenom drutvu (2 asa)
Mesto, uloga i znaaj medija.
Razumevanje i tumaenje medijskih poruka (4 asa)
Mediji kao izvor informacija; zloupotreba informacija, izobilje informacija, selekcija informacija,
verodostojnost informacija.
Uticaj take gledita na objektivnost informacija.
Deca i mediji (5 asa)
Uloga medija u stvaranju slike o poloaju dece u jednom drutvu i naini na koji se ona prikazuju (deca kao
rtve, deca i obrazovanje, deca i slobodno vreme, deca sa posebnim potrebama...).
Uee dece u medijima - mogunosti i naini.
Analiza odabranog domaeg medija (TV, radio, internet, dnevne ili nedeljne novine...) sa ciljem da se utvrdi
kako se u njemu, koliko esto i na koji nain, prikazuju deca.
Razmatranje predloga uenika koji imaju za cilj sadrajnije, verodostojnije i u veem obimu predstavljanje
dece i njihovih problema u analiziranom mediju.
4. ZAVRNI DEO (3 asa)
ta nosim sa sobom (3 asa)
Razmena uenikih iskustava o aktivnostima realizovanim na asovima graanskog vaspitanja u toku
osmog razreda i celokupnog drugog ciklusa. Procena korisnosti i upotrebljivosti steenih znanja i vetina za
svakodnevni ivot.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program osmog razreda nastavlja razvojni pravac predmeta graansko vaspitanje u drugom ciklusu
osnovne kole sa fokusom na poloaj deteta u savremenom drutvu. Realizacijom programa ovog
predmeta u 5, 6. i 7. razredu uenicima je pruena mogunost da razumeju svoje mesto i ulogu u drutvu i

da se osnae u tome da aktivno uestvuju u drutvenom ivotu zajednica kojima pripadaju. Ta znanja i
iskustva se ovim programom proiruju, ime se stvaraju uslovi da uenici jo bolje razumeju problematiku u
vezi sa poloajem dece, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Sloeni zahtevi koji proizilaze iz
programa su primereni uenicima zavrnog razreda osnovne kole jer su oni u stanju da uspeno
analiziraju uzrono-posledine veze, prave poreenja, donose zakljuke i imaju kritiki odnos prema
pojavama u drutvu.
Za razumevanje programskih sadraja neophodno je poi od bazinih pojmova kao to su potrebe deteta i
prava deteta. Sa ovim pojmovima, kao i sa Konvencijom o pravima deteta uenici su se ve upoznali.
Meutim, potrebno je jo jednom ukazati na te sadraje jer Konvencija, gde se kao etiri osnovna principa
navode nediskriminacija, najbolji interesi deteta, pravo na ivot i razvoj i participacija, najbolje odraava cilj
koji se eli postii u drutvu kada je u pitanju poloaj deteta. Primeri uspene zatite interesa dece i primeri
zloupotrebe prava deteta u svetu i Srbiji pruaju mogunost da uenici steknu znanja o uzrocima razliitog
stepena ostvarenosti prava deteta, ali i da izgrauju kritiki odnos prema negativnim pojavama.
Prava deteta su prepoznate potrebe deteta, a najveu odgovornost i obavezu da se ta prava to doslednije
i svestranije ostvaruju ima drava koja je potpisala i ratifikovala Konvenciju. Drava sa svojim organima i
nadlenim slubama garantuje da e se ta prava i uivati. Zato je potrebno da uenici razumeju znaaj i
neophodnost institucionalnog okvira, odnosno da se upoznaju sa razliitim ustanovama (lokalnim,
nacionalnim i meunarodnim), i zakonskom regulativom koja je u vezi sa poloajem deteta u drutvu. Ova
tematika je izuzetno sloena i zato je vano pravilno odmeriti obim injenica i njihovu funkciju u nastavnom
procesu. Kako su zakoni i ostala dokumenta pisana jezikom koji je uenicima dalek i nerazumljiv, dovoljno
je da se uenici upoznaju sa njihovim postojanjem, oblau koju ureuju i razlozima za njihovo donoenje.
Srbija je poslednjih godina usvojila vie stratekih dokumenata, zakona i podzakona protiv zlostavljanja
dece, eksploatacije dece, trgovine ljudima i diskriminacije, kao i dokumenata o pravima dece s
invaliditetom. Usvojeni su i Posebni protokol o postupanju policijskih slubenika u zatiti maloletnih lica od
zlostavljanja i zanemarivanja, Posebni protokol za zatitu dece u ustanovama socijalne zatite od
zlostavljanja i zanemarivanja, Posebni protokol za zatitu dece i uenika od nasilja, zlostavljanja i
zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama. Ova dokumenta, a u pripremi nekih od njih uestvovala
su i deca sa svojim predlozima i primedbama, pokazuju da drava Srbija stvara uslove za unapreenje
poloaja dece i ostvarenje njihovih prava.
Institucionalni okvir, iako vaan, nije dovoljan da obezbedi dobar poloaj dece u jednom drutvu. Stoga
uenicima treba ukazati na znaaj koji ima tzv. socijalni ambijent kojim se stvaraju uslovi da ono to je
proklamovano na dravnom nivou bude i ostvareno, odnosno primenjeno. Za stvaranje podsticajnog
socijalnog ambijenta od izuzetne je vanosti da svi drutveni akteri (porodica, mediji, organizacije civilnog
drutva...) svojim delovanjem doprinose zatiti interesa deteta i unapreenju njegovog poloaja.
Kroz realizaciju programa uenici treba da stvore jasnu sliku o sopstvenom mestu i znaaju u aktivnostima
iji je cilj unapreivanje poloaja deteta u drutvu. Zato je neophodno da steknu potrebna znanja i vetine
koje e im omoguiti preuzimanje inicijative u razliitim aktivnostima. Blagovremenim upoznavanjem sa
pravima koja im pripadaju samim roenjem i koja im se garantuju Konvencijom, deca imaju vee anse da
se razvijaju u odgovorne osobe koje e znati da potuju i tua prava i da se bore za to doslednije
ostvarivanje svojih. U skladu sa tim, program predvia da uenici sami pripremaju predloge moguih
aktivnosti drutva kojima se moe unaprediti poloaj dece u Srbiji. Da ti ueniki predlozi ne bi ostali samo
u okviru odeljenja, mogu se proslediti odgovarajuim ustanovama, koristei tehnike i procedure sa kojima
su se uenici upoznali u 6. razredu.
Obraujui nastavne sadraje iz tematske celine koja se bavi medijima, uenici treba da shvate njihovu
ulogu u savremenom svetu, a posebno u kreiranju slike deteta u jednom drutvu i osetljivosti tog drutva za
potovanje deijih prava. Uenike treba upoznati sa injenicom da mediji imaju mo da se razliite teme i
problemi uine vidljivim i da se, zahvaljujui njihovom uticaju, pokrene reavanje tih problema. Za analizu
medija, koja je predviena programom, mogu se izabrati i nacionalni i lokalni mediji. Kako u Srbiji postoji
veliki broj lokalnih medija uenicima se moe ukazati na prednosti pri njihovoj analizi (lokalni mediji esto
pored optih sadraja obrauju i one iz lokalne zajednice, koji su uenicima blii i razumljiviji). Na osnovu
analize mogue je pripremiti predloge za sadrajnije i verodostojnije predstavljanje dece i njihovih
problema, koji se, zatim, mogu dostaviti tim medijima. Kroz takve aktivnosti uenici imaju priliku da jaaju
svoje vetine kritikog razmatranja informacija, to je potrebna vetina za ivot u svetu koga karakterie
izobilje informacija.

Naini i metode realizacije programa su isti oni koji su ve korieni u okviru ovog predmeta. Kroz izborni
predmet graansko vaspitanje i dalje se neguje i razvija proces saznavanja kroz aktivno uenje, odnosno
kroz punu participaciju uenika, uenje od drugih i zajedno sa drugima, kao i uenje za ivot uz korienje
iskustva uenika. U skladu sa razvojnim karakteristikama uenika osmog razreda sve ee se mogu
koristiti sloeniji naini rada kao to su diskusija, argumentovanje, debata, analiza sluaja i poreenje. Neki
od sadraja posebno su pogodni za rad u malim grupama ili parovima (npr. tematski sadraji o ustanovama
i zakonskoj regulativi u Srbiji u razliitim oblastima, analiza medija...).
Kao i pri realizaciji prethodnih programa ovog predmeta, nastavnik je izvor znanja, organizator i voditelj
uenikih aktivnosti, kao i osoba koja daje povratnu informaciju. Uenici osmog razreda su u velikoj meri
ovladali nainom rada koji podrazumeva lini angaman, saradnju i aktivnosti van uionice, tako da se
nastavlja uenje kroz partnerski odnos izmeu njih i nastavnika.
Tokom realizacije programa treba imati u vidu da se time zavrava obrazovanje iz graanskog vaspitanja u
osnovnoj koli. Razmena iskustava uenika i evaluacija nastave predmeta u celini sa stanovita ta su
nauili i kako procenjuju upotrebljivost steenih znanja i vetina za svakodnevni ivot, predvieni su za
realizaciju u zavrnom delu programa. Meutim, to nije dovoljno, ve je potrebno da se tokom svih asova
vri povezivanje i "umreavanje" kljunih pojmova graanskog vaspitanja kao to su prava, slobode,
odgovornosti, demokratija, potovanje itd. sa sadrajem koji se obrauje ovim programom. Cilj celokupnog
programa graanskog vaspitanja u osnovnoj koli je da se kod uenika postignu promene na nivou znanja,
vetina, stavova, vrednosti kao pretpostavke za celovit razvoj linosti i za uspean, odgovoran i angaovan
ivot u savremenom graanskom drutvu u duhu potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda.

STRANI JEZIK
etvrta godina uenja
(2 asa nedeljno, 68 asova godinje)
Cilj
Cilj nastave stranog jezika jeste da se osigura da svi uenici steknu bazinu jeziku pismenost i da
napreduju ka realizaciji odgovarajuih Standarda obrazovnih postignua, da se osposobe da reavaju
probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazloe svoje miljenje i diskutuju sa
drugima, razviju motivisanost za uenje i zainteresovanost za predmetne sadraje, kao i da ovladaju
komunikativnim vetinama i razviju sposobnosti i metode uenja stranog jezika.
Zadaci nastave stranog jezika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju su: razvijanje saznajnih i intelektualnih
sposobnosti uenika, njegovih humanistikih, moralnih i estetskih stavova, sticanje pozitivnog odnosa
prema drugim jezicima i kulturama, kao i prema sopstvenom jeziku i kulturnom nasleu, uz uvaavanje
razliitosti i navikavanje na otvorenost u komunikaciji, sticanje svesti i saznanja o funkcionisanju stranog i
maternjeg jezika. Tokom osnovnog obrazovanja i vaspitanja, uenik stie, usvaja i unapreuje osnovna
znanja iz stranog jezika koja e mu omoguiti da se u jednostavnoj usmenoj i pisanoj komunikaciji
sporazumeva sa ljudima iz drugih zemalja, usvoji norme verbalne i neverbalne komunikacije u skladu sa
specifinostima jezika koji ui, kao i da nastavi, na viem nivou obrazovanja i samostalno, uenje istog ili
drugih stranih jezika na razliite naine i u svim okolnostima koje ivot stvori.
Uenje drugog stranog jezika, oslanjajui se na iskustva i znanja steena uenjem prvog stranog jezika,
pospeuje sticanje viejezike i viekulturne kompetencije i razvijanje svesti o jezikom bogatstvu ueg i
ireg okruenja.
U procesu uenja nastavu stranih jezika uenik bogati sebe i upoznajui drugog, stie svest o znaaju
sopstvenog jezika i kulture u kontaktu sa drugim jezicima i kulturama. Uenik razvija radoznalost,
istraivaki duh i otvorenost prema komunikaciji sa govornicima drugih jezika. Pored toga, uenik uoava
znaaj linog zalaganja u procesu uenja stranog jezika.
Standardi
Razumevanje govora

Uenik razume jednostavnu usmenu poruku iskazanu savremenim jezikom, ne duu od 4 do 5 minuta; i to
na nivou globalnog razumevanja (osnovno obavetenje iz poruke), na nivou selektivnog razumevanja
(pronalaenje traene informacije). Razumevanje treba da se odnosi na razliite vrste usmenih poruka
(monolog, krai razgovor, kratka informacija).
Razumevanje pisanog teksta
Uenik ita sa razumevanjem krae pisane i ilustrovane tekstove u vezi sa poznatim temama, sadrajima i
komunikativnim funkcijama.
Usmeno izraavanje
U okviru programom predviene jezike grae, uenik je u stanju da iskae jednostavnu usmenu poruku,
ispria lini doivljaj, sadraj razgovora ili narativnog teksta, samostalno ili uz pomo nastavnika.
Pismeno izraavanje
U okviru programom predviene jezike grae, uenik pie poruke i kratke tekstove.
Interakcija
Uenik ostvaruje komunikaciju i razmenjuje sa sagovornicima kratke informacije u vezi sa poznatim
temama, sadrajima i komunikativnim funkcijama.
Znanja o jeziku
Prepoznaje osnovne principe jezika, odnosno gramatike i sociolingvistike kompetencije.
Operativni zadaci na nivou jezikih vetina
Razumevanje govora
Na kraju osmog razreda, uenik treba da:
- razume nastavnikov govor i njegova uputstva,
- razume krae usmene tekstove (do 15 reenica i ne due od 3 minuta) koje iskazuju govornici razliitih
standardnih varijeteta, na ve obraene i novouvedene teme u vezi sa svakodnevnim ivotom, bliim i
daljim uenikovim okruenjem i uzrasno specifinim interesovanjima,
- razume sadraj tekstova savremenih muzikih kompozicija iskazanih jednostavnim jezikim sredstvima,
- u zavisnosti od komunikativnog cilja uenik u tekstu prepoznaje i identifikuje:
a) njegov opti sadraj,
b) vane informacije (specifikovane i/ili nalogom zahtevane),
c) sutinu poruke i govornikovu nameru, kao i emocionalni kontekst.
Razumevanje pisanog teksta
Uenik treba da:
- razume opti smisao autentinih i adaptiranih tekstova duine do 150 rei (oglasi, krai izvetaji i vesti,
broure, prospekti, servisne informacije, krae reportae, intervjui, stripovi) iz domena ve obraenih i
novouvedenih tema u skladu sa uzrastom i interesovanjima (iz domena svakodnevnog ivota, blieg i
daljeg uenikovog okruenja, drutvenih pojava znaajnih za mlade),

- u zavisnosti od komunikativnog cilja uenik u tekstu prepoznaje i identifikuje:

a) njegov opti sadraj,
b) vane informacije (specifikovane i/ili nalogom zahtevane),
c) sutinu poruke i govornikovu nameru, kao i emocionalni kontekst.
Usmeno izraavanje
Uenik treba da:
- jednostavnim jezikim sredstvima (usvojenim reima, izrazima, reenicama) d osnovne informacije o
sebi, svojoj porodici, svom okruenju, koli i drugovima i ostalim uzrasno adekvatnim temama, kao i da kod
sagovornika raspita o slinim informacijama,
- uz nastavnikovu pomo i uz upotrebu usvojenih jezikih sredstava vodi kratak razgovor o poznatim, ve
obraivanim temama.
Pismeno izraavanje
Uenik treba da:
- zapisuje kratke beleke na osnovu nastavnikovog izlaganja,
- koristi kratke kontaktne forme: razglednice, elektronska pisma, kratka pisma sa sadrajem line prirode,
- koristi kratke pisane forme da ostvari komunikativnu situaciju molbe, zahvaljivanja, upita, prihvatanja i
odbijanja predloga (upotrebljavajui jednostavna i usvojena jezika sredstva),
- samostalno pie kratke sastave na poznate, uzrasno adekvatne i bliske teme, duine do 70 rei.
Medijacija
U situaciji kada posreduje izmeu osoba (vrnjaka i odraslih) koji ne mogu da se sporazumevaju, uenik
treba da:
- usmeno prenosi sutinu poruke sa maternjeg na ciljni jezik i obrnuto
- pismeno prenosi jednostavne poruke i objanjenja
- prepriava sadraj kraeg teksta, audio ili vizuelnog zapisa i krae interakcije
- zapoinje krai razgovor o poznatim temama, odrava kontinuitet i zavrava ga.
Interakcija
Uenik treba da:
- reaguje verbalno ili neverbalno na uputstva i postavljena pitanja u vezi sa konkretnom situacijom;
- postavlja pitanja i odgovara na njih;
- izraava dopadanje ili nedopadanje; nudi i prihvata ponudu, poziv ili izvinjenje;
- uestvuje u komunikaciji na asu i van njega (u paru, u grupi, itd.);
- trai razjanjenja kada neto ne razume;

- ostvaruje jednostavnu interakciju uz ponovno formulisanje iskaza i vri korekcije.

Znanja o jeziku
Uenik treba da:
- prepoznaje i koristi gramatike sadraje predviene nastavnim programom;
- potuje osnovna pravila smislenog povezivanja reenica u ire celine;
- uvia mogunosti pozitivnog transfera znanja i strategija steenih uenjem prvog stranog jezika;
- koristi jezik u skladu sa nivoom formalnosti komunikativne situacije (npr. forme utivosti);
- razume vezu izmeu sopstvenog zalaganja i postignua u jezikim aktivnostima;
- uoava slinosti i razlike izmeu maternjeg i stranih jezika koje ui;
- razume znaaj upotreba internacionalizama;
- primenjuje kompezacione strategije.
Teme i situacije po domenima upotrebe jezika
Privatno
- zajednike aktivnosti i
interesovanja u koli i van nje
- dnevne obaveze
- obaveze u kui, ureenje
prostora u kojem ivi (kupovina
ivotnih namirnica, podela
posla...)
- zdravstvena zatita

Javno

Obrazovno

- razvijanje pozitivnog odnosa

prema ivotnoj sredini i drugim ivim
biima (kuni ljubimci, nezbrinute
ivotinje)
- znamenitosti u kulturama zemalja
iji se jezik ui
- obroci (zdrava ishrana)
- stanovanje (blok, naselje, kua,
grad. selo)
- kupovina (obraanje i utive forme
obraanja)
- vremenske prilike
- izlasci (slobodno vreme)

- predmeti, raspored asova,

nedeljna optereenost
- slobodne aktivnosti (posete,
sportski dani, humanitarne akcije)

KOMUNIKATIVNE FUNKCIJE
1. Predstavljanje sebe i drugih
2. Pozdravljanje
3. Identifikacija i imenovanje osoba, objekata, delova tela, ivotinja, boja, brojeva, itd. (u vezi sa
temama)
4. Razumevanje i davanje jednostavnih uputstava i komandi
5. Postavljanje i odgovaranje na pitanja
6. Molbe i izrazi zahvalnosti
7. Primanje i upuivanje poziva za uee u igri/grupnoj aktivnosti
8. Izraavanje dopadanja/nedopadanja
9. Izraavanje fizikih senzacija i potreba
10. Imenovanje aktivnosti (u vezi sa temama)

11. Iskazivanje prostornih odnosa, relacija i veliina (idem, dolazim iz..., levo, desno, gore, dole...)
12. Davanje i traenje informacija o sebi i drugima
13. Traenje i davanje obavetenja
14. Opisivanje lica i predmeta
15. Izricanje zabrane i reagovanje na zabranu
16. Izraavanje pripadanja i posedovanja
17. Traenje i davanje obavetenja o vremenu na asovniku
18. Skretanje panje
19. Traenje miljenja i izraavanje slaganja/neslaganja
20. Iskazivanje izvinjenja i opravdanja

SADRAJI PROGRAMA
Svi gramatiki sadraji uvode se sa to manje gramatikih objanjenja osim ukoliko uenici na njima ne
insistiraju, a njihovo poznavanje se evaluira i ocenjuje na osnovu upotrebe u odgovarajuem
komunikativnom kontekstu, bez insistiranja na eksplicitnom poznavanju gramatikih pravila.
Napomena:
U osmom razredu nastavniku se preporuuje da vri este sistematizacije gramatikih sadraja, ije je
usvajanje i uenje bilo predvieno u prethodnim razredima. Obim novih sadraja koji se uvode u osmom
razredu, kao i stepen njihovog produbljivanja, zavisi, prvenstveno, od nivoa savladanosti prethodno
obraivanih gramatikih sadraja, ali i od kognitivnog stila uenika.
Engleski jezik
Uenici treba da razumeju i koriste:
1. Imenice - receptivno i produktivno
a) Brojive i nebrojive imenice: rain, water, season, year
b) Sloenice: make-up, tracksuit, sweatshirt
v) Mnoina imenica na -y, -f, -fe: body, bookshelf, wife
g) Nepravilna mnoina: feet, people, mice
d) Saksonski genitiv sa imenicom u mnoini (pravilna i nepravilna mnoina)
2. lan
a) neodreeni lan
- ispred rei: hundred, thousand, da oznai jedan
- ispred imena pripadnika naroda: a German
- posle izraza, posle kojih sledi zajednika imenica: There is a book on the table.
b) odreeni lan

- ispred prezimena da oznai celu porodicu: the Browns

- ispred muzikih instrumenata: the guitar
- ispred imenica koje oznaavaju neto jedinstveno: the earth, the moon
v) nulti lan
- uz prisvojne zamenice: my book, his house
- ispred imena mostova, trgova, eleznikih stanica, parkova, aerodoroma:
3. Zamenice
a) Povratne zamenice, grade se dodavanjem nastavka - self
b) Prisvojne zamenice:
4. Determinatori
few/a few koristimo ispred brojih imenica
little/a little koristimo ispred nebrojivih imenica
Razlika ovih rei sa lanom i bez lana je u sledeem sa a imaju pozitivno znaenje (malo, ali ipak
dovoljno), bez a imaju negativno znaenje (vrlo malo, nedovoljno)
5. Pridevi
- izraavanje nacionalne pripadnosti: British
- poreenje sa: as+positive+as: He is as tall as his brother.
6. Brojevi
Prosti brojevi do 10000. Redni brojevi do 100. godine
7. Glagoli
a) The Past Continuous Tense, potvrdni, upitni i odrini oblici, receptivni i produktivno, za izraavanje
radnje koja je trajala dui vremenski period u prolosti
b) Used to
v) The Future Tense
g) Prvi kondicional
d) Modali must /mustn't, have to, should /shouldn't, will/would, may /might
) Prepriavanje iskaznih reenica i pitanja u sadanjosti
8. Prilozi i priloke odredbe
a) za vreme: last year/week/month, ago, tomorrow, yesterday
b) za mesto i pravac kretanja: beside, by, upstains/downstairs, to

v) za nain: well
g) za uestalost: every day, often, once, twice, three times, sometimes, usually
Red priloga u reenici 1. nain, 2. mesto, 3. vreme (ako su zastupljeni):
They were working hard in the garden all day.
9. Predlozi - receptivno i produktivno (bez gramatikih objanjenja)
a) pozicija u prostoru: between, in front of
b) pravac kretanja: away, from, into
v) vreme: at 10, on the fourth of July, in March
g) doba dana, godinje doba: in spring, at noon
d) poreklo: from England
) sredstvo: with a pen, by bus
e) namena: for painting
10. Veznici i vezniki izrazi: then, before, after, during, later, in the end
11. Reenica
Red priloga u reenici 1. nain, 2. mesto, 3. vreme (ako su zastupljeni):
They were working hard in the garden all day.
Relativne klauze uz who, which, where
Italijanski jezik
1. Imenice
Vlastite imenice i zajednike, odgovarajui rod i broj sa determinativom: Maria, Giovanni, Belgrado, Roma,
Signor Rossi, Signora Rossi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l'Italia, la Serbia, il Tirreno,
l'Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo
studente, questa ragazza, quell'amico, quella casa, itd.
Sistemski prikaz morfolokih karakteristika.
2. lan
Oblici odreenog i neodreenog lana. Osnovna upotreba.
Slaganje odreenog i neodreenog lana sa imenicom ili pridevom.
lan spojen s predlozima di, a, da, in, su i con.
Odreeni lan ispred datuma: Oggi il 25 novembre. Ispred imena dana u nedelji abbiamo lezioni di lingua
italiana il lined e il giovedd.
Upotreba lana uz vlastita imena, geografske pojmove, imena gradova i drava, prezimena.

Partitivni lan kao supletivni oblik mnoine neodreenog lana (C' un libro: Ci sono dei libri).
Upotreba lana uz prisvojni pridev i imenice koje iskazuju blisko srodstvo (Mia sorella si chiama Ada.
Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).
Poloaj lana i predloga uz neodreeni pridev tutto.
Partitivni lan. Mangio delle mele. Izostavljanje u negaciji. Non mangio pane. Upotreba predloga di uz
izraze koji izraavaju odreenu koliinu. Prendo un bicchiere d'acqua minerale.
3. Zamenice
Line zamenice u slubi subjekta: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.
Naglaene line zamenice u slubi objekta: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.
Naglaene line zamenice u slubi direktnog objekta complemento oggetto: mi, ti, lo, la, La, ci, vi, li, le
Nenaglaene line zamenice u paru: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.
Prisvojne zamenice (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro). Pokazne zamenice (questo, quello).
Upitne zamenice chi? i che?/ che cosa?
Neodreene zamenice pridevi (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche, alcuni)
Relativne zamenice (che, cui, il quale/la quale)
4. Pridevi
Opisni pridevi, slaganje prideva i imenice u rodu i broju. Opisni pridevi buono i bello; neodreeni pridev
tutto. Posebne karakteristike prideva santo i grande
Komparacija prideva: Maria pi alta di Marta. Noi siamo pi veloci di voi. Maria e' la piu' alta della classe.
Apsolutni superlativ Maria bellisima.
Prisvojni pridevi: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Upotreba lana uz prisvojne prideve.
Pokazni pridevi: questo, quello.
Naziv boja, morfoloke osobenosti prideva viola, rosa, blu, arancione.
Glavni brojevi (preko 1000) i redni (do 20). Redni brojevi.
5. Predlozi
Prosti predlozi di, a, da, in, con, su, per, tra, fra i njihova osnovna upotreba.
Predlozi dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.
Upotreba predloga di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare.
Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni, in
(vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)
6. Glagoli
Sadanje vreme (Presente Indicativo)

Imperativ (Imperativo), zapovedni nain. Zapovedni nain, za sva lica: Fa' presto! Non tornare tardi! Non
andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore.
Povratni glagoli.
Upotreba glagola piacere.
Perfekt (Passato Prossimo) Pravilnih i nepravilnih glagola: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata
alla stazione. Perfekt modalnih glagola volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho
potuto leggere i titoli in italiano.
Kondicional prezenta (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore! Potresti prestarmi il tuo
libro di italiano?
Futur pravilnih i nepravilnih glagola. Noi tormeremo a casa alle cinque.
Imperfekat (Imperfetto): C'era una volta un re e viveva in un castello.
Pluskvamperfekat (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stayione quando il treno era gi partito.
Prezent konjunktiva (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di pi.
Prosti perfekat (Passato Remoto) tvorba i osnovna upotreba, samo receptivno: Marco entr e vide il
computer acceso. Ma nella stanza non c'era nessuno.
7. Prilozi
Potvrdni, odreni (s, no). Osnovni prilozi bene, male, molto, poco, troppo, meno, pi i priloki izrazi za
odreivanje vremena (prima, durante, dopo) i prostora. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto,
sopra, su, gi
Upitni prilozi: quando?, come?, perch? dove?
Graenje priloga od prideva pomou sufiksa mente
Rece
8. Reca ci (s prilokom vrednou), ne.
9. Veznici: e, o, ma, se.
10. Reenica:
Prosta i proirena reenica u potvrdnom i u odrinom obliku.
Upitna reenica:
- s konstrukcijom izjavne reenice potvrdnog oblika i upitnom intonacijom (Leggete? Scrivete bene?);
- s konstrukcijom izjavne reenice u odrinom obliku i upitnom intonacijom (Non leggete? Non Scrivete?).
Red rei u reenici.
Sloena reenica: upotreba veznika koji uvode zavisnu reenicu (vremensku, uzronu, relativnu, hipotetiki
period)
Hipotetiki period: Realna pogodbena reenica Se fa bel tempo vano un gita. Se far bel tempo andr un
gita.

Irealna pogodbena reenica, sa imperfektom u protazi i apodozi: Se faceva bel tempo, andavo un gita.
Nemaki jezik
1. Imenica, zamenica, lan
Upotreba imenica u kategorijama jednine i mnoine i svim padeima (nominativu, genitivu, dativu i
akuzativu).
Upotreba najfrekventnijih obrazaca za izvoenje imenica, upotreba najfrekvenijih imenikih sloenica
(Sommerferien, Briefkasten).
Upotreba neodreenog, odreenog, nultog, negacionog, upitnog, prisvojnog i pokaznog lana: Ich habe ein
Buch. Schau mal, das Buch da! Er trinkt gern Tee. Er trinkt keinen Tee. Welches Buch liest du? Gib mir
dein Buch. Gibt mir dieses Buch.
Receptivna upotreba najfrekventnijih neodreenih determinativa (manch-, viel-, einig-, all-).
Upotreba kontrahovanog lana: im Buch, am Strand, ans Meer.
Upotreba linih zamenica u nominativu, akuzativu i dativu.
Upotreba neodreenih zamenica man, jemand, etwas.
2. Pridevi, predlozi i partikule
Upotreba prideva u atributskoj funkciji (receptivno).
Upotreba komparativa i superlativa (ukljuujui i komparativske fraze: Dein Haus ist billiger als meine
Wohnung.)
Upotreba predloga za razliite vrste prostronih i vremenskih odnosa, upotreba predloga koji regiraju i dativ i
akuzativ (Wechselprpositionen): an, auf, in, hinter, ber, unter, vor, zwischen) za izraavanje mesta i
pravca vrenja radnje.
Upotreba osnovnih partikula (receptivno): Was machst du denn da? Das kann ich aber nicht.
3. Glagol
Upotreba prezenta, upotreba osnovnih glagola u preteritu - pomonih, modalnih i najfrekventnijih jakih
glagola, upotreba perfekta slabih glagola, kao i frekventnih glagola sa naglaenim i nenaglaenim
prefiksom. Graenje i upotreba futura.
Graenje konjunktiva za izraavanje elje i ljubaznog pitanja: Ich mchte nach Deutschland fahren. Ich
htte gern ein Kilo pfel.
Upotreba imperativa.
Upotreba povratnih glagola sa povratnom zamenicom u akuzativu i dativu: Ich wasche mich. Ich wasche
mir die Hnde.
Upotreba modalnih i osnovnih modalitetnih glagola: Ich habe zu packen. Ich hoffe, dich wiederzusehen.
Fraza i reenica
Upotreba genitivske posesivne fraze: das Haus meiner Eltern.

Upotreba osnovnih glagola, imenica, prideva sa predlonom dopunom: Interesse fr Sport, interessiert
daran, sich interessieren fr.
Reenini okvir. Razokvirenje u komunikativne svrhe (receptivno). Nezavisno sloene i zavisno sloene
reenice (dass, ob, w-..., weil, obwohl).
Ruski jezik
1) Izgovor grupa , , . Funkcija mekog znaka. Sistematizacija znanja o ruskom glasovnom sistemu,
pravilima itanja i pisanja.
2) Tipovi predikata bezlinih reenica: . . (receptivno)
3) Iskazivanje uzroka: , . (receptivno)
4) Iskazivanje namere: , . (receptivno)
5) Osnovni pojmovi o znaenju i upotrebi glagolskog vida i sistema vremena glagola -,
-, -.
6) Iskazivanje neodreenosti: - . - . -!
-! (receptivno i produktivno)
7) Iskazivanje osobine: . , .
. . . (receptivno i
produktivno)
8) Iskazivanje vremenskih odnosa: ...
(receptivno i produktivno)
9) Konstrukcije sa glagolima kretanja -, -:
. ...
Francuski jezik
Uenici treba da razumeju i koriste5:
1. Sredstva za naglaavanje reeninih delova - poziciono naglaavanje: Alors, cette chanson, elle vous
plat? Elles, on ne veut plus les voir!
2. Sredstva koja ukazuju na lice - line zamenice uz negativni imperativ: Ne me regarde pas! Ne lui ouvre
pas! Ne te fche pas!
3. Aktualizatore imenice:
a) Oblici mon, ton, son ispred imenica enskog roda koje poinju samoglasnikom ili nemim h: Mon cole,
ton amie, son hrone;
b) oblik cet ispred imenica mukog roda koje poinju samoglasnikom ili nemim h: cet ami, cet homme;
v) brojeve preko 1000.
4. Sredstva za iskazivanje vremenskih i prostornih odnosa:
- pendant, de ... , depuis, il y a..;
- prs de ..., loin de..., au milieu de... au sommet de..., au bord de... .

5. Glagolske oblike, naine i vremena:

- gerundiv: Je lis mon journal en mangeant; il a russi en travaillant jour et nuit;
- futur drugi indikativa: Tu sortiras quand tu auras fini tes devoirs;
- receptivno: oblike treeg lica jednine i mnoine prostog perfekta indikativa;
- slaganje vremena u indikativa, ukljuujui i oblike kondicionala.
6. Sredstva za iskazivanje argumenata i logikih odnosa:
- comme: Comme j'tais en retard, j'ai pris un taxi;
- parce que i puisque: Je voulais venir avec toi parce que tu me semblais triste; mais puisque tu ne veux
pas, je n'insiste pas;
- c'est pourquoi: Sa mre est tombe malade, c'est pourquoi elle n'a pas pu venir;
- pourtant: Ils taient trs fatigus: ils sont pourtant venus et ils ont dans toute la nuit!
- cause de / grce : Il s' est tromp cause de moi, je suis dsol; Elle a russi grce ses amis;
- pour: Je vous appelle pour rserver;
- pour que: Elle te le dit pour que tu fasses attention la prochaine fois;
- d'abord, ensuite, enfin: D'abord, je vous parlerai de ma famille; ensuite, je vous montrerai quelques
photos; enfin, je vous prsenterai mon frre qui est pompier.
_______________________
Napomena: Date kategorije, uglavnom preuzete iz semantikih gramatika koncipiranih za uenike
francuskog kao stranog jezika, namenjene su autorima udbenika i nastavnicima i nije potrebno da ih
uenici znaju; savetuje se, stoga, to manja upotreba lingvistikih termina u nastavnim materijalima i u
procesu nastave. Objanjenja treba davati u to jednostavnijoj, po mogunosti shematizovanoj formi.
5

panski jezik
1. Imenska grupa
Rod i broj imenica - sistemski prikaz morfolokih karakteristika.
Determinativi - sistemski prikaz.
Opisni pridevi - sistemski prikaz morfolokih karakteristika i osnovni principi sintaksike upotrebe.
Zamenice
Line zamenice - sistemski prikaz.
Relativne zamenice: que i quien.
Neodreene zamenice: esto, eso, aquello, lo.
Brojevi.
Brojevi preko 1.000. Upotreba osnovnih brojeva umesto rednih. (Abre el libro en la pgina 8. 24. de abril).

Predlozi: de, a, por, para, en con, u imenskoj grupi prema grai predvienoj programom za VIII razred.
2. Glagolska grupa
Glagoli
Glagolska vremena (futur, prezent, perfekat (pretrito perfecto simple, imperfecto, pretrito perfecto
compuesto), pluskvamperfekat) do tada usvojenih nepravilnih glagola.
Prezent subjunktiva pravilnih glagola i do tada usvojenih nepravilnih glagola.
Prezent 3. lica subjunktiva u funkciji imperativa.
Osnovne glagolske perifraze: ir a + infintivo, tener que + infinitivo, deber + infinitivo, deber de + infinitivo,
dejar de + infinitivo, estar + gerundio u do tada obraenim glagolskim vremenima.
Prilozi
Formiranje priloga pomou sufiksa - mente (iz osnovnog renika).
Prilozi za vreme: ahora, siempre, a menudo, con frecuencia, nunca, a veces, de vez en cuando, etc...
Prilozi za koliinu: mucho, poco, bastante, suficiente(mente).
Prilozi za nain: bien, mal, as, de tal manera, rpido, despacio, voluntariamente.
Prilozi za mesto i pravac kretanja: aqu, all, en la calle, en casa, en iglesia, a casa, a clase, etc.
Predlozi
Predlozi: de, a, en, por, para vezivanje glagola i dodataka. (Hablar por telfono. Este regalo es para ti.
Viajar en avin. Lo hago por ti. Lo hago para ti. Pienso en ti todos los das).
3. Sloene reenice
Sloene reenice: jukstaponirane (Estaba durmiendo, no escuch nada) i koordinirane (Pedro lee y Jorge
escucha la msica).
Direktan i indirektan govor sa indikativom.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Komunikativna nastava jezik smatra sredstvom komunikacije. Primena ovog pristupa u nastavi stranih
jezika zasniva se na nastojanjima da se dosledno sprovode i primenjuju sledei stavovi:
- ciljni jezik upotrebljava se u uionici u dobro osmiljenim kontekstima od interesa za za uenike, u
prijatnoj i oputenoj atmosferi; govor nastavnika prilagoen je uzrastu i znanjima uenika;
- nastavnik mora biti siguran da je shvaeno znaenje poruke ukljuujui njene kulturoloke i vaspitne
elemente kao i elemente koji vode to boljoj socijalizaciji uenika;
- bitno je znaenje jezike poruke;
- nastavnik i dalje uenicima skree panju i upuuje ih na znaaj gramatike preciznosti iskaza;
- znanja uenika mere se jasno odreenim relativnim kriterijumima tanosti i zato uzor nije izvorni
govornik;

- u cilju unapreivanja kvaliteta i kvantiteta jezikog materijala, nastava stranog jezika zasniva se i na
socijalnoj interakciji; rad u uionici i van nje sprovodi se putem grupnog ili individualnog reavanja
problema, potragom za informacijama iz razliitih izvora (internet, deiji asopisi, prospekti i audio materijal)
kao i reavanjem manje ili vie sloenih zadataka u realnim i virtuelnim uslovima sa jasno odreenim
kontekstom, postupkom i ciljem;
- nastavnik upuuje uenike u zakonitosti usmenog i pisanog koda i njihovog meusobnog odnosa.
Komunikativno-interaktivni pristup u nastavi stranih jezika ukljuuje i sledee:
- usvajanje jezikog sadraja ciljanim i osmiljenim uestvovanjem u drutvenom inu;
- poimanje nastavnog programa kao dinamine, zajedniki pripremljene i prilagoene liste zadataka i
aktivnosti;
- nastavnik je tu da omogui pristup i prihvatanje novih ideja;
- uenici se tretiraju kao odgovorni, kreativni, aktivni uesnici u drutvenom inu;
- udbenici postaju izvori aktivnosti i moraju biti praeni upotrebom autentinih materijala;
- uionica postaje prostor koji je mogue prilagoavati potrebama nastave iz dana u dan;
- rad na projektu kao zadatku koji ostvaruje korelaciju sa drugim predmetima i podstie uenike na
studiozni i istraivaki rad;
- za uvoenje novog leksikog materijala koriste se poznate gramatike strukture i obrnuto.
Tehnike (aktivnosti)
Tokom asa se preporuuje dinamino smenjivanje tehnika / aktivnosti koje ne bi trebalo da traju due od
15 minuta.
1. Sluanje i reagovanje na komande nastavnika ili sa trake (sluaj, pii, povei, odredi ali i aktivnosti u vezi
sa radom u uionici: crtaj, seci, boji, otvori/zatvori svesku, itd.).
2. Rad u parovima, malim i velikim grupama (mini-dijalozi, igra po ulogama, simulacije itd.)
3. Manualne aktivnosti (izrada panoa, prezentacija, zidnih novina, postera za uionicu ili roditelje i sl.)
4. Vebe sluanja (prema uputstvima nastavnika ili sa trake povezati pojmove u vebanki, dodati delove
slike, dopuniti informacije, selektovati tane i netane iskaze, utvrditi hronologiju i sl.)
5. Igre primerene uzrastu
6. Pevanje u grupi
7. Klasiranje i uporeivanje (po koliini, obliku, boji, godinjim dobima, volim/ne volim, komparacije...)
8. Reavanje "tekuih problema" u razredu, tj. dogovori i mini-projekti
9. Crtanje po diktatu, izrada slikovnog renika
10. "Prevoenje" iskaza u gest i gesta u iskaz
11. Povezivanje zvunog materijala sa ilustracijom i tekstom, povezivanje naslova sa tekstom ili pak
imenovanje naslova

12. Zajedniko pravljenje ilustrovanih i pisanih materijala (izvetaj/dnevnik sa putovanja, reklamni plakat,
program priredbe ili neke druge manifestacije)
13. Razumevanje pisanog jezika:
- uoavanje distinktivnih obeleja koja ukazuju na gramatike specifinosti (rod, broj, glagolsko vreme,
lice...)
a. prepoznavanje veze izmeu grupa slova i glasova
b. odgovaranje na jednostavna pitanja u vezi sa tekstom, tano/netano, viestruki izbor
c. izvravanje proitanih uputstava i naredbi
14. Uvoenje deije knjievnosti i transponovanje u druge medije: igru, pesmu, dramski izraz, likovni izraz.
15. Pismeno izraavanje:
- povezivanje glasova i grupe slova
- zamenjivanje rei crteom ili slikom
- pronalaenje nedostajue rei (upotpunjavanje niza, pronalaenje "uljeza", osmosmerke, ukrtene rei, i
slino)
- povezivanje kraeg teksta i reenica sa slikama/ilustracijama
- popunjavanje formulara (prijava za kurs, pretplatu na deiji asopis ili sl, nalepnice za kofer)
- pisanje estitki i razglednica
- pisanje kraih tekstova
Elementi koji se ocenjuju ne bi trebalo da se razlikuju od uobiajenih aktivnosti na asu. Isto tako,
ocenjivanje treba shvatiti kao sastavni deo procesa nastave i uenja, a ne kao izolovanu aktivnost koja
podie nivo stresa kod uenika. Ocenjivanjem i evaluacijom treba da se obezbedi napredovanje uenika u
skladu sa operativnim zadacima i kvalitet i efikasnost nastave. Ocenjivanje se sprovodi tako da teite
bude na proveri postignua i savladanosti radi jaanja motivacije, a ne na uinjenim grekama. Elementi za
proveru i ocenjivanje:
- razumevanje govora,
- razumevanje kraeg pisanog teksta,
- usmeno izraavanje,
- pismeno izraavanje,
- usvojenost leksikih i sintaksikih sadraja,
- usvojenost gramatikih struktura,
- pravopis,
- zalaganje uenika na asu
- izrada domaih zadataka i projekata (pojedinanih, u paru i grupi).

Naini provere i utvrivanja usvojenog znanja moraju biti poznati uenicima, odnosno u skladu sa
tehnikama, tipologijom vebi i vrstama aktivnosti koje se primenjuju na redovnim asovima.
Predviena su dva pismena zadatka, po jedan u svakom polugoditu.
Gramatiki sadraji u osmom razredu
U prethodnim razredima osnovne kole uenici su usvajali strani jezik. Uenje je na tom uzrastu bilo
preteno intuitivno: odgovarajuim nastavnim aktivnostima uenici su dovoeni u situaciju da sluaju strani
jezik u okviru odreenih, njima bliskih i razumljivih situacija, a zatim da nauene iskaze kombinuju da bi se
usmeno i pismeno izrazili u slinim kontekstima.
U petom razredu uenici su poeli da uoavaju prva jezika pravila koja su im olakavala poetno
opismenjavanje na stranom jeziku.
Od petog razreda, paralelno sa usvajanjem, poinje i uenje stranog jezika; re je o svesnom procesu koji
posmatranjem relevantnih jezikih (i nejezikih) fenomena i razmiljanjem o njima omoguuje uoavanje
odreenih zakonitosti i njihovu konceptualizaciju.
Gramatiki sadraji predvieni u prethodnim razredima dati su, dakle, sa dvostrukim ciljem: da bi uenici
mogli da unaprede svoju komunikativnu kompetenciju, ali i da bi stekli osnovna znanja o jeziku kao
sloenom sistemu. Savladavanje gramatikih sadraja, stoga, nije samo sebi cilj, te se autorima udbenika
i nastavnicima predlae da:
1. ohrabruju uenike da posmatranjem sami pokuavaju da otkriju gramatika pravila;
2. otkrivena gramatika pravila prikau na shematizovan nain;
3. u primerima i vebanjima koriste to je mogue vie poznatu leksiku;
4. primere i vebanja kontekstualizuju;
5. dodatna objanjenja - samo najneophodnija - zasnuju na analizi najeih gramatikih greaka svojih
uenika;
6. ukazuju uenicima na nerazumevanje ili nesporazum kao mogue posledice gramatike nepreciznosti /
netanosti.
Budui da se na ovom uzrastu gramatika znanja proiruju (sposobnost uenika da razumeju strani jezik i
da se izraze njime umnogome prevazilazi njihova eksplicitna gramatika znanja), njihovo vrednovanje
trebalo bi predvideti, pre svega, u okviru formativne evaluacije, to jest davanjem kratkih usmenih / pismenih
vebi kojima se proverava sposobnost uenika da primene odreeno otkriveno gramatiko pravilo; ispravak
je za uenike prilika da ga bolje razumeju i zapamte. U sumativnoj evaluaciji (na kraju polugodita i kolske
godine), to jest u pismenim zadacima i prilikom provere sposobnosti usmenog izraavanja, ne bi trebalo
davati gramatika vebanja, ve bi gramatiku tanost nastavnik trebalo da vrednuje kao jedan od vie
elemenata kojim se ocenjuju razliite receptivne i produktivne jezike vetine. Elementi i skala vrednovanja,
usaglaeni na nivou kole, trebalo bi da budu poznati i jasni uenicima.

FIZIKO VASPITANJE - IZABRANI SPORT

(1 as nedeljno, 34 asa godinje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave izbornog predmeta fiziko vaspitanje - izabrani sport jeste da uenici zadovolje svoja
interesovanja i potrebe za sticanjem znanja, sposobnosti za bavljenje sportom kao integralnim delom
fizike kulture i nastojanje da steena znanja primenjuju u ivotu (stvaranje trajne navike za bavljenje
sportom i ueem na takmienjima).

Opti operativni zadaci:

Opti operativni zadaci se ne razlikuju od osnovnih optih zadatka fizikog vaspitanja:
- razvoj i odravanje motorikih sposobnosti uenika;
- uenje i usavravanje motorikih formi izabranog sporta;
- sticanje teorijskih znanja u izabranom sportu;
- poznavanje pravila takmienja u izabranom sportu;
- formiranje navika za bavljenje izabranim sportom;
- socijalizacija uenika kroz izabrani sport i negovanje etikih vrednosti prema uesnicima u takmienja;
- otkrivanje darovitih i talentovanih uenika za odreeni sport i njihovo podsticanje da se bave sportom.
Posebni operativni zadaci:
- razvoj i odravanje specifinih motorikih sposobnosti (koje su naroito znaajne za uspeno bavljenje
izabranim sportom);
- uenje i usavravanje osnovnih i sloenih elemenata tehnike izabranog sporta;
- pruanje neophodnih znanja iz izabranog sporta (principi tehnike, nain vebanja-treniranja, sticanje
osnovnih i produbljenih taktikih znanja, pravila takmienja u sportu itd.) i njihova primena u praksi;
- uenje i usavravanje osnovne taktike izabranog sprta i njena primene u praksi;
- obavezna realizacija takmienja na odeljenjskom i razrednom nivou;
- zadovoljavanje socijalnih potreba za potvrivanjem i grupnim poistoveenjem i dr.;
- stvaranje objektivnih predstava uenika o sopstvenim mogunostima za uee u izabranom sportu;
- podsticanje stvaralatva uenika u sportu (u domenu tehnike, taktike i takmienja).
ORGANIZACIONI OBLICI RADA
Osnovni organizacioni oblik rada je nastavni as.

SADRAJI PROGRAMA
Programski sadraji fizikog vaspitanja-izabranog sporta ini sledea struktura:
- razvijanje motorikih spoosbnosti uenika;
- sportsko-tehniko obrazovanje uenika (obuavanje i usavravanje tehnike);
- individualna i kolektivna taktika izabranog sporta;
- teorijsko obrazovanje;
- pravila izabranog sporta;
- organizovanje unutar odeljenskih i meuodeljenskih takmienja.

TEORIJSKO OBRAZOVANJE
Teorijsko obrazovanje:
- upoznavanje uenika vrednostima izabranog sporta;
- upoznavanje uenika sa osnovnim principima vebanja u skladu sa njegovim uzrastom;
- upoznavanje uenika sa tetnim posledicama nepravilnog vebanja i predoziranja u izabranom sportu;
- upoznavanje uenika sa etikim vrednostima i slabostima sporta;
- upoznavanje uenika sa estetskim vrednostima sporta.
Minimalni obrazovni zahtevi:
Predmetni nastavnici utvruju minimalne obrazovne zahteve, u skladu sa usvojenim programom za svaki
izabrani sport. Pod tim se podrazumeva:
- savladanost osnovne tehnike i njena primena;
- poznavanje i primena elementarne taktike;
- poznavanje i primena pravila;
- angaovanost i uee uenika na takmienjima u izabranom sportu.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nastava fiziko vaspitanje - izabrani sport obavezan je izborni predmet i realizuje se u okviru redovne
nastave sa jednim asom nedeljno koji se unosi u raspored asova kole. asovi se upisuju prema
redovnom rasporedu asova u rubriku dnevnika pod nazivom fiziko vaspitanje - izabrani sport (npr.
atletika) i posebno se numeriu.
Svaki uenik je obavezan da se opredeli za jedan sport koje mu se ponudi poetkom kolske godine, a jo
bolje na kraju prethodnog razreda.
kola uenicima treba da ponudi takav izbor da njime budu ponueni najmanje dva individualna i dva
kolektivna sporta. Ukoliko kola ima optimalne uslove za rad, uenicima se moe ponuditi i vie sportova.
Prihvataju se oni sportovi za koje se opredelilo najvie uenika u jednom odeljenju (celo odeljenje realizuje
program izabranog sporta cele kolske godine). Izbor sporta vri se na nivou odeljenja.
Predlog za izabrani sport daje aktiv nastavnika fizikog vaspitanja, u skladu sa uslovima rada kole.
Predlog mora biti realan. Predlau se sportovi za koje postoje adekvatni uslovi.
Uenici jednog odeljenja u osmom razredu mogu izabrati isti sport koji su upranjavali u prethodnim
razredima (V, VI, VII) ili mogu izabrati novi sport koji do tada nisu upranjavali.
I OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROGRAMA
Osnovne karakteristike programu su:
- izbornost;
- da slue potrebama uenika;
- omoguavanje nastavnicima ne samo da planiraju ve i da programiraju rad u nastavi u skladu sa
sopstvenim znanjima, iskustvima;

- program u velikoj meri omoguava kreativnost nastavnika;

- program je u funkciji celokupne nastave fizikog vaspitanja uenika.
Predlog sportova koji se ponude uenicima kao izbor.
1. U prvom redu, sportovi koji se u odreenom obimu obrauju kroz nastavu fizikog vaspitanja:
- atletika;
- gimnastika;
- ritmika gimnastika:
- rukomet;
- koarka;
- odbojka;
- mali fudbal;
- ples.
2. Sportovi koji se nalaze u programima takmienja "Saveza za kolski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije":
- atletika;
- streljatvo;
- plivanje;
- odbojka;
- koarka;
- rukomet;
- mali fudbal;
- stoni tenis;
- gimnastika.
3. Sportovi za koje je zainteresovana lokalna sredina, odnosno lokalna samouprava.
4. Sportovi za koje postoje odgovarajui prirodni i materijalni resursi:
- skijanje;
- veslanje.
5. Sportovi sa kojima su se uenici upoznali kroz kursne oblike rada.
Didaktiko-metodiko uputstvo za realizaciju asova izabrane sportske grane (izbornog sporta)

- asove izabrane sportske grane potrebno je sa metodikog stanovita u to veoj meri prilagoditi modelu
asa fizikog vaspitanja.
- U skladu sa motorikim formama koje karakteriu izabrani sport i koje se primenjuju u osnovnoj fazi asa,
neophodno je birati vebanja, kako za uvodno-pripremnu tako i zavrnu fazu asa.
- Teite rada u svim izabranim sportovima da je na tehnici i njenoj primeni u situacionim uslovima.
- Kod individualnih sportova insistirati na primeni kretanja u takmiarskim uslovima. Nastojati da se tri ili
pliva to bre, skae to vie ili baca to dalje, postie to vie krugova itd.
- Kod kolektivnih sportova (sportskih igara) forsirati uvebavanje tehnike i taktike najvie kroz igru i
situacione uslove pribline uslovima igre.
- Na svakom asu u odreenim vremenskim intervalima sprovoditi takmienje izmeu ekipa.
- U radu na ovim asovima neophodno je praviti timove-ekipe prema sposobnostima.
- Na asovima izabranog sporta obavezno je primenjivati diferencirane oblike rada u skladu sa znanjima i
sposobnostima uenika. Ovakav pristup je obavezan uvaavajui strukturu uenika koji su se opredelili za
odreeni sport (ima onih koji su se tim sportom ve bavili ili se njime bave i uenika poetnika).
- Sadraje rada na asovima programiraju nastavnici zadueni za realizaciju predmeta fiziko vaspitanje izabrani sport u skladu sa znanjima o sportskoj grani i sagledavanjem sposobnosti i znanja uenika.
- Programirani sadraji planiraju se kao i svi ostali asovi nastave fizikog vaspitanja.
- Ocenjivanje uenika je u skladu sa obimom i kvalitetom onog nauenog sadraja koji je za uenike
odreen (program za poetnike i program za naprednije).
- Realizacijom asova fizikog vaspitanja - izabrani sport pratiti i zapaati uenike koji su posebno
talentovani za sport i upuivati ih da se njime bave i izvan kole u klubovima i sportskim kolama ako to
ele ili imaju interesovanja.
- Tokom rada sa uenicima uoavati one ije se interesovanje za odreeni sport ne poklapa sa njihovim
mogunostima i istim na kraju kolske godine savetovati za koji sport da se opredele u narednoj kolskoj
godini.
II ORGANIZACIJA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Sadraji nastave fiziko vaspitanje - izabrani sport mogu se realizovati u objektima kole, na odgovarajuim
vebalitima - objektima van kole, pod uslovom da se nalaze u blizini kole ili da je za uenike
organizovan namenski prevoz (sportska hala, bazen, otvoreni tereni, klizalite, skijalite itd.).
asovi se mogu organizovati u istoj smeni u okviru rasporeda asova sa drugim predmetima ili u suprotnoj
smeni, ako za tim postoji potreba i adekvatni uslovi.
III PLANIRANJE VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Planiranje obrazovno-vaspitnog rada sprovode nastavnici u skladu sa osnovnim principima planiranja
nastave fizikog vaspitanja. Godinji plan rada je obavezni oblik nastavnog planiranja iz koga proistiu
meseni i nedeljni planovi rada.
Shodno uobiajenoj praksi, nastavnici obavezno izrauju i pripremu za pojedinaan as. Priprema za as
bazira se na prihvaenoj etvorodelnoj strukturi asa primerenog potrebama nastave fizikog vaspitanja.
IV PRAENJE I OCENJIVANJE

Praenje i vrednovanje postignua uenika

Praenje napretka uenika obavlja se sukcesivno tokom cele kolske godine, a na osnovu jedinstvene
metodologije koja predvia sledee tematske celine. U osmom razredu ocenjivanje se vri brojano, na
osnovu ostvarivanja operativnih zadataka i minimalnih obrazovnih zahteva:
- stanje motorikih sposobnosti;
- usvojene zdravstveno-higijenske navike;
- dostignuti nivo savladanosti motornih znanja, umenja i navika u skladu sa individualnim mogunostima;
- odnos prema radu.
1. Praenje i vrednovanje motorikih sposobnosti vri se na osnovu savladanosti programskog sadraja
kojim se podstie razvoj onih fizikih sposobnosti za koje je ovaj uzrast kritian period zbog njihove
transformacije pod uticajem fizikih aktivnosti - koordinacija, gipkost, ravnotea, brzina, snaga i izdrljivost.
2. Usvojenost zdravstveno-higijenskih navika prati se na osnovu utvrivanja nivoa pravilnog dranja tela i
odravanja line i kolektivne higijene, a, takoe, i na osnovu usvojenosti i primene znanja iz oblasti
zdravlja.
3. Stepen savladanosti motornih znanja i umenja sprovodi se na osnovu minimalnih programskih zahteva,
koji je utvren na kraju navoenja programskih sadraja.
4. Odnos prema radu vrednuje se na osnovu redovnog i aktivnog uestvovanja u nastavnom procesu,
takmienjima i vankolskim aktivnostima.
Ocenjivanje uenika u okviru praenja i vrednovanja nastavnog procesa, vri se na osnovu pravilnika o
ocenjivanju uenika osnovne kole i na osnovu savremenih didaktiko metodikih znanja.
Pedagoka dokumentacija i didaktiki materijal
Obavezna pedagoka dokumentacija je:
Dnevnik rada, struktura i sadraj utvruje se na republikom nivou i odobrava ga ministar, a nastavniku se
ostavlja mogunost da ga dopuni onim materijalom za koje ima jo potrebe.
Planovi rada: godinji, po razredima i ciklusima, plan strunog aktiva, plan vanasovnih i vankolskih
aktivnosti i praenje njihove realizacije.
Pisane pripreme nastavnik sainjava za pojedine nastavne teme koje sadre: vremensku artikulaciju
ostvarivanja nastavne teme (ukupan i redni broj asova, vreme realizacije), konzistentnu didaktiku
strukturu asova (oblike rada, metodike postupke obuavanja i uvebavanja).
Radni karton: ima svaki uenik sa programom sadraja koji se veba, a koji sainjava uitelj ili predmetni
nastavnik i koji je prilagoen konkretnim uslovima rada.
Formulari za obradu podataka za: stanje fizikih sposobnosti, realizaciju programskih sadraja u asovnoj i
vanasovnoj organizaciji rada.
Oigledna sredstva: crtei, konturogrami, video-trake aranirane, tablice orijentacionih vrednosti motorikih
sposobnosti, raznovrsna obeleavanja radnih mesta i drugi pisani materijali koji upuuju uenike na lake
razumevanje i ostvarivanje radnih ciljeva i zadataka.

V. IZBORNI NASTAVNI PREDMETI

SVAKODNEVNI IVOT U PROLOSTI

(1 as nedeljno, 34 asa godinje)

Cilj i zadaci
Cilj izuavanja predmeta svakodnevni ivot u prolosti jeste proirivanje znanja iz oblasti opte kulture i
osposobljavanje uenika da, upoznavanjem s nainom ivota ljudi u prolosti, bolje razumeju svet i vreme u
kome ive i razviju svest o kontinuitetu i raznovrsnosti istorijskih pojava i procesa. Uenici bi trebalo da se
upoznaju sa specifinostima dinamike drutvenih i kulturnih promena i da naue kako da sagledaju sebe u
odnosu prema "drugom" kako bi sopstveni identitet potpunije i celovitije integrisali u iri kontekst razuene i
sloene sadanjosti.
Zadaci predmeta su da uenici, posredstvom nastave, koja je usmerena upoznavanju razliitih elemenata
svakodnevnog ivota, kao to su odnosi u porodici, ishrana, obrazovanje, igre, zabava, stanovanje,
odevanje i drugo, uoe njihovu uslovljenost istorijskim dogaajima i procesima. Koncepcija nastave ovog
izbornog predmeta naglasak stavlja na upoznavanje s osnovnim elementima svakodnevnog ivota u
prolosti Srbije, Evrope i sveta, s namerom da se uoe njihovi zajedniki imenitelji i prepoznaju razliitosti
koje postoje u datom istorijskom kontekstu, kao i u odnosu na savremeno doba u kojem uenik ivi.
Podsticanjem radoznalosti, kreativnosti i istraivakog duha u prouavanju ovog predmeta, uenici treba da
ovladaju elementarnim znanjima o prikupljanju istorijske grae i da razviju kritiki odnos prema toj grai i
drugim ostacima prolih vremena.
Operativni zadaci
Uenici treba da:
- razumeju znaaj prouavanja svakodnevnog ivota u prolosti
- usvoje i proire znanja o razlikama izmeu svakodnevnog ivota danas i u prolosti
- steknu znanja o svakodnevnom ivotu u Evropi i svetu od kraja XIX do kraja XX veka
- steknu znanja o svakodnevnom ivotu kod Srba od kraja XIX do kraja XX veka
- usvoje i proire znanja o ulozi fotografije, filma, radija i televizije u svakodnevnom ivotu ljudi nekad i sad
- razvijaju istraivaku radoznalost
- razvijaju sposobnost povezivanja znanja iz razliitih oblasti.

SADRAJI PROGRAMA
UVOD
Pojam svakodnevnog ivota (uoavanje razlike izmeu politike istorije, drutvene istorije i istorije
svakodnevnog ivota i ukazivanje na osnovne tematske oblasti istraivanja - ishrana, stanovanje, odevanje,
obrazovanje, odnosi u porodici i lokalnoj zajednici, leenje, religioznost i verovanja obinih ljudi, zabava,
takmiarske igre i dr.).
Znaaj prouavanja svakodnevnog ivotau prolosti (prolost ne pripada samo vladarima, vojskovoama i
dravnicima, ve i obinim ljudima - enama, mukarcima i deci, iji ivot moemo upoznati jedino
istraivanjem njihove svakodnevice).
FOTOGRAFIJA, FILM, RADIO I TELEVIZIJA NEKAD I SAD
Fenomen fotografije, filma, radija i televizije (kao tehnika dostignua, nain umetnikog izraavanja,
sredstva masovne komunikacije, saznavanja i obrazovanja, i kao izuzetan istorijski izvor).

Fotografija, film, radio i televizija u sadanjosti (kao pratioci svih vidova ivota savremenog oveka - njihova
drutvena funkcija, upotreba i zloupotreba; fotografija, film, radio i televizija u trinoj utakmici, ekonomskoj
i politikoj propagandi).
Fotografija, film, radio i televizija u prolosti (razvoj - optika soiva, dagerotipija, mokra ploa, foto-aparat,
filmska traka, pokretne slike, bioskop, radio talasi, katodna cev, ekran...; fenomen "tromosti oka", prva
filmska projekcija 1895 - braa Limijer, filmski urnali - film kao izvor informacija o dogaajima; "fabrika
snova" u Holivudu - film kao masovna zabava i industrija, "zvezde" nemog filma - arli aplin, Baster Kiton,
Rudolf Valentino, Glorija Svanson, Lilijen Gi...; poetak ere zvunog filma - Dez peva iz 1927. sa Al
Dolsonom u naslovnoj ulozi, pojava animiranih filmova - Volt Dizni i njegovi junaci; pojava kolor filmova;
filmski trikovi, festivali i nagrade - Zlatna palma, Zlatni lav, Zlatni medved, Oskar...; osnivanje radio-stanica,
pojava televizije 1925. godine i uvoenje prvih redovnih televizijskih programa 1935/36; prevlast televizije
nad drugim medijima u drugoj polovini XX veka; primeri politike zloupotrebe fotografije, filma, radija i
televizije u XX veku; najznaajniji reditelji - Dejvid Vork Grifit, Sergej Ejzentajn, Luis Bunjuel, arli aplin,
Don Ford, Alfred Hikok, Federiko Felini, Don Hjuston, Orson Vels, Fransoa Trifo...).
Fotografija, film, radio i televizija u Srbiji nekad i sad (delatnost dvorskog fotografa Anastasa Jovanovia,
porodini foto-albumi, prva filmska projekcija u Srbiji 1896, prvi srpski filmovi - Krunisanje kralja Petra I iz
1904. i prvi igrani film ivot i dela besmrtnog voda Karaora iz 1911. godine; bioskopi brae Savi i
Svetozara Botoria u Beogradu, najznaajniji i najgledaniji filmovi, znaajni filmski glumci - Ilija Stanojevi,
Dobrica Milutinovi, Ljubinka Bobi i drugi; poetak rada prve radio-stanice - Radio Beograda 1929, javna
demonstracija televizije na sajmu u Beogradu 1939, tajno praenje programa Radio Londona za vreme
okupacije, osnivanje Televizije Beograd 1958, zajedniko gledanje TV programa, postojanje samo jednog
televizijskog programa, kuni radio i TV aparati kao statusni simboli; meunarodno priznati srpski reditelji Aleksandar Petrovi, ivojin Pavlovi, Duan Makavejev, Emir Kusturica, Slobodan ijan, Goran Markovi,
Sran Karanovi, Goran Paskaljevi, Sran Dragojevi...).
SVAKODNEVNI IVOT OD KRAJA XIX DO KRAJA XX VEKA
Svakodnevni ivot u Evropi i svetu od kraja XIX do kraja XX veka
Nain ishrane (promene u pripremanju namirnica, jelovniku, nainu uvanja i konzerviranja hrane; kuhinjski
aparati - elektrini poret, friider i dr; restorani "brze hrane", pie - pojava gaziranih bezalkoholnih pia,
konzumiranje kafe, aja, duvana i dr.).
Odevanje (prirodni i vetaki materijali i naini obrade, stilovi u odevanju, kultura odevanja, modne kue,
pojava modne industrije, svakodnevna i sveana odea, dins kao karakteristika odevanja mladih u
itavom svetu, nakit, frizure, minka, parfemi, lina higijena...).
Porodini odnosi (tradicionalni i savremeni pogledi na porodicu, poloaj deteta; promene nastale posle
Prvog svetskog rata u odnosima meu polovima, seksualna revolucija).
Stanovanje (graevinski materijali, nain gradnje, razvoj graevinske tehnike, vrste objekata i organizacija
prostora; razlika u nainu stanovanja izmeu sela i grada i izmeu bogatih i siromanih; osvetljenje - gas i
struja; grejanje, upotreba solarne energije, kuni inventar, kuni aparati - fen, maina za ve, mikser,
usisiva...; ukraavanje stambenog prostora - slike, portreti lanova porodice, fotografije).
ivot u gradu (prostorno i urbano planiranje; industrijske etvrti, radnika naselja i predgraa; boemske
etvrti; pojava moderne infrastrukture - vodovod, kanalizacija, metro, problem zagaenja, odnoenje i
skladitenje otpada; ivot u vreme svetskih ratova, primeri Pariza, Londona, Berlina, Njujorka, Moskve,
Sankt Peterburga i dr.).
ivot na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje, organizacija radnog dana, primena savremenih
agrotehnikih mera i mehanizacije, migracije seoskog stanovnitva u gradove).
Obrazovanje i vaspitanje (kole i univerziteti, uloga crkve i drave - pojava svetovnog i obaveznog
obrazovanja; irenje pismenosti, pojava kolskih udbenika, zabranjene knjige, pojava legata i zadubina;
poloaj uenika - nagraivanje i kanjavanje, odevanje uenika, Skautski pokret).

Verski ivot (obeleja svakodnevnog ivota pripadnika razliitih verskih konfesija - slinosti i razlike u
verovanjima i obiajima izmeu katolika, protestanata, pravoslavaca, muslimana, Jevreja; ateizam).
Vojska (ivot vojnika u ratu i miru, ene u vojsci, izrada i izgled vojne opreme: artiljerija, avijacija,
podmornice, nosai aviona, automatsko oruje, torpeda, tenkovi, bojni otrovi, raketne jedinice, radari,
nuklearno naoruanje i dr; razvoj moderne vojne strategije i taktike, uniforme i vojna odlikovanja; vojno
obrazovanje, vojnici i civili u totalnom ratu).
Zabava (bioskopi, igre, ples uz muziku, gramofoni, magnetofoni, CD, kompjuteri, balovi, matine,
maskiranje, ulini zabavljai, putujua pozorita; dez, rok i pop muzika i dr.).
Sport (moderne Olimpijske igre, amaterski i profesionalni sport, najpopularniji sportovi - koarka, fudbal,
tenis, ragbi i dr.).
Komunikacije, putovanja i turizam (razvoj potanskog, telegrafskog, telefonskog, eleznikog,
automobilskog i avionskog saobraaja; auto i avio klubovi, novine i novinarstvo, Internet, otkrivanje novih
destinacija, gostionice i hoteli, putnike agencije...).
Odnosi i stereotipi prema drugom i razliitom (prema pripadnicima druge nacije, veroispovesti, pola, rase,
politikog uverenja, profesije, prema hendikepiranima i obolelima...).
Briga o telu i zdravlju - leenje (bolnice, naini zdravstvene zatite i preventive, razvoj medicine, rendgen
zraci, humanitarne organizacije - Crveni krst; lekovi i lekovito bilje, apoteke, zarazne bolesti, bolesti
mornara, higijenski uslovi, epidemije i dr.).
Svakodnevni ivot kod Srba od kraja XIX do kraja XX veka
Nain ishrane (rekonstrukcija mogueg jelovnika - dvor, grad, selo; promene u pripremanju namirnica,
nainu uvanja hrane i njenom konzerviranju; posni i mrsni ciklusi, nacionalna kuhinja, uticaji drugih kuhinja
na karakter ishrane; pie, konzumiranje kafe i duvana).
Odevanje (materijali i tkanine, razlike u odevanju kod pripadnika razliitih drutvenih grupa; graansko
odelo i uniforme; narodna nonja u Srbiji, savremeni nain odevanja).
Stanovanje (kultura stanovanja, graevinski materijali, nain gradnje, izgled objekata i organizacija
prostora; razlike u stanovanju kod Srba: dvorci, gradske kue, konaci, seoske kue; dvorovi vladara Milana i Aleksandra Obrenovia, Petra i Aleksandra Karaorevia, Nikole Petrovia, rezidencije Josipa
Broza; ukraavanje stambenog prostora - nametaj, slike, ikone, portreti lanova porodice, fotografije;
ureenje dvorita).
Industrija, trgovina i zanatstvo (industrijalizacija Srbije - pivare, staklare, tekstilna i automobilska industrija;
stari zanati).
ivot u gradu (osnovni tipovi gradskih naselja - grad, varo, varoica, "divlja" naselja; orijentalni i evropski
uticaji; elektrifikacija, javni gradski prevoz - fijakeri, tramvaji, trolejbusi i autobusi, ivot u gradu za vreme
okupacije: 1915-1918. i 1941-1945. godine, primeri Beograda, Novog Sada, Nia, Kragujevca i dr.).
ivot na selu (osnovni ritmovi agrarne proizvodnje; osnovna obeleja zemljoradnje, vinogradarstva i
stoarstva; zadruga, moba, pozajmica; poljoprivredna orua, mlinovi, vetrenjae, uvanje i skladitenje
hrane, ivot na selu za vreme okupacije: 1915-1918. i 1941-1945. godine, migracije seoskog stanovnitva u
gradove).
Porodica (obiaji ivotnog ciklusa - roenje, svadba, smrt, sahrana; poloaj mukarca, ene i deteta u
porodici i lokalnoj zajednici, ivot u uoj i iroj porodici).
Verski ivot (pravoslavni identitet, slinosti i razlike u verovanjima i obiajima izmeu pravoslavaca i drugih
veroispovesti - katolika, muslimana, Jevreja, protestanata; ateizam).

Drutveni ivot (osnovni praznici - porodini, verski i dravni; znaaj praznika, promene praznika, promena
kalendara; radni i neradni dani; uloga kafana, barova, "kafia", diskoteka; razliiti oblici zabavnih aktivnosti:
na selu - kolo, prela, posela, seoske slave; u gradu - balovi, matinei, soarei, klubovi, izleti, knjievne
druine i italita, pozorite, bioskopi...).
Sport (osnivanje Srpskog olimpijskog kluba 1910, uee na meunarodnim takmienjima i veliki uspesi,
sportska drutva i klubovi - "Soko", "Partizan", "Crvena zvezda", "Vojvodina"...; savremeni sport i sportski
ivot).
Odnosi i stereotipi prema drugom i razliitom (prema pripadnicima druge nacije, veroispovesti, pola, rase,
politikog uverenja, profesije, prema hendikepiranima i obolelima...).
Obrazovanje (irenje pismenosti u lokalnim sredinama, uvoenje obaveznog osnovnog obrazovanja,
osnivanje muzikih i umetnikih kola, enskih uiteljskih kola i gimnazije, univerziteti, jedan dan u koli,
kolska slava, odevanje uenika, kolovanje enske dece, kolovanje u inostranstvu, osnivanje pokreta
Trezvena mlade, nasilje u koli).
Vojska (ivot vojnika u ratu i miru, ene u vojsci, izrada i izgled vojne opreme; razvoj vojne strategije i
taktike, srpske i jugoslovenske vojne uniforme i odlikovanja; vojno obrazovanje - osnivanje vojne
akademije).
Briga o telu i zdravlju - leenje (bolnice u Srbiji, naini zdravstvene zatite i preventive, humanitarne
organizacije - Crveni krst; narodna i alternativna medicina, apoteke, zarazne bolesti, higijenski uslovi,
epidemije...).
Komunikacije, putovanja i turizam (razvoj potanskog, telegrafskog, telefonskog, eleznikog,
automobilskog i avionskog saobraaja; auto i avio klubovi, novine i novinarstvo, Internet, otkrivanje novih
destinacija, gostionice i hoteli, vizni reim kao presecanje komunikacija...).

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nastavni program za osmi razred je koncepcijski tako postavljen da predstavlja smisaonu celinu koja se
oslanja na nastavne sadraje iz petog, estog i sedmog razreda. Sastoji se iz tri tematske celine.
Prva celina se moe odrediti kao bazina jer svi programi za ovaj predmet, od petog do osmog razreda,
njome zapoinju. Sadraji u okviru ove teme namenjeni su preciznijem odreivanju pojma svakodnevni
ivot, kao i objanjavanju znaaja prouavanja svakodnevnog ivota ljudi u prolosti.
Druga celina obuhvata samo jedan sadraj svakodnevnog ivota. U osmom razredu ta tema je Fotografija,
film, radio i televizija nekad i sad, koja se obrauje polazei od sadanjosti koja je uenicima poznata ka
daljoj prolosti, do vremena nastanka ovih medija.
Trea tematska celina se bavi razliitim aspektima istorije drutva i istorije svakodnevnog ivota u
odreenom vremenskom periodu. U osmom razredu to je savremeno doba (XX vek), ime se obezbeuje
veza sa prouavanjem istorijskih dogaaja u okviru obaveznog predmeta istorija.
Podelom na pomenute tematske celine, uenicima je omogueno da se u bilo kojem razredu opredeljuju za
ovaj izborni predmet prvi put, a da proputeni program(i) ne predstavljaju ozbiljniju prepreku. Oni uenici
koji izaberu da tokom itavog drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja izuavaju ovaj predmet,
ovladae najvanijim pojmovima i pojavama koje ine svakodnevicu ivota ljudi u rasponu od praistorije do
savremenog doba, a sa sadrajima etiri teme (po jedna za svaki razred) bie detaljnije upoznati.
Iako je ceo program zasnovan na saznanjima o prolosti, neophodno je da se tokom rada sa uenicima vri
stalna komparacija sa savremenim dobom, ime se potencira shvatanje kontinuiteta u razvoju drutva i
bogatstvu sadraja iz prolosti. Programom se, takoe, aktuelizuju odnosi lokalno - globalno, pri emu
uenici imaju priliku da svoj zaviaj bolje proue u odnosu na zadatu epohu.
U sadraju programa date su osnovne tematske celine, a nastavnik ima slobodu da kreira konanu verziju
programa za svaku grupu sa kojom radi, uvaavajui interesovanja uenika i ciljeve i zadatke predmeta. Na

poetku kolske godine, kad se uenici meusobno bolje upoznaju jer najee pripadaju razliitim
odeljenjima, potrebno je u dogovoru sa njima izvriti izbor nastavnih sadraja. Navodei interesatne
istorijske injenice ili pitanja (kako su u prolosti ljudi popravljali zube, kako su znali koliko je sati, na koji
nain su osvetljavali prostorije i dr.), nastavnik pobuuje ueniku radoznalost i motivie ih da se opredele
za neke od ponuenih sadraja. Uloga i odgovornost nastavnika sastoje se u tome da te sadraje, zatim,
uoblii u konkretne nastavne teme, koje e biti obraivane na asovima.
Na takav nain odabran nastavni sadraj, osnova je za dalji rad nastavnika, planiranje nastavnih aktivnosti i
metodiko pripremanje za as. Poeljno je da nastavnik tako organizuje svoj rad da planirane aktivnosti
dobiju definisanu strukturu, koju odlikuju fleksibilnost i adaptibilnost. U pripremnoj fazi nastavnik prikuplja
dovoljno informacija o sadrajima koji e biti predmet rada sa uenicima, ali e konani obim informacija biti
odreen uenikim potrebama i mogunostima da ih pripreme i prime. Nastavnik je taj koji ne dozvoljava
da dominira preterana faktografija, a nastoji da se postigne funkcionalnost znanja i povezanost injenica u
smisaone celine. On na razliite naine podstie osamostaljivanje uenika u prikupljanju i sreivanju
istorijskih podataka, usmerava ih na razliite izvore informacija i poduava ih kako da se prema njima
kritiki odnose. Na taj nain se neguje istraivaki duh i zanimanje za nauku, a podstie se razvoj miljenja
zasnovanog na proverenim injenicama i argumentima.
Osnovni pristup u radu jeste interdisciplinarnost i savlaivanje novih i nepoznatih injenica pomou onih
bliskih i poznatih. U okviru ovog predmeta postoje velike mogunosti za integraciju kolskog i vankolskog
znanja uenika, za izlazak iz okvira kolskih udbenika i uionice, ukljuivanje roditelja i sugraana koji
poseduju znanja, kolekcije, knjige, filmove i drugu grau koja moe da pomogne u realizaciji programa.
Nastavnik svakoj nastavnoj jedinici pristupa kao posebnom obrazovnom i didaktikom problemu za koji
zajedno sa uenicima pronalazi odgovarajua reenja. Uvek treba teiti kombinovanju razliitih metoda
rada (kratka predavanja, gledanje filmova, itanje knjiga, diskusije, analiza pisanih izvora, slika i fotografija,
posete arheolokim i istorijskim lokalitetima, pravljenje upotrebnih predmeta iz prolosti...). Posebno je
prikladno organizovati uenike u timove, gde se centralni zadatak reava tako to svako ima svoj
pojedinani radni zadatak i ulogu u timu.
U izvoenju nastave samostalno istraivanje uenika je najvanije, bez obzira na izabrane metode rada.
Nastavnikova je uloga da organizuje nastavu, prui pomo uenicima u radu (od davanja informacija do
upuivanja na izvore informacija) i da podstie interesovanje uenika za predmet. U toku svih aktivnosti
treba ohrabrivati razmenu informacija, kako izmeu uenika i nastavnika, tako i izmeu samih uenika.
Kvalitet nastave unapredie upotreba razliitih nastavnih sredstava kao to su: ilustracije, dokumentarni i
igrani video i digitalni materijali, arheoloki materijal ili kopije nalaza, posete kulturno-istorijskim
spomenicima, kompjuterske igre koje se zasnivaju na rekonstrukciji drutva iz prolosti i dr.
Domai zadaci imaju svoje opravdano mesto u realizaciji ovog programa. Ukoliko se dobro postave, nee
dodatno opteretiti uenike niti kod njih izazvati odbojnost. Razlog za uvoenje domaih zadataka ne
proizilazi iz malog fonda asova i obimnog gradiva, ve iz samog cilja predmeta. Domai zadaci e
doprineti da se uenici osamostale u istraivakim aktivnostima i prikupljanju podataka, posebno kada se
usklade s interesovanjima uenika (ne treba svi uenici da imaju isti domai zadatak). Mnoge domae
zadatke uenici mogu raditi u paru ili manjoj grupi, uz pomo porodice, za vreme raspusta, to su
nedovoljno iskorieni modaliteti u radu s uenicima.
Kao i kod drugih izbornih predmeta kod kojih ocena ne utie na kolski uspeh, ocenjivanje dobija neto
drugaiju pedagoku dimenziju. Za ovaj predmet klasino pismeno i usmeno ispitivanje znanja nije
pogodno. Svaka nastavna aktivnost je prilika da se uenik oceni. Nastavnik prati celokupni rad uenika i
nagrauju sve njegove aspekte. Pored steenog znanja o svakodnevnom ivotu ljudi u prolosti, nastavnik
treba da nagradi i ueniko angaovanje, uee i posveenost aktivnostima nezavisno od postignua.
Ocena je odraz individualnog napredovanja uenika i podsticaj za njegov dalji razvoj.
Kako je sadraj predmeta povezan sa svim oblastima ivota (ishrana, odevanje, obrazovanje, leenje,
proizvodnja, zabava...), uenici imaju priliku da savlaivanjem programa ovog predmeta dobiju brojne
informacije znaajne za svoj budui profesionalni razvoj. Nastavnik treba da ima u vidu i ovaj aspekt
predmeta i, ukoliko kod nekog uenika prepozna posebno interesovanje za odreene sadraje, ili ih uenik
zatrai sam, moe da mu ukae kojom profesijom bi se mogao baviti, odnosno u kojoj srednjoj koli se
stiu znanja i zvanja za odreenu oblast.

Da bi se zadaci nastave to potpunije ostvarili, trebalo bi da postoji korelacija s drugim obaveznim i

izbornim nastavnim predmetima kao to su istorija, geografija, srpski jezik, likovna kultura, muzika kultura,
crtanje, slikanje i vajanje, ah, verska nastava, graansko vaspitanje...
Na kraju kolske godine, kao mogunost da se sistematizuje i rekapitulira usvojeno znanje, moe se
organizovati izloba, priredba ili druga prigodna manifestacija, na kojoj bi uenici pokazali steeno znanje,
materijale, predmete i drugu grau koju su prikupili izuavajui ovaj izborni predmet. Ovakve
izlobe/priredbe zahtevaju od nastavnika da planira asove na kraju kolske godine za njihovu pripremu.
Posebni zahtevi
Fotografija, film, radio i televizija nekad i sad
Realizovanjem nastavnih sadraja ove tematske celine uenici e se upoznati sa ulogom i znaajem
fotografije, filma, radija i televizije u ivotu ljudi. Nastavne aktivnosti treba tako organizovati da uenici
shvate psiholoki i socijalni aspekt ovih medija i njihovu pozitivnu i negativnu ulogu.
Da bi razumeli taj aspekt, od uenika se moe traiti da zamisle kako bi se oseali kada bi im neko oduzeo
sve fotografije iz njihovog dosadanjeg ivota, unitio snimke proslava njihovih roendana, izgubio snimke
njihovih roditelja kad su bili mladi, ili kako bi im izgledao ivot kada ne bi imali ni radio, ni televizor, ni DVD.
Na taj nain e se ukazati na znaaj koji ovi mediji, osim na drutvenom planu, imaju i za identitet i
integritet svakog pojedinca. Uenici e uoiti ovekovu potrebu da zadri i sauva trenutke, posebno one
koji su mu znaajni, da bude brzo informisan o aktuelnim dogaajima, da se zabavi, prevazie dosadu...
Od starijih lanova porodice uenici mogu da saznaju kako se nekada ivelo kad nije svaka kua imala
televizor, radio ili fotoaparat. Neophodno je ukazati na injenicu da je tehnoloki razvoj u poslednjih
nekoliko decenija XX veka omoguio veu dostupnost ovih medija ljudima, a da je ranije to bio statusni
simbol.
Istoriju razvoja fotografije, filma, radija i televizije treba obraditi u obimu u kojem uenici ele, bez velikog
broja podataka, koristei prethodno steena znanja i sa fokusom na razumevanje toka tehnolokog razvoja
i na to kako su vee tehnike mogunosti pobuivale kreativnost. Na osnovu toga, uenici mogu da daju
svoju projekciju o potencijalnom pravcu daljeg razvoja medija.
Pored razmatranja prolosti i budunosti medija, ipak najvie panje treba posvetiti sadanjosti. Uenici
mogu da analiziraju medije koji su sada u upotrebi i shvate kakvu ulogu oni imaju u savremenom drutvu.
Ta analiza moe biti dobra podloga za organizovanje debate izmeu dve grupe, od kojih bi jedna "branila"
medije navodei koliko su znaajni za ivot oveka, a druga bi ih "napadala" obrazlaui njihov negativan
uticaj. Cilj takve debate je realno sagledavanje dobrih i loih strana medija i razvijanje kritikog odnosa
prema onome to mediji nude. U tu svrhu, mogu se korititi kao primer reklame jer su povezane sa svim
pojmovima ove teme, a ima ih u velikom broju i uenicima su dostupne.
Kako su fotografija, film, radio i televizija kao fenomeni bliski uenicima i svakodnevno se sa njima susreu,
postoje velike mogunosti da se organizuju razliite aktivnosti. Uenici mogu da naprave "kratku istoriju"
svoje porodice od dostupnih fotografija s odgovarajuim komentarima. Grupe uenika mogu da pripreme
scenario i snime film, iji je cilj da se zabelei neki trenutak sadanjosti za koji procenjuju da bi bio
interesantan u budunosti. Moe se, takoe, pripremiti izloba fotografija sa temom iz kolskog ivota.
Svakodnevi ivot od kraja XIX do kraja XX veka
Nastavni sadraji preporueni u ovoj temi daju mogunost uenicima da steknu jasniju predstavu o periodu
od kraja XIX do kraja XX veka. Najvei deo prolosti pripada obinim ljudima, koji su nam po mnogo emu
veoma bliski. Taj "obian" i uglavnom "bezimeni" svet pojedinaca i lokalnih zajednica (sagledanih kao
opozicija centru) ini zapravo istoriju sveta, koju klasina istorija, politiki i dogaajno usmerena,
predstavlja samo kroz istoriju drava, vladara i vladajuih elita. Upoznavanjem sa ljudskom svakodnevicom
u savremenom dobu, kao i u bilo kojoj drugoj istorijskoj epohi, uenicima e se ukazati brojne slinosti i
razlike s dananjim vremenom.

Uoavanje slinosti i razlika ima dva osnovna cilja. Prvo, uenicima e se apstraktnost istorijske nauke o
istorijskim procesima i iezlim dravama i kulturama pribliiti kroz "konkretizaciju" prolosti u pojavi
svakodnevice obinih ljudi prolih vremena. Time se kod uenika stvara svest da je prolost nekada bila
neija sadanjost, kao to i naa svakodnevica veoma brzo postaje prolost. Drugo, u dijalogu sa razliitim
i drugim, uenici e moi da potpunije sagledaju neposredno okruenje i drutvo u kojem ive, kao i sebe
same. Na taj nain, doi e do proirivanja steenih znanja, a u isto vreme proces formiranja svesti o
samom sebi i okolnom svetu bie upotpunjen saznanjem o razvoju i usavravanju kulturnih odlika razliitih
zajednica, koje najee odgovaraju promenama njihovih drutveno-ekonomskih sistema. Time bi trebalo
da se kod uenika podstakne razvoj vetine posmatranja, upotrebe komparativnosti i kritikog sagledavanja
njihovog sopstvenog okruenja i sadanjice.
ODABRANA LITERATURA:
R. Andri, Kako snimiti film, Beograd 2008.
D. Babac, Specijalne jedinice jugoslovenske vojske u Aprilskom ratu, Beograd 2006.
D. Babac, . Vasi, M. Markovi, Crnogorska vojska 1896-1916, Beograd 2007.
D. Bejli, Veliki pronalasci. Kako se svet menjao, Beograd 2008.
D. Bejli, Veliki pronalasci. Oruje nekad i sad, Beograd 2008.
L. Bender, Izumi, Beograd 2005.
A. Veselinovi, R. Ljui, Srpske dinastije, Novi Sad 2001.
A. Vuleti, J. Mijailovi, Izmeu posela i balova. ivot u Srbiji u 19. veku, Beograd 2005.
R. Vueti, Prestonica nezavisne Srbije (1878-1918), Beograd 2008.
Lj. Dimi, Kulturna politika u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I-III, Beograd 1996.
A. urovi, Modernizacija obrazovanja u Kraljevini Srbiji 1905-1914, Beograd 2004.
Istorija privatnog ivota. IV. Od Francuske revolucije do Prvog svetskog rata, prir. F. Arijes i . Dibi,
Beograd 2003.
Istorija privatnog ivota. V. Od Prvog svetskog rata do naih dana, prir. F. Arijes i . Dibi, Beograd 2004.
K. Kanduri, Veliko istraivanje - istorija, Beograd 2005.
D. Kosanovi, Poeci kinematografije na tlu Jugoslavije 1896-1918, Beograd 1985.
P. J. Markovi, Beograd izmeu Istoka i Zapada 1948-1965, Beograd 1996.
P. J. Markovi, Trajnost i promena. Drutvena istorija socijalistike svakodnevice u Jugoslaviji i Srbiji,
Beograd 2007.
B. Mladenovi, Srbija u Velikom ratu (1914-1918), Beograd 2008.
K. Nikoli, Strah i nada u Srbiji 1941-1944. godine. Svekodnevni ivot pod okupacijom, Beograd 2002.
Obrazovanje kod Srba kroz vekove, Beograd 2001.
R. Plat, Svet filma, Beograd 2006.

Privatni ivot kod Srba u devetnaestom veku. Od kraja osamnaestog veka do Prvog svetskog rata, prir. A.
Stoli i N. Makuljevi, Beograd 2006.
Privatni ivot kod Srba u dvadesetom veku, prir. M. Ristovi, Beograd 2007.
Slubeno odelo u Srbiji u 19. i 20. veku, Beograd 2001.
N. Tomas, D. Babac, Armije na Balkanu 1914-1918, Beograd 2006.

CRTANJE, SLIKANJE I VAJANJE

(1 as nedeljno, 34 asa godinje)
Cilj i zadaci
Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da podstie i razvija ueniko stvaralako
miljenje i delovanje, u skladu sa demokratskim opredeljenjem drutva i karakterom ovog nastavnog
predmeta.
Zadaci:
- razvijanje sposobnosti uenika za opaanje kvaliteta svih likovnih elemenata;
- stvaranje uslova da uenici na asovima u procesu realizacije sadraja koriste razliite tehnike i sredstva i
da upoznaju njihova vizuelna i likovna svojstva;
- razvijanje sposobnosti uenika za vizuelno pamenje i povezivanje opaenih informacija kao osnove za
uvoenje u vizuelno miljenje;
- razvijanje osetljivosti za estetske, likovne i vizuelne vrednosti, koje se stiu u nastavi, a primenjuju u radu i
ivotu;
- razvijanje motorikih sposobnosti uenika i navike za lepo pisanje;
- podsticanje interesovanja, stvaranje i negovanje potrebe kod uenika za poseivanjem muzeja, izlobi,
kao i za uvanje kulturnih dobara i estetskog izgleda sredine u kojoj uenici ive i rade;
- stvaranje uslova da se upoznavanjem likovnih umetnosti bolje razumeju prirodne zakonitosti i drutvene
pojave;
- omoguavanje razumevanja i pozitivnog emocionalnog stava prema vrednostima izraenim i u delima
razliitih podruja umetnosti;
- razvijanje sposobnosti za prepoznavanje osnovnih svojstava tradicionalne, moderne i savremene
umetnosti.
Operativni zadaci
Uenici treba da se:
- osposobe da opaaju i predstavljaju: slobodne kompozicije, vizuelne metaforike, kontraste, jedinstva i
dominante u prostoru, fantastike;
- formiraju navike za vii nivo kulture rada, kvalitet proizvoda, kulturu ivota i slobodnog vremena;
- likovno-vizuelno opismene, razviju kreativne sposobnosti, pripremaju za efikasno i savremeno ukljuivanje
u rad, odnosno za razliita zanimanja.

Struktura:
1. Sadraji programa
2. Kreativnost
3. Medijumi

SADRAJI PROGRAMA
1.1. SLOBODNO KOMPONOVANJE (6+2)
1.1.1. Enformel.... (2)
2.1.1. Neposredno prenoenje dinaminog toka misli u odreenom vremenskom intervalu
3.1.1. Slikanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.1.2. Ritmiko-harmonijska kompozicija istog odnosa boje i forme (2)
2.1.2. Percepcija - apercepcija
3.1.2. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.1.3. Sistem nizanja skupova taaka, linija, boja, oblika i volumena prema odreenoj shemi (2)
2.1.3. Kombinatorika unapred datog skupa geometrijskih bojenih povrina, plastinih elemenata ili lineatura
3.1.3. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.1.4. Slobodno komponovanje - vebanje (2)
1.2. VIZUELNA METAFORIKA (4+2)
1.2.1. Amblem, povrinsko oblikovanje (2)
2.2.1. Percepcija i apercepcija
3.2.1. Crtanje, slikanje, vajanje, Odgovarajua sredstva i materijali
1.2.2. Amblem, trodimenzionalno oblikovanje (2)
2.2.2. Percepcija i apercepcija
3.2.2. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.2.3. Vizuelna metaforika vebanje (2)
1.3. KONTRAST, JEDINSTVO I DOMINANTA U PROSTORU (10+6)
1.3.1. Kontrast, jedinstvo i dominanta u prostoru (10)
2.3.1. Opaanje i predstavljanje
3.3.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.3.2. Kontrast, jedinstvo i dominanta u prostoru - vebanje (4)

1.4. SLOBODNO KOMPONOVANJE I FANTASTIKA (3+1)

1.4.1. Realni oblici u nerealnim odnosima (2)
2.4.1. Apercepcija (zamiljanja, podsticanje imaginacije)
3.4.1. Crtanje, slikanje, vajanje, odgovarajua sredstva i materijali
1.4.2. Fotomontaa (1)
2.4.2. Percepcija i apercepcija
3.4.2. Odgovarajua sredstva i materijali
1.4.3. Slobodno komponovanje i fantastika - vebanje (1)

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Koncepcija ovog izbornog predmeta poseban naglasak stavlja na podrku razvoju darovitih uenika, koji
imaju mogunost da prodube znanja u onim sadrajima koji se ne mogu realizovati u redovno-asovnom
sistemu. Za izradu ovog programa struna komisija oslonce je traila, pre svega, u programu obaveznog
predmeta likovna kultura kako bi se nastavila korelacija i utemeljila zapoeta realizacija sadraja.
Programski sadraji omoguavaju prepoznavanje i razvoj darovitosti uenika, njihovih individualnih
sposobnosti i postepeno uvoenje uenika u oblast profesionalne orijentacije.
Nastavni program likovne kulture za osmi razred podrazumeva postojanje odreenog fonda znanja koji su
uenici sticali od prvog razreda i pretpostavlja da se njegovo puno ostvarenje postie u korelaciji sa drugim
nastavnim predmetima (srpski jezik, muzika kultura, biologija, hemija, istorija, fizika, matematika) i
razliitim vannastavnim aktivnostima. Imajui u vidu da je u pitanju zavrni razred osnovnog obrazovanja i
vaspitanja neophodno je izvriti sistematizaciju nauenog, kao i pripremu za izbor odgovarajue strune
kole. U tom pogledu nastavnik treba da ukae uenicima na iroki spektar obrazovnih profila u kojima je
obrazovanje u oblasti likovne kulture od velikog znaaja. To je istovremeno razlog da se ukazuje na
vanost predmeta.
Strukturu programa ine:
1) nastavni sadraji koji se odnose na savladavanje likovnog jezika i upoznavanje sadraja likovne kulture,
poznavanje dela iz umetnikog naslea i elemenata likovne pismenosti;
2) kreativnost - razvijanje percepcije i apercepcije, podrka uenicima da otkrivaju i dolaze do novih
reenja; pretpostavka za podsticanje kreativnosti su motivacioni sadraji praktinih likovnih aktivnosti
uenika, koji obuhvataju:
- domen uenikih doivljaja,
- domen korelacije sa drugim obrazovno-vaspitnim podrujima.
3) medijumi (tradicionalni i savremeni) i sredstva - korienje likovnih disciplina i upotreba odreenih
materijala u oblikovanju, kao i proireni medijumi.
Nastavni program likovne kulture tako je koncipiran da posebnu vanost pridaje ueniku. Nastavnik
koncipira metodike postupke i oblike rada usaglaavajui obrazovno-vaspitne zadatke (likovne probleme)
sa pobuenim interesovanjem uenika, tako da ove zadatke prihvate na nivou samoinicijative, odnosno u
skladu sa vlastitom izraenom potrebom. Razliitim (primerenim) metodama rada treba tumaiti sadraje
programa kako bi uenici postupno i spontano usvajali nova znanja. U tom smislu, uloga nastavnika
naglaena je u fazi izbora i didaktike pripreme motivacionog sadraja, a izbor teme zavisi od sutine

likovnog zadatka, odnosno, konkretnog sadraja kojim se uenik motivie u pravcu odreenog likovnog
problema.
Nastavni sadraji likovne kulture, problemski postavljeni, vertikalno se razvijaju od prvog do osmog razreda
i proizilaze jedan iz drugog. Polazei od uzrasnih mogunosti uenika, vodilo se rauna o prilagoenosti i
spiralnim krugovima sadraja obrazovnog karaktera za svaki razred posebno, to je i odreeno u
operativnim zadacima. Takvi sadraji kao osnov imaju teoriju oblikovanja, a informativnost se stie u
praktinom (delimino i u teorijskom radu) putem analiza umetnikih dela i estetskim procenjivanjem
uenikih radova. Nastavni programi ovog predmeta organizovani su na principu kumulativnog irenja
znanja o pojmovima i pojavama planiranim za upoznavanje i izuavanje u ovoj oblasti u skladu sa
uzrastom. Iz razreda u razred se iri opseg znanja i produbljuje njegovo usvajanje na saznajnom,
iskustvenom i praktinom (delatnom) nivou. Uenike je potrebno usmeravati ka kreativnim potencijalima
uvaavanjem individualnih sposobnosti prema praktinom radu gde ponuene informacije nisu apsolutno
obavezujui okviri delovanja i definitivne vrednosti. Podsticanjem kreativnosti uenika iskljuuje se gotovo
reenje i rad po ablonu. Problemski zahtevi ovog programa imaju karakter nastavnog sadraja, a teme su
u slubi realizacije predvienih zadataka. U procesu pripremanja za rad, neophodno je posvetiti panju
realizaciji nastavnih tema kako ne bi preovladale nad sadrajima. Stoga je nastavniku data mogunost da,
u skladu sa individualnim sposobnostima uenika, bude slobodan u izboru didaktike pripreme.
Imajui u vidu obrazovni karakter sadraja predmeta neophodno je na asovima svaku tematsku jedinicu
ilustrovati karakteristinim likovno-umetnikim delom iz razliitih epoha. Metodom demonstracije uenike
navoditi da uoavaju, uporeuju i razlikuju umetnika dela iz razliitih kultura i perioda.
Imajui u vidu racionalno korienje vremena, umetniko naslee za osmi razred treba obraditi kroz
povezivanje teorije oblikovanja sa praktinim radom. Iz umetnikog naslea treba izdvojiti umetnika dela
koja najpotpunije ilustruju teoretske probleme koji se obrauju. Uenici e stoga istovremeno usvajati
saznanja iz teorije oblikovanja i umetnikog naslea, koja e povezivati u praktinom radu. Neophodno je
imati u vidu i estetsko procenjivanje, koje se vri u funkciji praktinih likovnih aktivnosti i didaktikometodike opravdanosti.
Programski sadraji za osmi razred su organizovani u etiri tematske celine i za svaku od njih je
preporuen broj asova koji se smatra optimalnim za realizaciju. Naravno, svaki nastavnik u skladu sa
konkretnom situacijom (predznanjem i interesovanjima uenika, itd.) pri izradi operativnih planova moe
napraviti izvesne izmene u broju asova, vodei rauna da se ne narui celina nastavnog programa i da
svaka tema dobije adekvatan prostor.
U realizaciji sadraja treba imati u vidu da je za njegovu obradu predvieno (okvirno) 60% asova, dok je
za vebanje predvieno 40%. Pod obradom se podrazumeva neposredna prva realizacija tematske
jedinice. Pod vebanjem se podrazumeva produbljivanje iste tematske jedinice u drugom medijumu (drugi,
novi materijali i tehnike, utvrivanje, ponavljanje, sistematizacija). Na asovima vebanja, takoe, treba
vriti estetsku analizu umetnikih radova, estetsko procenjivanja uenikih radova, vrednovanje i
ocenjivanje. Neophodno je teiti otkrivanju sutine likovnih pojava putem selekcije i apstrahovanja.
Nastavnik navodi uenika da vri selekciju (odvaja bitno od nebitnog) kako bi razmiljao u pravcu
kvalitetnog reavanja likovnog zadatka. Odvajanje bitnog od nebitnog viestruko je celishodno i iz razloga
racionalnog korienja vremena kolskog asa. U programu likovne kulture za osmi razred nastavniku se
nude mogua reenja kojima se preporuuje opaanje i uoavanje neponovljivosti prirode, kao i prirodnog i
vetakog ovekovog okruenja. Mogunosti uenja po modelu iz prirode i putem umetnike recepcije je
samo jedna od metoda kojima nas priroda i umetnika dela uvode u oblike otkrivanja. Nastavnik prati
konkurse, smotre, takmienja, izlobe i druga javna predstavljanja, obavetava i motivie uenike u pravcu
odreene likovne aktivnosti i afirmie njihovo stvaralatvo. Podrava uenike u radu i formiranju zbirke
radova (mape), u vreme nastave vodi dnevnik i prati razvoj uenika.

HOR I ORKESTAR
(1 as nedeljno, 34 asa godinje)
Cilj i zadaci

Opti cilj nastave izbornog predmeta Hor i orkestar je razvijanje interesovanja za muziku umetnost i
upoznavanje muzike tradicije i kulture svoga i drugih naroda.
Zadaci nastave su:
- negovanje razvoja muzikih i kreativnih sposobnosti uenika;
- utvrivanje osnova muzike pismenosti i upoznavanje izraajnih sredstava muzike umetnosti;
- podsticanje kreativnosti uenika;
- pripremanje programa za kulturnu i javnu delatnost kole.
Operativni zadaci
Uenici treba da:
- pevaju/sviraju pesme naih i drugih naroda (narodne, umetnike, deje, starogradske);
- upoznaju muzike dela uz osnovne informacije o delu i kompozitoru;
- razvijaju stvaralake sposobnosti i improvizuju ih na dostupnim instrumentima.

SADRAJI PROGRAMA
Znanja muzike pismenosti, steena u prethodnim razredima, proirivati i primenjivati na primerima za
pevanje/sviranje. Izabrane kompozicije, velikim delom, oslanjaju se na dela srpske kulturne batine, tako
da su, osim dela duhovne muzike, u programima zastupljene narodne melodije, ali i dela savremenih
srpskih kompozitora.
U okviru izbornog predmeta, potrebno je da uenici steknu osnovna znanja o izgledu i nainu sviranja na
Orfovim instrumentima, osamostale se da sviraju iz notnog teksta, kao i da improvizuju ritmike i melodijske
motive, razvijaju i neguju sposobnost uenika u sviranju na instrumentima.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Sadraji izbornog predmeta pruaju uenicima znanja i informacije iz oblasti muzike umetnosti,
neophodne za dalje razumevanje, doivljavanje, praenje, razlikovanje i kvalitetnu procenu muzikih
vrednosti.
Za uspenu realizaciju nastave neophodno je ostvariti osnovni didaktiki preduslov: kabinet sa nastavnim i
oiglednim sredstvima. Nastavna sredstva su: klavir, komplet Orfovog instrumentarija za sve uenike, tabla
sa linijskim sistemima, kvalitetni ureaj za sluanje muzike, a poeljni su i kompjuter, ureaj za emitovanje
DVD sa prateom opremom. Oigledna sredstva ukljuuju: slike pojedinanih instrumenata, gudakog i
simfonijskog orkestra, slike stranih i domaih kompozitora i izvoaa, vizuelno predstavljanje uglednika iz
oblasti muzike umetnosti, kvalitetne snimke primera.
Sadraji izbornog predmeta treba da pruaju uenicima dovoljno znanja i obavetenosti i umenosti koje e
im pomoi da razlikuju stvarne vrednosti i kvalitete u svetu muzike koja ih okruuje u svakodnevnom ivotu
od onih sadraja koji ne doprinose razvoju njihovog muzikog ukusa i ne doprinose njihovom estetskom
vaspitanju.
Usvajanje znanja uenika zavisi od organizacije asa, koja mora biti dobro planirana, osmiljena i
zanimljiva. U nastavi je neophodno uenike motivisati za aktivno uee u radu. Uenik treba da bude
aktivan na asu, a as izbornog predmeta Hor i orkestar treba da kod uenika podstie umetniki doivljaj.
Razliitim oblicima i metodama rada, tehnikama i oiglednim nastavnim sredstvima uenike motivisati za
aktuelizovanje nastavnog rada. Nastavnik je u nastavi ravnopravni uesnik u svim aktivnostima.

Pevanjem/sviranjem uenici ulau svoje individualne sposobnosti u cilju reavanja kolektivnih zadataka.
Umetnost pevanja obuhvata poeziju i muziku i zbog toga je potrebno sintetizovati ove inioce i posmatrati
ih kao integrisane sadraje. Obratiti panju koliko na rei toliko i na muziku. U tom smislu, potrebno je da
probu hora zapoeti vebama za raspevavanje, jer one razvijaju glas, disanje, uvruju ritam, dikciju i
intonaciju. Poeljno je da as pone pripremama za tehnike vebe i vokalize tako to e se raditi vebe na
jednom tonu, i to na menjanju suglasnika M-N. Ovim vebama uvrstie se miii laringsa, to kasnije
olakava rad na impostaciji. Vebe je potrebno izvoditi tiho, lagano i bez naprezanja. Za razvijanje i sticanje
intonativne sigurnosti izvoditi dvoglasne varijante, pri emu treba posebno nastojati da svaka deonica slua
drugu deonicu.
Savremena nastava muzike kulture pretpostavlja korienje i primenu muzikih instrumenata koji
zahvaljujui svojoj jednostavnosti omoguuju uenicima mogunost aktivnog uestvovanja u sviranju i
usvajanje osnovnih elemenata muzike. Osnovni cilj sviranja jeste da uenici sviraju na svim raspoloivim
instrumentima iz sastava ovog orkestra, a ne da se "usavravaju" samo na jednom instrumentu. Na prvom
asu neophodno je sprovesti proveru sposobnosti, a zatim rasporediti instrumente za sviranje uenicima i
registrovati pri tom koji uenik moe da bude solista. Nastavnik u daljem radu moe da daje melodijske
fraze koje e, principom postupnosti, najpre da ponavljaju: svi uenici koji sviraju na jednoj vrsti
instrumenta, po dva izvoaa i pojedinano, uenici sa razliitom kombinacijom instrumenata itd.
Didaktiko-metodika uputstva
Iako na poetku kolske godine uvek imamo izmene u sastavu orkestra ili ansambla i pojavu novih uenika
u njemu, to moe da nas sputa, ali i da nam prui novi izazov i mogunost za kreativnost, a nikako da nas
obeshrabri u radu.
Pre poetka kolske godine nemogue je isplanirati realizaciju sadraja rada izbornog predmeta, jer je
nepoznat sastav uenika, nisu provereni njihovi afiniteti, predznanja i sposobnosti. U zavisnosti od rezultata
prilikom provere muzikih sposobnosti, nastavnik e uenicima podeliti timove, pustiti snimak, ili e sam
odsvirati klavirski izvod kompozicije koji je spremio za obradu.
Sam postupak rada na asu sastoji se iz nekoliko etapa.
Prva etapa - obnavljanje ranije nauenih kompozicija na asovima muzike kulture u prethodnim
razredima.
Druga etapa - savladavanje sviranja pojedinih deonica (svaku deonicu savladavaju svi uenici pljeskanjem
rukama, udaranjem olovke o klupu i itanjem notnog teksta parlato). Tee deonice, za koje proceni da je
potrebno, nastavnik e pokazati uenicima, dok e neke deonice uenici samostalno savladati.
Uvebavanje sviranja pojedinih deonica moe biti uz pevanje cele grupe, ili uz pevanje samog nastavnika.
Na taj nain uenici se osposobljavaju da istovremeno sviraju svoju deonicu i pevaju pesmu. Pravilo je da
tee deonice treba poveriti sposobnijim uenicima i obrnuto.
Trea etapa - izvoenje celog aranmana, uz sviranje i pevanje, kontrolie nastavnik i eventualno ispravlja
greke. Pri tom posebno voditi rauna da svaka grupa instrumenata tano izvodi svoju deonicu, dinamiki
je nijansira i izvodi u pravom tempu.
Od broja prijavljenih uenika zavisie i organizacija samog asa. Na primer, kada se uenici podele u grupe
i svako dobije svoj instrument, pristupa se prvo obradi ritma za svaki instrument postupno. Dok jedna grupa
tiho veba, nastavnik pokazuje drugima njihove deonice. Prilikom sviranja na metalofonu, u toku vebanja,
skrenuti panju uenicima da svoje tapie okrenu naopako i tiho prosviravaju svoju deonicu kako na bi
smetali drugima.
U radu ne treba realizovati nove sadraje ukoliko se uoi problem i isti ne otkloni, bilo da je melodijski, bilo
ritmiki.
Nesigurnosti i probleme u radu prevazilaziti metodom ponavljanja, sistematinosti i doslednosti, odnosno
upornim ponavljanjem svi uenici savladavaju tehniku i naue sviranje svoje deonice.

Jedan od moguih problema moe biti pevanje uz sviranje. U takvim situacijama dobro je praviti
kombinacije u kojima e se pored slabih izvoaa nai neko spretniji u izvoenju koji e im biti siguran
oslonac i u pevanju i u sviranju.
Kada je kompozicija tehniki obraena, pristupa se njenom doterivanju za korektno, tano, lepo i izraajno
izvoenje u odgovarajuem tempu i dinamici. Ako se kompozicija i peva, sviranje treba utiati kada nastupa
hor.
Dobro je da svi uenici znaju da sviraju na svim instrumentima Orfovog instrumentarija, pa je zato potrebno
da se menjaju uenici ili grupe uenika menjaju izabrane instrumente.
Posle nauene kompozicije trebalo bi je snimiti, a zatim je analizirati i raditi na doradi i usavravanju.
Najlepe melodije koje su uenici nauili za vreme asova izbornog predmeta mogu se snimiti i povremeno
emitovati pre ili posle redovnog asa muzike kulture. Time se vri predstavljanje uenikog rada, a i ostali
uenici upoznaju rad izbornog predmeta i dodatno podstiu svoja interesovanja za muziku umetnost.
Ovakvim radom uenici e kroz muziciranje upoznati vei broj muzikih dela.
U toku kolske godine potrebno je izvesti najmanje osam kompozicija.
Za realizaciju potrebno je da sadraji izbornog predmeta Hor i orkestar obuhvate odgovarajue prirunike,
kao i dela u originalnom obliku prilagoena sastavima uenika konkretne kole, dostupne izvoakim
mogunostima uenika.
Uenici koji izuavaju izborni predmet predstavljaju svoje stvaralatvo i svoja dostignua na takmienjima i
drugim priredbama.
KOMPOZICIJE ZA PEVANJE
Dravna himna
Himna Svetom Savi
kolska himna
Bouri
Presvjataja, preistaja
Nadnjeva se mome i devoje
Nebo je tako vedro
ARANMANI KOMPOZICIJA ZA SVIRANJE
Dravna himna
Himna Svetom Savi
kolska himna
Valcer iz baleta "Zaarana lepotica" - P. I. ajkovski
Dunavski valovi - J. traus
Tema iz simfonije "Udarac timpana" - J. Hajdn
Veseli pataljuk - S. Nikoli

ARANMANI KOMPOZICIJA ZA PEVANJE I SVIRANJE

Dravna himna
Himna Svetom Savi
kolska himna
Singing all together - T. Gummesson
Marijo, deli bela kumrijo - narodna
Maria me ta kitrina - V. Dimitrion

INFORMATIKA I RAUNARSTVO
(1 as nedeljno, 34 asa godinje)
Cilj i zadaci
Opti cilj nastave informatike i raunarstva jeste da se uenici osposobe za korienje raunara i steknu
vetine u primeni raunara u svakodnevnom ivotu.
Ostali ciljevi i zadaci nastave informatike i raunarstva su:
- upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i raunarstva;
- razvijanje interesovanja za primenu raunara u svakodnevnom ivotu i radu;
- osposobljavanje za rad na raunaru;
- podsticanje kreativnog rada na raunaru.
Operativni zadaci
- upoznavanje uenika sa primenom raunara u oblasti tabelarnih prorauna i izradi grafikona;
- upoznavanje uenika sa fazama izrade problemskih zadataka na raunaru;
- upoznavanje uenika sa osnovama jezika za izradu jednostavnih prezentacija na mrei;
- upoznavanje uenika sa mogunostima specijalizovanih programa za izradu prezentacija na mrei;
- osposobljavanje uenika za samostalnu izradu projekta primenom raunarskih tehnologija.

SADRAJI PROGRAMA
TABELARNI PRORAUNI (10)
Radna sveska i radni list. Unos podataka. Formatiranje elija. Rad sa formulama. Korienje ugraenih
funkcija. Rad sa grafikim objektima. Izrada grafikona. tampanje.
IZBORNI MODULI (10)
Odabrana poglavlja iz Programiranja ili Prezentacije na mrei.
Programiranje

Postupci za reavanje problemskih zadataka. Reavanje problemskih zadataka.

Prezentacije na mrei
Osnovni elementi jezika HTML. Boja i slika za pozadinu. Rad sa tekstom. Rad sa slikom. Hiperlink. Rad sa
tabelama. Specijalizovani programi za izradu veb stranica.
IZRADA SAMOSTALNOG PROJEKTA (14)
Izbor teme. Izrada plana rada na projektu. Izbor sredstava za realizaciju projekta. Izrada projekta.
Vrednovanje projekta.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Predmet ima status izbornog. Anketiranje uenika vri se na poetku svake kolske godine. Ako se uenici
opredele za ovaj predmet, pohaaju ga do kraja tekue kolske godine. Anketiranje uenika za sledeu
kolsku godinu moe se izvriti i na kraju tekue kolske godine.
Od prijavljenih uenika na nivou razreda, potrebno je formirati grupe od 15 do 20 uenika.
Preporuuje se da po jednom raunaru bude najvie dva uenika.
Potrebno je da ueniki raunari imaju zvunike ili slualice sa mikrofonom (zbog obrade multimedijalnih
sadraja) a poeljna je i kamera.
U uionici je neophodno da se nalazi i jedan raunar za nastavnika, uspostavljena veza sa internetom,
skener, tampa i zvunici. Preporuuje se da svi raunari u uionici budu povezani u mreu i da uionica
ima raunarski projektor.
Programske sadraje treba ostvarivati prvenstveno kroz vebe i praktian rad na raunaru. U cilju to
boljeg usvajanja znanja, preporuka je da uenici imaju po jedan as vebi svake nedelje ili da se realizuje
dvoas svake druge nedelje.
S obzirom na to da uenici ne moraju pohaati predmet u sva etiri razreda, neki sadraji se moraju
tematski ponavljati i provlaiti kroz vie razreda, kako bi se predviene teme to bolje savladale. Tu se, pre
svega, misli na teme koje se tiu interneta, a zatim na pravljenje i obradu multimedijalnih sadraja, kao i na
njihovo uklapanje u funkcionalnu celinu kroz projektne zadatke.
U tematskoj celini TABELARNI PRORAUNI obraditi teme na sledei nain:
Radna sveska i radni list. Objasniti radno okruenje i osnovne elemente prozora. Objasniti pojmove:
radna sveska, radni list, elija, redovi, kolone, adresa elije. Obraditi kroz vebu rad u radnoj svesci
(uvanje, brisanje, premetanje i kopiranje, otvaranje nove i postojee radne sveske), kretanje kroz radni
list (pomou mia i tastature), ubacivanje novog radnog lista, brisanje radnog lista, promenu imena,
kopiranje i pomeranje radnih listova. Pokazati selekciju elije, reda, kolone i celog radnog lista. Vebati
selekciju susednih i nesusednih elija, redova i kolona. Vebati promenu irine redova i kolona.
Unos podataka u eliju. Objasniti koji se tipovi podataka mogu unositi u eliju. Vebati unos tekstualnih,
brojanih i datumskih podataka, njihovo brisanje, izmenu, kopiranje i premetanje.
Formatiranje elija. Objasniti kako se formatom elije odreuju naini prikaza podataka u obliku teksta,
broja, datuma i vremena. Vebati formatiranje podataka (vrsta, veliina, stil i boja slova). Pokazati kako se
mogu bojiti pozadina i okviri elije.
Rad sa formulama. Objasniti pojam formule, nain njenog unosa, koncept povezivanja elija unutar
formula preko adresa elija. Vebati na jednostavnim primerima.

Korienje ugraenih funkcija. Objasniti pojam funkcije i nain njenog unosa. Obavezno obraditi
osnovne funkcije za sabiranje, prosek, minimum i maksimum. Pokazati mogunost "pametnog" kopiranja
formula. Vebati na jednostavnim primerima. Pokazati da jedna formula moe da se sastoji od vie
ugraenih operacija.
Rad sa grafikim objektima. Pokazati mogunosti rada sa gotovim grafikim objektima, njihovo umetanje
na radni list i formatiranje (slike, dijagrami, gotovi oblici, okviri za tekst, ukrasna slova, simboli i drugi
objekti). Povezati sa steenim znanjima.
Izrada grafikona. Objasniti nain izrade grafikona na osnovu unetih podataka. Pokazati i preporuiti
odreene tipove grafikona. Vebati izradu grafikona, izmenu podataka i formatiranja na izraenom
grafikonu kao i umetanje grafikona na isti i na poseban radni list.
tampanje. Objasniti postupak pregledanja radnog lista pre tampe i postupak tampanja. Takoe,
objasniti mogunosti formatiranja stranica za tampu, tj. odreivanja veliine i orijentacije papira, kao i
podeavanje margina. Skrenuti panju na mogunosti odabira tampaa, tampanja odreene stranice i
odreenog broja kopija, kao i na mogunost tampanja cele radne sveske.
U tematskoj celini IZBORNI MODUL nastaviti obradu zadataka iz programiranja ili predstaviti uenicima
nain izrade prezentacija na mrei. Teme realizovati na sledei nain:
Programiranje
Preporuuje se nastavniku da osam asova posveti izradi zadataka u programskom jeziku koji je izuavan
u VI i VII razredu. Zadaci za vebu mogu biti neke od sledeih tema: sortiranje, evidencija prisustva,
prosena ocena, fiskalni raun itd. Preporuuje se nastavnicima da sa uenicima urade neki od sledeih
primera:
1. Slogovi (ili klase, zavisno od programskog jezika) - Grupisanje srodnih podataka u jedan tip podataka.
Primer: definisati tip sloga (klasu) koji predstavlja uenika i sadri ime, prezime, datum roenja, adresu,
razred i odeljenje.
2. Potprogrami - Napraviti potprogram (proceduru ili metod, zavisno od programskog jezika) koji sa
tastature uitava podatke u slog uenika i drugi potprogram koji ispisuje podatke o ueniku na ekranu.
3. Nizovi - Pomou reenja prethodnih zadataka sainiti program koji uitava podatke o svim uenicima u
odeljenju, a zatim ispisuje podatke samo uenike koji su roeni odreenog dana ili samo za uenike iz
odreenog mesta ili odeljenja.
4. Napredne operacije sa nizovima - Sortirati uneti niz uenika po prezimenu ili po datumu roenja.
5. Ukoliko je mogue, obraditi neki od prethodnih primera u grafikom okruenju, tj. razviti program koji za
unos i prikaz podataka koristi prozore, tastaturu i mia.
Preostala dva asa posvetiti teorijskoj obradi faza izrade problemskih zadataka na raunaru. Ova celina e
kod uenika zaokruiti sva znanja steena iz programiranja kroz ponavljanje i razjanjavanje niza koraka
koji se preduzimaju prilikom reavanja problemskih zadataka na raunaru. Time se kod uenika razvija
sposobnost da sagledaju ceo proces izrade programa, a da pojam programiranja ne povezuju samo sa
jednom njegovom fazom (najee se pojam programiranja povezuje sa fazom pisanja programskog koda).
Dakle, uenicima objasniti da se proces programiranja ili projektovanja softvera sastoji iz nekoliko faza i
svaku od njih rastumaiti: projektovanje zahteva, analiza zahteva, pravljenje modela sistema (pomou
algoritma ili na neki drugi nain), definisanje zahteva i njihovo zapisivanje, izbor softvera i alata za rad,
izrada programa (pisanje programskog koda), dizajn, testiranje reenja, analiza greaka, dorada, zavrna
faza pisanja dokumentacije u vidu tehnikog uputstva. Naglasiti da se u realnom vremenu neke od
navedenih faza prepliu i ponavljaju a da je za izradu ozbiljnog softvera potrebno imati itav tim u kome su
uloge uesnika tano podeljene.
Prezentacije na mrei

Obnoviti sa uenicima pojmove kao to su servisi interneta, prezentacije na internetu, mapa i struktura
prezentacija na mrei, pojam sajta, preuzimanje materijala sa drugih prezentacija, autorska prava na
internetu i drugo. Izradu prezentacija na mrei zapoeti radom sa jezikom HTML. Objasniti osnove jezika
HTML. U okviru nastavnih jedinica koje slede napraviti jedostavnu prezentaciju na mrei.
Obradu jezika HTML i izradu jednostavne prezentacije na mrei podeliti na sledee celine:
- Osnovni elementi jezika HTML (pojam tagova sa primerima osnovnog kostura programa, koncept
kreiranja strane, pogled iz veb itaa).
- Boja i slika za pozadinu.
- Rad na tekstu (unos teksta, izmena, brisanje, prelazak u novi red, razmak izmeu rei, specijalni znaci,
centriranje, font, veliina, boja, stil).
- Rad na slici (umetanje slike na stranu, promena dimenzije slike, pozicioniranje na ekranu, postavljanje i
pozivanje izvora slika).
- Hiperlink (tekst, slika, E-mail).
- Kreiranje tabela (definisanje tabela, redova i kolona, spajanje redova, spajanje kolona, okviri za tabelu,
rad sa tekstom i slikama).
Na kraju demonstrirati mogunosti specijalizovanih programa za izradu prezentacija na mrei (MS
Publisher, MS Front Page, Dreamweaver, Joomla itd). Priati sa uenicima o kriterijumima za vrednovanje
veb stranica.
Podsticati uenike na kritiko vrednovanje informacija dostupnih na mrenim prezentacijama. Priati sa
uenicima o utvrivanju vrednosti prezentacije postavljanjem sledeih pitanja: Da li je sadraj korektan i
aktuelan? Da li je sadraj prezentacije u skladu sa uzrastom uenika? Da li su kvalitetni tekstualni, grafiki i
multimedijalni elementi (ako postoje)? Da li postoji preporuka neke relevantne ustanove za korienje
prezentacije? Da li je lako kretanje (navigacija) kroz prezentaciju? Da li svi linkovi u prezentaciji
funkcioniu? Da li prezentacija sadri biografiju autora i njegovu elektronsku adresu? Da li je autor veb
prezentacije poznato ime u svojoj oblasti? Da li postoji link do posmatrane prezentacije sa neke
prezentacije u koju ve imamo poverenja? Da li se navode potpuni bibliografski podaci u citatima, kako bi
se mogli pronai originalni izvori? Da li posmatrana prezentacija ima obeleen datum postavljanja i datum
poslednjeg auriranja? Da li je to bitna karakteristika kvalitetne prezentacije?
Teme za IZRADU SAMOSTALNOG PROJEKTA su deo sadraja nekog predmeta koji se izuava tokom
kolovanja ili su slobodne. Kao cilj treba postaviti izradu projektnog zadatka. Za realizaciju projektnog
zadatka uenici koriste znanja steena u okviru predmeta Informatika i raunarstvo. Projekat moe biti
realizovan individualno ili u grupi do 3 uenika. Ukoliko se radi u grupi, za svakog uenika jasno definisati
zadatke i celine koje treba samostalno da uradi.
Izbor teme. Zajedno sa svakim uenikom pojedinano, odabrati temu za rad. Preporuiti teme iz kolskog
programa ili slobodne teme, kao to su: Naa kola, Odeljenjski CD, Stari i retki zanati itd. Diskutovati i
analizirati odabranu temu i uputiti uenike na potrebnu literaturu. Obnoviti pojam autorskih prava i skrenuti
panju na naine deljenja digitalnih materijala, odnosno naine preuzimanja tuih materijala i postavljanje
svojih na internet.
Izrada plana rada na projektu. Objasniti uenicima sve faze izrade projekta pojedinano: odreivanje
zadatka projekta i ciljne grupe kojoj je projekat namenjen, istraivanje na zadatu temu, prikupljanje
podataka, sortiranje i izbor najkvalitetnijih materijala, obrada materijala na raunaru, odabir forme za prikaz
projekta, rad na projektu, testiranje funkcionalnosti projekta, predstavljanje projekta ciljnoj grupi, evaluacija
projekta.
Izbor sredstava za realizaciju projekta. U odnosu na odabranu temu razgovarati sa uenicima i sainiti
izbor potrebnih programa i alata za izradu projekta, kao to su: digitalni fotoaparat, kamera, skener i drugi.
Izbor programa izvriti od obraenih u okviru predmeta Informatika i raunarstvo.

Izrada projekta. Broj asova koji je na raspolaganju rasporediti tako da se najvie asova posveti izradi
projekta. Preporuuje se od est do osam asova. Pratiti uenike u radu i podsticati ih na samostalan rad.
Vrednovanje projekta. Prikazati i prezentovati uraene projekte odeljenju ili iroj zajednici. Komentarisati i
analizirati predstavljene projekte zajedno sa uenicima. Razgovarati o tekoama na koje su uenici
nailazili tokom realizacije projekta i na koje naine su ih prevazili.
Broj asova koji je predvien za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja sloboda da
ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 asa po temi) ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg savladavanja
programskih sadraja.

MATERNJI JEZIK SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

(2 asa nedeljno, 68 asova godinje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture jeste da uenici:
- ovladaju normama standardnog maternjeg jezika, to podrazumeva gramatiku, leksiku, ortografsku i
ortoepsku normu,
- razviju jezike sposobnosti u govornoj i pisanoj upotrebi standardnog jezika i razviju i obogate leksiki
fond novim pojmovima,
- upoznaju nacionalnu kulturu svog naroda,
- razvijaju pozitivno vrednovanja svog maternjeg jezika i nacionalne kulture,
- razviju svest o znaaju upotrebe svog jezika,
- steknu zainteresovanost prema nacionalnoj knjievnosti i neguju literarne sposobnosti,
- razviju ljubav prema itanju nacionalne knjievnosti, kao i knjievnosti drugih naroda i nacionalnih manjina
sa ovog prostora.
Zadaci nastave maternjeg jezika sa elementima nacionalne kulture:
- upoznavanje uenika sa jezikom, gramatikom i normama maternjeg jezika kroz uenje o raznim pojavama
uporeujui ga sa jezikom, odnosno gramatikom, srpskog jezika;
- osposobljavanje uenika za sluanje, govor, itanje i pisanje na svom maternjem jeziku;
- osposobljavanje uenika za govornu i pisanu komunikaciju, za izraajno itanje, itanje po ulogama i
dramatizaciju knjievnih tekstova;
- upoznavanje, bogaenje i razvijanje renika;
- usvajanje osnovnih ortografskih i ortoepskih normi jezika;
- upoznavanje i usvajanje fonolokog, morfolokog i sintaksikog sistema jezika;
- prouavanje knjievnih dela nacionalne knjievnosti i knjievnosti naroda iz svog okruenja;
- razvijanje svesti o vlastitim korenima i identitetu, kulturi, obiajima i tradiciji;
- upoznavanje, potovanje i razvijanje vlastitoga nacionalnog i kulturnog identiteta;

- razvijanje oseanja za potovanje osnovnih ljudskih vrednosti;

- razvijanje odgovornog ponaanja prema sebi i drugima, osposobljavanje uenika za procenu ljudskih
vrednosti;
- razvijanje odgovornosti prema radu, obavezama, razvijanje samostalnosti u radu;
- razvijanje spremnosti za pomo svojim drugovima, za saradnju i zajednitvo, razvijajui i negujui
toleranciju meu njima;
- osposobljavanje uenika za istraivaki i stvaralaki nain uenja.

BONJAKI JEZIK
BOSANSKI JEZIK
Zadaci nastave bosanskog jezika su:
- razvijanje ljubavi prema svom maternjem jeziku i razvijanje potrebe da se on njeguje, uva i unaprjeuje;
- ovladavanje bosanskim standardnim jezikom u usmenom i pismenom izraavanju;
- postupno i sistematino usvajanje znanja iz gramatike i pravopisa;
- upoznavanje i njegovanje kulturne batine Bonjaka;
- upoznavanje bogate riznice narodnog stvaralatva Bonjaka (krajinice, balade, sevdalinke);
- sticanje znanja iz historije Bonjaka;
- uoavanje meusobnih kulturnih uticaja u zajednici i irem okruenju;
- njegovanje osjeaja za razliite vrijednosti u sopstvenoj i u drugim kulturama;
- isticanje vanosti interkulturalnog dijaloga i potivanje razliitosti.
Operativni zadaci:
- obnavljanje, sistematizovanje i djelimino proirivanje znanja iz knjievnosti i jezika obraenih u
prethodnim razredima;
- upoznavanje historijskog razvoja bosanskog jezika i razvoja pisma kojim se sluio i slui bosanski jezik
(arebica, bosanica, irilica i latinica);
- formiranje kriterijuma za samostalan izbor, analizu i procjenu knjievnih umjetnikih djela primjerenih
njihovom uzrastu;
- sistematizacija gradiva iz svih programskih oblasti ovog nastavnog predmeta.

SADRAJI PROGRAMA
1. JEZIK
- historijski razvoj bosanskog jezika;
- leksikologija - leksema, rjenici - leksikoni, leksika moga kraja;
- stvaranje rijei i poetska leksika;

- ponavljanje gradiva iz oblasti jezika obraenog u prethodnim razredima.

Gramatika
- naglasak (akcenat): naglaene i nenaglaene rijei; vrste naglaska po tonu i trajanju; priroda i funkcija
naglasaka; pravila raspodjele naglasaka;
- obnavljanje i proirivanje znanja iz fonetike - glasovne promjene: jednaenje suglasnika po zvunosti i
jednaenje po mjestu tvorbe, ispadanje suglasnika, nepostojano a, I i II palatalizacija / sisilarizacija,
jotovanje, prelazak l u o, refleksi glasa jat;
- tvorba rijei: korijen, tvorbena osnova i tvorbeni afiks; naini tvorbe - izvoenje i slaganje;
- sintaksa: viestrukosloena reenica, red rijei u reenici
- alternacija JE/IJE;
- pregled usvojenog gradiva.
Pravopis
- razlike u srpskoj i bosanskoj pravopisnoj standardizaciji;
- pregled i utvrivanje prethodno obraenog gradiva iz pravopisa.
2. KNJIEVNOST
Mea Selimovi
aban arenkapi
amil Sijari
Hamza Humo
Faiz Softi
Mak Dizdar
Ejub titkovac
Safet Sijari
Nedad Ibriimovi
Fatima Muminovi
Nusret Idrizovi
Murat Balti
Meho orovi
Ferid Muhi
Nedib Vuelj
Avdija Avdi
Aladin Luka
Zuvdija Hodi
Zuko Dumhur
Zaim Azemovi
Redep Nurovi
Abdulah Sidran
Dervi Sui
Mevljuda Melajac

Dervi i smrt (odlomak iz romana)

Bukvica / ibica za njedra (odlomak)
Zelen prsten na vodi - pripovjetka
Grozdanin kikot
Pod Kun planinom
Modra rijeka
Nema vie modre rijeke
ena sa tromee (odlomak)
Nakaza i princeza - zbirka pripovjedaka - izbor
Kamen u srei / Posmre
Efendija u tajnom gradu - roman (odlomak)
Zekum i nesanica - roman (odlomak)
Hronika jednog odaka - roman (odlomak)
tit od zlata - zbirka eseja-pria
Zulfov kamen - pripovjetka
Sebi steak podigoh - pjesma
Pjesma po izboru
Gusinjska godina
Nekrolog jednoj ariji - izbor
Zlatana i gladna brda - pripovjedake - izbor
Zemlja - pripovjetka
Sjea li se Doli Bel (odlomak iz scenarija)
Veliki vezir (odlomak)
Amanet - roman (odlomak)

Knjievnoteorijski pojmovi

 Vrste poezije;
Poezija: kompozicija, tema, ideja, motiv;
Stilske figure: antiteza, paradoks, hiperbola, gradacija
Prozne vrste: putopis, memoari, humoreska, novela, vrste romana
Drama
3. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
Bonjaka narodna knjievnost
O Avdu Meedoviu
Pjeva pria
Tradicija guslarstva sandakih Bonjaka; najpoznatiji guslari; rad na prikupljanju narodne knjievnosti
Bonjaka (savremeni sakupljai narodnog blaga - Husein Bai, Zaim Azemovi, Ljubia Rajkovi Koeljac, Husein Derdemez i dr.);
Epska narodna pjesma Mujov Omer i Filip Madarin (pjevao Hair orovi)
Lirska narodna pjesma Poetale tri evojke
Sevdalinka
Nit' ja jedem, nit' ja pijem
Narodna pria
erzelez ubija adahu
Znamenitosti
ivot i obiaji Bonjaka;
Sandak kroz historiju;
Dogaaji i linosti o kojima treba znati.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

U procesu nastave predmeta Bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture treba uvaiti osnovnu
pedagoku pretpostavku da je uenik u centru obrazovno radne kreacije, pa stoga nastavnik mora
upoznati i uvaavati intelektualno-mentalne i psiholoke sposobnosti uenika, kako bi pronaao didaktiku
formulu koja e garantovati da e uenici moi savladati nove sadraje.
Tokom nastavnog procesa treba na zanimljiv nain prezentirati paljivo odabrane jeziko-literarne
vrijednosti koje e uenici bez tekoa usvojiti i koje e im biti potrebne za dalje kolovanje, bogaenje
opte kulture i znanja o ivotu.
Sem optih metoda u savremenoj nastavi jezika i knjievnosti treba primijeniti:
- metodu itanja i rada na tekstu (tekst metoda)
- metodu razgovora - dijaloku metodu
- metodu izlaganja i objanjavanja (monoloku metodu)
- komparativnu metodu - paljivo pripremljenim tekstovima, tematski povezanim, uenike treba navikavati
da uoavaju slinosti: ambijentalne, situacione, karakterne (kod knjievnih likova) i sl.
- metodu praktinog rada - nauno-istraivaka metoda iz oblasti jezika, iz oblasti dijalektologije, uoavanje
prozodijskih osobina lokalnog govora, sakupljanje raznih oblika usmene knjievnosti, rad na sredstvima

medijske tehnologije (davanjem uloga i zaduenja kao: spiker, reporter, urednik, lektor, koreograf,
glumac...).
Treba takoe primijeniti razliite oblike rada kao to su: rad sa pojedincima - diferencirani rad, rad u
parovima, rad u grupama, rad sa cijelim odjeljenjem - te uenje kroz razliite vrste igara, kao to su kvizovi
na temu poznavanja nacionalne historije, tradicije i obiaja Bonjaka, recitali, imitacije, skeevi i slino,
kako bi se nenametljivim ponavljanjem i uvjebavanjem dolo do ciljanih rezultata.
S obzirom da djeca imaju 4 asa nedjeljno srpskog jezika, uz 2 asa izbornog bosanskog, u procesu
nastave treba iskoristiti prednost istog porijekla i slinosti jezika, kako bi se potpunije mogli obraditi svi
predvieni sadraji oba predmeta.
U osmom razredu ve je mogue sintetizovati odreene cjeline, pogotovu iz oblasti knjievnosti, pa treba
predloene sadraje kad je god to mogue i obraivati na taj nain. Naprimjer, Maka Dizdara i Ejuba
titkovca, ili, Hamzu Humu i Faiza Softia, Zaima Azemovia i Redepa Nurovia (tema iseljavanja u
tursku) treba obraivati jedne za drugim, ili uporedo, uz primjenu komparativne metode.

BUGARSKI JEZIK

:
- .
- ,
, .
- , ,
.
- .
- .
- .
- .
-
, .

- ./ :
; "". ""/.
- .
-
.
- .
- .

- .
- .
- / - /.
- . .
- .

.:
- / , , , , , , /;
- , ;
- 1.... 1.. .. . .
- --; --;
- , ;
- / /;
- ;
- .

-
, ,
.
:
- 8.
- : ,
- :
- : /
- :
- - //
- :
- / , - ,
, , , , , ./
- ,

-
-
- , CD, . .
- , , , , ,

- .
- , : , , ,
, .
- - .
- / /.

-
- , , , /,
/.
- / , , ,
, , /
- .
- .
- - .


- : - .
- : - .

- : / , , , /.

- ,

- 19.. / /

- 20.
- / , - /.
- 21.. / /.

- , , , , ,
.

-
,
- (
, ;
: ,
. , ,
, , ,
...
- : ,
, , , .

.
-
, , , , , , , , , ,
.
-
, - .
- -
, ,
.
- -
,
.
,

-
- - //
, , , .
-
-
-
- ; - : , , ,
, ,
: , -, , -.

- : , ,
, , : -, , ,
, , .

MAARSKI JEZIK
MAGYAR NYELV
Operatv feladatok:
- Tovbb kell fejleszteni a tanulk kommunikatv kpessgeit a beszdrtst s a konkrt szitucikhoz
mrt megfelel beszdreakcit.
- Gyakorolni kell a tagolt, rthet beszdet, a szupraszegmentlis elemek helyes hasznlatt
- Tovbb kell bvteni a dikok aktv s passzv szkincst
- A dikoknak meg kell tanulniuk meghatrozni a szveg lnyegt s a kulcsszavakat.
- Tovbb kell fejleszteni a tanulk ismerett a magyar nyelvtan krbl.
- A tanulknak szembe kell tudniuk lltani a magyar nyelv rszrendszereit a szerb nyelvrendszer megfelel
szintjeivel s jelensgeivel.
- Az elsajttott magyar s szerb nyelvtani ismereteik feleleventsvel meg kell tudniuk hatrozni a kt
nyelv kztt fennll hasonlsgokat s klnbsgeket.
- Meg kell ismerkednik a magyar irodalom klasszikusainak nhny alkotsval, valamint a kortrs magyar
irodalom nhny mvvel, klns tekintettel a vajdasgi magyar rkra.
- A tanulk aktv rszvtelvel a kommunikcis gyakorlatokban fejleszteni kell mondanivaljuk helyes
megfogalmazst, s hogy nhny mondatban sszegezni tudjk a szveg rezmjt.
- sztnzni kell a dikokat arra, hogy kinyilvntsk vlemnyket a feldolgozsra kerl tmkkal
kapcsolatban.
- Rvid hrek s tudstsok alkotsa.
TMAKRK S TARTALMAK
LTALNOS NYELVSZET
- A nyelv mint jelrendszer
- Bevezets a szvegtanba: a szveg fogalma, termszete.
- A szvegkonnexits, a szveg globlis s lineris kohzija.
KOMMUNIKCI
- A beszdhelyzet sszetevi.
- A beszl s a hallgat szempontjai.
- A tmegkommunikci alapvet feladatai.
- Az rott sajt mfajai, a televzis s rdis mfajok (hr, tudsts, glossza, interj, riport, hirdets).

- Nem verblis kdok a tmegkommunikciban.

- A felolvasssal kapcsolatos tudnivalk. Klnbz mfaj szvegek felolvassa (mese, elbeszls,
tudomnyos szveg, hr stb.)
- Az rsjelek s a felolvass.
- Az rsjelek trtkelse. (Gyakorls a tanult szpirodalmi s ms szvegek felhasznlsval.)
- A szvegrts fejlesztse: a dik klnbz fajta hosszabb szvegeket hallgat s rt meg, az
informciszerzs elssorban a szkincsbvtst szolglja.
- A tanul a kommunikcis helyzettel sszhangban klnbz jelensgeket r le, jellemez s magyarz.
- Fogalmazsrs megadott tmra - lmnylers.
- Rvid hr szerkesztse egy mindennapi esemnyrl, vagy riportkszts.
NYELVTAN
- Az egyszer mondat s szerkezete. A mondategysg s a mondategsz fogalma.
- Az sszetett mondat kt fajtja s szerkezetk.
- Az alrendel mondat s fajti. A fmondat s a mellkmondat szerepe, kapcsolatuk s jellsk. A
tagmondatok kztti kapcsolat valdi ktszval, vonatkoz nvmssal.
- A tagmondatok sorrendje: egyenes, fordtott, megszaktott. Az alrendel sszetett mondatok tpusai:
alanyi, lltmnyi, trgyi, hatrozi, jelzi.
- A mellrendel mondat s fajti (kapcsolatos, ellenttes, vlaszt, kvetkezet, magyarz).
- A tbbszrsen sszetett mondat. A krmondat. A mondatrend. A mondattszvds.
- A magyar s a szerb nyelv szrendjnek eltrsei. A szszerkezet s az alrendelt sszetett mondatok
transzformcis sszefggsei a magyar s szerb nyelvben. A tagmondatok kztti egyeztets
sszehasonltsa.
- Az rsjelhasznlat sszevetse.
HELYESRS
- A tagmondatok kztti rsjelek.
- Egyb rsjelek hasznlata: az idzs, a kis- s nagyktjel, gondolatjel, pontosvessz.
- A helyesrsi szablyzat hasznlata.
BESZDMVELS
Beszdgyakorlatok sorn fel kell hvni a tanulk figyelmt a nyelvhelyessgi krdsekre, klns tekintettel
a regionlis hibkra:
- sukskls,
- nkols,
- a viszonyragok helytelen hasznlata.

IRODALOMISMERET
- A prza, a lra, a drma.
- Az elbeszls, a novella, az essz, a tanulmny.
- Az alaphelyzet, a kibontakozs, az ellentmonds, a bonyodalom, a feszltsg, a csattan.
- Versfajtk, rmkpletek (szabad vers, idmrtkes versels, keresztrm, betrm, thajls)
- Elgia, da, eposz
- Klti kp, szkp, megszemlyests, metafora, jelentstvitel
- A stluseszkzk felkutatsa a konkrt irodalmi mvekben.
Az irodalomismeret keretben be kell mutatni a magyar irodalom klasszikusainak nhny alkotst (Arany,
Petfi, Mricz, Jzsef Attila, Ady), tovbb zeltt kell adni a magyar ifjsgi irodalombl, klns
tekintettel a vajdasgi magyar rkra: Fehr Ferenc, Nmet Istvn, Gion Nndor, Kosztolnyi Dezs, Tolnai
Ott mvei kerljenek bemutatsra a tanr megtlsre bzva a vlogatst. Esetleg, a tanulk
nyelvismeretnek szintjt megtlve a tanr hzi olvasmnyknt is feladhat egy-egy rvidebb elbeszlst
vagy mrszletet.
Ajnlott irodalom:
Mricz Zsigmond: Ht krajcr
Nmeth Istvn: Az utols nomd pulijai
Juhsz Gyula: Milyen volt
Jzsef Attila: Tl
Radnti Mikls: Himnusz a bkrl
Petfi Sndor: Fltmadott a tenger
Dry Tibor: Szerelem (rszlet)
Babits Mihly: Mozgfnykp (rszlet)
Csth Gza: Egy vidki gimnazista napljbl
Nagy Lajos: Pesti gyermek egy napja
Gellri Andor Endre: Egy fillr
Babits Mihly: Vasrnapi impresszi, autn
Kosztolnyi Dezs: Negyven pillanatkp
Kosztolnyi Dezs: Ks sz a ludasi pusztn
Tolnai Ott: Nem hangzott hasonl des hang
Hzi olvasmny:
Gion Nndor: A krkatonk mg nem jttek vissza

Kortrs magyar novellavlogats

A NEMZETI KULTRA ALAPJAI
- A magyar nemzeti jelkpek (zszl, cmer, himnusz)
- A magyar egyhzi nnepekhez kapcsold szoksok
- A magyar film
- Magyar sznhzi elads megtekintse
- Hres magyar zeneszerzk, festk
- rdekessgek a magyar trtnelembl
- A magyar konyha
A tmakrk s azok feldolgozsnak szintje feleljen meg a gyermek letkornak. A szvegek, amelyeket
az rn feldolgoznak legyenek rthetek, egyrtelmek. A vlogats a vajdasgi magyar gyermekirodalom
s a magyar klasszikus s kortrs irodalom mvein alapuljon.
A TANTERV MEGVALSTSNAK MDJA
A tanulk tevkenysge:
Olvassfejleszts
- Klnbz mfaj szvegek felolvassa (mese, elbeszls, novella, tudomnyos szveg, hr, riport stb.)
- Az rsjelek s a felolvass.
Szvegrts
- Gyakorolni kell a klnbz fajta hosszabb szvegek hallgatst s megrtst
- A hrek, tudstsok s egyb sajtszvegek megfigyelse
- A szereplk elemzse, bels tulajdonsgaik jellemzsnek megfigyelse
Irodalomelmleti fogalmak elsajttsa
- Az elbeszls, a novella, az essz, a tanulmny.
- A szveg szerkezete (bevezets, alaphelyzet, trgyals, kibontakozs, ellentmonds, bonyodalom,
feszltsg, csattan, befejezs).
- Az alapvet versfajtk ismerse (a szabad vers, az idmrtkes versels, a keresztrm, a betrm, az
thajls)
- Klti kp, szkp, megszemlyests, metafora, jelentstvitel
- A stluseszkzk felkutatsa a konkrt irodalmi mvekben.
Szvegalkots
- Szemlyek jellemzse a bels tulajdonsgaik alapjn

- Valamely hres szemly letrajznak a megfogalmazsa.

- A hr s riport jellemzi
- Termszeti kpek lersa
Szkincsbvts
- A szvegben felbukkan ritka s szp szavak, kifejezsek felkutatsa, kiemelse.
- Szinonimk, homonimk, ellenttes jelents szavak gyjtse.
- Szmezk gyjtse.
Vers- s szvegtanuls
- A dik letkornak megfelel, a magyar klasszikus s kortrs irodalom nhny versnek vagy
szvegrszletnek megtanulsa - tetszs szerint a tanr sugallatra.
Elbeszls
- A dik szmoljon be valamelyik utazsrl.
- Szemlyek jellemzse bels tulajdonsgaik lersa alapjn.
A kommunikcis kszsgek fejlesztse
- Dialgus folytatsnak ismrvei.
- Felszlals, beszd, monolg.
- Riport s interj (riporter, riportalany, beszlgets).
- Hivatalos s magnlevl rsa.
- Krvny megfogalmazsa.
- CV rsa
Film- s sznmvszet
- A drma, drmai mfajok, drmar, kznsg, sznjtszs (felvons, jelenet, dialgus, monolg)
- A filmmvszet (forgatknyv, filmrendez, szereplk, kznsg)
- A f- s mellkszereplk felismerse s jellemzse.
Hzi feladatok
Idnknt a tanulk rvid, fl- egyoldalas fogalmazsokat rjanak, lehet az valamilyen sajtmfaj is, mint pl.
a riport.
rsbeli dolgozatok
Tanv kzben a dikok kt iskolai dolgozatot rnak, flvenknt egyet-egyet. A dolgozatok tmjt a
tanulk korosztlynak megfelelen s ltalnosan kell meghatrozni (Pl. Kpzelt riport, Interj a
pldakpemmel, Kirndulni voltunk, CV - letrajzrs stb.)

A felsorolt tevkenysgeken kvl alkalmazni lehet s kell is a ms trgyak keretben ppen aktulis
tevkenysgeket is (pl. a szerb nyelvi rkon, vagy az idegen nyelvi rkon stb.)
A tanr tevkenysge
A tanrnak szem eltt kell tartania a gyerekek letkort, a dikok klnbz nyelvi szintjt. A tanr
szabadon dnthet a tantsi tmk s tartalmak megvlasztsrl s azokat sszekapcsolhatja ms
tantrgyak tmival. A tanr nemcsak informcikat tovbbt, hanem irnytja a tantsi folyamatot,
megszervezi a tantsi tevkenysget.
Szakirodalom
A dikok nyelvtudsnak szintjtl fggen a tanr megvlasztja a legmegfelelbb knyveket s egyb
segdeszkzket, amelyek az elrt eredmnyek megvalstshoz szksgesek. Hasznlhatja mr a
meglev knyveket, munkalapokat s gyakorlfzeteket, amelyek az anyanyelvpolsra kszletek, de az
hatodik, hetedik osztlyos magyar nyelv olvasknyvet is, valamint a gyermek-folyiratokat. Esetleg
sokszorostott formban is kioszthatja a tmakrnek megfelel konstrult szvegeket.
A tanr ltal hasznlt oktatsi segdeszkzk
Irodalmi lexikon
rtelmez sztrk
Szinonmasztr
Idegen szavak s kifejezsek sztra
Fogalomsztrak
Enciklopdik
Knyvismertetk
Internet, vilghl
Napilapok, folyiratok, s a diklapok
Oktatsi jelleg tvmsorok
Munka- s feladatlapok az anyanyelvpols trgykrbl

ROMSKI JEZIK
ROMANI HIB
I BUTI SIKLJOVIBASIRI E ROMANE CHIBJAKIRI
I buti sikljovibasiri e romane chibjakiri si specifikaniZadaci. Ano siklovibano procesi, I romani chib dji
avdisutno dive na sine standardizujimi, ja dj akana sine amen dajekh jekhutni forma hramimjase. Numa,
sine dinde sine butendar propozalja thaj ano Romane Kongresja. Nijekhe Romese adala propozalja na sine
sukar, "sose ol djandje posukar. I romani chib sine arakhli vakeribaja, ani adaja forma avdive isi amen ola.
Adalese, kamela pes, maskar o Roma te zorjarel pes o godjalipe kotar olengiri phenli thaj olengoro
maskarjekhutno dzivdipe thaj tolerancija, dji o dive keda I romani chib ka ovel ola po standardizacija. Adava
ka avel kamlipnjaja, na zorjeja, sose thaj anglune manusa, maskar o gadje sine olen adava drom, isi olen
dji avdisutno dive adava problemi.
Sa o vakeriba e romane chibjakere lena pes jekhe vlera thaj kerena avdisutni hramomi romani chib thaj sa
o literaturakere kotora.

Fundamni buti e romane chibjakiri si:

- te locakerel pes e sikamlenge I siklovibasiri chib, a ki korelacija adala chibjaja, olakere planoja thaj
programeja te sikljovel pes, te arakhel pest e buljarel pest e barjarel pes o kamlipe e romane sikamlengor
te sikljoven pe dajakiri chib.
- te arakhel pes e mineretetesor identiteti,
- te sikljoven o sikamle hramomi romani chim olakere kanonenca, kolate vakeribaja thaj hramovibaja
literarnikane ka vakeren thaj ka hramonen, te sikloven I literature, te analizirinen ola, sar thaj scensko,
kinematografsko thaj sa aver artistikane kotora kotar romani thaj averengere chibja.
- te penaren i istorija pere etnosesiri thaj avere manuengiri so dyivdinena ani Srbija, thaj i kultura kotar o
zemanja.
- Te barjarel pes o goalipe kotar manuikani-istorikani thaj kulturakiri rola e chibjakiri thaj e literaturakiri,
- te phandel pes o manuibe thaj olengiri kultura, te barjarkerel pes thaj te yorjarkerel pes e romane
sikamlenkiri kotar o sikloviba e romane chibjakiri, e istorijakiri thaj i kulturakiri,
- tesikloven o sikamle i fundamni karakteristikani intonacija fonetikakere sistemesor, o vakeriba e
avazengoro, akcentesoro, ritmesor, e lafjorjakere strukturakere thaj fundamno fondo lafja so ka sikljovel
pes ki dendi tematika.
- te haljoven ko kan so kamela pes te vakerel pes, korktikane thaj goale te reagujinen ko imperativikano
vakeriba thaj puiba,
- te haljoven thaj te vakeren savena vakeribasere strukture ani leksika ko dijalogja so si phanli ki penardi
situacija,
- te sikljovel pes o fundamno kanoni e romane chibjakor ko sa o vakeriba e romengoro so vakerela pes thaj
adava te kerel pes komparacija e hramome romane chibjaja,
- te arakhen, barjaren i fundamni romani kultura te kamen ola, thaj te kamen sa o kulture avere
manuengere thaj mineretotengere,
- te yorjaripe o goalipe eRomengoro, so kamlape te nakhas akava drom, thaj so kamela pes te arakha sa
adava so ivdinela makaro amende,
- Po hari sistematikane te pendyarel pes i gramatika thaj i ortografija e romane chibjakiri,
- te penarel pe e chibjakere karakteristike thaj te sikljovel pes normativikane gramatikakere, stilikano
ajdipe ani romani chib,
- te ikaven pes o sikamle literaturno romani chib sar ko vakeriba aahar thaj ko hramoviba,
- te haljovel pes autentikano thaj estetikane vlerja ani amari literatura,
- te sikljovel pes ukar drabariba sar avazesa aahar thaj ano peste,
- haljoviba drabariba ano peste, te haljovel pes thaj adalestar averese te vakerel pes, kotar o sa o anrja,
- te haljovel pes o drabariba sa dajekhe lilesoro, gazetakoro, urnalesoro sar barenge aahar thaj
chavorenge ki romani chib,
- te haljoven o sikamlje sar scenikani aahar thaj aver literatura,
- Te arakhel pes sa so isi kotar romani kultura thaj te barjarel pe

- Te del pes motivacija ko sikamle te hramonen korkoro ki romani chib,

- Te sikaven pes o sikamle te keren buti thaj avri e kolakere sikamne bua,
- Te barjarel pes o patriotizmi thaj i edukacija sansaresiri, ukare kulturakere, te kerel pes ukar buti
makar o manua thaj te del pes piko jekh jekhese
OPERITIVIKANE BUA:
- Zorjariba, sistematizacija, iriba, odujto drom zorjariba thaj kotoralo buljariba o sikloviba so sikljilo pes
anglune periodeste ani ola kotar o sa kotora sikljovibasere thaj ko anglune klasja,
- Penariba e romane istorijakor thaj kulturakor kotar sa o kotora so si hramome kotar o Roma thaj
averengere so hramone kotar o Roma,
- Penariba e romane chibjakere istorija, olakere dromoja thaj sa so anelapesolatar sar ali i avdisutni
forma,
- Te sikljovel pes olakoro ukar vakeriba thaj adava olakere karakteristikane avazengoro, olakoro akcenti
thaj i intonacija,
- Te formirinel pes kriterijumi sar te arakhel pes kokorutni analiza thaj i vlera literaturengere kotorenge so
kamela pes te sikljoven pes ko akala sikljovlengere bera,
- Te kerel pes buti sar o sikavne te hramonen kokori pere referatja,
- Te aj o sikamle, korkori te keren kritikani analiza pere referatengere,
- Te aj kera pes te sikljon te den o sikamle kokorutni analiza e literaturengere kotorengere,
- Te zorjarkeren pes o sikamle te ovel olen andiba kotar o sa sikljojba so sikljile ani kola.
IKERIBA E PROGRAMESORO
CHIB
IKERIBA E PROGRAMESOR
I CHIB
GRAMATIKA E ORTOGRAFIJASA (10+4)
Fundamne informacije kotar istorija e romane chibjakiri thaj harno dikhiba ano avdisutni buti, ani
standardizacija e romane chibjakiri.
I chib sar fundamno instrumenti e komunicijakoro maskaro manusa. O ikloviba thaj o keriba e dajakere
chibjakoro. E mujesiri thaj e hramimi chib. O keriba e romane abecedakoro. Komparacija e romane thaj e
sanskritesere lilesoro. Fundamne informacije kotar o norme ani chib.
Zorlipe thaj i sistematizacija e dyandipasor kotar o sikamno dyandipe ano anglune nakhavne klasja, thaj te
buljaripe adava sikljovibe ano akava klasi.
Keriba neve lafja
Sistematiziriba e djandibasor kotar nakhavde thaj binakhavde lafja. Deklinacija e nakhavdine lafjengoro, o
dyandipe thaj o chivdipe ki komunikacija e perutnengoro, fundamne informacije kotar o perutne ki romani
chib.

Zoralipe thaj i sistematizacija e verbalengiri. O fundamne thaj o buljarde verbalengere vaktja.

Fundamne thaj serune droma ano akcenatska norme.
ORTOGRAFIJA - 4. arja
Sukar vakeriba: kh, ch, ph, th, numa thaj e kovle thaj e zoralea R, Rr, krlesoro H, thaj e hor krlesoro X,
Hramipe lendengere lafja kotar avera chibja, hramovibe e averengere ekvasbuljarde lafjengoro
Hramoviba e ablativesoro ani romani chib.
Sistematiziba o djandiba kotar ortografija: hramoviba e bare sabdajengoro, interpukcija, phanlo thaj ulaviba
e lafjengoro ano hramoviba, hramoviba e lafjengoro, keda kamela pes te hramonen pes harnikane. Ulaviba
e lafjengoro ko agor e lafjorjakoro.
LITERATURA
KOLAKIRI LEKTIRA (15. arja)
Majukar kotora kotar tradicionalnikani romani poezija
Majukar kotora kotar tradicionalnikani romani proza
Mahabharata - kotora
Ramajane 'kotora
Poezija - Slobodan Berberskesir
Poezija - dr Rajka uria
Rade Uhlik: Kotora olesere buatara
Ali Krasnii: Kotora olesere buatara
Ruth Praver Jhabvala - Me ani Indija thaj o lil Smotra"
Radmila Gigi: "Namaste Indijo"
Oskar Davio: "Srbija"
ura Jaki: "Otadbina"
Laza Lazarevi: "Sve e to narod pozlatiti"
Petar Petrovi Njego: "Gorski" ikaldo kotor
Petar Koi: "Kroz meavu"
Sergej A. Jesenjin: Poezija
CHERUTNI LEKTIRA: (4. arja)
Dafer abanovi: "Mukhen man " - gili
Ismet Jaarevi: "Me sijum"

Bajram Saitovi Bajram: "Poezija"

Desanka Risti: "Poezija"
Ibrahim Osani: drama "Kotor kotar romano divdipe"
Jovan Nikoli: "Poezija"
Gilja kotar etnikano minoriteti ani SrbijaBranislav Nui: "Sumnjivo lice"
Branko opi: "Doivljaj Nikoletine Bursaa"
Gaikani (srbikane paramiza)
Bajrab Haliti: Izbor iz njegovih knjievnih delova
Ljuan Koka: Izbor iz njegovih knjievnih delova
Trifun Dimi: Izbor iz njegovih knjievnih delova
ELEMENTJA KOTAR ROMANI ISTORIJA (10. arja)
Bijandipe thaj o than e Romengor
Miti thaj i legenda - kotar migracijakor drom e Romengor
O Roma thaj i Indija
Roma thaj i Biblija
Sar alo o anav Ciganin - Rom
Aviba thaj o divdipa e Romengor ano Balkani
Paldipe thaj o mudardipa e Romengor
Holokaust
Milja ber genocidi upralo Roma
Romane logorja
Auvic
Genocidi upralo Roma ko logori Jasenovac
O Roma thaj olengiri registracija
O than thaj o tretiriba e Romengoro ani Evropa
Arakhiba e romengoro than ani Evropa
O than e Romengoro ani Srbija
Romano etnikano Konsili ani R. Srbija

ELEMENTJA KOTAR ROMANI KULTURA (8. arja)

Romani renesansa (kotar organizacija i ko etnikano rodiba)
Romano paiba (religija)
Hristijanstvo
Islamizmi
Protestantizmi
Romano divdipe (o thana beibasere)
Tradicija
Phirnipe
Muzika
Kheliba
Adetja
Arti e romengoro thaj o roma ano arti
O DROM REALIBASORO (PROGRAMI)
O sikljovibasoro plani thaj programi kerdo sit e resel I resin sheruni, a adaja sit e arakhel pes o barvalipe
romano pana so achilo ani kultura. But si pharo te hramonel pes diso dijekhestar keda nane kotar te ljel pes
j ate ovel dajekh sikljovibasiri hanik. Majpharo sit e vakerel pes, te hramonel pes e romane chavorenge te
drabaren te sikljoven diso, keda nane sosstar. Akaja literature so si hramomi akale planeste si hramomi ani
serbikani chib. But si pharo sar e sikamnenge adjahar thaj e sikamlenge, sostar te drabaren ki romani chib.
Nane niso so si dindo nakhavdo ki romani chib.
Numa, sheruno sit e arakha adava so isi amen. Popalal bu'aja ka resa sa adava so nane amen. {eruni buti
sit e la te sikljovel pes I romani chib thaj te phandel pes I sikljovna chibja. Te barjaripe o kamlipe amare
romendete sikljoven I romani chib, adaleja amen ka arakhas o etnikano identiteti e Romengoro.
RESIN THAJ I BUTI:
Kamela pes te vakerel pes,so angleder thaj avdive, i chib jekh kotar sherune karakteristike jekhe
etnosesere thaj so si i literarno chib ko akale themesete jekh kotar eruno instrumenti te konstituisinipe jekh
minoritetesiri kedin.
I chib si angluni thaj majeruni karakteristika jekhe etnosesiri. Sadajekh etnosi vakerela pere chibjaja thaj
palo oleste pendarela pes, kole manuikane kedinate perela. Sa o etnosja arakhena, barjarena thaj
buljarena piri chib sar angluni thaj majeruno poro barvalipe.
"I chib si adaja so parvarela thaj arakhela jekhe etnose" - vakera o Vuk Karadi. I chib si palo goavera
manua "adaja so arakhela o divdipe e manuesoro", i chib si instrumenti kolaja o manuibe haljovela
pes.
I romani chib perela ani nevi indijakiri kedin. Akala chibja ulje(iklistilje) kotar makarindijakere chibja,
kolengere si fundamni ano puraneindijakere chibja (vede thaj o sanskriti). Buteberengoro bihaljovipe e
Romengoro sar te avel pes i ki jekhutno ljil (abeceda) thaj i romani jekhutni chib.

o Romano Konsili (Konsili sikljovibasor thaj chibjakor) ani Srbija so ikera bute numerengere kedinja, kote
sine sar romane aahar thaj gadikane lingvistja kotar Srbija thaj avrijal olatar, alo pes i ko jekhutno
haljojba thaj goalipe, sar kamela pe te haljoven pes o Roma ani Srbija, lendo o fundamno dandipa, sar te
ovel so po loke sa e Romenge o sikljoviba e romane chibjakor, anda akava phanlo paluno lafi ani Kedin.
I romani chib te ovel latinikano lil, (abeceda) kotar 36 abdaja (grafeme), thaj adala si: a, b, c, , , ch, d,
d, dj, e, f, g, h, x, i, j, k, kh, l, lj, m, n, nj, o, p, ph, r, rr, s, , t, th, u, v, z, , a i standardikani romani chib
kerena sa o romane vakeriba so vakerena pes ani Srbija. Ol kerena o fundamno e romane chibjakere.
Nijekh vakeriba e romane chibjakoro nane ole nisavo erunipe anglal avera.
Fundamni buti so ka sikljovel pes i romani chib, isi ola te penarel pes i istorija thaj i kultura, te arakhel pes
o identiteti e minoritetesor. Te barjarel pes o godalipe kotar i romano manuibe, olesoro manuikanoistorijakoro thaj i kultura, olakiri rola ano sikljoviba e romane chibjakor thaj literaturakor. Te yorjarkerel pes o
godalipe e Romengor kotar olengoro penlakoro phanlipe pere dajakere phuvjaja. O sikljoviba e romane
chibjakoro, olakere istorijakor thaj kulturakor si arakhiba, barjariba thaj buljariba e romane chibjakor,
olesere identitetesor, sose si ov fundamno ko sa aver aktivitetja. Sikljovibaja e romane chibjaja, e istorijaja
thaj i kulturaja, o sikamle ka sikljoven i istorija pere manuengiri' palo zemanja ani pere dajakiri phuv thaj
avrijal olate. E romane chibjaja, lendo i komparativno metoda, po ukar thaj po lokhe ka sikljovel pes i
sikamni chib (gaikani), so si thaj jekh kotar eruno faktori te resen ukar suksesi amare chave ani kola. O
bipenaripe e gaikane chibjakor, anela o romane chave te muken i kola. Sa akava ka aneli ko poukar
komuniciriba e gaikane rakhlenca, ko jekto sa adava ka anel te sikljoven sa o andipe so dela pes, so
sikljovela pes ani kola.I resin e sikljovibasiri e romane chibjakiri, isi ola po fundamno dandiba, te barjarel
o kamlipe te sikljovel pes i romani chib a adaleja ka sikljovel pes i literarno romani chib, te aj po palal te
vakeren thaj te hramonen literarnone romane chibjaja, te penaren pes e romane literaturaja, literaturaja
avere manuengiri, scensko thaj kinematografijaja, po ukar te vakerel pes, te barjaren poro goalipe kotar
manuikani-istorijakiri thaj kulturakiri rola e chibjakiri thaj e literaturakiri, te phanden pes o manuiba,
olengiri kultura sar te yorjarkerel pes o romano godalipe te sikljoven pe dajakiri chib, istorija thaj i kultura
romani. Te avel pes thaj te sikaven pes o Roma, so sine adava istorijakoro faktori, so ana d ko but aver
varijante ko vakeriba ani romani chib. Sa adava sikljovibaja e romane chibjakor andor kole thaj sikljovibaja
e romane literaturakor ka anel te formirinel pes romani elita so ka anel, i ko sikljoviba, arakhiba thaj
buljariba e romane chibjakor.
I chib si divdi materija so barjola, so na achola sar so si.I chib si manuikani- kulturakoro fenomeni, jekh
kotar eruno faktori ko sa o kulture. O barjaripe olakoro si phanlo ano manuikano- politikakoro thaj
istorijakere. Ekonomikane phanlipnjaja, kote jekh manuikani kedin divdini thaj barjola.
I chib thaj I kultura vakeribasiri (6. arja)
Te kerel pes buti sar te barjarel pes I literaturakiri chib ko Roma, olakoro stili thaj sikljoviba sar kmela pes
literaturnikane te kerel pes lafi, amaro lafi te ovel jagalo, haljardo kotar dajekh tema ja kotar dajekh vakti
thaj adava anglal dajekh auditorijumi.
Kamela pest e sikljovel pes o romano vakeriba so vakerela pes ko jekh than, (lokalnikano). Te kerel pes
diferencijalna gramatika, koja kamela pes te kerel pes komparacija e gramatikaja so si literarnikani. O
sikamne kamela pes bi yorjesor te sikaven i literarnikani romani chib amare chavoren, ko kotora so si
hramome adale vakeribaja ja e kotorenca so ka hramonen o chavore. Adava si eruno, ko sikamne, so
kamela pes, ola majanglal te anen solduj vakeriba thaj so po lokhe te sikaven e sikamlen i romani
hramomi chib.(kamela pes te ovel olen metodologija sikljovibasiri hramovibasiri, drabaribasiri thaj
analiyiribasiri e hramome kotorengiri so ka ikljon ko chavorikane romane urnalja.)
LITERATURA
But si pharo te arakhel pes hramome ljila ki literarnikani romani chib. Adalese si eruni buti e sikamnengiri,
te na kera pes i adava vakti diso, kamela pes komparativikane metodaja te keren buti ko romane tekstja
so isi.
Literarnikani romani chib (barjariba thaj olakere karakteristike)
Save stilja isi ki romani chib.

Fundamne karakteristike romane hramome chibjakere (kamela pes te arakhel pes kotora thaj uarde
misalja).
Te len pes uore misalja hramome kotar chavorikane urnalja.
Kotora kotar hramome drame - kotora literarna, scenska, radiosere, televiyijakere, analiza kote ka den o
sikamle piri kritika sar so dikhlje thaj so dramare kotora kotar i literatura.
I chib(gramatika thaj ortografija (14.) arja 10+4)
O sikljoviba romane chibjakor ka del ajdipe e romane sikljovlenge te vakeren thaj te hramonen, te
komunicirinen kanonikani romani chib. Ano sikljoviba I lafjori a penarela pes sar gramatikakiri forma (ko
dikhiba olakere formakiri thaj strukturakiri) ja sar komunikativnikani struktura, ko dikhiba olakere funkcijakiri
ani komunikacija.
Fundamne programesere bua thaj o rodiba ano sikljoviba e gramatikakiri, te aj e sikamlenge i chib dela
pes thaj mothavela pes sar sistemi. Nijekh kotor e chibjakoro na kamela pes te sikljovel pes ulavde, avrijal
o konteksti kote vakerela pes kotar olakiri funkcija thaj adava po hari, po lokhe, haljovde thajselektivikane te
dikhel pes anglo jakha o baripe e sikamlengor.
Sikloviba palo kotora, loke, aj te sikljol pes te arakhlja pes o sikljoviba i materija, te konkretizujinel pes o
niveli sikljovibasor, sar drom sikljovibasor te aj adava te ljel pes ki buti (ani praksa) ko disave klasja.
Selektiviba aj te kerel pes te ljela pes fundamne chibjakere kanonja thaj informacije olendara.
Haljoviba thaj selekcija ano programi dikhela pes ko sikljoviba i sintaksa thaj e morfologijakor kotar o I i o
VIII klasi.
E programesoro ikeriba thaj sikljoviba kotar o akcenti, na kamela pes te sikljovel pes ulavde kotar aver
sikljoviba. I sikamlje kamela pes po hari te sikavel pes ko sa dajekh klaso ko standardja e akcentesere thaj
olesere norme. Kamelapes te ovel ko sadajekh ari sikljoviba adathar thaj o sikamno te vakerel e
sikamlenge so si ukar thaj so na. Ko Roma si but pharo ka avel akava sikljoviba, thaj ka al sar ka vakerel
pes ko thana kote sikljovela pes romani chib, a i buti e sikamnesiri si te vakerel sar si o akcenti
vakeribasoro ki literarnikani chib, thaj o sikamle aahar te vakeren.
Ortografija sikljovela pes palo dendo sikljoviba ando lila, adala si buakere lila, kote isi hramomo teksti thaj
rodela pes te pherel pes. O sikale kamela pes adava ortografikano sikloviba te sikljoven po hari, sar si
hramomo ano programi, po ukar te vakerav sar ka keren poro plani o sikamno. Sa adava sikljovela pes
kotar anglune dive, keda o sikamlo khuvela ani kola. Isi sistematikano, elementarno sikljoviba ko
hramonikani forma thaj adava sar sikljovela sikljoviba kotar i gramatika thaj sa adava ala i ko sikloviba
ano hramoviba personalno so rodela pes programeja. Adava so sikljovela pes, po palal rodela pes
programeja te dikhel pes kobor sikljilje o sikamlje ko sadajekh forma thaj ani praksa.
Sa adava sikljojba dikhola ko sikamlje, keda personalno hramonela thaj adathe dikhola kobor sikljilo thaj
kobor isi ole andipe kotar i ortografija e romane chibjakiri.
Na sikljoviba majukar aj te ikaljel pes:
- Te del pes e sikamlese goalo aktiviteti thaj goalo kokorutnipe te arakhel pere bange hamomo
ortografijakor biukaripe.
- Te naaljel pes goakiri inercija
- Te sikljovel pes erutnikano sikljoviba thaj andiba.
- Te ljel pes e situacijakoro sikljovibasoro chibjakoro sikljoviba
- Te phandel pes o sikljoviba e chibjakoro sar haljilo e arteskoro kotor so drabarda.,

- Sistematikano thaj goalo sikljoviba ano vakeriba thaj ano hramoviba,

- Arakhiba thaj chiviba ani praksa o sikljoviba,
Avdisutni metodika sikljovibasiri i gramatikakiri rodela sa so si adava fundamno sikljoviba chibjakere teme
te oven haljarde thaj te vakerel pe olengere fundamne karakteristikendar, sa adava te ovel phandlo bute
formenca sikljovibaja kotar sherune karakteristike thaj stilistikakere funkcijenca. O tekstja, kamela pes te
oven pendarde e sikamlenge, te nane kamela pes te drabaren pes thaj te vakeren pes olendara.
O sikamlo kamela pes te ovel ole ki godi ko sadajekh momenti so si eruno te del i sikamlenge hramomo
sikloviba (vebanja) thaj te kerel buti olenca sistematikane.
Haljoviba o teksti
Haljoviba o teksti phanlo si drabariba, sar haljovela pes andral thaj go]alipnjaja. Majeruno si o kvaliteti e
drabaribasor. Adalese si ki metodika vakerela pes kotar but droma drabaribasere. O drabariba si adava
eruno elementi haljovibasoro, goalibasoro, aale kotoresoro literaturakoro so drabarela pes. O angluno
drom te chiven pes o sikamle ano artistikano themi si o drabariba.
Izraajno (haljardo) drabariba arakhela pes keda lela pes te kerel pes buti sistematikane, a palo
adaleste, rodela pes sa pobut thaj poukar sar te dikhel pes thaj te lel pes sa o ajdipe o kvaliteti e
sikamlesoro, sa adava i keda na resala pes uo kvaliteti thaj andipe ano drabaripa.
Po hari thaj vakteja analizirinela pes psihologikano thaj chibjakorostilikani forma so rodena o sikamle te
ovel olen vakeribasiri realizacija.
Ko jekh drom arakhela pes thaj barjarela pes e sikamlengoro drabariba ano peste sose si ov
majproduktivikano forma te lel pes o andipe. Literarnoartistikano kotor drabarela pes butfar, i keda ko
manu na angavi haljoviba personalnikano thaj sa adava ka ikarel e sikamne te drabarel thaj te haljovel
adava literarnoartistikano kotor.
Sikljovibasoro plani thaj programi e romane chibjakoro, paljola ko metdikane droma so arakhena pes ki
sikamli chib (ki serbikani chib so sikljovela pes sar dajakir), adalese, akate nane, thaj na rodela pe te
hramonel pes o dujto drom, ki romani chib, sose sa adava arakhela pes ko plani e serbikane chibjate, sar
so si fundamne elementja: literaturakere lafja (pojimja), funkcionalna lafja, kultura sar kamela pes te
vakerel pes.
Majeruni buti ki realizacija e sikljovibasere planesoro e romane chibjakoro, kamela pes te del pes so ulavi
akala chibja ko vakeriba thaj ko sa o forme gramatikane, stilistikane, leksikane thaj morfolikane,
semantikane, sintetikane, sar te chiven pes o sikamle te hramonen korkore pere hramomne kotora
so ka ulaven pes pere literarnoartistikane formaja.
Jano leksikane thaj morfologikane forme sikljovibasere, kamela pes te baravarkerel pes e sikamlengoro
andipe kotar o lafi sar forma so lena pes na kokoritikane ani konjugacija thaj deklinacija ja sar kerena pes
o lafja (fundamne, butelafjengere thaj ikalde). Te sikljoven pes sar kerena pes lafja soj kerde koter butlafja
thaj o lafja so ikalena pes ki nevi forma, a sa adava kamela pes te dikhel pes kotar o lafja so si jekhutne ko
teksti, a sa adava kamelapes te barvarkerel e sikamlengoro alavari.
Semantikano sikljoviba phandela pes e morfoligikane thaj sintaksikane sikljovibaja thaj na kamela pest e
ulaven e sikamlengoro sikljoviba thaj te barjaren kotar fundamno eruno andipa e lafjengoro, a sa adava
kamela pest e ovel phanlo te barjarel pes o andipe te vakerel pes ukar.
Sa akava sikljoviba sar so si sintaktikano, morfoligikano thaj semantikano, adava sa khuvela ko majeruno
sikljoviba ano sa o klasja ani kola. O pharipe rodela, sar so anelape, naturalno, sa adava palo baripe e
sikamlengoro.
Sar te angavel pe o interesovanje e sikamlengoro te hramonen kokorutne literarna kotora, adava sa
kerela pe ko frontalnikani buti sa e klasa, a na sa adava te kerel pes ki literarno sekcija sar olengiri eruni
buti so rodela pes. I buti ani sekcija si mukli thaj kamli buti sa dajekhesiri.

E siklovibasere planeja isi diklo thaj chivdi buti, ja ko sa o siklovibasere kotora, ja na, athe isi izuzetci.
Numa, akaja buti ki romani buti kamela pes te ovel bi ulavdi thaj biachavdi. Akale bucaja ka barjarel pes o
kamlipa e sikamlengoro te sikljon e dajakiri chib, so i akana na sikljiljipe.
But angleder thaj akana, but Roma ko sikljoviba e romane chibjakor, dikhena sar majpharo faktori, so o
romane chavore nane olen suksesi ani kola. But Roma kotar o tikoripe na dine pere chavenge te
sikljoven romani chib, ko than adalesoro sikae olen e gadjikani chib. Adava avela, jekh sar so kamle te
sikaven pe chave te ukljel e graste, angleder so sikljilo te phirel..
Adalese sine bange but projektja so kamle angleder te sikaven e romane chavoren serbikani chib, a o
chavoro na ana romani. But ene kamena te keren thaj kere projektja, kote sine o gadjikane chavore ko
po baro numero, adava sine duj kotar o trito gaikane a jekh sine romane chave. Sa adava igaraki pherdi
asimilacija thaj ko naaliba e romane chavengoro andiba makaral o serbja. Te rodine o Roma ulavde
paralele romane chavenge o gae vakerena so si adaja segregacija. Sa akala faktorja khue ko nasuksesi
so sine olen o romane chave. Kamelape te del pes e Romenge jekhutno sajdipe sar so isi olen aver
minoriteti. Sa adava ka kerel pes palo jekhutno plani e Srbijakor, a e dajakiri chib kamela pes te arakhel
poro than ko sikljoviba ani kola.
Akaja forma siljovibasiri, kamela pes te realizujinel pes phere berseste, bi achavdo, a te dikhlja pes so
kerela pharipe e sikamlenge, aj jekh periodi te achavel pes.
UPREDERUTNI BUTI
Akale buate lena pes o chavore, kola korkori kamena te unen thaj isi olen ajdipe te sikljon ukar thaj
mothavena ukar suksesi ani kola. Ko akava sikljoviba avena o chavore, so nane olenge pharo akava
sikljoviba, ja olate kamena te aven te sikljoven po but so sikljovela pes ani kola. Akale sikljovibaja e
sikamljengoro andipe barjarela pes thaj buljarelapes, thaj dikhola pes so ola korkori mothavena poro
interesi sikljovibasoro e romane chibjakor. Ko akava sikljoviba sikljola pes so kamelao sikamno thaj
sokamena o sikamle, ol dena pere propozja, sostar isi olen interesovanje. Majbuter ko akava sikljoviba dela
pes o sikamle te siljon so na sikljona sa o chavore so olenca ana ano klasi. Ol sikljona i literatura po bulje,
scensko'artistikano sikljoviba, kinomatografija, ja te rodine te sikljon po bulje kotar romani chib, istorija thaj
kultura.
ORIJENTIKANO BERSESORO PLANI KERIBA BUTI E ROMANE CHIBJAKOR - 72. ARJA
BUTI ANO TEKSTI:
Skolakri lektira - 14. arja
Kherutni lektir - 4. arja
Elemen. e istorijakere - 10. arja
Elemen. E kultur - 8. arja
Vakeribasor siklj. - 6. arja
Hramomo sikljovi - 4. arja
Hramomi buti - 4. asa
Sistematikani buti - 3. asa

RUMUNSKI JEZIK
LIMBA ROMN
Scopul activitii instructive n clasa a VIII-a este:

- dezvoltarea interesului fa de creaiile literare n limba romn

- dezvoltarea capacitii de exprimare n limba romn literar;
- nsuirea noilor noiuni de limb i literatur romn;
- nelegerea mesajului oral i scris;
- dezvoltarea i mbogirea vocabularului cu expresii i cuvinte noi
- nelegerea mesajului n comunicarea cotidian
- deducerea sensului unor cuvinte necunoscute ntr-un mesaj
- receptarea, iniierea i participarea la un act de comunicare oral i scris n limba romn literar,
- dezvoltarea creativitii prin activitile de atelier i activitile individuale.
Sarcini operative.
La sfritul clasei a VIII-a elevii trebuie:
- s-i mbogeasc vocabularul cu cuvinte i expresii noi;
- s neleag semnificaia unui mesaj oral i scris;
- s nsueasc raportul dintre propoziii n fraz;
- s deduc sensul cuvintelor necunoscute dintr-un mesaj ascultat;
- s nsueasc citirea expresiv, citirea pe roluri i dramatizarea textelor literare;
- s-i exprime clar i precis gndurile, ideile i sentimentele;
- s utilizeze corect limba romn literar n diferite situaii.
LITERATURA
Lectur colar
1. Vasile Alecsandri: Miezul iernii
2. Tudor Arghezi: Cuvnt
3. Mircea Crtrescu: Florin scrie un roman (fragment)
4. Constantin Chiri: Cirearii (fragment)
5. Gheorghe Brescu: Un scos din pepeni
6. Ion Pillat: Mrior
7. Literatura romn din Voivodina
8. I. Al. Brtescu-Voineti: Privighetoarea
9. I. L. Caragiale: Un pedagog de coal nou

10. Ion Creang: Amintiri din copilrie (fragment)

11. George Cobuc: Colindtorii
12. Mihai Eminescu: Floare albastr
Lectur
Selecie din literatura romn contemporan
Selecie din literatura romn popular
Analiza textului
Stabilirea contactului direct cu operele literare.
Formarea unor opinii personale despre opera analizat.
Identificarea noiunilor de teorie literar.
Pregtirea elevilor pentru analiza independent a textului literar.
Analiza complet a operei literare.
Abordarea poeziilor lirice.
Abordarea operelor dramatice.
Asemnrile i deosebirile dintre operele lirice i epice.
Noiuni literare
Actualizarea noiunilor literare din anii precedeni.
Genuri i specii literare: Pastelul. Legenda. Balada. Schia. Povestirea. Nuvela. Comedia. Romanul.
Antiteza. Metafora.
Tropii i figurile de stil.
Versul liber.
Folclorul literar.
LIMBA
Repetarea i consolidarea materiei din clasa precedent.
Noiuni de fonetic (actualizare).
Vocabularul limbii romne. Neologismele i importana lor n comunicarea n limba romn literar.
Procedeele interne de mbogire a vocabularului. Compunerea.
Prile de vorbire flexibile (actualizare).

Pronumele (actualizare). Pronumele i adjectivul interogativ-relativ. Acordul pronumelui relativ care n

genitiv precedat de articol genitival. Pronumele i adjectivul nehotrt.
Verbul. Diatezele, modurile i timpurile (actualizare). Verbele auxiliare (actualizare). Prile de vorbire
neflexibile, cu accentul pe conjuncii.
Sintaxa propoziiei
Subiectul. Subiectul inclus. Subiectul subneles. Propoziii defective de subiect.
Predicatul. Predicatul verbal i predicatul nominal (actualizare). Verbe copulative. Numele predicativ.
Acordul predicatului cu subiectul.
Prile secundare ale propoziiei. Atributul adjectival, substantival, pronominal (actualizare). Apoziia.
Exerciii aplicative referitoare la atribut.
Complementul (actualizare). Complementele circumstaniale de timp, loc i mod. Ordinea cuvintelor n
propoziie.
Sintaxa frazei
Propoziia principal i propoziia secundar. Propoziia regent. Coordonarea (prin juxtapunere i cu
ajutorul conjunciilor). Propoziii coordonate copulative, adversative, disjunctive i conclusive.
Subordonarea. Propoziii subordonate atributive, completive directe.
Vorbirea direct i vorbirea indirect.
Noiuni de ortografie
Scrierea corect a substantivelor, pronumelor i numeralelor (actualizare).
Punctuaia n fraz.
CULTURA EXPRIMRII
Exprimarea oral
Exprimarea propriilor idei i opinii n diverse situaii de comunicare.
nelegerea textului literar i comentarea lui ca mijloc de dezvoltare a exprimrii orale.
Exerciii de nsuire i definire a noiunilor i cuvintelor - prin activiti n ateliere.
Stabilirea legturilor corecte dintre elementele unei uniti gramaticale (propoziie sau fraz), precum i
folosirea corect a categoriilor gramaticale specifice prilor de vorbire.
Exerciii de pronunare corect a cuvintelor.
Transformarea vorbirii directe n vorbire indirect.
Transformarea monologului n dialog, exersarea dialogului (adaptarea tematicii, dinamismului,
caracterului).
Discuii pe marginea textelor literare i a subiectelor libere.
Conversaii pe teme libere.
Exprimarea n scris

Dictri libere i de control.

Comentarea textelor literare citite, rezumatul, caracterizarea personajelor.
Transformarea vorbirii directe n vorbire indirect
Scrierea argumentat a impresiilor provocate de textele literare.
Stabilirea valorilor estetice i stilistice n textele literare.
mbinarea diferitelor forme de expunere (povestire, descriere i dialog)
Exerciii de nelegere i explicare a noiunilor de teorie literar.
Aprecierea i evaluarea crilor citite, a emisiunilor, filmelor, CD-urilor audiate i vizionate.
Jurnalul.
Folosirea n text a cunotinelor de morfologie i sintax, respectnd semnele de punctuaie necesare.
Elemente de cultur naional
Filmul romnesc contemporan.
Prezene romneti n cultura european a secolului al XX-lea
Creaii de art contemporan romneasc.
Istoria poporului romn n secolele al XIX-lea i al XX-lea.
Din istoria romnilor din Voivodina.
Activitatea cultural a romnilor din Voivodina
MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI
Programa pentru Limba romn cu elemente de cultur naional pentru clasa a VIII-a se realizeaz
prin metode tradiionale prezentate n forma unei succesiuni de etape clar delimitate.
n domeniul literaturii se propun urmtoarele activiti: dezvoltarea interesului fa de creaiile literare n
limba romn. Dezvoltarea capacitii de exprimare n limba romn literar. nsuirea noilor noiuni de
limb i literatur romn. Identificarea noiunilor de teorie literar. Redarea textelor epice. Abordarea
poeziilor lirice. Abordarea operelor dramatice. Asemnrile i deosebirile dintre operele lirice i epice.
n domeniul limbii se pune accent pe evaluarea posibilitilor de exprimare prin expresii i cuvinte noi n
vocabularul activ al elevilor. Trebuie s identifice sensul unui cuvnt necunoscut, s aplice regulile de
ortografie n scris, s sesizeze abaterile de la normele gramaticale ntr-un mesaj oral i scris. Mesajul pe
care elevul l va comunica n limba romn trebuie s fie bazat pe structurile lingvistice n spiritul limbii
romne literare, determinate de gndirea n aceast limb.
Cultura exprimrii orale i n scris are o importan deosebit deoarece reprezint baza unei comunicri
calitative. Din acest motiv n cursul activitii trebuie insistat asupra mbogirii fondului lexical, punndu-se
accentul pe limba literar. Stabilirea principalelor modaliti de nelegere i interpretare a unor texte scrise
n diverse situaii de comunicare - prin activiti n ateliere. Elevii trebuie s manifeste interes pentru
creaiile literare n limba romn, s utilizeze corect i eficient limba romn n diferite situaii de
comunicare i formarea deprinderilor de munc independent, astfel se dezvolt i creativitatea acestora.

RUSINSKI JEZIK


:
- , , ,
, ,
- ,
- (, , ),
- , ,
- ,
- .


. ,
, . ,
, , , , ,
.
, , , , , ,
, , ; ;
,
; , , , , ; :
, , , , , , ;
; , . .
.

.
.
- , , .

( )
( - )

.
, , , , .
. .
, , , ,
.

 , , .
.
.
- ,
.

, .
- , , .
. . .
. .
- . .
, , - ,
.
. - .
; ;
. .


.
15 ;

.

.

. ,
.
,
,
, , .

, ,
.
. .
. , .
: ;
: , ? : .

,
.
.

.

. , .

 ,
. . , ,
, , .
,

,
.
.

,
. ,
.

SLOVAKI JEZIK
SLEVENSK JAZYK
iastkov lohy:
lohou vyuovania sloveniny v 8. ronku je prehlbovanie a rozirovanie reovch zrunost zskanch v
predchdzajcich ronkoch. iaci maj zska viu pohotovos, samostatnos a istotu v tematickch a
obsahovo ohraniench prejavoch.
Prostrednctvom jazyka vies iakov k spoznvaniu histrie vlastnho nroda a vi si ud, ktor sa
zaslili o rozvoj a poznanie slovenskho jazyka.
Prehlbova estetick ctenie iakov a tak im umoni vnma a precti krsu umeleckho slova i diela.
Z reovch zrunost vo vyuovan prevauje stny prejav, ktor je stimulovan povanm a tanm.
Psomn prejav je tie zastpen. Systematicky sa upevuj nvyky sprvnej vslovnosti. Dleit je
uschopova iakov, aby vedeli:
- vhodne, vstine a sprvne sa vyjadrova v konkrtnych spoloenskch komunikanch situcich, a to
stne aj psomne
- aktvne a sprvne vyui svoju slovn zsobu a obohacova ju - pouva vkladov a synonymick
slovnk, jazykov prruky, encyklopdie...
- samostatne a vstine rozprva a opisova - pouva pri tom rzne formy vyjadrovania
- formulova hlsenie, prosbu, ospravedlnenie, poakovanie
- chpa a zaujma postoj k danej situcii v literrnom texte ako i v kadodennom ivote;
- asto sa zapja do reovej innosti, do dialgov a svislch prejavov a kvalitatvna rove tchto sa m
zvi.
JAZYK (gramatika a pravopis)
Psanie i/y, / vo vntri slova a v koncovkch.
Zvyka iakov sprvne pouva pdy podstatnch mien a inch ohybnch slov s osobitnm drazom na
pravopis.
Podstatn men a sloves vo vete - ich funkcia. Psanie vlastnch podstatnch mien.
Sloves, slovesn asy, neuritok. asovanie slovies.

Zmen - ukazovacie a opytovacie zmen.

Pravopis prdavnch mien, zmen, sloviek, slovies.
Veta - zkladn rozdelenie. Jednoduch veta a svetie.
Zkladn a rozvjacie vetn leny.
Vety s tvarmi prdavnch mien rd, rada, radi, rady.
Predloky - porovnvanie so srbinou.
Neohybn slovn druhy.
Pravopisn cvienia a pravopisn diktt.
KULTRA VYJADROVANIA
stne vyjadrovanie
Rozprvanie - o udalostiach a zitkoch (asov postupnos deja). Rozprvanie o vymyslenej udalosti na
zklade danej tmy - poda vypracovanej osnovy za pomoci uitea. Sloveso ako dynamizujci prvok
rozprvania.
Opis - enteriru a exteriru, ud, zvierat, detailu v prrode.
Dialg - rozprvanie o udalosti prostrednctvom vynechania slov opisu; priama a nepriama re. Maj
poveda samostatne a svisle najmenej osem viet o obrzku, precvienej tme a vies dialg. Dva draz
na interpunkciu (bodka, iarka, vkrink, otznik).
Dramatizcia - textu poda vberu, zitku alebo udalosti z kadodennho ivota (na kolskom dvore, v
galrii, na ulici, v meste...); tanie poda loh a striedania loh.
Rozhovor - prihliada na rozvoj slovnka kadodennej konverzcie, obohacovanie aktvnej slovnej zsoby,
frazeolgia. Frekventn vety z kadodennho ivota. Rozlin tvary vyjadrovania, vynaliezavos, dvtip.
Cvienia so zmenou a dopanm viet.
Slovnk - pouitie slovnka pri obohacovan slovnej zsoby, paralela so srbskm jazykom, kalky, vysvetlenie
vznamu slov v kontexte. Synonym, homonym, antonym, zdrobneniny. Obohacovanie slovnej zsoby
iakov pomocou didaktickch hier z jazyka, rbusov, doplovaiek, premyiek, hlavolamov,... Psanie
vlastnho slovnka menej znmych slov a vrazov.
tanie - Hlasn a tich tanie, sprvna dikcia a intoncia vety. Meldia vety. Slov, v ktorch nastva
spodobovanie spoluhlsok.
Mimovyuovacie tanie - asopisy pre deti a mlde, slovensk detsk literatra a udov slovesnos.
Od iakov oakvame, aby vedeli aspo tyri bsne, p slovenskch udovch piesn, hdany, riekanky,
niektor porekadl a prslovia, dve krtke przy v rozsahu 10-12 riadkov a tyri krtke dialgy alebo as v
detskom divadelnom predstaven.
iaci si maj osvoji aktvne pribline tyristo slov a frazeologickch spojen. Pasvna slovn zsoba m by
na kadej rovni vyia ako aktvna.
Psomn vyjadrovanie
Psanie kratch textov, charakteristickch slov a vrazov, odpisovanie so zadanou lohou (obmena rodu,
sla, asu...). Psanie krtkych slohovch prc poda osnovy alebo zadanch otzok. Vber tm sa

ponechva na uitea, ktor m monos spracovan uivo aktualizova a prispsobova poda vlastnho
uvenia. Psanie krtkych literrnych prc do asopisov.
Prca s textom
tanie a rozbor kratch poviedok alebo ryvkov z umeleckej tvorby slovenskch autorov. Analza vberu
z pozie slovenskch romantickch spisovateov a sasnch slovenskch bsnikov. Rozbor textov
slovenkch populrnych piesn. Nacviovanie plynulho tania s porozumenm, ktor sa rovn hovoru. Pri
spracovan bsn nacviovanie umeleckho prednesu.
Reprodukcia a rozbor poutho a pretanho textu: pozorovanie truktry deja podanho chronologicky
(vod - zaiatok rozprvania, priebeh deja - poukazovanie na najdleitejie momenty, vyvrcholenie;
ukonenie deja). Analza postv na zklade ich konania.
Sledova detsk asopisy.
Spolon pozeranie a rozbor aspo jednho divadelnho predstavenia a filmu pre deti v slovenskej rei.
kolsk tanie
Pozia
Jn Labth: Na Dolnej zemi
Pao Bohu: Sedliak
Pavel Muaji: Rno na rovine
Andrej Sldkovi: Marna
Jn Botto: Sm Jnokova
Samo Chalupka: Turn Ponian
Juraj Tuiak: Jednoduch slov
Daniel Hevier: Vber z pozie
Miroslav Anti: Vber z pozie
Slovensk populrna piese: Vber
Prza
Boena Slankov-Timrava: apkovci
Klra Jarunkov: Jedin (ryvok)
Martin Prebudila: O prvom bozku a prvom ivom korpine
Mria Kotvov-Jonov: Lektra sa pe sama
Anna Nemogov-Kolrov: bostn prpad
Vber zo sasnej slovenskej literatry pre deti
Vber zo sasnej srbskej literatry pre deti

Vber zo sasnej svetovej literatry pre deti

Slovensk noviny a asopisy (vber)
Umenie a kultra vojvodinskch Slovkov
Kresansk sviatky
Drma
VHV: Zem (ryvok)
Literrnovedn pojmy
Poviedka, romn, rozprva - autor, autorsk re, itate - divk, posluch, rm, ver, strofa, metafora,
personifikcia, prirovnanie, epiteton.
Prvky nrodnej kultry a tradcie
Zoznamovanie det so zkladmi dejn slovenskej meniny vo Vojvodine a v Srbsku (dosahovanie, kultrne,
vzdelanostn, cirkevn a hospodrske snahy, vrcholn kultrne vsledky, relevantn organizan formy a
intitcie), sprostredkovanie poznatkov, ale i pestovanie emonho vzahu k tradcii, kultre, obyajom a
zvykom slovenskej meniny vo Vojvodine, Srbsku, ale i na celej Dolnej zemi (folklr, remesl, udov
slovesnos, divadlo, literatra, hudba, tradin detsk hry, obyaje, demonolgia), no nie v zmysle
romantickho tradicionalizmu a paseizmu, ale vdy v relcii k budcnosti, rozvoju a modernizcii. Na
minulos sa opiera, do budcnosti sa pozera. Sprostredkova deom poznatky o slovenskej komunite vo
Vojvodine a v Srbsku (osady, intitcie a organizcie, osobnosti, men, priezvisk, pvod), ale i stykoch
s inmi etnickmi skupinami a kultrami, o prnosoch Slovkov tunajiemu prostrediu (v kolstve, kultre,
umen, architektre). Snai sa slovensk identitu a sebactu pestova subtlne, nie prostrednctvom
hesiel a frz, ale na konkrtnych prkladoch, spja pritom poznatky s emonm nasadenm, vdy ale so
zreteom na meninov a udsk prva, na eurpsky kontext, tie na interetnick ctu, toleranciu a
interakciu.
POKYNY PRE REALIZCIU UEBNCH OSNOV
Ke ide o tento predmet, mus sa ma na zreteli podstatn loha: naui iakov pekne rozprva po
slovensky, pekne ta, psa a zska zrunos v jazykovej sprvnosti. Musia sa ma vdy na zreteli
predvedomosti iakov a na ne sa mus vdy sstavne nadvzova.
Gramatika sa m podva v implicitnej podobe, namiesto opravovania chb sa vyuva modelovanie
sprvneho reovho variantu. Neodmysliten je vytvorenie prjemnej atmosfry, ktor predpoklad
partnersk vzah medzi uiteom a iakom a m pomc prekona psychick bariru pri aktivizcii
zskanch reovch zrunost, schopnost a nvykov. Kad jazykov prostriedok sa demontruje v uritom
kontexte, nie izolovane. V ncviku reovch zrunost maj dominova rozlin formy provej konverzcie v
interakcii uite - iak a iak - iak. K poiadavkm na spsob vyjadrovania sa patr jednoduchos,
prirodzenos, spontnnos a jazykov sprvnos.
Program je mon realizova aj cez prcu v dielach a rzne kultrne manifestcie.

UKRAJINSKI JEZIK


:
- ;

- ;
- ;
- ;
- ;
- ;
- 300 ;
- ,
;
- ;
- ;
- ;
- .


, , :

, .
,
.
, .
5 .
: .
: .
: .
: .
: .
: () .

.

.
.

': , .
: .
: , , .
: ,
- .

.
( , , .).
, , , , .

.
. .
.
. .
.
.
(, ).
, ,
.
.


.
. .
. .
, , .
.

 , . .
.
, , .
.
.

.
, , .
, .
.
(, , ).
.
.
.
.

.
( , ).
.
.
.
- , .
, .
.
.


.
:
, .
, , ,
.


, .
.
, -
. ,
, ,
, .

HRVATSKI JEZIK
HRVATSKI JEZIK
Operativne zadae:
- Usporeivanje govornih vrijednosti hrvatskoga jezika s vrijednostima jezika okoline
- Proirivanje znanja o kulturi vojvoanskih Hrvata
- Njegovanje osjeaja za razliite vrijednosti u vlastitoj i drugim kulturama
- Upoznati osnovne promjene svakodnevnog ivota
- Oplemenjivanje i bogaenje mate, upuivanje u simbolike forme i njegovanje osobnog izraza i
komunikativnosti uenika
- Upoznati vanost interkulturalnog dijaloga
- Upoznati raznolikost kulturnih utjecaja na razvoj vlastite kulture
- Aktivno sudjelovanje u drutvenom ivotu okoline na temelju steenog

SADRAJI PROGRAMA
1. Hrvatski jezik
Gramatika
- naglasak, vrste i mjesto naglaska u rijei
osnovne znaajke lokalnog govora
- narjeja hrvatskog jezika
Pravogovor i pravopis:
- pisanje kratica
- izgovor i pisanje stranih imena
- izgovor i pisanje rijei iz drugih jezika
- usustavljivanje pravopisnog gradiva
2. Jezino izraavanje
Govorenje:

- opisivanje intervju
itanje:
- interpretativno itanje
- analitiko itanje
- itanje tekstova razliitim stilovima
Pisanje:
- pisanje zahtjeva, zamolbe, prijave
- pisanje zapisnika
3. Knjievnost
kolska lektira:
- Dobria Cesari, Voka poslije kie
- Ivan Gunduli, himna slobodi
- Marija Juri Zagorka, Ki Lotraka (ulomak)
- Slavko Kolar, Breza (ulomak)
- Silvije Strahimir Kranjevi, Moj dom
- Antun Gustav Mato, Notturno
- Vesna Parun, Ti koja ima nevinije ruke
- Antun Branko imi, Opomena
Domaa lektira:
- Jasna Melvinger, izbor iz poezije
- Petko Vojni Purar, izbor iz proze
- Alojzije Stanti, Kruv na svagdanji (ulomci po izboru)
- "Duijanca", Lazo Vojni Hajduk, dr. Andrija Kopilovi, Alojzije Stanti (ulomci po izboru)
4. Elementi nacionalne kulture
Glazba:
- glazba religijske tematike (boine, uskrnje, korizmene)
- klasici hrvatske glazbe, Vatroslav Lisinski, dr. Josip Andri - opera "Duijanca"
Filmska umjetnost:
- "Blagajnica hoe ii na more"

- "Tu"
Povijest:
- Hrvati i stvaranje zajednice SHS
- Znaaj brae Radi za povijest
- Stradanje slavenskih naroda u II. svetskom ratu
Geografija:
- Drutvena obiljeja Hrvatske (stanovnitvo, naselja i gospodarstvo) po upanijama
- Kraj u kojem je kola
Blagdani:
- vjerski: Sv. Nikola, Oce, Materice, Boi, Uskrs, Duhovi (izlaganje, itanje, razgovor, priredbe)
- blagdani hrvatske nacionalne zajednice: Sv. Josip, roenje bana Josipa Jelaia, Osnutak HNV, roenje
biskupa Ivana Antunovia
- Hrvati u dijaspori - obiaji, blagdani, svjetski kongres
Obiaji
- svadbeni
Kulturne manifestacije u zajednici:
- praenje dogaaja putem neposrednog uea
Narodne rukotvorine:
- slamarstvo
- ling, vez,

NAINI OSTVARIVANJA PROGRAMA

Metode izvoenja nastave:
- interaktivna, nastavnik-uenik
- radioniarska
- ambijentalna
- kooperativno uenje u skupinama uenika
- iskustveno uenje primjenjeno u saznajnim i socijalnim situacijama
- razne forme uenja putem otkria i rjeavanja problema
- integrativni pristup razliitim podrujima u sklopu kulture

Aktivnosti nastavnika:
- Organizira nastavni proces (planira metode rada, sredstva, planira sadraj)
- Realizira nastavni proces (stvara prilike za uenje, prezentira sadraje, vodi ciljani razgovor, omoguuje
primjenu steenih vjetina)
- Motivira uenika, podrava i razvija njihova interesovanja
- Prati efekte vlastitog rada
- Unapreuje vlastiti rad
- Sudjeluje u kulturnim dogaajima okoline s uenicima
Aktivnosti uenika:
- Aktivni promatrai
- Aktivni sluatelji
- Aktivni sudionici u komunikaciji
- Partneri - suradnja s odraslima i vrnjacima, uzimaju u obzir i tue miljenje
- Organizatori - uenje i angaman u zajednici

BUNJEVAKI GOVOR SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE

OSMI RAZRED
Cilj nastave Bunjevakog govora sa elementima nacionalne kulture je proirivanje znanja iz prethodnih
razreda o bunjevakom govoru u okviru predvienih sadraja, prouavanje bunjevake knjievnosti,
osposobljavanje uenika za sloenije usmeno i pismeno izraavanje, obogaivanje renika novim reima
karakteristinim za bunjevaki govor, kao i dalje upoznavanje i proirivanje znanja o istoriji i tradiciji
bunjevakog naroda.
Operativni zadaci
- osposobljavanje za korektno reprodukovanje i korienje u govoru oko 250 novousvojenih rei i izraza;
- sistematizacija i delimino proirivanje znanja iz prethodnih razreda (gramatika, pravopis, knjievnost);
- ukazivanje na razlike izmeu nekadanjeg bunjevakog jezika i savremenog bunjevakog govora;
- osposobljavanje za dramatizaciju epskih dela;
- scensko izvoenje odabranih dramskih tekstova;
- sistematizacija gradiva iz ostalih programsko-tematskih celina;
- osposobljavanje uenika za saeto prepriavanje tekstova domae lektire uz uoavanje karakternih crta
glavnih likova.
I. BUNJEVAKI GOVOR

- tokavsko nareje i rasprostranjenost ekavskog, ijekavskog i ikavskog izgovora;

- informativno o narodnim govorima u Republici Srbiji;
- sistematizacija znanja o promenljivim i nepromenljivim vrstama rei i njihovim funkcijama u reenici;
- proirivanje znanja o padeima i osobenostima padenog sistema u bunjevakom govoru;
- sistematizacija znanja o glagolima i glagolskim oblicima svojstvenim bunjevakom govoru;
- sistematizacija obraenih glasovnih promena sa posebnim akcentom na promene karakteristine za
bunjevaki govor;
- sistematizacija znanja o reenici i njenim delovima;
- sistematizacija znanja iz pravopisa (upotreba velikog slova, pravopisni znaci i znaci interpunkcije).
II. KULTURA IZRAAVANJA
Usmeno izraavanje
- prianje o vlastitim i tuim doivljajima sa efektnim poetkom i zavretkom;
- raspravljanje o proitanoj knjizi, pozorinoj predstavi ili gledanom filmu;
- razvijanje kritikog miljenja prilikom usmenog prikaza navedenih sadraja;
- dalje negovanje pravilne dikcije i izraajnog kazivanja poetskih tekstova.
Pismeno izraavanje
- kritiki prikaz, osvrt na proitano knjievno-umetniko delo;
- pisanje reportae sa razliitom tematikom;
- pisanje referata;
- knjievno-naune vrste - putopis, dnevnik, memoari, biografija, autobiografija;
- pisanje putopisa;
- stranica dnevnika;
- podsticanje uenika na samostalno stvaralatvo (itanje uenikih radova i razgovor o njima);
- pisanje 2 kolska pismena zadatka (po 1 u svakom polugoditu);
- pisanje 4 domae pismene vebe sa obaveznom upotrebom novonauenih rei bunjevakog govora.
III. KNJIEVNOST
kolska lektira
- izbor iz bunjevakih narodnih pripovedaka;
- izbor iz epskih pesama - GROKTALICE;

- lirske pesme ALAJDANI, ARANCI, NAMIGUE, BEARCI;

- Gabrijela Dikli - "Sna Kata u varoi" - monodrama;
- Ivan B. Palkovi - "Dida, pripovidaj mi" (odlomak iz romana)
- Marko Pei - "Javorova smrt" (odlomak iz epa)
- Boza arevi i njegovo delo;
- Ivan Antunovi i njegovo delo;
- Katica Margani - "Didin sala"
- Marko Marjanui - "Tuga za zaviajom"
- Stipan arevi - "Usamljeni jablan"
- Gabrijela Dikli - "Mamine oi"
- Alisa Pri - "Crni put"
- Ana Popov - "Badnje vee na urinu"
- Geza Babijanovi - "Na grobu Desanke Maksimovi"
Domaa lektira
- Gabrijela Dikli - "Sna Kata na mrginju"
- izbor iz antologije savremenih bunjevakih pisaca "Lipota nai rii"
- "Bunjevaka lipa ri" - zbornik radova kolske dece na maternjem jeziku
IV. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE
- istorija - znameniti Bunjevci od XVII do XIX veka - Ivan Antunovi, Mijo Mandi, Blako Raji;
- slikarstvo - Ana Beli, skulptura "Prozivka";
- muzika - dr Josip Stanti - Sanjala sam sala bili, Ispod starog bagremara, Badnje vee na urinu;
- bunjevaka kola - Tandrak, Rokoko;
- domaa radinost - izrada krstia od drveta i pletenje korpi;
- verski obiaji kod Bunjevaca vezani za Boi, Korizmu i Uskrs;
- narodni obiaji kod Bunjevaca vezani za Boi, Uskrs, Kraljice, Duijancu, svatove i prela;
- bunjevaka folklorna narodna nonja;
- bunjevaka jela - prisnac;
- izdavatvo - Bunjevake novine, Tandrak, Ri Bunjevake matice;
- ukljuivanje uenika u obeleavanje nacionalnih praznika Bunjevaca.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program Bunjevakog govora sa elementima nacionalne kulture u 8. razredu ostvaruje se u nekoliko jasno
definisanih etapa.
U oblasti govora stavljamo akcenat na vei unos izvornih bunjevakih rei u svakodnevno izraavanje, u
njihovo pravilno naglaavanje, kao i u poseban oblik reenikog iskaza koji je karakteristian za bunjevaki
govor.
Kultura usmenog i pismenog izraavanja se nadovezuje na pravilan bunjevaki govor i predstavlja osnovu
za svaku dobru, bilo usmenu, bilo pismenu, komunikaciju. Posebno treba insistirati na deijem proznom i
poetskom izraavanju i uzimanju to masovnijeg uea na nagradnom konkursu "Bunjevaka lipa ri" koji
kontinuirano sprovodi Bunjevaka matica i koji okuplja decu osnovnih i srednjih kola sa prostora Subotice i
Sombora, koja rado piu bunjevakom ikavicom. Kao krajnji rezultat svakog sprovedenog konkursa krajem
tekue godine objavljuje se zbornik sa najoriginalnijim radovima uenika.
U oblasti knjievnosti prouavaju se dela savremenih bunjevakih autora, ali se kroz sve naredne etiri
godine ne zanemaruje i obimno narodno stvaralatvo, kao i u starijim razredima, starija bunjevaka
umetnika knjievnost. Razvija se logiko miljenje putem razumevanja i tumaenja poetskih, proznih i
dramskih tekstova koji obogauju deiju matu i doprinose veoj kreativnosti na maternjem jeziku.
Upoznavanje i negovanje nacionalne kulture ostvaruje se postupnim usvajanjem znanja o bunjevakoj
istoriji, kulturi i tradiciji. U oblasti verskih i narodnih obiaja svake godine obrauju se iste teme
proirivanjem i usvajanjem novih znanja. Posebna panja u ovom segmentu posveuje se razvijanju
kreativnosti uenika, kao i posetama bunjevakim institucijama koje su organizatori mnogobrojnih kulturnih
manifestacija.
LITERATURA ZA UENIKE
1. Antologija savrimene bunjevake knjievnosti "Lipota nai rii", 2009.
2. Tandrkovo blago 1, 2008.
3. Tandrkovo blago 2, 2010.
4. Zbornik dice stvaraoca na maternjem jeziku "Bunjevaka lipa ri 1", 2008.
5. Zbornik dice stvaraoca na maternjem jeziku "Bunjevaka lipa ri 2", 2010.
LITERATURA ZA NASTAVNIKE
1. Marko Pei, Grgo Balija - Renik bakih Bunjevaca, 1990.
2. Marko Pei, Grgo Balija - Narodne umotvorine bakih Bunjevaca, 1997.
3. Ive Pri - Bunjevake narodne pisme, 1971.
4. Mijo Mandi - Buni, Bunievci, Bunjevci, 2009.
5. Mara orevi Malagurski - Stara bunjevaka narodna nonja i vez, 1940.
6. Lazar Malagurski - Pisme i igre u narodnim obiajima bakih Bunjevaca, 1997.
7. Tamara Babi - Muzika batina Bunjevaca, 2010.
8. Grupa autora - Bunjevaki obiaji kroz literaturu i narodna sianja, kraj 19. i 20. vek
SEVER BAKE, 2005.

9. Antologija savrimene bunjevake knjievnosti "Lipota nai rii", 2009.

10. Tandrkovo blago 1, 2008.
11. Tandrkovo blago 2, 2010.
12. Zbornik dice stvaraoca na maternjem jeziku "Bunjevaka lipa ri 1", 2008.
13. Zbornik dice stvaraoca na maternjem jeziku "Bunjevaka lipa ri 2", 2010.
14. Mr Suzana Kujundi Ostoji, Jadranka Tikvicki, Rua Josi - Gramatiki prirunik govora Bunjevaca sa
pravopisom (u pripremi)
15. Mr M. Stevanovi - Metodiki prirunik za nastavu srpskohrvatskog jezika i knjievnosti u osnovnoj
koli, 1982.
16. Prof. V. Cvetanovi - Samostalan stvaralaki rad u nastavi srpskog jezika, 1996.
17. I. Ivi, A. Peikan, S. Anti - Aktivno uenje 2, 2001.
NAPOMENA - pored preporuene literature, nastavnik sam bira literaturu kojom e ispuniti ciljeve i zadatke
predviene ovim programom.

AH
(1 as nedeljno, 34 asa godinje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave aha jeste da uenici ovladaju osnovnim i naprednim zakonitostima i principima ahovske igre
radi formiranja njihovih radnih sposobnosti, savesnosti, istrajnosti, upornosti, urednosti, radoznalosti,
kreativnosti, originalnosti i spremnosti na saradnju uz uvaavanje tueg miljenja i naela lepog ponaanja,
da se kod uenika izgradi kultura rada, da se rad obavlja u odreeno vreme u predvienom radnom
prostoru, kao i da se razvija svesna potreba da se zapoeti posao dovri do kraja.
Zadaci nastave aha su:
- razvijanje interesovanja za ahovsku igru kod uenika;
- stimulisanje uenika, njihove mate, kreativnosti i radoznalosti tokom uenja aha;
- povezivanje znanja o ahu sa ivotnim situacijama;
- izgraivanje razumevanja ahovske igre kao osnove za logiko miljenje;
- osposobljavanje uenika da samostalno donose odluke kroz igranje aha;
- jaanje tolerancije na frustraciju kao bitnog faktora emocionalne inteligencije;
- razvijanje svesti o sopstvenom napredovanju i jaanje motivacije za dalje uenje aha;
- unapreivanje sposobnosti reavanja ahovskih problema i studija i uivanje u stvaralatvu velikih
majstora ove umetnosti;
- igranje aha.
Operativni zadaci

Uenici treba da se:

- kroz vei broj zanimljivih i atraktivnih primera, a koji se odnose na vetinu igranja aha, zainteresuju za
razvijanje ahovske igre;
- kroz vei broj zadataka, ali i problema i studija, osposobe da samostalno donose odluke u toku ahovske
igre, ali i u svakodnevnom ivotu.

SADRAJI PROGRAMA
UVOD (1+0)
Uvodni as - upoznavanje sa ciljevima i zadacima programa i nainom rada
(demonstracija, interakcija; vebanje - samostalno i u parovima, odigravanje partija kroz uenike turnire,
tema-turnire i simultanke).
SVETSKI AMPIONI I NJIHOVO STVARALATVO (9+9)
1. Vasilij Smislov
- Doprinos istoriji aha. Primeri iz Smislovljevog stvaralatva.
- Pouna partija: Botvinik - Smislov 0:1, Moskva (m/14) 1954.
(Kraljeva indijska odbrana).
2. Mihail Talj
- Doprinos istoriji aha. Primeri iz Taljevog stvaralatva.
- Pouna partija: Talj - Velimirovi 1:0, SSSR - Jugoslavija 1979.
(Englesko otvaranje).
3. Tigran Petrosjan
- Doprinos istoriji aha. Primeri iz Petrosjanovog stvaralatva
- Pouna partija: Petrosjan - Spaski 1:0, Moskva (m/10) 1966.
(Kraljeva indijska odbrana).
4. Boris Spaski
- Doprinos istoriji aha. Primeri iz stvaralatva Spaskog.
- Pouna partija: Larsen - Spaski 0:1, Svet - SSSR, Beograd 1970.
(Nepravilno otvaranje).
5. Robert Fier
- Doprinos istoriji aha. Primeri iz Fierovog stvaralatva.
- Pouna partija: D. Bern - Fier 0:1, Njujork 1956.

(Grinfeldova indijska odbrana).

6. Anatolij Karpov
- Doprinos istoriji aha. Primeri iz Karpovljevog stvaralatva.
- Pouna partija: Karpov - Hort 1:0, Moskva 1971.
(Sicilijanska odbrana - Keresov napad).
7. Gari Kasparov
- Doprinos istoriji aha. Primeri iz Kasparovljevog stvaralatva.
- Pouna partija: Kasparov - Topalov 1:0, Vajk an Ze 1999.
(Pireva odbrana).
8. Vladimir Kramnik
- Doprinos istoriji aha. Primeri iz Kramnikovog stvaralatva.
- Pouna partija: Kramnik - Topalov 1:0, Nica (Amber) 2008.
(Kraljeva indijska odbrana).
9. Vivanatan Anand
- Doprinos istoriji aha. Primeri iz Anandovog stvaralatva.
- Pouna partija: Anand - Kasparov 1:0, Njujork (m/9) 1995.
(Sicilijanska odbrana - evenika varijanta).
ODIGRAVANJE PARTIJA (0+3)
- Praktina igra: tema-turnir uenika (odabrana otvaranja, 2 asa).
- Simultanka predmetnog nastavnika protiv uenika (1 as).
PROBLEMSKI AH (1+1)
- Semjuel Lojd i njegovo stvaralatvo. Izabrani problemi.
- Studije. Primeri sa pozicijama koje podseaju na praktinu igru.
VRHUNSKI AH NA NAIM PROSTORIMA (5+2)
- Predratni period. Bora Kosti.
Pouna partija: Kosti - Ilja, Buenos Aires 1913.
- Prvi posleratni uspesi. Petar Trifunovi. Svetozar Gligori.
Pouna partija: Smislov - Gligori, Varava 1947.
- Novi talas: Aleksandar Matanovi, Borislav Ivkov, Milan Matulovi...

Pouna partija: Ivkov - Porti, Bled 1961.

Zavrna kombinacija: Matulovi - Cvetkov, Varna 1975.
- Novi talas II: Dragoljub Velimirovi, Ljubomir Ljubojevi...
Pouna partija: Planinc - Velimirovi, Novi Sad 1975.
Pouna partija: Ljubojevi - Anderson, Vajk an Ze 1976.
- enski ah na ovim prostorima.
Prvi veliki uspesi: Milunka Lazarevi, Verica Nedeljkovi.
Nova generacija: Alisa Mari, Nataa Bojkovi.
Pouna partija: A. Mari - Hauel, Hestings 1994.
ODIGRAVANJE PARTIJA (0+3)
- Turnir uenika (2).
- Simultanka predmetnog nastavnika protiv uenika (1).

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Nastava se realizuje u specijalizovanoj uionici opremljena za nastavu aha.
Grupa uenika za realizaciju sadraja programa nastavnog predmeta ah broji od 10 do 16 uenika.
Pri sastavljanju programa vodilo se rauna o obezbeivanju postupnosti u ostvarivanju sadraja, pa je
neophodno da nastavnik potuje redosled tematskih celina. Ve u petom razredu se otvaranja razmatraju
na nivou varijanata, a u estom razredu novinu predstavlja uvoenje tema-turnira, na kojima uenici mogu
da neposredno u praksi provere svoja znanja iz tematske celine koja prethodi, to se nastavilo u sedmom,
a kompletira u osmom razredu, gde se partije iz pojedinih otvaranja prouavaju u okviru stvaralatva
svetskih ampiona, a zatim ta otvaranja tematski proigravaju u meusobnim susretima uenika, i/ili u okviru
simultanke sa predmetnim nastavnikom. U petom razredu su se prouavali stari majstori iz perioda pre
uvoenja zvaninih takmienja za prvaka sveta (Andersen i Morfi), u estom razredu se panja posveuje
stvaralatvu prve trojice svetskih prvaka: tajnica, Laskera i Kapablanke, u sedmom razredu se obrauju
etvrti, peti i esti svetski ampioni: Aljehin, Eve i Botvinik, da bi se u osmom razredu sve zaokruilo
prouavanjem preostalih svetskih ampiona i upotpunilo stvaralatvom naih vrhunskih igraa: Bore
Kostia, Petra Trifunovia, Svetozara Gligoria, Borislava Ivkova, Aleksandra Matanovia, Milana
Matulovia, Dragoljuba Velimirovia, Ljubomira Ljubojevia, Milunke Lazarevi, Verica Nedeljkovi, Alise
Mari i Natae Bojkovi.
Na ovo se nadovezuje deo iz problemskog aha posveen stvaralatvu najveeg "kompozitora" problema
svih vremena - Semjuela Lojda, kao i izbor nekih od najpoznatijih studija koje podseaju na pozicije koje
mogu nastati u turnirskim partijama.
Uz svaku tematsku celinu dat je broj asova za ostvarivanje vebi (posmatranje + vebanje). Nastavnik
moe da izvri manja odstupanja od predvienog broja asova ukoliko se za tim ukae potreba.
U uvodnom delu asa, nastavnik istie cilj i zadatke odgovarajue nastavne jedinice, zatim realizuje
teorijski deo neophodan za vebanje. Uvodni deo asa moe da traje najvie 15 minuta.
Za vreme rada nastavnik e voditi rauna o steenom ahovskom znanju svakog uenika. Uenicima koji
brzo savladaju postavljeni cilj i zadatke, poeljno je davati sloenije zadatke za tu nastavnu jedinicu.

DOMAINSTVO
(1 as nedeljno, 34 asa godinje)
Cilj i zadaci
Cilj nastave domainstva jeste da uenici steknu nova znanja, integriu, funkcionalizuju i unaprede
prethodna znanja i vetine, usvoje vrednosti i formiraju navike u vezi sa vanim aktivnostima u
svakodnevnom ivotu u oblasti stanovanja, odevanja, ishrane i upotrebe razliitih materijala.
Zadaci nastave domainstva:
- sticanje znanja i vetina u vezi s vanim aktivnostima u svakodnevnom ivotu i razvijanje sposobnosti
primene steenih znanja i umenja u oblastima organizacije i funkcionisanja savremene porodice i
domainstva, ishrane, kulture stanovanja i odevanja;
- razvijanje vetina, stavova i navika odravanja odevnih predmeta i obue, domainstva i okoline;
- razvijanje sposobnosti pravilnog i bezbednog korienja razliitih sredstava, orua i materijala u
domainstvu;
- razvijanje sposobnosti za pouzdano i struno korienje razliitih ureaja u domainstvu, novih
informacionih i komunikacionih tehnologija;
- razvijanje ekoloke svesti i spremnosti da se sopstvenim delovanjem doprinosi ouvanju zdrave okoline,
standarda i kvaliteta ivljenja;
- razvijanje pozitivnih i konstruktivnih stavova o korienju naunih saznanja za unapreivanje kvaliteta
ivota;
- razvijanje saradnikih odnosa sa okolinom, negovanje sposobnosti sluanja i uvaavanja miljenja drugih,
podsticanje sposobnosti tolerancije, iznoenja stava i formulisanja argumenata za izneti stav;
- razvijanje svesti o sopstvenim znanjima i sposobnostima.

SADRAJI PROGRAMA
SREDSTVA ZA ODRAVANJE LINE HIGIJENE I HIGIJENE STANA
Operativni zadaci
Uenik treba da:
- usvoji znanja o korienju vode u domainstvu, o hemijskoj i mikrobiolokoj ispravnosti vode;
- ovlada znanjima o potrebi i znaaju hemijske i mikrobioloke ispravnosti vode;
- pravi razliku izmeu tehnike i pijae vode;
- zna da su resursi pijae vode ogranieni i racionalno je troi;
- zna kriterijume za odreivanje kvaliteta vode za higijenske potrebe domainstva ("meka" i "tvrda" voda) i
pravilno ih primenjuje u domainstvu;
- pravilno odabira i koristi sredstva za odravanje line higijene (toaletni sapuni, amponi, paste za zube) i
kozmetike preparate (dezodoransi, sredstva za negu koe i kose, dekorativna kozmetika sredstva);

- razume konvencionalne oznake na sredstvima za linu higijenu i kozmetikim preparatima i u skladu sa

njima ih koristi;
- zna naine uvanja sredstava za linu higijenu i kozmetikih preparata;
- saglasno konvencionalnim oznakama, uva i primenjuje lekove i sanitetski materijal u kunim uslovima;
- ume da prema svojstvima pravilno izabere i racionalno koristi sredstva za ienje i dezinfekciju i razume
njihovo dejstvo (sredstva za ienje stakla, drvenih povrina, keramikih ploica, sanitarija, tekstilnih i
metalnih materijala);
- razume funkcionalnost kao kriterijum za izbor materijala u domainstvu i koristi razliite vrste materijala za
opremanje stana (drvo, metal, plastika, staklo, keramika, tekstil);
- ume da bojenjem, lakiranjem i poliranjem zatiti metalne, drvene i zidne povrine od spoljanjih uticaja;
- ume, zavisno od vrste materijala, da izabere lepak ili da izvede drugi odgovarajui nain spajanja;
- razvrstava i pravilno odlae vrsti otpad u domainstvu primenom konvencionalnih i oznaka;
- pridrava se i/ili preduzima mere zatite okoline od otpadnih materijala iz domainstva.
Sadraji:
Voda i njen znaaj za odravanje higijene.
Sredstva za linu higijenu (sapuni, amponi, paste za zube i dr.).
Kozmetika sredstva. Sredstva za negu koe i kose. Dekorativna kozmetika sredstva.
Kuna apoteka - primena, uvanje i odlaganje lekova i sanitetskog materijala.
Materijali za opremanje stana (drvo, metal, staklo, keramika, tekstil).
Odravanje stana. Sredstva za ienje i dezinfekciju. Odravanje nametaja, zidova i podova u razliitim
prostorijama (soba, kuhinja, kupatilo).
Zatita drveta, metala i zidova od atmosferskih uticaja, bojenje, lakiranje, poliranje.
Otpadni materijali u domainstvu - rukovanje, razvrstavanje i odlaganje. Zagaivanje okoline otpadom iz
domainstva.
Vebe:
Tumaenje oznaka sa sredstva za linu higijenu i kozmetikih preparata.
Tumaenje oznaka sa sredstava za higijenu stana.
Planiranje kune apoteke.
Uklanjanje mrlja sa stakla, nametaja, tekstila i metalnih predmeta u domainstvu.
Bojenje i lakiranje drvenih predmeta (ram za sliku, ukrasne kutije).
ISHRANA OVEKA
Operativni zadaci

Uenik treba da:

- zna da se ishranom unosi est glavnih vrsta supstanci neophodnih ljudskom organizmu (proteini, ugljeni
hidrati, masti i ulja, vitamini, minerali i voda);
- zna o zastupljenosti proteina, ugljenih hidrata, masti i ulja, vitamina i minerala u namirnicama ivotinjskog
i biljnog porekla;
- zna o ekolokoj i genetski modifikovanoj hrani;
- ume da pravilno uva i priprema namirnice tako da se odri njihova hranljiva vrednost;
- zna o znaaju i postupcima konzervisanja namirnica u domainstvu i industriji;
- razume razlike u potrebama u gradivnim, energetskim i zatitno-regulatorskim sastojcima hrane u
zavisnosti od uzrasta, vrste zanimanja, pola, spoljanje sredine, zdravstvenog i fiziolokog stanja
organizma;
- planira dnevne obroke i sastavlja jelovnike, u skladu sa optim principima pravilne ishrane;
- pravilnom ishranom doprinosi sopstvenom zdravom nainu ivota;
- zna o posledicama poremeaja u ishrani;
- formira praktina znanja i vetine pripremanja hrane i rukovanja priborom, posuem, spravama i
mainama za pripremanje hrane;
- razvije higijenske navike rukovanja namirnicama (uvanje namirnica, pripremanje i sluenje), kao i
odravanja posua i pribora za pripremanje i sluenje jela;
- formira praktina znanja i vetine za posluivanje hrane;
- formira kulturne navike prilikom uzimanja hrane;
- neguje kulturu ishrane i ivota uopte.
Sadraji:
Bioloki vane supstance: masti i ulja, ugljeni hidrati, proteini, vitamini, minerali i voda i njihova uloga u
ovekovom organizmu (gradivna, energetska, zatitna, regulatorska).
Namirnice biljnog porekla u ishrani. Zastupljenost bioloki vanih supstanci u namirnicama biljnog porekla.
Namirnice ivotinjskog porekla u ishrani. Zastupljenost bioloki vanih supstanci u namirnicama
ivotinjskog porekla.
Voda - znaaj u ishrani i pripremanju hrane.
Potrebe u gradivnim, energetskim i zatitno-regulatorskim sastojcima hrane, u zavisnosti od uzrasta, vrste
zanimanja, pola, spoljanje sredine, zdravstvenog i fiziolokog stanja organizma.
Posledice nepravilne ishrane: gojaznost, bulimija, anoreksija, avitaminoze, hipovitaminoze,
hipervitaminoze.
Ekoloka hrana i genetski modifikovana hrana.
Zagaivanje hrane i zatita od zagaivanja.

Odlaganje, uvanje i konzervisanje namirnica (fizike, hemijske i bioloke metode).

Pripremanje hrane. Naini obrade namirnica: tehnika i termika obrada. Priprema namirnica tako da se
odri njihova hranljiva vrednost. Higijenski uslovi prilikom pripremanja hrane. Pribor i posue za
pripremanje hrane. Maine za obradu namirnica. Aparati za pripremanje i uvanje hrane.
Kultura ponaanja za trpezom i kultura ishrane. Posluivanje i uzimanje hrane. Stono posue i pribor.
Svetske kuhinje.
Vebe:
Sastavljanje jelovnika (raspodela ukupnih energetskih potreba po pojedinim obrocima u toku dana).
Sprovoenje istraivanja o navikama u ishrani.
Pripremanja hrane u sirovom stanju: salate i sokovi od voa i povra.
Pripremanje mlenih napitaka.
Pripremanje napitaka od kiselo-mlenih proizvoda (voni jogurt).
Pripremanje premaza od mlenih proizvoda.
Araniranje hrane, stola i posluivanje.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Sadraji nastave domainstva omoguuju uenicima da formiraju praktina znanja, vetine i navike koje e
primenjivati u vanim aktivnostima u svakodnevnom ivotu, kao to su kultura stanovanja, odevanja,
ishrane. Usvajanjem znanja iz oblasti nastavnog predmeta domainstvo, uenici e biti osposobljeni da
samostalno vre izbor i koriste razliite materijale i sredstava.
Domainstvo u osmom razredu obuhvata dve teme: Sredstva za odravanje line higijene i higijene stana i
Ishrana oveka. Zajedniko za obe teme je razmatranje sadraja sa higijensko-zdravstvenog aspekta, u
funkciji razvijanja zdravih stilova ivota.
U cilju formiranja vetina i navika, preciziranih operativnim zadacima uz teme, vano je uenike postavljati
u situacije da praktino primenjuju steena znanja u vezi sa sadrajem tema i razvijaju vetine i stiu
navike. Nastavne situacije, odnosno uenje u okviru obe teme, neophodno je tako planirati da se, u
korelaciji sa drugim nastavnim sadrajima, funkcionalno povezuju i angauju steena znanja iz drugih
predmeta, npr. biologija, hemija, fizika i dr. Razmatranja fizikih i hemijskih promena, primenjena u svim
aktivnostima oko pripremanja hrane, pojaavaju motivaciju za rad time to se razume ono to se radi (na
primer, kako se ostvaruje vezivanje branom, zato skuvan voni sirup postaje vrst i providan kada se
ohladi, zato je so sredstvo za konzervisanje, kako dolazi do podizanja testa i sl.).
Praktine aktivnosti sadrane u temi Ishrana oveka realizovati u kolskoj kuhinji. Uenici mogu, u skladu
sa svojim interesovanjima, razmatrati/istraivati pitanja u okviru malih projekata, praviti prezentacije, javna
predstavljanja, takmienja itd.

3. PREPORUENE VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM

RADU
Preporuene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu date su uz obavezne i preporuene sadraje
svakog obaveznog i izbornog nastavnog predmeta, u odeljku Nain ostvarivanja programa.

4. PREPORUENI NAIN PRILAGOAVANJA PROGRAMA

OBRAZOVANJA ODRASLIH, UENIKA SA IZUZETNIM
SPOSOBNOSTIMA, PROGRAMA PREDMETA OD ZNAAJA ZA
NACIONALNU MANJINU I DVOJEZINOG OBRAZOVANJA
Prilagoavanje programa za obrazovanje odraslih vri se u pogledu organizacije, trajanja, ciljeva i
ocenjivanja, saglasno potrebama i mogunostima odraslih u skladu sa zakonom.
Za uenike sa izuzetnim sposobnostima priprema se individualni obrazovnim plan, program i nain rada
kojim se utvruje obogaen nain obrazovanja i vaspitanja koji sadri:
1) dnevni raspored aktivnosti asova nastave u odeljenju;
2) dnevni raspored rada sa licem koje prua dodatnu podrku i uestalost te podrke;
3) ciljeve obrazovno-vaspitnog rada;
4) posebne standarde postignua i prilagoene standarde za pojedine ili sve predmete sa obrazloenjem
za odstupanje;
5) program po predmetima, precizirano koji sadraji se obrauju u odeljenju, a koji u radu sa dodatnom
podrkom;
6) individualizovan nain rada nastavnika, izbor adekvatnih metoda i tehnika obrazovno-vaspitnog rada.
Prilagoavanje programa za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine vri se tako to:
- se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku, dvojezino ili na srpskom jeziku;
- nastava srpskog jezika kao nematernjeg jezika ima status obaveznog premeta;
- fond asova za nastavu obaveznih predmeta srpski jezik ili srpski jezik kao nematernji jezik i maternjeg
jezika odreuje se nastavnim planom;
- u okviru dvojezine nastave ona se moe izvoditi na jeziku nacionalne manjine i srpskom ukoliko postoje
uslovi i struan kadar za to;
- za pripadnike nacionalnih manjina program nastave prilagoava se u pogledu sadraja koji se odnose na
istoriju, umetnost i kulturu nacionalne manjine: u nastavi istorije obrauju se sadraji iz istorije te manjine
sa fondom do 15% od ukupnog broja asova u toku kolske godine; u nastavi muzike kulture do 60%
sadraja koji se obrauju pevanjem i sviranjem, odnosno do 20% sadraja u oblasti sluanja muzike, po
izboru nastavnika, obuhvata dela nacionalnih stvaralaca; u nastavi likovne kulture, do 30% sadraja, po
izboru nastavnika, obuhvata umetnika dela nacionalnih stvaralaca i nacionalne spomenike kulture.
Prilagoavanje programa za obrazovanje i vaspitanje na stranom jeziku, odnosno dvojezino vri se tako
to:
- se nastava, u skladu sa zakonskim odredbama, realizuje na stranom jeziku ili na stranom jeziku i
srpskom/maternjem jeziku:
- kola, u skladu sa neophodnim uslovima za rad u dvojezinoj nastavi i kvalifikovanim strunim kadrom,
odreuje predmete, fond asova koji e se realizovati na stranom jeziku kao i nain ostvarivanja nastave
koja se odvija na stranom jeziku.

5. PREPORUKE ZA PRIPREMU INDIVIDUALNOG OBRAZOVNOG PLANA

ZA UENIKE KOJIMA JE POTREBNA DODATNA OBRAZOVNA

PODRKA, KOJI SE SA ZAKANJENJEM UKLJUUJU U OBRAZOVNI

PROCES, KOJI NE POZNAJU JEZIK NA KOME SE OSTVARUJE
OBRAZOVNO-VASPITNI RAD
Individualni obrazovni plan se priprema za uenike kojima je usled socijalne uskraenosti, smetnji u
razvoju, invaliditeta, kasnijeg ukljuivanja u kolovanje, nedovoljnog poznavanja jezika i drugih razloga
potrebna dodatna obrazovna podrka. Cilj individualnog obrazovnog plana jeste postizanje optimalnog
ukljuivanja takvih uenika u redovan obrazovno-vaspitni rad 8. razreda i njihovo osamostaljivanje u
vrnjakom kolektivu.
Za svakog uenika pojedinano, prema njegovim specifinim potrebama i mogunostima, priprema se
prilagoen nain obrazovanja koji obuhvata individualni obrazovni plan, program i nain rada koji sadre:
1) dnevni raspored aktivnosti asova nastave u odeljenju;
2) dnevni raspored rada sa licem koje prua dodatnu podrku i uestalost te podrke;
3) ciljeve obrazovno-vaspitnog rada;
4) posebne standarde postignua i prilagoene standarde za pojedine ili sve predmete sa obrazloenjem
za odstupanje;
5) program po predmetima, precizirano koji sadraji se obrauju u odeljenju, a koji u radu sa dodatnom
podrkom;
6) individualizovan nain rada nastavnika, izbor adekvatnih metoda i tehnika obrazovno-vaspitnog rada.
Individualni obrazovni plan donosi pedagoki kolegijum na predlog strunog tima za inkluzivno
obrazovanje. Tim za inkluzivno obrazovanje ine odeljenjski stareina i predmetni nastavnici, struni
saradnik kole, roditelj/staratelj, a po potrebi pedagoki asistent i strunjak van kole, na predlog
roditelja/staratelja.
Roditelj/staratelj daje saglasnost za sprovoenje individualnog obrazovnog plana.
Nastavnik pri planiranju svog rada u odeljenju usklauje svoj plan sa individualnim obrazovnim planom
uenika.
Sprovoenje individualnih obrazovnih planova prati prosvetni savetnik.

6. DRUGA PITANJA OD ZNAAJA ZA OSTVARIVANJE NASTAVNIH

PROGRAMA
KOLSKI PROGRAM
kolski program je osnovni dokument kole koji se priprema na osnovu definisanog nastavnog plana i
programa i u ijoj izradi uestvuju svi nastavnici i struni saradnici. Od autora kolskog programa oekuje
se da uvae interese, potrebe i interesovanja uenika, roditelja i lokalne zajednice. kolski program sadri:
- nastavne predmete (obavezne, obavezne izborne, i fakultativne);
- nastavne teme, koje formiraju nastavnici u skladu sa definisanim ciljevima programa. Nastavne teme su
osnov modela integrisanog uenja, kojim se pojedinani nastavni sadraji organizuju u ire teme i tematske
celine. Ovakvo organizovanje nastavnih sadraja moe biti na nivou pojedinanog predmeta ili se
integracija vri na nivou irih oblasti ili domena znanja. Ovakav vid nastavnog procesa omoguava
povezivanje znanja koje uenik stie linim iskustvom, u porodici i iroj zajednici, na jednoj strani, i u koli,

na drugoj strani. Na ovaj nain se ueniku omoguava da vei broj informacija organizuje u smislene
celine, kao i laki i bri transfer znanja;
- vremensku dinamiku;
- metode i tehnike rada;
- aktivnosti nastavnika i uenika;
- ocenjivanje.

PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA

ZDRAVSTVENO VASPITANJE
Cilj i zadaci
Opti cilj nastave zdravstvenog vaspitanja jeste da uenici ovladaju osnovnim znanjima, vetinama,
stavovima i vrednostima u oblasti zdravstvenog vaspitanja, koji predstavljaju osnovu za formiranje
odgovornog odnosa prema sopstvenom zdravlju, kao i zdravlju drugih.
Ostali ciljevi i zadaci nastave zdravstvenog vaspitanja jesu:
- sticanje znanja, umenja, stavova i vrednosti u cilju ouvanja i unapreivanja zdravlja;
- razvijanje zdrave linosti, odgovorne prema sopstvenom i tuem zdravlju;
- podsticanje pozitivnog odnosa prema zdravom nainu ivljenja i zdravstvenoj kulturi;
- motivisanje i osposobljavanje uenika kao aktivnih uesnika u ouvanju svog i tueg zdravlja;
- podsticanje humanog odnosa prema bolesnim osobama i spremnosti da im se prui pomo;
- prepoznavanje tetnih uticaja po zdravlje i ovladavanje vetinama zatite.
Operativni zadaci
Uenici treba da:
- steknu znanja o razvojnom periodu adolescencije, posebno o polnom sazrevanju i reproduktivnom
zdravlju;
- saznaju sve faktore rizika koji dovode do naruavanja zdravlja u ovom periodu;
- unaprede komunikaciju znaajnu za ouvanje zdravlja;
- razvijaju komunikativne sposobnosti, vetine nenasilne komunikacije i konstruktivnog reavanja sukoba
sa odraslima i sa vrnjacima;
- formiraju pravilne odbrambene mehanizme ponaanja u cilju prepoznavanja i suprotstavljanja faktorima
rizika;
- steknu znanja o zdravoj ishrani i bolestima koje nastaju kao posledica nepravilne ishrane;
- shvate znaaj i ulogu fizike aktivnosti u ouvanju zdravlja;
- znaju posledice zloupotrebe psihoaktivnih supstanci;

- prepoznavanjem primere i zadatke iz svakodnevnog ivota razvijaju zdravu linost koja e biti odgovorna
za sopstveno zdravlje.

SADRAJI PROGRAMA
- Polno sazrevanje i reproduktivno zdravlje.
- Posledice nepravilne ishrane.
- Poremeaji rasta i razvoja usled nedovoljne fizike aktivnosti.
- Bolesti zavisnosti (zloupotreba psihoaktivnih suspstanci, "kompjuterska" zavisnost, hazardske igre).
Prevencija zloupotrebe psihoaktivnih suspstanci.
- Prepoznavanje i suprotstavljanje faktorima rizika odgovornim za naruavanje zdravlja mladih.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

kola kao obrazovno-vaspitna ustanova ima zadatak da, pored obrazovanja uenika, stvara uslove za
vaspitni razvoj zdrave linosti deteta. Organizovanim i pedagoki osmiljenim radom, primenom
raznovrsnih vidova obrazovno-vaspitne delatnosti kole, kod uenika treba uticati na usvajanje zdravih
stilova ivota, razvijanje pozitivnog, aktivnog odnosa prema zdravom nainu ivota, formira nju potreba za
uvanjem i unapreivanjem fizikog, mentalnog i socijalnog zdravlja. Kod mladih ljudi kola mora da formira
razvije mehanizme odbrane koji e im pomoi da se suprotstave svim faktorima rizika koje savremeno
drutvo nudi, a koji mogu da narue zdravlje.
Obrazovno-vaspitni rad sa mladima mora da sadri aktivnosti oko formiranja fonda znanja i navika, to je
neophodno kako bi uenici usvojena znanja mogli primeniti u svakodnevnoj praksi. Uenje sadraja
zdravstvenog vaspitanja podrazumeva prevoenje znanja o zdravlju u eljeni nain ponaanja, uz
prepoznavanje pravih ivotnih vrednosti i podsticanja razvoja linosti. Osnovni cilj zdravstveno vaspitnog
rada jeste razvoj autonomne, slobodne, sposobne, samosvesne, odgovorne i kreativne linosti otvorene za
dijalog i saradnju, koja potuje sebe i druge.
Zdravstveno vaspitanje je proces koji se planski i kontinuirano odvija. Nauna istraivanja pokazala su da
52% svih moguih uticaja na zdravlje se odnose na svakodnevno ponaanje pojedinca. Veliki broj
patolokih stanja mogao bi se izbei pravilnim odnosom prema zdravlju i ivotu. Zdrav nain ivota se ui u
porodici, koli i iroj drutvenoj zajednici. kola treba vaspitno da deluje na uenika i da pokrene pozitivne
emocije i formiranje pravilnih stavova i navika, da sprovodi pozitivnu akciju za zdravlje, ugradi znanja u
obliku navika u karakter uenika i trasira put ka vetinama zdravog ivljenja. Ciljeve i zadatke zdravstvenovaspitnog rada kola moe ostvariti samo u jedinstvenom delovanju svih oblika rada kole.
kolski period obuhvata razvoj deteta od polaska u kolu do 18-te godine. Adolescencija i pubertet esto
se koriste kao sinonimi, iako to nisu. Pubertet je skup fizikih i fiziolokih promena, a adolescencija je iri
pojam koji osim biolokog obuhvata i psihosocijalno sazrevanje. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji,
hronoloki se adolescencija definie kao period izmeu 10 i 19 godine. Adolescencija se deli na tri perioda:
ranu: (10 do 13 godina), srednju (14 do 16 godina) i kasnu (17 do 19 godina). Ova podela je arbitrarna jer
se stadijumi rasta i razvoja meusobno preklapaju, odvijaju se u kontinuitetu. Prema nekim autorima,
srednja adolescencija je period od 15 do 18 godine, a kasna obuhvata uzrast od 19 do 23 godine, po
nekima i do 25. godine.
Za period puberteta karakteristina je velika varijabilnost biolokog rasta, saznajnog i emocionalnog
razvoja. Imajui u vidu da normalan razvoj u ovom periodu moe biti asinhron i prekidan periodima
regresije, neophodno je paljivo planirati i realizovati date sadraje. Adolescent je veoma osetljiv i sklon
stalnom uporeivanju sa vrnjacima i procenjivanju da li su njegove promene uobiajene, odnosno
normalne u ovom periodu.

Ranu adolescenciju karakteriu krupne promene, kao to su intezivnije druenje sa vrnjacima, vea
mobilnost u kretanju, poveana radoznalost i potreba za nezavisnou to stvara uslove za poveanje
rizinog ponaanja kada je u pitanju zdravlje.
Za zdrav razvoj linosti uenicima je neophodno pomoi da sigurnost trae i nalaze u sopstvenoj moi
poimanja sveta, intelektualno, emocionalno i estetski. Zdravo ponaanje je neposredno povezano sa
zdravljem i predstavlja svaku aktivnost preduzetu u cilju ouvanja, unapreivanja i odravanja zdravlja.
Suprotno ovom, "rizino ponaanje" definisano je kao specifian oblik ponaanja koji poveava osetljivost
za specifine poremeaje zdravlja.
Same informacije nisu dovoljne da uenici prihvate zdravo ponaanje. To je samo poetna faza, odnosno
azbuka vaspitnog procesa koja se mora dopuniti savremenim zdravstveno-vaspitnim strategijama, sa dobro
planiranim i kontrolisanim intervencijama koje utiu na postepeno dobrovoljno prihvatanje ponaanja koje
vodi zdravlju.
Na nivou aktiva i nastavnikog vea (kola) prilikom donoenja kolskog programa, kola planira i realizuje
tematska podruja iz oblasti zdravstvenog vaspitanja, u skladu sa potrebama. Izuzetno je vano prethodno
odrediti na koji nain i u okviru kojih aktivnosti e biti realizovani sadraji programa, kako bi se ostvarili
postavljeni ciljevi i zadaci predmeta.
Sadraji programa se mogu realizovati u sledeim oblicima:
- obavezna nastava i izborni predmeti,
- izborni i fakultativni predmeti,
- asovi odeljenjskog stareine,
- dodatni rad, sekcije i slobodne aktivnosti,
- saradnja sa roditeljima,
- rad strunih saradnika
- saradnja sa lokalnom zajednicom.
Nastava kao osnovni oblik obrazovno-vaspitnog rada predstavlja polaznu osnovu za sve oblike rada koje
kola organizuje. Nastava kao najzastupljeniji oblik rada prua povoljne mogunosti za iroko i svestrano
vaspitno delovanje na uenike. Svaki nastavni predmet prua velike mogunosti da se putem sadraja
predmeta aktivno utie na zdrav razvoj linosti uenika. Govorei o znaaju i ulozi kole pre svega veoma
je vana uloga nastavnika kao glavnog realizatora obrazovnih i vaspitnih zadataka. Istraivanja su
pokazala da u svim vidovima stimulacije koja se primenjuje na asu, 86% zauzimaju one koje je izazvao
nastavnik, a samo 14% uenici.
U okviru redovne nastave, izbornih i fakultativnih predmeta postoje velike mogunosti za integraciju
zdravstveno-vaspitnih sadraja. Za uenje ovih sadraja veoma je vano primeniti razliite metode i oblike
aktivnog uenja i saznavanja nastavnih sadraja, vrnjaku edukaciju i sve one metode rada koje
doprinose ne samo sticanju znanja, ve i formiranju vetina i razvoju pozitivnih stavova i vrednosti to su
posebno vani ciljevi ovog programa.
Realizacija ciljeva i zadataka zdravstveno-vaspitnog rada u velikoj meri zavisi od kvaliteta saradnje
odeljenjskog stareine sa uenicima i njihovim roditeljima. Odeljenjski stareina je koordinator i organizator
vaspitnih uticaja socijalne adaptacije mladih i njihovog razvoja. Posle roditelja, on ima najznaajniju ulogu u
procesu razvoja i formiranja linosti. Saradnja sa roditeljima primenjujui razliite oblike rada doprinosi
efikasnijem reavanju u sluajevima kada doe do potekoa i problema u razvoju.
Na asovima odeljenjske zajednice uenika:
- realizuju se sadraji koji nisu obraeni u okviru obaveznih nastavnih predmeta;

- ostvaruje se sinteza znanja, koriguju i utvruju stavovi i uverenja;

- objektiviziraju se kriterijumi vrednovanja;
- ostvaruje se saradnja sa nosiocima aktivnosti (roditeljima, vrnjakim edukatorima i zdravstvenim
radnicima).
Dobro osmiljeno korienje slobodnog vremena omoguava razvijanje pozitivnih osobina linosti, kao i
sticanje specijalizovanih znanja koja su u funkciji ouvanja zdravlja. U slobodnim aktivnostima uenici se
ukljuuju u rad sekcija koje kao jedan od glavnih ciljeva imaju odravanje zdravstveno-higijenskih uslova u
koli. Vannastavne aktivnosti su pogodne za rad klubova zdravlja koji mogu sprovoditi: akcije za
unapreivanje kolskog prostora i prostora oko kole, akcije posveene zdravoj ishrani i svim ostalim
aktivnostima planiranih kalendarom zdravlja, saradnju sa zajednicom, humanitarne akcije, organizovanje
kulturnih aktivnosti i drugih sadraja za kreativno i rekreativno korienje slobodnog vremena.
Za uspeno ostvarivanje programa posebna odgovornost pripada direktoru kole i strunim saradnicima. U
svom preventivnom radu struni saradnici, pre svega, moraju da uspostave dobru saradnju sa
nastavnicima, odeljenjskim stareinama i roditeljima da bi to bolje preduzeli mere savetodavnog rada koji
e doprineti kreiranju boljih uslova za svestran i potpun razvoj linosti.
Istovremeno, pripremaju godinji program rada kole i na taj nain sa direktorom planiraju aktivnosti i
obezbeuju saradnju sa ustanovama i saradnicima van kole, kao i struno usavravanje nastavnika i
saradnika koji ine deo tima za realizaciju ovog programa.
Prilikom donoenja godinjih programa rada kole, polaziti od uloge svakog oblika aktivnosti za celokupni
razvoj linosti uenika i predvideti njihov doprinos u ostvarivanju ciljeva zdravstvenog vaspitanja.
Uloga direktora kole, strunih saradnika i celokupna organizacija rada, bitna je za uspostavljanje uspenih
i pozitivnih relacija sa roditeljima, drutvenim organizacijama, institucijama iz okruenja i pojedincima koji
mogu dati svoj doprinos u realizaciji ovog programa. Za uspenu promociju zdravlja i zdravih stilova ivota,
veoma je vano efikasno partnerstvo izmeu nastavnika, zdravstvenih radnika i resornih ministarstava.
Nosioci zdravstveno-vaspitnog rada u kolama, pored prosvetnih radnika, jesu i zdravstveni radnici.
Realizacija programa ostvaruje se na nivou kole, razreda i odeljenja. Uesnici u realizaciji programa su
kolski odbor, direktor kole i pedagoka sluba kao koordinatori aktivnosti. Realizatori programa su
nastavnici, roditelji, uenici, usko specijalizovani strunjaci angaovani za odreenu oblast i ostali radnici
kole.
U cilju uspenije realizacije sadraja poeljno je organizovati seminar za koordinatore i realizatore
programa, na kome e se bolje upoznati sa sadrajem, tehnikama i metodama rada.
Vaspitni proces usmeriti na celokupan razvoj linosti sa njenim afektivnim, kognitivnim i psihofizikim
karakteristikama. Nastavnici biologije, geografije, knjievnosti, umetnosti, graanskog vaspitanja, fizikog
vaspitanja, kao i nastavnici drugih predmeta, u okviru svoga rada, korelativno povezuju nastavne sadraje i
pruaju uenicima osnovne nauno zasnovane informacije iz programa zdravstvenog vaspitanja.
Uee uenika je dobrovoljno, ali je obaveza kole da im stvori uslove za rad i obezbedi mentora za rad.
Metod realizacije sadraja, vreme i nain, zavise od mogunosti kole, od organizacije i uslova rada kole,
strunih saradnika, nastavnika i odeljenjskog stareine.
U zdravstveno vaspitnom radu veoma je vano odabrati pravu informaciju i metod rada sa uenicima. U
skladu sa uzrasnim karakteristikama sadraji zdravstveno-vaspitnog rada se poput koncentrinih krugova
ire.
Metode nastavnoga rada potrebno je prilagoditi sadraju pri emu prednost treba dati metodama aktivnog
uea i radu u grupama. Najee se preporuuju kako individualne, tako i grupne metode rada: planirani
razgovor, kreativne radionice, zdravstveno predavanje, igranje uloga i simulacije, izlobe, pisani radovi,
analiza situacija i praktini primeri, debate, audio i vizuelne aktivnosti, vebanje ivotnih vetina specifinih

za odreeni kontekst i rad u maloj grupi. Uee samih uenika kao organizatora ili vrnjakih edukatora
poeljno je i u praksi je pokazalo pozitivne rezultate.

PREPORUKE ZA OSTVARIVANJE PROGRAMA SLOBODNIH AKTIVNOSTI

HOR I ORKESTAR
Hor
Ueem u horu mlada linost sagledava vrednosti zajednikog rada u postizanju odreenog umetnikog
zadatka. Hor je najmasovniji vid kolektivnog muziciranja u osnovnoj koli i od njegovog rada zavisi ugled
kole. Od uesnika hora se zahteva jedinstveni pristup i rad svih uenika.
Horsko pevanje moe biti:
- odeljenjsko horsko pevanje,
- razredno horsko pevanje,
- horsko pevanje starijih razreda.
Pevanje u horu ima obrazovni i vaspitni cilj. Obrazovni cilj obuhvata razvijanje sluha i ritma, irenje
glasovnih mogunosti, uvrivanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata razvijanje oseanja pripadnosti
kolektivu, razvijanje estetskih oseanja, komunikaciju sa drugim lanovima hora.
Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog razreda u koli.
Hor uenika starijih razreda obuhvata uzrast uenika od petog do osmog razreda, sa nedeljnim fondom od
3 asa.
asovi hora ulaze u fond asova neposrednog rada sa uenicima.
Repertoar hora obuhvata dela domaih i stranih kompozitora. Na repertoaru hora starijih razreda uvrstiti
dvoglasne i troglasne kompozicije a kapela ili uz instrumentalnu pratnju.
U toku kolske godine potrebno je sa horom uraditi osam do deset kompozicija i nastupati na smotrama,
takmienjima i drugim muzikim manifestacijama.
Orkestar
Orkestar koji najbolje odgovara interesovanjima i mogunostima uenika jeste Orfov instrumentarij. Kako
se na ovim instrumentima lako savladava tehnika sviranja, velika je mogunost za odabir najbolje
uvebanih uenika za ovaj sastav.
Na poetku rada na Orfovim instrumentima sviranje se svodi na praenje ritma, pevane pesme ili muzike
igre. Sviranje na melodijskim instrumentima uvodi se kasnije kada se uenici priviknu na zajedniko
muziciranje.
U koli se moe formirati orkestar sastavljen i od neke druge grupe instrumenata (harmonika, mandolina,
tambura, blok flauta).
asovi rada orkestra predviaju 3 asa nedeljno i ulaze u fond asova neposrednog rada sa uenicima.
U toku kolske godine potrebno je sa orkestrom uraditi najmanje 5 kompozicija i nastupiti na koncertima,
priredbama, smotrama, takmienjima i drugim muzikim manifestacijama.