You are on page 1of 66

1.

Nastanak i razvoj SMO kao naune discipline


Predmet, funkcija i uloga SMO, kao naune discipline, je da analizira, tumai i razjanjava
dinamiku meunarodnih odnosa izmeu postojeih drava u savremeneom svetu, te izmeu
drava i drugih subjekata SMO, regionalnih i meuregionalnih organizacija, NVO i
pojedinaca.
SMO nastoji da te odnose proui i utvrdi pravilnosti i tendencije, ili eventualne zakonitosti, i
da na bazi ti saznanja, predvidi (anticipira) budue smerove razvoja SMO.
Moderni periodi razvoja SMO
- ubrzano razvijanje SMO kao naune discipline kree nakon Drugog svetskog rata
- razlozi:
1.) brz razvoj vojne tehnologije
2.) brz razvoj kontakata meu dravama
3.) neravnomeran ekonomski razvoj
4.) proces globalizacije
5.) brzina razvoja ekonomskih problema

- SMO je najrazvijenija nauna disciplina na Univerzitetima SAD-a, pod nazivom:


* Svetska politika
* Meunarodna politika
* Diplomatija
- najznaajniji teoretiar meunarodnih odnosa Arnold Tojnbi - uveni socijalni mislilac,
tvorac teorije ciklizma u sociologiji
- izuavao SMO sa sledeih aspekata:
1

* porast nacionalizma u Evropi / svetu


* geopolitike (uticaj geografskih faktora)
* vojne sile
* meunarodnog prava
* meunarodne saradnje (na kojim osnovama postoji)

- uticaj na razvoj SMO:


* formiranje NATO pakta 1949. godine
* formiranje Varavskog pakta 1955. godine

- srodne discipline sa SMO su:


1.) Meunarodno pravo
2.) Geopolitika
3.) Diplomatija
4.) Meunarodni ekonomski odnosi
5.) Savremeni politiki sistemi
6.) Meunarodna politika

2. SMO i diplomatija
SMO kao disciplina su usko povezani sa aktuelnom politikom i diplomatijom. Jedan od dokaza
za ovu tvrdnju je da su mnogi uveni profesori meunarodnih odnosa u Americi i u svetskim
razmerama, u jednom periodu svog rada, bili angaovani kao ministri inostranih poslova,
2

pomonici ministara ili savetnici predsednika. Recimo, profesor Rostov, zatim profesor
Harvardskog univerziteta za meunarodne odnose Henri Kidinder, koji se smatra jednim od
stratega, gurua ili proroka amerike spoljne politike, posle njega takoe uveni strateg
meunarodnih odnosa Zbignjev Beinski. Takoe Maral ulman, Madlen Olbrajt, zatim
sadanja sekretarka Stejt Dipartmenta Kondoliza Rajs...

3. Drave i nacije kao subjekti SMO


Osnovni subjekti meunarodnih odnosa su suverene drave koje postoje u dananjem svetu.
Velika je raznolikost drava koje postoje u savremenom svetu, od veliine, ekonomske
razvijenosti i snage demokratske tradicije, ustrojstva ustavnosti ili ustavne fundiranosti ljudskih
prava ili tradicije, do vojne snage i uticaja u svetu i na okolne zemlje. Zbog toga neki autori,
imajui u vidu komplikovanu strukturu pojedinih drava, kau da su nacije takoe subjekti
meunarodnih odnosa. Dakle, ne samo drave, ve u okviru pojedinih drava razliite nacije koje
imaju svoje mesto u razvoju politikih i menarodnih odnosa.
Primer: Iako je Ujedinjeno Kraljevstvo sastavljeno od vie delova i u meunarodnom
komuniciranju se smatra jednim subjektom meunarodnih odnosa, u okviru UK se kotska, Vels,
Severna Irska, Engleska, vrlo esto tretiraju kao zasebni subjekti meunarodnih odnosa. Pa ak i
u sportskim odnosima (Reprezentacija Velsa, Engleske, kotske...)
4. Meunarodne politike, ekonomske i nevladine organizacije kao subjekti SMO
Subjekti savremenih meunarodnih odnosa su i velike politike i ekonomske organizacije.
Jedna od takvih je i EU. Ona kao subjekat meunarodnih odnosa ima svojevrsno parlamentarno
predstavljanje drava lanica - Evropski parlament, zatim ima neku vrstu evropske vlade
Evropsku komisiju, ima sudske institucije Evropski sud, kao tri oblika vlasti koje ima svaka
drava. Ona je kao meunarodna ekonomska, ali i politika integracija, jedan od vanih
subjekata meunarodnih odnosa. Ne samo da je vaan faktor u odnosima izmeu njenih lanica,
ve i sa drugim faktorima izvan kruga zemalja lanica, pa tako imamo specifine odnose EU i
SAD, EU i Japana, EU u reavanju kriznih arita, EU i NATO-a, EU i drugih meunarodnih
organizacija. Takoe NAFTA Severnoameriki trgovinski sporazum je organizacija koju su
3

formirale Kanada, SAD i Meksiko, pre svega zbog olakavanja trgovinsko ekonomske
saradnje.U subjekte SMO svakako spadaju i organizacije drugaijeg tipa, kako to je recimo
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju najrazvijenijih drava savrmenog sveta.
Najrazvijenije drave su formirale tu organizaciju koja treba da slui za koordiniranje njihovih
politika da se izbegnu velike ekonomske krize i da se pruaju ekspertske usluge zemljama u
razvoju. Subjekat SMO su svakako UN koje i pored toga to sve vie u meunarodnim odnosima
gubi na znaaju i postaje svojevrsan instrument globalne sile i njenih interesa, ipak obuhvata 192
drave u savremenom svetu. Subjekat SMO je i OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i
saradnju) nastao kao pokuaj prevladavanja krize, u koju je svet uveo Hladni rat (Kanada, SAD
lanice). Subjekti SMO su i razliite druge, recimo vojne organizacije drave, kao to je to
NATO, AESAN (drave Jugoistone Azije). Takoe, Organizacija afrikog jedinstva,
Islamska konfederacija, Organizacija amerikih drava...
MVO su institucije koje su stvorile i u kojima uestvuju vlade drava, a koje im daju vlast da
donose kolektivne odluke u vezi sa posebnim globalnim problemima
Svetska trgovinska organizacija (STO)
- 1947. godine u enevi se donosi sporazum GATT (o tarifama i trgovini)
- 1995. godine osnovan je STO od strane SAD, a 2002. godine se pridruuje i Kina
- odluivanje u STO je na ministarskom nivou
- funkcije:
1.) obezbeuje pravednu i bezbednu trgovinu
2.) reava trgovinske sporove
3.) nadgleda trgovinu industrijskim i poljoprivrednim robama i uslugama
4.) namee pravila i uslove trgovine
5.) glavni cilj STO je da obezbedi nesmetanu, predvidljivu i slobodnu trgovinu

Svetska banka
- osnovana je 1944. godine
- prvobitna zamisao je bila da pomogne obnovu ratom opustoenih zemalja
- sastoji se od:
1.) Meunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD)
2.) Meunarodnog udruenja za razvoj (IDA)
3.) Meunarodne finansijske korporacije (IFC)
4.) Multilateralne agencije za garantovanje investicija (MIGA)

Meunarodni monetarni fond (MMF)


- osnovan je 1944. godine
- glavne funkcije MMFa su:
1.) stabilizovanje kursa u cilju olakavanja meunarodne trgovine
2.) promovisanje meunarodne monetarne saradnje
3.) dodeljivanje raspoloivih finansijskih sredstava
4.) uspostavljanje poverenja

Vaan subjekt meunarodnih odnosa sa prepoznatljivom i rastuom ulogom su svakako


nevladine organizacije. Nevladine organizacije su vrlo rairene u razliitim oblastima. Od
zalaganja za zatitu ljudskih prava, u emu je jedna od najstarijih i najpoznatijih nevladinih
organizacija Amnesti International, koja se bori za zatitu prava politikih zatvorenika i svih
koji se proganjaju zbog slobode izraavanja, slobode veroispovesti, slobode politikog
delovanja, do raznih strukovnih organizacija kakve su Lekari bez granica ili Reporteri bez
5

granica, koji se zalau za potovanje prava svojih lanova, novinara lekara, pa do nekih koje se
bore za zatitu ovekove sredine kakva je Green Peace (esto agresivno deluju).

5. Vojnoindustrijski kompleksi, lobiji i grupe za pritisak kao subjekti SMO


Vojnoindustrijski kompleksi
Meu subjekte SMO svakako treba ubrojati i vojnoindustrijske komplekse. Proizvoai oruja,
naroito u najravijenijim zemljama, su izuzetno moni i organizovani u svoje komplekse i
sindikate i politikom prodaje ili zabrane prodaje oruja nekim zemljama itekako da utiu na
SMO. Veliki proizvoai oruja imaju interesa da prodaju oruje i time stiu ogromne profite i
samom injenicom odobravanja ili zabrane naoruavanja pojedinih zemalja na direktan nain
utiu na SMO. Rusija izvozi najsofisticiranije avione lovce u Indiju i druge zemlje, zbog
saveznikih odnosa. SAD takoe svoje avione izvovi u saveznike zemlje i tako se odnos snaga
formira na bazi izvoza sofisticiranog oruja od strane najveih proizvoaa na svetu.
Lobiji i grupe za pritisak
Lobiji kako grupe za pritisak i kao faktori u meunarodnim odnosima. Jevreji dijaspore, drugih
zemalja koji su zbog svoje sposobnosti i ekonomske moi i uticaja u svim oblastima, pa i u
kulturi, vaan faktor u tim zemljama, formirali su organizaciju Svetski jevrejski kongres, za
koju se zna da je jedan od najvanijih lobija u amerikoj unutranjoj i spoljanjoj politici. Svetski
jevrejski kongres utie na sudbinu drave Izrael i na meunarodne odnose Izraela sa arapskim
dravama i uopte odnose u regionu Bliskog istoka. Utie tako to u amerikim institucijama,
Kongresu, Senatu, Vrhovnom sudu, u svakodnevnom funkcionisanju, utiu da nijedna odluka
koja je protiv interesa jevrejskog naroda, odnosno Izraela ne proe.
Uticajni lobiji u svetu:
- grki lobi (Amerika, mona i uticajna religija)
- albanski lobi (samoproklamovano osamostaljenje Kosova, podrka Amerike)
- jermenski lobi (genocid od strane Turske)
6

- ukrajinski lobi
6. Teorije sistema, podsistema i teorije otvorenog regionalizma
Teorije sistema i podsistema
U ovim teorijama se konstatuje da u savremenim meunarodnim odnosima deluje preko 200
drava. Sve te drave zajedno sainjavaju sistem meunarodnih odnosa. Sve te zemlje, ukljuene
su u neke integracione procese ili u meunarodne organizacije, ine sistem. U okviru tog sistema
meunarodnih odnosa, deluju i postoje razliiti podsistemi koji se onda mogu razvrstavati po
razliitim kriterijumima.
Teorije otvorenog regionalizma
Ova teorija govori da je najvanije sagledavati savremene meunarodne odnose izmeu drava i
drugih subjekata u okviru regionalnih grupacija zemalja, gde one zadovoljavaju izvesne zasebne
ciljeve vezane za taj region.
7. Teorije zavisnosti, meuzavisnosti i teorije izolacionizma i intervencionizma
Teorije zavisnosti i meuzavisnosti
O zaavisnosti izmeu drava se govori uvek kada se interesi jedne drave preklapaju ili
uslovljavaju interesima druge drave. Moe se govoriti kroz razliite aspekte u tom vidu
meunarodne zavisnosti. Najee o ekonomskoj zavisnosti i meuzavisnosti drava. Tako da,
iako su SAD ekonomski najrazvijenija zemlja, mi esto govorimo kako one zavise od uvoza
nafte iz razliiih regiona, naroito sa Bliskog istoka. Tako da postoji izvesna zavisnost i
meuzavisnost amerike privrede i njene potrebe za energijom, u ovom sluaju za naftom.
Postoji, naravno, i politika meuzavisnost drava, u sluaju kada su one lanice odreene
politike ili ekonomske inegracije i kada svoje poliike stavove formiraju u zavisnosti od stavova
drugih zemalja lanica, ili drugih zemalja sa kojima imaju bliske politike i druge odnose,
saveznitva i dr. Primer: Dovoljno je da SAD preporue odreen stav po pitanju
samoproklamovanja nezavisnosti Kosova, da niz drugih zemalja koje imaju odnose
meuzavisnosti sa SAD , formiraju svoje politike stavove u vezi sa tim...

Teorije izolacionizna
U teorije bazirane na realnim odnosima snaga izmeu drava koje pripadaju korpusu realistike
kole ili pravca prouavanja savremenih meunarodnih odnosa, svakako spadaju teorije o
izolacionizmu i intervencionizmu. Na amerikom tlu, u amerikoj istoriji, ovo su dve
dominantne teorije ili pravca. Koncept izolacionizma je tvrdio da Amerika, kao dovoljno velika
zemlja sa sopstvenim problemima, sa ogromnim ljudskim, prirodnim i drugim ekonomskim
resursima, moe da bude dovoljna sama sebi. Cilj amerike unutranje i spoljne politike je da
titi ovu dravu i ogromnu teritoriju, a ne treba da se bavi reavanjem svetskih pitanja i odnosa u
okviru svetske zajednice.
Teorije intervencionizma
Amerikanci su shvatili da ne mogu ostati potpuno ravnoduni prema onome to se deava u
svetu. Da je najbolja zatita njihovih nacionalnih interesa tako to e spreavati ili preventivnim
akcijama onemoguiti i budue ratove koje izazivaju velike tete, razaranja, ljudske rtve i sl.
Amerika nema pravo da ostane ravnoduna, prema tvorcima intervencionistikog pravca u
amerikoj spoljnoj politici, mora da zatiti demokratske vrednosti, mir i stabilnost u sveu i spasi
svet od razaranja.

8. Teorije o konfliktima i teorije o detantu i kontroli oruanja


Teorije o konfiktima
Konflikti, bilo ekonomski, vojni, politiki ili rat u pravom smislu te rei, su neto to je
obeleilo istoriju meunarodnih odnosa. Istovremeno, pokuaji da se preventivnim akcijama
spree konflikti, da se stvore mehanizmi za miroljubivo reavanje konflikata za spreavanje
izbijanja ratnog sukoba, ili ako do njega doe, da postojei mehanizmi i saveznitva spree da se
on proiri u svetski sukob, su glavna tema meunarodnih odnosa prema autorima ovog teorijskog
pravca. Pri tom, naroito u modernoj istoriji, se bave prouavanjem takozvanog potisnutog, tihog
ili tinjajueg sukoba, kakav je Hladni rat izmeu dve velike sile i dva vojno-politikog bloka,
izmeu Atlantskog i Varavskog pakta, u itavom periodu posle Drugog svetskog rata, a naroito
od 1949. kada je formiram Atlantski pakt, pa do 1989. i pada Berlinskog zida, simbola podele
8

sveta na dva bloka. Taj simbol hladnog, tinjajueg rata, koji se na sreu oveanstva nikad nije
pretvorio u pravi totalni, nuklearni ili svetski rat, je jedna od vanih tema autora u disciplini
savremenih meunarodnih odnosa.

Teorije o detantu i kontroli naorunja


Javljaju se razliiti teoretiari koji tvrde da je najvanije u meunarodnim odnosima obezbediti
mehanizme za kontrolu naoruanja, a to znai da najvee zemlje proizvoai i posednici oruja,
posebno nuklearnog, treba da usvoje ugovore i sporazume kojima e naoruanje svesti na
razumnu meru Autori ovog teorijskog pravca kau da je najvanije obezbediti mehanizme,
ugovore kojim se kontolie nuklearno naoruanje. Kroz Meunarodnu agenciju za atomsku
energiju, u okviru sistema UN, koja stalno nadgleda da se ne pojave nove zemlje proizvoai
nuklearnog oruja i ija je osnova takozvani Ugovor o zabrani proliferacije nuklearnog oruja.
9. Teorije o balansu moi i teorije igre, pogaanja i simulacije
Teorije o balansu moi
U okviru realistikih teorija, mo je vaan elemenat za prouavanje savremenih meunarodnih
odnosa, tako da ako hoemo da govorimo o svetu koji je stabilan, bezbedan i bez rizika velikog
svetskog sukoba, najbolje je po ovim teorijama da postoji balans moi. Balans snaga izmeu
jednog i drugog bloka, izmeu jedne ili druge velike sile, izmeu najjaih nuklearnih sila, a koji
garantuje bezbednost i stabilnost.
Teorije igre, pogaanja i simulacije
Imajui u vidu da je u drutvenim pojavama, a naroito u meunarodnim odnosima, nemogue
praviti eksperimente, igre simulacije zamenjuju eksperiment kao sredstvo prouavanja. U ovom
konceptu teorije igara tvrdi se da u meunarodnim odnosima postoje (poput aha, ili nekih
drugih igara), odreeni akteri (igrai) uesnici u procesu. Da oni imaju svoje uloge i interese, da
u tim ulogama ili interesima postoje vrednosti koje oni tite. U razmiljanju o tome, po
koncepciji teorije igara, treba videti kako promenom snage aktera, ili promenom uloga koji je u
igri, moe da se obezbedi eljeni rezultat. Kao i u misaonim igrama (ah, poker) u razmiljanju o
9

ulogama i krajnjim ishodima odreenjih akcija aktera u meunarodnim odnosima daju se ak i


numerike, matematike vrednosti kako bi se putem raunara i preko postotaka ili faktora dolo
do nekih egzaktnih podataka .
10. Postmodernistike i konstruktivistike teorije
Konstruktivistike teorije
Ideja konstruktivistikih teorija je da definiu odreene institucije i pojave u drutvenim
odnosima, kakve su drava, dravljanstvo, suverenost, vlast, mo itd. i da utvrde da je itav svet
neka vrsta drutvene konstrukcije zasnovane na dravama kao zasebnim mehanizmima u kojima
postoje svi ovi elementi. Da su odnosi meu dravama u takvoj drutvenoj konstrukciji podloni
stalnim promenama, a da su ljudi osnovni nosioci tih promena. Da su u odnosima u savremenom
svetu kljuni stavovi elite, koja vodi drave i narode u odnosima sa drugim dravama.
Pitanje identiteta i drutvenih normi je unutranje pitanje svake drave. Na bazi elemenata
identiteta, drutvenih normi i stavova elite, stvara se nova konstrukcija koja se zove nacionalni
interes, koji u svakoj dravi treba dogovoriti, utvrditi. Kada je definisan nacionalni interes, onda
moemo, na bazi njega, da znamo kakvi e odnosi te drave biti sa drugim dravama u svetu.
11. Globalistike i ekoloke teorije
Globalistike teorije
itav niz teoretiara pripada grupi globalista koji sve savremene pojave, pa i u meunarodnim
odnosima, tumae nekontrolisanim irenjem globalizacije. Brojni su teoretiari koji ak kau da
je osnovni neprijatelj globalizacije to to malo vodi rauna o interesima oveka, pojedinca, o
ljudskoj prirodi. Dakle, globalistiki svet, u potrazi za sve veim profitom i tritima, uslovljava
sve ekonomskim interesima i irei se nekontrolisano zapostavlja oveka. ovek postaje samo
jedan od elemenata lude trke za profitom. Kao to tvrdi belgijski premijer Gij Ferhofen, jedini
nain da spasimo globalizaciju, da globalizacija postane prihvatjiva i za nerazvijeni svet u koji
jo nije prodrla, jeste da smislimo koncept globalizacije sa ljudskim likom, u kome e se voditi
rauna i u interesima oveka. Da nee sve biti trka za profitom, nametanjem interesa
najrazvijenih.

10

Ekoloke teorije
Postoji itav serijal tzv. ekolokih teorija, koje kau da je glavni problem u meunarodnim
odnosima to to najrazvijenije drave ine protiv prirode, naeg okruenja, to moe da dovede
do kraha oveanstva. To se ilustruje podacima o globalnom zagrevanju, o ozonskim rupama, o
problemima otopljavanja lednika, podizanju nivoa mora, izumiranju odreenih ivotinjskih i
biljnih vrsta. Teoretiari ekolokih teorija tvrde da je sve loe to nam se dogaa vezano, upravo,
za nekontrolisani nasrtaj na prirodu, izazvan ekonomskim razvojem, trkom u naoruanju,
atomskim eksperimentima i sl. Zakljuak je da to treba zaustaviti. Organizuju se akcije, kongresi,
seminari i razne manifestacije, naroito predvoene od organizacije Green peace ili drugih, kako
bi svet prodrmao i zaustavio vreme, a kako ne bi se nastavio taj zloin prema prirodi, prema
ljudskom rodu koji ini deo prirode.
12. Teorije ogranienog suvereniteta i teorija velike ahovske table
Teorije o ogranienom suverenitetu
U jednom periodu razvoja interblokovskih odnosa, i u Atlantskom i Varavskom paktu, razvile su
se teorije o ogranienom suverenitetu. Uvek se postavljalo pitanje odnosa suvereniteta i
nadnacionalnih tvorevina. To je poznata Brenjevljeva teorija gde drave lanice pakta, s
obzirom na to da uivaju zatitu, podrku, pomo najjae sile ( SAD ili Sovjetskog Saveza),
moraju da vode rauna o interesima bloka u celini, da prevaziu tu granicu uskih nacionalnih
interesa drave lanice, pa samim tim i suvereniteta. Da bi opravdao hegemonistiku poziciju
Sovjetskog Saveza u okviru istonoevropskog bloka, Leonid Brenjev je lansirao ideju o
ogranienom suverenitetu. Po njoj, svaka drava-lanica ima puni suverenitet sve dok se u toj
dravi-lanici ne dogodi situacija koja ugroava interese itavog Saveza ili izgradnju socijalizma
uopte. Dakle, moete biti samostalni i slobodni da odluujete o svim pitanjima, dok u centrali u
Moskvi neko da reforme koje ste preuzeli ugroavaju interese socijalizma u Savezu ili svetu, ili
ugroavaju interese Varavskog pakta. U tom sluaju, suverenitet lanice Pakta mogu slobodno
da ugroze i napadnu otpadniku zemlju slanjem zajednikih trupa kako bi zatitle interese svih.
Teorija velike ahovske table: Jednu od teorija o meunarodnim odnosima zaeo je Henri
Kisinder, a obrazloio i doveo do nivoa teorije poznati ameriki strateg, filozof i profesor, bivi
savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Amerike, Zbignjev Beinski.
11

Teorija se zove, kao i njegovo glavno delo, teorija velike ahovske table. Po njoj, savremeni svet
je jedna velika ahovska tabla, na kojoj brojni igrai povlae poteze. Cilj vodee zemlje, a po
njemu u interesu je napretka sveta i oveanstva da budu SAD kao bespogovorni voa
savremenog demokratskog sveta, da se obezbedi predvidljivost poteza na velikoj ahovskoj tabli.
Da se ahovska tabla tako organizuje kako nikada ne bi bili ugroeni interesi predvodnika
demokratije progresivnog sveta i voe novog svetskog poretka. Beinski aktere deli na velike
globalne svetske igrae, od kojih je najvanija globalna sila SAD, na regionalne igrae ili
stoere, i na lokalne igrae, odnosno lokalne sile. Cilj ovog velikog uenja je da se stvori takav
svetski poredak u kome bi se jednom zauvek spreilo ponovno stvaranje velike ruske imperije
kao kontra tee Atlanskog saveza ili Amerike kao predvodnika demokratizacije i globalizacije.
Rusiji, Kini i Japanu treba na ahovskoj tabli dodeliti uloge regionalnih igraa i stoera. Kako bi
se spreila potencijalna situacija da u budunosti doe do nuklearne katastrofe ili rata, treba org.
svet kao ahovsku tablu gde je jedini globalni igra SAD, gde su regionalni igrai Rusija i
Kina. Po ovom konceptu treba proiriti uticaj EU preko Urala, cilj je irenje uticaja na
Aziju odakle je pojam Evroazija. Klasian pokuaj da se hegemonija jedne drave
obrazloi interesima svih, uz pomo vrednosti kao to su mir, stabilnost, bezbednost i
izbegavanje sukoba za koje se zalau, to je svakako korisno za celo oveanstvo.
13. POJAM MEUNARODNE ZAJEDNICE, SVETSKA ZAJEDNICA, SVETSKO
DRUTVO
Meunarodna zajednica : ne moe se govoriti o vrsto definisanom fenomenu, ali se koristi
kao ideja o celovitosti svih drava koje postoje na zemljinoj kugli.
Koliko je meunarodna zajednica frekfentan pojam u meunarodnoj politici toliko su frekfentni i
pokuaji da se ovom pojmu da jedna nauna i univerzalistika definicija. No, do danas su svi ti
pokuaji ostajali bezuspeni, pa nam preostaje da izdvojimo ona odreenja koja su najblia i
najjedinstvenija.
Bivi generalni sekretar UN-a Kofi Annan meunarodnu zajednicu vidi kao univerzalistiki
koncept koji predstavlja podeljenu viziju, boljeg sveta za sve ljude.
Dakle, drave ine tu meunarodnu zajednicu koja ima izvesne meunarodne institucije i
organizacije kakve su UN ili Svetska trgovinska organizacija. Kroz te institucije I organizacije
12

tite se neki interesi zajednitva drava koje postoje u svetu. To nije faktiko zajednitvo, jer u
okviru meunarodne zajednice postoje ue zajednice, integracije I organizacije, EU, NAFTA,
ASESAN, ali ono to je simbol I inkarnacija meunarodne zajednice jeste sistem
Ujedinjenih Nacija. U njemu postoje Organizacija ujedinjenih nacija u Njujorku, evropska
ispostava UN u enevi, UNESCO za saradnju u oblasti obrazovanja I kulure I informacija,
UNCTAD za saradnju I trgovinu I ekonomiji, FAO meunarodna organizacija za prehranu I niz
drugih specijalizovanih agencija I slubi UN.
14. GENEZA KONCEPTA MEUNARODNE ZAJEDNICE
Ovaj koncept meunarodne zajednice se razvijao kroz istoriju preko ideje da postoje
nadnacionalne zajednice pojedinih drava (od kojih su neke drave I same zajednice vie nacija
ili etnikih grupa, a neke dravne zajednice stvorene na bazi doseljavanja I koegzistencije vie
nacija, kao to su SAD) ili neke druge drave koje su nastale na bazi zajednikog interesa I
ivota (vajcArska konfederacija). Te dravne zajednice su u meunarodnom optenju imale
normalne odnose I saradnje I sukobe sa drugim dravnim zajednicama. Iz toga su proizale
tendencije da se interesi pretenog dela oveanstva ili drava u borbi protiv zala reavaju u
okviru meunarodne zajednice.
Kroz ideje amerikih intervencionista, naroito predsednika Vudro Vilsona, dolo se do
koncepta meunarodne zajednice. Nekada je ta meunarodna zajednica bila usko shvaena
samo kroz lanstvo u Ligi naroda, gde je bilo 25 drava lanica, pa se posle Drugog svetskog
rata, irenje Ujedinjenih nacija, dolo do brojke od 192 drave. I danas moemo da kaemo da
postoji ui I iri okvir meunarodne zajednice, jer 192 drave pripadaju organizovanoj
meunarodnoj zajednici u okviru UN, a ovih preostalih 13 ili 14 jo nisu lanovi UN. U
meuvremenu e se pojaviti neke nove koje treba da prou kroz postupak prijema I koje e
moda u perspektivi postati lanice UN kada se u GS veina izjasni za njihovo lanstvo I kad
Generalni sekretar svojim dopisom objavi I podigne njihovu zastavu na jarbol ispred zgrade na
Ist Riveru I NY-pred palatom UN.
15. INSTITUCIJE ME.ZAJEDNICE, OUN, SAVET BEZBEDNOSTI, UNESKO, FAO

ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA ()


()
13

,
, . 1945.
51 , .
2011, 193 ,
, ( ,
), , ( ,
), ( )
( 1971).
.
,

. ,
,
, ,
, ,
, .
,
-.
,
.
,
,
.

.

, . 1. , 1942.
,
.
:
.
.
.
, , .
14

,
,
.

SAVET BEZBEDNOSTI UN- je najvanije telo Ujedinjenih nacija. Zaduen je za


odravanje mira I bezbednosti meu narodima.

Dok ostali organi Ujedinjenih nacija samo daju preporuke vladama zemalja lanica, Savet
bezbednosti ima ovlaenja da donosi odluke koje vlade zemalja lanica moraju potovati, kako
stoji u Povelji Ujedinjenih nacija. Odluke Saveta su poznate kao rezolucije Saveta bezbednosti.
Predsedavanje Savetom bezbednosti se rotira i traje jedan mesec.
Predstavnici lanica Saveta bezbednosti moraju uvek biti prisutni u seditu Organizacije u
Njujorku kako bi bilo mogue odrati sastavak Saveta u svako doba. Ovaj zahtev je usvojen u
povelji Ujedinjenih nacija, jer njen predhodnik, Liga naroda je esto bila u nemogunosti da
odgovori na vreme u kriznim situacijama.
Uloga predsedavajueg Saveta bezbednosti ukljuuje postavljanje dnevnog reda, predsedavanje
sastancima i nadgledanje kriznih arita. Menja se prema alfabetskom redu imena lanica na
engleskom.
Postoje dve kategorije lanstva u Savetu bezbednosti UN: stalne lanice i izabrane lanice.
Uloga UN u meunarodnoj kolektivnoj bezbednosti je definisana u Povelji UN, ime se Savet
bezbednosti ovlauje da:

ispita svaku situaciju koja preti meunarodnom miru;

preporuuje proceduru za mirno reavanje razmirica;

utie na ostale zemlje lanice da delimino ili u potpunosti prekinu ekonomske odnose
kao i pomorske, vazdune, potanske, i radio-veze, ili da raskinu diplomatske odnose; i

sprovodi svoje odluke vojnim putem, ako je potrebno.

Ujedinjene nacije su pomogle u spreavanju da mnogi sluajei izbijanja meunarodnog nasilja


prerastu u ire konflikte. Otvorila je put za reavanje mnogih sporova postavljajui sebe u centar
rasprave i pregovora, kao i preko mnogih misija za utvrivanje injenica sponzorisanih od strane
15

UN, posrednika, i mirovnih posmatraa. Mirovne snage Ujedinjenih nacija, sainjavaju trupe i
oprema koje obezbeuju zemlje lanice, obino su bile u mogunost da odranie ili spree dalje
sukobe.

UNESKO (. United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization,


, )
1946. .


,
, , .
193 - 50
. :
, , , .
, , ,
,
, ,
o
.
.

. , ,
.
2009. .

ORGANIZACIJA ZA HRANU I POLJOPRIVREDU Ujedinjenih nacija (poznatija


pod engleskim imenom Food and Agriculture Organization, odnosno skraenicom FAO)
je specijalizovana organizacija Ujedinjenih nacija.

FAO je osnovan 1945. godine u Qubeku u Kanadi. Dan osnivanja FAO-a (16. oktobar) se danas
obiljeava kao Svjetski dan hrane. Sjedite je1951. godine premjeteno u Rim u Italiji, gdje se
i danas nalazi. FAO trenutno ima 190 lanica (189 drava i Evropsku uniju kao posebnu
lanicu). Bosna i Hercegovina je lanica FAO-a od 8. novembra 1993. godine.
16

Moto FAO-a glasi: Pomoi da se stvori svijet bez gladi.


Zadaa FAO-a je poveanje proizvodnje i pravednija raspodjela poljoprivrednih proizvoda i
hrane uope na svjetskom nivou kao sredstvo za osiguranje odgovarajue ishrane i poveanje
ivotnog standarda svih ljudi na svijetu. U ovom smislu, FAO je izradio i stavio besplatno na
raspolaganje tzv. Codex Alimentarius koji definira meunarodne standarde za sigurnost
prehrambenih proizvoda.

Osnovni zadaci Organizacije za hranu i poljoprivredu su:

Pruanje pomoi zemljama u razvoju,

Pruanje informacija o ishrani, prehrambenim proizvodima, poljoprivredi, umarstvu i


ribarstvu,

Savjetovanje vladinih organizacija,

Organiziranje sastanaka izmeu zemalja s ciljem diskusije o osnovnim problemima


ishrane u dananjem svijetu.

16. MEUNARODNA ZAJEDNICA U SLUBI GLOBALNE SILE


Dravne zajednice, elei da ogranie egoizme I da u zadovoljavanju svojih nacionalnih interesa
ne idu na utrb nacionalnih interesa druhih drava, dobrovoljno su prihvatile uee u
meunarodnoj zajednici, kako bi prenoenje izvesnih elemenata sopstvenog suvereniteta
obezbedile zatitu interesa veine oveanstva ili meunarodne zajednice. Meutim kroz istoriju
UN este su zloupotrebe meunarodne zajednice zarad uskih interesa ili izvrgavanjem njenih
interesa u praxi . Poev od meunarodnog prava koje je osnovni instrument meunarodne
zajednice u reavanju problema, ponaanje pojedinih drava moe se tumaiti kao krenje
meunarodnog prava, npr u sluaju Kosova I Metohije.
Vratimo se na sluaj bombardovanja Srbije 1999. Jedino odluka Saveta bezbednosti na bazi
glave 7.preambule Povelje UN je mogla da odobri da se koriste snage I silom zaustavi neka
drava. Kada su SAD pokuale da dobiju saglasnost SB da bombarduju Srbiju I spree reim
Slobodana Miloevia da vri navodni zloin nad albanskim stanovnitvom na Kosovu I Metohij,
17

nisu uspeli. Onda su smislile koncept da to nije njihova akcija kao SAD-a u ratu protiv Srbije,
nego akcija NATO pakta, ali zbog tzv humanitarnih razloga zatite izbeglica I stanovnitva na
Kosovu. Tako su samo sebi dodelili pravo da reaguju I interveniu I 78 dana bombarduju Srbiju
kako bi navodno zatitili albanske izbeglice na Kosovu. To bombardovanje je po svim
objektivnim kriterijumima, zloupotreba instrumenata meunarodne zajednice I
meunarodnog prava u ovoj akciji. Prema tome moemo da govorimo da su meunarodna
zajednica I njena institucija UN, sve vie u slubi interesa velike globalne sile-SAD-a.
Logika SAD-a u odnosu prema UN-u je sledea: mi smo zemlja osniva OUN-a, u naoj zemlji
se nalazi sedite UN-a, izgradili smo zgradu I dali na uslugu UN-ijama, mi smo kao zemlja
najvei donator za funkcionisanje UN-a, pa je po njima logino to da u njima imaju najvei
uticaj. Ogroman mehanizam inovnika I tela koje treba plaati svakodnevno, to mora neko da
plati. Sistem finansiranja UN-a je takav da su sve drave, na bazi kriterijuma ekonomskog
razvoja razvrstane po kategorijama I zavisno od toga utvren je procenat njihovog uea u
ukupnom budetu UN-ja. Najvei donator, najvei davalac para za funkcionisanje rada UN su
SAD.
Sledee pitanje o kome se raspravlja je sposobnost meunarodne zajednice da reaguje u
meunarodnim odnosima. Postoje mehanizmi I sredstva u nizu situacija da UN kroz sve odluke
I pomou mirovnih snaga , plavih lemova pacifikuju odreeni problem. Neophodno je da se
konstatuje da se suoavamo sa ozbiljnom krizom poverenja u sposobnost meunarodne zajednice
I UNacija da reaguju u meunarodnim odnosima ili posreduju u njima. To e znaiti ili
postepeno ukidanje UN kao instrumenta meunarodne zajednice u spreavanju sukoba, ili e
stanje da se promeni izvesnim reformama koje se najavljuju irenje Saveta bezbednosti za jo
nekoliko u meuvremenu naraslih drava koje e imati pravo veta, kao to su Indija, Brazil,
Japan I Nigerija.
Mnogi teoretiari su se pitali otkud razlog za postojanje NATO pakta kada vie ne postoji
Varavski pakt. Odgovor: ako neto ne proe u Ujedinjenim nacijama, a elimo da
interveniemo u pojedinim delovima sveta, onda emo to ozzvaniiti kroz NATO pakt. On
predstavlja sredstvo za realizaciju ciljeva odlukom pol.rukovodstva na samitima NATO pakta.
Poto je rat protiv meunarodnog terorizma I org.kriminala, protiv proliferacije nuklearnog
oruja teko sprovesti kroz UN kao cilj, onda se to sprovodi kroz ue telo, NATO pakt.
18

U narednom periodu je nuno obaviti temeljite reforme institucija meunarodne


zajednice, pre svega UN a posle I drugih institucija kako bi sa jedne strane bile to
efikasnije, kako bi zaista predstavljale me.zajednicu I kako bi se spreila dalja erozija
ugleda I poverenja u meunarodnu zajednicu.

17. NAJVANIJE PROMENE U SMO POSLE PADA BERLINSKOG ZIDA


Kada govorimo o savremenom svetu danas, treba videti da se svet suoava sa jednom optom ili
univerzalnom pojavom koja se naziva globalizacija I koja utie kao ozbiljan faktor na
prekomponovanje savremenih meunarodnih odnosa. Poznato je da su se desile vane
promene u savremenim meunarodnim odnosima posle pada Berlinskog zida I kraja
Hladnog rata to se vezuje za godine 1989.-1991. odnosno za raspad Sovjetskog Saveza.
1. Globalno zagrevanje- na bazi I kao posledica ega nastaju ozonske rupe, na polovima
zemljine kugle, koje prete raznim opasnostima-naglim topljenjem leda na polovima, koje
e izazvati podizanje nivoa mora I samim tim bie unitene razne biljne I ivotinjske
vrste. Zbog toga je neophodna zajednika, multilateralna akcija svih drava koje
zagauju ivotnu sredinu, pre svega glavnih zagaivaa, I dogovor izmeu njih da se
smanji emitovanje ugljen-dioksida posebno iz industrijskih pogona. To iziskuje nove
trokove za koje globalni igrai nisu spremni. Veoma je vaan postignut dogovor iz
Kjota u Japanu gde je svetska zajednica uspela da se dogovori o smanjivanju zagaivanja
ovekove okoline na proporcionalan nain. Prvenstveno, SAD nisu prihvatile sporazum,
kao ni ostali zagaivai poput Kine, Indije I nedavno je odran sastanak na Baliju na
kome su SAD konano pristale da primenjuju process smanjivanja emitovanja ugljendioksida.
2. Krah komunizma- danas je na zemljinoj kugli ostalo samo nekolko zemalja koj u svom
samodefinisanju prihvataju das u komunistike zemlje. Ostala je komunistika Kina koja
u svom Ustavu jo uvek dri da je drava diktature proleterijata pa samim tim I

19

komunistika, ali ona sa ozbiljnim reformama grabi napred sa najveom stopom ek.rasta.
osim Kine, ostale su jo I Severna Koreja I Kuba.
3. Kraj bipolarizma- krahom komunizma, odnosno padom Berlinskog zida, dosao je I kraj
bipolarizma. Umesto jednog reima u savremenim meunarodnim odnosima, gde postoji
ravnotea snaga/straha/moi dve velike globalne sile, raspadom Sovjetskog saveza dolo
je do kraja bipolarizma I formiranja stanja u meunarodnim odnosima gde postoji samo
jedna sila koja void razliite procese u svetskim razmerama I koja ima ambiciju da
predvodi borbu za decentralizaciju, protiv terorizma, reavanje kriznih arita itd.
4. Svetska demografska explozija- dakle porast stanovnitva na preko 6 milijardi. Broj
ljudi ubrzano raste naroito u zemljama koje ne preduzimaju nikakve mere za
ograniavanje demografskog rasta (misli se na Indiju) Indija je ve prela milijardu I sto
miliona stanovnika I tim tempom e prestii I Kinu.

5. Ekoloki problem I odrivi razvoj- tu spadaju ne samo problem globalnog zagrevanja


ve I problem koji se javljaju usled neplanske I neobuzdane eksploatacije prirodnih
bogatstava. Dogaaju se recimo procesi kojih mi nismo ni svesni. Recimo, u afrikim
zemljama usled potrebe stanovnitva za ogrevom ili za materijalom za stambenu
izgradnju, nekontrolisano se iskoriavaju umska bogatstva I dogaa se process
dezertifikacije, irenja pustine. Isto tako je akutan I problem ogreva u tim zemljama gde
se kao ogrev koristi suena balega od kamile. Glavna plua savremenog sveta danas je
sliv reke Amazon u Brazilu sa ogromnim bogatstvom. Sliv Amazona odnosno deo
zemljine kugle koji emituje kiseonik a pri tom je bogat biljnim I ivotinjskim vrstama
sada se ugroava ubrzanom industrijalizacijom Brazila. Nephodno je da se obezbedi
takav sistem razvoja koji je odriv, koji moe da se odvija a da ne zavisi od jedne sirovine
proizvoda ni od jedne okolnosti I da ne bude podloan krizama zato to nema planskog I
odrivog razvoja.
6. Globalne neizleive bolesti I prirodne katastrofe- u knjizi Dzozefa Naja se kae da je
prva globalistika epidemija bila epidemija malih boginja, potom kuga, potom sida a na
kraju navodi I kompjuterske bolesti I viruse svojstvene za savremeno doba. U vezi sa
prevencijom prethodnog neophodna je : zejednika akcija na prevenciji, uzbunjivanju,

20

najavljivanju, strunom naunom I med.pripremanju za takve dogaaje. Teorija zavere za


HIV das u ga namenski izmislili Amerikanci.
7. Problem ekonomskog razvoja- jaz izmeu bogatih I siromanih se sve vie produbljuje
8. Novi savezi I integracije- osim EU sve vie na znaaju dobijaju regionalne, ekonomske I
politike integracije kakve su NAFTA na severnoamerikom kontinentu, MERKOSUR u
Lat Americi, Asean na DAlekom istoku a posebno je vaan poloaj jedine preostale vojne
organizacije koja je opstala u savremenom svetu, a to je NATO pakt.
18. SAD KAO GLOBALNA SVETSKA SILA
Uloga velike sile, ma ko da je vrio je veoma skupa I rizina. Ona je ak skuplja od uloge dve
velike sile u bipolarnom svetu. Dakle ako neko, u ovom sluaju SAD, nakon zavretka Hladnog
rata, pada Berlinskog zida, kraja tzv bipolarnog sveta, preuzima ulogu glavnog aspiratora,
podstrekaa ili promoter demokratije I lj prava a ujedno I glavnog svetskog policajca za sve
lokalne krize I krizna arita u svetu, ta uloga je veoma skupa, odgovorna, I iziskuje velika
izdvajanja, ogromni ratni budet I trokove. U daljem razvoju dogaaja e se I videti da li e
SAD iako su najmonija I najbogatija zemlja na svetu uspeti da izdri takav ritam.
U pomenutom sistemu ravnotee snaga/straha/moi, na jednoj strani je bio Sovjetski savez a na
drugoj SAD sa svojim saveznicima organizovan u NATO pakt. SAD su ve krajem rata u
avgustu 1945.god bile mona oruana sila sa novim orujem, atomskom bombom. U dva napada
na Japanske gradove Hiroimu I Nagasaki oni su u avgustu 1945.godine ova dva grada potpuno
razorili. Osim ljudskih rtava, izaziva radiokativne bolesti I posledice koje se generacijama
prenose sa kolena na koleno. To je dalo veliki adut I snagu zemlji koja je posedovala takvo
oruje da diktira u mnogo emu meunarodne odnose u posleratnom period I da se nametne kao
velika sila. Meutim Sovjetski savez je ubrzo uspeo da napravi sopstvenu atomsku bombu ime
se stvorila ravnotea snaga/moi u SMO.
19. ULOGA RUSIJE U SMO
Danas se svakako kristalie jedna nova uloga Rusije koja nagovetava I koncept ruskog poimanja
savremenih meunarodnih odnosa. U njima se Rusija nee vie isturati kao pandan ili kao drugi
pol na vagi ravnotee izmeu SAD I Rusije, kako bi u ime univerzalnih ciljeva oveanstva
21

Rusija titila tu ravnoteu snaga u savremenom svetu. Kako kae strateg amerike spoljne
politike, Zbignjev Beinski, cilj amerike spoljne politike je da Rusija nikad ponovo ne postane
imperijalna sila, imperija u svetskim razmerama, nego da se svede na regionalnu silu koja e tu
ulogu da deli sa Kinom, kao regionalnom silom na dalekom istoku, sa Japanom koji e biti na
svom delu teritorije, sa EU koja e biti u Evropi, jer e se na taj nain smanjiti opasnost po
poziciju SAD-a I njenih nacionalnih interesa. Cilj Amerike je bio I ostao da Rusiju svede na
regionalnu silu. Sada imamo situaciju gde je izgledalo da se Rusija, posle promena koje su se
desile u njoj pomirila sa tom ulogom regionalne sile. Ranije je pomenuta hipoteza da Rusija
svesno prihvata das u SAD jedina globalna sila, da se posveuje ubrzanom ekonomskog razvoju
I pokuava da pozicijom Amerike koja se iscrpljuje u svim svetskim sukobima irom sveta,
dovede do slabljenja SAD-a I do njihovog uruavanja kao globalne sile. U svakom sluaju Rusija
sada pokuava da igra konstruktivnu ulogu, da se demokratski I ubrzano razvija I da smanji
negativne efekte politike jednopolarnog sveta. Koristei neke druge argumente, pre svega
ekonomsku mo, prirodna bogatstva, ali sve vie I upozoravajui na nuklearnu I vojnu
sposobnost I oruja koja mogu da tite interese Rusije, on apokuava da oslabi mo globalne sileSAD. Poslednji korak koji ozbiljno zabrinjava Rusiju je pisani zvanini zahtev Ukrajine da ue u
sastav Nato pakta. Putin je iskoristio da preporui Ukrajini da odustane od lanstva u NATO
paktu jer ukoliko bi to uradila I dozvolila razmetanje baza NATO-a na svom tlu, Rusija e
pokrenuti svoje nuklearno oruje I okrenuti ga prema Ukrajini da bi se zatitila od potencijalne
opasnosti. U toj trci u naoruanju, koje su SAD nametnule kao bogatija zemlja, Sovjetski savez
se umesto da razvija neke druge sektore toliko iscrpljivao u ekonomskom kontekstu das u na
kraju I sami priznali das u igubili Hladni rat I tom ratu toliko sredstava izgubili koje su mgli
upotrebiti u razvoj zemlje.

20.Uloga Kine,Japana ,Brazila i Indije u SMO : Kina ima


kontinuiran i siguran proces stalnog ekonomskog rasta, to je u prognozama
dovodi u situaciju pretendenta na svetsko liderstvo. Postepeni prelazak
Pacifikog makroregiona (sa posebnim akcentom na istonu Aziju u odnosu
na do sadanje vodee planetarno podruje severnog Atlantika), kao novo
ekonomsko sredite sveta, stavlja Kinu u centralnu planetarnu poziciju tokom
sledeih decenija nastupajueg HHI veka. Mnogoljudnost ove sile, relativna
etnika homogenost, respektabilnost ostalih elemenata tvrde moi, mogu da
imaju odluujuu prednost nad postojeim i potencijalnim nedostacima sa
kojima se suoava savremena i budua Kina.
22

Indija ima slinu poziciju kao Kina, uz realno manji gabarit moi i
limitirani rast u tom pravcu na svetskom nivou. Osnovni dugorni faktori
ograniavanja, inae evidentnog procesa daljeg porasta uloge Indije u
meunarodnim odnosima, je relativno siromatvo ove zemlje po glavi
stanovnika, prenaseljenost, geopolitika vezanost prevashodno za prostor
june Azije i posebno Indijski podkontinent, geopolitiki sudar i tradicijalno
neprijateljstvo sa islamskim svetom i dr. I pored toga Indija sa porastom
prosveenosti svog stanovnitva i evidentnom ukljuenou ove sile u
meunarodnu podelu rada, trita i kapitala, predstavlja silu u stalnom
usponu i daljom perspektivom jaanja svoje meunarodne pozicije i udela u
svetskoj moi.
Japan je drugi najvei doprinosioc redovnom budetu UN-a. Njene
isplate ak nadmauju one od Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Kine, i
Rusije. Stoga, Japan se smatra za najverovatnijeg kandidata za stalno mesto
u Savetu.
Nestrpljivost Japana da postane stalni lan Saveta bezbednosti suoava
se sa jakim protivljenjem mnogih istonoazijskih zemalja, naroito Narodna
Republika Kina, Juna Koreja, iSeverna Koreja. Mongolija je, meutim,
podrala japansku kandidaturu. Odravani su brojni protesti na kopnenom
delu Kine i u Junoj Koreji posle odobrenja japanske vlade da se tampaju
kolski udbenici u kojima se umanjuju japanski zloini pre i za vreme Drugog
svetskog rata.Neki Japanci smatraju da ove zemlje, naroito Kina, motiviu
drugi problemi kao to je neslaganje oko podele teritorija.

Brazilska kandidatura za stalno lanstvo u Savetu bezbednosti ilma


nekoliko jakih razloga:

Brazil je slao trupe u borbi protiv Sila osovine tokom Drugog


svetskog rata i trebalo je da dobije stalno mesto u Savetu bezbednosti pri
osnivanju Ujedinjenih nacija.

Svaki kontinent bi dobio po 2 stalna lana (iako Amerika dobila


samo jednog a Evropa i Azija po 2), a Brazil je najvea zemlja u Junoj
Americi po broju stanovnika, ekonomiji i povrini.

23


Sjedinjene Drave podravaju kandidaturu Brazila za stalnim
lanstvom; ali ipak, bez prava veta. Brazil je dobio podrku i drugih zemalja
kao to je Rusija.

lan je alijanse G4 nacije (koju ine jo Nemaka, Indija i Japan).


Svaka G4 zemlja podrava kandidaturu ostale tri za stalnim lanstvom.

Ima tradiciju voenja UN trupa u mirovne misije, npr. Haiti.

Brazil predstavlja znaajnog politikog lidera meu zemljama u


razvoju, naroito u komercijalnim pregovorima u Svetskoj trgovinskoj
organizaciji.

21.Uloga EU u SMO: EU pretenduje da bude nadnacionalna


tvorevina. Evropska unija sa svojim ukupnim kapacitetima sprovodi uticaj
irom sveta uz pomo raspoloivih instrumenata ekonomske i spoljne
politike. Poznato je da EU predstavlja monog ekonomskog aktera koji,
zahvaljujui svom jedinstvenom tritu, omoguava slobodan protok roba,
ljudi i kapitala, to ga ini superiornim u odnosu na druge oblike regionalne
ekonomske integracije u svetu. Iz ovoga sledi da je nakon Hladnog rata
Evropska unija ostvarila znaajno prisustvo izvan sopstvenih granica, a njen
uticaj je rastao i kroz proirenje lanstva u periodu od 1995. do 2011.
godine.Promene koje su nastupile u strukturi meunarodnog sistema i
izmenjena priroda bezbednosnog i politikog okruenja otvorili su mogunost
za novu ulogu Unije i irenje spektra njenih spolj snih aktivnosti. Pored
ekonomske komponente koja se ogleda u zajednikom, pa potom
jedinstvenom tritu i monetarnoj uniji, proces razvoja EU nastavio se kroz
afirmaciju ZSBP. Unija eli napraviti iskorak od politikog patuljka ka
kredibilnijem i integrisanijem politikom akteru. Teorije meunarodnih
odnosa na razliite naine gledaju na akterstvo Evropske unije u
meunarodnim odnosima, i njen status u okviru meunarodnog sistema.
Tradicionalni pristupi, poput neorealizma i neoliberalizma, ne daju pozitivan
odgovor da li se EU moe kvalifikovati kao punopravni akter u
meunarodnom sistemu. Alternativni pristupi raskidaju sa dravocentrizmom
i omoguavaju analizu uloge i dometa EU kao aktera u svetskoj politici. Bez
obzira koji teorijski pristup izaberemo, potrebno je odrediti kriterijume za
akterstvo, i oni se u skladu sa tradicionalnim pristupima mogu odrediti kao
sposobnosti.

22.Kriza rada OUN i njena nova uloga u SMO: Na poetku


bi trebalo naglasati da su nakon II sv.rata stvorene UN kako bi se osigurao
24

mir u svetu na due staze, kao i da bi se osigurala ravnotea snaga


posmatrajui odnos liberalnog zapada i komunistikog istoka. UN imaju
nekoliko tela od kojih su glavna GS1 i SB.2
U narednom periodu je nuzno obaviti temeljite reforme insittucija
medjunarodne zajednice,pre svega organizacije ujedinjene nacije,a psole i
drugih institucija,kako bi sa jedne strane bile sto efikasnije,kako bi zaista
predstavljale medjunarodno zajednnicu i kako bi se sprecila dalja erozija
ugleda i poverenja u medjunarodnu zejednicu.U medjuvremenu je ukidanjem
blokova i zavrsetkom Hladnog rata,pomalo erodirala ljubav prema pokretu
nesvrstanih ili ideji nesvrstanostosti u medjunarodnoj zajednici i Ujedinjenim
nacijama.Pokret je imao smisao dok je posredovao izmedju 2 bloka i
omogucavao da drzave koje ne pripadaju ni jednom ni drugom bloku mogu
da organizuju i stite svoje interese.
Sada podrska razlicitim mehanizmima vezivanja kroz globalizaciju SAD
obezbedjuju davanjem pomoci jednoj a nedavanjem pomoci drugoj zemlji
koja je nepocudna ili koja se ne saglasava sa dominantnom ulogom SAD u
medjunarodnim odnosima.Time su uspele da unesu razdor i discplinuju
nesvrstane zemlje da povedu racuna i slusaju sta SAD kaze u svakom
slucaju. Jer se SAD postavlja kao
svetski policajac koji salje snage i
intervenise gde procenjuje da je svetski mir ugrozen i gde zeli da zavede Pax
americana ili mir na principima koje sam uspostavlja.Ujedinjene nacije
umesto mesta gde ce se preventivno delovati na sprecavanje mogucih
sukoba ili ratova izmedju drzava ili na resavanju odredjenih kriza, danas one
postaju privezak interesa i politike SAD. Od mnogih teoreticari dolaze
zalaganja da se sto pre krene reformom UJedinjenih nacija kako bi se one
spasile od dalje erozije i kako bi se reafirmisala uloga Ujedinjenih nacija kao
stvarnog instrumenta medjunarodne zajednice za sprecavanje sukoba i za
brigu o miru i stabilnosto u svetu.Ako se umesto toga usloznjavaju
mehanizmi uskog resavanja kroz konferencije G7, odnosno G8 najrazvijenijih
zemalja na svetu kroz NATO paakt ili kroz druge forme,onda to svedoci da
je medjunarodna zajednicna koncepirana posle drugog svetskog
1 Generalna skuptina koja se sastoji od predstavnika svake od 192.drava.
2 Sastoji se od pet stalnih lanica (SAD, Rusija, Kina, VB i Francuska) uz
10.promenljivih lanica iz razliitih delova sveta sa mandatom od 4.godine. Ovom
raznovrsnom postavom postavom iz razliitih delova sveta, omoguavaju se mir i
stabilnost. Stalne lanice imaju pravo veta i nadglasavanja u okviru SB UN-a, dok
promenljive ovo pravo nemaju.
25

rata u velikoj krizi i da da je potrebno mnogo napora najjacih drzava


u svetu da se spasi ovaj neohodni instrument u medjunarodnih
odnosima kakva je organizacija ujedinjenih nacija i citav sklop
njenih agencija i tela.

23.Novi koncept kolektivne bezbednosti: Posledice rata na


stanovnisto na ekonomiju na kulturni ravoj,na zdravlje ljudi,na buduci
razvoj,bile su katastrofalne.To se moze smatrati ozbiljnim argumentima
protiv rata kao sredstva za resavanje problema u medjunarodnim odnosima.
Na bazi proucavanja iskustava iz totalnih i ogranicenih ratova,gradjanskih i
drugih ratova,svedoce da je bolje uciniti sve moguce napore na planu
diplomatije i pregovaranja kako bi se izbegao ratni sukob.Ako vec do ratnog
sukoba dodje, da on sto krace traje sa sto manje razaranja i da se sto pre
zavrsi pregovorima odnosno upotrebnom diplomatije koja je osnovno
sredstvo za resavanje problema u medjunarodnim odnosima.Zbog toga je i
medjunarodna zajednica pokusala novim konceptom kolektivne bezbednosti
posle prvog i drugog svetskog rata,da ubuduce spreci rat kroz Ligu naroda
zatim kroz Ujedinjene nacije.Pored svih tih napora Ujedinjenih nacija kao sto
smo videli do sukoba lokalnih karaktera je dolazilo u citavom periodu posle 2
svetskog rata.Dakle,40tak lokalnih ratova, zemlje ucesnice su takodje
pretrpele ogromne ljudske zrtve i razaranja.U medjuvremenu se pojavio novi
argument koji sprecava pojavu ratova a to je nuklearno oruzje koja sada ne
postoji samo na jednon nego i na razlicitim stranama i kod vise drzava.U
pocetku kod SAD I Sovjetskog Saveza,kasnije kod VB,Francuske, Kine
Nuklearno oruzje se pojavljuje u razlicitim vidovima i to ne samo aomska
bomba vec i hidrogenska pa zatim neutronska bomba koja unistava vojne
snage ali ne unistava materijalna sredstva.Razvoj nuklearnog naoruzanja je
postao faktor snage ali takodje i faktor odvracanja od ratnog sukoba.Imajuci
u vidu snagu takvog oruzja drzave su se uzdrzavale od taa kao sredstva za
resenje problema.
Time se iskristalisao jedan novi odnos ravnoteze snaga u svetu koja je
zasnovana na ravnotezi straha od nuklearnog oruzja koji je postao element
za eliminisanje rata kao sredstva bezbednosti u medjunarodnim odnosima.

24.Krizna zarista i lokalni ratovi: Mnogi uslovi koji su dovodili


do ratnih dejstava na drustveno ekonomskom,politickom i drugim planovima
su se u medjuvremenu u svetskim razmenama izmenili,narocito gomilanjem
nuklearnog oruzja.Veliki arsenali koji poseduju ne samo velike sile i stalno
26

clanovi Saveta bezbednosti vec i nekih 20tak drzava koji poseduju nuklearno
oruzje,ucinili su ratni sukob nepredvidljivim.On bi se izmakao kontroli i
mogao bi da se pretvori u svetski sukob.Taj faktor utice da se cine veliki
napori kako bi se opsti rat izbegao. Uglavnom se sukobi u danasnje
vreme ispoljavaju kao lokalni sukobi etnickog karaktera ili krizna
zarista koja pokusavaju da rese organi medjunarodne zajednice ili
velike sile.Ovde se suocavamo sa razlitim shvatanjima odnosno
klasifikacijama rata kao sredstva u medjunarodnim odnosima.

Rat je poslednje sredstvo koje preostaje ali koje je i najopasnije.Jer ako


se dobro ne procene svi uslovi i rezultati koji ce se ostvariti koriscenjem rata
kao sredstva za resenje problema,spremnost zemlje i mogucnost da se u tom
ratnom sukobu postigne zeljeni cilj,moze doci do obrnute situacije gde ce se
taj problem resiti nepovoljno po onoga koji je krenuo u rat da ga resava.Rat
se takodje moze smatrati kao ugrozavanje uspostavljenog poretka u
medjunarodnim odnosima.
Klasifikacija ratova : po jednoj od klasifikacija ratovi bi se delili na
ekpanzionisticke, one kojima je cilj ekspanzija, i one kojima je cilj ocuvanje
nacionalne bezbednosti. Iz toga je izvedena klasifikacija na osvajacke i
odbrambene ratove. ( Osvajacki kada zeli da se zauzme deo teritorije koji
pripada drzavi ili je nepravedno pripada drugoj drzavi.Odbrambeni rat je onaj
koji se vodi da bi se zastitila teritorija odredjene drzave od napada spolja.)
Sledeca podela ratova opsteg tipa je na ogranicene ratove.To su LOKALNI
sukobi,KRIZNA zarista,I totalne ratove kojin na srecu nema,ali ih je bilo u
istoriji.
Zatim, podela na Gradjanske ratove koji si deli : Antikolonijalni
ratovi,ratovi u kojima deo drzavne zajednice ) republika,poklrajina) nastoji da
se odvoji i stvori zasebnu drzavu, I rat koji nastaje iz oruzanih planova za
ujedinjenjem sa drugim delom svog naroda. U poslednje vreme se pominje
kategorija racionalnih ratova, to su ratovi koji su uzrokovani ekonomskim
razlozima ili se njima zele obezbediti ekonomski interesi zemalja. U
klasifikaciji svaki od ratova ima objasnjenje zavisno od situacije i koristi.
Brojni autori tvrde da su svi ratovi koji su vodjenje od Drugog svetskog rata
( vise od 40 ) bili ogranicenog tipa ili ograniceni ratovi.Razlog za to je
njihhova priroda ,ogranicen izbor protivnika.Uglavnom su to bili sukobi
izmedju medjunarodne zajednice i jedne drzve,jedne drzave protiv druge
drzave ili jednog naroda priotiv drugog naroda.Dakle ogranicen broj
27

protivnika,ogranicen izbor ciljeva, prostor delovanja i sredstava koja se


primenjuju uticu na to da se jedan rat naziva ogranicenom ratu.Totalnih
ratova na srecu posle 2 svetskog rata nije bilo.Iz istorije totalni ratovi su bli 1
i drugi svetski rat. Prvi zapocinje ultimatumum ili pretnjom Austrougarske
Srbiji zbog tvrdnje da je Srbija kao nezavisna drzava uticala da se teroristi
srpskog porekla kakav je Gavrilo Princip obruse na pripadnike kraljevske
dinastije i ubiju prestolonaslednika Franca Ferdinanda.Austrougarska
objavljuje rat Srbiji iako je izgledalo da ce to biti ogranicen rat u kome ce
Austrougarska zbog obezbedjenja silom zauzete teritorije BIH i zbog odnosa
snage izmedju Austrougarskog i Osmanlijskog carstva ratom protiv Srbije
zavrsiti pricu.Rat se pretvorio u totalni rat u kom je bilo vise od 15 miliona
zrtava.Svet se totalno prekomponovaoneke su drzave nestale sa politicke
svcene kao sto je Austrougarska. Drugi svetski rat je po svim odlukama
predstavljao totalni rat u kojem su se dugo SAD trudile da ne budu upletene
proglasavajuci neutralnost cak izbegavajuci u pocetmku da pomognu svog
tradicionalnog saveznika VB zbog toga sto su proglasile neutralnost.Posle
Japanskog napada na Perl Harbur one ulaze u rat i to zaista postaje TOTALNI
rat koji je obuhvatao vecinu zemalja u svetu i totalno je promenio sliku sveta
i odnosa snaga u njemu.

25. Geopolitika i globalizacija: Aktuelni tokovi globalizacije


postali su mnogo prozirniji od onog trenutka kada je sruena bipolarna slika
sveta i kada se na svetskoj pozornici pojavila samo jedna svetska supersila.
Sve definicije globalizacije od tada su se mogle svesti samo na jednu
sutinsku odrednicu da su SAD zahvaljujui poziciji imperijalne sile, svetske
procese stavile u funkciju svojih geopolitikih interesa, a sam pojam
globalizma u tom kontekstu ne predstavlja nita drugo do jednu obuhvatnu
ideologiju potinjavanja sveta. U pokusaju da opravda i politicki zamaskira
diskriminatorsku politiku razvijenih prema zemljama poluperiferije i periferije
Samjuel Hantington svoju argumentaciju vesto preusmerava sa ekonomskih i
drustvenin
problema
i
prebacuje
na
teren
tzv
politicke
instintucionalizacije.Tvrdeci da razlike izmedju bogatih i siromasnih nisu
sadrzabe u nivou bogastva i kvaliteta obrazovanih i zdravstvenih standarda u
novou dostupnosti kulturnih i usluznih potreba,razvijenosti mreza i ukupnih
civilnih kapaciteta.Hantington glavnu krivicu za siromastvo i modernizacijsku
i suficijenciju tragicnih zajednica locira u sferu deficita politicke
nacionalizacije istih. Umesto istinske modernizacije koja podrazumeva
ukupan
drustveni
razvoj
po
svim
segmentima
drustvenog
sistema,Hantington nam sugerise jednu redukovanu i po svojoj sustini
problematicnu poruku da je za ukupan uspesan razvoj periferije prevashodno
28

vazan
jedino
aspekt
njene
politicke
institucionalizacije.Posebno
problematicno postaje pitanje odredjenja nivoa zeljene politicke
institucionalizacije koja se fokusira u polje autoritativne i legitimne
vladavine.Gotova sva drusta koja su dnanas zahvacena tranzicijom a u
proslosti procesima nedovrsene modernizacije bila su opterecenja a i danas
je to slucaj viskom autoritarnosti i demokratskog drustva.Nije nam jasno kako
je zaista moguce promeniti se tj modernizovati se a u sustini ostati isti.
Sta je modernizacija ako ne promena strukture drustva, negove
politcke kulture,vrednosti,i politicke prakse ukljucujuci i promenu politickih
istitucija o kojima govori Hantington. Ocigledno je da ono sto pripada tzv.
Zapadu, i u njemu treba i da ostane.U pitanju je spasavanje geopolitickih
interesa zemalja jezgra kako od tzv opasnih klasa u njima tako jos vise i od
pretecih teznji nerazvijenih zemalja u njihovim aspiracijam da istinski
nalikuju zemljama jezgra od kojih naivno ocekuju pomoc i podrsku za vlastiti
razvoj.Kao da je pitanje modernizacije i razvoja jedino i iskljucio pitanje
okvira politickih institucija.U tom kontekstu uloga civilnog drustva moguca je
samo u vizuri negativnih fukcija na destabilizaciju i rusenje starog poretka da
bi u sledecoj fazi ono proizvodili samo
negativne ucinke ka polju
liberalnodemokratske konstitucije novog poretka jer bi navodno u toj fazi
trebalo akcenat staviti iskljucivo na nivo institucionalne izgradnje politickog
poretka.

Na planu ideoloske borbe sve tri ideologije su pokusavale da broj


protivnika redukuju na dva.Za konzervativce i liberali i socijalisti su bili
bastinici neutemeljene vere u progres koristeci drzavu u cilju manipulisanja
organskim strukturama drustva.Za liberale i konzervativci i socijalisti su bili
autoritarni
portivnici
liberalizma
osobitno
najvaznije
liberalnog
ideala,individualne slobode i njegovog nesputanog razvoja.Za socijaliste pak
i liberali i konzervaticsi su bili reakcionarni odbranasi postojaceg poretka
zasnovanog na privilegijama ovlascenih socijalnih slojeva.
Izneverena ocekivanja zemalja periferije da ce ostvariti punu
modernizaciju i da ce od razvijenih i bogatih za to dobiti istinsku potporu
kako ekonomsku tako i poltiicku pokazala su se na samo kao nerealna vec i
kao naivna.Zpadajuci u krize nedovrsene modernizacije u tim zemljama i
dalje su na snazi stari koncepti kako institucionalne tako i trukturalne matrice
organizovanja sa preovladavajucom formom predpolitickih oblika dominacije
29

koji u ispraznjenoj ljusturi nacionalne drzave zatamljuju svaki pokusaj


isntinske civilne i demokratske transformacije.

26.Geopoliticka pozicija Srbije u SMO: Desile su se ozbiljne


promene u savremenim medjunarodnim odnosima od 1989. Do danas.Od
pada Berlinskog zida, urusavanja komusnistickog bloka,ili komunizma u
celini, do rastakanja poznatih socijalistickih federacija na evropskom tlu,neki
na miran nacin neki nazalost uz ratne sukobe. Bilo je teorija nekih mnogo
mudrih politicara da mi treba sada da saveznickim zemljama povedemo
bitnu protiv globalizacije koja je surova i nehumana koja ugrozava male
zemlje u razvoju.Dobro je da te gluposti nismo radili.Umesto pragmaticne
logike da se prilagodimo uuslovima i vidimo gde najvise mozeme da
profitiramo na bazi nasih aduta..Da li je to zdrava hrana,turizam,voda,
poljoprivreda ili je to dobro skolovan i formiran kadar koji je ipak navikao na
niza primanja od zaposlenih ili je to privlacenje stranih investicija tako sto
cemo smanjiti poreze i sl.To je ono sto preostaje zemlji kakav je nasa da
iskoristi svoje potencijale i da na tome gradi ekonomski razvoj.
Mi smo pravili svakave gluposti,npr u vreme neposredno pre raspada
bivse drzave Hundai veliki korejski proizvodjac automobila je odabrao za
saradnju zastavu koja je tada bila na vrhuncu i proizvodila preko 200 000
automobila godisnje.Italijani poslovni partneri zastave su uglavnom instalirali
one masine i lance za modele koji su vec zastareli.Samim tim tehnologija nas
je preticala i automobili su bili zastareli.Hundai suocen sa velikim carinskim
barijerama na evropskom trzistu je shvatio da je najbolje napraviti fabrike na
tru Evrope pa ce na taj nacin izbeci carinske barijere.Ponudio je zastavi da
umesto raznih italijanskih modela pravi hundai modele savremenog dizajna i
tehnlogije sa svim uslovima koji se ispunjavaju na tlu Srbije odnosno
Jugoslavije. I stvari su se odvijale
kao da ce nasi prihvatiti takav
predlog.Onda se pojavio savetnih iz francuske ambasade i izjavio znate sta
vi na taj nacin rusite vasu evropsku perspektivu jer pustate suparnika
evropske industrije automobila na tlo Evrope.
Prema tome birajte hocete sa nama ili sa Korejcima,ako prihvatite
Hundai zabili ste noz u ledja evropskoj automobilskoj industriji onda
zaboravite na brzi prijem u Evropsku uniju.I nasi su naivno i glupo prihvatili
taj nedozvoljeni pritisak koji se svuda u svetu resava tako da se pomenuti
savetnih protera iz zemlje u roku dva dana jer se mesa u unutrsanje
ekonomske poslove suverene zemlje.Prihvatili su taj predlg i zauzvrat je
obecana saradnja sa Pezoom. A kao sto znate Hundai ima sada najmoderniju
fabriku izgradjenu u Ceskoj, Suzuki u Madjarskoj.Dakle na bazi toga konacno
30

treba da izvucemo zakljucke koji bi mogli da se svode na to kako nikako ne


smemo ici u izolaciju jer se to ne isplati a to smo jednom preziveli.Nikako da
mi budemo predvodnici borbe za ovo ili protiv onoga i slicno.Mi treba da
gledamo nase interese i resavamo nase probleme i to u cilju razvoja ove
zemlje,poboljsanja uslova zivota nasih gradjana i nase industrije naseg
izvoza oporavka nase privrede,razvoja nase zemlje u celini i sl. Naravno ako
je put za poboljsani zivot u ovoj zemlji put evorpske integracije onda treba da
se trudimo da na tom planu radimo jer neke druge integracije ili savezi su
motivisani specificnim sebicnim interesima pojedinacnih zemalja i mogu se
razumeti tako da ali nikko ne mogu biti trajno resenja za nasu situaciju.
Pouceni primerima drugih zemalja koje brane svoje intrese na nacin sto
teritorije koje su im privremeno oduzete ili samoproglasene brane i ne
odustaju od njih ,treba da istrajemo da se drzimo toga da je ovo neligitimna
samoproklamovana nezavisnost koju necemo nikada priznati, za koju cemo
se boriti svim politickim sredstvima ali to ne znaci da treba da udjemo u
sukob sa zemljama koji su iz ovih ili onih razloga saveznista ili sto su po
snaznim pritiskom velike sile koja diktira uslove u medjunarodnim odnosima
prihvatile tu nezavisnost.Osecaj nepravde koja je ucinjena prema nama stoji i
treba ga pokazivati principijelno stalno podvlaciti da je medjunarodno pravo
kao osnova svetskog poretka ili medjunarodnih odnosa ozbiljno ugrozeno na
ovom slucaju.
Treba staviti u kontekst da novoformirani svetski poredak baziran na
krsenju medjunarodnog prava u nasem slucaju otvara more ozbiljnih
problema za niz drugih zemalja.Kada bismo mogli da biramo okolnosti u
kojim se ovo dogadja kada bi ovaj cin izazao talan proglasavanja nezavisnosti
u nizu zemalja odnosno pokrajina koje traze da budu samostalno to bo
mozda pomoglo nasoj tezi da je dopustivo da se tako krse suvereniteti i
granice suverenih zemalja.

27. Geopolitika i prostor: Geopolitika se u ozbiljnim naucnim


krugovima na zapadu i istoku polako ali sigurno etablirala kao seriozna
akademska disciplina koja se vise od 2 veka u kontinuitetu izucava na elitnim
akadamija kako ciilnog tako i vojnog profila.Precesto se geopoltiika dozivljava
samo kao nauka o vladanju kao kratak prirucnik gospodara kao nauka o
politickoj moci,njenom sticanju,upotrebi i srenju kao neka vrsta obacezne
imperijalne lektire bez koje je nemoguce otpoceti proces pokoravanja sveta
vlastitim interesima.

31

Fridrih Racel se smatra jednim od oceva osnivaca geopolitike.Za njega


je kretanje istorije bitno uslovljeno tlom i teritorijom,a drzava kao krajnji i
najvazniji organizam rasta i razvoja naroda zavisi ce pre svega od reljega
prostorne velicine i uredjenosti drzavne teritorije.Racelov organiciza se
ispoljava i u pojmocnoj ravni u pojmovima PROSTOR i zivotni prostor, zivotna
energija,geobiosredina i sl.Racelov osnovni geopoliticki postulat lociran je u
ustavu o drzavi kao zivot prostornom organizmu ukorenjenom u tlu u tom
segmentu svog ucenje on nam iskazuje kao diretni nastavljac nemackog
socioloskog organicizma.
S obzirom da se drzavi pristupa kao zivot organizmu koji ima svoje
zakonitosti rasta i razvoja kao nuzna geopoliticka sekvenca tog stava javlja
se koncepci o neohodnodnosti njenog rasta i sirenja tog prostora.To nuzno
proizvodi jednu kolonizatorsku logiku koja podrazumeva potrebu sirenja
teritorije i njenu ekspanziju izvan postojecih granica. Bilo mu je bitno da
stvori konceptulno orudje za stvaranje istorije drzava i naroda uskladjeno sa
njihovim odnosima prema prostoru. Boravak u USA mu je ostavio veliki utisak
i zapazio je da je kod amerikanaca izrazito prisutno osecanje i potreba za
osvajanjem prostora i sirenjem drzavne teritorije.To je proizvodilo teznju za
stalnim sirenjem sto u konacnom dovodi do stvaranja svetske geopoliticke
sileTo je dovelo da shvatanja znacaja mora kao vrlo vaznog geopolitickog
cinioca.
Racelov ucenik Rudolf Kjelan je definisam geopolitiku kao nauku o
drzavi kao geografskom organizmu ovaplocenom u prostoru. ( 4 nova
neologizma ekopoliitka treba da proucava drazvu kao ekonomski
organizam,kratopolitika proucava oblike vladavine i vlasti,sociopolitika
proucava socijalne aspekte drzave ,demopolitika dinamicne aspekte
medjusobnog odnosa naroda i drzave). Fridrih Neuman je ravio koncepciju
Srednje evrope i doprineo geopolitickom znacaju za integraciju nemackog
politickog prostora.

28.Sinteticke nacije i geopolitika Vatikana u SMO :


Savremena politicka sociologija poznate tri modela stvaranja modernih
nacionalnih drzava od kojih su organisticki i univerzalisticki predstavljali neku
vrstu sada vec klasicnih modela.Francuska ideja nacionaliteta koja je nastala
u procesu radikalnog rastkanja tzv starog rezima fokusirala se na
instutucionani i teritorijalni okvir drzave sa snaznim naglaskom na politickom
jedinstvu gradjanstva u narastanju koje svoj nacionalni okvir postavlja u
kontekst jednog zajednickog politickog predstavljanja jednog zakona i istih
politickih ustanova..Nemacki koncept partikularisticki po svom karakteru i
32

organisticki po sustini podrazumevao je rasnu ,kulturnu,jezicku i narodnosnu


zajednicu kao jedan vid etnokulturalnog jedinstva,zaokruzenu teritorijalni i
drzavnim okvirom.Koncept sinteticke nacije nesto je specificnije i vremenski
se situira u dvadeseti vek i to uglavnom na prostorima srednjeevropskih a
narocito balkanskih naroda i drzava.Za razliku od navedene 2 modela koji su
kao svoju prethodnicu imali i snazan proces svoje protonacionalne
samoidentifikacije i modeliranja kaod modela sinteticke nacije glavni
nacionalni konstituensi bili su smesteni u religijsko konfesionalnu i
lingvisticku sferu kao i strane spoljnopoliticke faktore.
Formiranje novih nacionalnih identiteta bilo je kombinacija nekoliko
autohtonih teznji etnicki jos uvek nedovoljno izdiferenciranih etniciteta jos i
vise politickih projekata velikih geopolitickih faktora koji su u svoje
eskpanzionisticke planove ukljucivali i stvaranje novih sintetickih nacionalnih
identiteta igrajuci na kartu regionalnih razlika ,konfesionalne netrpljivosti i
onoga sto je S. Frojd u psiholoskom smislu oznacavao kao narzicam malih
razlika ( Hrvatska ideja jugoslovenstva i po poreklu i po prirodi je drygaija
od srpske ) .
Sinteticke nacije su stvarane pod presudnom ulogom vladajucih elika
okupljenim delova razlicitih naroda ili razlicitih verskih identiteta istog naroda
stvaraju i gradeci vestacku svest o pripaddanju jednoj zajednici i
novoformiranoj drzavnoj jedinici.Bitna razlika izmedju suverene i siteticke
nacije je u tome sto se ova poslednja moze izmisliti i u kratkom politickom
postupku uvesti u zivot a suverena nacija je svorena neosvesnim socijalnim
procenama koji su trajali vise vekova.
Teorijski koncept sintetickih nacija sadrzi nekoliko vaznih dimenzija :
1.Temporalna dimenzija treba da ukaze da dvostruki temporalni karakter
formiranja sintetickin nacija jedan koji taj proces situira u 20 vek a druga na
kratkotrajan vremenski interval u kome su te nacije stvorene.
2.Spoljno politicka dimenzija - ukazuje na snazan upliv spoljnopolitickog
faktora u formiraju sintetickih nacija koji maksimalno ubrzavaju ovaj proces.
3. Porstorno geografska dimenzija ukazuje na cinjenicu da su se procesi
sintetickih nacija odigravali na prostoru Balkana i srednje Evrope.
4. Geopoliticka dimenzija daje ukupnu strukturu procesa formiranja
sintetickih nacija.

33

5.Religijsko konfesionalna dimenzija ukazuje na dominatno religioznu


komponentu.
6. Etatoloska dimenzija naglasava
novoformiranog identiteta sintetickih nacija.

drzavno

nacionali

karakter

7.Identitetsko konsolidaciona dimenzija pokazuje potrebu intenzivne


identitetske konsolidacije i politickog redizajna novoformiranog sintetickog
identiteta.
8. Jezicko lingvisticka dimenzija ukazuje na upotrebu preimenovanaja
jezika.
9. Civilno gradjanska dimenzija istice ulogu upotrebe civilnog drustva u
rimokatolicke provenijencije.
10. Regionalno etnicka
identitetskih osobenosti.

dimenzija

naglasava

vaznost

regionalnih

Vatikan Vatikan ni dan danas nije odustao od svog cilja da stvori


jedinstven katolicki poredak u svetu. On ce se na strpljiv nacin nadogradjivati
sve do nasih dana ali je najteze posledice imao u drugom svetskom ratu i
devedestih godina pirlikom gradjanskog rata u Jugslaviji.Sadrzaj ovog
projekta cinilo je i cini vise oblika politicko konfesionalnog delovanja.Iako je
SAD dugo odolevala pritiscima Vatikana da se ide sa opcijom razbijanja SFRJ
taj pritisak je napokon i uz posrednicku pomoc Trilateralne komisije urodio
plodom.Pocetkom 90te smo se nasli pred zavrsnim cinom realizacije
Vatikanske geopoliticke igre.U osnovi tog plana lezala je ideja razbijanja
Jugloslavije i izdvajanje iz nje rimokatolickih delova uz stvaranje novih
drzavica i priznanja unutrasnjoh Brozovih granica kao medjunarodnih.
Duhovna priprema ovih akcija izvrsena je jos osamdesetih godina u
papskim enciklikama u kojima je uprvoj ponovljena ocena da je najeci
protivnih katolicanstvu socijalizam, a u drugoj koja je takodje bila namenjena
istocnoevropskim zemljalam,sticana potreba drzavne deregulacije ubrzane
privatizacije i svi ostalih zala divlje i nekontrolisane tranzicije.Vatikan je
zahtevao i nesto vise od toga ,zahtevao je izdvajanje iz Jugloslavije katolickih
delova, odnosno razaranje zemlje u kojoj je decinijama video glavnu pepreku
svojim prezelitskim ciljevima.Sa fantasticnom odlucnoscu
nastavio je
ofanzivu u tom pravcu a Trileterala i SAD su sve vise tonule u vatikanske
vode prebijajuci svoju racunicu u Latinskoj Americi na racun
Jugoslavije.Druga formula polazi od teze da vekvna podela na rimsku i
vizantisjku Evropu nije prevazinjena. Jedno je sigurno SFR Jugoslavija vise ne
34

postoji kao i Kraljevina Jugoslavija,I jedna i druga zemlja bile su osudjene na


umorstvo jer su pored ostalih svojih unutrasnih problema bile prepreka za
realizaciju geopolitickih planova Vatikana u nameri da do kraja osvoji i
konfesionalno pripoji prostor Zapadnog Balkana i Srednje Evrope.
U tom naumu Vatikan nije zalio ni vremena ni energije koristeci sva
raspoloziva srestva ukljucjuci i razaranje drzava,stvaranje novih nacionalnin
identiteta,ratne zlocine, genoid, za ostvarenje svojih konfesionalnih ciljeva.Ta
velika crkva drzava,militarna i bezosecajna kada je u pitanju ostvarenje
njenih interesa cinila je u poslednja dva veka ono sto je cinila citava dva
milenijuma pre toga.Koncept stvaranja sintetickih nacija je bipo samo edno
od mnogobrojnih sredstava da se na istorisjoj pozornici Srednje Evrope i
Valkana ubrzaju procesi versko konfesionane dominacije Vatikana.

29.Terorizam,

odredjenje,

etimologija

obelezja:

Pocetak uporebe termina teror i terorizam teorijski je oslonjen na vreme


francuske burzoaske revolucije 1789-1794. Tj na preriod jakobinske diktature.
S danasnje vremenske distance navedeni pojmovi ukazuju na odrednjeno
stanje, nacin delovanja jedne vlasti ili tacnije stanje koje je bilo temelj
nastanka jakobinske diktature cije je osnovno obelezje bio teror.

Od praskozorja ciivilizacije do savremenog doba medju osnovnim


subjektima medjunarodne zajednice i unutar pojedinacnih drzava blo je
protivrecnosti i sukoba interesa,koju su cesto resavani nasilnim sredstvima
iako se do resenja moglo doci racionalnim i demokratskim oblicima
komunikacije.U poslednjih nekoliko vekova ceste se potezalo za teroristickim
oblicima nasilja u resavanju raznih sukoba.
Nasilje je nezakonita primena sile s ciljem da se ljudi protivno svojoj
volji primoravaju na odredjeno ponasanje.Zavisno od toga ko definise pojam
nasilje vladajuca ili potlacena grupacija ovaj pojam ima suprotno
znacenje.Zbog toga za potlacene drzava i ukupna drzavna delatnost imaju
karakteristike nasilja i suprotno sa strane vladajuce grpacije ,nasilje je
neophodnost i potrebna prinuda. Cinjenica je da nasilje kao najveca opasnost
sadasnjice ima svoje korene u dalekoj proslosti i iskazuje se nametanjem
volje manjine vecini u raznim oblicima.Primena nasilje kroz teror i terorizam
najcesci je oblik ugrozavanja covecanstva u celiki tokom 20 veka.Pored
svega svetski mocnici nisu spremni da operativnom primenom raspolozivih
snaga i sredstava resavaju probleme cije je izvoriste u nasilju.
35

Pojam
ekstemizam
oznacava
jednostranost,
iskljucovst,
nepomirljivost i netrpljevost.Politicki ekstrmizam je sinonim za odstupanje
shvatanja i ponasanja od konvencionalnih stavova i ponasanja, narocito
politicke prirode.Ekremizam podrazumeva spremnos na upotrebu nasilja i
upspte najgrubljih metoda i sredstava radi ostvarenja sopstvenih politickih
ciljeva. Ektremizam se manifestuje razlicito u praksi ektremizam u
medjuverskim odnosima 2- u medjunacionalnim odnosima 3 u regionali
partikularizam i separativizam i 4 toralitarizam. Sustina terorizma je
instrumentalizovanje nasilja kao koje efektom rezonanse uvecava
broj lica koja su ophrvana strahom i nesigurnoscu za sebe, porodicu
i druge.Koristeci kriminalne grupe za svoje aktivnosti ,extremisti
tako postignum uspehom preduzimaju aktivnosti u cilju izazivanja
bunta ili izvode organizovanu oruzanu pobunu radi odvajanja dela
teritorije od maticne drzave( secesionizam) i dr.
Sabotaze kao metod eskremizma cesto se povezuju s diverzantskim
dejstvima sto je neadekvatno.Sabotaze izvode lica koja su zaposlena u
napadnutom objektu ista se izvodi i necinjenjem za sabotazu ,.saboteru nije
potrebo oruzje,neka druga sredstva i sl, izvrsilac sabotaze cini sve da ostane
otkriven i da se posledice sabotae pripisu nekom drugom urzoku.
Rec teror podrazumeva stanje duha, zadavanje ili izazivasnje straha,tj
primenu nasilje u borbi. Teror u sirem smislu odnosno terorizam je vladavina
nasilja s ciljem zastrasivanja ili fizicko unistenje protivnika.U politickom
smislu teror je sinonim za strahovladu.

Postoje dve ceste terorizma to su beli teror i crveni teror.Beli sprovode


revolucionarne snage sa ciljem zaustavljanja ili uspotavljanja drustvenog
revolucionarnog napretka.Crveni teror koji primenjuju progresivne snage u
borbi protiv kontrarevolucije. Teror se deli na pojedinacni teror koji
predstavlja sredstvo pritiska na masu i TEROR kao OBLIK VLADAVINE ciji je
cilj eliminaicja masa,skupina,etnickih grupa i dr.
Opredeljene za upotrebu nasilja svodi se na masovni (rat) i minimalno
(terorizam ) fizicko nasilje. Terorizam je najcesci oblik nasilja. Sustinu
procesa terorizma cine 2 subjekta NOSILAC ( napadac ) i ZRTVA.

36

Delovanje eksremizma i terorizma : 1. ILEGALNO ORGANIZOVANJE, I


ODMETNISTO 2 ZAVARENICKO PREVRATNICKO DELOVANJE 3 IZAZIVANJE
GRADJANSKOG RATA I INOSTRANE INTERVENCIJE .
1.Termin organizovana grupa ljudi oznacava svesno udruzivanje radi
postizanja odredjenog politickog cilja.CIlj udruzivanja je nasilno rusenje
postojace vlasti.Ilegalno organizovanje je posledica neogucnosti javnog
manifestovanja raspolozenja i stavova koji su u kolizii sa stavovima
vlasti.Osnovni modeli organizacije su sistem trojki, sistem celija i sitem
kolona. Sistem trojki u organizacionom smislu cini obavezu svakog clana da
organizuje jednnu trojku i da samo jedan clan ima tzv visu vezu u visoj
grupi.Sistem celija osnovu cini crvrsta povezanost celija na teritorijalnom
principu. To je oblig organizovanja skup ilegalnih grupa.Najkonspirativniji
oblik ilegalnog orgniizovanja je sistem kolona ciji rad i delovanje objedinjuje
zajednicko rukovodstvo vise ilegalnih organizacija.
2.Oblici ovog nacina delovanja ekremista najopasnije su po ustavni
poredak i bezbednost bilo koje drzave. Zavera je tajno dogovaranje i
pripremanje grupe lica ili clanova ilegalne organizacije za likvidaciju licnosti.
Puc je akt iznenadjenje ciji je cilj promena nosilaca najvise vlasti upotrebom
nelegalnin i nasilnih metoda delovanja.Drzavni udar je skoro identican
pucu,U njemu nasilno i protivustavno vlast preuzimaju pojedinci koji su na
polozajima ili obavljanj
odgovorne funkcije u postojacem drzavnom
aparatu.Pobuna se n najcesce javlja kao izraz politickog prevrata.Oruzana
pobyna ciji eje cilj nasilno obaranje vlasti. Ove pobude cesto prerastaju u
ustanke.
3.Gradjanski rat je oruzani sukob u jednoj drzavi izmedju dveju ili vise
antagonistickih drustvenih snaga, grupacija koje se medjusobno bore z a
vlast radi materijalizacije svojih ekonomskih i politickih ciljeva.Inostrana
intervencija se vodi kao udar sa distance vojna intervencija i oruzana
agresija.

30. Savremeni terorizam i antiteroristicke aktivnosti:


Tradicionalni terorizam se eksponirao
najcesce u vidu atentata kao
individualni terorizam. Savremeni terorizam takve akte upotrebom nasilja
smatra marginalnim.Osnovne karakteristike savremenih teroristickih procesa
su nasumicnost u izboru zrtve-zrtava,spektakularnostost,genocidnost i dr.
Ovakve radikalne osobenosti savremenog terorizma su konsekvencija
uspesnog sprovodjenja doktrinarnih stavova evidentiranih u njegovom
37

osnovnom dokumentu ciji sadrzaj vode terorista uskladjuju sa bezbednosnim


okruzenjem.Shodno prethodnom u zizi naseg interesovanja je neprijatelje
civilizacije koji svoju amoralnu i zlocinacku delatnost razlizuje prema
usvojenoj kotrkiti.
Teroristicka doktrina Temeljna polazista terorista su pre svega,
shvatane da je ljudski kolektivitet, u statusnom smislu na margini drustvene
brige, da su bitni samo interesi odabranih, da su oni pozvani da stite narodne
interese, 2- koriscenje svih slabih tacaka protivnika i nanosenje sto vecih
steta , 3- faktor iznenadjenja kao najbitniji element i okosnica teroristicke
strategije 4- upotreba improvizoanog ili smrtonosnog oruzna 5- teroristi
usamoubice kao naiopasnije oruzje prema ljudskoj populaciji. Teroristicka
doktrina je temelj asimetricke teroristicke strategije. Na celu teroristickih
organizacija su vodje.Oni u fazi regrutovanja i prepreme novig clanova
namecu radikalne stavove u neophodnosti primene naasilja.
Antiterorsticka doktrina Bez obzira kako je postavljen sistem
bezbednosti neke drzave nemoguce je garantovati apsolutnu bezbednost
ljudi i drzave.Dobro organizovana drzava nece cekati strategijsko
iznenadjenje da bi potpuno izmenila sistem bezbednosti nego to cini u
kontinuitetu prateci bezbedonosnu situaciju i preduzimajuci adekvatne mere
kako bi predupredila moguca iznenadjenja.
Osnovno polaziste za inoviranje ili potpun promenu bezbednosti je
trodelno i to 1 primenjuje se kada je sistem neuspesan 2- inovira se pod
uticajem spolja tj nezadovoljstvo gradjanja 3 uvodjenjem inovacija radi
bolje kontrole stanja bezbednosti.
Vecina zemalja ima dokumta kojima regulise bezbednost drzave i gradjana
npr doktrinu odvrane.Doktrina odbrane drzave je interdisciplinaran i
kompleksan dokument koji regulise pripremu i delovanje u smislu odbrane
vitalnih nacionalnih vrednosti i interesa od nosilaca oruzanih oblika
ugrozavanja njihove bezbednosti.
31, terorizam i agresivna politika velikih sila U procesu uspostavljanja globalnog poretka sve
oiglednije je prisustvo totalitaristikih tendencija velikih sila, naroito SAD, koje se manifestuju
preko principa ekskluzivnosti, snage kapitala i upotrebe vojne sile. Sutinu klasinog terorizma
moemo objasniti konfliktnom situacijom u kojoj suprotstavljene strane nemaju reenje za
nastali spor. Osnovu megaterorizma ini situacija u kojoj se terorizmom realizuje politika neke

38

grupe sa politikim ciljevima.. Pojavom termina megaterorizma najvie je doprinelo bahato


ponaanje SADa- jedine preostale vojne super sile.
32.

terorizam i meunarodna antiteroristika pravna dokumenta Ujedinjene nacije su u XX veku

donele niz meunarodnih dokumenata (Konvencije, Rezolucije..) za suprotstavljanje


meunarodnom terorizmu. Ova vana dokumenta nisu nala dovoljno uporita u praksi, dakle
njihova implementacija nikada nije bila sprovedena do kraja. Meunarodna antiteroristika
pravna akta su pokuaj Ujedinjenih nacija da inkriminiu teroristike aktivnosti radi globalne
antiteroristike borbe. Meutim, autor smatra da ta dokumenta nisu u potpunosti doprinela
suprotstavljanju teroristikim aktivnostima, zbog toga to drave postaju prepreka za njihovu
implementaciju, ime se smanjuje efikasnost antiteroristikih aktivnosti. drave snose glavnu
odgovornost za to to meunarodna pravna antiteroristika dokumenta do sada nisu adekvatno
primenjivana u praksi.

33. MEUNARODNO PRAVO I NJEGOVA ULOGA U SMO


Meunarodno pravo ini jedan od vanij delova i aspekata discipline koja se zove savremeni
meunarodni odnosi. Kroz genezu ove discipline moemo zakljuiti da meunarodno pravo
predstavlja prethodnicu ili osnovu na kojoj se razvijaju meunarodni odnosi.
Prvi pisani dokument iz oblasti meunarodnih odnosa datira iz 3100.godine pre nae ere. Bio je
to ugovor ispisan na kamenoj ploi izmeu dva mesopotamska grada Lagaa i Ume, o
regulisanju
njihove
granice.
Meunarodno pravo se razvijalo kroz vekove u odnosima izmeu razliitih gradova i drzava, jer
su u antiko doba drzave bili gradovi, tako da su mnogi takvi dokumenti nastali kao rezultat
dogovora izmeu dve razliite zajednice, grada, drzave, i predstavljaju primere
meunarodnopravnih dokumenata.
Najvei polet u razvoju meunarodno pravo doivljava negde u XIX veku gde se najvaniji
meunarodnopravni dokumenti, odnosno dokumenti meunarodnog prava, javljaju kao rezultat
razliitih meunarodnih konferencija. Kao zavrni dokument konferencija na kojima se
raspravljalo o razliitim pitanjima, zakljuuju se mirovni sporazumi ili se osnivaju neke
meunarodne organizacije. Neke od njih su recimo Beka konferencija 1814.god, Berlinski

39

kongres iz 1878. Na njima se kao rezultat meunarodne saradnje drava u to vreme usvajaju
osnivaki ili zavrni, zakljuni dokumenti meunarodnih organizacija.
Meunarodna Dunavska komisija je jedna od najvanijih i najstarijih meunarodnih
organizacija, ako i Konvencija o zatiti ranjenika u ratu iz eneve, potom Meunarodna
telegrafska unija, Meunarodna potanska unija. Dakle,

meunarodno pravo kao rezultat meunarodne konferencije na odreenu temu. S


druge strane, formiranjem ovih meunarodnih organizacija, one su i kroz svoj rad i
funkcionisanje proizvodile akte meunarodnog prava.
Meunarodne organizacije su u svom delovanju proizvodile razliita pravila i
propise
I trei oblik izvore meunarodnog prava je meunarodno pravosue koje nastaje
kao rezultat potrebe drava lanica da ukoliko se neke od odredbi meunarodnih pravnih
akata ne potuju, ili kre odredbe, meunarodno pravosue treba da reaguje i sankcionie
takvo ponaanje.

U poetku se to ostvaruje kroz ideje o arbitranim sudovima i to najee ad hoc arbitranim


sudovima.
Poto je ta praxa psnivnja ad hoc arbitranih sudova komplikovana, nepredvidljiva, neizvesna,
onda se dolo do ideje za formiranje prve stalne Meunarodne sudske institucije, a to je
Stalni arbitrani sud u Hagu koji je ustanovljen na Prvoj hakoj mirovnoj konferenciji 189.
Dakle, sada umesto ad hoc arbitranih sudova, imate Stalni arbitrani sud.
Pored moguih izvore, potrebno je ukazati na znaaj meunarodnog prava u meunarodnim
odnosima. Po osnovnoj ideji svih kreatora, ali i teoretiara meunarodnog prava, jednom
usvojene meunarodne pravne norme, prihvaene od drava i ratifikovane u parlamentima
drava-lanica postaju deo unutranjeg pravnog sistema svake drave-lanice koja je to usvojila,
potpisala i dobrovoljno prihvatila. ak se ide dalje, pa se kae da meunarodne pravne norm,
ratifikovane u parlamentima imaju prioritet u odnosu na unutranje pravne norme drava lanica,
ukoliko se te pravne norme sukobljavaju ili su u neskladu. U svakoj situaciji preimustvo ili
prioritet imaju odredbe meunarodnog prava. Ono je utvreno kao univerzalna obaveza
subjekata meunarodnih odnosa, od kojih su najvanije drave, ali i organizacije i drugi
subjekti meunarodnih odnosa.
34.
AUTORITATIVNA
MEUNARODNOG PRAVA

VOLUNTARISTIKA

TUMAENJA

U poslednje vreme se dogaaju promene koje ukazuju na, sa jedne strane, izvesnu iluzornost u
pogledu obaveznosti potovanja meunarodnog prava, jer razliite drave razliito
voluntaristiki tumae odredbe meunarodnog prava ili se prema njemu odnose kao prema
40

pojavama koje u ovom trenutku odgovaraju a u sledeem trenutku ne odgovaraju, pa se tako i


odnose prema obavezama koje proistiu iz meunarodnoprava.
Prilikom nasilnog napada bive SFRJ i graanskih ratova koji su izbili ozmeu bivih republika,
osnovani su ad hoc sudovi za ratne zloine u Ruandi i bivoj YU. Drave koje su se zalagale
zalagale za to su lansirale ideju da se meunarodnom konferencijom utvrsi i osnuje stalni
meunarodni krivini sud za ratne zloine.
1a
Organizovana je velika meunarodna konferencija u Rimuo tome, na kojoj se
raspravljalonadugako i nairoko. Konferencija je zavrena usvajanjem dokumenta kojima su se
drave uesnice obavezale da eosnovati Meunarodni krivini tribunal za ratne zloine, sa
seditem u Rimu, i potovati odredbe tog trubunala. Meutim, iako je jedan od pokretaa
inicijative na ovu temu i jedna od glavni zemalja koje su insistirale za uspostavljanje ad hoc
sudova za ratne zloine-SAD su odbile da potpiu zavrni dokument i samim tim osporile
osivanje Meunarodnog tribunala za ratne zloine-SAD su odbile da potpiu zavrni dokument i
samim tim osporile osvivanje Meunarodnog tribunala za ratne zloine, zbog toga to po
pravilima njihovog unutranjeg pravnog sistema, za ratne zloine amerikih vojnika i oficira
mogu da budu nadleni samo ameriki sudovi. SAD kad interveniu kao globalna sila na
pojedinim kriznim aritima, trae da potpiu dogovore sa zemljama u kojima deluju. Pr.
Ameriki borbeni avion na nebu Italije-iara.
1b
Oigledmo je da se drave razliito ophode prema meunarodnom pravu. Kada njihovim
nacionalnim, ekonomskim, politikim i vojnim interesima odgovara insistiranje na striktnom
potovanju odredaba meunarodnog prava, onda to istiu u prvi plan. U situacijama kada to
njima ne odgovara, one ignoriu ili odbijaju da primenjuju takve norme ili odbijaju da
meunarodni dokumenti postanu deo njihovog pravnog sistema. Slino se dogodilo i sa
Meunarodnom konferencijom i dokumentom o globalnom zagrevanju u Kjotu u Japanu gde su
SAD kao jedan od glavnih proizvoaa tog globalnog zagrevanja, odnosno emitovanja ugljendioksida, odbile da prihvate zavrni dokument u kome je ustanovljena obaveza svih drava sveta
da smanje emitovanje tetnih gasova.
2
Jo je dramatiniji i opasniji vid odnosa prema meunarodnom pravu kada odreene
meunarodne pravne norme bivaju nametane dravama iako nisu nastale kao rezultat
meunarodnih konfeencija niti kao rezultat svesnog i dobrovoljnog prihvatanja takvih odredbi od
strane drava na koje se odnose. Me.pravo predvia da se moe intervenisati u treoj dravi
samo ako o tome bude doneta odluka od strane Saveta bezbednosti UN. Izuzatak je
bombardovanje Srbije.
41

Drugi primer je osnivanje Suda za ratne zloine u bivoj SFRJ u Hagu to nije bio rezultat
zasebne konferencije koju je sazvao Savet bezbednosti ili neka od meunarodnih org u kojoj je
lanica bila i YU, ve je Sud nastao odlukom Saveta bezbednosti kao deo paketa sankcija prema
bivoj Yu, a situaciji kada se ona raspadala nasilnom secesijom pojedinih drava koje su inile
federaciju SFRJ. Dakle nije bilo konferencije na kojoj bi uestvovali predstavnici zemlje na koju
se ovo odnosi ve je iskorieno da je Savet bezbednosti koji je zbog situacije u bivoj Yu doneo
izvesne sankcije, meu kojima i uspostavljanje tog suda koji je postao obavezujui i danas je
jedan od glavnih uslova koji se postavlja naoj zemlji za ulazak u EU.
Zbog toga, ovakvo ignorisanje, i nepostojanje me.prava, nametanje obaveza bez uobiajenog
mehanizma usvajanja, moe biti i bie jedan od vanih uzroka buduih sukoba u
me.odnosima.
Jedna od vanih stavki koje su imale prilinu snagu za uspostavljanje meunarodnog prava i
potovanje od strane drave bile su predvidljivost i legitimnost me.prava.
Predvidljivost znai da se tano unapred zna da ako se prekre odredbe me.prava, sledi
odreena sankcija.
Pr. Zna se da je po odredbama enevske koncencije zabranjeno korienje kasetnih bombi pa su
ipak bile koriene u napadu na Srbiju, da je zabranjeno korienje napalm bombi posle
Vijetnamskog rata, pa je ipak pitanje da li e to drave potovati, da je zabranjeno ubijanje
ranjenika i zarobljenika. Ako se te odredbe kre, to predstavlja ozbiljno krenje enevske
konvencijeo ratu i ponaanju u ratu. Predvidljivost i legitimnost iz saznanja da smo svi usvojili
takve odredbe i da je to deo zakonodavstva svake unutranje zemlje, bile su vani argumenti o
znaaju medjunarodnog prava i o odluci drava da potuju meunarodno pravo. Ukoliko se to
prekri, ukoliko se u jednom sluaju insistira na kanjavanju ratnih zloina koje su poinili vojni
ili drugi komandanti, u drugom, kao u sluaju Ramua Haradinaja koji se oslobaa , iako postoje
dokazi za niz zloina koje su izvrile snage kojima je on komandovao, onda se takvim odnosom
prema meunarodnom pravu dovodi u pitanje predvidljivost i legitimnost medjunarodnog prava.
Zbog toga je neizostavna potreba za REVIZIJOM glavnih postulata meunarodnog prava
i za nekim pregledom svega onoga to je uspostavljeno ili pokuava da se nametne kao ovo
meunarodno pravo koje nema zeleno svetlo svih drava, kao to je koncept tzv.
HUMANITARNIH INTERVENCIJA kojima se eli opravdati meanje u unutranje poslove
pojedinih drava ili bombardovanje odnosno napad na odreene drave.
Ukoliko, globalna dominacija jedne drave, u ovom sluaju SAD-a, postane supstitut ili zamena
za meunarodno pravo u savremenim meunarodnim odnosimai njoj se ostavlja da tumai ta je
dozvoljeno, a ta ne, ta treba podrati, a ta ne, ta kanjavati itd.
Onda takav odnos prema slinim problemimana razliitim delovima sveta, zavisno od
interesa globalne sile, zaista predstavlja kraj meunarodnog prava kao instrumenta
meunarodnih odnosa.
35.GLOBALNA DOMINACIJA I POTISKIVANJE ME.PRAVA U SMO (isto kao
34)
42

36. GLOBALIZACIJA I REGIONALIZACIJA


MEUNARODNIM ODNOSIMA

U SAVREMENIM

Dva procesa koji oznaavaju koji oznaavaju ovaj period u razvoju savremenih meunarodnih
odnosa, su PROCESI GLOBALIZACIJE I REGIONALIZACIJE.
Neemo govoriti o pozitivnim aspektima globalizacije: ujednaavanje uslova, pravila,
kriterijuma u ponaanju ekonomskih subjekata, stvaranje preduslova za ubrzani ekonomski
razvoj, sloboda kretanja ljudi, robe i kapitala, itd. Meutim, kritiari ovih procesa, pa ak i na
bazi pozitivnih aspekata globalizacije, istiu kako su ti procesi sraunati, pre svega, u interesu
najrazvijenijih zemalja sveta. Istiu se podaci kako se jaz izmedju bogatih i siromanih slojeva
sve vie produbljuje. Dakle, o tim problemima se vode brojne diskusije. To je jedan od
pokazatelja koji slue kritiarima globalizacije da utvrde kako globalizacija, pre svega slui
najbogatijima da se i dalje bogate, a siromanima da postaju sve siromaniji. To je jedan od
GLAVNIH NEGATIVNIH ASPEKATA globalizacije. Mnogi zagovorenici globalizacije istiu
brzinu kojom se komunicira u svetu zahvaljujui internetu i drugim tehnolokim izvorima.
Kritiari bi, opet, rekli da se u tu brzinu ubrajaju i brzina irenja, recimo virusa u internet
komuniciranju i slino.

37.DOMINACIJA KAO VID GLOBALIZACIJE: Na samom


poetku trebalo bi istai da je kroz na aspekt prouavanja SMO-a neizbeno
pomenuti da je globalizacija reflektovana dominacijom. Nakon kraja Hladnog
rata i posle kraja reima ravnotee snaga u bipolarnom svetu, danas je
vladajui model koji je nametnut, model unipolarne dominacije, jedne
globalne sile SAD-a. Svakodnevno vidimo da je SAD u globalnim procesima
prisutna kao hegemon. Primeri za to su viestruki, poput sledeih na
njihovu inicijativu, njihovim lobiranjem, te krenjem svih odredaba
meunarodnog prava otima se deo teritorije jednoj dravi i proglaava
nezavisnom dravom (Kosovo), meutim nije redak sluaj i da se meaju u
unutranja pitanja drugih drava, da prema odreenim dravama primenjuju
silu i/ili da unilateralno nameu sankcije.
Meutim prisutna je i borba protiv dominacije SAD-a, amerikog
hegemonizma i globalizacije, primeri za to su demonstracije protiv Amerike
nakon Buove posete Hrvatskoj, sa osnovnom eljom da Hrvatska ne ue u
NATO, jer bi time postala jo jedna drava koja bi postala orue u rukama
amerikanaca da postupaju po svojoj volji u SMO. Isto tako esti su npr.bili i
otpori, ali i demonstracije francuskih poljoprivrednika koji su se borili protiv
jednostranih odluka koje se odnose na trgovinu EU i SAD-a, te su se i borili
protiv multinaciobalnih kompanija poput McDonalds-a i Coca-Cole.
43

Naroito vano pitanje je ono koje ukazuje na problem malih drava


postavlja se pitanje kako da se postave male drave danas u SMO, kako bi
smanjile uticaj SAD-a i same donosile odluke koje se tiu samo njih... Pre
svega na osnovu mnogih stavova Beinskog, trebalo bi napomenuti da male
drave u SMO moraju biti pragmatine kako bi ostvarile svoje nacionalne
interese, jer je naalost jasno da svojom ekonomskom, vojnom, te poltikom
moi ne mogu da se odpupru globalizaciji.
Ukoliko su npr.prednosti odreene zemlje visoko razvijena, dobro
kolovana i obuena kvalitetna radna intelktualna snaga i potencijal, a sa
druge strane relativno niska ili nia cena rada u odnosu na visoko razvijene
zemlje, to je onda prednost malih drava i trebalo bi istai da ove drave
ovakvim poretkom mogu da se tretiraju kao protivnici globalizacije, ili drave
nezavisne od globalnih procesa. Za ovo je najbolji primer Irska bila je
nerazvijena zemlja sa velikim brojem stanovnitva koje se seli zbog u SAD
zbog zaposlenja, da bi raznim ekonomskim merama poela da podstie
investitore, kasnije je postala jedna od najrazvijenih drava EU, ali i Evrope
uopte.

38.NEPOTOVOANJE MEUNARODNOG PRAVA KAO


MOGUI UZROK BUDUIH SUKOBA U SMO: Ovde e posebna
panja biti posveena situaciji na KiM. Pre svega trebalo bi istai da problem
secesionizma na Kosovu posmatrajui SMO nije usamljen primer tu su i
primeri poput Kipra, Tajvana, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine,
Abhazije, June Osetije itd, Tirol Alto Adie, Katalonije, Baskije, Alandska
ostrva, Korzika itd. Sve je poelo bombardovanjem SRJ 1999.godine koje od
strane SB UN-a nije odobreno, pa se odmah krenulo na akciju NATO-a, jer su
SAD znale da e na ovakav predlog u SB Kina i Rusija uloiti veto. Amerikanci
su eleli da spree humanitarnu katastrofu (beanje Albanaca sa Kosova u
Albaniju i Makedoniju). 78-odnevno bombardovanje okonano je
Kumanovskim sporazumom, te rezolucijom 1244 SB UN-a. U ovoj Rezoluciji
dozvoljava se prisustvo me.snaga na Kosovu, ali se ne dovodi u pitanje vlast
Srbije na Kosovu.
Poseban problem jeste i osnivanje zasebnog suda za ratne prestupe
pri raspadu SFRJ, koji je osnovan u Hagu. Automatski se postavilo pitanje
zato ove procese ne sudi Meunarodni sud pravde OUN-a iz Haga, ve se
44

stvara novi i zasebni? Takoe se namee pitanje kako nije odrana


konferencija koja bi inicirala stvaranje ovog suda, razume se, sa ueem
Jugoslavije koja bi tada trebala da se izjasni o (ne)prihvatanju nadlenosti
ovog suda. Kasnije je svim dravama bive SFRJ naloeno da u potpunosti
moraju da sarauju sa tribunalom u Hagu, kako bi pristupile EU (dok su sve
druge drave imale iste uslove pri pristupanju, za balkanske drave, pre svih
Srbiju, nameu se novi). Trebalo bi dakle napraviti izvestan red, kako bi se za
svaku dravu napravio pregled meunarodnih pravnih obaveza, te kako bi se
utvrdilo stvarno stanje meunarodnog prava danas. Bez ovoga postoji velika
opasnost da se razvije anarhian svet svojevoljnog nametanja prava i
obaveza dravama u SMO od strane globalne sile, koja e sama procenjivati
da li su te obaveze potovane ili ne i na bazi istih donositi unilateralne odluke
o kanjavanju pojedinih drava, zbog toga to su se ogreile o njihove
interese, pod firmom interesa mira, stabilnosti itd.

39.OTPORI
GLOBALIZACIJI
KAO
NOVOM
VIDU
MEUNARODNOG PRAVA: Globalizacija je tokom proteklih godina,
postala dominantna, ali i kontroverzna tema. Savremeni teortiari
globalizacije, kao i mnogi graani, sve vie, postavljaju pitanja kolike su
protivvrednosti neoliberalne globalizacije i da li je budunost sveta u
globalnom drutvu koji poiva na neoliberalnom modelu. Da li e se na
globalizaciju gledati kao na proces homogenizacije, ili heterogenizaciie,
uveliko zavisi od perspektive koju koriste tokom analize. moderni,
tradicionalno orijentisani teoretiari, globalizaciju uglavnom vide kao
nastavak homogenizacije sveta prema modelu danas najrazviienijih zemalja
Zapada. Jednodimenzionalnost tog procesa uveliko odreduje neoliberalna
logika koja je zasnovana na modernizacijskom nainu miljenja.

Tako je, na primer, Frensis Fukujama najavljivao ,,kraj istorije" i


univerzalizaciju i globalizaciju liberalne demokratije i njenih vrednosti. Za
razliku od takvih pogleda, neki teoretiari pak, globalizaciju vie opisuju kao
globalizovanu proizvodnju razlilitosti. Na primer, Majkl Dojl je prihvatio
Fukujamino miljenje o nemogunosti nasilnih sukoba izmei liberalnih
demokratiia, ali je i zapazio da liberalna demokratija nije postala univerzalna
vlednost. Takoe pojedini autori postavljaju pitanje da li su liberalna
ekonomija i politika, kao pokretai globalizma jedini uzronik svetske bede, ili
bi dublje uzroke trebalo traiti, u kolektivistikoj demagogiji i totalitarizmu
lokalnih monopolskih grupa. Naime individualizam, kao temelj i klasinog i
savremenog liberalizma podrazumeva potovanje autonomije pojedinca,
45

nepovredivost privatne svojine i neprikosnovenost ljudskih prava i slobodnog


trita.
Da bi razumeli ta je u procesu globalizaciie krenulo pogreno,
potrebno je, kao 5to upozorava (Dozef E.Stiglic - Joseph Stiglitz)", sagledati
ulogu tri najvanije instituciuje koje vladaju globalizacijom MMF, STO i
Svetska banka. U veini sluajeva komercijalni interesi koji su prevladali u
ovim institucijuama zamenilli su brigu za demokratiju, lj. prava i socijalnu
pravdu. Mnotvo drugih institucija koje imaju ulogu u meunarodnom
ekonomskom sistemu, poput regionalnih banaka i velikog broja organizacija
pri Ujedinjenim nacijama (UN razvojni program -UNDP ili UN konferencija o
trgovini i razvoju - UNCTAD), imale su razliite poglede od MMF-a i Svetske
banke, ali nisu ostvarivali dovoljan uticaj na ukupne svetske ekonomske i
politike tokove.

40.TEORIJE O KRAJU ISTORIJE I SUKOBU CIVILIZACIJA:


Ideju o kraju istoije stvorio je pre svih Frensis Fukujama po njegovoj
postavci stvari, to je zapravo kraj ideoloke evolucije oveanstva i
univerzalizacije zapadne, liberalne demokratije kao konanog oblika vlasti.
On je ovu ideju izneo zbog prestanka sukoba liberalnih drava sa
centralnoplanskim dravama, te zbog toga to su liberalna demokratija i
trina privreda jedine realne opcije za savremena drutva. Ipak, ovo nije
sluaj. U ovoj postavci stvari SAD namee svoja reenja za probleme koji je
46

se i ne tiu, eli sve da kontrolie, dok sa druge strane imamo drave koje
jaaju, kako ekonomski, tako i vojno, te one ele da budu antipod SAD-u ili je
smene na mestu globalnog hegemona. Na ovim idejama i Hantington stvara
ideju o sukobu civilizacija.
Suparnitvo supersila zamenjeno je sukobom civilizacija, tj. kultura i
identiteta. Glavni razlozi sukoba, po Hantingtonu, nee biti ideologije i
ekonomske razlike, ve kulturoloke, odnosno religijsko - civilizacijske razlike.
Nacionalne drave e, po Hantingtonu, i dalje biti vaan meunarodni faktor.
Kriterijumi za klasifikaciju civilizacija: religija, geografska bliskost i
lingvistika slinost. Hantington je, na osnovu tih kriterijuma, klasifikovao:
1. zapadnu civilizaciju: SAD, Evropa, Australija i Novi Zeland;
2. islamsku civilizaciju;
3. siniku (kinesko - konfuijsku) civilizaciju;
4. hinduistiku civilizaciju;
5. japansku civilizaciju;
6. afriku civilizaciju;
7. slovensko - pravoslavnu civilizaciju.
Budizam i Izrael je razdvojio u druge kulture, pa se njihov status ne
moe svesti na rane civilizacije. Kao najozbiljniju pretnju zapadnim
civilizacijama, Hantington navodi Kinesku civilizaciju, a zatim islam (visoka
stopa ekonomskog rasta, demogafski faktori). Granice izmeu islamskih i
neislamskih drava i kultura, Hantington oznaava kao krvave (kao npr. biva
SFRJ, eenija, Indija, Pakistan,...). Najverovatniji sukobi u budunosti izbie
zbog zapadne arogancije, islamske netolerancije i kineskog potvrivanja.

41.NOVI SVETSKI POREDAK I UN: Danas u XXI veku imamo


izmenjenu ulogu UN-a, pre svega zato to UN nisu neutralne, kakve bi trebale
biti to razoarava kako njene osnivae, tako i ostale drave lanice. UN su
danas privezak jedne globalne sile i njene politike. To nije produkt iskljuivo
politike ovog veka (gde je GS UN Ban Ki Mun postavljen na ovo mesto na
insistiranje SAD-a, gde je proveo vei deo ivota i kolovao se). On
jednostavno mora prvenstveno da vodi rauna o interesima SAD-a, pa ako
ima mesta onda i o interesima drugih drava.
injenica je da je glavno sedite UN-a u New York-u, kao i da upravo
SAD daju najvei novac od svih drava lanica za finansiranje ove institucije.
Prethodnik Ki Muna bio je Butros Butros Gali (takoe ameriki ak, smenjen
kada je poeo vie da se bavi interesima Afrike)... Prethodnik Galija bio je
47

Perez de Kueljar koji je zastupao interese drava u razvoju, na ta mu je


M.Olbrajt rekla Morate da znate ko vas plaa, pa da prema tome sprovodite
politiku. Isto tako je jasno da SAD, kao tvorac novog svetskog poretka eli da
u UN vri to vei uticaj na odluke koje se donose u okviru UN-a. Tako da je
jasno da Amerika ne samo da daje najvie finansija za rad UN-a, ve eli ovu
org.to vie da kontrolie, te da implementria svoje odluke u zvaninu
politiku UN-a. Kao to se deavalo i ranije, i sada je GS UN-a postavljen ovek
koji je bio ameriki ak, te ovek koji prvenstveno radi na ostvarivanju
amerikih interesa.
Kako bi UN danas zaista postale faktor koji je nezavisan, smatra se da
bi ovu org.trebalo reformisati tako da se svet potedi daljih negativnih uticaja
Amerike. Pre svega bi trebalo reformisati SB UN-a, gde bi trebali dodeliti
stalna mesta Brazilu, Indiji, EU, Japanu itd. Na ovaj nain obezbedilo bi se
ravnomerno predstavljanje svih delova sveta u SB UN-a i SAD ne bi vie tako
lako mogle da donose odluke po svom nahoenju. Smatra se da bi
eventualno trebalo i ukinuti pravo veta u SB UN-a i uvesti glasanje
nadglasavanjem.

42.POZICIJA NATO PAKTA U SMO: Pozicija NATO pakta


povezana je sa izmenjenom ulogom UN-a u SMO, kao i odreenim
situacijama nakon raspada Varavskog pakta, te krajem Hladnog rata. Istie
se da je NATO izgubio svrhu svog postojanja ukoliko se uzme u opbzir
injenica da vie Istonog bloka, kao ni Varavskog pakta. NATO po toj logici,
nema vie od koga da se brani, a ni sa kim vie da se takmii. Iako je dolo
do kraha bipolarnog sveta, te danas unipolarni svet danas predvodi Amerika,
mnogi teoretiari zalau se za opstanak NATO-a pod izgovorom da je on
nuan zbog borbe protiv teorizma, koji je danas glavna globalna pretnja.
Ipak, NATO je danas orue u rukama SAD-a i istie se sa druge strane, da bi
trebalo da redefinie bazine koncepte svog postojanja, jer ugroava interese
pojedinih regionalnih stoera. Isto tako, NATO danas esto preuzima
inicijativu, i reava pitanja koja bi trebalo da reava SB UN-a, dakle ponaa se
suprotno od normi koje nalae meunarodno pravo.
NATO esto dela pod izgovorom spreavanja humanitarne katastrofe,
tu uoavamo sl.primer - Ova koncepcija predvoena je naroito nekadanjim
francuskim ministrom spoljnih poslova Bernardom Kunerom koji je na
mnogo naina zaista pokuavao da opravda ovu teoriju. Bazirala se na ideji
da drave zapadne demokratije moraju i trebaju da deluju u onim dravama
gde su ugroena ljudska prava (jedne, vie ili svih etnikih grupa). Akcije
poput proterivanja stanovnitva, etnikog ienja, velikog broja izbeglica,
48

proterivanja stanovnika od strane reima sve su uslovi zbog kojih bi


zapadne drave (lanice NATO-a) morale intervenisati kako bi spreile
humanitarnu katastrofu. Postavlja se, automatski pitanje ko je taj koji
zakljuuje da su ljudska prava ugroena, te da bi trebalo intervenisati?
Ukoliko je to SB UN-a, to bi ovoj akciji dalo legitimitet i smisao, a
ukoliko nije u cilju navodne zatite ljudksih prava NATO bi preuzeo akciju,
koja bi onda nesumnjivo krila meunarodno pravo Uoavamo i da NATO
eli da se iri pa tako eli u svom okrilju i Makedoniju, Crnu Goru, ali i
drave biveg SSSR-a poput Gruzije, Jemernije, Ukrajine Sa jedne strane
dakle, NATO eli da zauzme ceo Balkan i spusti se na Mediteran, a sa druge
eli da sa svih strani omei (zatvori) Rusiju. Naalost, to im danas polazi za
rukom. Sve vie drava ulazi u ovoj savez, doprinosi da SAD jo dugo budu
globalni hegemon, te da se SB UN-a stavi u drugi plan, kada govorimo o
odluivanju o problemima globalne bezbednosti.

43.RAVNOTEA SNAGA I KOLEKTIVNA BEZBEDNOST U


XXI VEKU: GLAVNA FUNKCIJA RAVNOTEE SNAGA U MEUNARODNOM
DRUTVU NIJE DA SAUVA MIR NEGO DA ODBRANI NEZAVISNOST SUVERENIH
DRAVA OD PRETNJE DOMINACIJOM I DA SPREI DA DRUTVO SUVERENIH
DRAVA OSVAJANJEM BUDE PRETVORENO U UNIVERZALNU IMPERIJU-I DA TO
UINI, AKO JE POTREBNO RATOM (HEDLI BUL).
Pretposavke za ostvarivanje ravnotee snaga - U SISTEMU TREBA DA
POSTOJI VEI BROJ PODJEDNAKO MONIH VEIH DRAVA-ESENCIJALNIH
AKTERA; ODLUIOCI NA ELU TAKVIH DRAVA TREBA DA DELUJU
RACIONALNO I U INTERESU SISTEMA; DRAVE TREBA DA BUDU SLINE
IZMEU SEBE, KAKO BI SE MOGLE ZAMENJIVATI KAO SAVEZNICI; MERENJE
MOI TREBA DA BUDE OSTVARLJIVO I POUZDANO; TREBA DA SU MOGUI
OGRANIENI RATOVI, KOJI SE MOGU VODITI DOKLE DOK SE NE POSTIGNE
TANO ODREENI CILJ (RATOVI RADI RAVNOTEE).
Dozef Naj - RAVNOTEA SNAGA KAO ODREENA RASPODELA MOI RAVNOTEA SNAGA KAO POLITIKA KOJU DRAVE MOGU SPROVODITI,
RAVNOTEA SNAGA AKAO ODREENI MULTIPOLARNI MEUNARODNI SISTEM.
RAZLIITA SHVATANJA KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI: 1. IRE PROF. DR VELIBOR GAVRANOV:SVAKO ZAJEDNIKO, DVOSTRANO ILI
VIESTRANO ISTUPANJE DRAVA S CILJEM ODBRANE SUVERENITETA I
TERITORIJALNOG INTEGRITETA JEDNE ILI VIE STRANA UGOVORNICA PROTIV
ZAJEDNIKOG NEPRIJATELJA, UZ ELIMINISANJE RATA KAO SREDSTVA U
49

MEUSOBNIM ODNOSIMA 2. UE- PROF. DR VOJIN DIMITRIJEVI: OBAVEZA


PRITICANJA U POMO RTVI NAPADA NA OSNOVNE VREDNOSTI POSTOJI U
SVAKOM SLUAJU I PROTIV SVAKOG NAPADAA, KOJI SE NE MOE ODREDITI
UNAPRED, VE PREMA AGRESIJI KOJU JE IZVRIO TE ZNAI, U PRVOM REDU
MORA DA OBUHVATI I DRAVE KOJE SU USPOSTAVILE SISTEM KOLEKTIVNE
BEZBEDNOSTI, A NE SAMO SPOLJNE NEPRIJATELJE.

Razlike u odnosu na sistem ravnotee snaga: Dozef Naj - Prvo, u


kolektivnoj bezbednosti fokus je na agresivnoj politici drava pre nego na
njenim kapacitetima. Ovo je suprotno sa politikom ravnotee snaga u kojoj su
savezi bili stvarani protiv bilo koje drave koja je bimmogla postati prejaka.;
to znai da je fokus bio usmeren na kapacitete drava. Drugo, u sistemu
kolektivne bezbednosti savezi nisu formirani unapred poto se ne zna koja e
drava biti agresivna. Tu bi se primenjivao princip, da kada neko poini
agresiju, svi su protiv jednog, dok se kod sistema ravnotee snaga, savezi
formiraju unapred. Tree, kolektivna bezbednost je bila osmiljena da bude
globalna i univerzalna, bez neutralnih drava ili *free rider* Ako bi veliki broj
drava bio neutralan, koalicija dobra bi izgledala slabo i njena sposobnost
da odvrati ili kazni agresora bi bila smanjena.
Pretpostavke za funkcionisanje kolektivne bezbednosti - U
sistemu takoe treba da postoji vei broj podjednako monih drava, da bi
antiagresorski savez funkcionisao; Meu dravama ne treba da postoje takve
razlike koje bi ih ometale da se suprotstave agresoru. Primena oruane sile je
zabranjena (osim prava na individualnu ili kolektivnu samoodbranu); Treba
da postoji jasna merila o tome ta se moe okvalifikovati kao agresija;
Priticanje u pomo rtvi agresije treba da bude obaveza drugih drava; Poto
je prinuda zabranjena, mora da bude osigurana mogunost da se opravdani i
zakoniti zahtevi ostvare nenasilnim, mirnim putem. Primenjeni sistemi
kolektivne bezbednosti Liga naroda, kasnije OUN.

44.NOVI KONCEPT SUVERENITETA U SMO: Suverenitet


podrazumeva da na teritoriji jedne drave ta drava ima apsolutno pravo da
svojim institucijama i organizovanom vojnom i policijskom silom obezbeuje
potpuno vrenje vlasti i odluivanje o svim pitanjima unutranje organizacije,
njenog ekonomskog i politikog razvoja i budunosti. Ipak, sa nastankom
razliitih saveza (pre svih Varavskog pakta i NATO-a), javljaju se ideje (poput
Brenjevljeve doktrine) koje kau da ukoliko vrenje suvereniteta odnosno
50

vlasti jedne drave lanice na njenoj teritoriji ugroava ineterese saveze


drava, a o emu procenu daju politika tela tog saveza, onda vojne snage
saveza imaju pravo da interveniu u unutranje poslove te drave i spree
ugroavanje interese saveza. I tada se uglavnom pozivaju komandanti svih
oruanih snaga drava lanica saveza da svojim kontigentima interveniu u
odreenoj dravi. Slina situacija bila je evidentna i u NATO paktu, gde je
apsolutna supermacija, hegemonija SAD-a omoguavala da oni pre svega
procenjuju kada su interesi saveza ugroeni i da oni daju komandante
secernog, zapadnog ili junog krila NATO pakta. Dakle, svi komandantu
snaga i pojedinih delova NATO pakta, su ameriki oficiri koji obezbeuju
personalni kontinuitet odluivanja od centralnog Vaingtova do neposrednih
komandanata ovih snaga.

Ovakav koncept suvereniteta je polako nametan i time je


razgraivan prvobitan klasian pojam suvereniteta i u okviru ne
samo vojno politkih saveza, ve i u okviru ekonomskog politikog
saveznitva i integracija. Klasian concept suvereniteta da samo
drava na svojoj teritoriji moe da se pita i odluuje o svim vanim
pitanjima ekonomskog, politikog, vojnog i drugog karaktera, je na
neki nain doveden u pitanje potpisivanjem i prihvatanjem statute
organizacije u koju se drava ulanjuje primeri: potpsivanje
Povelje UN-a, pristupanje EU, pristupanje NATO-u, OEBS-u itd.
Drave ele da u razliitim domenima zadre suverenitet nad svojim
odlukama. Svako lanstvo u nekom od ovih saveza i prihvatanje pravila,
statute, ponaanja saveza, na neki nalin smanjuje apsolutni suverenitet
drave. Zbog mogunosti za gubitkom apsolutnog suvereniteta, Norveka
nije ula u EU, vajcarska takoe, i decenijama je odbijala ulazak u OUN,
zbog istih razloga Britanija ne eli da pristupi monetarnoj uniji u okviru EU, ili
da usvoji pravila socijalne politike koje je propisala EU.

45.POZICIJA MODERNE NACIONALNE DRAVE U SMO:


Interes nacionalnih drava danas u SMO bazira se pre svega na ostvarivanju
vlastitih interesa, bez samo iskljuivanja iz procesa globalizacije. Drave
danas ele da razviju infastrukturu, kvalitetnu i kvalifikovanu radnu snagu i
to pre svega u oblastima gde lako mogu da postignu rezultate i da na bazi
toga nau svoje mesto u meunarodnoj raspodeli barijera i granica, i da se
ukljue u proces globalizacije u sopstvenom interesu. Interes modernih
51

nacionalnih drava takoe je uslovljen i ideolokom pripadnou i karakterom


aktuelnog pol.sistema u odreenoj dravi, pa e tako neke drave biti
okrenute modernizaciji, liberalnoj demokratiji, NATO-u, dok e druge eleti da
sauvaju suverenitet i razviju se koliko mogu, bez ulaska u integracije koje bi
im oduzele deo suvereniteta.

46.STRUKTURA I RASPORED MOI U SMO: Danas u SMO


vlada novi koncept moi u kome je najjai vojni igra NATO pakt predvoen
SAD-om. Amerika danas utie na funkcionisanje NATO-a, postavlja
komandante i daje najvei upliv u delovanju pakta u celini. Sa druge strane
stavraju se novi centri regionalnog rasporeda moi, tako da se ra Rusiju moe
rei da je regionalna (evroazijska) sila, za Kinu da je vojna i politika sila na
Dalekom Istoku, za Indiju da je sila po vojnim, naunim i drugim
potencijalima na indijskom potkontinentu.
Ovim rasporedom moi u SMO ostvaruje se ona distribucija moi koju
je u teoriji Velike ahovske table predvideo Beinski dakle postoji samo
jedna globalna, imprerijalna sila SAD, te nekoliko regionalnih sila Rusija,
Kina, Japan, EU; sa tim to se teorijom predvia da ni Rusija (koja je nekada
bila imperijalna sila), ali ni jedna druga zemlja ne sme biti tj.postati
imperijalna sila. Ova teorija predvia da SAD ostaje imperijalna sila, a kako
stvari danas u tom pogledu stoje, ona e to ostati, bar u naredne dve
denecije XXI veka.
Videemo kako e se to razvijati, jer sa druge strane u konceptu
multiporalnosti savremenog sveta koji sve vie afirmiu kineski, indijski i
ruski politiari, mogue je da doe do novih vidova povezivanja Rusije i
Indije, Rusije i Kine, u elji da se na taj nain parira apsolutnoj globalnoj moi
SAD.

47.MEUNARODNE INTERVENCIJE I TZV.HUMANITARNE


INTERVENCIJE U SMO: Intervencija podrazumeva nedozvoljeno
meanje stranih faktora, drava ili drugih institucija u unutranje
poslove druge suverene drave. Dakle, upravo intervenisanje u ono
to smo oznaili kao suverenitet, neogranieno vrenje vlasti prema
ustavnom aranmanu odreene drave na njenoj itavoj teritoriji.
Intervencija je dakle, nedoputeno meanje u unutranje poslove
suverene drave. Meutim kao to je ve reeno, po razliitim konceptima
saveza i udruivanja drava, zbog zatite od spoljne agresije, ili u
ostvarivanju ekonomskoh, vojnih, politikih i drugih interesa drava lanica,
ve dolazi do izvesnog dozvoljenog, dogovorenog i prihvaenog
52

ograniavanja suvereniteta, a samim tim i meanja u unutranje poslove.


Ipak meunarodne intervencije treba razumevati kao intervencije nekoliko
drava ili npr.NATO-a na teritorijama drugih drava, sa ciljem da se
unutranje pitanje tih drava rei onako kako SAD ele.
Kada govorimo u humanitarnim intervencijama, trebalo bi istai da su
to intervencije meunarodne zajednice, SB UN-a (ree), ee NATO-a sa
namerom da se spree humanitarne katastrfore na nekom podruju
(proterivanje stanovnitva, ubijanja, genocid, raseljavanje itd). Ova
koncepcija predvoena je naroito nekadanjim francuskim ministrom
spoljnih poslova Bernardom Kunerom koji je na mnogo naina zaista
pokuavao da opravda ovu teoriju. Bazirala se na ideji da drave zapadne
demokratije moraju i trebaju da deluju u onim dravama gde su ugroena
ljudska prava (jedne, vie ili svih etnikih grupa). Akcije poput proterivanja
stanovnitva, etnikog ienja, velikog broja izbeglica, proterivanja
stanovnika od strane reima sve su uslovi zbog kojih bi zapadne drave
(lanice NATO-a) morale intervenisati kako bi spreile humanitarnu
katastrofu. Pod izgovorom da bi moglo da doe do humanitarne katastrofe,
SAD su uz pomo NATO-a izvrile humanitarnu intervenciju Milosrdni aneo
od marta do maja 1999.bombardovavi SRJ kako bi spreile ubijanje
Albanaca sa Kosova. Ovo se desilo samovoljom SAD-a i NATO-a, bez rasprave
u SB UN-a, jer se znalo da e Rusija i Kina vetirati ideju o bombardovanju SRJ.
Postavlja se, automatski pitanje ko je taj
prava ugroena, te da bi trebalo intervenisati?
ovoj akciji dalo legitimitet i smisao, a ukoliko
ljudksih prava NATO bi preuzeo akciju, koja
meunarodno pravo

koji zakljuuje da su ljudska


Ukoliko je to SB UN-a, to bi
nije u cilju navodne zatite
bi onda nesumnjivo krila

48.HEGEMONIJA I NOVI SVETSKI POREDAK: Hegemonija


znai voenje, upravljanje, vostvo, vrhovno zapovednitvo, nadmonost
jedne monije drave nad ostalim savezncima ili neke jae klase prema
drugim klasama. Dakle, hegemon je pojedinana, izuzetno mona
drava koja vri nadmoan uticaj na globalni sistem (u XXI veku,
nakon raspada bipolarnog sveta to je Amerika). Hegemon dakle
diktira razvoj odnosa u SMO, kako politikih, tako i vojnih, pravnih,
ali i ekonomskih.
Hegemonija po pravilu namee vanredne obaveze svetskom voi, koji
mora da snosi trokove odravanja ekonomskog i politikog poretka uz
istovremenu zatitu svog poloaja i ouvanja svoje imperije. esto se
53

pominje i teorija hegemonistike stabilnosti koja tvrdi da je uspostavljanje


hegemonije za globalnu dominaciju od strane jedne jedine velike
sile neophodan uslov za globalni red u privrednim transakcijama i
meunarodnoj, vojnoj bezbednosti.
Novi svetski poredak" je, inace, samo jedan ,od mogucih
naziva za promenjene meunarodne odnose posle "hladnog rata" u
okviru kojih se raa/stvara novi poredak. Samo ispitivanjem
stvarnih odnosa moe se odgovoriti na pitanja da li je uopte re o
poretku, a ako jeste, koliko je i u emu taj poredak zaista nov i
svetski? Utemeljeni odgovori na postavljena pitanja razreavaju
nedomicu ima li ili nema u savremenim meunarodnim odnosima
"novog svetskog poretka".
Posle neodreenih fraza Mihaila Gorbaova o tzv. novom poretku mira,
"novom poretku" i "novim meunarodnim odnosima", prvi koji je oduevljeno
dananjio poredak nazvao "novim svetskim poretkom" je ameriki
predsednik Dord Bu u vreme trajanja tzv. zalivske krize, 1990. godine.
Ovo treba istai zato to e veliki broj analitiara meunarodnih odnosa posle
"hladnog rata" govoriti o "novom svetskom poretku " kao poretku Dorda
Bua.
Zanimljivo je da Bu, kao i mnogi tumai njegovih maglovitih odreenja
sadrine "novog svetskog poretka", istiu u prvi red novih odnosa potovanje
pravila meunarodnog prava i, navodno, presudnu ulogu koja treba da
pripadne svetskim meunarodnim organizacijama, posebno Ujedinjenim
nacijama. Pa sad priaju kako je teko odrediti tu sintagmu i ta ona zapravo
znai... Ideje i zalaganja za stvaranje nekakvog "novog svetskog poretka
prisutni su, inae, meu Amerikancima jos od vremena nastanka ove drave.
U Americi postoje dve struje idealistika i realistika, '"idealisti" i
"realisti" predstavljaju, po nasem miljenju, samo dva lica jedne iste medalje
- dva razliita naina kako da se to delotvornije ostvare ameriki nacionalni
interesi.

Meunarodni/svetski poredak posle "hladnog rata", svejedno


kako ga nazivamo, jeste najsloeniji poredak u kome ljudski rod ivi
u celokupnoj istoriji. Dananji poredak je sui generis i ne moe se
uspeno objanjavati pomou istorijskog poreenja. U analizi
odnosa mo-poredak je saeto kazano da je poredak senka odnosa
54

moi (ponekad i njena karikatura!); oblik i raspored snaga u


dananjem poretku su najneposrednije zavisni od promenjene
prirode moi u meunarodnim odnosima. Meunarodni poredak,
sagledavan kroz razliite dimenzije "meke" i "tvrde" moi, zaista podsea na
"filovanu tortu".
U pogledu, npr. vojne moi, svetski poredak je jednopolaran (SAD su
neprikosnovene na samom vrhu); po merilu ekonomske i finansijske snage,
meunarodni poredak sainjavaju tri sredita priblino, jednake moi: SAD,
EU i Japan; najposle, po Naju, po merilima tzv. meke moi, svetski poredak je
viepolaran. Mo jeste sutinsko, ali nije i jedino merilo poretka. Korisnije je
od Najevog razlikovanja dimenzija meunarodnog/svetskog poretka
(utemeljeno, kao to je ve istaknuto, na razliitim vidovima ispoljavanja
moi u savremenim meunarodnim odnosima) razvrstavanje koje je, u
nameri da analizuje "novi svetski poredak," uinio Milo Kneevi: Vidovi
(aspekti, dimenzije), "novog svetskog poretka koje je on predloio,
povremeno se, naime, preklapaju, meusobno ulaze u sadrinska polja ...
Treba, naravno, kazati da potpuno meusobno odvajanje delova u celini i od
celine meunarodnog/svetskog poretka nije mogue.

49.SUKOBI NA BAZI OSPORAVANJA HEGEMONIJE: Danas


ivimo u svetu koji je jednopolaran, gde se raspadom SSSR-a i Varavskog
pakta, Amerika postavila kao globalni policajac na elu sa NATO-om. Rusija
sada nema tolike pretenzije da dela kao u vreme Hladnog rata, vie je
ukljuena u unutranja pitanja demokratizacije i ekonosmih reformi, te
poveanja ekonomskog rasta. Primetno je takoe da Rusija isporukom svog
gasa uslovljava mnoge zemlje i diktira ekonomske odnose. Sa druge strane
SAD problem vide u sl.doktrini Dmitrija Medvedeva: 1.Rusija odnose sa
drugim drava gradi na osnovu meunarodnog prava; 2. Rusija ne
podrava jednopolaran svetu na elu sa SAD, ve se zalae za
multipolaran svet; 3. Rusija ne eli da se izoluje, ve eli dobre
odnose, pre svega sa EU i SAD; 4. Sve odluke spoljne politike Rusije
bie usmerene tako da se zatite interesi i dostojanstvo njenih
graana ma gde oni bili. Isto vai i za ruske privredne interese; 5.
Rusija posebne interese ima u odnosima sa dravama sa kojima
dugo gaji prijateljstva.
Istie se da su SAD danas na dobrom putu da ponove Sovjetsku greku
radi elje da utiu na terorizam, prodaju droge, trgovinu ljudima, rizikuju da
velike pare uloe upravo u ove sfere, a da zaborave na ekonomiju drave,
ime srljaju u propast, ba kao i SSSR koji je svojevremo odbacio
55

modernizaciju radi uloge svetske sile. Zbog mnogih faktora, autori poput
Kisindera i Beinskog istiu da danas vladi antiameriko rapoloenje u
skoro itavom svetu (naroito u islamskim dravama).
Zbog toga oni istiu da se SAD trebaju pozicionirati na neki sl.nain
sadanja postava bi vodila u neki sl.Hladni rat gori od prethodnog. Neka od
reenja su: 1.Pokuaj dogovra sa Iranom, koji bi garantovao
neutralnost Iraka; 2.Ulazak u pregovore sa Rusima da delaju na
prostoru biveg SSSR-a, ali da ne ire uticaj na Evropu; 3.
Odbacivanje dogovora sa Rusima i preputanje dogovora Rusima sa
Evropom; 4.Povlaenje snaga iz Iraka, sa ostavljanjem malih trupa
tu i u Avganistanu, te ograniavanje Rusije preko Ukrajine i
balkasnkih zemalja.
Postavlja se pitanje i kako bi trebali reformisati SB UN-a da bi svet bio
multipolaran da li ukinuti pravo veta ili pridruiti stalnim lanicama SB-a i
Japan, Nemaku, Indiju i Brazil, ime bi se omoguio multipolaran pogled na
svet. Postavlja se pitanje da li bilo svrsishodno jedno mesto u SB dati EU, uz
oduzimanje mesta Britaniji i Francuske? Svakako je neophodna reforma UNa kako bi svet zaista bio multipolaran, kako bi se smanjio uticaj negativne
politike SAD-a, te kako bi se izbegli novi potencijalni sukobi, ili novi Hladni
rat.
Isto tako trebali bi istai da su esti sukobi na bazi osporavanja
hegemonije zbog donoenja Brenjevljeve doktrine ogranienog
suverniteta, nastaju pobune u Maarskoj, ehoslovakoj, Poljskoj gde su Rusi
uguili iste, jer nisu eleli da se neko suprodstavi njihovim odlukama ili
odlukama pakta. Kasnije je doneta Monroova dokrtina zbog koje je De Gol
Francusku izveo iz NATO-a. Ovo ukazuje da se na kraju hegemonija rui, jer
drave ne ele da se odreknu svog suvereniteta, te se drugi meaju u njihova
unutranja pitanja.
Trebalo bi istai da npr.ono to Amerika zove ratom protiv terorizma, te
proglaava azijske islamiste teroristima, oni vide kao rat protiv amerike
hegemonije. Isto tako, ni Kina i Rusija ne podravaju unipolaran svet i
hegemoniju Amerike. Ostaje upitno u kom e se pravcu ovi odnosi razvijati
dalje.

50.POLITIKA, VOJNA I EKONOMSKA HEGEMONIJA: Vojna


hegemonija je uz globalizaciju ivotne sredine, jedan od najvernijih
pratilaca ivota oveka na zemlji. Ona se sastoji od mrea meuzavisnosti u
kojima je prisutna sila, ili pretnja upotrebom sile. I ova dimenzija
56

globalizacije je veoma stara, i moe se pratiti najmanje od vremena pohoda


Aleksandra Velikog pre nekih 2300. godina, to je rezultiralo stvaranjem
imperije koja se prostirala na tri kontinenta, od Atine, preko Egipta do Indije.
Dakle, ratovi, naroito svetski , kao i oni koji se vode na vie kontinenata,
najtraginiji su primer vojne globalizacije. Dobar skoranji primer jeste Hladni
rat, koji se vodio izmeu Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Amerikih Drava. U
ovom nadmetanju dve supersile i njihova dva vojna i ekonomska bloka, vojna
globalizacija oliena u upotrebi sile (uglavnom u zemljama treeg sveta), i u
pretnji upotrebom sile dola je do punog izraaja. U poslehladnoratovskom
svetu dobar primer vojne globalizacije jesu terorizam, tzv. humanitarne
intervencije, te unutranji ratovi (ratovi unutar drava pre nego izmeu
drava).
Ekonomska hegemonija je jedna od najznaanijih dimenzija
globalizacije. O njenom znaaju najbolje govori injenica da je ona postala
sinonim za globalizaciju uopte. Ekonomska globalizacija se moe definisati
kao protok dobara, usluga i kapitala na dalekim rastojanjima, kao i
informacija i percepcija koje prate trinu razmenu.
Kako istiu Kiohejn i Naj, ona takoe ukljuuje organizaciju procesa
koji su povezani sa tim kretanjima: na primer organizovanje proizvodnje u
zemljama gde se plaaju male nadnice, u Aziji, za trita Sjedinjenih Drava i
Evrope. Tomas L. Fridman na jednom mestu u knjizi Leksus i maslinovo
drvo istie sledee vrline dananje ekonomske globalizacije: Vodea ideja
iza globalizacije je kapitalizam slobodnog trita to vie doputate silama
trita da vladaju i to vie otvarate vau ekonomiju slobodnoj trgovini i
konkurenciji, to e efikasnija i prosperitetnija vaa ekonomija biti... Stoga,
globalizacija takoe ima svoj skup ekonomskih pravila pravila koja se vrte
oko otvaranja, deregulacije i privatizacije vae ekonomije, a sve u cilju da je
uinite konkurentnijom i atraktivnijom za strane investicije. Na vrhuncu
hladnog rata, 1975. godine, samo 8 procenata zemalja na svetu je imalo
liberalne, kapitalistike reime slobodnog trita, a ukupne strane direktne
investicije su tada iznosile 23 milijarde dolara, prema procenama Svetske
Banke. 1997, broj zemalja sa liberalnim ekonomskim reimima predstavlja 28
procenata (ukupnog broja drava sveta), a ukupne strane investicije 644
milijarde dolara. Praktian primer Svetske Trgovinske Organizacije i politike
smanjenja carina i otvaranja trita, kao i ukupne razmene izmeu drava
najbolji su primer ekonomske globalizacije na delu danas.
Politika hegemonija Dozef Naj definie kao "poddimenziju
drutvene globalizacije koja se odnosi na ideje i informacije o vlasti i
57

upravljanju. Ona se odnosi na imitaciju politikih ureenja drava. Kao slini


primeri politike globalizacije mogu se uzeti i "revolucije koje su irile poput
"epidemija" i koje su dostizale meunarodne razmere." Re je o poznatim
revolucionarnim deavanjima, iz 1789., 1848., 1917. i 1989. godine. Danas
podrazumeva hegemoniju SAD-a uz pomo kontrole SB UN-a, NATO-a, a
nakon raspada bipolarnog sveta i nastanka unipolarnog, gde je Amerika
vrhovni imperijalni hegemon.

51.KONCEPTI ODVRAANJA I ZAPREAVANJA: stvoreni su


u vreme Hladnog rata i objanjavaju na koje naine se protivnik moe
odvratiti od napada ili mu se na napad moe odgovoriti.
Koncept odvraanja razvijen od strane stratega NATO pakta,
kasnije prihvaen od strane stratega socijalistikih zemalja. Ovaj
koncept podrazumeva da se protivnik od potencijalnih napada
odvrati uz pomo konstatnog naoruavanja, te nagomilavanje oruja
i opreme tj.snaga za napad. Ovaj koncept
govori da bi pored
eventualnog napada suparnika, njima bilo uzvraeno i pored faktora
iznenaenja koji bi defanzifci doiveli pri napadu.
Koncept zapreavanja podrazumeva da se u okruenju
potencijalnog protivnika ili bloka zemalja, podravaju reimi koji e
svojom prirodom ili snagama koje se uspostave na vlasti uz podrku
suparnikog bloka, da budu izazov, smetnja ili prepreka prema
irenju tog bloka u svetskim razmerama. Ovaj concept sproveden je uz
pomo Trumanove doktrine kako bi se spreio prodor komunizma na zapad,
tako to e se u graninim zemljama pomoi formiranje reima koji je vama
blizak naelima na kojima i vi gradite svoj sistem unutranjih odnosa.
Otpoelo se sa idejom da Grka i Turska uu u NATO kako bi se ograniio
ruski uticaj na Bosfor i itav Mediteran. Zbog tih premotavanja i formiranja
reima koji smanjuje uticaj suprotnog bloka nazvali sanitarnim kordonom.

52.OSOBENOSTI
HLADNOG
RATA
I
NJEGOVA
PERIODIZACIJA: Hladni rat nastaje nakon drugog svetskog rata. Ve pri
izgradnji razruene Evrope svet se podelio na istoku blok je vodio SSSR sa
tenjom da se proiri na Evropu to je vie mogue i distribuira socijalizam,
dok je sa zapada Amerika gurala liberalizam i nastojala da to vei deo
Evrope ideoloki zauzme ona. To je zapravo bio ideoloki rat socijalizam
liberalizam izmeu dve imperijalne sile koje su se trkale, kako u naoruanju,
58

tako i u prisvajanju zemalja koje bi bile njihove interesne sfere. Neki autori
istiu da ovaj rat nije puka trka u naoruanju, te podeli intersnih sfera, ve i
mnogo vie od toga mnogi istiu da su Rusi uvek bili konspirativni, da su
puni straha od anarhije, te da je Rusima potrebna totalitarna vlast kako bi
ljude odrala na okupu, ba kao i dravu. S druge strane, u amerikoj prirodi,
demokratiji, pluralizmu, fragmentaciji moi i ideji liberalnog kapitalizma ima
potrebem za irenjem uticaja i investicija.
PERIODIZACIJA: Faza I: 1947 1949 objava Hladnog rata; Faza II:
1950 1962 vrhunac Hladnog rata (Kubanska kriza gde se Kuba okree
SSSR, na kojoj Hruov instalira nuklearne rakete uperene na amerike
gradove, gde Kenedi ne zna da li da na ovo odgovori vojnim napadom ili ne);
Faza III: 1962 1978 period poputanja; Faza IV: 1978 1989 kraj Hladnog
rata pobedom SAD-a, raspadom SSSR-a i krahom komunizma u Evropi.

53.PRAVILA HLADNOG RATA, STVARANJE NATO PAKTA I


VARAVSKOG PAKTA: Veoma zanimjlivo vienje hladnog rata daju
Gordon Krejg i Aleksander Dord u njihovoj poznatoj knjizi Sila i Dravnitvo
''. Oni smatraju da jeHladni rat opisni termin koji je bio opte prihvaen
kasnih 40-ih da okarakterie neprijateljski odnos koji se razvio izmeu
Zapada i Sovjetskog Saveza. Ono to njihovo vienje ovog problema izdvaja
od prethodnih shvatanja jeste shvatanje hladnog rata kao meunarodnog
sistema. Ispitujui da li su postojala tri preduslova koja oni postavljaju da bi
jedan meunarodni sistem bio efikasan i uopte postojao, autori su utvrdili
sledee: 1) Jedini zajedniki cilj Sovjetskom Savezu i Zapadnim silama bio je
izbegavanje III svetskog rata 2) Struktura meunarodnog sistema bila je
bipolarna, poto nije bilo dovoljno jakih drugih velikih sila da organizuju
multipolarni sistem. Treba napomenuti da su postojale i drave izvan
domaaja supersila, ali je preovlaujua struktura meunarodnog sistema
bila bipolarna 3) to se tie procedura koje su bile opte prihvaene to su
zastraivanje (odvraanje) i upravljanje krizama da ne bi eskalirale u
nuklearni sukob irih razmera . Hladni rat kao specifian fenomen
posleratnih meunarodnih odnosa posmatra i poznati zagrebaki profesor
meunarodnih odnosa i spoljne politike, Radovan Vukadinovi. Glavna
obeleja hladnog rata on vidi u dugotrajnom suoavanju supersila bez
upotrebe oruja, u snanoj bipolarizaciji snaga te striktno uniformnim
gledanjima na sva zajednika pitanja.
1.NATO - Stvoren je 4.4.1949 u Vaingtonu. Slubeni jezici su francuski i
engleski. Najbitniji deo osnivakog ugovora NATO-a je da e sve lanice
napad na jednu lanicu smatrati napadom na sve lanice, odnosno ceo
59

savez. Osnovale su ga SAD, VB, Francuska, Danska, Belgija, Kanada, Island,


Italija, Holandija, Potrugal, Luksemburg, Norveka. U vreme Hladnog rata u
ovaj savez ulaze Grka, Turska, Zapadna Nemaka i panija. Nakon kraja
Hladnog rata u ovaj savez ulaze sve komunistike drave Evrope, osim BiH,
Srbije, Rusije, Belorusije, Moldavije, dok je izvesan ulazak Ukrajine i C.Gore u
ovaj savez.
2.Varavski pakt - Varavski pakt ili Varavski sporazum, zvanino
nazvan Sporazum o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoi, bio je vojna
organizacija srednjoevropskih i
istonoevropskih socijalistikih
zemalja.Uspostavljen je 14. maja 1955. godine, da bi odbio mogui
napad NATO-a (koji je stvoren u aprilu 1949). Stvaranje Varavskog pakta je
bilo izazvano ukljuivanjem ponovo naoruane Zapadne Nemake u NATO
usvajanjemPariskog sporazuma. Pakt je postojao tokom Hladnog rata, sve
dok, nakon kolapsa komunistikih zemalja u Evropi i politikih promena
u Savezu Sovjetskih Socijalistikih Republika, lanice nisu poele da se
povlae 1991. Varavski pakt je zvanino rasputen u julu 1991. godine.
Osnovali su ga SSSR, Rumunija, Bugarska, Maarska, Albanija, ehoslovaka
i Poljska i Istona Nemaka.

54.KRAJ HLADNOG RATA I NOVI MEUNARODNI


ODNOSI: Postavlja se pitanje ta je dovelo do okonanja Hladnog rata i
otkuda da se to ba desi 1989.godine, tano 10.godina nakon akcije u
Afganistanu?! Pre svih, kao razlog navodi se da je SSSR bio iscrpljen trkom u
naoruanju, jer je on skoro treinu svog BDP-a usmeravao upravo na
naoruavanje, te se zbog toga krah nazirao Kasnije su se i Rusija i Amerika
obavezale da broj nuklearnih od 50000 bojevih glava, smanje na po 3000
obe, pa su dodatna sredstva upravo troila na unitenje naoruanja. Ipak,
neki autori smatraju da je Gorbaov svojim reformama (perestrojkom)
odgovoran za krah komunizma, on je naime eleo reform privrede i
ekonomije. On je omoguio da Nemci iz Istone Nemake preko Maarske
prelaze u Austriju, tj.da se provuku ispod gvozdene zavese. Ovo je bio
presedan, jer tako neto u vreme ranijih predsednika SSSR-a nije bilo ni
zamislivo, a kamoli mogue. Smatra se da je takoe povean broj
personalnih raunara koji je donet u SSSR za vreme Gorbaova doveo do
Hladnog rara, jer su isti posluili za prenoenje informacija, te irenju
globalizacije.
Hladni rat izgubili su Rusi, simboliki se on zavrio padom Berlinskog
zida i ujedinjenjem dve Nemake. Posle Hladnog rata svi su oekivali da e
tenzije nestati, poto vie nema ni Varavskog pakta, ni zajednice SSSR-a, te
60

da e samim tim nestati i NATO. Ipak, to se nije desilo. Amerika je upravo


kroz NATO pakt preuzela ulogu svetskog policajca, i postala je globalni
hegemon bez premca, stvorila je unipolaran svet, po svom ukusu. Ipak
ovakav, unipolaran svet je lo, jer su SAD i UN, a i NATO podredile svojim
interesima, te se mnogi teoretiari, ali i mnoge drave za stvaranje
multipolarnog sveta.

55.RAT I NJEGOVA ULOGA U SMO: Svi dosadanji ratovi, kako


oni totalnog, tako i ovi ogranienog karaktera, pokazuju das u posledice rata
koji se koristi u SMO za reenje problema katastrofalni. Veliki gubitci u
ljudskim ivotima, velika razaranja, posledice kao to su trajna osakaenja ili
posledice radijacije, su katastrofalne i provlae kroz niz generacija.
Materijalna razaranja su bila najvea u vreme I i II sv.rata, sama Nemaka je
1945.osuena tj.obavezana da plati 20mlrd dolara ratne odtete
pobednicama rata, a bila je kako ekonomski, tako i infrastrukturno sravnjena
sa zemljom, kasnije je ovo delom oproteno i pretvoreno u Maralov plan.
Dakle, jasno je da je najbolje uiniti sve mogue uz pomo
diplomatije i pregovaranja kako bi se izbegao ratni sukob. Ako ve
do ratnog sukoba doe, treba se truditi da isti traje to krae, sa to
manje razaranja, i da se to pre zavri upotrebom diplomatije koja
jeste i mora biti osnova za reavanje problema u SMO. Zbog toga je
meunarodna zajednica pokuala da kroz noci concept bezbednosti
(preko Lige naroda i OUN-a izbegne dalje svetske ratove i obezbedi
mir i stabilnost sveta). Trebalo bi istai da je razvoj nuklearnog
naoruanja postao faktor snage, ali i faktor odvraanja ovim se
iskristalisao jedan novi odnos ravnotee snaga u svetu, koja je
zasnovana na ravnotei straha od nuklearnog oruja, i koji je postao
element za eliminisanje rata kao sredstva u SMO.

56.RAVNOTEA STRAHA I KONCEPT MIROLJUBIVE


KOEGZISTENCIJE U SMO: Ve smo istakli da je na ravnotei straha
strah od nuklearnog oruja, te da je isti postao element za eliminisanje rata
kao sredstva u SMO. to se tie pokreta miroljubive koegzistencije trebalo bi
rei dag a je sredinom 70-ih godina veka XX lansirao pokret Nesvrstanih,
te da je isti prihvaen kasnije od ostatka sveta. Isti podrazumeva miroljubiv
suivot izmeu drava uz korienje pregovora u spoljnim odnosima
drava, te eliminisanjem rata kao vida reavanja pitanja,
tj.problema u SMO.

61

57.
RAVNOTEA
STRAHA
I
NUKLEARNO
RAZORUAVANJE: Trebalo bi istai da je razvoj nuklearnog naoruanja
postao faktor snage, ali i faktor odvraanja ovim se iskristalisao jedan novi
odnos ravnotee snaga u svetu, koja je zasnovana na ravnotei straha od
nuklearnog oruja, i koji je postao element za eliminisanje rata kao sredstva
u SMO. Proces razoruavanja naroito je aktuelan na samom kraju Hladnog
rata kada su se SSSR i SAD obavezale da smanje broj nuklearnih bojevih
glava sa 50000 na po 3000.

58.MESTO I BUDUA POZICIJA MALIH I SREDNJIH


DRAVA U SMO: Interes malih i srednjih drava danas u SMO bazira se
pre svega na ostvarivanju vlastitih interesa, bez samo iskljuivanja iz procesa
globalizacije. Drave danas ele da razviju infastrukturu, kvalitetnu i
kvalifikovanu radnu snagu i to pre svega u oblastima gde lako mogu da
postignu rezultate i da na bazi toga nau svoje mesto u meunarodnoj
raspodeli barijera i granica, i da se ukljue u proces globalizacije u
sopstvenom interesu. Kao primer koje se zatvara pred globalizacijom istie
se Burma, dok je npr.Singapur opozitan primer. Burma je totalitaristika
drava i jedna od najsiromanijih zemalja u svetu. Sa druge strane, izdvaja se
Singapur, koji je geografski i kulturoloki blizak Burmi, ali je potpuno otvoren
pred globalnim procesima. Singapur dakle nema nikakve ekonomske
potencijale, osim kvalitetne radne snage koja je spremna da radi po niim
nadnicama, vrlo disciplinovano, organizovano i sa tradicionalno uvreenim
mehanizmom radne discipline koja zadivljuje.

59.TEORIJA ZAVRERE, KONTROVERZE I OSPORAVANJA:


Teorija zavere: Postoje dva vienja istorije: vienje istorije kao sluaja i
vienje istorije kao zavere.
F. D. Ruzvelt je rekao: "U politici se nita ne dogaa sluajno, ukoliko se i
dogodi tako je bilo i planirano."
Zavera se moe definisati kao udruenje ljudi koji u tajnosti rade na
ostvarivanju nekog zlog ili nezakonitog cilja. Svaka organizovana politika
akcija usmerena protiv javnog interesa ili javnog dobra graana moe se
okarakterisati kao zaverenika. Ukoliko se neeljeni dogaaj desi, oni koji su
ga planirali morali su to da ine u tajnosti kako bi spreili da te planove
otkriju oni koji bi bili pogoeni njihovim dejstvom. Zaverenici ne samo da
rade u tajnosti, ve i moraju da preduzmu sve mogue mere da bi osigurali
da se njihovi planovi ne obznane.
Prvi zadatak zavere je da ubedi ljude da zavera ne postoji. Postoje tri
naina za otkrivanje zavere: 1. da neki zaverenik odustane od zavere i javno
izloi ono to zna o njoj; 2. naknadno svedoenje osoba koje nisu svojevoljno
uestvovale u zaveri; 3. istrajni rad istraivaa koji post festum istrauju
62

prole dogaaje. Zaverenici e uiniti sve to mogu da bi odbacili optube


onih koji istrauju ili svedoe o njoj. Krajnji cilj zavere jeste vlast (politika i
finansijska mo).

60.MODERNI TEORETIARI GEOPOLITIKIH DOKTRINA I


SMO-a: 1. Rudolf Kjelen (1864-1922): vedski pravnik i politikolog
definisao je geopolitiku kao deo nauke o dravi, a dravu kao oblik ivota,
odnosno geografski organizam u prostoru. Po njemu pored geopolitike drave
treba da se bave sa jo 4 discipline: 1.Privredna politika; 2. Krato (vladati)
politika; 3.Etno-demo politika; 4.Socijalna politika.Pitanje granica za njega je
pitanje odnosa snaga i one se pomeraju u pravcu slabije strane. Sa njim se
dovrava doivljaj geoplotikog kao ortodoksnog geografskog determinizma.
2.Nikolas Spajkmen (1893-1943): Najzasluniji je za oblikovanje
geostrategije Sjedinjenih Amerikih Drava. Objedinjuje uenje Mekindera i
Alfreda Mekenda.Za razliku od Mekindera odluujui znaaj pripisuje rubnom
delu Evroazije tzv.rimlendu. U taj deo on je ukljuio Zapadnu Evropu, Tursku,
Iran, Irak, Pakistan, Indiju i Koreju. Onaj ko vlada Rimlendom dominira
Evroazijom, a onaj ko vlada Evroazijom ima sudbinu sveta u svojim rukama
(tzv.strategija Anakonde). Na ovoj teoriji Rimlenda, potpisani su mnogi vojni
paktovi (NATO u zapadnoj Evropi, u Jugoistonoj Aziji SAETO, u Jugozapadnoj
Aziji CENTO, na Pacifiku pakt ANZUS sa Australijom, Novim Zelandom i
Sjedinjenim Amerikim Dravama).
3. Karl mit (1888-1995): On je takoe insistirao na dvojnosti
odnosno borbi pomorskih i kopnenih drava. Po njemu poseban kvalitet
prostora ini njegova usresreenost, uoblienost, organizovanost- tanije
nomos. On definie nomos zemlje i nomos mora. Za nomos zemlje je
karakteristino da je on postojbina tradicionalistikog-konzervativnog
drutva. Dok za nomos mora tvrdi da je izvor implusa i drutvenih promena.
Re je o iskonskom antagonizmu ova dva nomosa koji oblikuje svetsku
istoriju. To je mitski sukob Behemonta (nomos zemlje) i Levijantana (nomos
mora) danas vidi kao sukob evroazijskog medveda i evroatlanske anakonde.
Za Karla mita se vezuje teorija velikog prostora tzv. GROSRAUN (irenje i
osvajanje novih teritorija) drava- kontinent npr. (Rusija, SAD, EU itd.)
4. Zbignjev Beinski (28.Mart 1928.): je poljsko-ameriki politiki
naunik, geostrateg i dravnik koji je sluio kao Savetnik za nacionalnu
bezbednost Sjedinjenih Drava od 1977. do 1981. godine u
administraciji Dimija Kartera. U svojoj velikoj knjizi Velika ahovska tabla iz
63

1977.godine napisao je da su nakon pada Berlinskog zida, Rusija i Kina sile


koje ugroavaju ameriku hegemoniju i poseduju nuklearni arsenal koji bi
mogao da ugrozi vitalne amerike interese. Ali po njegovoj proceni one i ako
bi zapoele nuklearni rat protiv SAD ne bi mogle da pobede SAD zato to je
Amerika superiorna u etiri odluujua domena globalne moi: - vojnom, jer
ima nedostinu mogunost dostizanja udaljenih delova sveta; ekonomskom-,
jer je ostala osnovni pokreta globalnog rasta, iako joj u nekim aspektima
konkuriu Japan i Nemaka; tehnolokom, jer je zdrala vostvo u kljunim
oblastima inovacija i kulturnom, jer uprkos kako kae nekim tupavostima,
poseduje privlanost bez konkurencije, posebno meu mladima u svetu.
Svi navedeni domeni superiornosti zajedno daju Sjedinjenim dravama
politiku snagu kakvu ni blizu nema ni jedna druga drava i njihova
istovremena kombinacija ini Ameriku jedinom svobuhvatnom globalnom
silom. Po njemu za Ameriku u posthladnoratovskom periodu glavna nagrada
je Evroazija. Ameriki globalni primat neposredno zavisi od toga koliko dugo i
koliko e efikasno dominacija SAD na evroazijskom kontinentu odrati.
4. Samjuel Hantington (1927-2008): Politikolog i profesor politikih
nauka. On smatra da je suparnitvo super-sila zamenjeno sukobom
civilizacija, odnosno kultura i (civilizacija) identiteta. Glavni razlog sukoba po
Hntigtonu nee biti ideoloke i ekonomske razlike ve kulturoloke odnosno
religijsko-civilizacijske razlike. Na osnovu tih kriterijuma Hantigton je
klasifikovao:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Zapadnu civilizaciju u koju ubraja SAD, Eropu, Australiju i Novi Zeland.


Zatim islamsku civilizaciju.
Sinika civilizacija (kinesko-kofuijanska civilizacija)
Hinduistika civilizacija
Japanska civilizacija
Afrika civilizacija

Slovensko-pravoslavna civilizacija (u nekim tekstovima je pominje,a u


nekim ga zapostavlja i ne pominje).Budizam i Izrael je razvodnio u druge
kulture, pa se njihov status ne moe izvesti na ravan civilizacije.Kao
najozbiljniju pretnju zapadne civilizacije Hantigton vidi i navodi kinesku
civilizaciju, a zatim Islam (visoka stopa ekonomskog rasta, demografski
faktori i sl.)Hantigton granice izmeu Islamskih i neislamskih kultura
oznaava kao krvave. (Kao npr. SFRJ, eeniju, Indiju, Pakistan).
Najverovatniji sukobi u budunosti izbie zbog zapadne arogancije, islam,
netolerancije i Kineskog potrivanja.

64

5. Frensis Fukujama(27.10.1952.): ameriki profesor meunarodne


politike ekonomije koji se bavi promiljanjem amerike i svetske budunosti
sa razliitih aspekata. Najiroj javnosti je poznat po svom lanku iz
1989.godine Kraj Istorije. U njemu je napisao da se liberalizam kao privrednopolitiko opredelenje i liberalni sistem upravljanja poslednjih nekoliko godina
proirio na ceo svet i time odneo pobedu nad naslednim monarhijama,
faizmom i na kraju komunizmom i doveo do kraja istorije. U ovom lanku
Fukujame kraj istorije ne treba shvatiti kao kraj dogaanja, odsustvo novih
dogaaja nego odsustvo daljeg progresa u razvoju fundamentalnih principa i
institucija, zato to bi sva velika pitanja bila ureena.
6. Dozef Naj: Dozef S. Naj, mlai, istaknuti je professor na
Harvardskom univerzitetu) i bivi dekan Kenedijeve kole za dravnu upravu
pri Univerzitetu Harvard. Od 1977. do 1979. bio zamenik dravnog
podsekretara za bezbednost, nauku i tehnologiju i predsedavao Grupom za
neirenje nuklearnog oruja Saveta za nacionalnu bezbednost.
Od 1993. do 1994. bio je predsednik Nacionalnog obavetajnog saveta, a
1994. i 1995. radio je kao pomonik ministra odbrane za meunarodne
bezbednosne poslove. Za rad u ove tri agencije, dobio je nagrade za
istaknutu slubu. Sluio je i kao ameriki predstavnik pri Savetodavnom
komitetu Generalnog sekretara UN o pitanjima razoruanja (19891993).
Dozef Naj je saradnik Amerike akademije nauka i umetnosti, Amerike
akademije za diplomatiju i Britanske akademije. Poasni je saradnik Eksiter
koleda u Oksfordu i saradnik kroz program Teodor Ruzvelt Akademije za
politike i drutvene nauke. Dobitnik je nagrade Vudro Vilson Prinston
Univerziteta, nagrade arls Merijam koju dodeljuje Ameriko udruenje za
politike nauke, kao i nagrade za istaknute akademike Asocijacije za
meunarodne studije i francuskog ordena Akademske palme. Diplomu
summa cum laude stekao je na Prinston univerzitetu, posle ega je dobio
Roud stipendiju na univerzitetu u Oksfordu, a doktorat iz oblasti politikih
nauka stekao je na Harvardu. Drao je predavanja kao gostujui profesor u
enevi, Otavi, Londonu i Oksfordu i bavio se istraivanjima u Evropi, Istonoj
Africi i Centralnoj Americi.

65

66