You are on page 1of 9

 Metan (CH4) najprostiji zasieni ugljovodonik (alkan).

Pri normalnim uslovima


(temperatura 273.15 K, pritisak 101325 Pa) je gas bez boje, mirisa i ukusa. Metan je
jedna od osnovnih komponenata zemnog gasa, ini oko 87% ukupne zapremine. Kao gas
je lako zapaljiv, ve pri manjim koncentracijama u vazduhu (5-15%), meavina metana sa
vazduhom u razmeri 1:10 ima eksplozivno dejstvo. Teni metan nije zapaljiv sve dok se
ne izloi visokom pritisku (obino 4-5 puta veem od normalnog). Metan nije otrovan,
burno reaguje sa oksidacionim sredstvima, halogenim elementima i supstancama koje
sadre halogene elemente. Od velikog je znaaja za inenjerstvo zatite ivotne sredine,
jer predstavlja krajnji produkt anaerobnog tretmana otpadnog mulja i drugih otpadnih
organskih materijala, u prirodi metan nastaje usled anoksinog raspada organskih
materija (npr. u movarama). Metan potencijalno deluje kao gas staklene bate, njegova
koncentracija u stratosferi utie na toplotni balans Zemlje, samim tim i temperature. Na
nivou molekula, metan ima 21 put vei efekat zagrevanja nego ugljen dioksid.
Najvea koliina metana u atmosferi potie iz industrijskih postrojenja. Neke od
industrijskih delatnosti su: Termoelektrane i druga postrojenja za sagorevanje,
Postrojenja za obradu crnih metala, Livnice za crne metale, Hemijska industrija,
Delatnosti iz oblasti upravljanja otpadom, itd.
 Suspendovane estice (PM10) - Suspendovane estice predstavljaju grupu veoma sitnih
vrstih estica i kapljica tenosti, ije poreklo i osobine mogu biti izrazito raznolike , a
mogu biti kiseline, organske hemikalije, metali, zemljite ili praina. Veliina estica u
direktnoj je vezi sa njihovom mogunou uzrokovanja razliitih zdravstvenih problema.
Osnovni problem predstavljaju estice prenika 10 mikrona ili manje, s obzirom na to da
se one teko mogu zadrati, odnosno koliko lako dospevaju do plunog tkiva, udisanjem
suspendovanih estica dolazi do lepljenja estica za pluno tkivo usled ega dolazi do
oteenja tkiva. Suspendovane estice se mogu podeliti u dve grupe:
o Grube estice prenika od 2,5 10 m, koje se pojavljuju u blizini autoputeva,
industrijskih postrojenja i sl. (PM10)
o Fine estice prenika manjeg od 2,5 m, koje se nalaze u dimu i magli. Mogu
takoe biti emitovane iz industrijskih i energetskih potrojenja i motora sa
unutranjim sagorevanjem. (PM 2.5)
Suspendovane estice se emituju iz industrijskih delatnosti: Postrojenja za proizvodnju
proizvoda od uglja i vrstog bezdimnog goriva, Postrojenja za obradu crnih metala,
Livnice za crne metale, Postrojenja za proizvodnju azbesta i proizvoda na bazi azbesta,
Postrojenja za proizvodnju stakla, ukljuujui i staklena vlakna, Hemijska industrija,
Postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada, Proizvodnja i prerada drveta i proizvodnja
papira, itd.
 Ugljen monoksid (CO) ugljenik (II) oksid, je gas sastavljen od atoma ugljenika i
atoma kiseonika, bez boje, mirisa i ukusa, laki je od vazduha. Ugljen-monoksid je
neorgansko jedinjenja ugljenika, nastaje nepotpunim sagorevanjem organskih jedinjenja.
Jake je citotoksinosti za iva bia, jer ometa proces vezivanja kiseonika za hemoglobin,
i dovoenja kiseonika do plua. Predstavlja zagaujuu supstancu u vazduhu, jer toksini
efekat nastaje ak i pri izuzetno niskim koncentracijama.
Ugljen monoksid se emituju iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih ulja i gasa,
pei za koks, proizvodnja i prerada metala, postrojenja za proizvodnju stakla, ukljuujui
i staklena vlakna, hemijska postrojenja, itd.
 Ugljen dioksid (CO2) ugljenik (IV) oksid, pri normalnim uslovima je gas bez boje,
mirisa, kiselog ukusa, zaguljiv, nezapaljiv i tei je od vazduha. Sastavni je deo
ambijentalnog vazduha, generie se sagorevanjem fosilnih goriva. Adijabatskom
ekspanzijom (irenjem sa visokog na atmosferski pritisak, bez razmene toplote sa

okolinom) delimino prelazi u vrsto stanje (suvi led). Iako ugljen dioksid ne ugroava
ljudsko zdravlje, poveana koncentracija CO2 u atmosferi je glavni uzrok klimatskih
promena. CO2 je uzet kao referentni gas u odnosu na koji se mere ostali gasovi staklene
bate, i zbog toga ima potencijal globalnog zagrevanja u vrednosti 1.
Ugljen dioksid se emituje iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih ulja i gasa,
pei za koks, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, mineralna industrija,
proizvodnja i prerada metala, postrojenja za proizvodnju stakla, ukljuujui i staklena
vlakna, hemijska postrojenja, delatnosti iz polja upravljanja otpadom, itd.
 Azotni oksidi (NOx/NO2) U atmosferi postoji niz razliitih azotnih jedinjenja: azotni
oksidi, soli kiselina koje sadre azot (nitrati i nitriti) i amonijak. Najvea koliina azotnih
oksida nastaje pri radu elektrana i motornih vozila koje za svoj rad koriste teno gorivo,
pri emu se stvara visoka temperatura koja izaziva reakciju izmeu kiseonika i
elementarnog azota iz vazduha, a iji su produkti azotni oksidi. Azot dioksid moe da se
vee za hemoglobin pri emu se stvara oksiazohemoglobin koji onemoguava osnovnu
funkciju hemoglobina - prenos kiseonika. Jedinjenja azota se danas ubrajaju u grupu
vodeih kancerogenih supstanci koje utiu na plua, eludac i mokranu beiku.
Azotni oksidi se emituju iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih ulja i gasa, pei
za koks, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, mineralna industrija,
proizvodnja i prerada metala, hemijska industrija, delatnosti iz polja upravljanja otpadom,
klanice, prerada i obrada mleka itd.
 Amonijak (NH3) Pri normalnim uslovima amonijak je gas, laki od vazduha. To je
otrovan gas, korozivan je za neke materije, karakteristinog je neprijatnog mirisa. Usled
polarnosti, amonijak je rastvorljiv u polarnim neorganskim rastvaraima kao to je voda.
Lako se prevodi u teno agregatno stanje, kljua na -33.7C, a prelazi u vrsto stanje na 75C formirajui pritom bele kristale. Atmosferski amonijak doprinosi nekoliko
ekolokih problema, toksini efekti na vegetaciju, taloenje atmosferskog azota, to
dovodi do eutrofikacija i acidifikacije osetljivih ekosistema, kao i do formiranje
sekundarnih estica u atmosferi, koje imaju uticaj na ljudsko zdravlje. Glavna upotreba
amonijaka je u proizvodnji ubriva, eksploziva i polimera, a moe da bude i sastojak
kunih sredstava za ienje.
Amonijak se emituje iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih ulja i gasa, pei za
koks, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, proizvodnja i prerada metala,
postrojenja za proizvodnji stakla, hemijska industrija, delatnosti iz polja upravljanja
otpadom, proizvodnja i prerada drveta i proizvodnja papira, klanice, postrojenja za
tavljenje koe, itd.
 Sumporni oksidi (SOx/SO2) Sumpor se u atmosferi nalazi u obliku razliitih
jedinjenja, poev od elementarnog preko sumpornih oksida, sumpordioksid (SO2) i
sumportrioksid (SO3), njihovih jedinjenja sa vodenom parom (sumporne (H2SO4) i
sumporaste kiseline (H2SO3)), kao i soli ovih kiselina (sulfati i sulfiti) do hidrida sumpora
(vodoniksulfid - H2S). Smatra se da 1/3 ukupnog sumpora u atmosferi potie od
sagorevanja fosilnih goriva (uglja i nafte). Kada se emituju u vazduh zajedno sa ai,
sumporni oksidi u prisustvu vodene pare dovode do formiranja toksine magle (smoga)
koja prouzokuje oteenje plunog parenhima.
Sumporni oksidi se emituju iz industrijskih delatnosti: sagorevanjem pri proizvodnji
energije, topljenjem ruda metala koje sadre sumpor, kao i iz industrije celuloze i hartije,
gde se oslobaaju velike koliine vodonik-sulfida.

 Arsen (As) je metaloid. Zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 2,5 ppm, u obliku
nekoliko minerala od kojih je najrasprostranjeniji arsenopirit (FeAsS) koji se esto nalazi
i u leitima pirita. Najpoznatije jedinjenje arsena je vrlo toksian As2O3. Netoksine soli
arsen(V) su sastojci pesticida, kao i dodaci staklu dajui mu zelenkastu boju. Soli
arsen(III) su veoma otrovne i izazivaju rak, smrtonosna doza iznosi 50 miligrama. Soli
arsen(V) su neotrovne ali imaju jako baktericidno dejstvo. Ipak unoenjem velikih
koliina one se nagomilavaju u organizmu i redukuju se do toksinih soli arsen(III).
Arsen gradi dva oksida: Arsen (III) oksid (As2O3) - Poznatiji je i po nazivu arsenik.
Industrijski je najvanije jedinjenje arsena. Ima odlike bezbojne staklaste mase koja
stajanjem postaje neprozirna. Jak je otrov, ali se i u malim koliinama upotrebljava kao
lek. Arsen (V) oksid (As2O5) - Dobija se kada se arsenikovoj kiselini oduzme voda.
Kada se arsenatna kiselina zagreva 2 sata na oko 210C dobija se ovaj arsenov oksid kao
bela, staklasta vrsta supstanca koja se rasplinjuje. Lako je rastvoran u vodi, stvarajui
arsenatnu kiselinu. Poznato je nekoliko arsenata od kojih industrijski znaaj
ima kalcijum-arsenat (Ca3(AsO4)2), koji su upotrebljava za unitavanje tetoina i
natrijum arsenat, Na2HAsO412 H2O koji se upotrebljava pri tampanju pamunog platna.
Arsenitna kiselina (H3AsO3) slaba kiselina. Arsenatna kiselina (H3AsO4) - Bezbojna
slaba kiselina.
Arsen i jedinjenja arsena se emituju iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih ulja
i gasa, pei za koks, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, proizvodnja i
prerada metala, mineralna industrija, hemijska industrija, postrojenja za spaljivanje
otpada, proizvodnja i prerada drveta i proizvodnja papira, klanice, itd.
 iva (Hg) je prelazni metal, zastupljen u zemljinoj kori u koliini od 0.05 ppm.
Najvaniji minerali ive su: cinober (HgS) i kalomel (Hg2Cl2). Poseduje veliku
isparljivost - pri temperaturi od 20oC u vazduhu se nalazi 14 mg Hg m-3 u stanju
dinamike ravnotee. Prag bezbednosti ive u vazduhuiznosi 0,05 mg Hg m-3 vazduha,
zato prosuta iva predstavlja potencionalnu opasnost od trovanja. Jedinjenja ive: ivin(I)
hlorid - kalomel, koristi se u medicini, za pravljenje elektroda i kao sredstvo za zatitu
biljaka, ivin (II) hlorid - sublimit, slui kao katalizator u organskim sintezama, u
metalurgiji, kao sredstvo za dezinfekciju, Hg(CNO)2 ima primenu u proizvodnji
detonatora.
iva i jedinjenja ive se emituju iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih ulja i
gasa, pei za koks, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, proizvodnja i
prerada metala, postrojenja za proizvodnji stakla, hemijska industrija, postrojenja za
spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na
deponiju, proizvodnja i prerada drveta i proizvodnja papira, klanice, itd.
 Olovo (Pb) je mek metal, sivkasto plave boje, nerastvorljiv u vodi, velike gustine i
niske temperature topljenja U prirodi se olovo najee javlja u vidu sulfida, PbS, kao
ruda galenit. Prenjem se ruda prevodi u oksid ijom redukcijom nastaje sirovo olovo.
Olovo se u destilovanoj vodi ne rastvara, dok se rastvara u kiselinama sa oksidacionim
dejstvom npr. azotna kiselina. Na vazduhu se fino spraeno olovo tzv. piroforno olovo
pali samo od sebe. Olovo (II) oksid se koristi za glaziranje keramikih proizvoda, za
izradu minijuma, kao uta boja u slikarstvu. Olovo se koristi za izradu limova,
kanalizacionih i vodovodnih cevi ukoliko vode nisu kisele; njime se oblau elektrini
kablovi i prevlai posue. Olovo se koristi i u vojnoj industriji, industriji boja, za izradu
olovnih akumulatora, za zatitu od rendgenskog i radioaktivnog zraenja. Najee
olovne rude su ceruzit koji se moe nai u prirodi (PbCO3). Olovo(II) sulfat (PbSO4) je
bela kristalna materija, slabo rastvorljiva u vodi.
Olovo i jedinjenja olova se emituju iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih ulja i
gasa, pei za koks, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, proizvodnja i

prerada metala, mineralna industrija, hemijska industrija, postrojenja za spaljivanje,


pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na deponiju,
deponije iskljuujui deponije inertnog otpada, proizvodnja i prerada drveta i proizvodnja
papira, postrojenja za gradnju i farbanje ili skidanje boje sa brodova, itd.
 Bkr (Cu) - zstupln u zmlin kri u kliini d 55 ppm u vidu minrl:
hlkpirit, hlkzin i drugih. isti bkr crvnkst-brn b, mk mtl, vrl
vlik tpltn i lktrin prvdlivsti. N vzduhu n pdl krzii, li dugim
stnjm n njmu bkr s prvli zlnm ptinm bznih sli bkr (hidrksi
krbnt, hidrksisulft ili hidrksihlrid). Kmplksn dinjnj bkr su stbiln,
ipk dst lk s mnj ksidcin br bkr u tkvim dinjnjim i zt s n st
krist k ktliztri. Vdni rstvri sli bkr(I) imu intnzivnu zlnu, rstvri
sli bkr(II) intnzivnu plvu bu. Bkr s klm, cinkm, mlibdnm i drugim
prlznim mtlim ini grupu rstp ki s uptn nzivu brnziti. Bkr s
msvn uptrblv z prdukciu lktrinih prvdnik i upt u lktrnici.
Bakar i jedinjenja bakra se emituju iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih ulja i
gasa, pei za koks, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, proizvodnja i
prerada metala, mineralna industrija, hemijska industrija, postrojenja za spaljivanje,
pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na deponiju,
proizvodnja i prerada drveta i proizvodnja papira, postrojenja za gradnju i farbanje ili
skidanje boje sa brodova, itd.
 Nikl (Ni) - mtl VIIIB grup, zstupln u zmlin kri u kliini d 80 ppm u
bliku minrl ki skr bvzn sdr i kblt: milrit, grsdrfit i grnirit. ist
nikl s nlzi u nkim mtritim. Nikl umrn tvrd, blistv mtl srbrnbl b
tprn n krziu. N vzduhu pstn n binim tmprturm, u kisniku
sgrv grdi ksid. Rzbln hlrvdnin i sumprn kislin spr dluu n
njg, li ztn kislin dlu lk i td s grdi nikl-nitrt. Nikl grdi niz dinjnj,
ksid, hidrksid i sli. Grdi i niz kmplksnih dinjnj k n primr hksmminnikl(II)-brmid. Niklv sli du zln rstvr. Kristi s z prvlnj drugih mtl
rdi ztit, r sm tprn n krziu i im srbrnst s. Nikl u prhu s kristi k
ktliztr u mngim rkcim u industrii, k t prizvdnj mrgrin (pri
stvrdnjvnju ul). Nikl mikrlmnti prisutn u mngim nzimim.
Nikl i jedinjenja nikla se emituju iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih ulja i
gasa, pei za koks, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, proizvodnja i
prerada metala, mineralna industrija, hemijska industrija, postrojenja za spaljivanje,
pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na deponiju,
proizvodnja i prerada drveta i proizvodnja papira, klanice, prerada i obrada mleka, itd.
 Cink (Zn) - metal IIB grupe, zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od 75 ppm u obliku
minerala - uglavnom ZnS, ZnO i smitsonita. Metalni cink je bljetavobel, krh metal. Na
vazduhu podlee oksidaciji slino aluminijumu, ali ga sloj oksida titi od dalje korozije.
Cink je vrlo reaktivan kako u kiseloj, tako i u baznoj sredini. Najpoznatije jedinjenje
cinka je njegov oksid ZnO, koji se koristi kao dodatak za boje i lakove. Najvanija
primena cinka je prevlaenje lima u cilju zatite od korozije. Cink je takoe sastojak
mnogih legura, posebno bakra. Cink se takoe koristi i za elektrine pei. Cink je jedan
od mikroelemenata i nalazi se u mnogim enzimima.
Cink i jedinjenja cinka se emituju iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih ulja i
gasa, pei za koks, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, proizvodnja i
prerada metala, mineralna industrija, hemijska industrija, postrojenja za spaljivanje,
pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na deponiju,
proizvodnja i prerada drveta i proizvodnja papira, itd.

 Kadmijum (Cd) - metal IIB grupe. Bitnu koliinu kadmijuma u sebi sadre rude cinka i
fosilnih goriva (npr. kameni ugalj). Usled njihovog eksploatisanja znatne koliine
kadmijuma se oslobaaju u atmosferu i hidrosferu. Kadmijum je srebrno-beli mekan
metal. Rastvara se u oksidirajuim kiselinama. Ne rastvara se u bazama. Kadmijum je
element velike toksinosti (nekoliko puta vee od arsena). Ima kancerogeno dejstvo,
oteuje bubrege, izaziva anemiju i bolesti kostiju. Zbog otpornosti prema
atmosferilijama upotrebljava se kao prevlaka na drugim metalima. Upotrebljava se za
dobijanje legura i alkalnih akumulatora. Takoe ima upotrebu i u nuklearnim reaktorima,
gde slui kao apsorber neutrona. Najpoznatiji mineral kadmijuma je kadmijum sulfid
CdS, ali se obino dobija kao sporedni proizvod pri proizvodnji cinka. Kadmijum sulfid
je neorgansko jedinjenje ute boje. U prirodi se javlja u dve razliite kristalne strukture,
kao retki minerali greenockite i hewleyite. Kao jedinjenje koje se lako izolira i oisti,
kadmijum sulfid je glavni izvor kadmijuma za komercijalnu upotrebu.
Kadmijum i jedinjenja kadmijuma se emituju iz industrijskih delatnosti: Rafinerije
mineralnih ulja i gasa, pei za koks, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje,
proizvodnja i prerada metala, mineralna industrija, hemijska industrija, postrojenja za
spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na
deponiju, proizvodnja i prerada drveta i proizvodnja papira, postrojenja za gradnju i
farbanje ili skidanje boje sa brodova, klanice, itd.
 Hrom (Cr) zastupljen je u zemljinoj kori u koliini od oko 102 ppm, uglavnom u
obliku minerala hromita. Metalni hrom je sjajno beo metal veoma otporan na koroziju.
Koristi se kao spoljanji sloj koji pokriva eline elemente, popravljajui njihov izgled i
titei ih od korozije. Hrom je sastojak nerajuih elika. Hrom je najmanje rastvoran od
svih metala. Najvanija ruda hroma je hromit FeCr2O4. Ovo jedinjenje se koristi kao
aktivan sloj na magnetnim trakama. Redukcijom hromita koksom nastaje ferhrom
(Fe+ 2Cr) koji se u metalurgiji koristi za dobijanje drugih legura koje sadre hrom.
Rastvori soli Cr(III) i Cr(VI) poseduju veoma intenzivne boje (zelenu i narandastu) to
se koristi u fotohemiji. Meavina Na2Cr2O7 sa sumpornom kiselinom se koristi za pranje
labaratorijskih stakala. Oksid hroma (III) se koristi za bojenje. Soli hroma(VI) su otrovne
i izazivaju rak.
Hrom i jedinjenja hroma se emituju iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih ulja
i gasa, pei za koks, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, proizvodnja i
prerada metala, mineralna industrija, hemijska industrija, postrojenja za spaljivanje,
pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na deponiju,
proizvodnja i prerada drveta, postrojenja za gradnju i farbanje ili skidanje boje sa
brodova, itd.
 Benzen (C6H6) (trivijalni naziv: benzol), molekulske formule C6H6, je najjednostavniji
aromatini ugljovodonik. Osnovno jedinjenje velike grupe organskih aromatinih
jedinjenja - arena. To je bezbojna tenost karakteristinog mirisa i male viskoznosti,
gustina 0,885 g/cm, taka topljenja 5,5C, taka kljuanja 80,2C. Gori svetlim i jako
aavim plamenom. Otrovan je i kancerogen i u tenom i u gasovitom stanju. Dobija se
pri suvoj destilaciji uglja u koksarima. Znatne koliine se proizvode i sintetiki,
katalitikim krekovanjem alifatinih i naftenskih ugljovodonika. Upotrebljava se u
hemijskoj industriji kao rastvara, sredstvo za ekstrakciju i kao sirovina za druge
proizvode.
Benzen se emituju iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih ulja i gasa, pei za
koks, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, proizvodnja i prerada metala,
postrojenja za topljenje mineralnih supstanci ukljuujui proizvodnju mineralnih vlakana,
hemijska postrojenja za proizvodnju industrijskog obima proizvoda bazne neorganske
hemije, postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje

opasnog otpada na deponiju, proizvodnja i prerada drveta i proizvodnja papira,


postrojenja za gradnju i farbanje ili skidanje boje sa brodova, itd.
 Cijanovodonik (HCN) - vodonik cijanid je neorgansko jedinjenje. To je bezbojna,
izuzetno otrovna tenost koja se kljua pri temperaturi od 26C. Cijanovodonik je slabo
kiselina sa pKa od 9,2. Delimino se jonizuje u vodenom rastvoru davajui cijanid anjon,
CN-. Rastvor vodonik cijanida u vodi se zove cijanovodonina kiselina. HCN ima
onesveujui, gorak miris nalik na badem, koji neki ljudi nisu u stanju da detektuju zbog
genetskih osobina. Nestabilno jedinjenje se koristi za deratizaciju i kao ljudski otrov.
HCN se proizvodi na industrijskom nivou i veoma je vredno polazno jedinjenje za
dobijanje mnogih hemijskih jedinjenja u rasponu od polimera do farmaceutika.
Cijanovodonik se emituje iz industrijskih delatnosti: pei za koks, proizvodnja i prerada
metala, proizvodnja cementnog klinkera u rotacionim peima, hemijska postrojenja za
proizvodnju industrijskog obima supstanci bazne organske hemije, postrojenja za
spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na
deponiju, postrojenja za prethodnu obradu ili farbanje vlakana i tekstila, itd.
 Haloni - halon, moe biti bilo koji od grupe organohalogenih jedinjenja koji sadre brom
i fluor i jedan ili dva atoma ugljenika. Haloni ne provode elektrinu energiju i mogu da se
koriste u borbi protiv poara, zapaljivih tenosti i veinu vrstih zapaljivih materijala,
ukljuujui one u elektrinoj opremi, oni su neefikasni na goriva koja sadre sopstveno
oksidaciono sredstvo ili visoko reaktivne metale, kao to su natrijum i kalijum. Haloni
razgrauju atmosferski ozon i pripadaju grupi gasova staklene bate. U skladu sa
Montrealskim protokolom, postepeno izlazi njihova proizvodnja i potronja u
industrijalizovanim zemljama od 1. januara 2000.
Haloni se emituje iz industrijskih delatnosti: postrojenja za obradu crnih metala,
postrojenja za proizvodnju sirovih obojenih metala iz rude, koncentrata ili sekundarnih
sirovina metalurkim, hemijskim ili elektrolitikim procesima i topljenje ukljuujui
legiranje obojenih metala, ukljuujui ponovo dobijene proizvode (rafiniranje, livenje,
itd) hemijska postrojenja za proizvodnju industrijskog obima supstanci bazne organske
hemije, postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje
opasnog otpada na deponiju, itd.
 Fluor (F) elementarni fluor je gas utozelene boje. On je najreaktivniji od svih
elemenata. Direktno reaguje na sve metale i nemetale. Vodu razlae gradei
fluorovodonik, HF. Reaktivnost fluora bila je dugo godina prepreka za njegovo dobijanje
u elementarnom stanju. Danas se fluor industrijski dobija elektrolizom istopljenog
kalijum-fluorida na anhidrovanom fluorovodoniku. U prirodi se fluor nalazi u vidu
jedinjenja sa oksidacionim brojem -1 i to najee u vidu fluorita, CaF2, i karnalita,
Na3AlF6. Tragovi jedinjenja fluora nalaze se u morskoj vodi, kostima, zubima, krvi i
mleku. Fluor se koristi i za sintezu uran-heksafluorida koji se primenjuje u izradi
nuklearnog oruija.
Fluor se emituje iz industrijskih delatnosti: proizvodnja i prerada metala, postrojenja za
topljenje mineralnih supstanci ukljuujui proizvodnju mineralnih vlakana, hemijska
postrojenja za proizvodnju industrijskog obima proizvoda bazne neorganske hemije,
postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog
otpada na deponiju, proizvodnja i prerada drveta, postrojenja za proizvodnju ugljenika ili
elektorgrafita spaljvanjem ili grafitizacijom, itd.
 Naftalen je policiklini aren molekulske formule C10H8. To je bela kristalna materija
sa karakteristinim mirisom koji se moe detektovatri pri koncentracijama od 0.08 ppm.
Njegova aromatino ugljovodonina struktura se sastoji od kondenzovanih prstena

benzena, dobija se iz nafte. Zapaljiv je, sensitizer, mogui karcinogen, praina moe
formirati eksplozivnu smeu sa vazduhom.
Naftalen se emituje iz industrijskih delatnosti: pei za koks, postrojenja za proizvodnju
sirovog gvoa ili elika, livnice za crne metale, proizvodnja cementnog klinkera u
rotacionim peima, krea u rotacionim peima i klinkera ili krea u drugim vrstama pei,
hemijska postrojenja za proizvodnju industrijskog obima osnovnih proizvoda za zatitu
bilja i biocida, postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili
odlaganje opasnog otpada na deponiju, industrijska postrojenja za zattu drveta i
proizvoda od drveta hemialijama.
 Antracen (C14H10) - je vrsti policiklini aromatini ugljovodonik koji se sastoji od tri
spojena benzenska prstena. On je komponenta kameno-ugljene smole. Antracen se koristi
u proizvodnji crvene boje alizarina i drugih boja. Antracen je bezbojan ali se pokazuje
plavi pod ultraljubiastim svetlom. Antracen se komercijalno dobija iz ugljene smole.
Uobiajene neistoe su fenantren i karbazol.
Antracen se emituje iz industrijskih delatnosti: pei za koks, postrojenja za proizvodnju
sirovog gvoa ili elika, livnice za crne metale, proizvodnja cementnog klinkera u
rotacionim peima, krea u rotacionim peima i klinkera ili krea u drugim vrstama pei,
hemijska postrojenja za proizvodnju industrijskog obima osnovnih proizvoda za zatitu
bilja i biocida, postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili
odlaganje opasnog otpada na deponiju, industrijska postrojenja za zattu drveta i
proizvoda od drveta hemialijama.
 Fluorougljovodonici (HFCs) - organska jedinjenja koja sadre samo jedan ili nekoliko
atoma fluora, su najei tip jedinjenja organskog fluora. Koriste se u rashladnim
ureajima kao zamena hlorofluorougljenika poput freona-12, ova jedinjenja ne oteuju
ozonski omota ukoliko ne sadre hlor ili brom. Meutim, njihove atmosferske
koncentracije se brzo poveavaju, i izazivaju meunarodnu zabrinutost o drugim
procesima: njihov doprinos rastu antropogenih emisija (tj. gasa staklene bate i globalno
zagrevanje). Fluorougljenici sa nekoliko C-F veza se ponaaju slino matinim
ugljovodonicima, ali njihova reaktivnost moe biti znaajno izmenjena. Na primer, uracil
i 5-fluorouracil su bezbojni, visoko topljiva kristalna materija, ali kasnije je moan lek
protiv raka. Upotreba C-F veza u farmaceutici je zasnovana na ovoj izmenjivoj
reaktivnosti. Nekoliko lekova i agrohemikalija sadre samo jedan fluor centar ili jednu
trifluormetil grupu.
Fluorougljovodonici se emituje iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih ulja i
gasa, pei za koks, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, proizvodnja i
prerada metala, postrojenja za topljenje mineralnih supstanci ukljuujui proizvodnju
mineralnih vlakana, hemijska industrija, postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje,
hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na deponiju, proizvodnja i prerada drveta i
proizvodnja papira, klanice, prerada i obrada mleka, itd.
 Polihlorovani bifenili (PCBs) (C12H10-xClx) su grupa sintetikih organohlornih
jedinjenja, sastavljenih od dva benzenova prstena, sa 2 do 10 atoma vodonika zamenjenih
atomima hlora. Teoretski postoji 209 razliitih polihlorovanih bifenila, koji se jo
nazivaju i kongeneri. PCB kongeneri su viskozne tenosti bez mirisa, ukusa, bledo-ute
boje, (visoko hlorisane smee su viskoznije i ue). Najvie se upotrebljavaju u
transformatorima kao rashladni medij (Piralensko ulje), ne provode struju i podnose
visoke temperature (do 1700C). Zabranjeni su zbog kancerogenog, mutagenog i
teratogenog efekta.

Polihlorovani bifenili se emituje iz industrijskih delatnosti: proizvodnja i prerada metala,


proizvodnja cementnog klinkera u rotacionim peima, krea u rotacionim peima i
klinkera ili krea u drugim vrstama pei, hemijska industrija za proizvodnju industrijskog
obima supstanci bazne organske hemije, itd.
 Policiklini aromatini ugljovodonici (PAHs) - strukturu policiklinih aromatinih
ugljovodonika karakteriu dva ili vie kondenzovanih aromatinih prstenova. Pored
aromatinih prstenova, u strukturu PAH mogu biti ukljueni i dodatni prstenovi, tako da
je broj teorijski moguih policiklinih aromatinih ugljovodonika preko 100, iji je
sadraj u atmosferi est predmet prouavanja. Dve osnovne grupe PAH su supstituisani i
nesupstituisani policiklini aromatini ugljovodonici. PAH se ee javljaju u
kompleksnim meavinama, nego kao pojedinana jedinjenja. Napon pare i Henrijeva
konstanta policiklinih aromatinih ugljovodonika imaju relativno niske vrednosti, tako
da spadaju u poluisparljiva jedinjenja Izvori policiklinih aromatinih ugljovodonika se
mogu podeliti na: antropogene, koji ukljuuju emisije iz domainstava, mobilne,
industrijske i poljoprivredne izvore, i prirodne izvore.
Policiklini aromatini ugljovodonici se emituju iz industrijskih delatnosti: Rafinerije
mineralnih ulja i gasa, pei za koks, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje,
proizvodnja i prerada metala, postrojenja za topljenje mineralnih supstanci ukljuujui
proizvodnju mineralnih vlakana, hemijska industrija za proizvodnju industrijskog obima
supstanci bazne organske hemije, postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje,
hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na deponiju, itd.
 Hlor i neorganska jedinjenja (kao HCl) - je nemetal sa atomskim brojem 17, to je uto
zelen gas oko 2,5 puta tei od vazduha, neprijatnog, zaguljivog mirisa, veoma otrovan.
Hlor se koristi kao sredstvo za izbeljivanje i dezinfekciju. Sastojak je mnogih soli i
drugih jedinjenja. Hlor je veoma rasprostranjen u prirodi i moe se nai u skoro svakom
ivom organizmu, javlja se u vidu dvoatomskih molekula Cl2. Hlor se dobro rastvara u
vodi i gradi hlornu vodu, koja zbog nascentnog kiseonika ima baktericidno dejstvo, a
slui i za beljenje organskih boja. Sa vodom reaguje sporo gradei hlorovodonik i
perhlornu kiselinu (HClO). Sa kiseonikom gradi 5 razliitih oksida. Hlor gradi nekoliko
kiselina i odgovarajue soli: hlorovodoninu (sonu) kiselinu (HCl) i hloride kao soli,
perhlornu kiselinu (HClO4) i soli perhloride, hlorastu kiselinu (HclO2) i soli hlorite,
hlornu kiselinu (HclO3) i soli hlorate.
Hlor i neorganska jedinjenja se emituje iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih
ulja i gasa, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, proizvodnja i prerada
metala, mineralna industrija, hemijska industrija, postrojenja za spaljivanje, pirolizu,
procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na deponiju, proizvodnja i
prerada drveta, klanice, prerada i obrada mleka, itd.
 PCDD + PCDF (dioksini + furani) oznaavaju dve grupe hemijski slino graenih
hlorisanih organskih jedinjenja. Polihlorni dibenzodiokins (PCDDs), ili jednostavno
dioksini, su grupa organskih jedinjenja koja su polihalogenizovana jedninjenja, koja
predstavljaju znaajne zagaivae ivotne sredine. PCDD se bioakumuliraju kod ljudi i
divljih ivotinja zbog svojih lipofilnih svojstava, i mogu izazvati poremeaje u razvoju i
rak. Dioksini se javljaju kao nus-proizvodi u proizvodnji nekih organohlornih jedinjenja,
pri spaljivanju supstanci koje sadre hlor kao to su PVC (polivinil hlorid), pri
izbeljivanju papira hlorom, i iz prirodnih izvora, kao to su vulkani i umski poari.
Zajedno sa PCDD jedninjenjima se pojavljuju i PCDF jedinjenja (polihlorni
dibenzofurani), koji su poznati kao teratogeni, mutageni i kancerogeni.
PCDD + PCDF (dioksin + furani) se emituju iz industrijskih delatnosti: termoelektrane i
druga postrojenja za spaljivanje, pei za koks, proizvodnja i prerada metala, postrojenja

za topljenje mineralnih supstanci ukljuujui proizvodnju mineralnih vlakana, hemijska


industrija, postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje
opasnog otpada na deponiju, proizvodnja i prerada drveta, klanice, prerada i obrada
mleka, itd.
 Hlorfluorougljenici (CFCs) - su organska jedinjenja koja sadre samo ugljenik, hlor,
vodonik i fluor, proizvedena kao nestabilan derivat metana i etana, poznatiji pod imenom
freoni. Mnogi CFC se nairoko koriste kao rashlaivai, gorivo (u aerosolnim
aplikacijama), i rastvarai. Proizvodnja takvih jedinjenja je ugaena, jer doprinose
razgradnji ozonskog omotaa u gornjim slojevima atmosfere. Freon je nezapaljiv gas bez
boje, mirisa i ukusa i nije otrovan.
Hlorfluorugljovodonici se emituju iz industrijskih delatnosti: postrojenja za obradu crnih
metala, livnice crnih metala, postrojenja za topljenje mineralnih supstanci ukljuujui
proizvodnju mineralnih vlakana, postrojenja za spaljivanje, pirolizu, procesiranje,
hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na deponiju, itd.
 Trihloetilen hemijsko jedinjenje (C2HCl3) je hlorisani ugljovodonik, obino se koristi
kao industrijski rastvara. To je ista ne zapaljiva tenost sa slatkim mirisom. Efikasan je
rastvara za mnoga organska jedinjenja. Trihloretilen je vrlo toksian industrijski
rastvara koji izaziva opasna oteenja jetre i bubrega. Posebno su izloene zajednice
koje ive u neposrednoj blizini industrijskih zona, gde voda koju koriste za pie moe biti
kontaminirana ovim rastvaraem.
Trihloretilen se emituje iz industrijskih delatnosti: termoelektrane i druga postrojenja za
spaljivanje, postrojenja za obradu crnih metala, postrojenja za proizvodnju azbesta i
proizvoda na bazi azbesta, hemijska industrija, postrojenja za spaljivanje, pirolizu,
procesiranje, hemijski tretman ili odlaganje opasnog otpada na deponiju, proizvodnja i
prerada drveta, postrojenja za prethodnu obradu ili farbanje vlakana i tekstila, itd.
 Pentaflorfenol (PCP) - je organohlorno jedinjenje, molekulske formule C6HCl5O, koje
se koristi kao pesticid i sredstvo za dezinfekciju. Moe se nai u dva oblika: PCP sam ili
kao so natrijuma PCP, koja se lako rastvara u vodi. PCP se koristi kao herbicid,
insekticid, fungicid, sredstvo za dezinfekciju, neke aplikacije su u industriji koe, za
ouvanje drveta, u rashladnom tornju, i papir mlinovima. Njegova upotreba je opala zbog
visoke toksinosti i sporog bioraspadanje. Kratkoroni izloenost velikim koliinama
moe da izazove tetne PCP efekte na jetru, bubrege, krv, plua, nervni sistem, imunog
sistema, kao i gastrointestinalnog trakta. Kontakt sa PCP (naroito u obliku pare) moe
da iritira kou, oi i usta.
Pentahlorfenol se emituje iz industrijskih delatnosti:proizvodnja i prerada metala,
hemijska industrija za proizvodnju industrijskog obima supstanci bazne organske hemije,
ili proizvoda bazne neorganske hemije, ili vetakih ubriva na bazi fosfora, azota i
kalijuma, itd..
 Dihlormetan (DCM) ili metilen hlorid-je organsko jedinjenje sa formulom CH2Cl2. To
je bezbojna, nestabilna tenost sa umereno slatkim mirisom ima iroku primenu kao
rastvara. Njegova isparljivost i sposobnost da rastvori irok spektar organskih jedinjenja
ini ga korisnim rastvaraem za mnoge hemijske procese. Meutim usled njegovih
negativnih uticaja na ljudsko zdravlje, u veini ovih primena se trai alternativa.
Dihlormetan se emituje iz industrijskih delatnosti: Rafinerije mineralnih ulja i gasa, pei
za koks, termoelektrane i druga postrojenja za spaljivanje, mineralna industrija,
proizvodnja i prerada metala, hemijska industrija, delatnosti iz polja upravljanja otpadom,
proizvodnja i prerada drveta, klanice, prerada i obrada mleka, postrojenja za tavljenje
koe, itd.