You are on page 1of 17

Čarobna svirala vilenjaka Milana

Željko Hubač

Reditelj:
Kreator lutaka, scenografije i kostima:
Izrada lutaka:
Kompozitor:

LICA:
MILAN, hrabri vilenjak letač
DRVENKO, drvo listopadno - bukovo
GAVRANA, crna ptica - viši evolutivni nivo u odnosu na Drvenka
KNEZ VILOTIJE, Knez Vilinski
BRDIMIR, Despot Zimije brđanske
GONGOR, Car Gongorzije
GORDANA, kći Gongora
Ledena vila, Carske sekire, Vojnici, Hor vilenjaka, Vatra, Sokolovi...

ali moćan vladar. smeštena je posred Doline velikih šuma.... kretenu! Ko ti dade krila.. DRVENKO: Predivnim! GAVRANA: Ućuti već jednom! To je moj ispit i ja imam pravno da na njemu odgovaram kako ja hoću. koji sa ljudima. Gongorziji. uči. već vekovima. piše da su predivne. GAVRANA: Nemoj da me prekidaš.. Vrana Gavrana na grani.. rupe u deblu drveta Drvenka. u ovim šumama.. Dakle. najlepšu međ' svim princezama okolnih carevina.) MILAN: Jaooooo! Ups! Drvenko. Drvenko. već vekovima. Gavrana sprema ispit. DRVENKO: U ovim predivnim šumama. GAVRANA: Izgleda da jeste.... žive vilenjaci Kneza Vilotija. Brdimir beše star i ružan. ispred svoje kuće. u ovim predivnim šumama. GAVRANA: Dobro. suncem okupana carevina Gongorzija.. Gordanu. Knežeee. nego mene.) GAVRANA: Milane. DRVENKO: Da li je ovo. odakle ti ovde! (Gavrana pada sa drveta. zaneo sam se. U Gongorziji već vekovima..... šumskim biljkama i životinjama bivstvuju zajedno. bukvo bukova. žive.PRVA SLIKA (Vilinska šuma u zemlji sunca... vladar planinske zemlje Zimije.». ne znam iz kog razloga.. sretni i zadovoljni. u ovim šumama.. Beži Drvenko! (Velikom Brzinom Milan uleće i udara u Drvenka.. dobro! I ti si mi neka predivna šuma.) GAVRANA: Carstvo Velikog i ponosnog Cara Gongora. U Gongorziji. za koje u udžbeniku.. u Gongorziji već vekovima..) MILAN: Knežeeee. .. žive. Ali na carevu kći. DRVENKO: Šta se njoj izvinjavaš.. MILAN: Izvini Gavrana. okomio se Despot Brdimir. DRVENKO: U udžbeniku lepo piše «U Gongorziji. crni Milane. (Iz daljine čuje se kako vilenjak Milan viče. zao. nisi nju udario.

.! DRVENKO: Ulubio mi je tri goda.. MILAN: Samo da se setim.... da danem dušom! DRVENKO: Svi vilenjaci lete kroz šumu između drveća. Da mogu posle da se saberem. MILAN: Gavrana. ako mi opet oduzmu krila... zgodan za udaranje. nastavim sa učenjem. i treba da čuje kome je dao krila! Nikada neću uspeti da spremim gradivo za stručni ispit turističkog vodiča vilinske Gongorzije.MILAN: Izvini i ti. Bio sam uzbuđen! Žurio sam.. Gavrana. ja ću se ubiti! GAVRANA: Pa što se već jednom ne ubiješ... GAVRANA: Knežeeee! Milan mi je opet. GAVRANA: Šta je to bilo tako hitno da su ga tebi dali da ga Knezu nosiš? MILAN: Vest! DRVENKO: Koja vest. mi rušiš kuću... s leđa. nežno.. ovo je bilo hitno.. Gavrana. GAVRANA: Slušam... ne gine ti doživotno oduzimanje krila! MILAN: Ne! Pssst.. a ti!? Letiš kao muva bez glave. GAVRANA: Slušaj ti. DRVENKO: U uho sam se pretvorio...... Ne. MILAN: Tiše.. GAVRANA: Da ne udare u nas ptice. ne mogu da vam kažem. s neba pa u rebra! MILAN: U drvo! Ne bih ja tebe u rebra. Od ovog udarca mi se misli uskomešale. ne daj Bože.. kao. Čim počnem sa učenjem ti se stvoriš niotkuda i prekineš me! Pa da me barem prekineš kako me je to moja crna majka gavranska radila. polako. ako mi ovog momenta ne kažeš šta je to toliko važno i poverljvo zbog čega mi je kuća stradala.. GAVRANA: Koja? MILAN: Pa poverljivo je.. zbog tebe i zbog ove bukovine bez refleksa? DRVENKO: Vidi kako si me ulubio! MILAN: Popravićemo... DRVENKO: Zbog čega sam ja stradao! GAVRANA: .! . DRVENKO: A ja sam ti. Znaš li koliko sam vremena provela u selidbama. Reći ću vam. paze granu da ne zatresu. gospodin to radi iznenada. GAVRANA: Neka čuje.. čuće te Knez.. MILAN: Nisam tako mislio! DRVENKO: A kako si mislio? GAVRANA: Lično ću da te prijavim Knezu.. Drvenko. DRVENKO: I ne vodiš računa o ograničenju brzine! MILAN: Ali. GAVRANA: Treći put u poslednjih nedelju dana.. MILAN: Važna i poverljiva vest.. s boka. DRVENKO: Samo nemoj ti da me popravljaš! GAVRANA: Kuća mi je kao krivi toranj u Pizi! DRVENKO: Ne preteruj. Dosta je bilo.

. ne plači.. Čuje se stravičan fijuk vetra.. Zalediće nam čitavo carstvo.. BRDIMIR: Nju sam već pitao. čekajte me! Kneže. Brdimir se strašno razljutio. GAVRANA: Kuš! Ja sam. na višem evolutivnom stepenu od tebe.) GONGOR: Kćeri moja.) Strašno! Šuma je u opasanosti! DRVENKO: Ja sam u opasanosti! MILAN: Šta. Poslednji put te pitam. Gavrana. Brdimir. GORDANA: Plašim se oče.. Veliki despot brdske carevine Zimije.. MILAN: Čitaj. knežeeee... to sam ja.) BRDIMIR: Gongore. GONGOR: I šta ti je rekla? . reke. GORDANA: Ali oče.) MILAN: Jao.! (Gavrana i Drvenko izleću sa scene.. Gordana jeca u naručju svoga oca.. Nad Gongorzijom su Despot Brdimir i Ledena vila.. knežeeee!!! (Milan izleće sa scene. znaš! Nemoj da ti ja pozovem. Uplaši se.. i ja treba da čitam! DRVENKO: Tebi je taj Darvin baš udario u glavu. šume. Setio sam se. Drvenko. Mrmlja. a ne ja. da se podsetim! GAVRANA: (Čita..) Setio sam se. Imam pismo sa porukom u torbi. knežeeee. GONGOR: Svaki bes ima i svoj vek. GONGOR: Od sudbine se ne može pobeći...! DRVENKO: Kneže. bukvetino.. GAVRANA: Daj! DRVENKO: Daj meni. hoćeš li mi dati kćer za ženu? GONGOR: Za njenu ruku pita se ona..? GAVRANA: Kneže...) MRAK SLIKA DRUGA (Dvorac Cara Gongora. Gordana je u opasanosti! Srašno. naravno usput udarivši u još po neko drvo.. (Iz mraka se čuje ledena i strašna muzika. GORDANA: Ledena vila je uz njega.MILAN: (Prekine ih.

. zaduvajte ledenu muziku nad carstvom ovog nesretnog cara! Ledena vilo. ZIMA. ZIMA. Možda. Gongore.. strašan i star... TMINA TMINA. VEČNA TMINA. Ledeni dragulj crven od nje neka to bude Gongoru sve! Njemu od srca napravi steg i carstvu podaj ledeni breg.. (Strašan smeh hiljada lednika i smrznutih akrepa.. I suncu lice sakri im ti i nek' nad njome Gordana bdi. VEČNA ZIMA. TMINA TMINA. GONGOR: Sreća moje kćeri nema cenu! BRDIMIR: Mekan si ti vladar. Lepa Gordana beži pred Ledenom vilom. Brdimire.... Gongore.BRDIMIR: Usudila se da me odbije! GONGOR: Ako je ona tako odlučila. Gongorsko carstvo zaledi svo neka tu vlada smrznito tlo. VEČNA TMINA. BRDIMIR: Ne igraj se carstvom. povedi svoje ledeno kolo! Nek' se u led sve pretvori! (Strašni fijuci vetra se pretapaju u jezivu muziku. VEČNA ZIMA.) MRAK . ova je sustiže i pretvara u ledeni crveni dragulj koji se nadvisi nad zemljom i zakloni sunce.) BRDIMIR: Ledena vilo počuj me sad zove te brđan.. onda je to i moja odluka... Ledeni vetrovi vilinski. GONGOR: Možda. Ledena vila leti nad Gongorzijom. ZIMA. Gongoru ledeni vetrovi zaparuju grudi i srce mu pretvore u ledenicu. Tu večno biće hladno i zlo carstvo nek' bude ledeno to! ZIMA. BRDIMIR: Neka ti bude! Sam si ovo tražio.

GAVRANA: .. mir!!! GAVRANA: Ova hladnoća je nepodnošljiva.. Kneže. GAVRANA: Kneže Vilotije.. Velika graja među prisutnima. inače ćutljiva... dakle ja sma natptičijanskim naporima. MILAN: I ja. ako Boga znaš! GAVRANA: Ja sam.. Gavrana.. GAVRANA: Ti i ne treba da imaš krila.. drvena bukvo. uprkos neverovatnoj hladnoći koja nas je zadesila nakon snežne oluje koju nam je Brdimirova Ledena vila sručila na glavu.. ja pričam.. naš problem je veći od vašeg. kao predstavnik šumskih životinja. a šuma je prekrivena snegom.. vilenjak Milan i vilenjaci. DRVENKO: Svetli Kneže.) KNEZ VILOTIJE: Mir. hladno! Gavrana i Drvenko se prepiru.. vi Kneže. KNEZ VILOTIJE: Rekao sam tišina! GAVRANA: Tišina! KNEZ VILOTIJE: To ja mogu da naredim. Ovaj. KNEZ VILOTIJE: Izgovori šta si imala. Hor vilenjaka viče: Hladno nam je.. GAVRANA: Kako li je meni! DRVENKO: Čuli smo. ja bih.. sabor šumskih bića. Knez Vilotije.. tako slatko.. ... KNEZ VILOTIJE: Rekao sam mir! Jedan po jedan.. KNEZ VILOTIJE: Naravno..naporima na koje sam se svikla još u najranijoj mladosti kada sam. GAVRANA: Može biti da se. prva.SLIKA TREĆA (Vilinska šuma. GAVRANA: Razumem Kneže. DRVENKO: Skrati... mislim vi naređujete. predstavnik šumskih životinja Gavrana i predstavnik šumskog drveća Drvenko. MILAN: Kako li je tek Gordani. Šumski savet.. po sto puta. Mi ptice smo zimogrožljive životinje.. (Drvenko se nakašlje. nešto ljutite zato što ja ovako. DRVENKO: Krošnja mi se okamenila. malo i goluždravo pilence bila. Sazvao sam ovaj šumski savet da se porazgovorimo kao ozbiljan svet i posavetujemo šta nam u ovom zlu valja činiti. Ti moraš uvek prva da govoriš. GAVRANA: Krila ne osećam.. probila debelu ljusku jajeta iznutra. biljna vrsto ni jedna bedna! DRVENKO: Ma šta mi napriča.. GAVRANA: Čućeš i po sto prvi put. a ne ti. Gavrana.. Vi tišina.. Nad nebom crveno sunce.) GAVRANA: Molim dotične fotosintetične persone nižeg evolutivnog nivoa da se ne nakašljavaju.. da joj zabranite da me vređa na evolutivnom nivou..

zbog začarane šume. MILAN: Kneže. DRVENKO: Hvala. svi dimnjaci purnjaju. DRVENKO: Ja neću da završim u Gongorovom kaminu! Neću! GAVRANA. KNEZ VILOTIJE: Pravo na sreću mnogih. Svakoga dana je posmatra na nebu kako se kroz njen crveni dragulj prelamaju zrake sunca. da su sekire zaigrale i pred našom šumom..KNEZ VILOTIJE: Gavrana.. svaliće se na vas. GAVRANA: Da ti to njega ne braniš. molim vas da ovog zaljubljenog kamikazu za početak obeskrilite. makar bio i ovakav čangrizav kao ova što je ova bukva.. bila sam u dvorcu Cara Gongora. A ja neću opet da ostanem bez krova nad glavom. postao je nepodnošljiv za svoje podanike.. Kažete. kome je Ledena vila sledila srce.. Ja. DRVENKO: Kneže Vilotije. nemojte. GAVRANA: Kneže. ako vas uhvate.. DRVENKO: Jesu. Car. KNEZ VILOTIJE: Dobro. MILAN: Ali. tražim reč! KNEZ VILOTIJE: Izvoli Drvenko.. a moja sabraća. Kneže. (Knez Vilotije poleti i svetlucavim prahom počne da posipa šumu. možda? DRVENKO: Neka tuguje malo uz ugalj. bogami. Nad krošnjama drveća začuje se predivna zvonjava hiljda malih zvona. nestaju u ognjevima.. mezimica. I ja sam bio pod zidinama. dakle. Njime ćemo začarati šumu i načiniti je nevidljivom. Kneže. Stanje je katastrofalno. i to opasno.. pređi na stvar inače ti oduzimam reč! GAVRANA: Kneže. veće je od prava na sreću jednoga. ali ćemo se barem sekira spasiti. KNEZ VILOTIJE: Onaj ko je za nju najodgovorniji. ko će da baci prah nad šumom. MILAN: Gongoru je srce sledila zla kob njegove kćeri. a zatim da ga ućutkate. (Knez Vilotije vadi iz torbe vrećicu svetlucavog praha. kao predstavnik šumskog bilja. Prah nas neće zaštiti od hladnoće.) KNEZ VILOTIJE: Nek prah ovaj zaštiti nam dom! MILAN: Kneže.) .. U dvorcu se loži punom parom.. KNEZ VILOTIJE: Onda nam ne preostaje ništa drugo nego da upotrebimo vilinski prah. i listopadna i zimzelena. sav bes. razumeo sam. DRVENKO: Možda postoji nekakav drugi način? KNEZ VILOTIJE: Ovo nam je jedini spas. GAVRANA: Carske sekire su već posekle sve šume u okolišu. Pitanje je dana kada će krenuti i na našu. Gavrana. samo da bi se zimogrožljivi Gongor utoplio. MILAN: Ali Gordana je njegova jedinica. ili plin! Šta je navalio na šume.. ne činite to. MILAN: Onaj ko baci prah ostaće vidljiv za careve sekire.

Carske sekire dovode Kneza Vilotija. Ti.. golu ravnicu bez ijednog drveta.. a ne pitaš sebe šta si ti učinio. Pogledaj carstvo svoje. Knez vilinski. Nestala je šuma!!! Nestala je šuma. On je začarao šumu. bez pluća svojih. A onaj koji mi se ne povinuje. strašni Care Gongore. U daljini se čuju carske sekire kako fijuču kroz vazduh. vilinski kneščiću! Govori. Sečom šume samo kraj odlažeš. Vidimo se u boljim vremenima. možda nikada! MILAN: Ali šta da uradimo. Tamo ćeš naći sve odgovore na sva pitanja. svoju snagu krnjiš i postaješ lak plen za Zimijske ledene akrepe! Uzmi se u pamet! GONGOR: Kuš! Ti ćeš da me učiš kako se caruje. KNEZ VILOTIJE: Pitaš mene šta sam učinio. šta to učini. GONGOR: Vilotije. Zar je drvo postalo važnije od suverena? KNEZ VILOTIJE: Bolje da si svoju vojsku sa vilinskom udružio.) CARSKE SEKIRE: Evo ga Care. ili ćeš mi šumu opet vidljivom napraviti. MILAN: Ne razumem. ili ću te u led ledeni pretvoriti. gde si šumu sakrio! . pa na Brdimira i Ledenu vilu krenuo. KNEZ VILOTIJE: Zaroni svoje misli u vode najtoplije ljubavi. zagledaj se u svoje srce. Ledena zemlja iz koje već godinama ni travka ne izrasta. crni Vilotije.. Kneže? KNEZ VILOTIJE: Bez vašeg truda. no što si šumu uništio grejući svoje ledeno srce! GONGOR: Ćut! Vladar sam celoga carstva i svi u njemu su moji podanici. bez šume biće mrtva zemlja! GONGOR: Bez Cara će Gongorzija nestati.. Pokušaj u toj ledenici da probudiš onog vladara koji je Gongorziju činio ponosnom carevinom srećnih podanika. zemlju Gongorziju.) CARSKE SEKIRE: Care.KNEZ VILOTIJE: Proglašavam završenim naš šumski savet.! (Predivna kakofonija svetla i zvuka. ništane razumem! KNEZ VILOTIJE: Razumećeš Milane. MILAN: A kada će ta vremena doći. KNEZ VILOTIJE: Gongore. taj mora biti kažnjen najstrašnijom kaznom! Zato biraj. ne bez šume. MILAN: Knežeeee. Gongore!!! MRAK SLIKA ČETVRTA (Gongorev dvor. razumećeš.

Vidiš da se dere do . sledili je. Rasla kao posle kiše kao da se trkala želela je jošte više da bi sunce dotakla. crna zloslutnice. (Iza Milana Gavrana i Drvenko. Ispod njene guste kose oči sjajnog pogleda.) GAVRANA: Mali je zaljubljen. a ja tako danima sedim ispod hladnog neba sa suncem u očima. DRVENKO: Zašto. Šmrcaju. u dragulj na njemu – Gordanu. koji se prepliće sa zlokobnim fijukom ledenog vetra.KNEZ VILOTIJE: Tamo gde je nijedan bezdušni Car neće nikada videti. Oteli je. Gleda u crveno nebo. daleko od tvojih sekira! GONGOR: Ti se usušuješ meni da prkosiš. Gongoru Strašnom! Spremi se za kaznu nad kaznama! KNEZ VILOTIJE: Spreman sam! (Nebom se prolomi ledena munja i začuje se strašni Brdimirov smeh. GAVRANA: Zato što će ga čuti oni koji ne treba da ga čuju. GAVRANA: Lepo i nepraktično. DRVENKO: Kako je to lepo. Lepša i od svake vile kao da je od Boga nije mogla bez ljubavi nije mogla bez toga.) MILAN: (peva) U dvorcu kraj naše šume rasla lepa Gordana. Meni. glavo bukova. Tamo je ona.) MRAK SLIKA PETA (Milan sam u nevidljivoj šumi.

MILAN: Mislio sam na reči koje nam je Vilotije u amanet ostavio. DRVENKO: A moje grane su počele da pucaju od hladnoće. GAVRANA: E.. Nečega. uskoro lednik postati. učila na muzičkoj akademiji. lažovske. Carske sekire su uši načuljile i samo vrebaju priliku.neba.. Kneza Vilotija je Gongor. Svi ćemo se. ta tvoja pesma. glavu gore. ali mali je u pravu. Bojim se da ću i ja. Drvenko... GAVRANA: Ne znam šta je time hteo da kaže.. GAVRANA: Reci! Čega se setiš? MILAN: Dok sam bio mali.. GAVRANA: Jesmo. DRVENKO: A zašto? MILAN: Od suza su mi se vilinska krila natopila. baš šteta. GAVRANA: Umukni... Muzičke. topila je sve pred sobom.. MILAN: I ja sam mislio. GAVRANA: E. MILAN: Kako nije. GAVRANA: Samo. DRVENKO: To je Gavrana. MILAN: Gavrana.. MILAN: Najtoplija ljubav vam je ona roditeljska. . znaš. DRVENKO: I? MILAN: Ja kad pomislim na moju majku. Drvenko. u led pretvoriti i nestati.. setim se nečega toplog.. dok se ovaj nije pretvorio u led ledeni... Bolje da se primirimo. moja majka mi je. da mi je videti to čudo koje ti smisliš. došla bi do punog izražaja tek kada bi je pevao malo tiše. GAVRANA: Drvenko! DRVENKO: Sve ti je ta škole završila. DRVENKO: Ali. na kraju.. DRVENKO: (Cinično. svirala najdivnije pesme od kojih mi je bilo uvek toplo oko srca. DRVENKO: Hajde. Da se zaronimo u vode najtoplije ljubavi i da tamo potražimo sve odgovore na sva pitanja. pijanisimo. šta da uradimo? Imaš li ti neku ideju? Evo. od ove hladnoće. Nije sve baš tako crno. DRVENKO: Nevidljivi smo...) Gavrana je sve o tome graktala. pred spavanje. nedelju dana hladnom vodom zalivao i stavljao ga na najveći vetar takvog mokrog. glumačke. Evo baš pričamo kako lepo pevaš. Meni su krila sve teža i teža. da te god po god ne bih otesala. Od nje nema ničeg iskrenijeg. u besu bez mere. vi ste? GAVRANA: Mi smo. ako nešto ne uradimo.. a od hladnoće se tako mokra smrzla. a ne da zapevamo povazadan treštalice nebeske. pa da umrem. Tiho pevanje daje muzici punu lepotu. Muzika njene svirale je imala čarobnu moć. Crno je da crnje biti ne može.. Svi! GAVRANA: Teško mi je to da izgovorim. ali ne znam dokle. ako se ne potrudimo. ja više ne mogu da letim. MILAN: Gavrana. ako nešto ne preduzmem. ja mislim li mislim. GAVRANA: Sve sami filosofi oko mene.. gorsku vilu... inače. likovne. MILAN: Knez je rekao da nećemo bolja vremena dočekati.

. MILAN: Ako ih navedeš da proletete kroz vatru. dok me juri. Krila će u prahu nestati i zlatno pero će tada svirali snagu najtoplije muzike dati.GAVRANA: Pa. gde je ta svirala. i ne rešiš nas ovog leda.. Voda će vatru ugasiti. DRVENKO I GAVRANA: U donjoj šumi!!! GAVRANA: U gnezdu najbržih sokolova. na Gavrani. a ja sam još luđa jer vas slušam. je li. DRVENKO: Uspeću! GAVRANA: Čak i da uspeš. kako ću ja da nadletim tri najbrža sokola na svetu. da se kitiš mojim perjem. idemo! DRVENKO: Idemo! GAVRANA: Što bi rekli moji otomanski preci. Za mnom će vatra sigurno poći.. Drvenko. da ga nađemo. GAVRANA: I sagorećete do prvog proplanka.. MILAN: U donjoj šumi.. MILAN: To nam je jedina šansa! DRVENKO: Moramo da pokušamo! Ako se potrudimo. Zlatno pero! DRVENKO: Gde je to krilo. MILAN: Ja bih svoja krila žrtvovao.. DRVENKO: Neće. MILAN: Zato što ne ispušta zvuke. GAVRANA: A ja malo sokolovima. DRVENKO: I ti bi hteo da se ja malo pozabavim vatrom. da ga očerupamo. a ne mlaznjak. GAVRANA: Do potoka treba preći pola donje šume. znaš mali! MILAN: U pisak valja staviti čarobno pero zlatnog krila.. MILAN: (Vadi je iz torbe. da razradimo plan. ako stignem neoprljen do potoka. GAVRANA: Vi ste ludi. GAVRANA: Ti bi da mene malo očerupaš. uspećemo! GAVRANA: Čekajte malo. pobogu.. GAVRANA: Plan ti je glup.. tu i mali Muja! Mora da sam poludela. krila će sokolima izgoreti i oni će u plamenu nestati. vredi pokušati. svi zajedno. GAVRANA: Moje perje nije bilo kakvo perje. MILAN: Ne ide u ovu sviralu bilo kakvo pero. ali će ti perje izdržati. Nedostaje joj pero.. . sokole nadleteti i namesto zlatnog pera vilinska krila položiti. dživdžani: kud svi Turci.) Evo je. MILAN: To možemo i usput. perja koliko ti duša ište. Ja sam Gavran.. DRVENKO: Evo ti. MILAN: Baš tu... Pa i moja krila gore! DRVENKO: Neće izgoreti tako sleđena. DRVENKO: Zašto ne zasviraš u nju. GAVRANA: Ti nisi normalan! DRVENKO: Ako je tačno to što Milan govori. MILAN: Vatra će im led otopiti. DRVENKO: Opasanom večitom vatrom. Da bi do pera stigli.. potrebno je vatru ugasiti. Gavrana.

Pucketaće vam te drvene držalje. DRVENKO I GAVRANA: (pevaju) Usred srca donje šume sakrilo se zlatno pero. vatru! CARSKE SEKIRE: Ali. ČUVAJ SE. ČUVAJ SE. ČUVAJ SE HRABRE ZVERKE DOLAZE! DRVENKO: I biljke! Listopadne. DRVENKO I GAVRANA: ČUVAJ SE. GONGOR: Vi se usuđujete moje postupke da nazivate pogrešnim. lezilebovići!!! Ne zvao se ja Gongor ako vas sve do jedne ne budem plamenom satro! U oganj. da od snega večnog leda izbavimo šumu našu. inače ću vas sve do jedne založiti. GAVRANA: Sve mustra do mustre! MILAN.MILAN. ČUVAJ SE HRABRE ZVERKE DOLAZE! MRAK SLIKA ŠESTA (Gongorov dvor. nesposobnjakovići. CARSKE SEKIRE: Ali. Vatru mi dajte. GONGOR: Kako nema. ČUVAJ SE VATRO I SOKOLE. Niste trebali da ga sledite. Sve hladnije. MILAN: I vilenjaci! Hrabri letači. šuma je nevidljiva. ama do neba će se čuti. Tri smo hrabre drugarčine ne prezamo mi od tmine.) GONGOR: Vatra se gasi. svetli Care. Hladno je. ČUVAJ SE VATRO I SOKOLE. lenštine. Jedini koji je mogao da nam je razmađija bio je Knez Vilotije. sve smo šume posekli.. ČUVAJ SE. U celom carstvu više nema nijednog jedinog drveta. Nasred odaje Vilotije pretvoren u led ledeni.. a od njega iz ovog leda nećemo nikada ništa saznati. kako može da nema! Nađite smi začaranu šumu. Ložite vatru. Vi. svetli Care. opkoljeno strašnom vatrom sokolima brzih krila. u oganj!!! .

GAVRANA: Odličan. ali toplo da toplije biti ne može.(Gongor u ludilu tera sekire u oganj. Krila su im kao jedra. Biće kratko. hvala! GAVRANA: Evo ti.. One beže. E izem vam plan. a ne od iznenađenja! 'Ajmo kući dok još možemo. kolika vatra. DRVENKO: To je odličan plan. jer ne znaš da plivaš. A tek sokolovi. Drvenko i Gavrana. MILAN: Gavrana.. nabildovani monstrumi ili ja.. GAVRANA: U kojoj ćeš potonuti. GAVRANA: Pa? DRVENKO: Kako pa? Niz tu strminu biću brzi od vatre i survaću je pravo u vodu.) MRAK SLIKA SEDMA (Donja šuma.. A vi . ajmo kući! MILAN: Ja se ne vraćam bez pera u svirali.. oni će me saseći sitno. DRVENKO: Ni ja! GAVRANA: Pogledajte one monstruozno ogromantne ptičurine. MILAN: Leti nisko. Vatra i usred nje gnezdo. gluperdo. sitno.. kao luk za gulaš. GAVRANA: Kakav faktor iznenađenja. Dolaze Milan. GAVRANA: Pravo u usta onim krvožednim pernatim mutantima. shvatili smo da je misija nemoguća. kljunovi kao bageri. fijuču vazduhom. skoči u vatru.. ti ćeš preneti Drvenka do vrha prolanka. GAVRANA: Došli smo.. podaviće se. pravo kroz vatru i zastani tamo gde je najvrelija.. Tu će sokolima izgoreti krila i zajedno s vatrom će pasti u reku. Sa njegove severne strane se led pruža niz strminu pravo u reku. Kad nas vide upiškiće se od smeha. DRVENKO: Drvo ne može da potone. Ja da se okilavim nosajući te do prolanka. onda. Ja čim prhnem. Neću da budem gulaš. Čim te sokolovi spaze i krenu ka tebi. neću!!! DRVENKO: Tiše. videli smo. vatra utihne i dvor se najzad zaledi. upropastićeš nam faktor iznenađenja. DRVENKO: U onaj zamrzivač? Ne. analfabeto! GAVRANA: Ali zato gori! Kako da priđemo dotle. Ptice ne umeju da plivaju.. a ti ga pusti niz strminu i kreni ka njima. a u gnezdu tri sokola i krilo na kome je zlatno pero. bukvo praznoglava. MILAN: Vidite li onaj proplanak. GAVRANA: Koji? MILAN: Onaj iznad vatre. DRVENKO: Joj. mani ga Mito. a kandže kao sablje samurajske. pa se ogrej..) MILAN: Stigli smo.. onda da uskočim u najveću vatru i čekam ko će pre da izgori. Gongor i sekire su sve sporiji. a plamen nestaje i nestaje.

Iz dima se pomalja Milan. Sa neba polako nestaje crveni dijamant. Čuje se Drvenko kako viče dok se spušta niz ledenu strminu.. Sekire se polagano bude. GAVRANA: Ne batrgaj se. Uspećemo.. GAVRANA: Majko mila. koliki su. Gledaj kako su zakrvavili očima. Drvenko. Sokolovi uleću u vatru i sagore uz stavično kreštanje. ispašćeš mi pre vremena. Gavrana. Svira na čarobnoj svirali. Knez Vilotije se lagano budi i .) DRVENKO: Eno ga Milan. a crvenilo sa neba je sve slabije.. kao off. veliki prasak vode. šta mislite da drugo radim. začuje se predivna muzika. MILAN: Vetar je povoljan.. Najednom. oko njega beživotne carske sekire... Uspećeš! (Vatra i sokolovi kreću za Drvenkom i Gavranom.. Jao. GAVRANA: Naravno da nisu kad su se ustremili ka nama koji smo ima na izvol'te... uspeli smo! Pero je naše!!! (Odjednom. ka vatriiii! (Gavrana ispušta Drvenka na prolanku i leti ka vatri. što si ptica bila pa me s krilima rodila. klado debela. Milan ulazi u gnezdo. brže. Čarobna muzika je sve jača. Na prestolu smrznuti Car Gongor. DRVENKO: Leti ka vatri.ćete za to vreme da se klizate i baškarite po gnezdašcu. DRVENKO: Hvataj me za ove dve najače grane.. podno crvenog neba. kakav nam se gulaš sprema.... Čuje se vatra kako gasne. čarobnu muziku. (Gavrana hvata Drvenka za grane i uzleće. Sad leti najbrže što možeš! MILAN: Maši.) Gavrana. DRVENKO: Još samo dva zamaha.. a onda sve jače. DRVENKO: Brže.) MILAN: (Iz dima. Budi se i priroda. maši. Posvuda dim.) DRVENKO: Videli su nas. najpre tiho. Jao. Milan polazi ka gnezdu. DRVENKO: Puštaj me! GAVRANA: Sa zadovoljstvom.) MRAK SLIKA OSMA (Gongorov dvor... GAVRANA: Mašem. Vatra i sokolovi se uskomešaju. skida svoja krila i stavlja ih naspram zlatnog pera. Gavrana.. Nisu ga videli. Tlo počinje da se trese.. Sekire se pretvaraju u vojnike...

.) VOJNIK: Svetli Care. GAVRANA: A Milan. Crveni dijamant nestaje sa horizonta! (Gongor se budi uz stravičan krik.) Sve je dobro što se dobro svrši. ali smo otrajali.. Car Gongor više nema ledeno srce! (U dvorac ulazi Drvenko. Samo kad se sunce u Gongorziju vratilo. GONGOR: Dobri moj Vilotije! VILOTIJE: Dobri Care naš! (Vilotije i Gongor se zagrle. VOJNIK: Eno. Dolazi Gavrana. led se topi. Gavrana. Opet će se carstvom našim šume zazeleneti. VILOTIJE: Neka. U rukama joj prah Milanovih krila. meni ludom starcu.) GONGOR: Moje srce! Moje srce!!! VOJNIK: Srce vam se od leda oslobodilo. Nije nego. Pih. sunce nam se vratilo!!! GONGOR: Bilo je ovo veliko iskušenje za sve nas. Izrašće nove grane na tebi. ...... hoćeš li mi ikada oprostiti. Ledena vila beži u gore najvisočije! GONGOR: Vilotije. DRVENKO: A mene za tvoje perje.. HOR VILENJAKA: Slušajte kako predivnu muziku svira. Satima sam skupljao moje polomljene grane po reci.. DRVENKO: Gavrana.. Pogledajte šta je od njih ostalo. Oko njega mnoštvo svetlucavih vilenjaka. dragi Drvenko.. zahvaljujući najprisebnijim među nama. Šta ja da kažem. i svima nam je naš gubitak najstrašniji. HOR VILENJAKA: Sneg zimijski nestaje. moj Gongore. i novo perje na tebi Gavrana..) DRVENKO: Kneže.. Milan je ostao bez krila. Drvenko.. Jeste li dobro? VILOTIJE: Dobro sam. samo kukaš. To će mu slomiti srce. Gordane. Svi smo po nešto izgubili.... ruši se Brdimirov ledeni dvorac.... Kneže Vilotije.... HOR VILENJAKA: Sunce nam se vratilo. VILOTIJE: Srce ima svoje razloge koje razum ne poznaje. Sve se topi...stersa led sa sebe.) GAVRANA: (Cinično. Sve je dobro što se dobro svrši. GAVRANA: Ma baš me briga za tvoje grane. dobro. Šta je dobro? Ništa nije dobro! Pogledajte kako me je vatra svu oprljila. Sam prah! DRVENKO: Nikada više neće moći da leti. DRVENKO: Milan je uspeo. neka. HOR VILENJAKA: Mi ćemo mu dati naša krila.. Ja sam ostao bez svoje kćeri mezimice.

KRAJ .) PESMA LJUBAVNA: U svakom srcu hladnoće ima (za kraj) i kad je leto. NISU SVA KRILA DAROVI VILA NEKA SE STEKNU KROZ BITKU NEKU TVOJA SU KRILA U TEBI BILA LJUBAV KAD NOSI. Milaneee.. Pa ono je... (Na horizontu. Muzika je sve jača i sve čarobnija. na nebu se pojave dve nove svetleće tačkice.. HOR VILENJAKA: Princeza! GONGOR: Moja kćer je živa! GAVRANA: Hej. Njegovo srce zauvek će krilato biti! (Uz muzički akcenat. sa njom je Milan. GONGOR: To nisu zvezde. Gordana i Milan. TEK TAD ZNAŠ KO SI. I sami znate da ne vredi. deco.VILOTIJE: Ne vredi.) DRVENKO: Pogledajte. Na krilima ljubavi. odmah podno sunca. nešto se pomalja na horizontu. Svaki vilenjak se rodi samo sa svojim krilima. Milan je učinio plemenito delo. I tad se budi u njemu plima tek tada saznaš kol'ko te ima kroz vatru strašnu zna da vodi ono se samo u tebi rodi.. GAVRANA: Kakve divne svetlucave zvezde.. Kad ostane bez njih. Bez krila jezdi po sunčanom nebu! HOR VILENJAKA: Milaneeee. i kad je zima tvoje je srce samo tvoje dok jednog dana ne sretneš moje. sve bliži. DRVENKO: On leti... Lete bez krila. Žrtvovao je svoju sreću zarad sreće svih nas. zauvek je prikovan za zemlju.