You are on page 1of 62

SOLARNI SISTEMI ZA

GREJANJE TOPLE VODE,
GREJANJE I HLAĐENJE
PROSTORA
PRINCIP I PRIMENA

Topla voda se svakodnevno koristi u domaćinstvima za kupanje, pranje
sudova i odeće, za grejanje prostora i dr. Prosečna potrošnja, statistički
gledano u Americi po osobi iznosi 180l/dan po domaćinstvu.
ćinstvu U proseku se
može uzeti da potrošnja tople vode temperature 45C iznosi 50 l/dan/osobi.
Tokom godine, posle grejanja prostora, ovo je najveći potrošač
energije u domaćinstvu.
Kako se u proseku voda za potrebe domaćinstava zagreva kod nas?
Postoje velike mogućnosti da se koristi sunčeva energija za zadovoljenja
potreba domaćinstava za toplom vodom.
Osim ovoga topla voda se koristi za:

•zagrevanje vode u bazenima
•grejanje prostora u zgradama
•za pokretanje apsorpcionih sistema klimatizacije
•koncentrisani kolektori za dobivanje visokih temperatura za
proizvodnju vodene pare i pokretanje endotermnih hemijskih reakcija
u industriji.

Pošto solarni sistemi nisu jeftini, ekonomično je da se smanji maksimalno
potrošnja tople vode i da je sistem koji se koristi najefikasniji mogući. U
tom slučaju dobićemo najmanju veličinu solarnog sistema.

SISTEMI ZA SOLARNO GREJANJE TOPLE VODE I PROSTORA
Osnovna podela je prema tome da li ovi sistemi zahtevaju dodatnu
energiju za cirkulaciju radnog fluida ili ne, tako da razlikujemo:

•Pasivni metod – strujanje se odvija usled razlika u gustini radnog
fluida. Ovi sistemi se nazivaju i termosifonski sistemi i vrlo često
koriste rezervoar-prijemnike izložene suncu.
•Aktivni metod – za strujanje se koristi cirkulaciona pumpa radi
ostvarivanja cirkulacije tečnost između prijemnika i rezervoara.

Kolektor je na nižoj visini od rezervoara. Prednost ovih sistema je što nema potrebe za dodatnom energijom. Vrlo jednostavan način predstavljaju termosifonski sistemi. Nisu pogodni za sisteme veće od 10m2 prijemničke površine. jer u suprotnom ciklus može ići u suprotnom smeru i tokom noći može da hladi vodu u rezervoaru.PASIVNI SISTEMI ZA ZAGREVANJE VODE Za skladištenje vode tokom noći i tokom oblačnih dana neophodan je rezervoar za skladištenje. Takođe. Princip cirkulacije vode isti je kao kod gravitacionog grejanja. . Rezervoar mora biti smešten iznad kolektora. ovi sistemi nisu pogodni za područja sa mrazom.

.Princip termosifonskog sistema za zagrevanje potrošne tople vode.

Izgled termosifonskih sistema. .

Prijeminci rezervoari se često koriste kod termosifonskih sistema. .

.

• vazdušne sisteme za zagrevanje vode. Ovde razlikujemo: • sisteme sa ispusnim ventilom • sisteme sa prirodnim spuštanjem vode . • vazdušne sisteme. Vodeni aktivni sistemi Po tome da li se voda koja prolazi kroz prijemnike direktno koristi kao topla voda ili za zagrevanje prostora razlikujemo dve vrste sistema: direktne i indirektne. Aktivni sistemi Razlikujemo: • vodene sisteme za zagrevanje vode. Kod direktnih sistema voda koja prolazi kroz prijemnike korisiti se kao topla voda ili za zagrevanje prostora.Sistemi sa prinudnom cirkulacijom.

DT je diferencijalni termostat.Direktni sistem sa dodatnim grejačom i bez ispuštanja vode kad sistem ne radi. .

.) NC je zatvoren a NO otvoren.Direktni sistem sa automatskim ispuštanjem vode koja se nalazi van objekta. oblačno vreme. . Kad sistem nije u funkciji (noć..

Indirektni sistemi zagrevanja vode Kod ovih sistema postoje dva nezavisna strujna kruga. Ovi sistemi se durgačije nazivaju i sistemi sa zatvorenim krugom. Kroz prijemnike sunčevog zračenja prolazi tečnost koja u sebi ima supstanciju koja sprečava mržnjenje na temperaturama ispod nule (antifriz). krugom .

Indirektni sistem sa zatvorenim krugom. .

i rezervoar omogućava sezonsko skladištenje toplote. uključuje se pumpa. Veličina od 4 m2 je dovoljna za većinu domaćinstava. iz koga se toplota razvodi po kućama.Analogno prinudnoj cirkulaciji kod sistema grejanja. Ceo blok zgrada takođe može biti povezan na sistem centralnog solarnog grejanja. koja obično iznosi 5 do 10 0C. Dva temperaturska senzora nadgledaju temperature prijemnika i rezervoara. Prijemnici su smešteni na kućama ili su svi na jednom većem polju i imaju veliki centralni rezervoar. U rezervoaru se nalazi pijaća voda. a kroz krug koji prolazi kroz prijemnike koristi se mešavina sa rastvorom radi sprečavanja mržnjenja vode u sistemu. Sa jednim centralnim rezervoarom povoljan je odnos površine prema zapremini rezervoara tako da su gubici usled skladištenja daleko manji. Mana ovog sistema su veći gubici u razvodu zbog većih dužina cevi. Ukoliko temperatura padne ispod drugog praga kontrolna jedinica isključuje pumpu. Ukoliko je temperatura prijemnika iznad temperature rezervoara za izvesnu vrednost. . Veći sistemi su uspešno izrađeni sa dva i više rezervoara. U oblastima gde postoji opasnost od smrzavanja koristi se sistem sa dvostrukim krugom.

U sistemu obično cirkuliše mešavina vode i smeša protiv mržnjenja.Indirektni sistem za zagrevanje vode sa prikazom neophodne armature. .

Nije potrebno sredstvo protiv mržnjenja ni nepovratni ventil u sistemu prijemnika.Indirektni sistem za zagrevanje vode sa čistom vodom u sistemu prijemnika. . U sistemu postoji rezervoar za slivanje vode koji se puni vodom iz prijemnika kad pumpa nije u funkciji.

.Indirektni sistem centralnog solarnog grejanja.

Vazdušni sistem za zagrevanje vode Van objekta kroz prijemnike struji vazduh koji preko razmenjivača toplote zagreva vodu u rezervoaru predgrejane vode. Skuplji i komplikovaniji sistmem. . NC je zatvoren kad sistem ne radi. DT je diferencijalni termostat.

.DIMENZIONISANJE VELIČINE REZERVOARA Rezervoar za skladištenje tople vode sadrži obično od 40 do 80 litara vode po metru kvadratnom površine solarnog kolektora. Preporučena vrednost je 60 litara vode po metru kvadratnom površine kolektora.

Grejanje vode u akumulatoru toplote Osim već prikazane razmene toplote između vode u krugu i potrošne tople vode cevnom zmijom. kod indirektnih sistema razlikujemo i: sisteme sa razmenjivačem toplote van rezervoara (slika levo) i sisteme sa razmenjivačem u omotu rezervoara (desno). .

CW. C. SH. grejanje prostora. A. . hladna voda. dodatni grejač. HW. i (c) sa razmenjivačom toplote tipa rezervoar u rezervoaru. (b) sa razmenjivačem toplote sa prirodnim strujanjem.Tri tipične vrste rezervoara: (a) sa uronjenim razmenjivačom toplote. topla voda. prijemnik.

Povezivanje rezervoara sa indirektnim sistemom. Porodica
dnevno koristi oko 230l vode. Voda se pri tome zagreva od 10 do
45 stepeni.

Razlikuju se sistemi sa jednim i dva rezervoara za akumulaciju
toplote dobijene od sunca.

Dodatni grejači vode
Dodatni grejač vode može biti redno
(a) i paralelno (b) postavljen u
odnosu na potrošača energije (2). 1
– glavni akumulator toplote.

Vazdušni sistemi Tipična šema vazdušnog sistema sa neophodnom armaturom. Ovi sistemi se koriste u sistemima vazdušnog grejanja i klimatizacije. .

2 – rezervoar zagrejane tople vode. . 1 – rezervar predgrevanja potrošne tople vode.Vazdušni sistem za zagrevanje vazduha i potrošne tople vode Prikazani sistem se koristi za grejanje vazduha u sistemu vazdušnog grejanja ili klimatizacije za zagrevanje prostora i sistema za zagrevanje sanitarne tople vode.

hladi se i struji na niže.Skladištenje toplote vazduha kod solarnih sistema Izgled akumulatora toplote vazduha. Topao vazduh ulazi odozgo. .

2 – akumulator potrošne tople vode. 1 – glavni akumulator toplote. .Solarni sistemi za grejanje prostora i potrošne tople vode Soalrni sistem za zagrevanje prostora vazduhom i grejanje potrošne tople vode sa svom potrebnom armaturom. 3 – razmenjivač toplote tip voda/vazduh koji zagreva vodu u sistemu vazdušnog grejanja ili klimatizacije i 4 – ventilator.

2 – akumulator potrošne tople vode. 1 – razmenjivač za zagrevanje tečnosti u krugu akumulatora toplote. .Solarni sistemi za grejanje prostora i potrošne tople vode Soalrni sistem za zagrevanje prostora vazduhom i grejanje potrošne tople vode sa sredstvom protiv mržnej i svom potrebnom armaturom. 3 – razmenjivač toplote za zagrevanje potrošne tople vode. 5 – razmenjivač za zagrevanje vazduha u sistemu grejanja prostora (umesto vazdušnog isti je princip kod toplovodnog grejanja). 4 – rezervoar za skladištenje potrošne tople vode.

Sistem sa jednim rezervoarom. .

Sistem sa dva rezervoara .

Soalrni sistem za grejanje napojne tople vode sa rezervoarom za napojnu toplu vodu sa tri razmenjivača toplote. .

.

.

Solarni sistem sa toplotnom pumpom Solarni sistem sa toplotnom pumpom koja se koristi u sistemu vazdušnog grejanja ili klimatizacije. .

.Solarni sistem sa toplotnom pumpom Princip kombinacije solarnog sistema sa toplotnom pumpom kod niskotemperaturskog panelnog grejanja.

Skladištenje solarne energije u domaćinstvima. .

.Korišćenje solarne energije za zagrevanje vode u bazenima Direktan i indirektan sistem korišćenja solarne energije za zagrevanje vode u bazenima.

Korišćenje solarne energije u sistemima klimatizacije Pokretanje apsorpcionih rashladnih uređaja. .

U oba slučaja. Najčešće se koriste u sušnim pustinjskim predelima koji imaju dosta direktnog zračenja.Koncentrisani solarni prijemnici Ovi prijemnici koncentrišu sunčevu svetlost na jednu liniju (kod paraboličnih kolektora) odnosno u jednu tačku (kod sferičnih kolektora). Ovo nije potrebno kod kućne upotrebe. ali je jako značajno za zadovoljenje određenih industrijskih potreba kao i za proizvodnju električne energije pomoću parnih turbina. Nagibni ugao im se menja u toku dana kako bi koncentrisao sunčeve zrake na cev. . temperatura prijemnika postaje vrlo visoka. Parabolični koritasti prijemici Koriste se širom sveta za proizvodnju električne energije.

(а) (б) (в) Shematski prikaz tri glavne optičke konfiguracije za Sakupljanje i koncentrisanje solarne energije većeg o (a) Sistem korita (30-100 sunca) (b) Sistem tornja (500-5000 sunca) (c) sistem posude (1000-10000 sunca) 1 sunce = 1kWh/m2 .

.Izgled paraboličnih koritastih kolektora.

Solarne kule za proizvodnju električne energije .

.Princip soalrne termoelektrane.

Princip solarne elektrane u kojoj je radni medijum so koja predaje akumulisanu energiju za proizvodnju vodene pare. .

JEZERO ZA SKLADIŠTENJE SOLARNE ENERGIJE .

Almeira Radi na principu Stirlingovog motora. .Koncentrišući prijemnici u obliku sudova ili sferni prijemnici Solarni prijemik za proizvodnju električne energije.

.Princip korišćenja solarne energije za pokretanje endotermnih hemijskih reakcija u cilju proizvodnje solarnih goriva i električne energije pomoću gorivih ćelija.

.Izgled reaktora.

Koristi se za dobijanje električne energije. .Različita upotreba solarnih pasivinh i aktivnih sistema Solarni dimnjak Radi usled prirodne konvekcije.

Ostale primene solarnih kolektora .

Primena kod sušara. .

Sistemi duplih fasada .