You are on page 1of 18

Univezitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet ,,Mihajlo Pupin


Zrenjanin

SEMINARSKI RAD
Predmet:INDUSTRIJSKA ERGONOMIJA
Tema: Ergonomija automobilskih sedita

PREDMETNI NASTAVNIK

STUDENT
uro Kovaevi dipl.ing.

Zrenjanin, 2015. godine


SADRAJ
UVOD.........................................................................................................................................3

1. AUTOMOBILSKA SEDITA................................................................................................4
2. KONSTRUKCIJA I DIZAJN SEDITA................................................................................6
3. PREDNJA SEDITA..............................................................................................................7
3.1. Naslon za glavu................................................................................................................8
3.2. Sigurnosni pojasevi..........................................................................................................9
3.3 Ispuna i elastino oslanjanje...........................................................................................10
4. ZADNJA SEDITA..............................................................................................................12
5. DEJA SEDITA.................................................................................................................14
5.1. Vrste dejih sedita.........................................................................................................14
6. ZAKLJUAK.......................................................................................................................17
7. LITERATURA......................................................................................................................18

UVOD
Priprojektovanjuvozilaprvizadatakjedefinisanjepoloajavozaaiputnikakakobisezadovo
lilizahtevipopitanju:

udobnostuodnosunapoloajutokuvonje,
lakpristupkomandama (pedala, ruicamenjaa, toakupravlaa),
smanjenjenaporapriulaskuiizlaskuizvozila,
obezbeivanjevidlivosti.

Oseajudobnostiuvoziluzavisiodnizafaktoravezanihzaoseajsigurnosti,
psihofizikogzadovolstva.
Posebnupanjutrebaobratitinapoloajvozaakojijeuprocesuvonjefiksiran,
iporedtogamoradadelujenakomandeipratiokruenje.

zdravla,

Seditejeglavnafizikapotporainosinajveideoteinetela.Optereenjekojedelujenagornji
deotelaprenosisenakimu, kojaimanajveuulogunaudobnostpoloaja.
Kakobivozasvojufunkcijuobavlaousedeempoloaju,
njegovoradnomestotrebaprojektovatitakodamoeuduemvremenskomperioduupravlatiautomo
bilomuzminimalnupotronjuenergije.
Dosadanjaistraivanjasupokazaladapostojioptimalansedeipoloaj,
prikomesevozanezamara, adefinisanjeanatomskimuglovimasedenja
Vibracijekojeseprenosesavozilanateloovekatrebaizolovatiismanjitinanajmanjumoguu
meru,
kakobiseminimiziralitetniefektidinamikihoptereenja.
Seditamoradaobezbedekorisnikuodreenestepeneslobodekretanja,
takodadozvoliadekvatnooputanjeodstresapojedinihdelovatelaidaseuistovremespreepomeranj
aizauzimanjapoloaja,
kojebiuduemperioduotetilizgloboveilumbalnideokime.
Dinamikeperformanseseditanajeeseocenjujumerenjemubrzanjakojaseprenoseprekosedit
anakorisnike.

1. AUTOMOBILSKA SEDITA
Sedite je integralni deo sistema za zadravanje putnika, pa je jako vano kako e se
sile koje se sa karoserije prenose na sedite, dale preneti na putnika.
Sedite mora da zadovoli niz zahteva kao to su:

podeen anatomski oblik,


podeen poloaj u odnosu na komande,
odgovarajua veza sa podom vozila,
krutost rama,
elastinost ispune.

Posmatrano sa aspekta bezbednosti, opredelenje za tvre ili meke sedite zavisi i od


izbora vrste pojasa.

Slika 1. emadejstvaspolanjihsilanaposaduvozila
Karakteristikeseditaseanalizirajuurazliitimradnimuslovima:
statikim,
o oslanjanjetelakakobiseodraooptimalanpoloajuvonji,
o opaanjekontaktakrutostinarazliitimkontaktnimpovrinama,
4

o
o
o
o

bonooslanjanjetelauseditu,
mogunostregulisanjaiefikasnostdelovanjanakomande,
kvalitettekstilnihpovrina,
stilreenja.

dinamikim.
o mogunostpriguenjavibracijaprenetihnaoveka,
o slobodakretanja,
o sposobnostodravanjapravilnogpoloajakimeispreavanjeprekomernogstresaudu
emperioduvonje,
o raspodelakontaktnogpritiska

2. KONSTRUKCIJAIDIZAJNSEDITA
Sedita zajedno sa klimom predstavlaju najvanije komponente udobnosti. Sadre
elastini sistem veanja, obino nisu linearni (zbog prisustva pene sa oprugama) i sa
kompleksnim priguenjima. Kapacitet ovog sistema za filtriranje vibracijamoe biti relativno
nizak, posebno za teka vozila gde sedite mogu da se podeavaju u zavisnosti od teine
putnika. Funkcija sedita je da umanji vibracije kako bi se spreila nelagodnost pri vonji.
Karakteristino je da kod sportskih automobila vozai trae direktnu vezu sa telom
vozila pa se i takva sedita prave kako bi im obezbedili dobar oseaj, i praenje svakog
pokreta koje moe biti izazvano poveanjem brzine, manevrisanjem, koenjem.

Slika 2. Izgled sedita u putnikom prostoru


Dizajn standardnog sedita esto predstavla kompromis. Negova punjenja i sistem
opruga moraju da obezbede krutu vezu sa vozilom, ispravan sedei poloaj za putnike,
posebno kada je u pitanju voza sa aspekta vidlivosti, kontrole rada.
Estetika sedita takoe predstavla jedan od najznaajnijih aspekta po pitanju enterijera
i boleg izgleda kabine tj. putnikog prostora. Automatizacija se stalno menja i unapreuje.
Sedita postaju sloeni sistemi po pitanju tehnologije, i sa dalim mogunostima i
izmenama.Razmatra se mogunost kretanja sedita u razliitim pozicijama unutar vozila.

3. PREDNJASEDITA
Uzavisnostiodtipavozilainameneukojeihklijentikoristeprednjaseditaseprilagoavajusvi
mmogunostimairazliitimzahtevima.
Seditavozaaserazlikujuodsuvozaevih,
zadnjih,
deijihseditausmislunjegovihfunkcija.
Putnikmorabitiustanjudaulazi,
izlaziizvozilalakoakikadasuupitanjuinvalidigdesezahtevarotacijasedita,
radnaraunaru,
komunikacija.
Nekadasuprednjaseditaprimalapotriputnika,sadasuonipraktinonestalisatritaidanasvepreds
tavlajujedinstvenustrukturukojasesastojiodnizakomponenti.
Montaaprednjegseditasevripakovanjemkomponenti:

metalnastrukturatela,
mehanizamzaprilagoavanje,
pena,
poklopac,
naslonzaglavu,
vazdunijastukzaboneudare,
naslonzaruke

Slika 3. Komponentesedita
1-presvlaka, 2-pena, 3-naslonzaglavu, 4-struktura, 5-nehanizamza
prilagoavanje, 6-strukturakojapredstavlavezuizmeupodaimehanizma
7

3.1. Naslon za glavu


Ovaj mehanizam je danas instaliran na svim vozilima novije generacije kako bi
doprineo boloj bezbednosti i udobnosti. Naslon ima tu mogunost da bude nagnut i
prilagodliv uz vozaevu glavu. Naslon za glavu treba da obezbedi:

vrstu naslonu strukturu sa deblinom pene od 3cm,


specifinu konstrukciju pene i naslona koja e se prilagoditi lobanji i vratu,
treba da bude dovolno blizu glave.

U sluaju sudara sistem se povlai i istovremeno rotira naslon glave, takoe je bitna i
visina podeavanja. Visina mora biti tano fiksirana da pri sudaru automobila ne dolazi do
povrede vrata i kime (slika 4.)

Slika 4. Idealna konfiguracija poloaja glave prilikom sudara (ubrzanja a)


Naslon obuhvata iste komponente kao i sedite i istom proizvodnom tehnologijom.
Komponente naslona su struktura naslona i ispuna (slika 5.)
8

Slika 5. Naslon za glavu


3.2. Sigurnosni pojasevi
Velikuulogusaaspektabezbednostiigrajuipojasevikojiseugraujuzajednosanaslonimazag
lavuipredstavlajukonturuprepakovanjaostalihkomponenti.
Postojevievrstasigurnosnihpojasevakojiseugraujuuvozilato se moe videti na slici
6.

Slika 6. Vrste sigurnosnih pojaseva


1) trbuni, 2) dijagonalni, 3) pojas u tri take, 4) pojas u etiri take,
5) dijagonalni +pojas za kolena 6) dijagonalni + zatitnik za kolena,
7) zatitnik za kolena + vazduni jastuk, 8) vazduni jastuk
9

( 7)
, ,
,
.

Slika 7. Sistem vezivanja pojasa u tri take


Brojna ispitivanja na simulatorima, ali i analize realnih saobraajnih nezgoda pokazala
su da je osiguravanje putnikaprivrivanjem za sedita pojasevima sigurnosti u sluaju udesa
znaajan faktor smanjenju povreda. Time se spreava da putnici, dejstvom inercijalne sile,
udare u neki od tvrdih delova karoserije. Isto tako je utvreno da se u sluaju prevrtanja
vozila, najee deava da otvaranjem vrata, kao posledica deformacije karoserije, putnici
ispadnu iz vozila, kao posledica toga nastupaju teke povrede ili ak i tragine posledice, dok
putnici koji ostaju u vozilu "prou"sa znaajno manjim posledicama. Stoga je, kao zakonska
obaveza u svim zemlama uvedena obavezna primena pojaseva sigurnosti. Dala nadgradnja
pojaseva sigurnosti u vozilima vie klase previa ugradnju dvoslojnih pojaseva, koji se
naduvavaju kada senzori detektuju neizbean sudar. Poveanje irine pojasa u stvari poveava
povrinu naleganja na telo putnika smanjujui rizik od povrede
3.3 Ispuna i elastino oslanjanje

. 1950.
.
.
,
( 8) .
.
10

,
() .

Slika 8. Paukova mrea

11

4. ZADNJA SEDITA
Generalnozadnjaseditadobijajusemontaomistihvrstakomponentikaoiprednjaalisarazli
itimgeometrijama.
Strukturaimehanizmiinejedinorazliitekomponenteuodnosunaprednjasedita.
Strukturaobuhvatajednostavanramodmetalakojijefiksiranpomounavrtkiizavrtnja.
Naslonzadnjegseditamorabitikrutkakobinosiooptereenjeizazvanoteinomkojesepostavlanan
jega. Zadnjaseditamorajubitiojaanainercijalnimoptereenjimausluajusudara.

Slika 9. ianastrukturazadnjegsedita,levo, presovanaelina


oplatasedita
Tipinakonstrukcijazadnjihseditakodsavremenihvozilajeprikazananaslici
10.
Zbograzliitogoptereenjausluajusudarazadnjaklupajeasimetrinodeliva.
Seditasuizloenasavojnimitorzionimdeformacijama.
Kakobisespreileovedeformacijeisamimtimublailiposledicedokojihmoedoi,
strukturesepraveodelikavelikejaineponekadojaanelimenimgredamailizavarenimlimovima.

Slika 10. Strukturazadnjegseditanamodernijimautomobilima


12

Naslonizaglavunazadnjimseditimasuintegrisanisanaslonomzaleaalikaozaposledicuog
raniavajuvidlivostvozaapozadi. Naslonzaleajepovezansapodomipredstavlajujednucelinu.
Priprojektovanjuzadnjihseditatrebaobratitipanjunaprtlanik,
jerkorisnicimaautomobilanekadanijedovolantajprostorpaeseuveavatiobaranjemzadnjihsedi
takaprednjim (slika 11).

Slika 10.Prtljani prostor

13

5. DEJA SEDITA
Svrhadejihseditanijedabudulepanaizgled,
paakniudobnostnijeosnovnikriterijumkvaliteta,
njihovafunkcijajestezatitaodnosnodausluajusudarasmanjerizikodpovreivanjaodnosnosmrtid
eteta.
5.1. Vrstedejihsedita
Odgovarajuedeijeseditejeonokojeje:

uskladusa ECE,
pogodnozateinudetetainjegovuveliinu.

Deijaseditasupodelenaurazliitekategorije,
premateinidecezakojusunamenjena.
Odgovarajurazliitimuzrastima,
gdejeteinadetetanajvanijapridonoenjuodlukekojuvrstudeijegseditaupotrebiti.
Postojipetklasadeijihsedita avisnoodteinedeteta:

0 klasa, teinadetetamanjaod 10 kg (kolevka)


0+ klasa, teinadetetamanjaod 13 kg (kolevka)
1 klasa, teinadetetaod 9 do 18 kg (deijesedite)
2 klasa, teinadetetaod 15 do 25 kg (deijesedite)
3 klasa, teinadetetaurasponuod 25 do 36 kg (adapter).

Termindeijegseditaseodnosinasediekojemoepravilnodadrideijeteloiimatriilipetpri
kluakazaprivrivnjesedita
(ISO
FIX).Dabismanjilirizikodpovreda,
seditazadecusepostavlajunazadnjesedite,
izuzevzausluajugdeautomobilinemajuzadnjasedita.
Usluajevimadaseseditezabebenalazinapredondaonaseokreuusmerusuprotnomodsmerakreta
njavozila. Utomsluajuvazdunijastuknasuvozaevomseditusemoraiskluiti.
Klasa 0 i 0+
Za decu do 13 kg mogu se koristiti na prednjem i zadnjem delu automobila.Sigurnije je staviti
ih na zadnjem seditu. Ova sedita pruaju veu zatitubebine glave, vrata, kime.

14

Slika 11. Kolevka (klase 0 i 0+)

Klasa 1
Ovaseditasepreporuujuzadecuteineod 9 do 18 kg ilioddevetmesecidoetirigodine.
Mogusekoristitinaprednjemizadnjemdeluautomobila,alijesigurnijedastojenazadnjem.
Uglavnomistipostupakkaousluajukolevke 0 i 0+, deijaglavanesmedaprelazivisinusedita.

Slika 12. Deijesediteklase 1


Klasa 2
Zadecuod 15 do 25 kg.

Slika 13. Deijesediteklase 2


15

Klasa 3
Zadecuod 25 do 36 kg.
Osnovnetakepravilnogdranjasu:

pojassetrebanositivrsto,
krilapojasevasamoprekokarliceanestomaka,
dijagonalnatrakasepokrivaprekoramenaanevrata.

Slika 13. Adapter klase 3


Seditasenatrituobinonalazezauzrasteod 3 do 12 godina, tjzadecuija
visinaneprelazi
1.5
m.
Iznadovihstarosnihgrnicaivisinedecamogudakoriste
standardnaseditanaautomobiluisigurnosnepojaseve.

16

6. ZAKLJUAK
Izizloenogmoeseviditidajesamakonstrukcijaseditasloenaposebnoakousebiposeduje
ureajzaklimatizaciju,
masauiakoimaugraenevazdunejastukesabonihstrana.
Uposlednjevremeposebnapanjaseposveujedeijimseditimainjihovojbezbednostitokomvonj
e.injenicajedaserazvojvozila, uoptemsmislureivezujedirektnosarazvojemludskepopulacije,
daklebeztanodefinisanogvremenanastankailipoetkanjegovogkorienja.
Podoptimimenom "udobnostputnika" podrazumevasekvalitetunutranjostivozila,
kojiputnicimaputovanjeiniudobnijim,
vozauporedudobnostiomoguavanesmetanukoncentrisanostnaupravlanjevozilom.

17

7. LITERATURA
1. LUKI, J., Kompleksna udobnost vozila, Mainski fakultet uKragujevcu, Kragujevac 2011.
2. JANKOVI, A., SIMI, D.,Bezbednost automobila, Mainskifakuletet u Kragujevcu,
Kragujevac 1996.
3. NESTORSKI, M., Princip rada i servisiranje automobilskih klimaureaja, International
ariazone, Makedonija.
4.

18