44 strana

Marije bezi u Afriku

Staresine MInturne odmah posalju Marija iz grada da se spasava gde god bude
mogao. A on, znajuci da ga Sula trazi i konjanici gone, krenu kroz neprohodne
puteve prema moru i nasavsi neku kolibu , odmarao pokriven liscem. Kad je osetio
sum, on se sakri u lisce, kad se cuo jaci sum on skoci u camac nekog ribara koji se
tu zadesio odgurnuvsi starca. Presekavsi uze, on razape jedro i predade se sudbini
da ga nosi.
Odnesen na neko ostrvo, gde se slucajno nameri brod poznatih ljudi koji je tuda
prolazio, i prebaci se u Afriku. Sprecen da se tamo iskrca kao neprijatelj Seksta, koji
je tada upravljao tom provincijom, on provede zimu na moru mao iznad provincije
Afrike, u oblasti Numidjana.
Kad su Ceteg, Granije, Albinovan,Letorije i ostali kao i sin samog Marija, koji su se
bojeci izdaje, pobegli iz Rima kraljevicu NUmidije Hijempsalu to saznali oni doplove
odande Mariju. Oni su nameravali kao sto je i Sula uradio, da napadnu otadzbinu, ali
posto nisu imali vojsku, cekali su.

Ubistvo konzula Kvinta Pompeja

Kad je SUla prvi zauzeo oruzjem grad Rim, on je odbivsi neprijatelje napustio
dobrovoljno vlast. Posto je vojsku poslao u Kapuu, poceo je opet da upravlja kao
konzul. Ali pristalice izbeglica, narocito bogatasi i i mnoge imucne zene,
predahnuvsi od ratnog straga, revnosno su radili na povratku tih ljudi. Oni nisu
stedeli ni truda ni troska radeci o glavi konzulima.
Sula je, i kad mu je prestala konzulska vlast, imao je odredjenu vojsku za rat sa
Mitridatom, koja mu je bila zastita. Narod, sazalivsi se na Kvinta Pompeja, drugog
konzula, odluci da on upravlja Italijom i drugom vojskom u njoj,koja je tada bila pod
Gnejom Pompejom. Kad je za to saznao Gnej, tesko mu je palo. Pa ipak je primio
Kvinta u tabor kad je dosao.
Kad je sutradan nesto radio sa vojnicima, Kvint se malo povuce kao privatno lice.
Onda mnogi opkole konzula, toboze da ga saslusaju i ubiju ga. Kad su ostali poceli
da beze, Gnej ih srete ljuteci se sto je konzul ubijen mimo zakona, ali mada je
negodovao, on preuze vlast nad njima.

Sukob izmedju konzula Cine i Oktavija

Kad je u gradu javljeno ubistvo Kvinta Pompeja, Sula se odmah uplasi za sebe, te se
pojavljivao svuda sa prijateljima, ne otpustajuci ih cak ni nocu.On se ne zadrza dugo
tu, nego ode u Kapuu k vojsci, pa otuda krenu u Aziju. A prijatelji prognanika,
pouzdajuci se u Cinu(koznul 87god pne) koji je posle Sule bio konzul, nagovarali su
nove gradjane da po Marijevom predlogu traze da budu razdeljeni po starim
tribama, da ne bi bili liseni moci ako glasaju poslednji. To je bio pocetak povratka
Marija i njegovih ljudi.
Posto su stari gradjani se protivili. CIna je podupro nove gradjane nadajuci se da ce
time dobiti na poklon 300 talanata, a drugi konzul Gnej Oktavije, bio je uz stare
gradjane. Ali Cinine pristalice, zauzevsi trg s macevima sakrivenim pod odelom,
vikali su trazeci da se pomesaju u sve tribe, a ispravniji deo naroda se pridruzi
Oktaviju, i oni naoruzani macevima.
Dok je on kod kuce jos ocekivao sta ce biti, javljeno je da vecina tribuna sprecava
predloge, da su se novi gradjani pobunili id a sa iskunaim macevima oko druma
skacu na govornice i na tribune koji govore protiv njih. Oktavije, doznavsi za to, stize
Svetim drumom s velikom masom i kao bujica se sruci na trg, odbaci one koji su se
isprecili i presece ih. Posto ih je poplasio, on stize u hram Kastora i Poluksa
odvrativsi s puta Cinu. A njegovi pratioci navalise bez naredbe na nove gradjane, te
mnoge pobise, a ostale naterane u bekstvo, gonili su sve do kraja.

Sukob Cine i Senata

CIna, pak, pouzdajuci se u mnostvo novih gradjana i sluteci pobedu, a videci da
smelost malog broja ljudi pobedjuje, trcao je po gradu pozivajuci robove na
oslobodjenje. Posto mu niko nije prisao, on pozuri u obliznje gradove koji su nedavno
dobili rimsko gradj pravo u Tibur, Prenestu i ostale, sve do Nole. Pozivao ih je na
ustanak i sakupljao novac za rat. Dok je to Cina snovao i radio, pribegnu mu
senatori istomisljenici Gaj Milonije, Kvint Sertorije i drugi Gaj Marije.
Tada Senat proglasi da Cina, koji je kao konzul ostavio grad u opasnosti i robovima
objavio slobodu, nije vise ni konzul ni gradjanin. Na njegovo mesto izabrase
Jupeterova svestenika Lucija Merulu. Taj se svestenik zove flaming, zato sto samo on
nosi uvek kapu, dok ostali svestenici nose samo na svetoj sluzbi.
Cina ode u Kapuu, gde je bila druga rimska vojska, pridobi njene staresine i senator
koji su dosli, pa dosavsi kao konzul u skupstinu odlozi snopove(snoopvi pruca-znak
vlasti konzula, pretora i diktatora, nosili su ih liktoriispred koznula je islo 12
liktora,ispred pretora 6, a ispred diktatora 24; kad su magistrati boravili van RIma ,u
snopove su stavljane i sekire,sto je znacilo da imaju neogranicenu vlast,pravo zivota
i smrti) i kao privatno lice, placuci rece od vas sam gradjani ovu vlast dobio.Narod
me izabra, a Senat mi oduze vlast bez vaseg pristanka. Trpeci to vise mi je zao vas
nego sebe. Zasto da ubuduce brinemo za izbore u tribama? Sta cete nam vi biti

potrebni? Kakva ce vam vlast biti u skupstinama, izborima, glasanjima ako ne

budete zadrzali to sto ste dali, ako oduzmete sto ste sami resili?
Cina ucvrscuje svoj polozaj
Rekavsi to da bi ih uzbunio i zaleci mnogo sebe on pocepa svoje haljine i skoci
usred njih i onda dugo lezase, dok se oni ne sazalise te ga podigose i postavise opet
na stolicu. Onda mu vratise snopove i rekose mu da bude spokojan kao konzul i da
ih vodi gde god bude potrebno.
Njihovi tribuni odmah iskoristise priliku i zaklese se Cini kao vojskovodji kao i svi
njihovi vojnici. A on, kad se ovako osigura, poce obilaziti saveznicke gradove i
podsticati ih ,oni mu prikupise novac i vojsku, a od optimata u RImu pristigose mu
mnogi kojima nije islo u korist mirno stanje u drzavi.
Dok se Cina time bavio, koznuli Oktavije i Merula su utvrdjivali grad jarkovima,
opravljali zidove i smestali ratne masine. Vojsku su skupljali po drugim gradovima
koji su im jos bili verni i obliznjoj Galiji, a prokonzula Gneja Pompeja, koji je upravljao
vojskom Jadranskog mora, pozovu da pohita u pomoc otadzbini.

Marije sa svojim pristlicama opseda Rim

Pompej stize i utabori se kod Kolinskih vrata, a CIna koji stize za njim ulogori se blizu
njega. Gaj Marije, doznavsi za to, otplovi u Etruriju zajedno sa prognanicima i
njihovim robovima, koji su dosli iz RIma i kojih je bilo do 500.
Prljav i jadan na izgled, on je obilazio gradove spominjajuci svoje bitke i pobede nad
CImbrima i kako je sest puta bio konzul i ono sto su oni veoma zeleli, javljajuci o
donosenju zakona, i da im je veran, on skupi 6000 Etruraca i predje Cini koji ga zbog
toga rado primi.
Posto se zdruzise oni se utaborise na reci Tibru, podelivsi se na tri dela : CIna i
Karbon nasuprot gradu, Sertorije iznad grada, a Marije prema moru. Ova dvojica
posedose reku i napravise mostove, da bi sprecili dovoz zita u grad. Marije sem toga
zauze Ostiju i razori je, a CIna zauzme Arimin poslavsi jedan deo trupa da ne bi
vojska iz potcinjene Galije mogla doci u pomoc gradu.

Marije prodire u grad

Tada konzuli uplaseni jer im je bila potrebna veca vojska, a Sulu nisu mogli pozvati
posto je vec bio bio presao u Aziju naredise Ceciliju Metelu, koji je zavrsavao
saveznicki rat protiv Samnicana, da pod sto povoljnijim uslovima sklopi primirje i
pomogne opkoljenoj otadzbini. Ali posto se Metel nije slozio sa onim sto su

Samnicani trazili, Marije, doznavsi za to, pristade na sve sto su Samnicani trazili od
Metela. Tako su i Samnicani prisli uz Marija.
Vojni tribun Apije Klaudije, koji je cuvao rimsko brdo zvano Janikul, opomenut od
strane Marija da mu je nekad ucinio dobrocinstvo, pusti ovoga u grad otvorivsi mu
gradska vrata u zoru, a zatim primi i Cinu. Ali su oni odmah bili odbijeni kad su na
njih dojurili Oktavije i Pompej. A kada su mnogi gromovi udarili u Pompejev logor,
medju ostalim uglednim ljudima ubijen je i on sam.

Nadmocnost Marija i Cine nad protivnicima

Marije,pazeci dobro da se ne vrsi snabdevanje s mora i odozgo s reke, odjuri u
gradove u blizini Rima, gde je RImljanima prikupljano zito. Napavsi iznenada na one
koji ga cuvali, on zauze Ancij, Ariciju, Lanuvij i druge gradove, a neke osvoji pomocu
izdaje. Tako je i s kopna sprecio snabdevanje, pa odmah pouzdano krenu na RIm
takozvanim Apijevim drumom pre no sto je narodu neki dovoz s druge strane mogao
stici.
On i Cina i njihovi legati Karbon i Sertorije utaborise na 12 milja od Rima. Nasuprot
njima smestise se Oktavije, Kras i Metel kod Albanskog brda motreci sta ce se
dogoditi. Oni su smatrali da su jos nadmocniji hrabroscu i brojem vojnika, ali su ipak
oklevali da u jednoj bici rizikuju spas otadzbine.
Kad je Cina poslao glasnike dp grada da objave oslobodjenje robovima koji k njemu
pribegnu, odmah je mnostvo nih prebeglo kod njega. Senat se plasio da narod ne
klone duhom, zbog nestasice zita, te promeni misljenje i posla Cini poslanike da
traze primirje. Ovaj ih upita da li mu dolaze kao konzulu ili privatnom licu. Posto nisu
znali sta da mu odgovore,oni se vratise, Cini pridje i veliko mnostvo slobodnih ljudi,
jedni bojeci se gladi, drugi zato su njima bili odavno naklonjeni.

Kapitulacija Marijevih i Cininih protivnika

Cina se vec, omalovazavajuci protivnika, priblizio bedemu i utaborio nadomak
strele. Oktavijevi ljudi, koji su bili u oskudici, bojali su se i oklevali da ga napadnu
kako zbog prebegavanja tako i zbog poslanstva s obe strane. Senat je bio u
nedoumici smatrajuci nedostojno da ozmu vlast Jupiterovom svesteniku Luciju
Meruli, koji je bio konzul umesto Cine i koji nista nije skrivio. Ali, prisiljen nevoljom,
Senat ponovo posla poslanike Cini kao konzulu- ne ocekivajuci vise nista povoljno;
poslanici su jedino trazili da se Cina zakune da nece vrsiti pokolj.
Ali ovaj nije hteo da se zakune, nego je samo obecao da nece dobrovoljno biti uzrok
nicijeg ubistva. Pozvao je Oktavija, koji se vec zaobilaznim putem bio vratio u grad
na druga vrata, da se odvoji od ostalih, da ne bi slucajno naisao na neku nevolju.

Tako je on s visoke govornice, kao konzul, odgovorio poslanicima. Marije stojeci

pored njegove stolice, cutao je , ali mu je ozbiljno lice odavalo koliki ce pokolj uciniti.
Kad je Senat te uslove primio i pozvao Cinu i Marija da udju(jer je uvideo da je sve to
Marije ucinio, a Cina samo potpisao), MArije podsmevajuci se duhovito, rece
izgnanicima da nije slobodan povratak, i narodni tribuni ukinuse odmah odluku o
progonstvu za njega i ostale koji su bili prognani kada je Sula bio konzul.

Ubistvo konzula Oktavija

Oni docekani od svih sa strahom, udjose u grad. Sva imanja onih koji su smatrali za
protivnike su pljackana bez icijeg otpora. Oktaviju se Cina i Marije zaklese, a zrtve i
poroci poricahu da se nista rdjavo nece desiti. Oktavija su prijatelji savetovali da
bezi. A on, rekavsi da nikako nece ostaviti grad kao konzul, povuce se iz njihove
sredine na Janikul s najuglednijim ljudima i sa onim vojnicima koji su mu jos
preostali.
Sedeo je na konzulskoj stolici u odelu svoga zvanja, a pored njega su se nalazili
snopovi i sekire, kao pored konzula. Kad je Cenzorin pojurio na njega sa nekoliko
konjanika, njegovi prijatelji i prisutni vojnici mu ponovo savetovase da bezi. On cak
nije hteo ni da ustane, nego je mirno ocekivao ubistvo. Cenzorin mu odsece glavu i
posla je Cini, zatim je na trgu obesena prva konzulska glava, posle koje su sledile i
druge. I taj gnusni dogadjaj koji je poceo od Oktavija, ostao je i docnije.
Na protivnike iz redova senatora i vitezova behu odmah poslani potkazivaci. O
ubijenim vitezovima niko nije vise vodio racuna, ali su glave pogubljenih senatora
sve bile izlagane ispred govornice. Ovi divlji zlocini trebalo je da uzasnu i zaplase
protivnike, jer to nije cinjeno iz ljudske osvete.
Smrt besednika Marka Antonija
Ubijena su dva brata Gaj Julije i Lucije Julije, zatim Atilije Seran, Publije Lentul, Gaj
Numitorije i Marko Bebije. Pubilije Licinije Kras, bezeci sa sinom, ubi svoga sina pre
nego sto su ga stigli gonioci, koji ga ubise.
Besednik Marko Antonije pobeze u neki letnjikovac, gde ga sakri i ugosti neki seljak.
Posto njegov rob kupujuci vino rece krcmaru gde je MA, pa ovaj javi Mariju. Kad to
cu Marije od radosti potrca kao da ce sam izvrsiti to delo, KAd su ga prijatelji
zadrzali, tribun posla u letnjikovac vojnike.
Antonije, koji je divno govorio, umirivao je vojnike dugom besedom izazivajuci
sazaljenje na razl nacine, dok nije tribun dotrcao u kucu i zatekavsi vojnike kako ga
slusaju, ubio Marka A dok je jos govorio, a njegovu glavu poslao Mariju.

Marije se sveti Sulinim pristalicama

Kornuta, sakrivenog u kolibi, vesto spasise robovi. Naisavsi na neki les oni ga stavise
na lomacu, a kad su uhode naisle, zapalise lomacu i rekose da spaljuju svog
gospodara koji se obesio i tako ga spaisise.
Kvint Anharije cekao je priliku kad Marije bude prinosio zrtvu na Kapitolu, nadajuci
se da ce mu svetiliste pomoci da dobije milost. Ali kad je Anharije prisao Mariju i
oslovio ga za vreme prinosenja zrtve, ovaj odmah naredi svojim ljudima da ga ubiju.
I njegova glava, kao i konzulske i pretorske, bi izlozena na trgu.
NIkome nije bilo dopusteno da sahrani ikoga od pogubljenih, te su takve ljude
razdirale ptiice i psi. Nastalo je veliko i nekaznjivo ubijanje pristalica jednih od strane
drugih. Drugi su proterivani, imovina im konfiskovana i lisavani su zvanja. Ukidani su
zakoni koje je uveo Sula. Svi prijatelji Sulini bili su pobijeni, kuca porusena, imanje
oduzeto, a on proglasen za neprijatelja, ali njegova zena i deca, kmoje su trazili
pobegose. Uopste, nastala su mnogobrojna i svakojaka zla.

Ubistvo Jupiterova svestenika Merule i Lukacija Katula

Posle tolikih ubistava bez suda pod vidom zakonite vlasti podignute su tuzbe protiv
Jup. Svestenika Merule, bez ikakve krivicem vec iz mrznje sto je nasledio Cinu u
konzulskom zvanju i protiv Lukacija Katula, koji je bio sakonzul s Marijem u ratu s
Cimbrima, ali je bio najvise kriv za Marijevo izgnanstvo.
Na njih su potajno motrili, a kad je dosao odredjeni dan, pozvani su na sud. Merula
presece sebi vene, a na tablici pored njga pisalo je da je on, sekuci vene, bio bez
svestenicke krpe (jer nije bilo dopusteno da flamin umre u kapi). Katul pak
dobrovoljno se ugusi zapalivsi ugljevlje u sve omalanoj i jos vlaznoj kuci. Tako oni
umrese.
Robovi koji su na Cinin poziv pobegli od gospodara i od tada sluzili u njegovoj vojsci i
dobili slobodu, sada su upadali u kuci i pljackali i ubijali sve na koga su naisli, neki
od njih su i svojim gospodarima cinili nasilje. Posto nije uspeo da ih odvrati od toga,
mada je cesto pokusavao, Cina ih iznenada opkoli galskim placenicima dok su
spavali i sve do jednog pobi, tako su robovi po zasluzi platili svoje neverstvo prema
gospodarima.

Smrt Marijeva
Skedece godine su izabrani za konzule CIna(po drugi put) i Marije (po sedmi put)
kome se, kad je bio prognan i proskribovan, javilo znamenje od sedam orlica. Ali
Marije, dok je jos mnoge i zestoke planove snovao protiv Sule, umre u prvom

mesecu svoga zvanja. Cina umesto njega izabra Valerija Flaka i posla ga u Aziju, a
kad je Flak poginuo, izabrao je Karbona za konzula.

Sula se vraca iz rata, a Cina i Karbon strahuju

Sula, zureci se u pohod na neprijatelja, brzo je sve svrsio s Mitridatom, kao sto sam
rekao. Za nepune tri godine ion je pobio 160 000 ljudi, povratio RImljanima Grcku,
Makedoniju, Joniju, Aziju i mnoge druge zemlje koje je Mitridat bio zauzeo, oduzeo je
kralju ladje i vrati se s veliko vojskom, koja mu je bila naklonjena i izvezbana i
ponosna zbog uspesnog rata. Dovezao je i mnostvo ladja i novac i spremu pogodnu
za sve = te su ga se neprijatelji bojali,
Bojeci se za njega, Karbon i Cina poslase ljude po celoj Italiji da skupljaju novac,
vojsku, hranu. Mocne ljude su pridobijali za sebe na prijateljskim skupovima, a
gradove su podsticali, narocito one s novim gradjanima, govoreci da su zbog njih u
ovolikoj opasnosti. Otpremali su brzo brodove, povratili su ladje sa Sicilije, primorje
cuvali i nista nisu propustili da se brzo spreme, zbog strasne i ozbiljne situacije.

Senat izmedju Sule i Cine

Sula s pouzdanjem napisa pismo o sebi nabrajajuci sta je ucinio kao kvestor u Africi
protiv Numidjanina Jugurte, kao legat u ratu sa Cimbrima, kao pretor u Kilikijum pa u
saveznickom ratu kao konzul; izlozi narocito ono sto je nedavno uradio protiv
Mitridara, nabrajajuci u isti mah mnoge narode koji su bili pod Mitridatom a koje je
on potcinio Rimljanima i isto tako da je on ljude prognane iz Rima od strane CIne,
koji su prebegli njemu, primio nevoljne i oskudne i olaksao im nesrecu.
U naknadu za to = rekao je= neprijatelju su ga proskribovali , kucu mu razorili,
prijatelje ubijali, a njegova zena i deca jedva su prebegli njemu. Ali on ce odmah
doci kao osvetnik i privatnih lica i celog grada protiv onih koji su to ucinili. Govorio je
da on nije ni na koga kivan od ostalih gradjana, bilo starih bilo novih.
Kad je procitano pismo, strah obuze sve, te poslase poslanike da ga pomire s
protivnicima i da mu kazu, ako mu je sto god stalo do bezbednosti, da to sto pre javi
Senatu. Cininim ljudima je receno da ne skupljaju vojsku dok Sula ne odgovori. Oni
obecase da nece, ali cim su poslanici otisli, Karbon i Cina odmah sebe oglasise
konzulima za narednu godinu da ne bi mporali ici u RIm zbog izbora. I obisavsi Italiju
skupise vojsku i prebacise je postepeno brodovima u Liburniju, odakle su nameravali
da krenu na Sulu.

Cina gine, a Karbon se vraca u Rim

Prvi deo vojske srecno otplovi, a ostale stize bura, te oni koji se dohvatise kopna
odmah pobegose u svoje zemlje ne zeleci da dobrovoljno ratuju protiv svojih
gradjana . A kad su za ovo saznali i ostali, ni oni vise nisu hteli da prelaze u
Liburniju. Cina, ljut pozva ih na skupstinu da ih ukori i oni se skupise takodje ljuti da
se brane. Kad jedan od vojnika raspali po liktoriu, a kad je Cina naredio da ga
uhvate, svi digose viku i krenuse bacati kamenje na njega, a oni koji su bili blize
isukase maceve i probodu ga. Tako je i Cina poginuo kao konzul.
Karbon vrati nazad u Liburniju one koji su bili otplovili i, bojeci se dogadjaja koji su
izbili, ne htede se vratiti u RIm, mada su ga narodni tribuni neprestano pozivali na
izbor drugog koznula. Kad su mu zaprerili da ce ga proglasiti privatnim licem, on se
vrati i obavi izbore za konzula. Posto je dan ispao s rdjavim znamenje, izbor bi
odlozen za sutradan. Ali posto je ponovo udario grom u Mesecev i Cererin hram,
auguri odlozise izbore posle letnje solisticije. Na taj nacin je upravljao sam Karbon.

Sulini zahtevi Senatu

Poslanicima Senata koji su dosli k njemu Sula odgovori da on sam nikad nece biti
prijatelj ljudima koji su pocinili takva dela, ali nece braniti da ih grad spase i dodade
da ce zauvek osigurati sigurnost Senatu i onima koji su prebegli njemu jer mu je
vojska naklonjena. Iz te jedine reci bilo je jasno da nece on napustiti vojsku i da vec
misli na nasilnu vladu. Zahtevao jei staro zvanje i dobra i svestenstvo i druge casti
koje je imao- da mu sve se ispravno vrati.
Cim saznadose u Brundiziju da je Cina umro i drzava obezglavljena, poslanici se
odmah vratise Suli ne obavivsi posao, A Sula sa pet italskih legija i 6000 konjanika,
uzevsi i neke odrede sa Peloponeza i iz Makedonije vodeci ukupno 40 000 vojnika
otplovi na 1 600 ladja iz Pireja u Patru, a iz Patre u Brundizij. Posto su ga u
Burgundiju docekali bez borbe, on im kasnije dade imunitet a sam krenu vojsku
napred.

Gnej Pompej i drugi ugledni ljudi prilaze Suli

Tada mu se Cecilije Metel Pobozni, koji je ranije bio izabran da dovrsli saveznicki rat,
pa se klonio Rima zbog Cine i Marija i u Liguriji docekao ishod stvari, dobrovoljno
pridruzi sa saveznickim trupama, koje je imao jos u svojstvu prokonzula(to zvanje
traje sve dok se n e vrati u RIm)
Za Metelom dodje i Gnej Pompej, malo potom nazvan Veliki, sin onog Pompeja koji
je poginuo od groma, i nije smatran za Sulina prijatelja. Da bi uklonio podozrenje, on
dovede legiju iz Picenuma, gde je imao jak uticaj zbog oceve popularnosti. Malo
kasnije skupi i druge dve legije, pa je postao jedan od najkorisnijih Sulinih ljudi.
Stoga ga je Sula jos vrlo mladog jako cenio, kazu da je ustajao jedino kad je on

dolazio. Poslao ga je u Afriku da zavrsi rat, da razbije Karbonove prijatelje i povrati

na vlast Hijempsala, koga su Numidjani bili prognali. Zbog uspeha protiv Numidjana
Sula mi je dopustio trijumf. Kada je Pompeju zbog toga mnogo porastao ugled, bi
poslat protiv Sertorija u Spaniju, a docnije u Pont protiv Mitridata. Suli je prisao i
Ceteg, koji mu je, s CInom i Marijem bio najzesci protivnik, a zajedno s njima bio
prognan iz Rima. Sad je bio njegov pristalica, spreman na svaku uslugu.

Sulini neprijatelji se spremaju protiv njega

Sula se, dakle, imajuci vrlo veliko vojsku i mnogo uglednih prijatelja, sluzio ovima
kao legatima, a on i Metel, kao prokonzuli su isli dalje. Cinili se da Sula koji je bio
prokonzul u ratu protiv Mitridata nije izgubio to zvanje, mada ga je Cina proglasio
za neprijatelja, sa prekrivenom mrznjom.
A oni su u Rimu, znajuci dobro njegovu potvrdu, imajuci jos u vidu njegov raniji upad
i osvajanja, razmisljajuci koje su odluke doneli protiv njega , mnogo su strahovali.
Smatrajuci da im ne ostaje nista drugo nego ili da pobede ili da svi izginu, oni se,
gonjeni strahom digose s konzulima protiv Sule. Poslavsi ljude po celoj Italiji,
skupljali su vojsku, hranu i novac.

Sula postaje gospodar rimske drzave

Gaj Norban i Lucije Scipion, koji su tada bili konzuli i s njima Karbon, koji je bio
konzul prosle godine, mrzeci Sulu kao i ostali, ali bojeci se njega vise od drugih,
svesni pocinjenih dela, krenuse protiv Sule s vojskom prikupljenom u Rimu, kao i iz
Spanije, izdelivsi je na grupe.
Imali su 500 kohorti jer je naklonost ljudi prema konzulima bila mnogo veca.
Poduhvat Sule koji je krenuo na otadzbinu izgledao je kao neprijateljski, a stvar
konzula, mada su oni radili za sebe izgledala je kao stvar otadzbine. Mnogi svesni da
su s njima pogresili, s njima krenuse iz iste bojazni. Znali su dobro da im Sula ne
snuje kaznu, popravljanje ili teror nego propast, smrt i potpuno unistenje.
I nisu se prevarili u misljenju. Rat je unistio sve. Cesto je po deset, 20 000 vojnika
ginulo u jednoj bici, a kod Rima je palo 50 000 i oba konzula. Ni Sula nije prezao ni
od kakve strahote prema pojedincima, bilo prema gradu, sve dok se nije proglasio
gospodarom cele rimske drzave, koliko mu je bilo potrebno i koliko je hteo.

Neobicne pojave koje su pratile Sulinu diktaturu

RImljanima se cinilo da u tom ratu pokazao se prst boziji. Mnogima su se ukazivale
neobicne strahote i pojedincima i uopste celoj Italiji. Stara prorocanstva, kad bi ih se

setili im je ulivala strah,iako su rimljani navikli na ovakve pojave. Izmedju ostalog,

okotila se neka mazga, neka zena je rodila zmiju umesto deteta, bog je zemlju
zestoko potresao i srusio neke hramove u Rimu; Kapitol, koji su podigli kraljevi pre
400 godina, izgore, a niko nije mogao da dozna uzrok tome. Sve je to nagovestavalo
mnoge pokolje, osvajanje Italije i samog Rima, porobljavanje grada i promenu
drzavne uprave.

Sulin rat
Ovaj rat je poceo kad je Sula dosao u Brundizij 174. olimpijade(tj 83.god pne).
Njegovo trajane nije mnogo u skadu sa velicinom dogadjaja i zurbom s kojom su
jurili jedni na druge kao na licne neprijatelje. Zato su za kratko vreme naneli jedni
drugima velike i strasne nesrece.
Ipak se rat u Italiji produzio na 3 god, dok Sula nije uzeo vlast, a u Spaniji je trajao i
druze vreme posle Sule. Vodile su se mnogobrojne i sve cuvene bitke, carke, opsada
i svi oblici rata po Italiji bilo da su cele vojske poveravane vojskovodjama, bilo
pojedini delovi. One najkrupnije i najdostojnije pomena medju njima ispricacu
ukratko.
Prvi boj je bio kod Kanusije izmedju prokonzula i Norbana. U njemu je palo 6 000
Norbanovih vojnika, a 70 od Sulinih pristalica i mnogo njih bese ranjeno. Onda
Norban odavde ode u Kapuu.

Vojska konzula Lucija Scipiona prelazi Suli

Kad su Sula i Metel bili kod Teana, na njih krenu Lucije Scipion sa vojskom, vrlo
obeshrabrenom i zeljnom mira. Doznavsi za to Sula posla Scipionu poslanike da
pregovara o nagodbi, ne toliko sto se nadao ili to zeleo, koliko je ocekivao da ce mu
se vojska , nezadovoljna, pobuniti. To se i dogodilo.
Scipion uzvesi taoce, sidje u polje na dogovor. S obe strane sastadose se po trojica,
zbog cega se nije znallo sta su razgovarali. Odluceno je da konzul Scipion, posto se
sklopi primirje, posalje Sertorija sakonzulu Norbanu da mu saopsti sporazum. Vojska
i jednih i drugih bila je u miru dok su cekali odgovor. Kad je Sertorije uz put zauzeo
Seusu koja je pripadala Suli, Sula posla ljude da se zale Scipionu. Ovaj bilo zato sto
je bio svestan dela, ili zbog neizvesnosti sta da odgovori, on vrati Suli taoce.
Zbog nepravicnog zauzimanja Seuse za vreme primirja i zbog vracanja talaca, mada
nisu trazeni, njegova vojska odmah poce kriviti konzule i potajno raditi sa Sulom da
mu pridje ako se on priblizi. Kad se on priblizio, odmah svi listom predjose njemu
tako da su konzula Scipiona i njegova sina Lucija, kad su od cele vojske ostali sami u
satoru uhvatili Sulini ljudi.

To sto se dogodilo Scipionu da nije opazio zaveru cele vojske je nedostojno

vojskovodje.

Norban i Sertorije protiv Sule

Scipiona sa sinom, ne pridobivsi ih, Sula otpusti citave, Norbanu posla poslanike u
Kapuu da pregovaraju o primirju, bilo sto se bojao sto je jos vecina Italije bila uz
konzule ili sto je i prema njemu kao i prema Scipionu, spremao neko lukavstvo. Kad
mu niko nije dosao ni da odgovori (jer se Norban bojao slicne prevare vojske). Sula
dize logor i krenu napred pustoseci sve neprijateljsko. To isto je cinio i Norban
drugim putem, Karbon, pak, pohita u RIm i ucini da se Metel i ostali senatoti koji bili
su Suli naklonjeni proglase za neprijatelje. U tim danima je i Kapitol izgoreo. Sirili su
se glasovi da je to delo Karbona ili konzula, ili da je Sula nekog poslao da to ucini.
Uzrok pozara se nije tacno znao.
Sertorije, medjutim, izabran odavno da upravlja Spanijom posle zauzeca Suese
pobeze u Spaniju. Posto ga raniji pretori nisu primili, on je tu zadao mnoge nevolje
Rimljanima. Trupe konzula su stalno rasle posto je veci deo Italije jos bio uz njih kao
i obliznja Galija oko reke Pada. Ni Sula nije oklevao saljuci poslanike gde god je
mogao po Italiji, podsticuci ih sto prijateljstvom, sto zastrasivanjem, ili novim
obecanjima, da mu posalju vojsku. U ovome i jedna i druga strana provede ostali
deo leta.

Metel pobedjuje Karinata, a Sula Marija Mladjeg.

Oduce godine postali su konzuli Papirije Karbon, po 2. Put, i Marije, sinovac slavnog
Marija, star 27 godina. Bura i velika studen zadrzavala je i jedne i drgue u
zimovnicim
Iduceg proleca odigrala se zestoka bitka od zore do podne, kod reke Esina izmedju
Metela i Karbonova legata Karinata. Pretrpevsi veliki poraz KArinat pobeze, a svi
obliznji krajevi napustise konzule i pridjose Metelu. Karbon gonecu u stopu Metela,
opsede ga; kad je doznao da je drugi konzul, Marije, pretrpeo poraz u velikom boju
kod Preneste ovako se odigrao.
Kad je Sula zauzeo grad Setiju, Marije, koji je imao tabor nedaleko odavde, povuce
se malo. Stigavsi do Sakriporta, on rasporedi svoje za borbu i zestiko se sukobi sa
Sulom. Kad je pocelo da popusta levo krilo 5 kohorti pesadije i 2 turme konjice, ne
sacekavsi da budu potpuno razbijene, pobacase zastave i odmah prebegose Suli.
To je bio pocetak strasnog Marijevog poraza, jer su svi potuceni bezali u Prenestu,
dok ih je Sula gonio. Prenestinci prihvatise prve od njih ali kad Sula stize oni
zatvorise kapiju, a Marija popese uzetom na bedem. Zatim je nastao veliki pokolj

kod bedema, i Sula je zadobio mnostvo zarobljenika od kojih je pobio sve Samnicane
koji su uvek opasni po Rimljane.

Konzul Marije ubija svoje protivnike, a Sula prilazi Rimu

Istih dana i Metel je pobedio drugu Karbonovu vojsku pri cemu je i tada 5 kohorti
preslo na Metelovu stanu. Pompej pobedi Marcija kod grada Sene, pa razori sam
grad. Sula nateravsi Marija u Prenestu, opasa grad jarkom i nasipom sa veeg

razmaka i poveri zadatak Lukreciju Ofeli da savlada Marija, ne borbom, nego

gladju.
Marije ne oekujui vie nita dobro, bi prinudjen da pogubi svoje neprijatelje. Gradskom
pretoru Brutu on prouci da sazove Senat pod nekim izgovorom i ubije Publija Antisija, drugog
Papirija Karbona, pa Lucija Domicija i rimskog prvosvetenika Mucija Scevolu. Prva dvojica su
pogubljena u Senatu, kao to je Marije naredio, poto su ubice uvedene u venicu; Domicije je
ubijen na izlazu dok je beao, a Scevola nedaleko od venice. Njihova tela su baena u reku, jer
je ve bio zavladao obiaj da se pogubljeni ne sahranjuju.
Sula je ve raznim putovima slao vojsku po delovima u Rim, naredjujui da zauzmu gradsku
kapiju, a ako budu odbijeni da odu u Ostiju. Gradovi su ih primali iz straha, a Rimljani im
otvorie kapiju.

Sula ulayi u Rim i bori se sa Karbonom

Kad je za to doznao Sula odmah dodje. Vojsku smesti ispred kapija na Marsovom polju, a sam
udje u grad, dok su svi njegovi protivnici pobegli. Njihova imanja su odmah konfiskovana..
Sazvavsi narod na skuptinu, Sula se poali to mora da radi ovako i pozva Rimljane da se ne
brinu, jer e ovo stanje se odmah zavrsiti i poeti red.
Uredivi ono to je bilo hitno i ostavivi u gradu posadu od svojih ljudi, on krenu u Kluziju, gde
su se nalazile najozbiljnije snage. Za to vreme konzulima se pridruie konjanici Keltiberi,
poslati od pretora u paniji. U bici sa konjanicima kod reke Glana Sula pobi 50 neprijateljskih
vojnika,a 270 Keltibera prebegoe njemu. Ostale je sam Karbon unitio, verovatno zbog
nezadovoljstva.
U isto vrme Sula pobedi neprijatelja kod Saturnije drugim delom vojske, a Metel otplovivi
prema Raveni zauze uritansku zemlju, ravnu i rodnu itom. Drugi Sulin odred uavi pomou
izdaje u Neapol, pobi sve sem malog broja onih koji su umakli i zauze gradske bedeme. Izmedju
samog Sule i Karbona se odigrala estoka bitka kod Kluzije, koja je trajala od jutra do mraka.
Poto su bili jednakih snaga, uvee se odvojie.

(Od 60 do 64 strane kopiraj ili uzmi od nekog)

64. strana
97.Sulina diktatura
Poto je Sula protiv neprijatelja uredio sve kako je hteo i vie mu nije preostao nijedan neprijatelj
sem Sertorija, koji je bio daleko, on posla protiv njega u paniju Metela, a sav poredak u Rimu
stavi pod svoju vlast kako je eleo.
Vie se nije vodilo rauna o zakonu, izborima u skuptini ili biranju kockom, poto su svi drhtali
od straha, sakrili su se i utali. Sve ono to je Sula uradio kao konzul ili prokonzul proglaeno je
za trajno i zakonito. Njegovu zlatnu statuu na konju postavie pred govornicom s natpisom :
Sreni vojskovodja Kornelije Sula. Tako su ga nazivali laskavci jer ga je se stalno pratila srea u
ratovima.
I laskanje mu uini nadimak stalnim imenom. ak se naao zapis po kome je Sula odlukom
Senata bio nazvan ljubimcem Venere. Nije mi se inilo udno ni to to je nazvan blaenim.

98.O diktaturi i izborima u Rimljana

Sula je ,dakle, u stvari ve bio kralj ili tiranin, ne izborom, nego silom i snagom, a poto je
trebalo da izgleda da je po zakonu izabran, on to ovako udesi.
Rimljani su nekada birali kraljeve po vrlini. Kad bi neko umro od njih, vladali su senatori, po pet
dana jedan za drugim, dok narod ne bi procenio da je neko drugi dostojan da bude kralj.Onaj koji
je vladao tih pet dana se nazivao interreks (interrex - medjukralj - u doba republike postavljao se
samo u slucaju ako oba konzula poginu)jer je bio u medjuvremenu kralj. Biranje konzula uvek su
vrsili bivsi konzuli(odnosno izbori po tributskim komicijama) ; ako bi se sluajno desilo
(66strana) da njih nema onda se birao privremeni kralj radi izbora konzula.
Koristei ovaj obiaj, a poto konzula nije bilo jer je Karbon umro na Siciliji, a Marije u Prenesti,
Sula se malo udalji od Rima naredivi Senatu da izabere privremenog kralja. Senat izabra
Valerija Flaka (sproveo zakon krajem 82.pne u skuptinama po tribama zakon o vrhovnoj vlasti
Lex Valeria de impreio, naimenovavi Sulu za diktatora) nadajui se da e on izvriti izbore za
konzule. Ali Sula napisa Flaku pismo da pred narod iznese predlog koje je prestalo pre 400
godina. Flak preporuci da ga izaberu da vlada, ne uobiajeno vreme, nego sve dok ne uvrsti
Rim, Italiju i celokupno carstvo uzdrmanu ratovima. Da se smisao zakona odnosio na Sulu
samog u to nije bilo sumnje. Ali Sula kome ni to nije bilo dosta, obelodani na kraju pisma da se
njemu ini da je za tu svrhu najpodesniji za dravu.

99.Osvrt na vladavinu u rimskoj istoriji

Kada je pismo stiglo u grad, Rimljani protiv svoje volje prihvatie rado prividnost izbora kao
sliku i priliku slobode i izabrae Sulu za neogranienog vladara na neogranieno vreme, dokle
bude eleo.
100. Sulini zakoni
Da bi sauvao izgled negdanje drave, Sula je dopustio Rimljanima da biraju konzule, te su
izabrani Marko Tulije i Kornelije Dolabela. Sam Sula bio je diktator nad konzulima. Ispred njega
kao diktatora noene su 24 sekire, kao nekad ispred kraljeva, on je ustanovio i veliku telesnu
strau.
Od zakona jedne je ukidao, a druge donosio. Zabranio je da neko moe biti pretor, pre nego to
bude kvestor, ili konzul pre nego to bude pretor. Spreio je da se isto zvanje ponovo preuzme
pre no to istekne deset godina. Vlast narodnih tribuna tako je oslabio, gotovo ju je unitio;
zakonom je onemoguio da tribun posle isteka njegove funkcije dobije neko drugo zvanje. Zbog
toga su svi koji tee slavvi ili plemstvu ubudue izbegavali to zvanje.
Kako je Senat, usled buna i ratova bio veoma proredjen, Sula ga popuni sa 300 ljudi iz redova
najboljih vitezova, prepustivi tributskim skuptinama da o svakome od njih glasaju. Broj
gradjana povea sa 10 000 najmladjih i najsnazniijih robova, iji su gospodari bili pogubljeni,
davi im slobodu i gradjanska prava. Svim oslobodjenicima dao je svoje rodovsko ime
Kornelije i tako dobio deset hiljada ljudi spremnih da u svakom asu izvravaju njegove
zapovesti. (68 strana) Spremajui se da to isto uini i u gradovima Italije, on razdeli mnogo jo
nepodeljene zemlje na 23 legije koje su se za njega borile. Podelio je i zemlju zaplenjenu od
pojedinih gradova.

101. Sulina okrutnost

Sula je u svemu bio straan i naprasit. Tako je nasred trga ubio Kvinta Lukrecija Ofelu, koji je za
njega osvojio Prenestu, opsadom savladao Marija i mnogo doprineo konanoj pobedi nad njim.
Ovo je uinio zato to nije mogao da ga odvrati da se ne kandiduje za konzula pre no to je bio
kvestor i pretor. Lukrecije se, naime, uzdao u veliinu izvrenih dela i zamolio gradjane na to
zvanje.
(69 strana) Sazvavi narod na skuptinu Sula ree : znajte gradjani od mene ujte da sam ubio
Lukrecija kada nije hteo da me poslua. Zastraujui gradjane na ovaj nain je Sula vladao kako
je hteo. Priredio je trijumf povodom pobede nad Mitridatom. Neki, alei se, nazvae njegovu
vladu prikrivenim kraljevstvom, drugi su nazivali njegovu vladavinu tiranijom.

102. Aleksandrinjani zbacuju kralja Aleksandra koga im je Sula doveo

Ovaj rat je naneo veliko zlo kako samim Rimljanima tako i celoj Italiji. Provincije izvan Italije
bile su iscrpljene, smenjivao se cas haranje gusara i Mitridata, cas Sulini pohodi i nameti za
vreme pobuna. Jer tada je bilo naredjeno svim narodima i kraljevima koji su bili saveznici, i
gradovima ne samo potcinjenim ve i saveznikim i onima koji su se dobrovoljno predali, pa ak
i onima koji su za vreme saveznitva ili neke druge vrline bili autonomni i slobodni od danka
da plaaju danak i da budu pokorni, a nekima je oduzeta zemlja i luke koje su im date po
ugovoru..
Sula je odluio da Aleksandrinjanima postavi za kralja Aleksandra, sina onog Aleksandra koji je
vladao u Egiptu; bio je odgajen na Kosu i od Koana predat Mitridatu, zatim od Mitridata
pobegao Suli i postao mu prijatelj. Nadao se da e dobiti veliko blago iz bogate kraljevine, poto
je Aleksandrinjanima nedostajala muka glava.
Ali ovoga kralja,19. Dana njegove vladavine, Aleksandrinjani su izveli iz kraljeve palate na
vebalite i ubili, jer su smatrali da je vie naklonjen Suli nego njima. Oni se nisu mnogo bojali
Rimljana, ili stoga to su bili moni ili zato to jo nisu okusili spoljne nedae.
(70.strana)
103. Sulina abdikacija
Mada je bio diktator, SUla ipak idue godine pristade da po drugi put bude konzul s Metelom
Pijom, da bi dao izgled i formu demokratske vlasti. Otada pa sve do danas rimski carevi,
postavljajui domovini konzule, ponekad i sami to bivaju, smatrajui za ast po najvioj vlasti
pridrue i konzulsko zvanje. Ukazujui potovanje Suli, narod ga opet izabra za konzula, ali on
odbacivi to zvanje, imenova im za konzuke Servilija Isaurika i Klaudija Pulhera.
Uskoro potom on sam napusti vrhovnu vlast(sula je vratio ovlaenje diktatora 79.godine, a
umro 78pne na svom imanju kod Kune) neometan ni od koga. ini mi se da je taj njegov
postupak ua divljenje jer je Sula prvi u to doba i jedini od svih ljudi ostavio toliko vlast mada
nije morao, i nije je ostavio sinovima kao Ptolomej u Egiptu, Ariobrazan u Kapadokiji, ili Seleuk
u Siriji, nego onima kojima je bio tiranin. Neobino je ek i to to je on dobrovoljno napustio
vlast steenu sa toliko odvanosti i rizika. Mimo svega ostalog, neverovatno je da se on nije
bojao, iako je u tom ratu izginulo vie od 100 000 mladih ljudi, iako je od svojih neprijatelja
pogubio vie od 90 senatora i 15 konzula i 2 600 vitezova, ne raunajui prognane; mnogima je
oduzeo imovinu, privatan ivot ni od onih u Rimu ni onih koji su bili u bekstvu; niti se plaio
gradova kojima je oduzeo tvrdjave, bedeme, novac i slobodu. Toliko je bilo smelosti i sree u tog
oveka.
104. Sula kao privatno lice

Priaju da je on, kad je ostavljao vlast, rekao u skuptini da e poloiti raun o svojim delima ako
neko to zatrai, i u isti mah je uklonio liktore sa snopovima i sekirama i telesnu strau i dugo se s
prijateljima etao usred trga, dok ga je svetina gledala jo u strahu. A kad se vraao kui, samo se
naao jedan mladi da ga optui. Poto mu to niko nije branio, on se usudio da ga, grdei, doprati
do kue.
Sula, medjutim, koji je ispoljavao veliki gnev prema najveim ljudima i gradovima, mirno je je
podnosio mladia. Ulazei u kuu, rekao je samo ovaj mladi spreie nekog drugog oveka
koji bude imao ovakvu vlast da je ostavi tako se i dogodi u Rimljana posle kratkog vremena
kada Gaj Julije Cezar nije hteo da napusti vlast.
(71 strana)
ini mi se da je Sula, u isto vreme estok i moan prema svemu, kao privatno lice eleo da bude
vladar, a kao vladar eleo da postane privatno lice ida posle toga provede ivot u seoskoj samoi.
On se povue za svoja dobra kod Kume u Italiji i tamo se u samoi bavio ribolovom i lovom. Jo
je bio zdrav i snanog tela.
105. Smrt Sulina
im je Sula abdicirao, Rimljani oslobodjeni pokolja i tiranije, opet se, u miru, upustie u druge
razdore. Za konzule su izabrali od Sulinih pristalica Kvinta Katula, a Emilija Lepida iz redova
njegovih protivnika, oni su bili veliki neprijatelji jedan drugome i odmah su poeli da se gloe.
Kad je Sula na selu u snu video prividjenje da ga ve zove duh, im je svanulo, odmah ispria
prijateljima san., te hitno poe pisati zavetanje i istog dana ga zavri. Kad ga je zapeatio, uvee
ga obuze groznica,a u noi preminu u 60 godina ivota.
Povodom njegove smrti u Rimu odmah nastade svadja; jedni su hteli da se njegovo telo prenese
sveano kroz Italiju, izloi na trgu u Rimu i sahrani o dravnom troku, dok su se Lepid i
njegove pristalice tome protivili. Ipak pobedi Katul i njegova stranka. =sulina
Sulino telo je preneto kroz Italiju i doneto u Rim u zlatnom odru, vladarski ukraenom. Za njim
su ili mnogi trubai i konjanici, a za ovima ostala naoruana svetina. Oni koji su se borili pod
njegovom komandom pristizali su odasvud u povorku naoruani (72 strana) kako bi ko stigao,
odmah je ulazio u povorku. Nagrnula je ostala svetina kakve nije bilo ni u jednoj drugoj prilici.
Napred su noene sekire i drugi njegovi znaci kojima se sluio dok je iveo.

106. Sulina sahrana

Kad je povorka stigla u Rim, tek onda za pogreb dobio je izvanredan sjaj. Noeno je vie 2 000
zlatnih venaca hitno dobavljenih darovi gradova i legija koje su bile pod njegovim
zapovednitvom i od pojedinih njegovih prijatelja kao i druge stvari za sahranu. A telo su mu

pratili iz straha od vojske koja se tu nakupila, skup svih svetenika i svetenica u svojim
odedama, zatim svi senatori i sve vlasti. Svako sa svojim znacima.