You are on page 1of 3

N: Antifaistike babe i abe

U prolom broju Mozaika objavljeno je reagovanje Sinie Tomia na


lanak I nasiljem na faizam u kome sam pisao o antifaistikoj tribini
odranoj u Pozorinom klubu, a iji je Tomi bio jedan od organizatora.
Premda sam u reagovanju u vie navrata oznaen kao zlonameran,
verujem da se ne bih obazirao na prigovore koji su mi stavljeni, da
predmet o kome je re nije u toj meri danas relevantan, te da i sam nisam
intimno zainteresovan za njega. Ne bih se obazirao, jer su prigovori
odreda nesuvisli. Tomi, naime, isprva prigovara da je zlonamerno u
prvi plan izbacivati privatni ivot uesnika tribine meutim, to to je
Zorana Petakova zbog izjave date u jednoj televizijskoj emisiji tuio
episkop Irinej Bulovi nije nikakav privatluk (ako bi se domen
privatnosti rastegnuo na sve ono to se odraava na neiji privatni ivot,
to bi znailo da bi i, recimo, objavljivanje visine plata direktora u javnim
preduzeima bilo meanje u njihove privatne stvari s obzirom da se
paretine koje dobijaju itekako odraavaju na njihov privatni ivot), tim
vie to je Petakov ispravno uoio klerikalizam koji optereuje nae
drutvo, a koji i sama osuda dokazuje, posebno sudijino urnebesno
bogonadahnuto obrazloenje presude. Tomi potom stavlja primedbu i
na naslov teksta koji navodno sugerie da su antifaisti podjednaki
nasilnici kao i nacisti protiv kojih se bore.
Vrlo je teko, naravno, braniti se od optube za zlonamernost. I sam bih
mogao, da elim biti zlonameran, pretpostaviti da je interpretiranje
teksta koji sam napisao bilo zlonamerno da je, recimo, hotimice
nainjen previd veznika kojim zapoinje njegov naslov. ini se, ipak, da
je sredinji problem kognitivne prirode, da je razlog nesuglasice
naprosto pojmovna zbrka, ali brkanje temeljnije od nerazlikovanja
domena privatnog i javnog. ini se da Tomi, iako organizator
antifaistike tribine, na emu mu svakako treba estitati, nije sasvim

siguran ta je to zapravo antifaizam. On dri da je javnosti insinuirano


da su antifaisti nekakva incidentna i devijantna lica stoga to je u
tekstu apostrofirana izjava jednog od uesnika tribine, Daka
Milinovia, da antifaisti ne preu i od prebijanja faista. Antifaizam,
meutim, ne moe biti miroljubiv, naprosto zato to ni faizam to nije!
Upravo je Milinovieva debela petlja da to otvoreno primeti bila
najznaajniji momenat tribine. I ako se antifaisti pored nasilnih
faistoidnih i otvoreno faistikih budala, kako ih je istom prilikom
Milinovi oslovio, dre miroljubivo, i sami e nuno ispasti budale, ako
ne i malodunici.
Ulice s imenima antifaista se preimenuju, unitavaju se i uklanjaju
partizanski spomenici, ili ih naprosto kradu i prodaju na otpadu poput
bista revolucionara ispred beejskih osnovnih kola, bez ikakvog izgleda
da e biti vraene, kamoli ponovo vajane. Meutim, pored alosne
injenice istorijskog revizionizma, nevolja je i to se antifaizam danas
relativizuje, to mu se rastee znaenje, ime se otupljuje i ini
bezopasnim poput male mace. Antifaistiki aktivizam se poistoveuje
sa zagovaranjem multikulturalizma, multikonfesionalnosti i drugih
multi-vitaminskih tralalalanja. Takvi irokoumni i irokogrudi
antifaisti iz nevladinih organizacija i udruenja graana slobodno
neka vode radionice i kolice tolerancije, neka ispredaju priancije, neka
piu projekte, jer to je sve fino i cakano antifaisti e, meutim, za to
vreme morati da se obraunavaju sa stvarnim faizmom. tavie,
antifaistika incidentnost i devijantnost predstavljaju danas takorei
meru nae ljudskosti, te ih se nipoto ne treba stideti.
Nosioci faizma, pri tom, nisu samo budale koje premlauju
homoseksualce, mrze Rome i razbijaju pekare Albanaca. Pravi nosilac
faizma je kapitalizam, odnosno drava koja obezbeuje kapitalistiko
izrabljivanje, koja narode vodi u rat, uopte ugroava im zdravlje i

dobrobit, a sve zarad profita privatnih kompanija. Faizam, napokon,


uopte ne mora praviti razliku izmeu belaca i crnaca, heteroseksualaca i
homoseksualaca, Srba i Hrvata itd. kapital ih obino sve podjednako
tlai, bez imalo diskriminacije.
Antifaista koji se libi nasilja, koji je po svaku cenu tolerantan prema
onima koji gaze toleranciju, antifaista u belim rukavicama, a ne u
bokserskim, promauje ne samo disciplinu, nego i bit antifaistike
ideologije. tavie, ukoliko stoji teza da je uzronik faizma elina
sprega drave i krupnog privatnog kapitala, antifaisti e pored
spomenutih budala kad-tad biti primorani suprotstaviti se i neuporedivo
jaem protivniku, a taj protivnik se moe poraziti jedino revolucijom,
koje, ao mi je to to moram rei, naprosto nema bez nasilja.