Bree Despain - Mračne Duše

1
avada kedavra & Mia3570
BRI DESPEJN
MRANE DUE
BREE DESPAIN
THE DARK DIVINE(THE DARK DIVINE #1)
www.crowarez.org
www.bosnaunited.net
2
RTVA
Krv mi ispunjava usta. Vatra mi isuuje vene.
Uguila sam urlik. Srebrni no klizi - izbor je moj.
Ja sam smrt ili ivot.
Ja sam spasenje ili unitenje.
Aneo ili demon.
Ja sam milost.
Zarila sam no.
Ovo je moja rtva Ja jesam udovite.
3
Nakon ruka
POGLAVLJE PRVO
BLUDNI SIN
- Grejs! Mora da vidi novog tipa - Ejpril je doskakutala do mene kroz hodnik pun
uenika niih razreda. Ponekad me je podseala na koker panijela kojeg sam nekad imala,
drhtala je od uzbuenja skoro zbog svega i svaega.
- Najzgodniji tip ikad? Umalo sam ispustila ranac. Glupi ormari.
- Nikako. Ovaj momak je totalno opasan. Izbaen je iz dve kole, a Bret Donson kae
da je na uslovnoj Ejpril se nasmeila. - Pored toga, svi znaju da je Dud najzgodniji
momak - unula me je u rebro.
Ranac mi je ipak ispao, a moja kutija s pastelima rasula mi se pred nogama. Ne bih
znala progunala sam i unula da pokupim slomljene pastele. - Dud mi je brat, ako
nisi zaboravila?
Ejpril zakoluta oima. On je stvarno tokom ruka pitao za mene, zar ne?
- Da - skupljala sam iz gomile itave komadie krede -pitao je: Kako je Ejpril?", a ja
sam odgovorila: Dobro je", i onda mi je dao pola svog sendvia sa uretinom - kunem se,
da je bila iole nepotena, plaila bih se da se Ejpril drui sa mnom samo da bi se pribliila
mom bratu. Kao to je polovina drugih devojaka u koli radila.
- Pouri - rekla je, bacivi pogled preko ramena.
- Mogla bi da mi pomogne - mahnula sam joj slomljenim pastelom. - Kupila sam ih
malopre kada sam se vraala iz kafia.
Ejpril je unula i podigla plavu kredu. - ta uopte radi s njima? Mislila sam da
koristi ugljen.
- Nikako mi ne polazi za rukom - istrgla sam pare krede iz njenih prstiju i stavila ga
natrag u kutiju. - Poeu iz poetka.
- Ali sutra je poslednji dan za predaju.
- Ne mogu da predam rad ako nije dobar.
- Mislim da ne izgleda tako loe - rekla je Ejpril. - Pored toga, izgleda da se novom
momku svia.
-ta?
Ejpril skoi i zgrabi me za ruku. - Hajde. Mora da vidi neto - potrala je ka uionici
za likovno vukui me sa sobom.
Drala sam vrsto svoje pastele. - Ti nisi normalna. Ejpril se nasmejala i ubrzala korak.
- Evo je, stie rekla je Lin Biop kada smo skrenule iza ugla ka uionici za likovno.
Kada smo se pribliile, grupa uenika koja je bila okupljena ispred vrata uionice sklonila
se na drugu stranu. Deni Vilson je pogledala u mene i apnula neto Lin.
- ta je to toliko vano? - upitala sam.
Ejpril pokaza. - On.
Zaustavila sam se i pogledala ga. Ovaj momak je, u Volfsbejn1 majici punoj rupa i
tamnim farmericama poderanim na kolenima, i vie nego prelazio granice pravila
oblaenja Holi Trinitija". Razbaruena, u crno ofarbana kosa skrivala mu je lice, a u belim
rukama je drao veliki list papira. Bio je to moj crte, nacrtan ugljenom, a on je sedeo na
mom mestu.
1
Wolfsbane - englesku hevi metal / hard-rok grupa. (Prim. prev.)
4
Otila sam od grupe posmatraa i krenula ka svojoj klupi. - Izvini, sedi na mom
mestu.
- Onda mora da si ti Grejs - rekao je ne podigavi pogled. Bilo je neeg u njegovom
hrapavom glasu od ega sam se najeila.
Ustuknula sam. - Otkud zna kako se zovem?
Pokazao je na ploicu sa imenom zalepljenu na koricu za pribor, koju sam tu ostavila
za vreme ruka. - Grejs Divajn2- nasmeio se ironino. - Tvoji roditelji sigurno imaju neku
vrstu kompleksa Boga. Kladim se da ti je otac svetenik.
- Vikar. Ali to se tebe ne tie.
Drao je moj crte ispred sebe. - Grejs Divajn. Sigurno mnogo oekuju od tebe.
- Da. Sada se pomeri.
- Ovaj crte nikako nije dobar - rekao je. - Ove grane si skroz pogreno nacrtala, a ovaj
vor treba da bude okrenut nagore, a ne nadole - uzeo je svojim tankim prstima jedan od
mojih ugljenih tapia i poeo da crta po papiru.
Njegova drskost me je izbacila iz takta, ali ono to mi je bilo neverovatno jeste lakoa s
kojom je preplitao tanke i debele linije pretvarajui ih u upeatljive ugljen-crne grane. To
isto drvo oko kojeg sam se muila cele nedelje sada je oivelo na papiru. Malim prstom je
razmazivao ugljen po stablu... to se nikako nije smelo na asu profesora Barloua, ali tim
grubim senenjem je istakao koru drveta ba kako treba. Posmatrala sam ga kako seni oko
grana, ali onda je poeo da prepravlja najnii vor. Otkud mu ideja kako taj vor treba da
izgleda?
- Prekini - rekla sam. - To je moj crte. Vrati mi ga -zgrabila sam papir, ali ga je on
povukao nazad.
- Daj mi ga!
- Poljubi me - rekao je.
ula sam kako je Ejpril ciknula.
- Molim? - upitala sam.
Nagnuo se nad crte. Razbaruena kosa inu je i dalje zaklanjala lice, ali mu je crni
kameni privezak ispao iz majice.
- Poljubi me i vratiu ti crte.
Zgrabila sam mu ruku u kojoj je drao ugljen. - ta si, doavola, umislio?
- Znai, ne prepoznaje me? - podigao je pogled i sklonio kosu s lica. Obrazi su mu bili
bledi i upali, ali ono od ega sam izgubila dah bile su njegove oi. One iste crne oi koje
sam nekada zvala crnim ponorima".
- Danijel? - pustila sam mu ruku, a ugljeni tapi se otkotrljao na sto. Milion pitanja mi
se vrzmalo po glavi. - Zna li Dud da si ovde?
Danijel je oko prstiju obmotao crni privesak koji mu je visio na vratu. Krenuo je da
kae neto, ali se zaustavio.
Gospodin Barlou je prekrstio ruke preko grudi, koje su podseale na bure, i doao do
nas. - Rekao sam ti da se javi savetniku pre nego to se prikljui ovom odeljenju - rekao je
Danijelu. - Ako ne moe mene da potuje, mladiu, onda ti moda ovde nije ni mesto.
- Upravo sam krenuo - Danijel je odgurnuo stolicu i brzo proao pored mene, dok mu
je ofarbana kosa prikrivala oi. -Vidimo se kasnije, Grejsi.
Prevedeno sa engleskog znai Boanska milost (Grace Divine) (Prim. prev.)
5
Pogledala sam crte koji je ostavio za sobom. Crne linije isprepletane u obris jednog
poznatog drveta. Krenula sam za njim brzo, sudarivi se pritom s gospodinom Barlouom i
grupom uenika koja je stajala pored vrata.
- Danijele! - povikala sam. Ali hodnik je bio prazan. Danijel je znao kako da nestane. To
mu je uvek polazilo za rukom.
Veera
Sluala sam zveckanje viljuaka i noeva o tanjire i strepela od pitanja koje je bilo
neizbeno kada bi cela porodica Divajn bila na okupu: Pa, ta ste danas radili?
Tata je poeo prvi. Bio je vidno uzbuen zbog skupljanja dobrotvornih priloga, koje je
organizovano u parohiji. Sigurna sam da je to dobra promena za njega. U poslednje vreme
je bio toliko dugo zatvoren u svojoj kancelariji da smo se Dud i ja alili da sigurno
pokuava da stvori svoju sopstvenu religiju. Mama nam je ispriala o svom novom
internisti na klinici i da je beba Dejms danas u obdanitu nauila rei: jabuka, graak i
kornjaa. eriti nam je saoptila da je dobila pet za svoj istraivaki rad.
- Ja sam ubedio veinu svojih drugara da pokloni svoje kapute u dobrotvorne svrhe izjavio je Dud kada je bebi Dejmsu iseckao ufte.
Nisam bila iznenaena. Neki ljudi u Rouz Krestu su tvrdili kako je Dudova dobrota
samo gluma, ali on je zaista bio dobar ovek. Mislim, ko bi se jo odrekao slobode koju je
pruala zavrna godina da bi tri dana nedeljno provodio u vikarijatu uei, i to sam?! Ili
onda kad je odbio da igra za univerzitetski hokejaki tim zajedno sa svim svojim
drugarima jer nije eleo da bude previe nasilan. Ponekad je bilo teko biti njegova mlaa
sestra, ali je bilo gotovo nemogue ne voleti Duda.
Bilo mi je mrsko i da pomislim kako e reagovati kada mu saoptim najnoviju vest.
- To je sjajno - rekao je tata Dudu.
- Da - nasmeio se. - Jue sam svima rekao da ja poklanjam kaput i pozvao ih sve da
pomognu.
- Koji e kaput pokloniti? - upitala je mama.
- Crveni.
- Tvoj nortfejs?3 Ali on je praktino nov.
- Zato to sam ga jedva i nosio u poslednje tri godine. Izgleda mi sebino da stoji u
mom ormanu kada ga neko drugi moe koristiti.
- Dud je u pravu - rekao je tata. - Treba nam kvalitetna odea. Nije jo ni Dan
zahvalnosti a ve predviaju jo jednu neverovatno hladnu zimu.
- To! - uzviknula je eriti. Mama je progunala. Nikada nije razumela zato su se
stanovnici Minesote radovali uasnim hladnoama.
Prevrtala sam viljukom krompir-pire po tanjiru kada se tata okrenuo k meni i
postavio mi pitanje kome se nikako nisam radovala. - Veeras si naroito tiha, Grejs. Kako
si provela dan?
Spustila sam viljuku. Pare ufte koje sam imala ustima bilo je kao stiropor kada sam
ga progutala.
- Danas sam videla Danijela.
Mama je sevnula pogledom k meni dok je pokuavala da zaustavi Dejmsa da ne baca
hranu po stolu. Pogled koji je govorio: To ime se ne spominje u naoj kui.
3
Kompanija specijalizovana za proizvodnju zimske sportske obue i odee. (Prim. prev.)
6
Za kuhinjskim stolom smo diskutovali gotovo o svemu: o smrti, maloletnikoj

trudnoi, politici, pa ak i o verskoj nepravdi u Sudanu, ali postojala je jedna tema o kojoj
nikada vie nismo govorili: Danijel.
Tata je obrisao usta salvetom. - Grejs, Dude, treba mi vaa pomo sutra posle podne u
vikarijatu. Mnogo je ljudi dalo dobrotvorna priloge. Ne mogu ak ni da uem u
kancelariju, prepuna je paketa konzerviranog kukuruza tiho se zakikotao.
Nakaljala sam se. - Razgovarala sam s njim.
Tata je iznenada prestao da se smeje, kao da se zadavio.
- Oho! uzviknula je eriti, zaustavivi viljuku na pola puta do usta. - Svaka ast na
otkriima, Grejs.
Dud je odgurnuo svoju stolicu. Mogu li da se udaljim? - upitao je i stavio svoju
salvetu na sto. Izaao je iz kuhinje i ne saekavi odgovor.
Pogledala sam mamu. Njene oi kao da su govorile: Pogledaj ta si uradila.
- Graak! - uzviknuo je Dejms i bacio punu aku zrna meni u lice.
- ao mi je proaputala sam i ustala od stola.
Kasnije
Pronala sam Duda kako sedi na prednjem tremu, umotan u plavo ebe s kaua. Od
daha su mu se stvarali beli oblaii ispred lica.
- Ledeno je, Dud. Ui unutra.
- Dobro sam.
Znala sam da nije. Malo je toga to je uopte moglo da iznervira Duda. Nije mu se
svialo kako su neke devojke iz kole umele da budu okrutne, a onda sve to okretale na
alu. Mrzeo je kada su ljudi koristili Boje ime uzalud i nikako nije mogao da podnese
nikoga ko bi tvrdio da Vajld nikada nee osvojiti Stenli kup. Ali Dud nikada nije vikao ili
galamio kada bi se naljutio. Tada je postajao veoma tih i zatvoren.
Protrljala sam ruke pokuavajui da ih ugrejem i sela na stepenice pored njega. - ao
mi je to sam razgovarala s Danijelom. Nisam elela da te uznemirim.
Dud je trljao oiljke koji su mu bili paralelno urezani du spoljne strane leve ruke. To
je esto inio. Pitala sam se da li je uopte bio svestan toga. Nisi me uznemirila konano je rekao. - Zabrinut sam.
- Zbog Danijela?
- Zbog tebe Dud me je pogledao u oi. Imali smo isti rimski nos i tamnobraon
kosu, ali slinost naih tamnoplavih oiju je oduvek bila pomalo jeziva, naroito sada kada
sam videla koliko bola odaje njegov pogled. - Znam ta osea prema njemu...
- ta sam oseala. To je bilo pre vie od tri godine. Tada sam bila jo dete.
- I jo si dete.
Htela sam da kaem neto podrugljivo, kao: Pa i ti si, jer jedva da je bio godinu dana
stariji od mene.
Ali znala sam da nije mislio nita loe kada mije to rekao. Samo sam elela da Dud
shvati da imam skoro sedamnaest godina; gotovo godinu dana izlazim i vozim kola.
Hladan vazduh je prodirao kroz moj tanak pamuni demper. Upravo sam htela da
uem u kuu kada me je Dud uzeo za ruku.
- Grejsi, hoe li mi obeati neto?
-ta?
- Ako ponovo vidi Danijela, obeaj mi da nee razgovarati s njim?
7
-Ali...
- Posluaj me - rekao je. - Danijel je opasan. On vie nije ista osoba. Mora mi obeati da
e ga se kloniti.
Uvijala sam oko prstiju koni od ebeta.
- Ozbiljan sam, Grejs. Mora mi obeati.
- Dobro, u redu. Obeavam.
Dud je stegnuo moju aku i skrenuo pogled u daljinu. inilo se kao da posmatra
neto hiljade kilometara udaljeno, ali sam znala da je njegov pogled ostao na tronom
orahovom drvetu izmeu naeg i komijskog dvorita, onom istom koje sam pokuavala
da nacrtam na asu likovnog. Pitala sam se da li je razmiljao o onoj noi od pre tri godine,
kada je poslednji put video Danijela, poslednji put kada ga je iko od nas video.
- ta se desilo? - proaputala sam. Prolo je dosta vremena dok nisam skupila hrabrost
da ga to pitam. Moja porodica se ponaala kao da se nita nije dogodilo. Ali nita nije bilo
dovoljno da objasni zato su eriti i mene poslali kod bake i deke na tri nedelje. Porodice
ne prestaju da priaju o neemu to je nita. Nita ne objanjava tanak, bledi oiljak, slian
onima na ruci, koji je moj brat imao iznad levog oka.
- Ne treba da govori loe o mrtvima - promrljao je Dud.
Odmahnula sam glavom. Danijel nije mrtav.
Za mene jeste Dudovo lice je bilo bezizraajno. Nikada ranije ga nisam ula da
tako govori.
Udahnula sam leden vazduh i zurila u njega. elela sam da znam o emu razmilja
dok me tako ravnoduno gleda. Zna da moe sve da mi kae?
- Ne, Grejsi. Stvarno ne mogu.
Zabolele su me njegove rei. Izvukla sam ruku iz njegove. Nisam znala kako drugaije
da reagujem.
Dud je ustao: - Ostavi se toga - rekao je neno i ogrnuo me ebetom. Popeo se uza
stepenice i ja sam ula kako se ulazna vrata zatvaraju. Plaviasto svetlo televizora je
treperilo kroz prednji prozor.
Ogroman crni pas je preao preko puste ulice. Zaustavio se pored oraha i pogledao k
meni. Isplazio je jezik, koji se njihao u ritmu njegovog dahtanja. Oi, koje su se caklile, upro
je pravo u mene. Drhtei, zgrila sam se i pogledala ka drvetu.
Sneg je padao pre Noi vetica, ali se otopio nekoliko dana kasnije i verovatno nee
ponovo padati sve do Boia. Sada je sve u dvoritu bilo skorelo, braon i uto, osim
orahovog drveta, koje je kripalo pod naletima vetra. Bilo je belo poput pepela i stajalo je
pod svetlou punog meseca poput lelujavog duha.
Danijel je bio u pravu za moj crte. Grane su bile skroz pogreno predstavljene i najnii
vor je trebalo da bude okrenut nagore. Gospodin Barlou je traio da prikaemo neto to
nas podsea na nae detinjstvo. Sve ega sam mogla da se prisetim dok sam zurila u papir
bilo je ovo staro drvo. Ali u poslednje tri godine, svaki put kada bih prolazila pored njega
pokuavala sam da skrenem pogled. Bilo je bolno misliti o tome misliti o Danijelu. Sada,
dok sam sedela na tremu i posmatrala to staro drvo kako se njie na meseini, inilo mi se
kao da je ono budilo moja seanja sve dok me nisu preplavila.
ebe mi je spalo s ramena kada sam ustala. Bacila sam pogled iza sebe na prozor
dnevne sobe, a onda na drvo. Pas je bio otiao. Moda e zvuati udno, ali bilo mi je drago
to pas nije bio tu kada sam sila do drugog kraja trema i unula u bunje utikovine.
Gadno sam se ogrebala po ruci dok sam pokuavala da napipam neto ispod trema, neto
8
za ta nisam ni bila sigurna da je i dalje tamo, ali nisam odustajala. Prstima sam prela
preko neeg hladnog. Zavukla sam ruku jo dublje i izvukla je napolje. Metalna kutija za
ruak inila se kao komad leda u mojim golim rukama. Sva je bila prekrivena rom, ali
sam i dalje mogla da razaznam izbledeli logo Mikija Mausa, dok sam brisala godinama
staru prljavtinu s poklopca. Pripadala je vremenu koje se inilo tako dalekim. Nekada je to
bila kutija s blagom, u kojoj smo Dud, Danijel i ja uvali nae dragocenosti, kao to su:
kartice za pogs4, bejzbol kartice i onaj udni dugaki zub koji smo nali u umi iza kue. Ali
sada je to bio mali metalni koveg kutija koja je uvala seanja koja bih volela da
zaboravim.
Otvorila sam poklopac i izvukla poderanu konu knjiicu sa skicama. Letimice sam
razgledala plesnive stranice sve dok nisam pronala poslednju skicu. Bilo je to lice koje
sam iznova i iznova crtala jer mi nikada nije polazilo za rukom da ga nacrtam kako treba.
Tada je imao plavu kosu, skoro belu, nije bila raupana, crna i neoprana. Imao je rupicu
na bradi i ironian, skoro podmukao osmeh. Ali upravo su mi njegove oi zadavale najvie
muka. Nikada nisam uspela da jednostavnim potezima olovke uhvatim njihovu dubinu.
Oi su mu bile tako mrane, tako duboke. Kao gusto blato u koje smo uranjali prste na
jezeru - to su bile oi crne kao zemlja.
Seanja
- eli je? Doi pa je uzmi - Danijel je sakrio boicu terpentina iza lea i iznenada
koraknuo u stranu kao da e pobei.
Prekrstila sam ruke i naslonila se na drvo. Ve nekoliko puta sam ga jurila kroz kuu,
preko prednjeg dvorita i oko orahovog drveta, sve zato to se uunjao u kuhinju dok sam
ja radila i bez rei ukrao moju boicu razreivaa. - Vrati mi je, odmah!
- Poljubi me - rekao je Danijel.
- Molim?
- Poljubi me i vratiu ti je - prstima je dodirnuo vor, koji je imao oblik meseca, najnie
grane na drvetu i vragolasto mi se osmehnuo. - Zna da eli.
Obrazi su mi goreli. elela sam da ga poljubim svom enjom koja je mogla da postoji
u srcu jedne jedanaestipogodinjakinje i znala sam da i on to zna. Danijel i Dud su bili
vrnjaci i od druge godine najbolji drugovi, a ja - samo godinu dana mlaa od njih - ila
sam za njima otkad sam prohodala. Dudu nikada nije smetalo da budem u njihovom
drutvu. Danijel je to mrzeo - ali opet, samo je devojica mogla da igra kraljicu Amidalu,
dok je Danijel bio Anakin, a Dud Obi-Van Kenobi. I uprkos svem tom Danijelovom
zadirkivanju, on je bio moja prva prava ljubav.
- Rei u - rekla sam neubedljivo.
- Ne, nee - Danijel se nagnuo i dalje se smeei. Sad me poljubi.
- Danijele! - povikala je Danijelova majka s prozora njihove kue. Bolje bi ti bilo da
doe i opere ovu boju.
Danijel se naglo uspravio, razrogaivi oi sav u panici. Pogledao je boicu u svojoj
ruci. - Grejsi, molim te? Treba mi.
- Mogao si prvo da pita.
- Dolazi ovamo, deae! povikao je njegov otac s prozora.
4 Pogs je igra sa karticama, bila je izuzetno popularna u Americi poetkom devedesetih godina XX veka.
(Prim. prev.)
9
Danijelu su se tresle ruke. - Molim te.

Klimnula sam glavom i on je otrao kui. Sakrila sam se iza drveta i sluala kako
Danijelov otac vie na njega. Ne seam se ta je govorio. Nisu me kidale njegove rei, ve
njegov glas, koji je postajao sve dublji i pretvarao se u zlobno reanje.
Utonula sam u travu, s kolenima priljubljenim uz grudi, i poelela da mu nekako
pomognem.
Prolo je pet i po godina od trenutka kada sam ga videla na asu profesora Barloua.
Dve godine i sedam meseci pre nego to je nestao. Ali samo godinu dana pre nego to je
doao da ivi sa nama. Godinu dana pre nego to je postao na brat.
10
Sledei dan, etvrti as
POGLAVLJE DRUGO
OBEANJA,OBEANJA
Moja mama je imala to udno pravilo kada su u pitanju tajne. Kada sam imala etiri
godine, posadila me je na stolicu i objasnila mi da nikada ne treba da uvam tajne.
Nekoliko minuta kasnije odjurila sam do Duda i rekla mu da su mu roditelji kupili zamak
od lego kockica za roendan. Dud je poeo da plae, a mama me je ponovo ponovo
posadila na stolicu i rekla da je iznenaenje neto to e na kraju svi saznati, a da je tajna
neto to niko drugi nikada ne bi trebalo da otkrije. Pogledala me je u oi i rekla mi vrlo
ozbiljnim glasom da su tajne loe i da niko nema prava da trai od mene da ih uvam.
Volela bih da je to isto rekla i za obeanja.
Problem je u tome to, kada jednom da obeanje, neminovno je da e ga prekriti. To
je neto nalik nepisanom kosmikom zakonu. Ako tata kae: Obeaj mi da e se vratiti
kui na vreme, kola e se svakako pokvariti, ili e tvoj sat nekim udom prestati da radi,
dok tvoji roditelji odbijaju da ti kupe mobilni telefon, te tako ne moe jednostavno da ih
pozove i kae im da kasni.
Ozbiljno, niko ne treba da ima pravo da trai od tebe da ispuni obeanje - naroito
ako ne uzimaju u obzir sve okolnosti.
Bilo je potpuno nepravedno s Dudove strane to me je naterao da obeam da vie
neu imati nita s Danijelom. Nije uzeo u obzir da se Danijel sada vratio u nau kolu.
Nismo poneli ista seanja. Ja nisam nameravala da ponovo razgovaram s Danijelom, ali
problem je bio jedino u tome to sam se, budui da sam Dudu dala obeenje, plaila ta
bih mogla da uradim.
Taj strah me je guio dok sam stajala ispred vrata uionice za likovno. Pokuala sam da
okrenem kvaku na vratima, ali mi je znojava aka skliznula s nje. Konano sam otvorila
vrata i pogledala ka klupama u prvom redu.
- Hej, Grejs - oglasio se neko.
Bila je to Ejpril. Sedela je odmah do moje prazne stolice. Dok je raspakivala svoje
pastele, naduvala je balon od vakae gume i raspukla ga. - Jesi li uhvatila onaj
dokumentarac o Edvardu Huperu koji smo sino htele da odgledamo? Moj DVD je totalno
pregoreo.
- Nisam. Promakao mi je osmotrila sam uionicu traei Danijela. Lin Biop je
sedela u zadnjoj klupi i traarila s Melisom Haris. Gospodin Barlou je za svojim stolom
radio na najnovijoj skulpturi, koja je propagirala recikliranje, a nekoliko studenata je
polako ulo u uionicu pre zvona.
- O, uas! Misli da e nam dati test? - upitala je Ejpril.
- Ovo je as likovnog. Slikamo dok sluamo rok muziku - osmotrila sam uionicu jo
jednom. - Sumnjam da e biti testova.
- ovee, ba si loe volje danas.
- Izvini izvadila sam koncu s priborom iz ormaria i sela pored Ejpril. - Verovatno
mnogo brinem.
Moj crte drveta je stajao na vrhu kofice. Govorila sam sebi da ga mrzim. Govorila sam
sebi da treba da ga pocepam i bacim. Umesto toga, uzela sam ga i poela da pratim
savrene linije prstom tik iznad papira kako ne bih razmazala ugljen.
11
- Ne razumem zato ti je uopte stalo do njega - ponovila je Ejpril esti put od jue. Mislim, zar nisi rekla da je taj momak Danijel zgodan.
Zurila sam u crte. - Bio je.
Zvonilo je poslednje zvono. Nekoliko sekundi kasnije vrata su se uz kripu otvorila.
Podigla sam pogled oekujui da vidim Danijela. Isto kao to sam nekad, nakon to je
nestao, oekivala da u naleteti na njega u trnom centru ili da u ga videti u centru kako
skree za ugao.
Ali na vrata je uao Pit Bredo. On je bio deurni uenik za vreme etvrtog asa.
Mahnuo je Ejpril i meni dok je predavao poruku gospodinu Barlouu.
- Kako je sladak - proaputala je Ejpril i mahnula mu. -Ne mogu da verujem da ti je
partner na herniji.
Upravo sam htela i ja da mu mahnem, ali mi se iznenada okrenulo u elucu. Pit je
ostavio poruku na Barlouovom stolu i priao nam.
- Nedostajala si nam sino - rekao mi je.
- Sino?
- U biblioteci. Skupili smo se tamo da uimo za test iz hemije - Pit je lupio zglobovima
prstiju o sto. - Trebalo je da ovog puta donese krofne.
- Ja? Jo gore mi se prevrnulo u elucu. Sino sam sedela na tremu, mislei na
Danijela, sve dok se skoro nisam pretvorila u ledenicu, i potpuno sam zaboravila na nau
grupu za uenje, i test. - Izvini. Neto je iskrslo - pokazala sam ka crteu.
- Samo mi je drago da si dobro. - Pit se nasmeio i izvukao iz svog zadnjeg depa
papire smotane u rolnu. - Ako eli, moe da pozajmi moje beleke za vreme ruka.
- Hvala - pocrvenela sam. - Trebae mi.
- Vie slikanja, manje prie - uzviknuo je gospodin Barlou.
- Kasnije - Pit je namignuo i izaao iz uionice.
- Sigurno e te pozvati na boinu urku - proaputala je Ejpril.
- Nema anse - pogledala sam u svoj crte i nisam mogla da se setim ta sam sledee
htela da uradim. - Pitu se ne sviam na taj nain.
- ta, jesi li slepa?! - rekla je Ejpril malo preglasno. Gospodin Barlou je pogledao pravo
u nju.
- Pasteli su mnogo bolji od ugljena - rekla je Ejpril pokuavajui da nas izvue iz
neprilika. Bacila je pogled ka profesorovom stolu, a onda proaputala: - Pit je skroz
zagrejan za tebe. Lin je ula od Misti, koja je pak saznala od Breta Donsona, da Pit misli da
si zgodna i da e te pozovati da izaete.
- Stvarno?
- Stvarno - rekla joj je izvivi obrve. Prava si srenica.
- Da. Srenica - spustila sam pogled na Pitove beleke, a onda na crte. Znala sam da je
trebalo da budem srena. Pit je bio ono to Ejpril naziva trostruka opasnost": sladak
uenik zavrne godine, hokeja i neverovatno inteligentan. Da ne spominjem, i jedan od
Dudovih najboljih prijatelja. Ali udno je da budem srena zato to se nekom sviam.
Srea ne treba da ima ikakve veze s tim.
Dvadeset minuta kasnije, jo uvek nije bilo ni traga od Danijela. Tada je gospodin
Barlou ustao od svog stola i stao pred uenike. Pogladio je svoje guste brkove, koji su se
izvijali na krajevima, preko obraza. - Danas emo probati neto novo - rekao je. - Neto to
e podstai va um i vau kreativnost. ta kaete na jedan kratak test o Edvardu Huperu?
Zduni uzdah nezadovoljstva potekao je od celog razreda.
12
- Oh, uas - proaputa Ejpril.

- Oh, uas - apnuh i ja.
Pauza za ruak
Gospodin Barlou se vie puta nervozno nakaljao, dok nam je vraao testove. Ponovo
se usredsredio na svoju skulpturu i sav vaan uvio icu oko prazne konzerve pepsija. Kada
se oglasilo zvono za pauzu za ruak, napustio je uionicu zajedno sa ostalim uenicima.
Ejpril i ja smo ostale. Napredni program likovnog obrazovanja sastojao se od dva asa
s pauzom za ruak izmeu. Ali Ejpril i ja smo bile mlae uenice, pa smo obino
nastavljale da radimo i tokom ruka, kako bismo pokazale gospodinu Barlouu da smo
dovoljno ozbiljne da pohaamo njegove napredne asove... osim kada bi nas Dud pozvao
da ruamo s njim i njegovim drugovima u kafiu Rouz Krest (fenomenalno mesto van
kolskog dvorita, gde su popularni uenici zavrne godine ili na ruak).
Ejpril je sedela pored mene i popravljala senku rolera na svom pastelnom crteu dok
sam ja pokuavala da uim iz Pitovih beleki. Ali to sam vie pokuavala da se
usredsredim, to su se rei na stranicama sve vie rasipale u haosu. inilo mi se da je lo
predoseaj koji sam imala kljuao u meni sve dok nije prerastao u bes, od koga sam poela
sa se tresem i koji me je spreavao da razmiljam. Kako se Danijel usudio da se posle toliko
vremena pojavi i onda ponovo nestane. Bez objanjenja. Bez izvinjenja. Bez ijedne rei.
Znala sam da postoji milion razloga zato se danas nije pojavio, ali bilo mi je dosta
svega i bila sam umorna traei opravdanja za njega. Kao onda kada mi je ukrao hranu iz
ranca, ili svaki put kada bi njegovo zadirkivanje postalo preterano, ili kada je zaboravio da
mi vrati pribor za likovno. Sve sam pripisivala njegovom tekom ivotu i prelazila preko
toga. Ali ne mogu da mu oprostim to to se ponovo uvukao u moj ivot, taman toliko da
razoaram roditelje, uznemirim brata, ispalim Pita, loe uradim test iz likovnog i moda
padnem na testu iz hemije. Oseala sam se tako glupo to troim vreme mislei na njega, a
sada nije naao za shodno ni da se pojavi. Sada stvarno elim da ga vidim samo jo
jednom. Samo toliko da ga za sve okrivim... ili da ga oamarim... ili neto gore.
Danijelov crte drveta je stajao na stolu rugajui mi se. Mrzela sam ga to je izgledao
tako savreno, s tim finim crtama lica, koje ja nikada nisam mojda da nacrtam. Uzela sam
crte, otila do korpe za smee i bez oklevanja ga bacila.
- Drago mi je da smo zavrili - rekla sam korpi za smee.
- Dobro, sada znam da nisi normalna - rekla je Ejpril. -Rok za predaju crtea je za oko
sat vremena.
- Ionako nije bio moj, ne vie.
13
Nakon ruka
POGLAVLJE TREE
TABULA RAZA
Kada je ponovo poeo as likovnog, izvukla sam ist papir za crtanje i iscrtala skicu
svog omiljenog plianog mede iz detinjstva. To nikako nije bio rad kojim sam mogla da se
pohvalim, pa ak nije prevazilazio ni one koje sam radila sa devet godina, ali gospodin
Barlou je bio izriit da nee tolerisati nikome ko ne uradi zadatak. Shvatila sam da je bolje
imati lo rad nego nemati rad uopte, pa sam ga zato, pre nego to sam izala iz uionice,
uvukla u gomilu crtea na stolu gospodina Barloua.
Ejpril je ostala kako bi razgovarala s profesorom o svom portfoliju, a ja sam lagano
krenula na test iz hernije, sa nita boljim predoseajem. Prevrtanje u elucu se gotovo
smirilo otkad sam reila da zaboravim da sam ikada srela Danijela, ali to se tie testa? Pa,
moja mama nee biti srena. Do kraja ruka sam uspela nekoliko puta da preem Pitove
beleke, ali ak i da sam celu no uila, bila bih srena da izvuem trojku. Ja nisam lo
uenik. Prosena ocena mi je bila 3,8; ali su mi definitivno bolje ile drutvene nauke i
umetnost. asovi hemije iz naprednog programa bili su mamina ideja. Tata je oboavao da
me gleda dok na kuhinjskom stolu radim na svojim slikama. Govorio je kako ga to podsea
na njegove dane u umetnikoj koli, pre nego to je odluio da postane svetenik, ba kao
to su to uinili njegov otac i deda. Ali moja mama je elela da razmislim jo malo pre no
to odluim, to je znailo da je elela da postanem psiholog ili medicinska sestra kao ona.
Skliznula sam na svoje mesto pored Pita Bredoa i udahnula duboko, pripremajui se
da lagano izdahnem kako bih pokazala da nisam nervozna, ali iznenadio me je sve, opojni
miris mog partnera sa hemije. Pit je petog asa imao fiziko i njegova kosa je jo uvek bila
mokra od tuiranja. I ranije sam primeivala miris njegovog sapuna od limuna i tek
nanetog dezodoransa, ali danas mi je taj miris probudio sva ula i pobudio elju da mu se
to vie pribliim. Pretpostavljam da je to imalo neke veze sa onim to je Ejpril rekla da mu
se sviam.
Preturala sam po rancu traei svesku i tri puta ispustila olovku dok je nisam konano
zaglavila na stolu da ne pada.
- Klecaju ti kolena? - upitao je Pit.
- Molim? - pala mi je sa stola knjiga iz hemije.
- Trema zbog testa? Pit je pokupio moju knjigu. Svi su preplaeni. Trebalo je da
vidi, Bret Donson je za ruak smazao samo pola najvee pice. Mislio sam da je to loe, ali
ti izgleda kao da si upravo videla udovite iz Ulice Markam.
Trgnula sam se. Ta ala mi nikada nije bila smena. Istrgla sam mu knjigu iz ruku.
Nisam nimalo nervozna ponovo sam duboko udahnula i polako, smireno izdahnula.
Pit mi je uputio jedan od svojih trostruko opasanih" osmeha i knjiga mi je ponovo
pala na pod. Tiho sam se nasmejala dok je podizao knjigu i, kada mi ju je vratio, osetila da
mi je previe vrue u demperu.Zato sam tako glupa? Mislim stvarno, saberi se.
Postojao je samo jo jedan momak zbog koga sam mogla da se oseam tako glupo, ali
budui da nisam htela uopte da mislim o njemu, svoju panju sam usmerila ka gospoi
Hovel, koja je delila testove sa svoje velike gomile.
- Hej, Bret i ja posle vebi idemo na kuglanje kod Pulmana. Pit se nagnuo k meni,
zapahnuvi me svojim mirisom. - Mogla bi da doe.
14
- Ja? pogledala sam u gospou Hovel, koja je stavljala na moj sto test okrenut
nadole.
- Da. Ti i Dud. Bie zabavno - Pit me je lagano unuo i nasmeio se. - Moe da mi
kupi ono pakovanje krofni koje mi duguje.
- Dud i ja bi trebalo da pomognemo tati da odveze donacije u prihvatilite.
Na deli sekunde Pit je izgledao stvarno razoarano, ali onda je ivnuo. Pa, ta
misli o tome da posle vebi svratim i pomognem ti. To e trajati, koliko, nekoliko sati?
Onda moemo da idemo na kuglanje.
- Stvarno? To bi bilo sjajno.
- Gledajte ispred sebe - rekla je gospoa Hovel. - Va test poinje - kucnula je u svoj sat
- sada.
Pit se nasmeio i okrenuo svoj test. Ja sam okrenula svoj i na vrhu napisala svoje ime.
Celo moje telo je preplavilo ono toplo, razdragano oseanje koje se javlja kada zna da
poinje neto novo i uzbudljivo.
15
POGLAVLJE ETVRTO
BOJE PROVIENJE
U glavnom hodniku, posle asova
- Zato mi nisi rekla na asu engleskog, glupao? - Ejpril je obila krug oko tanda koji
su irlidersice podigle za praznino prikupljanje priloga i dola do mene. - Rekla sam ti da
e te pitati da izaete!
- To nije izlazak - rekla sam joj sa osmehom.
- Ko te je pozvao da izaete? - upitao je Dud, izlazei iz zbornice, koja se nalazila
tano ispred Ejpril i mene. Njegovo pitanje je vie zvualo kao optuba, a lice mu je bilo
mrko, kao zimsko nebo posmatrano kroz prozor hodnika.
- Niko - rekla sam.
- Pit Bredo! - Ejpril je skoro ciknula. - Pozvao ju je da izau veeras.
- To nije izlazak - zakolutala sam oima Ejpril. - Ponudio se da pomogne po podne
posle vebi, pa da posle toga odemo na kuglanje. I ti si pozvan - rekla sam Dudu.
Dud je zveckao kljuevima dipa. Nisam bila sigurna kako e reagovati na to to sam
zainteresovana za jednog od njegovih drugova, posebno ako se uzme u obzir njegov
poslednji prijatelj koji mi se sviao. Meutim, Dud se ozario i nasmeio. - Bilo je krajnje
vreme da te Pit pozove da izaete.
- Vidi! - Ejpril me je utinula za ruku. - Rekla sam ti da mu se svia.
Dud je vragolasto lupnuo Ejpril po ruci. - Pa hoe doi ovaj put?
Ejpril se zajapurila. Uh... ne. Ne mogu male rumene mrlje proirile su joj se od
obraza do uiju. - Ja, uh, ja, moram...
- Da radi? pritekla sam u pomo.
Iz iskustva sam znala da je nikakvo ubeivanje nee naterati da doe. Ejpril je bila
preplaena da e Dud pomisliti da mu se namee. ak je i samo nagovaranje da ponekad
rua sa mnom i Dudom u kafiu bilo teko kao odvesti psa veterinaru.
- Radim... da, ovaj, to - Ejpril je prebacila preko ramena roze ranac marke jansport. Moram da krenem. Videemo se kasnije - rekla je, istravi napolje kroz glavna vrata.
- Ona je... zanimljiva rekao je Dud dok ju je posmatrao kako odlazi.
- Da, to sigurno jeste.
- Pa... - Dud mije stavio ruku na rame, vodei me kroz masu uenika druge godine ka
izlazu. - Kai mi neto vie o tom izlasku.
- To nije izlazak.
Sat i po vremena kasnije

- Vikar Divajn je zaista boji aneo - rekao je Don Muni sa strahopotovanjem dok je
posmatrao pretrpanu salu za okupljanje u vikarijatu. Tu su se nalazile kutije i kutije hrane i
odee, a Dud i ja smo bili zadueni da ih sortiramo. - Nadam se da e vam biti od koristi Don je pokazao veliku kutiju konzervi tunjevine koju je drao. - Nabavio sam ih u
prodavnici, a ovaj put sam se ak setio i da ih platim. Moete da pozovete gospodina Deja
ako elite. Ali ako vam ovo ne treba...
- Hvala vam, Done - rekao je Dud. - Svaka donacija dobro doe, a nama naroito
treba hrana puna proteina kao to je tunjevina. Zar ne, Grejs?
16
Klimnula sam glavom, pokuavajui da spakujem poslednji kaput u prenatrpanu

kutiju s natpisom muka garderoba. Odustala sam i ubacila sam ga u polupraznu kutiju s
natpisom enska garderoba.
-I to je bilo lepo od vas to ste se setili da platite, gospodine Done - rekao Dud Donu.
Don se iroko osmehnuo. Bio je krupan gotovo kao gri-zli, a njegov smeh je podseao
na rezanje. Vi ste, deco, pravi Divajnovi. Kao va otac.
- Ne radimo nita vie od ostalih - rekao je Dud taktino, to je nasledio od tate, ime
je u isto vreme zvuao i skromno i autoritativno. Dud je uzdahnuo kada je pokuao da
uzme kutiju iz Donovih ogromnih ruku. - Opa, vi ste doneli ba dosta tunjevine.
- Sve samo da pomognem Divajnovima. Boji aneli -to ste vi.
Don nije bio jedini koji se odnosio prema naoj porodici kao prema boanskim biima.
Tata je uvek govorio da je i vikar u Nju Houpu drao propovedi iz Biblije, ba kao i on, ali
da je veina ipak vie volela da slua propovedi vikara Divajna.
ta bi pomislili kada bi znali da je nae prezime bilo Divinovi. Moj pra-pra-pradeda je
promenio nae prezime u Divajn kada je emigrirao u Ameriku, a mom pra-pradedi je to
naroito sluilo svrsi kada je postao svetenik.
Meni je esto bilo teko da ispunim oekivanja koje je to ime nametalo.
- Pa, kako bi bilo da vama prepustim da odnesete tu kutiju pozadi - Dud je potapao
Dona po ruci. - Moete nam pomoi da natovarimo kamion za prihvatilite.
Don je paradirao kroz salu sa svojom ogromnom kutijom i prepoznatljivim osmehom
na licu, koje je liilo na reanje. Dud je podigao moju kutiju s mukim kaputima i krenuo
za njim kroz zadnja vrata.
Kada je Don otiao, odahnula sam. On je uvek vrebao po vikarijatu elei da
pomogne, ali sam uglavnom gledala da ga izbegnem. To nije neto to bih rekla tati ili
bratu, ali sam se i dalje oseala nelagodno u njegovoj blizini. To je bilo jae od mene.
Podseao me je na Lenija iz filma O mievima i ljudima - tako spor i dobronameran, ali
sposoban da ti u jednom potezu slomi vrat svojim akama veliine rukavice za bejzbol.
I dalje ne mogu da zaboravim kako su te ake bile surove.
Pre pet godina smo Dud i ja (i ta osoba ije ime poinje na D, a zavrava se na anijel)
pomagali tati da oisti oltar kada se Don Muni prvi put pojavio na vratima kapele,
teturajui se. Tata ga je ljubazno pozdravio uprkos njegovoj prljavoj odei i oporom
smradu, ali Don je zgrabio mog oca i stavio mu prljav no pod grlo, traei novac. Bila sam
toliko uplaena da sam umalo zaplakala, to meni stvarno nije svojstveno. Ali tata nije
ustuknuo, ak ni kada je krv poela da mu se sliva niz vrat. Pokazao je na ogromni vitrani
prozor na balkonu, na kome je bio oslikan Isus, koji kuca na drvena vrata.5
- Itite i dae vam se - rekao je i obeao Donu da e mu dati ono to mu stvarno treba:
posao i mesto gde e iveti.
Nije prolo mnogo kada je Don postao tatin najodaniji parohinjanin. Izgleda da su svi
drugi zaboravili nain na koji smo ga upoznali. Ali ja nisam.
Da li me je to inilo jedinim Divinoviem u porodici prepunoj Divajna?
Ne znam ta da ti kaem, Grejs - Pit je spustio haubu tatine petnaest godina stare
modrozelene tojote korole. - Mislim da ne moemo nita da uinimo.
5 est prizor u religioznom slikarstvu protestantizma, referenca na Apokalipsu, 3:20 Evo stojim na
vratima i kucam: ako ko uje glas moj i otvori vrata, ui u k njemu i veerau s njime, i on sa mnom." (Prim.
ur.)
17
Vee
Nisam bila nimalo iznenaena kada kola nisu htela ponovo da upale. eriti i ja smo
redovno pokuavale da ubedimo nae roditelje da se otarase korole i kupe nov hajlender, ali
je tata uvek odmahivao glavom i govorio: - Ima li smisla da uzmemo nova kada ova
sasvim dobro rade? - naravno, tata je pod rade mislio vie relativno rade. Kao u smislu,
ako se iskreno pomoli i obea Bogu da e koristiti kola kako bi pomogao onima u
nevolji, onda bi ona obino krenula posle treeg ili etvrtog paljenja. Ali ovog puta nisam
bila sigurna da ak i Boje posredovanje moe pokrenuti ova kola.
- Mislim da sam video benzinsku pumpu nekoliko blokova odavde - rekao je Pit. Moda bi trebalo da otpeaim do tamo i pitam za pomo.
- Ta benzinska pumpa je zatvorena duvala sam u svoje smrznute ake. Ve neko
vreme je naputena.
Pit je pogledao levo-desno. Skoro nita se nije videlo izvan vela narandaste svetlosti
koja je dopirala iz uline svetiljke. Nono nebo je bilo oblano, a hladan vetar je mrsio
Pitovu smeu kosu. - Kako sam ba sada zaboravio da napunim mobilni telefon!
- Bar ga ima - rekla sam. - Moji roditelji su skroz ostali zaglavljeni u dvadesetom veku.
Pit se samo osmehnuo. - Pa, mislim da treba da pronaem govornicu - progunao je.
Iznenada, osetila sam da sam za sve ja kriva. Samo nekoliko minuta ranije, Pit i ja smo
se alili na raun Breta Donsona i njegovog napada tucanja za vreme testa iz hemije. Dok
smo se smejali, u isto vreme smo se pogledali i nai pogledi su se, igrom sudbine, sreli.
Tada se zauo taj uasan tup zvuk a mi smo naglo skrenuli, zaustavivi se u uliici na putu
do prihvatilita.
- Poi u s tobom - ustuknula sam na zvuk slomljenog stakla koji se uo ne tako daleko.
- Bie to prava pustolovina.
- Ne. Treba da neko ostane i priuva ove stvari.
Korola je bila puna kutija koje nisu stale u kamion. Ali nisam bila sigurna da sam ja ta
koja treba da ostane i uva ih.
- Ja u ii. Ti si ve dovoljno uradio.
- Nema anse Grejs. Iako je vikar, tvoj tata e me ubiti ako te pustim da sama lunja
ovim delom grada - Pit je otvorio vrata kola i ugurao me unutra. - Sigurnije ti je, a i toplije
ovde.
-Ali...
- Ne - Pit je pokazao na malu zgradu prekoputa. Kroz jedan od slomljenih prozora ula
sam kako se neki momci raspravljaju. - Pokucau na vrata jednog od tih stanova.
- Da, vai - rekla sam. - Najbolje ti je da ode do prihvatilita. To je na kilometar i neto
u tom pravcu - pokazala sam mu na mranu ulicu. Parkirali smo se ispod jedine lampe
koja je radila u celom bloku. - Du puta su veinom stanovi i nekoliko barova. Ali se bolje
kloni njih ukoliko ne eli da ti neko izbije zube.
Pit se budalasto nasmeio. - Provodi dosta vremena na ozloglaenim ulicama?
- Tako nekako - namrtila sam se. - Pouri... i budi oprezan, vai?
Pit se naslonio na vrata automobila s jednim od svojih trostruko opasnim osmehom.
- Ba je ovo neki izlazak, ha? - rekao je i poljubio me u obraz.
Sva sam se zajapurila. - Znai, ovo je izlazak?
Pit se zakikotao i okrenuo se u mestu. - Zakljuaj vrata - zalupio je vrata i uvukao ruke
u depove svoje kapitenske jakne.
18
Zakljuala sam vrata i posmatrala ga kako utira praznu limenku piva dok odlazi. im
je nestao sa svetlosti uline svetiljke, vie nisam mogla da ga vidim. Uukala sam se u svoj
kaput kako bih se zagrejala i uzdahnula. Moda i nije ba najbolje, ali sam ipak izala s
Pitom Bredoom, na neki nain.
***
krip.
Odmah sam se uspravila. Da li se to ulo lupkanje ljunka na trotoaru? Da li se Pit ve
vratio? Pogledala sam oko sebe. Nita. Proverila sam suvozaeva vrata. Bila su zakljuana.
Zavalila sam se i spustila ruku na Pitovu hokejaku palicu, koja se nalazila izmeu
prednjih sedita.
Umalo sam umrla kada me je Don Muni pitao moe li da se vozi sa mnom i Pitom u
koroli. Nisam znala da li se pravio blesav ili je mislio da nam treba pratilac. Sreom, spasao
me je Dud, koji je ubacio kutiju sa enskim kaputima na zadnje sedite automobila. Nema mesta ovde - rekao je i ubedio Dona da se zgura zajedno s njim i tatom u kamion.
Krenuli su prvi, a Pit i ja smo ili za njima, ali sam usput morala da svratim do Marijane
Djuk i ostavim joj kesu iz apoteke. Iako je izgledala umorno, pozvala nas je unutra na pitu
od rabarbare, koju pravi najbolje na svetu. Ali znala sam da e poeti da ispituje Pita gore
nego moja prava baka, tako da sam joj obeala da u ostati due sledei put kad doem.
Nakon toga, kada smo stigli u grad, krenuli smo preicom kroz Ulicu Markam da bismo
stigli ostale - odluka zbog koje sam u ovom trenutku veoma zaalila.
Poslednjih godina ovaj deo grada je bio relativno miran, za razliku od pre nekoliko
godina kada je bio na loem glasu zbog udnih deavanja i nestanaka ljudi. A onda su,
svakog meseca, kao krasuljci, poela da niu mrtva tela. Policija i novine su spekulisali o
serijskom ubici, ali drugi su govorili o dlakavoj zveri koja nou hara gradom. Zvali su ga
udovite iz Ulice Markam.
Besmislice, zar ne?
Kao to sam rekla, prole su godine otkad se neto zaista udno desilo u kraju, ali ja
sam se i dalje pitala da li bi mi sada bilo bolje da je Don krenuo sa nama. Da li bi mi bilo
prijatnije ili neprijatnije da sam sama sa Donom u ovoj uliici?
Prijatnije!
Razmiljajui o tome, osetila sam se krivom. Sklopila sam oi i pustila misli da lutaju,
pokuavajui da ostanem mirna. Ne znam zato, ali poela sam da razmiljam o onome to
mi je otac rekao kada sam ga pitala zato je pomogao nekome ko ga je povredio.
- Ti zna ta tvoje ime znai, zar ne, Grejs?
- Da. Znai boja pomo, upravljanje ili milost - rekla sam, ponavljajui ono to mi je
otac uvek govorio.
- Niko ne moe da uspe u ovom ivotu bez milosti. Svima nam je neophodna pomo rekao je. Postoji razlika izmeu ljudi koji ine zlodela zbog toga to su loi i ljudi koji
ine zlodela zbog okolnosti u kojima se nau. Neki ljudi su oajni, jer ne znaju kako da
zatrae Njegovu milost.
- Ali kako ti zna da li je neko lo ili mu samo treba pomo?
- Bog jedini moe da zna ta je stvarno u naim duama. Ali mi moramo oprostiti
svakome.
Time je moj otac zavrio razgovor. Da budem iskrena, bila sam zbunjenija nego ikad.
ta ako osoba koja te je povredila ne zasluuje da joj se oprosti? ta ako je to to su uinili
bilo toliko strano...?
19
k-rip. k-rip.
Ponovo se uo zvuk koraka po ljunku. Sada sa obe strane automobila? Zgrabila sam
hokejaku palicu.
- Pit? - nije bilo odgovora.
Zvec-zvec.
Ruica od vrata?! Od napetosti mi je jeza naglo prostrujala uz kimu i jurnula kroz
ruke. Srce mi je kao ludo lupalo u grudima, a plua su me bolela od tekog disanja.
Provirila sam kroz prozor. Zato nita ne mogu da vidim?
Zvec-zvec-zvec.
Automobil se zatresao i ja sam vrisnula. Visok, prodoran zvuk odzvanjao je napolju.
Prozori su cvileli i kripali kao da e se smrviti. Prekrila sam ui i vrisnula jo jae. Buka je
prestala. Neto je pored vrata zveknulo na asfalt. Srce mi je bubnjalo u uima. Zvualo je
kao da neko tri.
Tiina.
Svaki ivac mi je igrao. Pomerila sam se i ponovo ula zveket. Bilo je to samo moje
koleno koje se treslo udarajui o kljueve koji su visili s brave za paljenje. Osmehnula sam
se i sklopila oi. ekala sam i oslukivala tiinu, zadravajui dah to due. Polako sam
izdahnula i olabavila stisak na hokejakoj palici.
Kuc-kuc-kuc.
Naglo sam otvorila oi, a ruka mi je poletela tako da sam se udarila palicom u glavu.
Tamno lice je zurilo u mene kroz zamagljen prozor.
- Otvori haubu - rekao je prigueni glas. To nije bio Pit.
- Gubi se! - povikala sam, pokuavajui da zvuim otro.
- Hajde - rekao je. - Bie sve u redu, Grejsi. Obeavam.
Stavila sam ruku preko usta. Prepoznala sam taj glas. Prepoznala sam taj lik. Pre nego
to sam mogla da se zaustavim, rekla sam: - U redu - i povukla sam ruicu za haubu.
Njegovi koraci su kripali na zaleenom trotoaru dok je iao ka prednjem delu
automobila. Otvorila sam vrata i pored svojih nogu videla metalnu polugu. Proli su me
marci dok sam je preskakala i ila za Danijelom. Pod haubom su mu nestali glava i
ramena, ali mogla sam da vidim iste one pohabane farmerke i majicu koje je nosio jue. Da
li je on uopte imao jo neku odeu?
- ta to radi? - upitala sam.
- ta misli? - Danijel je odvrnuo poklopac s nekog dela i proverio ulje. - Izlazi sa tim
Bredoom? - vratio je poklopac i zategao ga.
Bio je tako miran da sam se pitala jesam li svu tu buku samo sanjala. Jesam li moda
zaspala dok sam ekala Pita? Ali ta metalna poluga ranije nije bila tu. ta se to dogodilo?
- upitala sam. - Jesi li me posmatrao?
- Nisi mi odgovorila?
- Ni ti meni nisi odgovario - prila sam mu. - Jesi li video ta se dogodilo? Jesi li
spreio ono io se zamalo dogodilo?, pomislila sam.
- Moda.
Zavukla sam se ispod haube pored njega kako bih mogla bolje da ga vidim. Reci mi.
Danijel je obrisao masne ruke o svoje farmerke. - Samo neka deca koja su se igrala
okolo.
- Metalnom ipkom?
- Da, ba su popularne ovih dana.
20
- I ti misli da u ja tek tako poverovati u to?

Danijel je slegnuo ramenima. - Moe da misli ta hoe, ali to je ono to sam video Danijel se zanimao neim drugim na motoru. - Sada je na tebe red - rekao je. - Izlazi s
Bredoom?
- Moda.
- Nala si pravog princa - rekao je sarkastino.
- Pit je fin momak.
Danijel se prezrivo nasmeio: Ja bih se na tvom mestu pazio tog klipana.
- Umukni! - zgrabila sam ga za golu ruku. Koa mu je bila hladna kao led. - Kako se
usuuje da pria tako neto o mojim prijateljima?! Kako se usuuje da se vrati ovamo i
ponovo mi se uvlai u ivot! Prestani da me prati - odgurnula sam ga od oevog
automobila. Odlazi i ostavi me na miru!
Danijel se osmehnuo. - Ista stara Grejs - rekao je. - Stroga kao i uvek. Uvek nareuje
ljudima oko sebe: Kai mi... Odlazi... Vrati mi... Uuti. Zna li tvoj tata kako se izraava?
istrgnuo je svoju ruku i okrenuo se ka motoru. - Pusti me samo da pokrenem kola i onda
nikada vie nee videti moje prljavo lice.
Stajala sam iza njega i posmatrala njegove pokrete.
Danijel je umeo tako vesto bez rei da me uutka. Trljala sam ruke i poskakivala kako
bih se ugrejala. Veina stanovnika Minesote nije bila zimogroljiva, ali kako je Danijel
mogao da izdri da bude napolju samo u kratkim rukavima? utnula sam nekoliko puta
ljunak i ponovo skupila hrabrost. - Reci mi... ovaj... zato si se vratio? Zato sada, posle
toliko vremena?
Danijel je pogledao u mene. Njegove tamne oi ispitivale su moje lice. Bilo je neeg
drugaijeg u tim tako poznatim oima. Moda je to bilo zbog naina na koji je ulina
svetiljka osvetljavala njegove zenice. Moda zbog naina na koji me je posmatrao, ne
trepui. Gledao me je tako... poudno.
Spustio je pogled. - Ti to ne bi razumela.
Prekrstila sam ruke. - Misli?
Danijel se okrenuo ka motoru, a onda, oklevajui, ponovo pogledao u mene. - Jesi li
nekada bila u MSU-u? - upitao je.
- U Muzeju savremene umetnosti? Ne. Nikada nisam bila u Njujorku.
- Pre izvesnog vremena sam ga posetio. Zna li da tamo imaju izloene mobilne
telefone, ajpodove, pa ak i usisivae. Mislim, to su svakodnevne stvari, ali su u isto vreme
i umetnika dela - njegov glas se inio mekim i manje grubim no ranije. Nain na koji se
linije izvijaju i delovi uklapaju. To je upotrebna umetnost, koju moe koristiti i
upotrebljavati u svakodnevnom ivotu.
-Pa?
- Pa? - priao mi je veoma blizu. - Neko dizajnira sve to. Nekome je to posao.
Priao mi je jo blie, tako da mu je lice bilo samo nekoliko centimetara udaljeno od
mog. Zastao mi je dah.
- To je ono to elim da radim - rekao je.
Od strasti koja se oseala u njegovom glasu srce je poelo bre da mi lupa, ali me je
njegov gladan pogled naterao da se odmaknem za korak. Danijel se naglo okrenuo ka
motoru i povukao neto na njemu. Samo to mi se ta elja nikada nee ispuniti.
Nagnuo se, a njegov privesak od crnog kamena njihao mu se s vrata iznad motora.
- Zato?
21
-Jesi li ula za Umetniku akademiju Trenton?

Klimnula sam. Skoro svaki uenik zavrne godine s kojim sam zajedno pohaala
napredni program likovne umetnosti teio je da upie Trenton. U proseku je samo jedan
uenik godinje to uspevao.
- Njihov odsek za industrijski dizajn najbolji je u celoj zemlji. Poslao sam tamo neke
svoje crtee i skice. Pregledala ih je neka ena, gospoa Fren. Rekla je da imam talenta kolebao se da izgovori tu re, kao da je bila suvie gorka - ali da mi treba vie vebe.
Takoe mi je rekla da e mi, ako diplomiram po umetnikom programu koji oni priznaju,
dati jo jednu ansu da se upiem.
- Zar to nije divno? - rekla sam, pribliivi mu se. I kao to mu je uvek polazilo za
rukom, i sada je uinio da potpuno zaboravim da sam bila ljuta na njega.
- Problem je u tome to Holi Triniti ima jedan od retkih umetnikih odseka na koji
Trenton gleda kao preduslov. Zato sam se vratio - bacio je pogled k meni. inilo se kao
da postoji jo neto to je eleo da kae, neto vie od onoga to je zaista i izgovorio.
Protrljao je privesak koji mu je leao na grudima. To je bio uglaan crni kamen, pljosnat i
ovalan. -Samo to me je taj tip Barlou izbacio prvog dana.
- Molim?! - znala sam daje Barlou besan na Danijela, ali nisam verovala da e ga
stvarno izbaciti. - To uopte nije fer.
Danijel se, kao i obino, podrugljivo osmehnuo. - To mi se uvek svialo kod tebe,
Grejs. Uvek si bila ubeena da na ovom svetu sve u ivotu mora da bude fer.
- Nije tano. To uopte nije... - zgrila sam se. - Pravedno.
Danijel se nasmejao i poeao iza uveta. - Sea li se kada smo otili na Makarturovu
farmu da vidimo njihove tence. Jedan od tenaca je imao samo tri noge, pa je Rik
Makartur rekao da e ga uspavati, jer ga niko nije hteo? A ti si rekla: To uopte nije fer!, i
bez pitanja odnela to tene kui.
- Dejzi - rekla sam. - Volela sam tog psa.
- Znam. I ona je tebe toliko volela da je svaki put kada si izlazila iz kue lajala do
iznemoglosti.
- Da. Jedan od komija je nebrojeno puta zvao policiju i roditelji su me upozorili da u
morati nekome da je dam ako se to ponovi jo jednom. Znala sam da je niko drugi ne bi
hteo, pa sam je drala u svojoj spavaoj sobi kad god nisam bila tu - mrknula sam, jer mi
je nos curio. - A onda je jednog dana izala iz kue... i neko ju je ubio. Pokidao joj je grlo - i
mene je zabolelo grlo pri pomisli na to. - Mesec dana sam imala komare.
- To je bio moj tata - rekao je tiho Danijel.
- Molim?
- Taj to je stalno pozivao policiju Danijel je obrisao nos o rame. Probudio se
tokom dana, raspoloen kao i obino, i... - nagnuo se ispod haube i neto vratio na mesto. Pokreni kola.
Vratila sam se i sela na mesto vozaa. Izgovorila sam kratku molitvu i okrenula klju.
Motor je nekoliko puta zabrektao, a onda ispustio zvuk nalik na astmatini kaalj.
Okrenula sam klju jo jednom i motor je upalio. Sklopila sam ruke i zahvalila Bogu.
Danijel je spustio haubu. - Trebalo bi da ide odavde -obrisao je aku o svoju ruku,
ostavljajui na koi crn, mastan trag. - Sve najbolje - utnuo je jednu od guma i otiao.
Dok je nestajao sa svetlosti uline svetiljke, iskoila sam iz kola. - To je to?! - povikala
sam. - Opet e otii tek tako?
- Zar nisi to htela?
22
- Nisam, ovaj, zar se ne vraa u kolu?

Slegnuo je ramenima, leima okrenut meni. - Zato bih? Bez asova likovnog... koraknuo je dublje u mrak.
- Danijele! - moje razoaranje se razbuktalo poput grnarske pei. Znala sam da treba
da mu zahvalim to mi je popravio automobil, to je naiao u pravom trenutku. Znala sam
da bi trebalo bar da se pozdravim s njim, ali nisam mogla da izustim ni rei.
Okrenuo se i pogledao me, dok mu se telo gotovo izgubilo u tami.
- Mogu li da te odvezem nekuda? Mogla bih da te odbacim do prihvatilita, da uzme
neku odeu i neto da pojede, moda.
- Nisam ja tip za prihvatilita - rekao je Danijel. Pored toga, odseo sam s nekim
momcima tamo - pokazao je u pravcu niskih zgrada preko ulice.
- O - pogledala sam u svoje ruke. Zaista sam mislila da me je pratio, ali on je verovatno
samo prolazio ulicom kada me je video s Pitom. - Saekaj tu - otila sam do kola i pocepala
jednu od kutija koje su se nalazile na zadnjem seditu. Preturala sam po njoj i izvukla
crveno-crni kaput. Odnela sam ga do Danijela i dala mu ga.
Drao ga je na trenutak, prelazei prstom preko izvezenog nort fejs. - Ne mogu ovo da
uzmem - rekao je i poao da mi ga vrati.
Odmahnula sam. To nije milostinja. Mislim, ti si mi nekada bio brat.
Ustuknuo je. - Suvie je dobar.
- Dala bih ti drugi, ali ostali kaputi u kolima su enski. Kod Duda su ostali, jedino ako
si se predomislio za prihvatilite?
- Nisam.
U pozadini su odjekivali povici, a iza ugla se pojavio par farova.
- Ovo e biti okej - klimnuo je glavom i utonuo u mrak. Stajala sam i posmatrala ga sve
dok nije nestao. Nisam ak ni primetila kada su se farovi zaustavili ispred mog automobila,
sve dok nisam ula da me neko doziva.
- Grejs Pit je dotrao do mene. - Jesi li dobro? Zato nisi ostala u kolima?
Pogledala sam preko njegovog ramena u beli kamion, koji je stajao u mraku, ali mu je
motor jo uvek radio. Dud je sedeo na mestu vozaa, a svetlo u kabini mu je jedva
osvetljavalo lice. Lice mu je bilo bezizraajno i ukoeno, kao isklesano u kamenu.
- Uspela sam da upalim kola - slagala sam.
- Odlino, ali si se smrzla - Pit me je zagrlio i prislonio na grudi. Mirisao je kao i uvek
svee i zanosno, ali ovog puta nije mi se javila elja da mu se vie pribliim.
- Moemo li da preskoimo kuglanje veeras? - upitala sam ga kada sam se odmakla. Ve je kasno, a i nisam neto raspoloena za to. Moemo da idemo neki drugi put.
- Naravno. Ali ostaje mi duna - prebacio mi je ruku preko ramena i otpratio me do
kamiona. - U njemu je lepo i toplo, pa e se zato voziti sa Dudom. Ja u uzeti korolu i
kada istovarimo kutije, odveu te kui. Mogli bismo usput da svratimo negde na kafu.
- Moe - ali mi je od same pomisli na jaku kafu bilo muka, a zbog Dudovog kamenog
pogleda uprtog u mene dok sam se pela u kamion poelela sam da pronaem neku rupu i
sakrijem se.
- Nije smeo da te ostavi samu - rekao je veoma tiho.
- Znam - drala sam prste iznad grejaa. - Ali mislio je da sam bezbedna.
- Ko zna ta je sve moglo da se desi? - Dud je ubacio kamion u brzinu i cele veeri vie
nije progovorio ni rei.
23
Subota
POGLAVLJE PETO
UVEK IMA DOBRIH LJUDI
Celo jutro sam kao duh besciljno lutala po kui. Osim to sam se oseala kao da me
neko progoni.
Cele noi sanjala sam udaranje automobilskih vrata i taj udan prodoran zvuk. A onda
Danijelove oi, treperave i gladne, koje me posmatraju kroz staklo. Budila sam se nekoliko
puta, sva u hladnom, lepljivom znoju.
Posle podne, sedela sam u svojoj sobi pokuavajui da napiem domai o ratu iz 1812.
godine, ali pogled i um su mi sve vreme lutali kroz prozor ka orahovom drvetu u dvoritu.
Nakon to sam deseti put zapoela prvu reenicu u domaem, iznervirala sam se i otila
dole u kuhinju da napravim aj od kamilice.
Preturala sam po ostavi i pronala bocu meda u obliku medveda. Bio je to isti onaj med
koji sam toliko volela kao dete, kada sam mogla da ivim na sendviima s puterom od
kikirikija, medom i koricom hleba. Ali sada je delovao zrnasto i lepljivo dok sam ga
istiskivala iz boce, posmatrajui sitne kapi kako padaju na povrinu braon aja i onda tonu
u dubinu vrele olje, koja se puila.
- Ima li jo tog aja? - upitao je tata.
Poskoila sam kad sam ga ula.
Skinuo je svoje kone rukavice i otkopao vuneni kaput. Nos i obrazi su mu bili
jarkocrveni. - Trebalo bi mi neto da me okrepi.
- Ovaj, da - obrisala sam baricu koju sam prosula po stolu. - No, ovo je kamilica.
Tata je naborao nos, crven kao u Rudolfa.
- Mislim da sam negde u ormariu videla nanu. Doneu ti.
- Hvala, Grejsi - privukao je stolicu blie stolu. Sklonila sam ajnik sa poreta i
napunila mu olju.
Lo dan? - Poslednjeg meseca je bio prezauzet dobrotvornim prilozima i beskrajnim
prouavanjima u svojoj kancelariji; prole su nedelje otkad smo poslednji put zaista
razgovarali.
Tata je akama obuhvatio olju. - Marijana Djuk ponovo ima upalu plua. Bar ja mislim
da je to.
- O, ne. Ba sam je videla sino. Izgledala je umorno, ali nisam ni pomislila... Kako joj
je? upitala sam.
Marijana je bila tatina najstarija parohijanka. Znala sam je veoma dugo. Imala sam
dvanaest godina kada se poslednja od njenih erki preselila u Viskonsin, i od tada smo joj
Dud i ja pomagali oko kue. Bila nam je kao baka.
- Odbija da ode kod lekara. Samo eli da se molim za nju - tata je uzdahnuo. Bio je
iscrpljen, pogrbljen, kao da je cela parohija leala na njegovim leima. Neki ljudi
oekuju uda.
Dala sam mu kesicu aja od nane. - Zar nije zato Bog stvorio lekare?
Tata se tiho nasmejao. - Sada idi i reci to Marijani. ak ni tvoj brat ne moe da je
urazumi, a ti zna koliko ga ona voli. Lepo joj je rekao: da je otila lekaru proli put, sada bi
joj verovatno bilo dovoljno dobro da sutra otpeva svoju solo taku - tata je pognuo glavu,
tako da mu je nos skoro dodirivao ivicu olje. Ne znam gde ovako kasno da pronaem
zamenu. A sutra poinje prikupljanje priloga za kolarinu za sledee polugodite.
24
Tata je smatrao da svako zasluuje kvalitetno hriansko obrazovanje, pa je zato dva

puta godinje organizovao u parohiji prikupljanje novanih priloga za stipendije za srednju
kolu Holi Triniti. Marijana Djuk, koja je imala osamdeset i neto godina, uvek bi pevala
svoj neslavni solo, Sveti oe u milosti Tvojoj, dok je tata s direktorom i ostalim lanovima
kolskog upravnog odbora drao govore o dobroinstvu i ophoenju prema drugima.
Mama je smatrala da je tata toliko pruio zajednici da smo Dud i ja zasluili da imamo
pravo na stipendijski fond.
- Moda bi ove godine trebalo da se odluim za deji hor - rekao je tata pre nego to je
otpio gutalj. - Sea se koliko ste se Dud i ti zabavljali kada ste pevali s vaim drugarima?
Bio je to najbolji deji hor u dravi.
- Da, bilo je sjajno rekla sam tiho. Uzela sam kaiicu i promeala aj. Ohladio se
veoma brzo - ili sam se moda ja ohladila. Iznenadilo me je to e tata ponovo formirati
deji hor. Dok je Danijel iveo sa nama, Dud, on i ja smo osnovali pevaku grupu, ali ona
je trajala samo nekoliko meseci - dok nismo ostali bez glavnog tenora. Danijel je imao
aneoski glas, iznenaujue dubok i ist za tako nestanog deaka, pre nego to mu je
postao grub i opor, kakav mu je bio sino. Kada je Danijel morao da se vrati majci, bio je to
udarac ne samo za na hor i porodicu, ve najvie za samog Danijela.
- Mogla bi ti to - rekao je tata.
Ponovo sam prosula aj. - Molim?
- Mogla bi da otpeva Marijaninu solo taku - tata se nasmejao, sav uzbuen. Ima
predivan glas.
- Nisam odavno vebala. Zvuau kao aba.
- Stvarno bi nas spasla - uhvatio me je za ruku. - Pored loga, izgleda kao da bi ti
duhovno okrepljenje dobrodolo.
Pogledala sam u svoju olju. Mrzela sam kada bi me tata prozreo. Kao da je imao neku
vikarsku natoveansku mo.
-Ja u pomoi - oglasila se eriti iza nas. Ula je s rukama punim knjiga iz biblioteke. Mogu da pevam s tobom, Grejsi. Bie to duet - eriti mi se lukavo nasmeila. Oboavala je
da peva kada je sama, ali znala sam da pred prepunom crkvom njen stidljivi glas nee moi
da iznese celu solo taku.
- Hvala ti. To bih ba volela - rekla sam joj.
Tata je zapljeskao. - Uvek ima dobrih ljudi - rekao je tata i zagrlio nas obe.
Nedeljno jutro
Na kraju sam sedela pored Dona Munija na horskim klupama, koje su privremeno
postavljene iza oltara. eriti je sedela naspram mene i vrtela bilten u rukama. Don je
uzviknuo Mona tvrava je na Bog", skoro dve oktave nie od ostatka hora. Pevao je s
takvim arom i potpuno bez sluha da mi ga je gotovo, po prvi put u ivotu, bilo ao.
- teta za te prozore - doapnuo mi je Don, dok je direktor Konvej drao svoj govor.
Don je pogledao ka prozirnom prozorskom staklu iznad prepunog balkona, na kome se
nekad nalazila predivna slika Isusa, koji kuca na vrata.
Otkada je pre neto vie od tri godine poar zahvatio skoro ceo balkon, jedino je levi
vitrani prozor ostao netaknut, i to se otada slavilo kao udo. Meutim, svi smo alili za
njima kada je tata izvestio da su merdevine, koje je neko ostavio na pogrenom mestu,
tokom rekonstrukcije razbile prozore. A budui da su bili napravljeni pre sto pedeset
godina, bilo je nemogue iz naeg budeta zameniti vitrano staklo.
25
- Sanjao sam da imam vremensku mainu i da sam se vratio u prolost i ugasio poar proaputao je Don. - Sada bi bili ovde.
Direktor Konvej je bacio pogled k nama. Donov apat je pre liio na tiho vikanje.
Stavila sam prst na usta, kao znak da uti, a on se zacrveneo i brzo seo na klupu.
- Kao to sam govorio - rekao je direktor - srednja kola Holi Triniti" prua nadu i
obrazovanje svim tinejderima razliitih drutvenih slojeva. Meutim, na nama je da
pomognemo manje srenim uenicima da uspeju. Zato traim da svako od vas razmisli o
ovome: ta ja mogu da uinim, koliko toga mogu da pruim, da uinim dobro i spasem
maker jednu duu? Direktor Konvej je lagano prislonio maramicu na usta i seo pored
mog oca.
Orgulje su zasvirale, a ja sam sedela tamo i pitala se da li neije spasenje stvarno moe
biti u vezi sa sticanjem obrazovanja u Holi Trinitiju".
eriti me je povukla za rukav. Sada je red na nas promrmljala je.
Stajale smo na podijumu i, iako smo jue vie od tri sata vebale, dlanovi su poeli da
mi se znoje. Pogledala sam u publiku. Mama, Dud i Dejms sedeli su u prvom redu i
osmehivali nam se. Pit Bredo je doao neto kasnije i seo je sa svojom majkom nekoliko
redova iza. Podigao je paleve kao znak podrke.
Pogled mi je bio zakovan za prozore iznad balkona i ostao je tamo sve vreme dok smo
eriti i ja pevale. Zamiljala sam na tom mestu vitrane prozore, sa iscrtanim Isusom, koji
stoji ispred starih drvenih vrata. Itite i dae vam se; kucajte, i otvorie vam se - rekao je
moj otac jednom prilikom Donu Muniju i tako rasplakao tog ogromnog oveka. Setila sam
se kako sam, ubrzo nakon Donovog dolaska u parohiju, videla Danijela samog u kapeli.
Pogledao je navie u vitrane prozore i postavio isto pitanje kao i ja pre samo nekoliko
dana, zato je moj otac oprostio Donu iako ga je Don povredio.
- Zar nije trebalo nekome da kae ili da pozove policiju? - upitao je Danijel.
Pokuala sam da ponovim ono to mi je otac rekao, ali sam i dalje bila tako zbunjena
da sam sigurno sve pogreno rekla. - Tata kae da moramo svakom oprostiti. Bez obzira na
to koliko je neko lo ili koliko nas neko je povredio. On kae da ljudi ine zlodela iz oaja.
Danijel je protrljao oi i obrisao rukavom nos. Pomislila sam da e zaplakati, ali onda
me je potapao po ruci. - Vas Divajnove nikada neu razumeti. Uvukao je ruke u
depove i hramljui krenuo kroz prolaz izmeu redova. Bar mu se noga oporavljala. Pre
samo nekoliko sati, kada jc krenuo sa nama u crkvu, izgledalo je kao da jedva moe da
hoda. Danijel je rekao da je jue ujutru pao sa orahovog drveta, ali znala sam da lae. Jue
sam ceo dan provela ispred kue u dvoritu, sadei s mamom petunije, i znala sam da
uopte nije izaao iz kue. Volela bih da je zatraio pomo.
Glas mi je zadrhtao dok smo pevale stih Blagoslovi ih, vodi ih, spasi ih".
Sevnula mi je misao kao otri potez etkice na platnu. ta ako je Danijel, na njemu
svojstveni lukav nain, zatraio pomo te noi? Zatraio moju pomo?
Kada se pesma zavrila, sela sam na svoje mesto donevi novu odluku. Bilo je kasno da
izbacim tu zamisao iz glave.
Znala sam ta moram da uinim.
Ponededeljak, pre kole

- Izvini Grejs, ali ja tu nita ne mogu - gospodin Barlou je pogladio brkove.
Nisam mogla da poverujem koliko je bio nerazuman. Moj plan je zavisio od toga.
Ukoliko sam elela da pomognem Danijelu da vrati svoj ivot, morala sam prvo da ga
26
vratim u kolu. Onda bih pronala nain da pomirim njega i svog brata. - Na vama je da
odluite, gospodine Barlou. Danijelu trebaju ovi asovi.
- Ono to tom momku treba jeste da naui da potuje druge - Barlou je premetao
gomilu papira na svom stolu. -Momci kao to je on misle da mogu tek tako da dou ovamo
i da se glupiraju. Ovo je napredni program likovne umetnosti, a ne neki obian kurs.
- Znam, gospodine. Niko olako ne uzima vae asove. Zapravo, mislim da je prava ast
biti ovde...
- Upravo tako. Zato ih tvoj prijatelj nee pohaati. Ovo je mesto za ozbiljne umetnike.
Kad smo ve kod njih - Barlou je otvorio fioku i izvukao dugaak list papira za crtanje eleo bih da porazgovaramo o tvom poslednjem radu - stavio je papir na sto. Bio je to moj
traljavi crte plianog mede.
Potonula sam u svojoj stolici. Toliko o mojoj borbi za Danijelovo mesto u razredu; sada
je i moj poloaj bio ugroen.
- Moram rei da sam bio prilino razoaran kada sam video ovo - Barlou je preao
rukom preko crtea. - Ali onda sam shvatio ta si elela da postigne. Apsolutno briljantna
ideja.
Uspravila sam se. - Molim?
- Ispravi me ako greim, jer ne bih eleo pogreno da protumaim crte. Traio sam od
uenika da nacrtaju neto to ih podsea na detinjstvo, ali mi se izuzetno dopada tvoja
tehnika. Ovo je jednostavno primer tvog talenta, tvoje vetine kada si bila dete.
Impresioniran sam tvojom umetnikom vizijom.
Klimnula sam, pitajui se da li sam zbog toga osudila sebe na pakao.
- Trebalo je da preda oba rada. Umalo ti dam nedovoljnu ocenu, ali onda sam video
ovaj - Barlou je izvukao iz fioke drugi crte i stavio ga na sto. Bio je to ugljeni crte
orahovog drveta.
Samo to se nisam zadavila. Na dnu crtea nalazilo se moje ime, koje je Ejpril
navrljala svojim prepoznatljivim zaobljenim slovima. - Ja nisam... - ali kada sam videla
divljenje na Barlouovom licu dok je posmatrao konture drveta, nisam mogla sebe da
nateram da mu kaem istinu.
- Ovo je odlian primer tvog sazrevanja i stepena vetine tokom godina rekao je
Barlou. Da budem iskren, nisam oekivao od tebe ovako neto pre diplomiranja izvukao je crvenu hemijsku i na vrhu papira ispisao podebljano pet plus.- ast mi to si u
mom razredu - rekao je Barlou i predao mi oba moja crtea. - Sada idi, jer moram da
zavrim svoj posao.
Ustala sam i krenula ka izlazu, ali sam se onda zaustavila i okrenula se. Vratila sam se
zbog svoje jueranje odluke. Gospodine Barlou?
Podigao je pogled. - Da?
- Vi volite da poduavate talentovane uenike, koji umeju da naprave ovakav crte?
ak ste rekli da vam je to ast.
- Da, jesam - gospodin Barlou je pogladio brkove i pogledao me popreko. - ta hoe
da kae?
Vratila sam se do stola, duboko udahnula i iznenada, bez razmiljanja rekla: - To nisam
ja nacrtala - predala sam mu crte drveta. - Danijel je.
Gospodin Barlou je povikao: - Predala si njegov crte!
27
- Nisam. Ovo je moj crte - podigla sam skicu plianog mede. - Ovaj sam ja predala.
Mora da je neko drugi stavio taj pokazala sam na crte u njegovim rukama na
gomilu, verovatno grekom. Izvinite. Trebalo je odmah da vam kaem.
Barlou je pokupio svoje vodene bojice i ugurao ih nazad, jednu po jednu, u svoju runo
napravljenu solju. Stavio je solju navrh gomile fascikli, a onda se zavalio u stolicu. - Kae
da je Danijel uradio ovaj crte?
- Da. Pokuava da se upie na Trenton".
Barlou klimnu glavom.
- Stvarno mu trebaju ovi asovi.
- Pa evo kako emo. Ako se ti i tvoj prijatelj pojavite ovde sutra ujutru tano u sedam i
dvadeset pet, razgovarau s njim i videu ta mogu da uinim.
Poskoila sam na prstima. - Hvala vam, gospodine Barlou.
- Ako Danijel propusti jo jedan dan u koli, izgubie svoju stipendiju odmahnuo je
glavom i promrmljao - Nije mi samo jasno kako ju je uopte i dobio.
Nakrivila sam glavu i nasmeila se. - Vi ste ba kul, gospodine Barlou.
im se oglasilo prvo zvono, nekoliko uenika je ulo u uionicu.
Gospodin Barlou ih je pogledao. Neka ovaj razgovor ostane meu nama - rekao je. I oekujem da rad koji e ponovo predati do ponedeljka bude kvalitetan.
28
Posle kole
POGLAVLJE ESTO
UDOTVORAC
Tek dok sam ruala sa Ejpril u uionici za likovno, uvidela sam najveu greku svog
sjajnog plana: zapravo, morala sam nekako da pronaem Danijela kako bih mu rekla da e
mu Barlou pruiti drugu ansu. Sve to sam znala jeste zgrada u kojoj je odseo". Nisam
znala broj stana, pa ak ni put do centra grada. Roditelji su mi strogo zabranili da idem
sama u centar, a o Ulici Markam da ne govorim. A ja ba neto i nisam neki ljubitelj
gradskog prevoza, i Ejpril i mene su odeparili kada smo prolog leta ile autobusom do
trnog centra u Epl Veliju, iako da sam nekako morala da se domognem jednog od
automobila svojih roditelja i smislim dobar izgovor. Nisam umela da laem. ak i kada bih
izgovorila najmanju la, grudi i vrat bi mi se zacrveneli. Dobro je to se niko nije setio da
me pita kako sam uspela da popravim auto, inae bih se pretvorila u sjajnu, nabubrelu
rotkvicu. Ali palo mi je na pamet da u se moda izvui s poluistinom kada budem molila
mamu za auto.
- Moram da se naem sa Ejpril u biblioteci - popravila sam debeli vuneni al kako bih
sakrila crvenilo. - Radimo na naem istraivakom projektu iz engleskog - Ejpril i ja smo
stvarno planirale da se naemo u biblioteci, ali tek kasnije.
Mama je uzdahnula. - Pa mislim da mogu sutra da odem u nabavku. Preostalo nam je
jo dosta hrane.
- Hvala ti. Verovatno neu stii kui na veeru. Imam... imamo puno da radimo.
Zakopala sam kaput do brade i uzela sa stola kljueve od kola. Bila sam spremna da
odjurim, ali je mama ispruila ruku i stavila mi je na elo.
-Jesi li dobro, duo. Izgleda kao da gori.
- Samo loe spavam u poslednje vreme - otkako sam u sredu prvi put videla Danijela,
nisam nijednu celu no prespavala. - Moram da pourim.
- Morae da uzme minivan.
Uf! Jedno je odvesti se u grad starim sedanom, ali je potpuno drugo pojaviti se u tom
delu grada u maminom plavom balonu, kako je Ejpril nazivala na tamnoplavi minivan,
koji je podseao na balon od vakae gume na tokovima i ija pojava kao da je vritala:
Sredovena mama ide u nabavku!". Mogu samo da zamislim Danijelov podrugljiv pogled.
Centar grada
Tri puta samo pomislila da okrenem auto i vratim se kui. Mora da sam luda",
pomislila sam dok sam vozila uliicama nedaleko od Danijelovog stana. Zaustavila sam se
ispod iste svetiljke kao i onog petka uvee i prouavala nisku zgradu s druge strane ulice na slabom popodnevnom svetlu nije izgledala tako zastraujue. Bila je od utih cigala,
koje su podseale na redove trulih zuba sa irokim otvorom u sredini, gde su nekada
sigurno bila ulazna vrata. Ulaz u zgradu bio je prepun razbacanih opuaka cigareta i
smea.
Nisam ba udela da vidim kako izgleda unutranjost zgrade.
ta je uopte trebalo da radim, da kucam od vrata do vrata i pitam da li iko poznaje
visokog, mravog momka, bledog kao duh koji se odaziva na ime Danijel, i pritom se
nadam da niko nee htcti da iskoristi devojku veoma smernog izgleda?
29
Sedela sam i posmatrala zbivanja na ulici, nadajui se da e se Danijel moda

jednostavno pojaviti. Izbrojala sam petoro beskunika, koji su urili u pravcu prihvatilita,
i najmanje sedam ulinih maaka, koje su poskakivale ulicom kao da su i one jedva ekale
da pre mraka nau skrovite.
Crni mercedes sa zatamnjenim staklima polako se zaustavio kod ivinjaka i povezao
nekog krupnog mukarca u mini-suknji koji se poslednjih trideset minuta tu vrpoljio i
etkao na uglu ulica Markam i Vajn. Ulica je bivala pustija kako je sunce sve dublje tonulo
u gradski smog. Dva momka koja su ila jedan drugom u susret na trenutak su se
zaustavila ispred Danijelove zgrade. Nisu pozdravili jedan drugog, ali su neto promuvali
kroz ruke pre nego to je svako od njih nastavio svojim putem. Jedan od njih je bacio
pogled ka minivanu. Sagla sam se i ostala tako nekoliko sekundi, a onda sam provirila
kroz prozor. Ulica Markam je sada bila isto tako pusta kao i one noi. Pogledala sam na sat
na instrument-tabli, bilo je esnaest i trideset. Mrzela sam kako sunce brzo zalazi u
novembru, a ako ne krenem odmah, zakasniu na sastanak sa Ejpril.
Ve sam bila ubacila auto u brzinu kada sam ga spazila. Nosio je sivi radni
kombinezon i lupkao prstima po nozi kao da svira neku pesmu. Ba kad je bio na ulazu u
zgradu, ja sam ugasila auto i brzo izvukla ranac pre nego to se predomislim.
Danijele! uzviknula sam dok sam prelazila ulicu. Okrenuo se, pogledao me je i
uao u zgradu. Zaustavila sam se ispred ulaza. Danijele? Ja sam, Grejs. Danijel je krenuo
uza slabo osvetljene stepenice.
- Nisam oekivao da u te ponovo videti - pokazao mi je rukom da ga pratim.
Polako sam krenula za njim uza stepenice. Stepenite je smrdelo kao bajata kafa
napravljena u prljavom kupatilu, a zidovi su bili prepuni razliitih psovki ispisanih
sprejovima u boji, i izgledali su kao da ih je besni Dekson Polok6 oblepio tapetama.
Danijel se zaustavio na treem spratu i izvukao klju iz depa. - Prosto ne moe da mi
odoli, zar ne?
- Ne zavaravaj se. Samo sam dola da ti neto kaem.
Danijel je otvorio vrata. - Dame imaju prednost rekao je uglaeno.
- Kako god - rekla sam i prola pored njega. Sekundu kasnije sam shvatila da to moda
i nije bila ba dobra ideja. Mama mi nije dozvoljavala da kui dovodim momke kada ona
nije tu, a da ja sama odlazim kod momka u stan, to joj se nikako ne bi svidelo. Htela sam da
ostanem blizu vrata, ali Danijel je uao unutra i produio dalje. Ula sam za njim u mranu
sobu, u kojoj su bili samo televizor, postavljen na kartonskoj kutiji, i mali braon kau. Iz
sobe na dnu hodnika dopirala je slaba, ritmina muzika, a visok i mrav momak sa
obrijanom glavom leao je na kauu.
Zurio je u oljutenu tavanicu potpuno zanesen i ne trepui.
- Zed, ovo je Grejs, Grejs ovo je Zed Danijel je pokazao na momka. Zed se nije
pomerio, a Danijel je krenuo dalje.
Pogledala sam ka tavanici ne bih li otkrila ta je to toliko fascinantno.
- Grejs! povikao je Danijel.
Poskoila sam i krenula za njim. Iznenada sam se nala, kako sam pretpostavljala, u
spavaoj sobi. Bila je otprilike velika kao kupatilo mojih roditelja. Duek je bio prekriven
6
Dekson Polok je bio veliki ameriki slikar, koji je najznaajnija dela stvorio kao apstraktni ekspresionista. (Prim.
prev.)
30
izguvanim sivim ebetom i gurnut u oe odmah pored stoia, na kome je bila naslagana
gomila masonit ploa. Danijel je nogom lupio vrata i zatvorio za nama. Niz kimu su mi
proli sitni marci.
Izgledalo je kao da je neko drao ogromnog psa u ovom ormanu - sobi. Vrata su imala
nekoliko ureza kao da ih neko kandama izgrebao, kao to je Dejzi grebala vrata moje
spavae sobe kada sam je ostavljala samu kod kue, samo to su ovi urezi bili mnogo vei i
dublji. Okvir vrata bio je naprsao i delimino odvaljen. Kakva god ivotinja da je uvana
ovde, bilo je oigledno da je pobegla. Upravo sam htela da pitam Danijela za to, kada se on
bacio na duek. Izuo je cipele i otkopao rajsferlus kombinezona. Uhvatila me je panika.
Okrenula sam glavu i spustila pogled.
- Ne brini, princezo rekao je Danijel. - Neu oskrnaviti tvoje devianske oi.
Njegova umotana uniforma pala je ispred mojih nogu. Sasvim malo sam podigla
pogled k njemu i shvatila da je u iscepanim farmericama i svetloj majici.
- Pa o emu tako vanom vaa visost mora sa mnom da razgovara ispruio se preko
dueka, stavivi ruke iza glave - da je dola ak ovamo, a sutra ide u kolu?
- Zaboravi - elela sam da ga gaam u glavu svojim natrpanim rancem. Umesto toga,
otvorila sam ga i bacila na pod sve to je bilo u njemu: energetske okoladice, konzerve
supe, suvo meso, sueno voe, est koulja i tri para pantalona, koje sam uzela iz priloga
to su tokom vikenda stigli u parohiju. -Pojedi neto. Izgleda kao izgladneli pas.
Danijel je posegnuo rukom prema podu i poeo da prehira po gomili, a ja sam krenula
napolje.
- Piletina i zvezdice - rekao je, drei jednu od konzervi. - Ta mi je oduvek bila
omiljena. Tvoja mama je nekada ovo pravila.
- Znam. Seam se.
Danijel je otvorio jednu od energetskih okoladica i progutao je halapljivo u dva
zalogaja, a onda je preao na pare suvog mesa. Izgledao je tako gladno da sam odluila da
mu ipak kaem dobre vesti.
- Razgovarala sam danas s gospodinom Barlouom. Rekao je da bi, ukoliko se nae s
njim sutra ujutru, moda mogao da ti prui drugu ansu. Ali mora tamo da bude ujutru
pre sedam i dvadeset - rekla sam, pomerivi malo vreme sastanka. I trebalo bi da obue
neto pristojno - pokazala sam na gomilu. - Tu je par kaki pantalona i koulja. Pokuaj da
ne bude kreten i on e ti dozvoliti da ponovo pohaa asove stavila sam prazan ranac
na rame i ekala na odgovor.
- Uh - Danijel je zgrabio jo jednu energetsku okoladicu i naslonio se na zid. - Moda
u se pojaviti.
Ne znam ta sam oekivala, moda da skoi i zagrli me i nazove me udotvorcem? Ili
samo da kae hvala. Ali mogla sam da vidim zahvalnost u njegovim tamnim, meni dobro
znanim oima... iako bi ga ubilo da to stvarno prizna.
Uhvatila sam ranac za kaieve. - Ovaj... trebalo bi da krenem.
- Ne eli da zakasni na porodinu veeru Divajnovih -Danijel je bacio omot
okoladice na pod. Veeras su ufte?
- Preostala hrana od jue. Ali imam druge planove.
- Biblioteka - rekao je, provalio me je jednom reju. Besno sam izjurila iz njegove sobe i
vratila se u dnevni boravak. Zed je i dalje leao na kauu, ali su druga dva momka zgureno
sedela u sobi i puila neto to nije mirisalo na cigarete. Uutali su se kada su me videli.
Odjednom sam se osetila kao puslica u svom belom, pufnastom kaputu. Jedan od momaka
31
je pogledao u mene, a zatim u Danijela, koji je izaao za mnom. - Opa, zdravo, mala - rekao
je i uzeo dim. Nisam znao da voli dobre devojice.
Drugi momak je rekao neto gadno to neu ponoviti, a onda mi je pokazao neto
jo odvratnije.
Danijel mu je rekao da se nosi, a onda me je uhvatio za ruku i odveo do vrata.
- Odlazi odavde - rekao je. - Moda emo se videti sutra.
Danijel nije bio od onih koji bi pratili devojku do kola, ali me je ipak otpratio do kraja
stepenita i, kada sam bacila pogled preko ramena dok sam otkljuavala auto, videla sam
da me posmatra iz mranog ulaza.
Kasnije te veeri
Kada su bili u pitanju kompjuteri i knjige, Ejpril Tomas je imala koncentraciju
petogodinjeg deteta sa hiperkinetikim poremeajem, s druge strane, rijaliti-ouovi su
mogli da je zaokupiraju ceo dan. Njen poslednji omiljeni ou se prikazivao ponedeljkom
uvee, pa se nisam mnogo iznenadila to je nisam zatekla u biblioteci kada sam tamo
stigla. to je bilo totalno razumljivo, uzimajui u obzir da sam skoro sat i po vremena
kasnila. Dok sam se vraala iz grada, zaglavila sam se u saobraajnom picu i ve je bio
mrkli mrak kada sam se zaustavila ispred biblioteke. Nisam bila bogzna kako raspoloena
da sama prouavam Emili Dikinson, pa sam zato odluila da odem kui na veeru.
Uletela sam kolima na parking ispred kue i naglo pritisla konice kada mi je tamna
senka izjurila ispred automobila. Srce samo to mi nije iskoilo iz grudnog koa kad sam
provirila kroz prozor. Dud je zatitio oi od svetlosti farova. Kosa mu je bila upava, a
usne skupljene u tanku, pravu liniju.
- Dud, jesi li dobro? - upitala sam ga, dok sam izlazila iz auta. - Zamalo da te udarim.
Dud me je zgrabio za ruku. - Gde si bila?
- U biblioteci sa Ejpril. Rekla sam mami...
- Nemoj da me lae - procedio je kroza zube.
- Ejpril je dolazila ovamo da te trai. Sva srea da sam ja otvorio vrata. Mama i tata ne
mogu sada time da se bave. Gde si bila? - pogled mu je bio tako strog da sam imala utisak
kako prodire kroz mene do kostiju, a njegovi nokti, zariveni u moj zglob, kao da su
ubrzavali taj proces.
- Pusti me - rekla sam i pokuala da mu se izvuem iz ruku.
- Reci mi! - povikao je, uvrui mi ruku jo jae. Teko da sam ga ikada ranije ula da
vie, ak i kada smo bili deca. - Bila si s njim, zar ne? - naborao je nos, zgaen, kao da je na
meni mogao da namirie Danijela.
Odmahnula sam glavom.
- Nemoj da lae!
- Prestani! - povikala sam i ja. - Plai me.
Zvuala sam preplaeno i kada me je Dud uo, pogled mu je smekao i on mi pusti
ruku.
- ta se za ime sveta dogaa?! upitala sam.
Dud je mi stavio ruke na ramena. - Izvini - lice mu se iskrivilo kao da je pokuavao da
potisne nalet emocija. -Mnogo mi je ao. Traio sam te svuda. Ovo je tako uasno. Ja...
morao sam da razgovaram s tobom i kada nisam mogao da te naem...
- ta?! - kroz glavu mi je prolo da se bebi Dejmsu ili eriti dogodilo neto strano.
- ta se desilo?
32
- Pronaao sam je - rekao je. - Pronaao sam je i bila je plava i hladna... i te ogrebotine...
nisam znao ta da radim. Doao je tata, erif, hitna pomo. Ali bilo je kasno. Rekli su da je
ve satima bila mrtva, due od jednog dana.
- Ko?!... Baka, tetka Kerol, ko?
- Marijana Djuk - rekao je. - Isporuivao sam umesto tate pakete za Dan zahvalnosti
svim udovicama. Marijana je bila poslednja kojoj sam odneo. Bila je tamo, ispruena na
tremu - Dud se zacrveneo. - Jedan od bolniara je rekao da se sigurno onesvestila dok je
izlazila iz kue.Tata je pozvao Marijaninu erku u Milvokiju. Bila je van sebe od besa.
Optuila je tatu da je on kriv za sve i da je trebalo bolje da se brine o Marijani, da je trebalo
da je natera da ode kod lekara - Dud je obrisao nos. - Ljudi od njega oekuju da pravi
uda. Ali kako moe da stvara uda u svetu u kome starica lei na svom tremu preko
dvadeset etiri sata, a pritom niko nije ni obratio panju na nju? - Namrtio se. - Smrzla se,
Grejs. Smrzla.
- Molim? Marijana je ivela u Ouk Parku. Taj deo nije bio ni priblino lo kao onaj u
kome je Danijel odseo, ali definitivno nije bio najbolji deo grada. U glavi mi se vrtelo kao
da sam predugo stajala iznad otvorene boce rastvaraa. Koliko je ljudi moglo da proe
pored nje. Na tremu je imala puno saksijskog cvea, a tu je jo i ograda... verovatno je
zato niko nije pronaao - bar sam elela da poverujem u to.
- Ali to nije najgore od svega - rekao je Dud. - Neto ju je pronalo. Neka ivotinja ili
neto... neki strvinar. Imala je sve te duboke posekotine na nogama. A grlo joj je bilo
rasporeno sve do jednjaka. Pomislio sam da ju je to ubilo, ali bolniari su mi rekli da je
umrla i smrzla se mnogo pre nego to se to desilo. Nije bilo krvi.
- ta? ostala sam bez daha. Iznenada sam se setila svog psa - Dejzi. Njeno malo grlo,
rasporeno. Potisnula sam to seanje, oseajui uasnu muninu. Nisam mogla da
podnesem da isto tako vidim Marijanu.
- Anela Djuk je rekla da je tata kriv, ali nije - Dud je pognuo glavu. - Ja sam kriv.
- Kakve to uopte ima veze s tobom?
- Rekao sam joj da e, ako ode kod lekara, moi da nastupi na priredbi. Naterao sam je
da se oseti krivom - suze su mu navrle na oi. - Kada sam je pronaao, nosila je svoju
zelenu nedeljnu haljinu i onaj eir s paunovim perom koji je uvek nosila kada je pevala Dud je priljubio elo o moje rame. - elela je da stigne u crkvu. elela je da otpeva svoju
solo taku - oslonio se na mene i poeo da jeca.
Sve oko mene je poelo jo bre da se okree. Nisam mogla da verujem da sam pevala
dok je starica koju sam poznavala ceo ivot umirala na hladnoi, sama. Oduzele su mi se
noge. Pala sam na zemlju, a Dud zajedno sa mnom. Sedela sam nasred prilaza, drei
bratovljevu glavu na svom ramenu.
On je plakao i plakao. Trljala sam ga po leima i pomislila na jedini put kada smo
stajali ovako. Samo ja sam tada bila ta koju je trebalo teiti.
Pre etiri i po godine

Bilo je vrelo majsko vee. Pre no to sam otila na spavanje, otvorila sam prozor, a
negde oko dva ujutru su me probudili glasovi koji su dopirali spolja. ak i sada, kada god
ne mogu da zaspim, ujem te glasove, kao da noni vetar nosi apat aveti.
Moja soba se nalazila na severnoj strani kue, strani okrenutoj ka Danijelovoj kui.
Mora da su i njegovi prozori bili otvoreni. Vika je bila sve glasnija, ula sam lomljavu i
33
zvuke cepanja platna. Nisam mogla da se suzdrim. Morala sam neto da uradim. Iz koe
sam htela da iskoim. Zato sam otila kod jedine osobe na koju sam mogla da se oslonim.
- Dud, jesi li budan? - provirila sam u njegovu sobu.
-Jesam - sedeo je na ivici svog kreveta.
U to vreme Dudova soba je bila odmah pored moje, pre nego to su je moji roditelji
pretvorili u deju sobu za Dejmsa. Kroz prozor su dopirali ti strani zvui. Nisu se toliko
dobro uli kao u mojoj sobi, ali su bili isto tako zastraujui. Spavaa soba mojih roditelja je
bila skroz na junoj strani kue. Ako im prozor nije bio otvoren, verovatno nita nisu uli.
- Moramo da uinimo neto - proaputala sam. - Mislim da Danijela tue otac.
- On radi i gore od toga - tiho je rekao Dud. - Danijel mi je rekao.
Sela sam pored njega na krevet. - Onda moramo da mu pomognemo.
- Danijel me je naterao da mu se kao bratu zakunem da neu rei mami i tati.
- Ali to je tajna, a nije dobro imati tajne. Moramo da kaemo.
- Ali ja ne mogu - rekao je Dud. - Obeao sam.
U pozadini se provalio divlji urlik, praen bunim praskom drveta koje se lomi. ula
sam priguen glas koji se izvinjavao, prekinut stranim zvukom udarca, nalik zvuku koji
pravi drveni eki kada mama na kuhinjskom stolu udara meso.
Zaulo se est tekih amara pa gromoglasan tresak, a onda je nastala tiina. Takva
tiina da sam poelela da vrisnem samo da je prekinem. A onda se uo taj tihi zvuk,
jecanje, kao kad pas cvili.
Zgrabila sam Duda za ruku i naslonila glavu na njegovo rame. Proao je rukom kroz
moju kosu.
- Onda u ja da kaem - rekla sam. - Tako da ti ne mora - Dud me je drao sve dok
nisam skupila dovoljno hrabrosti da probudim roditelje.
Danijelov otac je pobegao pre nego to je dola policija. Meutim, moj otac je ubedio
sudiju da dozvoli Danijelu da ostane sa nama dok se njegova majka ne pobrine za neke
stvari. Danijel je kod nas proveo nekoliko nedelja, pa meseci, a onda neto vie od godinu
dana. Meutim, iako mu je naprsla lobanja zacelila neverovatno brzo, za mene vie nikada
nije bio isti. Ponekad bi bio tako srean, sreniji no ikada, a onda bih uhvatila taj otri
pogled u njegovim oima kada je bio sa Dudom - kao da je znao da ga je moj brat
izneverio.
Veera
Sela sam za sto i po prvi put posle toliko godina veerala sama. Dud je rekao da nije
gladan i otiao je u podrum, eriti je bila u svojoj sobi, Dejms je ve spavao, a mama i tata
su bili u tatinoj radnoj sobi, zakljuavi dvokrilna vrata za sobom. Dok sam polako jela
podgrejane makarone i govedinu stroganov, iznenada sam osetila samozadovoljstvo
pomislivi na Danijela, kao da mi je bilo drago to nije bio u pravu za moju savrenu
porodinu veeru. A onda sam shvatila da nije u redu da tako razmiljam. Nije u redu da
se mojoj porodici desi neto loe kako bih Danijelu neto dokazala. Zato se zbog njega
uvek oseam glupom ili krivom to imam porodicu u kojoj svi ele zajedno da veeraju i
da priaju o svojim ivotima?
Ali veeras, bilo je isuvie mirno da bih jela. Bacila sam ostatke hrane iz svog tanjira u
kantu i otila u krevet. Leala sam neko vreme sve dok mi se u glavi nisu opet javili ti
avetinjski glasovi. Ali onda sam shvatila da ti buni glasovi dolaze iz moje kue. Moji
roditelji su u tatinoj radnoj sobi vikali jedno na drugo. Glasovi su bili besni i uzrujani, ali
34
na osnovu njih se nije moglo zakljuiti da je bilo nasilja. Mama i tata se ponekad nisu
slagali, i tada bi se samo raspravljali, i ja ih nikada nisam ula da se svaaju. Tatin glas je
bio tih, dovoljno da u njemu ujem oaj, ali ne i da razumem ta govori. Mamin glas je bio
silovit, besan, sarkastian.
- Moda si u pravu - povikala je. - Moda si ti kriv. Moda si kriv za sve to se svima
nama desilo. A kad smo ve kod toga, zato na spisak ne dodamo i globalno zagrevanje?
Moda je i to tvoja krivica.
Ustala sam i zatvorila vrata, uvukla se nazad ispod jorgana i stavila jastuk preko glave.
35
Utorak ujutru
POGLAVLJE SEDMO
OBAVEZE
Tata bi obino rano ujutru iao na tranje, ali dok sam se spremala za kolu nisam ula
da je izaao napolje. Na putu do u kuhinje prola sam pored zatvorenih vrata njegove
radne sobe i opazila da je svetlo upaljeno. Samo to nisam pokucala na vrata, ali sam se
predomislila.
- Ustala si rano - rekla je mama dok je reala na moj tanjir palainke sa okoladnim
mrvicama. Ve ih je bila napravila oko dvadesetak, iako niko od nas, osim tate, obino ne
bi siao na doruak jo za pola sata. - Nadam se da si dobro spavala.
Da, s jastukom preko glave", pomislila sam.
- Sastajem se ovog jutra s gospodinom Barlouom.
- Mhm rekla je mama. Bila je zauzeta ribanjem stola, koji se ionako ve blistao.
Njene ravne cipele reflektovale su se u sjaju poda od linoleuma. Moja mama je bila
opsesivno-kompulzivna kada je bila pod stresom. to su porodini problemi bili vei, to se
ona vie trudila da nametaj blista. Kao da je sve bilo potpuno savreno.
Umoila sam prst u jednu od istopljenih okoladnih mrvica koje su formirale pravilno
nasmejano lice na mojoj palainki. Mama je obino pravila svoje slavljenike palainke"
samo za specijalne prilike. Pitala sam se da li je pokuavala ila ublai bol zbog razgovora o
Marijani, pripremajui nas za jednu od tatinih propovedi o tome kako je smrt sastavni deo
ivota i sve ostalo. To sam mislila sve dok nisam videla kajanje u njenim oima kada je
stavila au soka od pomorande ispred mene. Palainke su bile iskupljenje za sinonu
svau s tatom.
- Svee isceen - mama je stegla svoju kecelju u rukama. - Ili moda hoe brusnicu? Ili
moda belo groe?
- Ovo je dobro - promrmljala sam i otpila gutalj. Ona se namrtila.
- Odlino je - rekla sam. - Oboavam svee ceen sok.
Tog trenutka sam znala da tata ovog jutra nee izai iz svoje radne sobe. Neemo
razgovarati o tome ta se desilo Marijani. A mama, takoe, sigurno nee priati o njihovoj
svai.
Sino sam se zbog Danijela osetila krivom to imam porodicu koja se okuplja za
trpezarijskim stolom, veera i razgovara o svom ivotu. Ali sada sam shvatila da mi
zapravo nikada nismo razgovarali o problemima u naoj kui. Zato ostatak porodice
nikada nije spominjao Danijela ili razgovarao o tome ta se desilo one veeri kada je on
nestao, bez obzira na to koliko sam puta ja to pitala. Razgovor bi znaio priznanje da neto
nije u redu.
Mama se nasmeila, a osmeh joj je bio suvie sladak i laan, kao industrijski javorov
sirup preliven preko mog doruka. Okrenula se brzo ka poretu i okrenula nekoliko
palainki. Lice joj se ponovo namrtilo i bacila je u ubre nekoliko jedva zagorelih
palainki. Ispod kecelje je i dalje nosila istu bluzu i iroke pantalone od jue. Prsti su joj bili
crveni i ispucali od prekomernog ienja. Ovo je bilo i vie od savrenstva, bez premca.
Htela sam da pitam mamu zato bi prikrivala svau sa tatom pravljenjem pet
kilograma palainki, ali je eriti, teturajui se, ula u sobu.
- ta mirie tako dobro? - zevnula je.
36
- Palainke! - mama je varjaom pokazala eriti da sedne za sto i stavila pred nju
prepun tanjir. - Ima javorovog sirupa, kupina, laga i dema od malina.
- Sjajno - eriti je viljukom navalila na posudu sa lagom. - Najbolja si, mama - rekla je
i u sekundi progutala svoje palainke. inilo se da nije ni primetila da je mama ribajui
tiganj praktino napravila rupu u njemu.
eriti je zgrabila dem od malina, a onda se sledila. Oi su joj se zacaklile, kao da e
zaplakati. Tegla joj je ispala iz ruku i zakotrljala se preko stola. Uhvatila sam je ba kada je
krenula preko ivice. Pogledala sam nalepnicu: Iz kuhinje Marijane Djuk.
- U redu je - rekla sam i stavila ruku eriti na rame.
- Zaboravila sam... - rekla je tiho eriti. - Zaboravila sam da to nije san - odgurnula je
tanjir i ustala od stola.
- Upravo sam htela da isprim jaja - rekla je mama, dok je eriti odlazila iz sobe.
Pogledala sam u svoj tanjir. Moj nasmejani doruak je zurio u mene i nisam znala
mogu li i dalje da jedem. Uzela sam jo jedan gutalj soka od pomorande. Bio je gorak.
Znala sam da mogu da ubedim Duda da me odveze ranije u kolu, ali nisam mogla da
ostanem ovde i ponovo iz poetka posmatram maminu predstavu doterivanja kuhinje
kada on sie na doruak. Umotala sam nekoliko palainki u papirnu salvetu i ustala od
stola. - Moram da idem - rekla sam. - Jeu usput.
Mama, koja je i dalje ribala, podigla je pogled. Videla sam da moj nedostatak apetita
nije pomogao u ublaavanju njene krivice. Ali iz nekog razloga nije me bilo briga.
Peaila sam po hladnoi nekoliko blokova do kole i dala svoj doruak maki lutalici
koju sam srela na putu.
Kasnije, pre kole

Kazaljke na satu u uionici likovnog pribliavale su se ka sedam i dvadeset pet, a ja
sam prekoravala sebe to sam dala Danijelu samo pet minuta slobodnog prostora za
kanjenje. Sklopila sam oi i tiho se molila da Danijel doe, samo da bih dokazala Barlouu
da grei u vezi s njim. Ali sa svakim otkucajem sata sve vie sam mislila da sam ja ta koja
e biti razoarana.
- Brinula si da se neu pojaviti? - Danijel se sruio u stolicu odmah pored mene, tano
na vreme. Nosio je svetloplavu koulju i kaki pantalone koje sam mu ostavila, ali odea mu
je bila izguvana kao da je do pre nekoliko minuta bila umotana u njegovom rancu.
- Stvarno mi nije stalo ta radi osetila sam blago peckanje na vratu. - Tvoja
budunost je u pitanju, ne moja.
Danijel je prkosno dunuo kroz nos.
Gospodin Barlou je izaao iz svoje kancelarije i seo za sto. Vidim da je gospodin
Kalbi ipak odluio da nam se pridrui.
- Zovite me samo Danijel. Ne Kalbi - Danijel je izgovorio svoje prezime kao da je
psovka.
Barlou je podigao obrve. - Pa, gospodine Kalbi, kada postanete poznati muziar ili
papa moete da izostavite svoje prezime. Ali na mom asu ete se voditi pod prezimenom
koje su vam roditelji dali.
Barlou je pogledao Danijela kao kritiar koji procenjuje novo delo u galeriji.
Danijel se naslonio nazad na stolicu i prekrstio ruke.
Gospodin Barlou je poloio ruke na sto i preklopio prste. - Ti dobro zna da je tvoja
stipendija uslovljena tvojim ponaanjem. Ponaae se i oblaie se kao to to dolikuje
37
uenicima katolike kole. Danas si se potrudio, ali bi ipak mogao da kupi peglu. I isto
sumnjam da je to tvoja prirodna boja kose. Dau ti vremena do ponedeljka da uradi neto
povodom toga.to se mojih asova tie - nastavio je Barlou bie ovde svaki dan,
dolazie na vreme i sa oglaavanjem zvona bie na svom mestu. Svaki uenik naprednog
programa je obavezan da sastavi portfolio od dvadeset tri rada na odreene teme i jo
deset projekata kako bi pokazao svoj talenat. Ti si se kasno prikljuio ovom razredu, ali i
od tebe oekujem to isto - gospodin Barlou se nagnuo napred i zurio u Danijela kao da ga
poziva na igru ivaca, izazivajui ga da prvi skloni pogled. Danijel nije ni trepnuo.
- Nema problema.
- Danijel je veoma iskusan rekla sam.
Barlou se pogladio po brkovima i znala sam da e upravo postaviti svoje uslove. - Tvoj
portfolio e se sastojati samo od radova napravljenih na ovom asu. Pratiu tvoj rad na
svakom zadatku od poetka, sredine, pa sve do kraja. Nee predati nita to si uradio
ranije.
- To je nemogue - rekla sam. - Skoro je decembar, a ak ni ja nisam ni treinu svog
portfolija zavrila.
- Zato e gospodin Kalbi ostajati u uionici za svaku pauzu za ruak ijedan sat posle
kole, svaki dan.
Danijel zamalo da izgubi u nadmetanju u zurenju, ali se brzo pribrao. - Dobar pokuaj,
ali posle kole idem u grad na posao.
- Obaveten sam da vam je kola obezbedila stipendiju za ivotne trokove. Oigledno
je da imate blagonaklonost jednog od lanova odbora, ali ne oekujte previe s moje strane.
Biete na ovim asovima svaki dan posle kole ili neete uopte biti na njima.
Danijel je zgrabio ivicu stola i nagnuo se napred. Ne moete to da mi uradite. Treba
mi novac.- Konano je sklonio pogled. - Imam druge obaveze.
Osetila sam oaj u njegovom glasu. Od rei obaveze osuila su mi se usta.
- To su moji uslovi - rekao je Barlou. Vi odluite - pokupio je neke papire i izaao iz
uionice.
Danijel je bacio stolicu u stranu i izjurio iz uionice besan kao razjareni medved.
Krenula sam u hodnik za njim.
Psujui, udario je pesnicom u vrata svog ormaria. ulo se kako metal krka pod
njegovim zglobovima. - Ne moe to da mi uradi ponovo je udario u ormari i nije se ak
ni trgnuo od bola. Imam obaveze.
Opet ta re. Nisam mogla da se ne pitam ta to znai.
- On hoe da mu budem kao dresirano cirkusko tene. ak sam obukao i ovu glupu
koulju - Danijel je zgrabio koulju za dugmie i pocepao ju je, otkrivajui svetlu majicu i
vretenaste, ilave miie, koje nisam primetila ranije. Tresnuo je svoju koulju o ormari.
Ovo je totalno sra...
- Hej! zgrabila sam ga za ruku kada je ponovo zamahnuo. - Da, ovi ormarii i mene
ponekad mogu stvarno da iznerviraju - rekla sam i gledala u nekoliko novajlija koji su
zurili u nas sve dok nisu ubrzali korak i otili. Prokletstvo, Danijele! - okrenula sam se k
njemu. - Nemoj da psuje u koli. Izbacie te.
Danijel je oblizao usne i skoro se nasmejao. Otvorio je pesnicu za koju sam ga i dalje
drala i ispustio plavu koulju. Pokuala sam da mu pregledam aku, oekujui da mu
zglobovi budu modri, s obzirom na to koliko je ulubio vrata ormaria. Izvukao je ruku i
uvukao je u dep.
38
- Ovo je skroz bezveze - rekao je Danijel i naslonio se na ulubljeni ormari. - Taj lik
Barlou nita ne razume.
- Pa moda moe da ga urazumi. Ili moda ako mi kae kakve su to obaveze, mogu
da mu ja objasnim...
Da, da li mogu da budem providnija od toga?"
Danijel me je dugo posmatrao. inilo se da mu se u oima reflektuje fluorescentno
svetlo slabo osvetljenog hodnika. - Hoe da odemo odavde? - konano je upitao. - Ti i ja izvukao je iz depa povreenu ruku. - Hajde da otkaimo ove kretene ovde i da se
zabavimo.
Ja sam bila primeran ak, vikarova erka, dobitnik nagrade Graanin meseca" i lan
kluba Jedan za Isusa", ali sam u sekundi zaboravila na sve to. eznula sam da ga uhvatim
za ruku. Ali ta enja me je uplaila, naterala me da ga mrzim.
- Ne - rekla sam pre nego to sam mogla da se predomislim. - Ne mogu da propustim
as, a ne moe ni ti. Ako preskoi jo jedan dan, izgubie stipendiju. I dalje eli da
upie Trenton", zar ne?
Danijel je stisnuo pesnicu. Udahnuo je duboko a lice mu se skamenilo. Izvukao je
zguvano pare papira iz svog depa. - Pa, princezo, kako da doem do uionice za
matematiku?
Prouila sam raspored i osetila olakanje kada sam videla da je napredni program
likovne umetnosti jedini predmet koji emo imati zajedno. - Uionica sto tri je dole niz
hodnik, pa levo. Pored kantine. Ne moe da promai. I nemoj da kasni. Gospoa
Krosvel oboava da kanjava.
- Dobro doao nazad - Danijel je promrmljao. - Zaboravio sam koliko mrzim ova sra...
gluposti - iskreveljio mi se, alei se na svoj raun.
- Da, dobro doao kui - rekla sam. Ovaj put sam ja bila ta koja je otila.
Kasnije
Nisam znala koliko bi se ljudi setilo Danijela Kalbija. U detinjstvu je imao samo aicu
prijatelja, a napustio je Holi Triniti" pre nego to se upisao na drugu godinu. Uprkos
tome, oekivala sam da e neko kao Danijel izazvati makar malo polemike i ogovaranja.
Ipak, bio je tu jo jedan skandal, koji je brzo preplavio kolske hodnike i Danijelov
povratak bacio u zasenak: iznenadna smrt i sakaenje Marijane Djuk, predane uiteljice
nedeljne kole, koja je bila dadilja mnogima, i uprkos svojoj starosti i oskudnim
sredstvima, volonter u skoro svakoj kolskoj aktivnosti.
Na putu od uionice do uionice bila sam meta mnogih podozrivih pogleda i
podrugljivih aputanja. Ve sam navikla da ljudi priaju o meni. Da me posmatraju. To je
samo bio sastavni deo ivota Divajnovih. Mama je uvek govorila da moram voditi rauna o
tome kako se oblaim, koliko kasno ostajem napolju ili koje filmove gledam u bioskopu, jer
e ostali za uzor uzeti ponaanje vikarove dece. Kao da sam bila neka vrsta hodajueg
moralnog barometra. U stvari, mislim da je mama vie brinula da ne dajem povoda da
ljudi priaju loe o vikarovoj erki.
Neto slino onome to se danas odvijalo. Osim to su se sada Dudovo i tatino ime
javljali u razgovorima koji bi utihnuli kada priem. Mnogi ljudi su bili za toliko uviajni
da stanu na tatinu stranu povodom optubi Anele Djuk o zlostavljanju, ali u malom
gradu prie se brzo ire. Bilo je potpuno neizbeno da se besmislene spekulacije o
umeanosti" moje porodice u Marijaninu smrt svuda proire. Gluposti kao: ula sam
39
kako je Majk rekao daje vikar odbio da odvede Marijanu na zakazani pregled kod lekara, a
onda je rekao da e je izbaciti iz parohije ako ne..." Ili ovaj biser koji sam ula ispred
sportske sale: Rekli su da je Dud na nekim lekovima, od kojih se potpuno razbesneo na
Marijanu zato to se razbolela"... zbog ega sam, sramota me je da priznam, prekrila
pravilo koje sam postavila Danijelu kada je re o psovanju u koli.
Ali koliko god da sam bila tuna i izbezumljena i sklona psovkama i prekornim
pogledima, mogla sam samo da zamislim kako se Dud oseao. Ejpril je bila jedina osoba
koja je bila dovoljno obzirna, ili neobavetena, da lino razgovara sa mnom o svemu tome
to se desilo u poslednja dvadeset etiri asa.
- U redu - rekla je Ejpril tren nakon to sam sela pored nje na asu likovnog. - Prvo: gde
si, bre, bila sino? Drugo: ta, bre, on radi ovde? - pokazala je na Danijela, koji je sedeo u
zadnjoj klupi s nogama na stolu. - Tree: ta se, bre, dogodilo tvom bratu i kako mu je? I
etvrto: bolje ti je da prvo, drugo i tree pitanje nemaju nita zajedniko - stegla je usne
i prekrstila ruke. - Hou odgovore, sestro!
- Stani - rekla sam. - Pre svega, izvini to sam sino toliko zakasnila. Zaglavila sam se u
saobraajnoj guvi.
- U saobraajnoj guvi? Ovde u blizini? - uperila je prst u Danijela. - Bila si u gradu proaputala je. - Bila si s njim.
- Ne, nisam...
- Znam da ivi u centru jer sam ga jutros videla pored autobuske stanice.
- To moe da znai bilo ta... ali stvarno, koja je svrha lagati? - Dobro. Bila sam. Ali
nije ono to misli.
- Nije? Ejpril je prkosno protresla glavu, tako da joj je kovrdava kosa poskakivala
kao ui koker panijela.
- Ne, nije. Samo sam mu prenela Barlouovu poruku. U svakom sluaju, ti si kriva rekla sam oponaajui je tako svadljivu. Upravo si ti predala njegov crte, a Barlou je
zbog loga poeleo da ga vrati u razred.
- O, ne. Jesam li te uvalila u nevolju? Nisam htela. Kako je znao da je to Danijelov
crte?
- Ja sam mu rekla.
- ta, jesi li luda? - Ejpril je raskolaila oi. Nagnula se blie meni i apnula:
Zaljubljena si u njega, zar ne?
- U Barloua?
- Zna o kome priam - okrenula se i pogledala u Danijela, koji je udarao prstima o
svoju nogu, kao da lupa u bubnjeve. - I dalje si zaljubljena u njega.
- Nisam. I nikada nisam ni bila. To je bila samo glupa simpatija - znala sam da nije u
pravu, ali mi je neka vrelina jurnula uz vrat. Uhvatila sam se za prvo to mi je palo na
pamet da promenim temu.
- Zar ne eli da uje o Dudu i Marijani Djuk?
Ejpril se istog trena promenila. Pogled joj je smekao i prola je prstima kroz kosu. - O
boe moj! Izgledao je tako tuno sino kada sam dola po tebe kui. A onda sam jutros
u hodniku ula kako Lin Biop, iji brat radi u bolnici Ouk Park", pria o Marijani Djuk.
ula sam kako kae da Dud i tvoj otac imaju neto s tim. Ali nisam razaznala ta je tano
rekla. I ti momci na asu biologije su sve vreme priali o udovitu iz Ulice Markam.
Odmahnula sam glavom. - Zna da je to o udovitu ista izmiljotina? Pored toga,
Marijana ne ivi, to jest nije iveela u Ulici Markam - znala sam da je to samo
40
izmiljotina,izmiljotina koju nisam ula jo od detinjstva, ali najeim se kada ujem da

ljudi ponovo spominju udovite. A takoe sam znala da ni onaj ko ne ivi u Ulici Markam
nije imun na udna deavanja. Otkad sam ula za Marijanu, iz glave nisam mogla da
izbacim sliku svog unakaenog psa.
- Da, ali to to se desilo Marijani nije izmiljotina - rekla je Ejpril. - I zato svi priaju da
je Dud umean?
Bacila sam pogled na prozor Barlouove kancelarije. Barlou je priao telefonom i inilo
se da e to potrajati. Ejpril je izgledala iskreno zabrinuta, a ja sam stvarno elela da
razgovaram s nekim o onome to se desilo. Stiala sam glas tako da niko drugi (naroito
Lin) ne moe da uje i ispriala Ejpril o tome kako je Dud pronaao telo i kako su Djukovi
okrivili mog oca. Rekla sam joj takoe i za posledice. Kako se Dud izbezumio i kako su se
moji roditelji posvaali.
Ejpril me je zagrlila. - Bie sve u redu.
Ali kako je to mogla da zna? Ona nije osetila kako je udno sedeti sam za stolom i
veerati niti je ula svau mojih roditelja. Ali inilo mi se da je Ejpril znala kako to moe da
boli. Doselila se ovamo kada joj je bilo etrnaest godina, poto su joj se roditelji razveli.
Meutim, radno vreme njene mame u poslednje vreme bilo je sve due i due. Pozvala
sam je da za Dan zahvalnosti doe kod nas veeru kako ne bi bila sama.
Nita od toga mi nije delovalo ,,u redu".
Barlou je izaao iz svoje kancelarije. Bacio je na sto kutiju s praznim limenkama pepsija i
nastavio sa svojim radom ne davi razredu nikakve instrukcije.
- Hoe da idemo danas u kafi na ruak? - upitala sam Ejpril. - Dudu nee nimalo
smetati ako se samo pojavimo tamo. U stvari, mislim da bi mu drutvo dobrodolo.
Ejpril se ujela za usnu. - Vai - rekla je. - Verovatno mu treba malo podrke - malice se
namrtila, ali ja sam opazila kako podrhtava, to je bilo tipino za nju kada je uzbuena.
Ruak
Obino mi je trebalo dosta vremena da nagovorim Ejpril da poe sa mnom u kafi
Rouz Krest". I kad god je pola sa mnom, to je znailo da se odvojila od grupice koju su
inili Mija, Kler, Lejn i jo nekoliko ostalih uenika tree godine, koji su s velikim
potovanjem posmatrali uenike zavrne godine. Ejpril je tako podseala na mog starog
psa Dejzi. Kada smo bile same, ona je bila priljiva i ivahna, ali kada bismo bile u drutvu,
ona bi se obino povukla u sebe. Samo, danas je bila drugaija.
Prolo je tek toliko koliko nam je trebalo da poruimo hranu pre nego to je postala
centar panje, uzbueno priajui o svom putovanju u Holivud, na koje je ila prolog leta
sa svojim tatom. Bret Donson i Greg Dajvers su gotovo balavili pred njom, ali kada se
Dud pojavio na vratima, ona ih je otkaila i sela kraj njega. Za manje od nekoliko minuta,
njih dvoje su sedeli sami u separeu. Ejpril je s puno saoseanja mazila njegovu ruku, dok joj
je on govorio tihim, poverljivim glasom.
- Oho - rekao je Pit dok je povlaio stolicu do mene -ne mogu da verujem da je Ejpril
razbila njegov neprobojni oklop - pokazao je limenkom ka Dudu. - Sa mnom ceo dan nije
progovorio ni rei. U stvari, skoro cele nedelje se udno ponaa.
- Znam na ta misli - rekla sam i stavila nenaet sendvi na svoj posluavnik.
- Jesi li ti dobro? - upitao je Pit.
41
-Jesam. Samo ne mogu vie da budem tuna - udno je bilo to to sam celog dana bila
tuna i povreena osim onih nekoliko minuta koje sam provela s Danijelom. Ali moda je
to zato to je on bio toliko prokleto teak.
Pit je kucnuo prstom po limenci. Pa bilo mi je zabavno one noi - rekao je to kao da
je postavio pitanje.
- I meni - rekla sam, iako zabavno" nije re kojom bih opisala petak vee.
- Planiram da te ponovo pozovem na kuglanje, da mi nadoknadi za onaj put to si
odloila, zna... - Pit se nasmejao.- Tako u dobiti priliku da ti dokaem da sam vetiji nego
kad popravljam automobil.
- Vai - spustila sam pogled na svoj posluavnik. - Samo mi daj malo vremena.
Pitov osmeh je splasnuo. - Oh, dobro - brzo se odmakao.
- Svata se deava u poslednje vreme - rekla sam brzo.
- Zna, Marijanina smrt i Dan zahvalnosti i sve ostalo. Jednostavno neu imati vremena
za... uh... izlazak, bar neko vreme - nesigurno sam se osmehnula. - Premda mu se unapred
radujem...
- Verujem ti - rekao je.
- Videemo se na hemiji - skoila sam sa stolice. - Bie mi rame za plakanje kada nam
vrate nae testove - rekla sam i zaputila se ka bratu da pokupim najbolju drugaricu.
Peti as
- Dud me je pozvao na kafu posle kole! - ciknula je Ejpril dok smo prelazile ulicu
idui ka koli.
- To je lepo nastavila sam da hodam, tako da mi je korak bio u ritmu pitanja
semafora za prelazak ulice.
- To je to? - Ejpril mi je prila iza leda. - Trebalo je da se izbezumi i skae od sree sa
mnom - zgrabila me je za rukav. - Jesi li poludela?
- Nisam. - Jesam." - Uzbuena sam zbog tebe. - Nisam." - Samo to... - trebalo bi da
bude moja najbolja drugarica." - Dud se ponaa vrlo udno u poslednje vreme. Sada nije
ba pravi trenutak da se muva s njim.
- A moda mu je ba sada devojka najpotrebnija - rekla je tresui se od uzbuenja.Hajde, Grejs. Budi srena zbog mene. Ti si izala s Pitom, a on je jedan od Dudovih
najboljih prijatelja. - Nasmejala se stidljivo i umiljato. To je ionako samo kafa.
Nasmeila sam se. - Samo kafa, ha?
- Okej, znai najbolja olja kafe koju u ikada popiti! -Ejpril se propela na prste.
Hajde, obraduj se zbog mene.
Nasmejala sam se. - Okej, obradovala sam se.
Stigle smo na as nekoliko minuta pre zvona. Danijel, zavaljen u stolici, cepao je papir
za beleke na trake i uvijao ih u male zamotuljke. Morala sam da proem pored njega kako
bih uzela svoju koficu s priborom. Bila sam mu okrenuta leima kada se neto odbilo od
moje glave. Papirna loptica je pala pored mojih nogu.
- Hej, Grejs - Danijel je glasno apnuo.
Ne obraajui panju na njega, nastavila sam da preturam po kofici. Jo jedna papirna
loptica me je udarila u glavu i umrsila se u kosu, a ja sam je nemarno skinula.
- Greeejsiii - izgovorio je kao hijena koja doziva svoj plen. Pokupila sam pribor i
krenula ka svom mestu. Bacio je jo jednu papirnu lopticu, koja se odbila o moj obraz. I
dalje nisam htela da ga pogledam. elela sam da zavrim s njim. elela sam da kaem sebi
42
da sam ispunila svoju dunost. Uinila sam ono to sam rekla da u uraditi. Meutim,
znala sam da nisam. Njegov povratak u ovaj razred bila je samo prva faza mog plana. I
dalje sam morala da otkrijem ta se desilo izmeu Danijela i Duda, kako bih mogla da ih
pomirim. A budui da Dud nije hteo da mi kae, znala sam da to moram da saznam od
Danijela. Ali jo uvek nisam mogla da se suoim s njim. I dalje sam mrzela to mu je
polazilo za rukom da me natera da zaboravim, makar na trenutak, ko sam.
Kako da pomognem Danijelu da pronae svoj put a da ne izgubim svoj?
Posle kole
- Pa, ta e da radi? - upitala je Ejpril dok smo prolazile preko parkinga koji je
odvajao kolu od vikarijata.
Rairila sam svoj test iz hemije i zurila u dvojku napisanu na papiru crvenom
hemijskom, pored koje je bila navrljana poruka gospoe Hovel: Molim da roditelj potpie
test. Vratiti nakon praznika. Ne znam - rekla sam. - Tata uglavnom najbolje reava ovakve
probleme, ali ne elim sada da ga uznemiravam. A mama je sva u fazonu Marte Stjuart,
tako da, ako joj pokaem ovo, verovatno e me naterati da se sledeeg polugodita ispiem
s likovnog.
- Nema anse - rekla je Ejpril. - Moda bi mogla ti sama da potpie.
- Da, vai. Zna da ne mogu to da uradim - ponovo sam presavila test i ugurala ga u
zadnji dep.
- Stigao je! - Ejpril je ciknula.
Dud se u koroli zaustavio kod ivinjaka ispred vikarijata. Tu je trebalo da se nae s
njom kako bi izali na kafu". Mahnula sam mu, ali mi on nije uzvratio pozdrav.
- Provera karmina - Ejpril se nasmeila kako bih joj pregledala zube.
- Sve je O.K. - rekla sam joj, ne pogledavi stvarno. Posmatrala sam Duda, koji je
ekao u autu ispred vikarijata. Lice mu je bilo skamenjeno.
- Sreno s testom - rekla je Ejpril tresui se.
- Ej - posegla sam za njom i uhvatila je za ruku. - Lepo se provedi. I... pripazi na
Duda, vai? Reci mi ako mu bilo ta treba.
- Hou - Ejpril mi je stegla aku, a onda je odskakutala preko parkinga do korole.
Zaudila sam se to Dud nije izaao da joj otvori vrata, to nije nimalo liilo na njega. Ali
bar je malo smekao kada je Ejpril uskoila u kola.
Iako nisam bila ba oduevljena idejom da se moja najbolja drugarica zabavlja sa
mojim bratom, nadala sam se da je Pit bio u pravu za Ejpril, da moe da razbije Dudov
neprobojni oklop kada niko drugi to nije mogao.
U vikarijatu
Nakon to su se Dud i Ejpril odvezli, izvukla sam test iz depa i krenula niz uliicu
izmeu vikarijata i kole. Zaustavila sam se pred ulaznim vratima oeve kancelarije u
vikarijatu i oklevajui oslukivala da li ima nekog unutra. Zakljuila sam da je najbolje da
tata potpie moju ocenu, a prie sam htela da proverim i kako je, mada nisam ni imala
pojma je li uopte izaao iz kue, iz svoje radne sobe. Dobila sam odgovor i pre nego to
sam zakucala na vrata.
- Ne mogu vie ovo da radim - ula sam nekoga. Taj napeti glas je donekle zvuao kao
glas mog oca. - Ne mogu to ponovo.
43
- Nisam hteo - rekao je neko drugi. Bio je to snaan muki, ali detinjast glas. - Nisam
hteo nikoga da uplaim.
- Ali jesi - zauo se prvi glas i tada sam bila sigurna da je oev. - Ovo je trei put ove
godine. Ne mogu ponovo da ti pomognem.
- Obeao si. Obeao si da e mi pomoi. Ti reava probleme. To je ono to ti radi.
- Zavrio sam s tim! - povikao je moj otac.
Znala sam da ne treba, ali sam otvorila vrata i videla Dona Munija kako zabacuje ruke
preko glave. Jecao je kao dinovska beba.
- Tata! - povikala sam nadglasavajui Donov pla. - ta se za ime sveta deava?
Tata me je pogledao, zaprepaen to sam se iznenada tu nala. Don me je takoe
pogledao i nemo drhtei sruio se na stolicu. Tenost mu je curila iz nosa i krupnih,
oteenih oiju.
Tata je uzdahnuo. Ramena su mu bila zgurena kao da se breme na njima deset puta
povealo. Don je odluio da ponese svoj no na posao. Opet - tata je pokazao na
dobropoznat bode na svom stolu. Bio je to isti no koji je Don nekada drao mom ocu pod
grlom. - Preplaio je gomilu muterija i gospodin Dej ga je otpustio. Ponovo.
- Nisam znala da je i ranije bio otputan.
Don se zgrio.
- To je zato to sam uvek izglaivao situaciju. Don napravi glupost, a ja je ispravim tata je zvuao veoma rezervisano, nije bilo ljubaznosti niti saoseanja u njegovom
dubokom, melodinom glasu, kao i obino. Lice mu je bilo umorno od nespavanja, a oi
osenene tamnim kolutovima. - Pokuavao sam i pokuavao da svima i svakom
pomognem i vidi dokle me je to dovelo. Ne mogu vie da pomaem. Samo pogoravam
situaciju. Obojica su sada preputeni sami sebi.
- Obojica? - upitala sam. Don je zajecao, prekinuvi me.
- Tata, govorimo o Donu rekla sam, iznenaena neoekivanim saoseanjem prema
oveku koji je jecao, bez obzira na no koji je bio tako blizu. Ti nisi pokuavao nikoga da
uplai, zar ne?
- Ne, gospoice Grejs - Donu je zadrhtala debela donja usna.
- Oni ljudi su ve bili uplaeni. Priali su o udovitu, onom to je pokualo da pojede
Marijanu. Zato sam im pokazao no. To je isto srebro. Moj pra-pra-pradeda ga je koristio
da ubija udovita. Moj pradeka mi je tako priao. Svi moji preci su se zakleli da e ubijati
udovita. Pokazivao sam ljudima da mogu da zaustavim udovite pre nego to ono...
- Dovoljno je - rekao je tata. - Ne postoje nikakva udovita.
Don se uurio. Ali moj pradeka...
- Don - pogledala sam ga sasekavi ga i okrenula se ka tati. - Potreban si Donu. Rekao
si da e mu pomoi. Ne moe sada da odustane samo zato to je teko. Hou rei, ta se
je sa onim sedamdeset puta sedam7 i budi uvar brata svojega", o emu si stalno govorio?
Osetila sam se krivom. Kako sam mogla sve to da kaem? Mislim, upravo sam ja prva
htela da dignem ruke od Danijela samo zato to je pomoi njemu ispalo tee nego to sam
oekivala. I stvarno nisam mogla da verujem da sam ja svom ocu tumaila Bibliju, premda
u grubim crtama.
Iz Jevandelja po Mateju, o pratanju i koliko treba pratati. (Prim. prev.)
44
Tata je preao dlanom niz svoj obraz. - Izvini, Grejs. U pravu si. To je moje breme stavio je ruku na Donovo rame. - Pretpostavljam da mogu jo jednom da razgovaram s
gospodinom Dejom.
Don se bacio na tatu i zagrlio ga oko struka. - Hvala vam, vikare Divajne!
- Ne zahvaljuj mi jo - tata je zvuao kao da je ostao bez daha od Donovog grevitog
zagrljaja. Morau da ti oduzmem no na neko vreme.
- Ne - rekao je Don. - Pripadao je pradedi. Jedino to imam od njega. Treba mi... za
udovita...
- Takav je dogovor rekao je tata i pogledao u mene. Grejs, stavi ga na sigurno
mesto - izveo je Dona iz sobe, a on je enjivo zurio u svoj no dok su odlazili. Razgovaraemo za nekoliko nedelja o tome kada e ti biti vraen.
Stavila sam svoj test u ranac, sada oigledno nije bilo pravo vreme da se potpie, i
podigla no. Drala sam ga. Bio je tei nego to sam oekivala. Otrica je bila umrljana
rom i drugim, tamnim flekama. Izgledao je vrlo staro, ak i kao da je skupocen. Znala
sam gde je tata hteo da ga sakrijem. Nakrivila sam saksiju s boinom zvezdom koja se
nalazila na ormanu za knjige i izvukla klju koji je tu bio skriven. Otkljuala sam gornju
fioku oevog radnog stola, gde je drao vane stvari, kao to su kasa s novcem za nedeljne
priloge i kutija za prvu pomo. Stavila sam no ispod baterijske lampe i zakljuala fioku.
Vratila sam klju na mesto i osetila griu savesti. Znala sam ta je Don mogao da uini
s tom otricom od hladnog srebra, ali nisam mogla a da ne osetim saaljenje. Nisam mogla
da shvatim kako je to imati samo jednu jedinu stvar po kojoj e se seati svojih voljenih.
- Hej - eriti se uvukla u kancelariju. - To to si uinila za Dona bilo je ba lepo.
- Vie sam to uinila za tatu - rekla sam. - Ne elim da se probudi sutra kajui se zbog
onoga to je danas uinio.
- Ne mislim da e se tata do sutra vratiti u normalu. - Podigla sam pogled k njoj. inilo
se da zadrava suze.
-Zato? upitala sam je, iako nisam elela da stvarno znam odgovor. Verovala sam
da u se sutra probuditi i da e sve biti u najboljem redu: ovsena kaa za doruak, dosadan
dan u koli i prijatna veera, koja se sastoji od piletine i pirina, sa elom porodicom.
- Marijanina erka hoe da sahrana bude sutra, pre Dana zahvalnosti, jer ne ele da
otkau neko veliko putovanje koje su planirali.
Uzdahnula sam. - Pretpostavljam da je trebalo toga da se setim. Uglavnom posle smrti
sledi sahrana pomaganje mami u pripremi gomile pilava i svih vrsta goveeg gulaa za
oaloene porodice bio je jo jedan posao koji je vikarovo dete moralo da odradi.
Meutim, ja jo od osme godine, kada mi je umro deda, nisam bila na sahrani nekog
stvarno bliskog.
- To i nije loe - rekla je eriti. - Marijanina porodica je traila da vikar iz Nju Houpa
bude na sahrani. Ne ele da to bude tata. I dalje ga krive.
- ta? To nije fer. Tata je znao Marijanu ceo ivot i bio je njen vikar jo otkad si se ti
rodila.
- Znam. Ali to njih ne zanima.
Potonula sam u stolicu od radnog stola. - Nije ni udo to eli da digne ruke od svega.
- Zna ta je najgore? Vikar Klark je uo za na duet u nedelju i eli da ga pevamo na
sahrani, jer je to bila Marijanina omiljena pesma.
Zaustila sam da se pobunim.
45
- Mama kae da moramo - uzdahnula je eriti. - Kae da je to naa obaveza ili tako
neto.
Obaveza. Poela sam da mrzim tu re.
46
POGLAVLJE OSMO
ISKUENJE
Nedelja po podne, na sahrani
Tamna senka nadvila se nad parohijom, dotiui srca svih onih koji su doli u crkvu na
sahranu Marijane Djuk. ak su se zbog popodnevne slube i asovi u koli ranije zavrili.
Svi su bili skrhani zbog svega to se desilo, svi sem moje mame. Znala sam da je i dalje
opsednuta time da sve dovede do savrenstva kada je poela da lupa po kuhinji u etiri
ujutru kako bi pripremila dovoljno hrane za hiljadu oaloenih. Njeno ushienje je
zaprepastilo dobar broj sumornih ljudi dok ih je pozdravljala pre poetka slube vikara
Klarka, a svakog ko joj se inio i najmanje usamljen pozvala je na sutranju svetkovinu za
Dan zahvalnosti u naoj kui.
- Pozovite koga god elite rekla je eriti i meni dok smo ubacivale posluavnike sa
hranom u kese. - Hou da va otac pamti ovaj Dan zahvalnosti. Stvarno bi mu prijalo
drutvo.
Ali nisam bila sigurna da je bila u pravu. Tata se pre sahrane povukao i seo sam u
jedinom praznom oku, umesto da zauzme svoje mesto za propovednicom kao glavni
vikar. Imala sam neodoljivu potrebu da odem do njega, ali bila sam prilepljena za horske
klupe sa eriti, i posmatrala kako se odora na leima vikara Klarka njie dok je on govorio
melanhoninim glasom o Marijaninom toplom srcu i dareljivosti, iako ju je jedva
poznavao. Osmotrila sam crkvu i poelela da telepatski poaljem poruku ili mami ili bratu
da odu da zagrle tatu, ali mama je bila zauzeta postavljanjem veere u sali za okupljanje, a
Dud je u treem redu bio priljubljen uz Ejpril. Pogled mi se brzo vratio na porub odore
vikara Klarka i ostao je tamo sve dok nije doao red na mene da pevam. Orgulje su
gromoglasno zasvirale, a ja sam pokuavala da izgovorim rei pesme. Lice je poelo da mi
podrhtava i znala sam da sam na ivici suza, ali sam stisla usne i, kao uvek, smirila se. Da
sam otpevala jo jednu jedinu notu, raspala bih se, a eritin glas je bio tako visok i
nesiguran da nisam mogla ni da prepoznam koji deo pesme peva. Pogledala sam kroz
prozore u turobno, mutno nebo, ak su i oblaci izgledali kao da e se raspui od emocija, i
tada sam ga videla.
Danijel je sedeo u zadnjem delu prepunog balkona, prekrtenih ruku i pognute glave.
Sigurno je osetio toplotu mog pogleda, jer je podigao bradu. ak i sa te daljine opazila sam
da su mu oi zakrvavljene. Pogledao me je na trenutak, kao da je mogao da vidi svako
bolno oseanje koje sam potiskivala, a onda je ponovo pognuo glavu.
Radoznalost je zamenila tugu im sam sela na svoje mesto. eriti mije prebacila ruku
preko ramena, oigledno pogreno protumaivi moju uznemirenost kao ogromnu patnju.
Monotoni posmrtni govor Marijaninih erki trajao je celu venost. ak je i Anela Djuk
nekoliko puta veto podbola tatu. Kada se sluba konano zavrila i povorka oaloenih
krenula ka groblju, spazila sam Danijela kako silazi s balkona niz stepenite koje je vodilo
ka izlazu. Skoila sam sa stolice, mahnula nekome koje pokuao da mi oda priznanje za
pevanje, ili nepevanje, pa navukla tamnosivi kaput i kone rukavice.
- Mami treba pomo - rekla je eriti.
- Evo za minut.
Krenula sam prolazom izmeu klupa, mimoilazei se s pobonim gospoama, koje su
tiho gunale o tome kako je slubi vikara Klarka nedostajalo topline. Dok sam
prolazila,neko me je povukao za rukav i pozvao me. Moda je to bio i Pit Bredo, ali ja se
47
nisam zaustavila da to saznam. Kao da mi je neka nevidljiva nit bila zakaena za stomak,
koja me je vukla kroz vrata vikarijata sve do parkinga. Korak mi se sam od sebe ubrzao
kada sam na kraju parkinga videla Danijela kako skae na svoj motocikl.
- Danijele! - povikala sam kada se motor uz glasno bru-janje upalio.
Povukao se napred na seditu motora. - Polazi?
- Molim? Ne. Ne mogu.
- Zato si onda ovde? - pogledao me je oima crnim kao zemlja, jo uvek
zakrvavljenim, i promatrao mi lice.
Nisam mogla da se zaustavim, ta nevidljiva nit vukla me je pravo k njemu. - Ima li
kacigu?
- Ovo je Zedov motor. I da je ima, ne bi elela da nosi njegovu kacigu. - Danijel je
gurnuo noicu motora. - Znao sam da e doi.
- Umukni rekla sam i sela iza njega.
Trenutak kasnije
Porub moje jednostavne crne haljine podizao mi se uz nogu, a cipele sa tiklom, takoe
crne, koje sam nosila nedeljom, iznenada su mi izgledale veoma seksi kada sam ih stavila
na oslonac za noge. Motor je ponovo zabrujao i motocikl je poleteo. Obgrlila sam Danijela
oko struka.
Hladan vazduh me je tako tipao za lice da su mi suze pole. Zaronila sam lice duboko
u Danijelova lea i udisala meavinu poznatih mirisa: bademi, uljane boje, zemlja i daak
laka. Nisam se ak ni pitala zato sam na ovom motoru. Samo sam znala da treba da
budem tu.
Ili smo pravo, bez prekida, ka centru grada. Danijelova ramena su bila napeta i
podrhtavala su kao da je udeo za veom brzinom, ali je zbog mene vozio sporije. Sunce je
tonulo u grimiz iza linije horizonta kada smo se konano zaustavili u naputenoj uliici u
nepoznatom delu grada.
Danijel je ugasio motor. Tiina koja je usledila pulsirala mi je u uima.
- Hou da ti pokaem neto - rekao je i s lakoom siao s motora. Skoio je na ivinjak i
nastavio da hoda.
Kada sam dotakla tlo, iznenadni bol zaparao mi je kroz smrznute noge. Dok sam ila
za njim, teturala sam se i klatila, kao da godinama nisam stajala na vrstom tlu. Danijel je
nestao iza ugla.
- ekaj - pozvala sam ga, pokuavajui da ponovo namestim svoju potpuno
razbaruenu kosu u francusku punu, koju sam imala pre nego to smo otili iz vikarijata.
- Nije daleko - do mene je dopro njegov glas.
Skrenula sam iza ugla i krenula mranim, uskim prolazom. Danijel je stajao na kraju
prolaza, ispred dva stuba od cgala i kapije od kovanog gvozda koja mu je prepreila put.
- Ovo je moje utoite stegao je jednu gvozdenu ipku kapije. Na mesinganoj ploi
postavljenoj na jednom od stubova pisalo je: Memorijalni park porodice Bordo.
- Groblje? - prila sam kapiji oklevajui. - Provodi vreme na groblju?
- Veina mojih prijatelja oboava vampire - Danijel je slegnuo ramenima. - Provodim
vreme na mnogim udnim mestima - zurila sam u njega otvorenih usta.
Danijel se nasmejao. - Ovo je memorijalni park, ne groblje. Ovde nema grobova i
mrtvih ljudi osim ako ne rauna straara. Ali ovo je stranji ulaz, tako da ne bi trebalo
da naletimo na njega.
48
- Hoe da kae da emo se uunjati unutra?

- Naravno.
Nekakav zveket je odjeknuo u ulici iza nas. Danijel me je zgrabio za ruku i povukao
me u mranu niu susedne zgrade.
- Uvee zbog huligana zakljuavaju kapiju.
Njegovo lice bilo je toliko blizu mome da sam oseala njegov dah na obrazu. Jezu u
kostima zamenila je toplota, koja je poela da mi struji kroz telo.
- Moraemo da preskoimo ogradu i da se uvamo reflektora - Danijel je nakrenuo
glavu kako bi proverio ima li koga.
- Ne - ustuknula sam u niu zgrade, smrzavajui se vie nego ikad. - Ja to ne radim. Ja
se ne unjam po mestima niti krim zakon - nikada. - Bar sam se trudila da ga ne krim.
Stvarno jesam. - Neu to da uinim.
Danijel se naginjao prema meni sve dok ponovo nisam osetila njegov topao dah na
licu. - Zna, neki crkveni uenjaci veruju da, kada se suoi s velikim iskuenjem - ispruio
je ruku i sklonio mi pramen kose s vrata treba da poini mali greh, tek da se malo
oslobodi pritiska.
U mraku su mu oi izgledale tamnije nego obino... a pogled mu nije bio samo gladan,
ve me je prodirao. Njegove usne su bile dovoljno blizu da ih poljubim.
- To je glupost. I... I... ja uopte nisam pod pritiskom -odgurnula sam ga i izala iz nie
zgrade. - Idem kui.
- Kako hoe - rekao je Danijel. - Ali ja ulazim, a ti, osim ako ne zna da vozi motocikl,
dobro e se naekati dok ne krene kui.
- Onda u ii peice!
- Izluuje me! povikao je Danijel iza mene i uutao na trenutak. - Samo hou da ti
pokaem - rekao je, ovog puta mnogo blae. - Ti si jedna od retkih koje poznajem koja e
zaista ceniti lepotu ovog mesta.
Zaustavila sam se. - ta je uopte tamo? - okrenula sam se napola k njemu.
-Jednostavno e morati sama da vidi - namestio je ruke za lopovsku". - Mogu da te
poguram ako hoe.
- Neka hvala - izula sam tikle i bacila ih preko kapije. Ugurala sam rukavice u
depove kaputa i poela da se penjem na stub od cigala, traei skoro promrzlim prstima
uporite.
Pela sam se nekoliko metara, zgrabila jedan od otrih iljaka u obliku ljiljana i popela
se navrh stuba.
- Mislio sam da to ne radi rekao je Danijel.
- Ti zna da sam se oduvek pela vie i bre od vas deaka - uspravila sam se na vrhu
stuba i pokuala da sakrijem da sam isto kao i on iznenaena onim to sam uinila. Stavila
sam ruke na kukove. - Dolazi?
Danijel se nasmejao. Nogama je grebao ciglu dok se peo iza mene.
Pogledala sam sa skoro tri metra nanie, s druge strane stuba, i malo mi se zavrtelo u
glavi. Uas, to je ba visoko. Pitala sam se kako u se uopte spustiti - ta ako izgubim
ravnoteu, spotaknem se i padnem sa stuba? Pre nego to sam uspela da zavritim, neto
snano i vrsto me je uhvatilo za ruku, naglo me zaustavivi na oko pola metra od zemlje.
Na trenutak sam visila, tako da su mi se noge njihale iznad zaleenog tla. Pokuala
sam da doem do daha pre nego to sam podigla pogled. Ali bilo mi je jo tee da diem
kada sam videla Danijela kako klei na vrhu stuba, drei me jednom rukom. Lice mu je
49
bilo potpuno mirno i spokojno, a ne skamenjeno ili namrteno zbog naprezanja da me

zadri.
Oi su mu neverovatno sjajile dok me je gledao. Lepo je znati da nisi u svemu
savrena - rekao je i umesto da me spusti sa pola metra od zemlje, stegao me je jae za ruku
i bez ikakvog napora me podigao na vrh stuba kraj sebe.
- Kako...? - ali kada sam ga pogledala u sjajne oi nisam mogla ni re da izustim.
Danijel je obavio ruke oko mog tela, koje se treslo, i skoio. Spretno se skokom spustio
na ljunak sa unutranje strane memorijalnog parka i spustio me.
- Kako... kako si to izveo? - noge su mi bile mlitave kao ele. Srce mi je kucalo suvie
brzo. - Nisam znala da si bio tik iza mene.
Ili da je bio tako jak."
Danijel je slegnuo ramenima. - Dosta sam vebao od onda kada smo se trkali uz
orahovo drvo.
Da, sigurno kada si lunjao po raznim mestima."
- Ali kako si me tako uhvatio?
Danijel je odmahnuo glavom zanemarujui moje pitanje. Uvukao je ruke u depove
kaputa i krenuo niz usku stazu koja se pruala izmeu dva reda ive ograde.
Sagla sam se i obula cipele na tiklu. Zavrtelo mi se malo u glavi kada sam se ispravila.
- Pa, zato je ovo mesto tako posebno?
- Doi - rekao je Danijel.
Ili smo stazom sve do mesta na kom se ona stapala sa irokim prostorom nalik vrtu.
Drvee, vinova loza i bunje, koje je verovatno cvetalo u prolee, bili su svuda uokolo.
Obavijala nas je sumorna magla dok smo pratili krivudavu stazu, zalazei dublje u vrt.
- Pogledaj tamo - rekao je Danijel.
Krenula sam u pravcu koji mi je pokazao i nala se oi u oi sa ovekom bledog lica.
Uzdahnula sam iznenaeno i ustuknula. ovek je stajao nepomino. Magla se povukla, to
mi je omoguilo da vidim da je posredi statua. Zakoraila sam do ivice staze i osmotrila
statuu izbliza. Bila je to statua anela, ne kao ljupka statua heruvima, ve visoka,
graciozna, velianstvena figura kao vilinski princ iz Gospodara prstenova. Bio je u odori, a
lice mu je bilo isklesano sa mnogo detalja. Imao je uzan nos i jaku vilicu, a oi su mu
izgledale kao da se nagledao rajskih udesa.
- Prelep je - prola sam akom preko ispruene ruke statue, pratei prstom prevoje
njegove odore.
- Ima toga jo - Danijel je pokazao na ostatak vrta. Kroz maglu sam uspela da
razaznam jo belih figura, koje su bile velianstvene kao i prva. Slabi snopovi svetlosti
obasjavali su im gornji deo glave, to im je na utuljenom veernjem svetlu davalo neku
posebnu dra.
Udahnula sam. - Vrt anela. Jednom je neko priao o ovom mestu, ali nisam imala
pojma gde se ono nalazi - krenula sam niz stazu do sledee velianstvene statue. To je bila
ena sa dugim, prelepim krilima, koja su joj se sputala niz lea kao uvojci u Zlatokose.
Danijel me je pratio dok sam lelujala od anela do anela. Neki su izgledali oronulo i
prastaro. Druge statue su predstavljale decu s radoznalim licima, ali su i dalje bili graciozni
i otmeni kao i ostali. Propela sam se na prste na ivicu staze kako bih dotakla krila drugog
anela.
Danijel se nasmejao. - Ti nikada ne skree sa staze, zar ne? - proao je tik iza mene i
dotakao me u dnu lea.
50
Dok sam tako stajala na prstima na ivici staze, pogledala sam nanie i zaljuljala se
doekavi se na pete. Kada bi samo znao kako sam se danas oseala bezvrednom! - Zar to
ne bi trebalo da olaka ivot?
- Zar to ne ini ivot dosadnim? - Danijel mi je uputio vragolasti osmeh dok se
provlaio izmeu dve statue, nestajui u izmaglici. Nekoliko trenutaka kasnije ponovo se
pojavio na stazi, blizu anela koji je bio vii od svih ostalih.
- Ovo mesto je napravljeno kao memorijalni park za Kerolin Bordo - doprlo je do
mene. - Bila je bogata i pohlepna i krila je svoje bogatstvo, sve dok jednog dana, kada je
imala oko sedamdesetak godina, bez ikakvog posebnog razloga, nije uzela psa lutalicu.
Govorila je ljudima da je pas prerueni aneo, koji joj je otkrio da treba da pomae ljudima.
Nakon loga, ostatak svog ivota i bogatstva posvetila je pomaganju siromanima.
- Stvarno? prila sam mu blie.
Danijel je klimnuo. - Njena porodica je mislila da je poludela. ak su pokuali i da je
smeste u ludnicu. Ali kada je umirala, rajski hor predivnih glasova ispunio je njenu
spavau sobu. Njena porodica je pomislila da su to sigurno aneli doli po Kerolininu
duu, meutim, shvatili su da je kua okruena decom iz sirotita u kome je Kerolin
volontirala. Porodica Bordo je bila toliko ganuta da su sagradili ovaj memorijalni park za
nju. Kau da za svaku osobu kojoj je pomogla postoji jedan aneo. Ima ih na stotine po
celom vrtu.
Stvarno?! Kako zna sve to?
Pie na onoj ploi tamo Danijel se nasmeio, vragolasto kao i uvek.
Nasmejala sam se. Dobro si me preao. Pomislila sam da si neki intelektualac,
budui da sve zna o zagonentnom lokalnom predanju i svakojake citate crkvenih
uenjaka.
Danijel se naklonio. - Tamo gde sam bio imao sam dosta vremena za itanje.
Kao da se vazduh izmeu nas zgusnuo. Da li je Danijel hteo da ga pitam gde je proveo
poslednje tri godine? Htela sam to, jo od trenutka kada sam ga prvi put videla. To pitanje
je bilo isto tako vano kao i otkrivanje onoga to se desilo izmeu Duda i njega. Bez
sumnje ta dva odgovora su bila povezana. Zarekla sam se da u iskoristiti priliku - pronai
odgovore kako bih jednom zasvagda resila sve ovo.
Stisla sam pesnice, zarivajui prste u dlanove i upitala ga dok se jo nisam
predomislila: - Kuda si otiao? Gde si bio sve ovo vreme?
Danijel je uzdahnuo i pogledao ka visokoj statui do sebe. Taj aneo je bio mladi,
moda u ranim dvadesetim, a pored njega se nalazio pas od kamena koji je pozorno sedeo.
Pas je bio visok i vitak kao aneo, a njegove trouglaste ui dosezale su do mladievog
lakta. Njuka mu je bila duga, a upavo krzno i rep kao da su se stopili sa bogato
isklesanim naborima anelove odore.
- Iao sam na istok. Na jug. Na zapad. Svuda redom -Danijel je unuo i prouavao
psa. - Sreo sam ga kada sam bio na krajnjem istoku. Dao mi je ovo - obrisao je prstima
svoju ogrlicu od crnog kamena. - Rekao je da e me to uvati.
- Pas ili aneo? - zadirkivala sam ga. Trebalo je da znam da mi Danijel nee iskreno
odgovoriti gde je bio.
Danijel je sklonio razbaruenu kosu sa oiju. - Upoznao sam oveka za koga je ova
statua isklesana, Gabrijel. Nauio sam mnogo toga od njega. Priao je o gospoi Bordo i o
onome to je inila za druge ljude. On je taj zbog koga sam poeleo da se vratim ovamo. Da
51
ponovo budem blizu ovog mesta... i jo neeg - Danijel je ustao i duboko udahnuo
maglovit vazduh. - Dolazak ovamo uvek bi mi popravio raspoloenje.
- Hoe da kae da si dolazio ovamo da se naduva -usudila sam se da kaem.
- Pa, da Danijel se nasmejao i seo na kamenu klupu. Instinktivno sam se udaljila
korak od njega.
- Ali ne radim to vie - lupnuo je prstima o svoju nogu. - ist sam ve due vreme.
- To je dobro - spustila sam ruke pored sebe i pokuala da izgledam oputeno i
nepotreseno zbog njegovog priznanja. Znala sam da nije svetac. Znala sam da je njegov
ivot postao mraan mnogo pre nego to je on nestao. Videla sam ga samo tri puta za est
meseci nakon to se odselio u Ouk Park sa svojom majkom, est meseci pre njegovog
potpunog nestanka. Poslednji put je bio kada je dravna srednja kola u Ouk Parku
pozvala mog tatu, jer su zbog tue izbacili Danijela iz kole. Nisu mogli da nau njegovu
mamu, pa smo tata i ja morali da ga otpratimo do kue. Ali ne znam zato, imala sam
oseaj da se moj roeni brat drogira ili radi neto jo gore.
Bacila sam pogled na visoku statuu anela Gabrijela, kako gleda dole na nas. Izgledalo
je kao da njegove isklesane oi poivaju na Danijelovom temenu. Ta nit radoznalosti
naterala me je da sednem pored njega na klupu. - Da li veruje u anele? One prave?
Slegnuo je ramenima. - Ne mislim da imaju perjana krila ili bilo ta slino. Mislim da
su to osobe koje ine dobra dela, ak i kada zauzvrat ne dobijaju nita. Osobe kao to je tvoj
otac... i ti.
Pogledala sam u njegove sjajne oi. Danijel je podigao ruku kao da eli da me pomiluje
po obrazu... proli su me trnci... ali on je spustio ruku i zakaljao se.
- Ti si potpuno luda, ako mene pita - rekao je.
- Luda? - obrazi su mi jo jae goreli.
- Ne znam kako sve to uspeva - rekao je. - Kao Marijana Djuk. Nije imala nita, a ipak
je pokuavala da pomogne ljudima kao to sam ja. Mislim da je ona bila aneo.
- Jesi li zbog toga doao na sahranu? Zbog Marijane? ,,A ne zbog mene?", pomislila
sam.
- esto sam ostajao kod Marijane kada bi odnos izmeu mojih roditelja postajao
gadan. Ako nisam bio kod tebe kui, bio sam sa Marijanom. Uvek je bila tu za mene kada
nikog drugog nije bilo - Danijel je spoljnim delom ake obrisao nos. Nokti su mu bili crni
od neega nalik na marker. - Jednostavno sam oseao da treba da se poslednji put
oprostim...
- Izgleda da sam zaboravila. Marijana se brinula o mnogima.
- Da, znam. Nisam ja poseban ili ta ja znam...
- Ne. Nisam tako mislila... Samo mi je krivo to se nisam setila - stavila sam mu ruku
na rame.
Cimnuvi ramenom otresao mi je ruku i ja sam na trenutak mogla da osetim vrstinu
njegovog tela ispod kaputa.
- Bilo ti je stvarno teko. Sigurna sam da si se zbog Marijane oseao...
- Voljenim?
- Pretpostavljam. Voljenim ili, ako nita drugo, normalnim.
Danijel je odmahnuo glavom. - Pre bih rekao da sam se oseao voljenim, ponekad. Kao
kad mi je Marijana uvee itala prie ili kada sam sedeo za stolom sa tvojom porodicom.
Nita kao porodina veera Divajnovih ne moe da uini da se osea kao da je nekom
52
stvarno stalo do tebe. Ali se nikada nisam oseao normalno. Nekako sam oduvek znao da
ne...
- Pripada? - iz nekog razloga sam mogla da razumem.
- Nikada nisam pripadao, zar ne? - Danijel je ispruio ruku i svojim dugim prstima me
uhvatio za zglob.
inilo se kao da e mi iupati ruku, a onda se predomislio, spustio je i samo ju je
drao. Ali ne mogu da opiem koliko sam puta tokom poslednjih nekoliko godina
poeleo da veeram za stolom sa tvojom porodicom. Kako bih voleo da mogu da ispravim
sve to sam uinio, da promenim prolost i ponovo budem deo te porodice. Ali to je
nemogue, zar ne? - toplim prstima pratio je liniju srca na mom otvorenom dlanu, a onda
ih je prepleo s mojim. Moda je to bilo zbog treperenja slabe svetlosti reflektora ili
kovitlanja magle, ali na trenutak je liio na starog Danijela, onog s plavom kosom i
nestanim, ali nevinim oima. Kao da su godine nestale a tama iz njega iezla. I u tom
trenutku, neto... neka energija... prola je izmeu nas. Kao da je nit koja me je vukla k
njemu sada oivela, linija ivota koja nas je povezivala, i ja sam morala da ga sklonim na
sigurno.
- Sutra prireujemo veliku veeru za Dan zahvalnosti -rekla sam iznenada i bez
razmiljanja. - Trebalo bi da doe, ja elim da doe.
Danijel iznenaeno trepnu. - Smrzava se - rekao je. -Trebalo bi da uemo negde
unutra.
Drei me i dalje za ruku, Danijel je ustao i poveo me niz ljunkovitu stazu. Nisam
znala kada e mi pustiti ruku, nisam to ni elela. Zato sam i nastavila da ga drim, jer sam
znala da sam mu potrebna.
Konano mi je pustio ruku kada smo skrenuli sa staze i stigli na mesto gde su se
nalazile istrulele biljke. - Ograda nije toliko visoka, ako idemo ovim putem - rekao je.
Na trenutak sam oklevala dok sam stajala na ivici staze i posmatrala ga kako nestaje u
magli. Sklonila sam se sa ljunkovitog puta i krenula za njim duboko u vrt. Kada smo stigli
do gvozdene ograde, dozvolila sam mu da mi pomogne da je preskoim. Dok sam se pela,
ruke su mu klizile preko mog struka i nogu. Hodali smo jedno pored drugog dok smo se
vraali nazad do motocikla. Okrznuli smo se jednom prstima, a ja sam eznula da me
ponovo uhvati za ruku. Popela sam se na motocikl iza Danijela i duboko udahnula njegov
miris, koji je podseao na miris zemlje, kada je motor pojurio u tamu grada.
Nekoliko minuta kasnije

Motor se naglo zaustavio ispred Danijelove zgrade. Zaletela sam mu se u lea i zamalo
odletela u kanal.
Danijel me je zgrabio za butinu i spreio da padnem. Izvini - promrmljao je i
zadrao ruku na trenutak.
Siao je s motora, a za njim sam i ja. Stavio mi je ruku na rame i poveo me preko
trotoara pa kroz ulaz u zgradu, gde je trebalo da stoje vrata. Srce mi je tako jako lupalo dok
smo se peli uza stepenice da sam se uplaila da e ga Danijel moda uti. Kako smo se sve
vie peli, lupanje je bilo sve jae i glasnije, a onda sam shvatila da je to muzika koja je
dolazila iza vrata na treem spratu. Danijel je vratio kljueve u dep i oprezno gurnuo
vrata. Preplavila nas je galama. Dnevna soba je bila prepuna ljudi, koji su igrali skaui i
uvijajui se, a Zed, koji je izgledao mnogo ivlji nego proli put, pevao je, to jest vritao u
mikrofon dok je nekoliko drugih momaka razuzdano treskalo po instrumentima.
53
Danijel me je poveo u guvu. Jedva sam mogla da diem od sladunjavog dima koji se
irio prostorijom. Poela sam da kaljem i kijam kada se ta devojka, koja je vie liila na
enu nego na tinejderku, pojavila iz gomile. Ila je k nama, dok se kretala i tresla u teko
razaznajuem ritmu Zedove pesme. Kratka kosa joj je trcala na sve strane, tako da je
podseala na neku egzotinu pticu, a potpuno bele ike, koje su na krajevima bile
ofarbane u dreavoroze, u obliku tri savrena trougla padale su joj na elo.
- Deni deko, stigao si rekla je istonoevropskim naglaskom. Uperila je svoje
napadno naminkane oi u mene i napuila jarkocrvene usne.
Danijel je sklonio ruku sa mog ramena.
- O, vidi - osmotrila me je od glave do pete - doneo si slatkie. Nadam se da ih ima
dovoljno da ih podeli sa nama.
- Grejs, ovo je Mika. Odavno se poznajemo - Danijel je govorio o devojci u crnoj
konoj mini-suknji i u neemu to mislim da se zove korset.
- Ne tako davno, Deni, deko moj - naslonila je svoje grudi uz njega. - Ali tada si
mnogo zabavniji - prela je svojim dugim, crvenim noktom nalik na kandu preko
njegovog obraza. - Sada mora da krene sa mnom - odvukla je Danijela od mene. Naterao si me da te ekam, a Mika nije strpljiva ena.
- Hajde, Grejs - Danijel je pruio ruku k meni. Taman kad sam htela da ga uhvatim,
Mika se namrtila.
- Ne! - rekla je. - Ne igram za publiku. Ova ostaje ovde.
- Neu je ostaviti samu.
Mika se jo blie nagnula ka Danijelu, dotiui mu blistavim zubima uvo dok je
govorila: Ti i ja smo jedini pravi igrai ovde. Tvojoj devojci nee biti nita ako te ne bude
bilo nekoliko minuta. Mika te vie nee ekati, Deni, deae moj.
Trgla ga je za ruku, ali se on nije pomerio.
- Da li je potrebno da te podsetim kakva sam kad me razoara? - pogledala ga je
strogo i oblizala usne.
- Ne... ali Grejs... - usprotivio se nemono.
Mika je skrenula pogled k meni. Oi su joj na sumornom svetlu stana izgledale crne
kao ugalj. Prela je svojim kandama preko moje ruke, a onda se nasmejala, otkrivajui
neverovatno otre zube. - Nee mi zameriti ako pozajmim Denija, deka mog, na koji
trenutak - rekla je, ali mogla sam da se zakunem da joj se usne nisu ni pomerile, kao da
sam u glavi ula njen glas.
- Ovaj... neu - rekla sam, iznenada shvativi da mi je svejedno. Moda je to bilo zbog
pretekog slatkog mirisa koji je ispunjavao sobu. Meutim, kada me je Mika pogledala u
oi, nisam mogla da mislim i jo manje da brinem o bilo emu.
- To je dobra devojka - rekla je Mika. Obavila je ruku oko Danijelove i odvela ga od
mene.
Danijel se osvrnuo ka meni i rekao: - Ostani tu. I ni sa kim ne razgovaraj.
Bar mislim da mi je to rekao. Sve mi se mutilo, a jezik mi je bio suvie zapleten da bih
mogla neto da mu odgovorim. Stajala sam tamo zbunjena sve dok me je neko zamalo
oborio na pod. Potpuno smetena, bacila sam pogled k njoj. Jedino to sam mogla da
razaznam bila je devojka sa zelenom kosom i vie pirsinga nego to je moglo da stane na
njeno lice. Prestala je da igra" i nagnula se k meni, uperivi u mene svoje krupne oi.
Nisam razumela ta mi je rekla, a ja sam pokuala da je pitam da li se uopte poznajemo.
54
Ali ono to je izalo iz mojih usta nije ak ni zvualo kao govor. Ona se oteturala, histerino
se smejui sama sebi.
Povukla sam se u mrani hodnik koji je vodio u spavae sobe i nekoliko puta udahnula
koliko-toliko sve vazduh. Htela sam da pokucam na Danijelova vrata kada sam ula
Mikin smeh iza njih. Stomak mi se stegao i kako je Zedovu munu pesmu zamenila druga
(sablasna i pulsirajua, sa Zedovim tekim disanjem u mikrofon), razbistrilo mi se u glavi i
ja sam shvatila da sam odbaena. Svaki trenutak, ili svaka veza, ili snaga - sve to je
postojalo izmeu Danijela i mene sada je nestalo.
- Ovaj, zdravo, duo - rekao je neki momak dok mi je prilazio probijajui se kroz
guvu. - Nisam oekivao da te ponovo vidim ovde - iskezio se a ja sam se dosetila da je o
jedan od onih groznih momaka koje sam upoznala proli put.
- Nisam ni ja - jo vre sam privila vuneni kaput oko grudi. Sada mi se inilo
naivnim to sam se oseala onako seksi u nedeljnoj odei.
- Izgleda kao da bi ti dobrodolo neko zezanje - glas mu je bio podmukao kao u guje.
Ponudio mije plastinu au sa tamnoutim alkoholnim piem, na ijem dnu je neto
zloslutno italo.- Mogu da ti pruim dobro zezanje, ako se osea zapostavljenom.
Odgurnula sam au od sebe. Ne hvala, upravo kreem.
- To ti misli - lupio je ispred mene rukom o zid, spreavajui me da proem. - Ova
zabava tek poinje - pokuao je da stavi ruku kojoj je drao au tamo gde joj nije bilo
mesto.
Provukla sam mu se ispod ruke i krenula kroz masu ka vratima. Zelenokosa devojka
teturala se ispred otvorenih vrata. Gurnula sam je kako bih prola, a ona me je opsovala.
Sila sam niza stepenice i izala iz zgrade. Zastala sam kod izlaza i oslukivala. Kada sam
ula korake na metalnim stepenicama, odjurila sam niz Ulicu Markam.
Srea mi se osmehnula jer, kada sam stigla do kraja bloka, autobus koji je iao u pravcu
moje kue zaustavio se kod ivinjaka. Kada su se vrata autobusa otvorila, skoila sam na
stepenice i molila boga da imam dovoljno novca za kartu. Voza je gunao dok sam
prebrojavala sitninu, ali imala sam dovoljno, ak mi je ostalo trideset pet centi.
Autobus je bio gotovo prazan - tu su bili samo dvojica sedih mukaraca, koji su vikali
jedan na drugog na jeziku koji me je podseao na Mikin, i ovek od etrdesetak godina,
koji je nosio naoare sa debelim staklima i ljuljao u naruju lutku bebe pevuei joj
dubokim, oinskim glasom. Sela sam pozadi i privukla kolena uz grudi. Autobus se
zanosio i drmusao i mirisao pomalo na urin, ali sigurnije sam se oseala u njemu nego u
hodniku onog stana.
Nisam mogla da verujem da me je Danijel ostavio sa onim ljudima. Pre svega, nisam
mogla da verujem da sam otila s njim u njegov stan. ta je sve moglo da se desi da nije
bilo te urke? Ali najvie sam se stidela to je deo mene eleo da se neto desi.
Iskuenja uzimaju danak.
Ponovo kod kue

Vozila sam se sve do kole. Iskoristila sam sitni koji mi je preostao da pozovem Ejpril
iz govornice, ali ona se nije javljala. Nije bilo teko pogoditi koja joj je osoba u tom trenutku
okupirala panju.
vrsto sam se umotala u kaput i krenula kui to sam bre mogla u svojim tiklama,
oseajui se kao da me sve vreme prati onaj odvratan momak sa urke. Tiho sam ula u
kuu, nadajui se da u se neopaeno uunjati u svoju sobu, kako bih mogla da se
55
pretvaram da sam sve vreme bila u krevetu. Ali mora da je mama ula lagano kljocanje
brave kada sam zatvorila vrata jer me je, pre nego to sam uspela da zbriem uza stepenice,
pozvala da doem u kuhinju.
- Gde si bila? - upitala me je ljutito. Posmatrala sam je kako kida debele krike hleba na
komadie da bi se prosuili preko noi za nadev. - Trebalo je da posle sahrane pomogne
oko veere - oigledno nije bilo toliko kasno uvee da se zabrine za moju sigurnost, ali je
zato bilo i vie nego dovoljno kasno da se iznervira to nisam bila tu.
- Znam - promrmljala sam. - Izvini.
- Prvo ti nestane, a onda Dud - zgrabila je jo jednu kriku hleba i iskidala je. - Zna li
na ta je to liilo - pola porodice nije pristustvovalo veeri? A tvoj otac je zamalo istegao
lea rasklanjajui stolice dok ste vas dvoje skitali unaokolo s drutvom.
- Izvini. Nadoknadiu ti to - okrenula sam se da izaem iz kuhinje.
- Naravno da hoe. Najmanje dvadesetero ljudi nam dolazi sutra na Dan zahvalnosti.
Ti e praviti pite, a posle toga e oribati podove. A i tvoj brat e dobiti listu zaduenja.
Budui da sam ve bila u nevolji, na trenutak sam pomislila da spomenem test iz
hemije, koji je trebalo da se potpie, ali sam odluila da se suzdrim. Kada je ljuta, mama
moe tla bude veoma sitniava pri dodeljivanju kunih obaveza. U redu - rekla sam.
To je poteno.
- Navila sam sat na petnaest do est! - povikala je mama dok sam ila ka stepenicama.
Mislim stvarno, kao da mi u tom trenutku treba jo jedan razlog zbog koga bih
proklinjala svoje nepromiljene odluke.
56
Oko tri i po godine ranije
POGLAVLJE DEVETO
ZAHVALNOST
- Nikada ne bih uspela tako neto da naslikam - rekla sam dok sam posmatrala
Danijelov rad koji se suio na kuhinjskom stolu.
Bila je to slika ruke mog oca, koji je sekao zelenu jabuku za Danijelov roendanski
kola. Ruke su izgledale tako stvarne, nene, mile i mirne. U poreenju s njegovim radom,
autoportret na kome sam radila je izgledao tako jednolino.
- Da, mogla bi - rekao je Danijel. - Ja u te nauiti.
Pogledala sam ga i namrekala nos. - Kao da bi ti umeo bilo emu da me naui.
Ali znala sam da je mogao. Posle skoro dve godine, prvi put sam se usudila da ponovo
slikam uljanim bojama i malo je falilo da ponovo odustanem.
- Samo zato to si toliko prokleto tvrdoglava - rekao je Danijel. - Hoe li da naui
kako da bolje slika ili nee?
- Kako hoe.
Danijel je izvukao masonit plou iz svoje kutije s priborom koja se nalazila ispod stola.
Ploa je bila totalno zamrljana, desetinama razliitih uljanih boja. - Probaj ovo - rekao je. Dok slika, boje poinju da se istiu. Tako tvoj rad dobija dubinu.
Davao mi je instrukcije dok sam opet iz poetka crtala autoportret. Nisam mogla da
verujem kolika je bila razlika.Svidelo mi se kako sam nacrtala oi sa zelenim i
narandastim takicama koje izbijaju iz ljubiastih duica. Izgledale su stvarnije od bilo
ega to sam ikada naslikala.
- Hvala ti - rekla sam.
Danijel se nasmeio. - Kada nabavim jo, pokazau ti jedan stvarno dobar trik sa
lanenim uljem i lakom. Time se postiu najneverovatnije nijanse tena, a nee verovati
kako se lako nanose.
- Stvarno?
Danijel je klimnuo glavom i nastavio da radi svoj portret. Samo, umesto da slika sebe,
kao to je gospodin Miler zadao, on je slikao braonsivog psa sa oima nalik na ljudske. Bile
su duboke, zemljastobraon kao njegove.
- Danijele - mama je stajala na kuhinjskim vratima. Bila je bleda. Neko je doao da te
vidi.
Danijel je nakrivio glavu, iznenaen. Krenula sam za njim u predsoblje i tamo smo
zatekli nju. Danijelova mama je stajala na ulaznim vratima. Kosa joj je bila mnogo dua i
svetlija nego pre godinu i dva meseca, kada je prodala njihovu kuu i ostavila Danijela kod
nas.
- Zdravo, duo - rekla mu je.
- ta trai ovde? praskao je kao led. Njegova majka se nije javljala mesecima, ak ni
za njegov roendan.
- Vodim te kui - rekla je. - Kupila sam nam mali stan u Ouk Parku. Nije kao kua, ali
je lep i ist i moe tamo na jesen da upie srednju kolu.
- Ne idem sa tobom rekao je Danijel, dok mu je od besa glas bivao sve jai - i neu
da idem u novu kolu.
- Danijele, ja sam ti majka. Tebi je mesto pored mene. Trebam ti.
57
- Ne, ne trebate mu - gotovo sam povikala na nju. - Vi ne trebate Danijelu. Mi mu

trebamo.
- Ne, ne trebate mi - rekao je Danijel. - Ne trebate mi! - Proao je pored mene, gurnuvi
me tako da sam se zamalo prevrnula. - Niko mi ne treba! protrao je pored svoje majke i
izaao u dvorite.
Gospoa Kalbi je slegnula ramenima. - Mislim da Danijelu treba samo malo vremena
kako bi se prilagodio. Nadam se da ete razumeti ako neko vreme ne via vau porodicu brzo je pogledala u mene. - Poslau kasnije po njegove stvari - zatvorila je vrata za sobom.
Jutro na Dan zahvalnosti

Rano ujutru probudio me je zvuk vetra koji je udarao o prozor. Drhtala sam i tresla se
u svom krevetu. Danijel je bio u pravu. Niko mu ne treba. Zavaravala sam se u onom vrtu.
Danijelu nije trebala moja linija ivota. Ja mu nisam uopte trebala.
Ogrnula sam jorgan preko ramena i zgrila se u loptu, ali ta god da sam radila, nisam
mogla da se ugrejem u krevetu.
Zveket escajga u daljini bio je jasan znak da je moja mama ve poela da postavljala sto
u iekivanju dananje veere nad veerama za Dan zahvalnosti.
Odluila sam da ponem rano da okajavam jueranje odsustvo, pa sam zato, malo se
zanosei, ustala iz kreveta. Pospanost je nestala u sekundi kada sam stopalima dotakla
ledeno hladan drveni pod. Pojurila sam ka plakaru, navukla papue i kunu haljinu, a
onda sam sila u prizemlje.
Mama je spojila dva stola, koja je uzela iz sale za okupljanje u vikarijatu, tako da su se
sada iz dnevne sobe pruali u predsoblje. Bili su prekriveni ispeglanim, lanenim
stolnjacima boje javorovog lista. Postavila je za najmanje dvadeset petoro ljudi, upotrebivi
svoj najbolji porcelan i kristalne ae. Sto je bio ukraen sveanim cvetnim aranmanima i
sveama umesto uobiajenim skulpturicama hodoasnika od papirmaea, koje sam joj
pomagala da pravi kada mi je bilo devet godina.
- Izgleda lepo - rekla sam joj s poslednjeg stepenika.
Mama je zamalo ispustila tanjir. Pribrala se i stavila tanjir na sto. - Hm - rekla je. Nisam ti rekla da ustane pre petnaest do est - kada e poeti da pravi pite.
Oigledno mi jo nije bilo oproteno.
Uzdahnula sam. - Bila sam ionako budna - protrljala sam ruke. - Ipak, mogla si da
pojaa grejanje.
- Bie dovoljno toplo kada se ukljue rerne i ljudi ponu da dolaze. Bie guva ove
godine, peem dve urke priala je idui oko stola i nametajui pribor. - A to znai da
pite treba da budu gotove najkasnije do osam. Kupila sam sastojke za tvoje dve pite od
jabuka i karamele i nekoliko zainjenih bundeva. Tvoj tata pravi svoje uvene rolovane
kiflice, tako da moramo da uskladimo vreme.
- Hvala bogu to imamo dve rerne.
- Kao to sam rekla, bie veoma toplo ovde.
- Ali zar ne moemo da ukljuimo grejanje na nekoliko minuta? - provirila sam kroza
zavese na prozoru i stvarno se iznenadila kada sam videla da je travnjak i dalje ogoljen i
beivotan, bez snega. - Zar se ne plai da e beba Dejms umreti od hladnoe ili tako
neto?
58
Mama se skoro nasmejala. - Nije toliko hladno - prila mi je i lupnula me po zadnjici. Hajde, kreni ranije sa tim pitama. No ako ti je toliko hladno, moe da se zagreje
pomaui Dudu u ienju ostave.
- Ostave?
- Neko e moda poeleti da mu pokaem kuu.
Izvila sam obrve. - Ne mora da im pokazuje ostavu.
Mama je slegnula ramenima. - Dud je ustao jo pre sat vremena traei svoju pokoru,
a obe znamo da je tvoj otac jedini mukarac u ovoj porodici koji zna da kuva.
- Oh - nisam se trudila da joj ukazem na to d je Dud umesto nje mogao da postavi sto,
jer je ponovo nametala cvetne ukrase na sredini stola tako da budu podjednako udaljeni
jedni od drugih. - Hoe li Ejpril doi?
- Da. Zar ti nije rekla? - mama me je znatieljno pogledala.
- ini mi se da ovih dana vie razgovara sa Dudom nego sa mnom - znala sam da
preterujem oko toga to Dud provodi vreme sa Ejpril, ali nisam mogla protiv toga.
Mama se namrtila. - Verovatno je zbog toga u poslednje vreme tako zabrinut coknula je.
- Valjda - uvrtala sam pojas od kune haljine oko prsta. - Ejpril je dobar ovek.
- Sigurna sam da jeste - mama je popravila prevoj na jednoj od lanenih salveta. Sigurna sam da jeste.
- Ovaj, ipak idem se obuem, pa da ponem u kuhinji.
- To bi bilo lepo - promrmljala je i poela da poravnjava sve ae.
Pite
Mama je bila u pravu. U kui se poprilino zagrejalo kasnije tog jutra. Sve je poelo
kada je tata obelodanio da uopte nije znao da je mama oekivala od njega da napravi svoje
uvene rolovane kiflice za proslavu.
- Nisi me ni pitala - rekao je tata nakon to mu je otro zamerila kako je jo pre pola
sata trebalo da pone s pripremanjem testa.
- Pravi ih svake godine - tresnula je na sto posluavnik sa osuenim komadiima
hleba. - Nema potrebe da te pitam.
- Da, ima. Trenutno nisam raspoloen za peenje kolaa. A nisam raspoloen ni za ovu
veliku veeru, takoe.
- Kako to misli? - mama je bacila komadie hleba u iniju za muenje i poela da ih
gnjei drvenom kaikom. - Napravila sam ovu veliku veeru zbog tebe.
- Trebalo je da me pita, Meredit - rekao je stojei s druge strane kuhinjskog stola. - Ne
elim da svi ti ljudi dolaze.Ne elim veliku, nakienu veeru. Ne znam ak ni da li mi se
danas zahvaljuje.
- Ne priaj kojeta! mama je zapretila drvenom kaikom. Braonkasta kuglica pala mi
je pored noge. inilo se da nijedno od mojih roditelja nije primeivalo da sam i ja u kuhinji
i da pravim nadev za svoje pite od jabuka i karamele.
- Ako ti je to toliki problem - rekla je mama - onda u ja da napravim kiflice, i spremim
urke, i nadev, i brusnice, i krompir-pire, i graak, i salatu od spanaa. Sve to ti treba da
uradi jeste da izgovori molitvu pre jela i namesti osmeh za goste.- Mama je zabola
kaiku nazad u iniju. - Ti si vikar tim ljudima. Oni ne ele da uju da tako govori.
Tata je udario pesnicom o sto. Kako, Meredit? Kako to govorim? - izjurio je iz
prostorije i otiao u svoju radnu sobu pre nego to je mama uspela da odgovori.
59
- Nesnosan ovek progunala je mama - misli da nita ne vredi ako ne moe da

spase ceo svet otila je do friidera i ustro otvorila vrata. Preturala je po policama i
psovala sebi u bradu.
Nakaljala sam se i pravila buku dok sam rendala neoljutene jabuke.
Mama se ukrutila, sigurno shvativi da sam bila tu tokom cele njihove rasprave. Zavri te pite - brecnula se. - A onda otri do Epl Velija i kupi brusnice. Svee. Ne ono
smee iz konzerve.- Mama je zalupila vrata od friidera i slegnula ramenima. - Izvini.
Zaboravila sam - rekla je. - Nije ih bilo jue u Dejs marketu", a zaboravila sam da
pogledam negde drugde. Mislim da se u sedam otvara Super target na nekoliko sati ponovo je otvorila friider. - Da li bi mogla da otri i kupi neto?
- Naravno - obino bih iz principa gunala i jadikovala kada bi mi traili da odem da
obavim neto po tako ledenom jutru, ali ovo je bila jedna usijana kuhinja i jedva sam ekala
da izaem odatle.
Kasnije tog jutra

Besciljno sam tumarala gore-dole izmeu rafova, ne mogavi da se setim po ta sam
uopte i dola u prodavnicu. Izala sam iz kue im sam stavila pite u rerne i u urbi
ostavila na kuhinjskom stolu spisak za kupovinu sa desetak stavki koje mi je mama
izdiktirala.
To je bio drugi put ove nedelje da sam ula svoje roditelje kako se svaaju. Da li je
situacija u mojoj kui bila napeta i vie nego to sam shvatala? Pomislila sam na tatu, koji
se poslednji mesec krio u svojoj radnoj sobi. A i mamino ushieno i preterano ienje nije
bilo nita novo. Prvi put sam to primetila pre tri godine, nekoliko dana nakon to smo se
eriti i ja vratile kui s neplaniranog putovanja kod bake Kramer. Zatekla sam mamu kako
pomahnitalo pokuava da oisti, izmeri i isee rese na svim tepisima u kui da bi bile iste
duine. Tata je posle toga nedeljama krio makaze. Izgleda da sam tada bila suvie mlada
da shvatim taj udan odnos izmeu njih. I, naravno, niko nikada nije priao o tome.
Da li je ovako poelo i u Ejprilinoj porodici? Da li je ovako bilo Danijelu u njegovoj
rasturenoj porodici?
Ipak, znala sam da je njemu bilo gore. Vika mojih roditelja nije nita u poreenju sa tim
staje Danijel proiveo.
Ubacila sam kesu brusnica u korpu i prestala da razmiljam o svemu onome to ima
bilo kakve veze s Danijelom. Preturajui po ve prilino ispranjenim policama stavljala
sam u korpu ega god sam mogla da se setim sa spiska, platila i krenula nazad kui.
Kada sam otvorila vrata, u hodniku me zapahnuo smrad. Neto je gorelo. Bacila sam
kese iz prodavnice i otrala u kuhinju. Sve sem jedne pite hladile su se na radnoj povrini.
Brzo sam otvorila vrata rerne i talas crnog dima me je preplavio, terajui me na kaalj i
povraanje. Otvorila sam irom prozor iznad sudopere i pokuavala da usmerim dim
napolje. Ali bilo je prekasno. Detektor dima je poeo da pisti iz hodnika.
Pokrila sam ui i otrala u tatinu radnu sobu. Detektor se nalazio tano ispred
zatvorenih vrata. Gurnula sam irom vrata i iznenadila se kada sam videla da tata nije
unutra, a jo vie sam bila iznenaena to niko drugi u porodici nije reagovao na pitanje
alarma.
S naporom sam pokuavala da otvorim prozor u radnoj sobi, tako da sam zamalo
odrala ruku na ekser koji je trcao iz prozorskog okvira. Glupa stara kua. Konano sam
60
uspela na silu da otvorim prozor. Zgrabila sam knjigu s gomile koja se nalazila na oevom
stolu i poela njome da rasterujem dim to dalje od detektora sve dok pitanje nije prestalo.
I dalje mi je zvonilo u uima kada sam vratila knjigu na vavilonsku kulu koja je nekad
bila oev radni sto... knjige i beleke bile su razbacane svuda unaokolo. Knjizi koju sam
drala koni povez je bio sav ispucao te je izgledala starije od bilo ega to sam ikada
videla i ispitala u lokalnom ogranku biblioteke Rouz est. Na korici je je bio utisnut neni,
srebrni cvet u obliku kapuljae, zajedno s pohabanim, srebrnim naslovom: Loup-Garou.8
Nikada nisam ula za takvu re. Otvorila sam knjigu i shvatila da je cela bila,
najverovatnije, na francuskom. S gomile na kojoj je stajala prva knjiga uzela sam sledeu i
pregledala je. Ova nije izgledala tako stara, ali je bila isto tako ishabana. Likantropija:
blagoslov ili prokletstvo? Kada sam htela da je otvorim, videla sam dugu, usku, somotsku
kutiju na hrpi papira. Podseala je na one kutije za ogrlice iz ekskluzivnih prodavnica
nakita. Spustila sam knjigu i podigla poklopac kutije. U njoj je leao Donov srebrni no.
Onaj koji sam zakljuala u tatinoj kancelariji u vikarijatu. Zato bi ga tata doneo ovamo? I
zato bi ga ovako ostavio kada u kui imamo malo dete?
Ulazna vrata su se uz tresak otvorila.
- ta se deava, za ime sveta?! - odjekivao je mamin glas iz hodnika.
Gurnula sam no na najviu policu tatinog ormana za knjige i krenula joj u susret.
Mama je drala Dejmsa na boku, a u ruci je imala kesu s namirnicama iz Dejs
marketa". - Divno. Zaboravila sam jednu od pita, a?
Klimnula sam. Meutim, oseala sam se kao da sam ja kriva, jer sam se toliko dugo
zadrala u prodavnici.
- Prosto divno! - rekla je. Samo to si otila, setila sam se jo nekih namirnica, pa sam
otrala do Dejs... I sada cela kui smrdi. Samo mi jo to treba.
Razmiljala sam da je ponovo zamolim da mi kupe mobilni telefon, ali sam se
predomislila kada je Dejms poeo da kmei kad ga je mama spustila. Nogama se obmotao
oko njenog kolena, drei je vrsto za koulju. Ponudila sam se da ga uzmem od nje a ona
ga je odvojila ga od sebe i predala mi ga.
- Izvetrie se - rekla sam, ljuljukajui Dejmsa na boku. Zato mi se inilo da sam u
poslednje vreme ja ta koja svakog smiruje?
Dejms je u svom oajnikom pokuaju da pree iz mojih u mamine ruke ispustio
svoje ebe. - ebe! - vrisnuo je i zaplakao, utirajui me u noge svojim papuama sa likom
Radoznalog Dorda.
Podigla sam ebe i umotala ga. Cmok-cmok rekla sam dok sam se pretvarala da
mu ljubim lice. Njegovo kenjkanje se pretvorilo u smeh dok je tankim ruicama grlio ebe.
- Otvoriu jo neki prozor - rekla sam mami - a onda u da potraim eriti, da zabavlja
bebu Dejmsa dok ti pomaem u spremanju.
- Hvala ti - mama se protrljala po slepoonicama. - eriti treba uskoro da se vrati.
Otila je do Donsonovih da im nahrani ptice. Reci joj da za nekoliko sati napravi neto
Dejmsu da pojede. Ruak je u tri, pa hou da do dva odrema. Oh, ali moraemo da ga
prebacimo zajedno sa njegovim krevecem dole u tatinu radnu sobu, jer e tetka Kerol
odsesti u njegovoj sobi.
Sjajno. Ko ba mom tati danas treba? Tetka Kerol.
Na francuskom - vukodlak. (Prim. prev.)
61
Ruak
Pola familije moje majke su rimokatolici, a pola su Jevreji to je igra sudbine kada je
u pitanju supruga jednog protestantskog svetenika. I premda je bila odgajana kao
katolikinja, njena porodica je i dalje slavila Pashu i Hanuku. Mislim da su odatle preuzeli
taj zanimljiv obiaj da za specijalne prilike na stolu uvek postavljaju jedno mesto vie. Po
miljenju tetke Kerol, to bi trebalo da bude izraz nade i vere u Mesiju, koji e se jednog
dana vratiti. I dok je to meni bilo nekako zanimljivo, a mog tatu esto nerviralo jer,
naravno, on je verovao da je Mesija ve doao, u obliku Isusa Hrista, i da takva tradicija
predstavlja uvredu za njegovu veru u Njega.
Pokuavajui da udovolji i njemu i svojoj sestri, mama je govorila tati da smatra to kao
mesto vika za neoekivane goste. Meutim, danas se inilo da je tradicija mamine
porodice tatu naroito izvodila iz takta. Dok je osmatrao ratrkane grupe usamljenika,
mladih porodica, udovica, udovaca i samohranih majki koji su se okupili oko naeg
prazninog stola, zapazio je da nije samo jedno mesto bilo prazno, ve dva. Jedno je bilo na
njegovom kraju stola. Drugo, koje je bilo prekoputa mene, bilo je postavljeno s posebnim
zlatnim aama i zlatnim priborom. Tata je zurio u au i gunao neto sebi u bradu. A
onda se skoro srdaan osmeh pojavio na njegovom licu. - Hoemo li poeti? - upitao je
goste.
Nestrpljivi gosti su klimnuli, a Ejpril je ak oblizala usne, mada je gledala u Duda
kada je to uradila, tako da moda nije imalo ikakve veze sa hranom.
- Ko jo nije stigao? - Pit Bredo je pokazao na dva prazna mesta. On i njegova majka
su sedeli pored mene. Bilo mi je ao kada mi je Pit rekao da je njegov tata otkazao godinje
krstarenje na Dan zahvalnosti, jer je imao hitan sastanak u Toledu, ali bilo mi je drago to je
Pit bio tu da zblii moje roditelje, koji su se zgranuto pogledali kada je Pit to upitao.
- Don Muni mora da zatvori Dejs market" - rekao je tata. - Meredit nema ba elju da
ga eka.
Mama se nakaljala. - Don nije potvrdio svoj dolazak, tako da nema svrhe ekati ga ako
ne znamo da li dolazi.
- Siguran sam da e nam se uskoro pridruiti tata joj se ljubazno obratio.
Pitala sam se da li je tata u pravu ili Don i dalje muno razmilja o nedavnom susretu
sa mojim ocem. ak mi je bilo muno i da pomislim da Don sedi sam u svom stanu iza
crkve.
- Drugo mesto - poela je mama da objanjava - porodina je tradicija naih...
Tata je progunao. - Meredit me je zamolila da posebnom molitvom blagosiljam ovu
hranu.
Tetka Kerol je pogledala tatu zlokobno, reklo bi se u ime moje mame.
Tata je pruio ruke ka Dudu, koji mu je sedeo s desne strane, i Liroju Medoksu, s leve
strane. Svi smo se uhvatili za ruke oko stola, a ja sam svoje prste, oklevajui, skliznula
meu Pitove. Tata je poeo molitvu. Glas mu je bio smiren. Zvuao je kao da je vebao u
svojoj kancelariji u vikarijatu ili gde god da se krio sve do veere.
- Okupili smo se ovde, Oe, da proslavimo Tvoju velikodunost. Tvoju dareljivost i
dobrotu prema nama, koju elimo da podelimo s drugima. Zato ostavljamo slobodno
mesto za naim stolom za sve neoekivane posetioce. Da nas podseti da otvorimo na dom
onima koji imaju manje. Takoe da nas podseti na one koji nisu tu: nai dalji roaci, moj
otac, Marijana Djuk zastao je na trenutak, a onda nastavio. Dopusti nam da ti
zahvalimo na Tvojim blagodetima...
62
Zvono na vratima se oglasilo. Mama se uzvrpoljila u svojoj stolici.

- Dopusti nam da ti zahvalimo na Tvojim blagodetima. uvaj nas i blagosiljaj ovu
hranu koja e nas ishraniti i ojaati, kao to Ti jaa nae due. Amin.
- Amin - svi ostali su izgovorili uglas.
Ja sam sedela na kraju stola, koji je trcao u predsoblju. Poskoila sam, otila do vrata i
naglo ih otvorila, oekujui da vidim Dona. Umesto njega, na tremu je stajao neverovatno
privlaan momak s kratkom svetlosmeom kosom, u kaki pantalonama i plavoj koulji.
- Izvini to kasnim - rekao je.
- Grejs, ko je to? - upitala je mama iz trpezarije.
- Danijel - proaputala sam.
63
Na vratima
POGLAVLJE DESETO
NEOEKIVAN
- Pozvan sam, zar ne? - rekao je Danijel.

- Nisam te oekivala... i izgleda tako... drugaije.
- Zahvaljujui Miki - rekao je. - Zato je sino bila tamo. Morao sam da je promenim
zbog kole. Dodue, tamna farba nije mogla skroz da se ukloni - proao je rukom kroz
svoju kratko oianu braon kosu - tako da smo se zadovoljili ovim.
Na pomen Mike poelela sam da mu zalupim vrata ispred nosa. Oh, ali kako mu je
lice bilo divno sada kada ga nije zaklanjala duga, crna kosa.
Odmahnula sam glavom. - Trebalo bi da ode.
- Grejs, koje to? - ponovila je mama kada je prila vratima. -Je li to prijatelj iz kole... zaustavila se upola koraka kraj mene. - Grejs, ta je ovo? - optuivaki je uperila prst u
Danijela, koji je nepomino stajao na tremu. - ta on radi ovde?
-Ja sam ga pozvala.
- Ti si ga pozvala? - rekla je preglasno. Bila sam sigurna da smo do tada ve okupili
publiku. - Kako si mogla? Kako si se usudila?!
- Rekla si joj da pozove koga god poeli - rekao je tata pojavljujui se iza nas. - Mora
da se suoi s posledicama ako te bude bukvalno shvatala.
- U pravu si, Grejs. Treba da odem - Danijel je pogledao u tatu. - Izvinite, vikare, ovo
nije bila dobra ideja. Otii u.
Tata je oborio pogled. - Ne - rekao je. - Ti si pozvan, stoga, drago nam je da si ovde.
Mama je zinula od uda. Okrenula sam se ka tati iznenaeno i sa strahopotovanjem.
- Ako neto kaemo, onda se toga i drimo. Jel' tako, Grejs? - tata je pogledao u
Danijela. - Izvini to sam to smetnuo s uma.
Danijel je klimnuo.
- On ne moe da ostane - rekla je mama. - Nema slobodnog mesta. Nismo ga oekivali.
- Ne budi blesava. Sama si postavila mesto za njega - tata se okrenuo ka Danijelu. - Pa,
ui, pre nego to se hrana ohladi.
- Hvala vam, vikare.
Tata je uhvatio mamu za ramena i odveo je nazad do stola. Mislim da je bila i suvie
zapanjena da se usprotivi. Pokretom ruke sam pozvala Danijela unutra i zatvorila vrata za
njim. Krenuo je sa mnom do stola, a ja sam mu prstom pokazala na slobodno mesto preko
puta sebe.
Svi su zurili u njega, verovatno pokuavajui da odgonetu ta se to bitno desilo.
- Je li to taj momak Kalbi? - doapnuo mi je Pit.
Klimnula sam, a on se okrenuo i apnuo neto svojoj majci.
Danijel je oklevajui primakao zlatnu viljuku svom tanjiru. Podigao je pogled k meni i
namignuo mi.Dud je ustao od stola. - Ovo je besmisleno. On ne moe da ostane. On ovde
ne pripada.
- On ostaje - tata je stavio punu kaiku krompir-pirea u svoj tanjir. - Dodaj to Danijelu rekao je i predao iniju Liroju.
- Onda ja odlazim - rekao je Dud. - Hajde, Ejpril, idemo odavde ispruio je ruku k
njoj.
64
- Sedi! - rekao je tata. - Sedi, jedi i budi zahvalan. Tvoja majka je napravila ovu
predivnu hranu i sada emo svi zajedno da je pojedemo.
Ejpril se skupila u stolici kao psi koga su izgrdili. Dud je na trenutak izgledao kao da
e uiniti isto. Stegao je pesnice, a onda je utonuo u svoju mranu auru. - Izvini, majko
rekao je mirnim tonom. Upravo sam se setio da sam se dobrovoljno prijavio da sluim
veeru u prihvatilitu. Moram da krenem da ne zakasnim - rekao je, paljivo se proguravi
pored trpezarijskih stolica.
- Ali ta je sa naom veerom? - uzviknula je mama za njim.
Ali Dud se nije zaustavljao. Uzeo je sveanj kljueva sa drvenog klina i zaputio se ka
garai.
- Pusti ga - rekao je tata.
Mama se nasmeila gostima. - Znate kakav je Dud.Drugi su mu uvek na prvom mestu
- zgrabila je od tetke Kerol iniju sa sosom od brusnica. - Navali, narode - obratila se svima.
Meutim, dok je stavljala sos od brusnica na svoje pare uretine, prostrelila me je
pogledom, od koga mi se srce steglo.
Zurila sam u kuvani graak koji sam natrpala u tanjir. inilo mi se da nije dobro ispao.
Bio je previe gnjecav mora da sam ga prekuvala.
Pit mi je okrznuo ruku i toplota mi je jurnula u lice.
Osetila sam da me neko utira ispod stola. Pogledala sam u Danijela, a on je izvio
obrve i nasmeio se potpuno bezazleno. Lice mi se jo vie zaarilo kada sam shvatila
koliko mi se dopada kako mu kosa boje peska pada iznad tamnih oiju dok mi je
nazdravljao zlatnom aom. Namrtila sa se i vratila se jelu, oseajui se glupo, detinjasto.
Veera je u narednih desetak minuta protekla u neprijatnoj tiini, tako da sam
bukvalno skoila kada je neko jak pokucao na ulazna vrata. Kucanje je postalo jo jae, a
kuno zvono je nekoliko puta zazvonilo. Svi su pogledali u mene,kao da sam opet ja
odgovorna za ovo misteriozno uznemiravanje.
- Koga si sada pozvala, Cirkus brae Ringling? - upitala me je mama dok sam ustajala
od stola.
Tetka Kerol se zakikotala. Uvek ju je zabavljala naa mala porodica.
- Vikare! Vikare! - zauo se gromki glas iza vrata. Kada sam ih otvorila, Don Muni je
uleteo u kuu, skoro me oborivi na pod. Vikare Divajne! - povikao je.
Tata je naglo ustao od stola. ta je bilo, Done?
- Vikare Divajne, doite brzo ovamo. Morate da vidite.
- ta se deava?
- Tamo je krv. Krv po celom tremu.
- Molim? - tata je izleteo kroz vrata, a ja za njim. Na stepeniku trema nalazila se mala
lokva krvi i nekoliko kapi oko nje.
- Pomislio sam da je moda neko od vas povreen - rekao je Don. - Moda je
udovite...
- Svi smo dobro - rekao je tata.
Ila sam za tatom dok je on pratio tragove krvi. Na trem se pruao oko kue, a
zajedno s njim i trag, male crvene kapljice umesto mrvica hleba. Trag je vodio do
otvorenog prozora tatine radne sobe. Na tom mestu bilo je rasprskane krvi, kao da je neko
otresao povreenu aku. Ili apu. Tata je unuo da to bolje pogleda, a ja sam bacila pogled
kroz prozor u radnu sobu. Dejmsov krevetac je stajao prevrnut pored tatinog
ispreturanog stola.
65
- Mama! - brzo sam se okrenula, zamalo tresnuvi u Danijela, koji se iznenada naao
iza mene. - Mama, gde je beba Dejms? nisam mogla da se setim da li je bio sa nama na
veeri.
-Jo uvek spava - rekla je mama. Pojavila se na tremu,zajedno s veinom gostiju. - udi
me da se nije probudio od ove te buke... - pogledala je u krv pod nogama. Prebledela je,
naglo se okrenula i odjurila u kuu.
Tata, Kerol i Ceriti su je pratili. Ja nisam morala. Mamin vrisak je bio dovoljan da
potvrdi moje strahove.
Danijel je pregledao prozorske okvire. - Da li i ranije nije bilo zatitnog paravana?
- Da. Dud ga je pre nekoliko meseci polomio. Zakljuavali smo se iznutra. Niko nije
znao kako da ga popravi.
S druge strane prozora mama je sve jae vritala. Tata je pokuao da je smiri.
- Moda se Dejms izgubio - rekao je stari Liroj. - Idemo svi da pretraimo dvorite
Liroj je hramljui siao sa trema. - Dejms? povikao je dok je iao oko kue.
Pit i Ejpril su ga pratili.
Doktor Konors, mamin prijatelj sa klinike, predao je svoju erkicu, bebu, svojoj eni:
Ostani ovde. Otii u dole do puta - on i veina gostiju rasuli su se po dvoritu. Svi su
dozivali Dejmsa.
- Mislite li da je to bilo udovite, gospoice Grejs? - upitao je Don. - Da sam samo
imao svoj no... mogao sam da ga ubijem... da ga uhvatim kao to je radio moj pra-prapradeda.
- udovita ne postoje - rekla sam.
Danijel se trgnuo. Pronaao je ekser na koji sam se ranije zamalo odrala. Prsti su mu
bili umrljani krvlju, ali ne njegovom. Prineo ih je nosu i pomirisao. Zatvorio je oi, kao da
razmilja i ponovo pomirisao krv.
Don je zajecao. Zvuao je isto kao moja mama.
- Da li postoji neko mesto gde Dejms voli da ide? - upitao me je Danijel.
- Ne znam. Mnogo mu se sviaju konji u Makarturovoj konjunici.
- Done - rekao je Danijel. Idi sakupi koliko god moe ljudi i pretraite put koji vodi
do Makarturove farme.
Znala sam da treba da krenem s njima, ali sam saekala Danijela.
Obrisao je krv o svoj rukav. Vikare - pozvao je kroz otvoren prozor.
Tata je privio mamu uza svoje grudi. - Bie on dobro - rekao je, dok joj je milovao
glavu.
Mama je uvek sve drala pod kontrolom. Videvi je sada ovako bespomonu, poela
sam da drhtim od straha.
- Vikare - rekao je Danijel.
Tata je nakratko pogledao u nas. - Neka jedno od vas ode da pozove policiju. Oni e
organizovati ljude za potragu.
Ja sam ve krenula, ali me je Danijel zgrabio za ruku. -Ne - pogledao je u mog tatu. Policija ne moe da nam pomogne.
Mama je tiho zajecala.
Danijel mi je pustio ruku. - Ja u ga pronai.
Tata je klimnuo. Kreni.
66
U umi
POGLAVLJE JEDANAESTO
OTKROVENJA
Danijel je preskoio ogradu trema i odjurio u dvorite iza kue. Posrui na

stepenicama, spustila sam se i krenula za njim. Pit i Liroj su pregledali drvenu ogradu koju
je tata napravio kada je Dejzi ubijena. Ona je zaklanjala nae dvorite od ume, koja je
prodirala u njega. Danijel se zaustavio tamo gde se ograda zavravala uskim otvorom. Taj
deo se odvaljivao svaki put kada bi duvao jak vetar, kao to je bilo jutros. Razgledao je
zemlju ne bi li naiao na kakav trag. Ja nisam videla nijedan.
Danijel se progurao kroz otvor. - Idi pomozi Donu da pretrai put do Makarturovih rekao je preko ograde. Zvualo je kao nareenje za sve troje.
Krenula sam za Danijelom.
- Grejs? - upitao je Pit.
- Pozovi prihvatilite - rekla sam. - Reci im da poalju Duda kui im stigne tamo.
Onda pozovi Liroja i pomozite Donu.
Pit je klimnuo.
Provukla sam se kroz ogradu.
Danijel je bio pravo ispred mene. Strugao je blato, stojei blizu peake staze, koju smo
kao deca istraivali. Protrljala sam ruke kako bih se ugrejala, alei to nisam ponela kaput.
Morau da se zadovoljim tankim demperom i pamunim irokim pantalonama.
- Stvarno misli da je u umi? - upitala sam.
Danijel je otresao prainu s ruku i progunao. - Da.
- Pa zato si onda sve poslao dole na farmu? Zar nam nisu potrebni ovde?
- Ne elim da mi unite trag.
-ta?
Danijel me je zgrabio za ruku. Zar ova staza ne vodi do potoka?
Progutala sam knedlu. - Da.
Danijel me je uzeo za ruku. - Nadajmo se da je dosad presuio.
Polako smo trali niz stazu oko jedan kilometar. to smo dublje zalazili u umu, put je
bivao sve blatnjaviji. I to su mi noge vie tonule u zemlju, to sam sve vie sumnjala da je
Dejms mogao da se odgega ovim putem.
Danijel se zaustavio. Osvrnuo se oko sebe kao da se izgubio.
- Trebalo bi da se vratimo izula sam jednu baletanku i zahvalila sudbini to nisam
obula glupe cipele s kratkom, tankom tiklom, koje je mama htela da nosim na veeri.
- Ovamo - Danijel je siao sa uske staze u bunje. Udahnuo je duboko i zatvorio oi,
kao da pokuava neto da namirie. - Dejms je otiao u ovom pravcu.
- To nije mogue - razmrdala sam stopalo. On jo nema ni dve godine. Nije nikako
mogao da stigne ovako daleko.
Danijel je zurio u tamu ume. - Sam nije mogao. - Propeo se na prste.- Ostani tu proaputao je i odjurio u gusto drvee. Mogla sam da ga vidim, ali onda je nestao.
- t... ekaj!
Ali on se nije zaustavio.
A ja oigledno ne umem da posluam ono to mi se kae.
- On je moj brat! - povikala sam i ugurala stopalo u cipelu. Jedva sam mogla da vidim
Danijela dok sam ila za njim.
67
Samo sam mu na trenutke u daljini videla lea dok se kretao izmeu drvea. Bio je kao
ivotinja, intuitivno je trao, ak i ne gledajui gde gazi. Ja sam se, s druge strane, spoticala
i udarala o drvee koje kao da je tano ispred mene iskakalo. Grane su se lomile pod mojim
nogama, a ja sam se saplitala o kamenje i korenje dok sam pokuavala da sustignem
Danijela.
Izgleda da je neto namirisao. Da li je to uopte bilo mogue? Ja sam mogla da osetim,
sa svakim udisajem koji me je probadao, jedino miris trulog lia i borovih granica.
Ti mirisi su me podseali samo na jedno - uskoro e zima. A ako je Danijel bio u pravu,
beba Dejms je bila ovde negde napolju.
Temperatura je pala im se sunce spustilo iza visokih borova. Treperave senke su mi
jo vie oteavale da pronaem put kroz umu. Zapela sam cipelom o koren velikog bora i
poletela napred. Pala sam na zemlju, a snaan bol me je prostrelio kroz ruke. Ustala sam,
odgurnuvi se od tla i obrisala ruke o iroke pantalone, ostavljajui krvavi trag na tkanini.
Osvrnula sam se oko sebe. Nije bilo ni traga od Danijela. Jo nekoliko koraka napred i
nala bih se na dnu duboke provalije. Da se nisam saplela, pala bih sa strmine od deset
metara. Da li se Danijelu desilo isto, ili je skrenuo levo ili desno? Uhvatila sam se za granu
oblinjeg drveta i nagnula se napred preko strme padine. Mogla sam samo da vidim jo
stena, blata i guste paprati na dnu.
- Danijele! - povikala sam. Jedini odgovor koji mi se vratio bio je moj odjek. Zar ne bih
ula neto da je Danijel pao? Zar ne bih razabrala put kojim je krenuo da je odluio da se
spusti?
Uskoro e polumesec izai i zameniti sunce. Nisam imala baterijsku lampu i nikada se
ranije nisam usudila da zaem toliko duboko u umu. Kako u pronai Dejmsa, ili
Danijela, ili put do kue? Moda sam i zasluila da se izgubim. Pite su mi izgorele i upravo
sam ja otvorila onaj prozor. Bilo je tako zaguljivo u kui zbog rerni koje su radile ceo
dan;eriti nije primetila da je prozor otvoren kada je stavila bebu da spava.
Kako da odem kui bez Dejmsa?"
Urlik je ispunio prazan prostor ispod mene, odbijajui se o zidove klanca. Samo zver je
mogla da ispusti takav zvuk. Bio je to krik oajanja. Nalik vuku koji udi da uhvati plen.
Moram pronai nain da se spustim u provaliju. Moram pronai brata pre nego to ta zver
neto uini.
Strane provalije su bile pod razliitim nagibom - negde su se strmo survavale ka dnu,
ali tamo gde sam se ja nalazila kosina je bila blaga, te je bilo mogue spustiti se. Uhvatila
sam se vrsto za korenje koje je trcalo iz ogoljenog tla i stala, okrenuvi lea ka provaliji,
na zid strme padine. Vrh cipele mi se zario u blato a ja sam grudima udarila o zemljani zid
i vrisnula. Klizila sam nekoliko metara pre nego to sam uspela da zarijem ruke u
isprepletano korenje iznad glave. Oajniki sam se drala, dok mi je korenje arilo
povreenu aku. Pokuala sam da opipam nogom, koja se klatila, koliko sam daleko od
dna. Molim te da bude samo metar ili dva!" Nisam mogla jo dugo da se drim.
- Bezbedna si - povikao je Danijel negde ispod mene. Odgurni se i pusti ruke, ja u
te uhvatiti.
- Ne mogu - rekla sam. Glas mu je zvuao predaleko da bih se usudila da se pustim.
Nisam mogla da gledam.
- To je isto kao skakanje s kapije u Vrtu anela.
Dahtala sam u svoje drhtave ruke. - I tada sam mogla poginem.
68
- Ali ja sam te tada uhvatio, ba kao to u to uiniti sada.- inilo mi se da je Danijelov

glas sada bio blii. - Veruj mi.
- U redu.
Odgurnula sam se i pala. Danijel me je obuhvatio oko grudi, spreavajui da padnem
na zemlju prekrivenu kamenjem, lako me je vrsto privukao sebi da nisam mogla da
diem.
- I ta ti nije bilo jasno kada sam ti rekao da ne mrda odande? - proaputao je. Njegov
topao dah klizio je niz moj vrat kao da ga miluje. Toplota mi je proela telo.
- Pa, s obzirom na to da nisam zlatni retriver... - Danijel me je lagano spustio. Okrenula
sam se k njemu, a noge su mi drhtale kada sam se pomerila. Njegova plava koulja i
pantalone i dalje su bile iste. Samo su mu podlaktice, kojima me je uhvatio, bile umazane
blatom.- Kako si...?
Ali onda sam primetila neto u njegovoj ruci. Malo, braon, upavo i suvie poznato.
Jedna od Dejmsovih papua Radoznali Dord.
- Gde si ovo pronaao? - upitala sam, istrgavi mu je iz ruke. udno, papua je bila
skoro potpuno ista, nije bila umrljana blatom kao moje cipele od lutanja po umi.
- Tamo - rekao je Danijel, pokazujui na gomilu istrulele paprati izmeu dveju
odlomljenih stena, na oko est metara od nas. - Bio sam siguran... - Danijel je krenuo
natrake, osmatrajui zemlju ne bi li naiao na kakav trag.
- Dejms! - povikala sam, a glas mi se prolamao provalijom kao stotinu oajnih
krikova.- Dejms, gde si?
Danijel je nastavio da pretrauje zemlju. Lice mu je postalo napeto od besa. Dola sam
do njega kada je preao na drugu stranu provalije, suprotno od mesta gde sam se spustila.
unuo je, rukama razgrnuo nekoliko listova paprati i duboko udahnuo. - Bio sam siguran
da sam na pravom putu.
- Ti si kao pratio njegov miris?
Danijel je malo nagnuo glavu kao da oslukuje. Skoio je naglo i okrenuo se, paljivo
osmatrajui zid provalije, na oko trideset metara od mesta na kome smo sada stajali. A
onda sam i ja neto ula. Razlegao se udaljeni pla negde iza grebena. Iz prstiju mi je
iskliznula papua s likom majmuna, a srce je prestalo da mi kuca kada sam videla kako se
neto nalik na malog belog duha u sutonu, gegajui se, pojavljuje iza odvaljene stene i
kree pravo ka ivici grebena.
- Dejms!
- Gvej-si! - jauknuo je irei ruke k meni.
- Stani! - vrisnula sam. Dejmse, stani! - ali njegove noice su nastavile da se
pomeraju. - Gvej-si, Gvej-si!
Danijel je ve delao. Trao je kroz provaliju prema Dejmsu, neverovatnom brzinom.
Dejms je napravio jo jedan korak, okliznuo se u blatu i pao preko ivice.
- Dejmse! - kriknula sam dok je padao kao mekana punjena lutka.
Danijel se spustio na sve etiri i odbacio se sa stene kao puma. Leteo je prema
Dejmsu, najmanje est metara u visinu. Zaprepaena, posmatrala sam kako hvata
Dejmsa u vazduhu i obavija ga rukama, istovremeno se okreui sve dok leima nije
udario silovito u otre stene provalije. U tom deliu sekunde spazila sam kako mu bol
prolazi licem, ali je on jo vre privio bebu Dejmsa uza sebe kad su se odbili od zida i
poeli da padaju, nekontrolisano se prevrui poslednjih est metara.
69
- Ne! - vrsto sam zamurila i izgovorila molitvu bre no ikada. Iekivala sam jezive
zvuke lomljenja lobanje od udarca. Ali umesto toga, jedino to sam ula bilo je pomeranje
kamenja i krckanje grane, kao da je neko sa jedva jednog metra skoio na nju.
Otvorila sam oi i videla Danijela kako stoji na zemlji sa bebom Dejmsom, vrsto
priljubljenim za njegove grudi kao malo majmune. Otvorila sam irom usta.
- U sranj...
Na putu do kue
- Ba lepo ui mlaeg brata kako da se izraava - rekao je Danijel kada sam istrgla
Dejmsa iz njegovih ruku.
Beba Dejms je zatapao i radosno ponovio moju psovku izgovarajui ,,v" umesto ,,r".
Pomilovao mi je lice hladnim rukama. Njegov demper i jedna papua Radoznali Dord
bili su umrljani blatom. Usne su mu bile sablasno modre a on je drhtao u mom naruju.
Meutim, na sreu, inilo se da nije povreen.
- ta sam drugo mogla da kaem? - privila sam Dejmsa blie sebi, nadajui se da u
ga ugrejati svojim telom, kroz koje je buknula toplota dok sam panino posmatrala kako
padaju. - Kako si, za ime sveta, to izveo? ta si, pobogu, uradio? To je bilo pravo udo.
- udo - rekao je Dejms.
- Kako si to uspeo?
- udo - rekao je Danijel slegnuvi ramenima, a onda se trgnuo od bola. Tek tada sam
primetila krvavu poderotinu na njegovoj majici, koja se pruala od desnog ramena pa
preko lea. Setila sam se bola na njegovom licu kada je udario o zidine provalije.
- Povreen si - dotakla sam mu ruku. - Pusti me da pogledam.
- Ma nije to nita - rekao je Danijel i odmakao se.
- Pa nije ba nita. I to to si uradio nije nita - ula sam da ljudi, kada im prokljua
adrenalin, mogu da uine uda, ali bez obzira na okolnosti, nisam verovala ta sam upravo
videla. - Kai mi kako si uspeo tako da ga uhvati?
- Kasnije. Moramo da krenemo.
- Ne - rekla sam. - Dosta mi je vie da ljudi izbegavaju da mi odgovore. Reci mi ta se
deava.
- Grejsi, Dejms se smrzava. Doivee hipotermiju ako ga ne odvedemo kui - Danijel
me je uhvatio za nepovreenu ruku, povukao do jednog blatnjavog dela i pokazao mi neke
ivotinjske tragove. Bilo je oigledno da su pripadali nekoj velikoj i snanoj ivotinji.
- Svei su - rekao je Danijel.
Setila sam se onog udnog ivotinjskog urlika i zagrlila Dejmsa jo jae.
- Moramo da odemo odavde - Danijel je otkopao svoju oksfordsku koulju s dugim
rukavima i svukao ju je, otkrivajui majicu s natpisom Volfsbejn. Rukave je svezao u vor.
- ta to radi?
- Pravim remen.
- Mislila sam da ti rame nije...
- Nije za mene, za Dejmsa je - napravio je jo nekoliko vorova na koulji. - Ako ga
nosim s prednje strane, bre emo se kretati - Danijel je navukao runo napravljeni remen
preko ramena i uzeo Dejmsa iz mojih ruku. Beba je poela da kmei kada ju je Danijel
smestio u nabore tkanine, ali kao to je i oekivao, koulja je bila savrena mala nosiljka za
bebu, koja se smestila uz Danijelove grudi. - Bio sam ovde ranije. Ovaj put vodi ka tvom
komiluku - Danijel me je ponovo uhvatio za ruku.
70
Poeo je da tri, vukui me za sobom.

- Ali, kako emo da izaemo iz provalije? - upitala sam. - Ruka mi je povreena.
Mislim da neu moi da se penjem.
- Prepusti to meni - rekao je Danijel i ubrzao korak. Morala sam da trim sprint kako
bih odrala korak s njim. Nisam mogla da verujem koliko je brzo trao, pogotovo to je
nosio Dejmsa. Danijel se nijednom nije spotakao, iako se ve bilo poprilino smrklo...
verovatno smo krenuli od kue pre vie od sat vremena. Morala sam da se dobro
koncentriem na to gde sputam nogu, samo da se ne bih okliznula u blatu ili saplela o
stene. Kad god bih se spotakla, Danijel bi me povukao pre nego to bih pala. Dok me je
drao, osetila sam kako mu se ruka gri. Ramena su mu se stezala i opulala kao onda kada
smo se vozili na motociklu. udeo je za veom brzinom. Ali ja sam bila zahvalna to me
nije bre vukao. Disala sam tako teko da nisam mogla da progovorim. Put je vodio ka
istoku i imala sam oseaj da trimo najmanje kilometar. Stopala su mi se upalila od uljeva,
a noge i plua su me boleli. Sada u mraku vie nita nisam mogla da vidim, pa sam zato
zatvorila oi. Sluala sam kako mi srce odzvanja u uima i Danijelovo disanje. Zvualo je
tako ujednaeno u odnosu na moje. I ba kada sam pomislila da vie ne mogu dalje, neto
se desilo: osetila sam kako talas energije prelazi iz Danijelove ruke u moju. Ta nit, ta linija
ivota iz Vrta anela, ponovo nas je vezivala. Samo ovog puta energija je projurila kroz
moje telo, a ja sam osetila iznenadno olakanje i tada sam znala da e me Danijel uvati
dok trim zatvorenih oiju. Prepustila sam se i dozvolila da me njegovi skladni pokreti
vode, dopustila sam mu da me vodi kroz tamu, dok smo glavom bez obzira trali u no.
Nikada se nisam oseala tako slobodnom.
Skoro sam bila zaboravila gde se nalazim kada se Danijel nagnuo k meni. - Skoro da
smo stigli rekao je. Pustio mi je aku i lagano je prstima klizio uz moju ruku. Jednim
glatkim pokretom stegao me je vrsto ispod ruku, podigao me i prebacio na lea. - Dri se!
Ruke sam mu prebacila oko vrata, a noge obavila oko uzanih deakih bokova. Dejms
se kikotao i vukao me za kosu. Sigurno sam izgledala smeno. Danijel je iznenada silovito
ubrzao. Jurili smo, a ja sam otvorila oi taman na vreme da shvatim kako strmoglavo tri
uz kosinu. Doskoio je na oboreno drvo i odskoio.
Danijel je pokuao da se uhvati za koren, ali ga je jedva dotakao. Odgurnuo se od zida
i popeo jo dva metra uzbrdo. Doekao se na noge na isturenoj steni i onda je ponovo
skoio. Skliznula sam mu s bokova. Prste sam mu zarila u vrat, dok se Dejms drao za
moje ruke. Danijel je zgrabio granu drveta koja je visila preko ivice grebena, samo jednom
rukom. A onda smo se ve nali na vrhu. Na sigurnom.
Danijel je jo nekoliko koraka lagano trao prema drveu, a onda se nagnuo, teko
diui. Skliznula sam mu s lea, a onda smo se sve troje stropotali na tvrdu, blatnjavu
zemlju. Na trenutak sam leala pored Danijela, dok mi se telo treslo od uzbuenja i mnogo
vie od strahopotovanja. To je... bilo... bilo...
Jednom sam provela dve nedelje gledajui snimke parkura na internetu, jer je moj
cimer u umetnikom kampu Adlen bio totalno zaljubljen u tu francusku disciplinu tranja
slobodnim stilom. Ali kad uporedim sa tim ono to je Danijel danas uradio dok je nosio
ak dve osobe mogu da kaem da je njegov postupak bio natoveanski.
Danijel me je pogledao, a oi su mu treperile na meseini.
Dejms je zatapao i ciknuo: - Jo!
Danijel je duboko udahnuo. - Ali kod kue smo, maleni - izvukao je Dejmsa iz remena
i pokazao kroz umu, gde su svetla mog komiluka gorela kao svetionik u daljini.
71
Dejms se, razoaran, nadurio, a ja sam se oseala kao on.

Danijel se prevrnuo na stomak i dalje teko diui. Dotakla sam prstom poderotinu na
njegovoj majici i videla da, iako je bila umazana krvlju, nema rane na njegovoj koi. Samo
dugaak, krivudav oiljak na mestu gde je trebalo da bude krvava rana. Jagodicom sam
neno prela preko toplog, ruiastog traga. Danijel je prvo ustuknuo, ali onda je
uzdahnuo, kao da sam mu dodirom umirivala bol.
- Kako...? Mislim... ta si ti? - upitala sam. Danijel se nasmejao... stvarno nasmejao. Nije
to bio nikakav podrugljiv osmeh ili sarkastino cerekanje. Ustao je i pruio mi ruku.
- Mislim da je najbolje da krenemo - rekao je i povukao me da ustanem. Podigao je
Dejmsa i pokretom pokazao da nastavimo prema mojoj kui.
Namrtila sam se. Zar je stvarno oekivao da u tek tako otii?
- Reci mi, molim te. To je bilo potpuno neprirodno. Kako si sve to uspeo?
- Hajde prvo da odvedemo tvog brata kui. Priaemo kada se sve ovo zavri.
Obeavam.
- Zar se obeanja uvek ne kre?
Danijel je ispruio ruku i pomilovao me po obrazu.
Dejms se zakaljao, a dah mu je kao oblak dima preao preko usana. Bilo mi je tako
toplo od tog brzog tranja da sam potpuno zaboravila koliko je hladno. Osetila sam kako
mi jeza mili kroz znojave ruke i znala sam da je Dejmsu jo hladnije. Ali isto tako sam
znala da e, kada jednom proemo kroz ogradu mog dvorita, magija, to jest povezanost
koju sam osetila dok sam trala sa Danijelom nestati. I moda nikada neu imati priliku da
dobijem odgovore.
ta ako Danijel ponovo nestane?
Meutim, bila sam svesna da je sada Dejms na prvom mestu - stoga sam progutala
svoja pitanja i pratila Danijela kroz umu sve dok nismo stigli do ograde iza moje kue.
Popela sam se preko otvora na ogradi.
Nazad u dvoritu
Sa ulice su svetlucala plava i crvena svetla, osvetljavajui zakrpljen krov kue.
Policijske sirene, vika i komeanje ispunili su senke. inilo se da se pola Rouz Kresta,
zajedno sa erifom i njegovim zamenikom, okupilo ispred nae kue.
- Izgleda da su ipak organizovali ljude za potragu - rekao je.
Kada je proao kroz ogradu, Danijel se ukrutio. - Trebalo bi da krenem. Reci im da si
ga sama pronala.
- Nema anse - zgrabila sam ga za ruku. - Ti si zasluan za to, a ne ja - povukla sam
Danijela u prednji deo dvorita. - Mama, tata! - povikala sam. - Ovde smo. Nali smo
Dejmsa.
- Dejms! - mama se stutila niz stepenice trema.
- Kako se...? Gde ste...? Moja beba - pokuala je da uzme Dejmsa od Danijela, ali on je
poeo da vriti, vrsto zagrlivi Danijela oko vrata. Danijel je porumeneo, ali to je moglo da
bude i od crvenog odsjaja treperavih policijskih svetala.
- Mama, Danijel ga je spasao - dodirnula sam Danijela za lakat. - Mislim da se beba
Dejms vezala za svog heroja.
- Dobro je, malia. Pusti me da diem - Danijel je odvojio Dejmsa od svog grla. Kladim se da si gladan. Hoe li malo urke i pare pite?
Dejms je klimnuo.
72
Danijel je prepustio Dejmsa mami. Zagrlila ga je tako snano da je zaciao, a ona ga

ljubila po licu.
- Dejms? - tata se pojavio na prilazu kue. erif je iao za njim.
Danijel se malo sklonio iza mene.
Zamenik je pokuavao da sprei susede da uu u dvorite, ali je pustio tatu i erifa da
prou.
Tata je zgrabio Dejmsa i zavrteo se. Pogledao je u Danijela. - Svaka ti ast - rekao je i
prebacio Danijelu ruku preko ramena. - Svaka ti ast, sine moj.
- Ne elim da smetam - rekao je erif - ali trebae mi tvoja izjava.
Pogledao je u Danijela.
- Nema mnogo ta da se kae Danijel je slegnuo ramenima. - Pronaao sam ga kako
luta po umi i doveo sam ga kui. Mora da je ispao iz svoje ogradice, u kojoj se igrao, i
reio da krene u malu pustolovinu.
Pogledala sam ga iznenaeno. To je to? Nisam oekivala da kae istinu, da je pratio
bebin miris kroz umu, uhvatio Dejmsa u letu dok je padao sa devet metara visoke litice,
a onda nas svojim natprirodnim moima izvukao iz provalije odgovorio je tako mirno. Bez
ikakve drame.
- To nije sve! - skoro sam povikala. Danijel me je sasekao pogledom, razrogaivi oi,
kao da se plaio da u svima otkriti njegove tajne... to nikako ne bih uradila. Zakaila sam
se za prvu uverljivu la koje sam mogla da se setim a koja l' bila dovoljno daleko od istine.
- Spasao je Dejmsa da ne upadne u potok!
Mama je kriknula i istrgla Dejmsa iz tatinih ruku.
Bilo mi je drago to je bilo previe mrano te tako niko nije mogao da mi vidi lice i
shvati da laem. - Danijel je heroj. Spasao je Dejmsu ivot - elela sam da to ljudi znaju
iako Danijel nije eleo da ostali uju ta se zapravo dogodilo.
-A beba je bila sama? Nepovreena? - erif je izvio obrve i pokazao na krvavu
poderotinu na Danijelovoj koulji, od koje je bio napravljen remen. Danijel i ja smo
klimnuli.
- Pa kako onda objanjavate krv na tremu?
Danijel je prebledeo.
- Otkud on zna - rekao je tata. - Moglo je da bude bilo ta, verovatno jedna od
komijskih maaka. Zar nemate forenziare?
erif je frknuo. - Kancelarija erifa Rouz Kresta je prikolica iza benzinske pumpe.
Zamenik Mar e uzeti uzorak i poslati ga u laboratoriju u gradu. Potrajae dok nam jave
rezultate - pogledao je u mene. - I nita vie ne bi da doda? Nieg vie ne moe da se
seti?
- Danijel je spasao mog brata - rekla sam. - To je sve to ima da se kae.
Automobil se iznenada sjurio na parking ispred kue, rasterujui gomilu posmatraa
na travnjak.
- Mama, tata - Dud je iskoio iz minivana i progurao se kroz guvu. ak ni zamenik
nije mogao da ga zaustavi. -Doveo sam pojaanje! Polovina volontera iz prihvatilita dolazi
da nam pomogne... - zastao je. Njegov ushieni pogled se zaledio. Pratila sam njegov
kameni pogled koji je sa Dejmsa u maminom naruju preao na tatu, koji dri Danijela u
oinskom zagrljaju.
- Dejms je bezbedan - rekla je mama.
73
- Zahvaljujui Danijelu - tata je stisnuo Danijela za rame. - Bez njega bi Dejms bio
izgubljen.
erif je pruio ruku ka Danijelu, on je ustuknuo, a onda u neverici posmatrao kako se
erif srdano rukuje s njim.
- Svaka ast - rekao je erif i osvetlio baterijskom lam pom ogradu u dvoritu iza kue.
- Trebalo bi ovo da popravi - rekao je tati. - Imali ste sree to je ipak sve ispalo dobro. Da
nije bilo vaeg sina ovde... - prvo sam pomislila da govori o Dudu, ali onda sam shvatila
da se osmehuje Danijelu. Tata ga nije ispravio.
- Zavriemo jo neto ovde, a onda odlazimo - erif je potapao Danijela po leima. Moja supruga je poludela kada sam prekinuo veeru. Njeni roditelji su u gradu... eleli su
da se uda za raunovou.
- Popraviemo tu ogradu odmah - rekao je tata i pozdravio erifa rukujui se s njim.Danijele, moe da pomogne, zar ne?
Danijel klimnu glavom.
- Uveu Dejmsa unutra - mama se blago nasmeila i stisnula Danijela za ruku.
Mislim da je to bio njen nain da kae hvala.
Nisam mogla da prestanem da se smeim. Moda je trebalo malo izvrnuti istinu, ali je
moj plan da pomognem Danijelu kako bi povratio svoj ivot funkcionisao - inilo se da ga
je pomagala linija ivota koju sam mu pruila.
Ali onda sam ula snanu tutnjavu koja je dopirala iz pravca mog starijeg brata.
Potpuno se tresao.
- Du...
Dud je nasrnuo na Danijela. - Ti si to uinio! - zaurlao je i estoko pesnicom udario
Danijela u lice.
Danijel je pao na lea, oborivi i mene na zemlju. Dud je krenuo jo jednom da ga
udari, skoro me gazei da bi ga dohvatio. Ali se onda erif umeao i povukao Duda.
Mama je vrisnula.
Dud se batrgao i vikao: - On je to uinio! On je to uinio! Zar ne vidite?
Danijel se brzo podigao sa trave. - Dud! - pokuao je dopre do svog nekadanjeg
najboljeg prijatelja. - Kunem ti se da to nisam uinio.
Dud se snanim trzajem izvukao iz erifovog zahvata i pokuao ponovo da nasrne na
Danijela. Tata je stao izmeu njih i erif je ponovo zgrabio Duda s lea.
- Smiri se - rekao je tata.
- On je to uinio. On je oteo Dejmsa - Dud je pogledao u erifa. Uhapsite ga.
Uhvatite ga pre nego to pobegne!
Danijel je ustuknuo jedan korak. Znala sam da je do sada ve mogao da bude pola
kilometra odavde, ali nije pokuao da pobegne. Pustio je da ga zamenik Mar zgrabi za
ruku.
- Prekini! - dreknula sam na Duda i pokuala da ustanem iako su me noge bolele. Nemoj da lae. Danijel je spasao Dejmsa. Spasao ga je da se ne udavi u potoku.
- Ti lae! - Dudovo lice se iskrivilo kao one noi kada je pronaao Marijanino telo i
kada me je bezuspeno traio. Uplaila sam se da e i mene udariti, iako sve do sada nisam
znala da je sposoban bilo koga da udari. - Potok je presuio i ti to zna - rekao je.
Mama je uzdahnula. Te rei su odzvanjale izmeu posmatraa koji su nam se sve vie
pribliavali kada se zamenik sklonio. Mora da je erif popustio svoj stisak, jer se Dud
izvukao.
74
- Uhapsite ga - rekao je Dud. - Uhvatite to udovite - nasrnuo je na Danijela.

- Stani! - tata je zgrabio Duda za ruku, odvraajui ga. Dud se spotakao i pao na
zemlju.
Tata je stajao nad njim, opkoraivi Dudovo isprueno telo. Nikada nisam videla tatu
tako grubog. - Dole, ne mrdaj! - naredio je. - Smesta prekini s tim laima.
Dud je zastenjao i iskrenuo se na bok. Kao da ga je udarac u zemlju malo urazumio.
Njegovo lice i pesnice bili su oputeni.
- ta hoete da uinimo? - upitao je zamenik Mar i dalje drei Danijela za ruku. - Ako
elite, moemo da odvedemo ovog dole u stanicu.
- Po kojoj optubi? - tata se okrenuo ka masi posmatraa, povisivi glas. Beba je
jednostavno odlutala. Danijel nam ju je doveo nazad. To je sve nagnuo se ka zameniku i
rekao mu da oslobodi Danijela. - Hvala vam svima to ste nam pomogli - rekao je
autoritativnim vikarskim glasom. - Siguran sam da vas ekaju na prazninoj veeri. I ako
nemate nita protiv, moja porodica ima prea posla.
Tata se okrenuo ka mami. - Meredit, uvedi Dejmsa unutra. Ja idem da vidim ta
mogu da uradim sa ogradom. Danijele, Dude, poite sa mnom.
Dud je sada stajao, ali je ustuknuo od tatinog dodira. Odmahnuo je glavom i utrao u
kuu. Ejpril se izdvojila iz mase i krenula za njim.
- Danijele! - pozvao ga je tata.
Bilo je neeg stranog u tatinom pogledu.
Danijel je diskretno klimnuo glavom i krenuo s njim.
Mora da je tata osetio kako elim da krenem s njima. -Grejs, idi pomozi majci rekao
je. Zvuao je napeto, kao da zadrava dah dok pria.
Stajala sam u travi i posmatrala ih kako idu iza kue. Zamenik i erif su progunali i
odvukli se do svojih kola. Nai prijatelji i komije su se rasuli, kao i moja nada da u
pomiriti Danijela i Duda.
75
POGLAVLJE DVANAESTO
PITANJA BEZ ODGOVORA
U kui, dvadesetak minuta kasnije
Mama je poela da se ponaa kao Florens Najtingejl.9 Odbila je da erif odvede

Dejmsa u bolnicu u Ouk Parku, ubeujui ga da su ona i doktor Konors potpuno
sposobni da se brinu o njemu. Nakon to je doktor detaljno pregledao Dejmsa, majka ga je
konano pustila iz naruja i naredila eriti da pripremi kupku kako bi ga ugrejala. Onda je
zalepila flaster s likom Supermena na ogrebotine Dona Munija, koje je bogzna kako
zaradio na ruci, i poslala kui poslednjeg gosta spakovavi im preostalu hranu sa nae
prekinute gozbe. Upravo sam nameravala da se iskradem na zadnja vrata kako bih
pronala Danijela, ali me je mama pozvala da doem do kuhinjskog stola.
- Daj da pogledam tvoju ruku.
Trgnula sam se od bola kada je izvukla nekoliko kamenia iz posekotine.
Coknula je. - Srea tvoja da ne treba da se uiva.
Pustila sam je da mi oisti ranu, trudei se da se ne vrpoljim. Shvatila sam da, to se
manje bunim, to u pre otii do Danijela. Obeao je da e mi sve objasniti. Ali ta ako je
odluio da pobegne? Videla sam za ta je sve sposoban, a s obzirom na Dudove lane
optube, Danijel je mogao da ode iz zemlje ak pre nego to bih poela da ga traim.
Mama mi je stavila aku u posudu sa hidrogenom. - Samo se opusti minut rekla je i
otpakovala gazu i flaster iz svoje kutije za prvu pomo.
Sitni mehurii pucketali su mi po koi. Misli su mi odlutale - ponovo sam se priseala
svega onog to je Danijel uradio u umi i kako sam se oseala dok sam trala s njim u
mraku. Jedva sam i primetila da mi je mama obrisala ruku i uvila je gazom.
- Gotovo - zalepila je poslednje pare flastera i na trenutak zadrala moju ruku. - Grejsi
rekla je i ne pogledavi me. - Molim te nemoj ponovo da poziva tog momka u nau
kuu - poloila mi je ruku na sto, zaokupljena vraanjem pribora u kutiju za prvu pomo.
Klimnula sam, iako to ona najverovatnije nije ni primetila.
- Mama - eriti ju je pozvala sa stepenica. - Dejms nee da izae iz kadice sve dok ne
dobije svoje ebence.
-Ja u ga doneti - rekla sam, radujui se to sam mogla da se izvuem.
Mama je klimnula. - Dolazim za minut - odgovorila je mama.
Prvo sam zavirila u Dejmsovu sobu, ali u njoj je spavala tetka Kerol, u gostinjskom
krevetu. im je doktor Konors izjavio da je Dejms potpuno zdrav, ona je otila u krevet uz
izgovor da je boli glava. Setila sam se da je Dejmsovo ebence verovatno i dalje u radnoj
sobi.
Vrata su bila blago odkrinuta kada sam se uunjala unutra. Dejmsov krevetac je i
dalje stajao prevrnut. Uspravila sam ga i pronala ebence. Podigla sam ga i samo to
nisam i odjurila u kupatilo na spratu kada me je iznenadna misao zaustavila. Da je Dejms
stvarno odlutao, zar ne bi poneo svoje ebence sa sobom? Moj brat se nije razdvajao od te
plave isheklane krpe. Nikada je nije ostavljao.
U uima su mi odzvanjale Danijelove rei kada sam spomenula da Dejms nije mogao
da zae toliko duboko u umu: Sam nije mogao".
Jesmo li pogreili to smo rekli erifu da ode? Kada smo se Danijel i ja vratili sa
Dejmsom, izgledalo je kao da je policija upravo stigla. Jesu li uopte neto fotografisali ili
9
Florens Najtingejl je bila engleska medicinska sestra. Osnovala je prvu slubu medicinskih sestara. (Prim. ur.)
76
potraili bilo kakav trag? Dud je optuio Danijela, ali nikako nije mogao biti u pravu. Tata
se vrsto drao toga da je re o nesrenom sluaju. Meutim, Danijel - Danijel se plaio
neega.
Osmotrila sam radnu sobu, po prvi put malo paljivije. Tatine knjige i papiri bili su
razbacani po podu. Lampa je bila prevrnuta, a fioka radnog stola otvorena. Izgledalo je kao
da je kancelariju zadesio slabiji zemljotres. ta ako je provalnik bio ovde i traio neto? Ali
zar ne bismo uli neto u trepzariji? Moda je mama razbacivala stvari dok je bila van
sebe? Nekoliko knjiga je nedostajalo u vitrini za knjige. Vitrina za knjige!
Pojurila sam k njoj i propela se na prste. Prelazila sam prstima svuda du gornje police.
Crna somotska kutija, ona u kojoj je tata uvao srebrni bode, vie nije bila tamo.
Na spratu
Prvo sam htela da kaem tati za ono to sam otkrila u radnoj sobi. Ali onda sam
shvatila da je mama s njim. Zar nije ve video sav taj nered? No ipak, upravo je on rekao
erifu da ide. On je taj koji je insistirao na tome da se nita neobino nije desilo. Moda je
mama napravila taj nered, a on je eleo da je zatiti i sprei da je policija bilo ta ispituje. Sa
maminim opsesivno-kompulzivnim poremeajem, ne bi izalo na dobro kada bi zamenik
Mar kopao po naim stvarima ili preturao po kui. Ali kako je nestao no? Da lije tata to
uopte znao? Ja mu nisam rekla da sam ga premestila.
- Grejs. Treba nam to ebence - dreknula je eriti sa stepenica.
Zatvorila sam za sobom vrata radne sobe i pojurila u kupatilo. Evo - dodala sam
ebence mami.
- ebence! Dejms se uspravio u kadi, a kapljice su se sjurile niz njegovo sitno telo.
- Konano rekla je eriti i izvukla ga iz kadice. Umotala ga je u pekir i predala ga
mami. Priljubio je ebence uz lice, dok ga je mama vrsto drala.
Reila sam da joj ne spominjem nita u vezi sa tatinom radnom sobom, jer nisam znala
kako e reagovati ako joj spomenem bilo ta uznemirujue. Razgovarau s tatom kasnije.
Ali Danijel je bio taj sa kim sam stvarno htela da razgovaram. ta je znao o svemu
ovome? Zato je izgledao tako uplaen? Da li je to ikako bilo povezano sa onim za ta je bio
sposoban?
- Kupatilo je tvoje rekla mi je mama. Najpre se okupaj - odmahnula je glavom,
gledajui u moj blatnjavi demper i pantalone.
- Mirie kao pokisao pas - eriti se iskezila.
- U svanje guknuo je Dejms.
Mama je odmah pogledala u mene. - ta je to upravo rekao?
- Nemam pojma - rekla sam i isterala ih iz kupatila. Istuirala sam se brzo, bar onoliko
brzo koliko sam mogla a da ne pokvasim previjenu ruku.ta ako ne uspem da stignem do
Danijela pre nego to on i tata zavre posao?
Umotala sam se u pekir i obrisala paru s prozora u kupatilu. Provirila sam kroz
mutno staklo i sve to sam mogla da vidim bio je uski otvor u belom obrisu ograde.
Ugasila sam svetlo u kupatilu i ponovo pogledala kroz prozor. Videla sam tatu kako klei
u travi pored uvenulih grmova rua. Izgledalo je kao da se moli, moda je zahvaljivao na
Dejmsovom bezbednom povratku. Ali onda je poeo da se klati napred-nazad na
kolenima, ruke su mu poletele ka licu, a ramena su mu udno poskakivala gore-dole, kao
da se trza.
77
Zgrabila sam bademantil. Bila sam potrebna tati. Meutim, neko drugi se pojavio iz
mraka blizu ograde. Kleknuo je pored mog oca, na trenutak oklevajui, a onda je svojim
dugim, tankim rukama obgrlio tatina drhtava ramena. Odmakla sam se korak i trepnula, a
para je opet zamaglila prozor.
Stegla sam vrsto pojas na frotirskom bademantilu, sjurila se niza stepenice i naletela
pravo na majku.
- Kuda si naumila takva, mlada damo? - ismejala je moj ogrta i pokazala ka trpezariji,
gde je Don priao eriti priu o svom pradedi. I dalje imamo goste.
- Ali ta... videla sam iznerviran pogled na njenom licu i setila se kako je sarkastino
vikala na tatu to krivi sam sebe zbog Marijanine smrti. Nije mu to sad bilo potrebno. Moram samo neto na brzinu da uradim.
- Idi obuci neto pristojno.
Progunala sam sebi u bradu i krenula uz stepenice da se brzo preobuem.
- A jesi li odnela svoju blatnjavu odeu dole u veernicu ili si je bacila na pod u
kupatilu?
- Uradiu to kasnije. Moram da...
- Mora da se obue i da stavi svoju prljavu odeu da se pere dok ne bude kasno.
Ovde novac ne pada s neba.
- Ali...
- Sada - i kunem se da me je pogledala kao da planiram neto to ona ne bi odobrila.
- Dobro.
Noge su me bolele i vukle se dok sam se teturala do svoje spavae sobe. Sve to silno
tranje u umi uzelo je svoj danak. Obukla sam prvo ta sam nala, majicu s dugim
rukavima i pantalone na tregere, sa arom kao da je isprskana bojama, koje moja mama
naroito nije podnosila. Zgrabila sam prljav ve iz kupatila i spustila se do podruma, celim
putem hramljui.
Bila sam zaokupirana okrivljujui mamu zato to je moda unitila ansu da
razgovaram s Danijelom i tatom kada sam ula tihe glasove iz Dudove sobe. Mogla sam
da razaznam Dudov sumoran glas i Ejpriline uzvike bodrenja, koji su podseali na lajanje
koker panijela. vrsto sam stegla hrpu odee uz grudi i polako se primakla Dudovim
vratima.
- Nije fer - ula sam ga.
- Zato? - upitala je Ejpril.
- Ti ne razume. Oni ne razumeju - Dudov glas postao je jo tii. - Kako ne vide ta on
radi?
Ejpril je rekla neto to nisam mogla da razumem.
- To je loe. On je lo. Sve u vezi s njim je loe - rekao je Dud. - Ja sam taj koji je dobar.
Ja sam taj koji ini sve za ovu porodicu. Ja sam taj koji je tu za njih svaki dan, a sad se on
vratio na nekoliko sati i njemu veruju vie nego meni. Tata i Grejs se ponaaju kao da je on
neki heroj glas mu je postao otar. - Kako tata moe da mu veruje posle svega to je
uradio?
- ta? - upitala je Ejpril. ta je uradio?
Dud je uzdahnuo.
Krivica koju sam oseala zbog prislukivanja bila je nadmaena eljom da ujem
odgovor na to pitanje i estokom ljubomorom da e moda rei Ejpril neto stoje tri godine
odbijao meni da kae.
78
Dud je neto proaputao i ja sam se primakla blie da ujem.

- Grejs! - mama je povikala sa stepenita. - Obavezno stavi sredstvo za uklanjanje fleka.
Odskoila sam od vrata i ispustila hrpu odee. Dudov glas je naglo zatihnuo, a iza
njegovih vrata su se uli koraci. Pokupila sam svoju odeu i brzo krenula u podrum.
Kasnije te noi
Dok sam ja uspela da se izvuem napolje, Danijel je ve bio otiao. Nije ga bilo ni u
dvoritu, niti iza kue. Kao ni tate. Prolo je samo oko petnaest minuta od kada sam ih
videla kroz prozor u kupatilu, tako da sam odluila da uzmem kola, odem u Danijelov stan
i pritisnem ga pitanjima pre nego to pobegne iz grada, ali kljuevi nisu bili okaeni o
drveni klin. Tata je ostavljao kamion u vikarijatu, a kljuevi od kombija su sigurno jo uvek
bili kod Duda. Ali udno, korola nije bila u garai.
Pomirila sam se sa tim da bi dalja pretraga bila besmislena, pa sam odluila da
pomognem mami i Donu Muniju da poiste trpezariju.
Nije me iznenadilo to to je Don ostao. Verovatno e pitati da se useli u Dudovu sobu,
kada moj brat ode na koled sledee godine. Meutim, Donova ideja ienja"
podrazumevala je jedenje hrane iz preostalih tanjira.
Pokuala sam dohvatim polupraznu au ispred njega.
Don je prestao da aka flaster na svojoj ruci i uputio mi je irok osmeh sa sve
uretinom izmeu zuba. Izgledate ba lepo veeras, gospoice Grejs.
Uvijala sam mokre lokne oko prsta i pitala se da li sam dobila jo jednog oboavaoca,
zato to sam pre neki dan stala na njegovu stranu, kao to je to uinio i tata. - Hvala Done promrmljala sam i uzela au.
- Bili ste isto tako veoma hrabri - rekao je to ste ili u umu da traite brata. Voleo
bih da sam bio tamo. titio bih vas od udovita. Moj pradeda mi je objasnio kako se to
radi. On je bio pravi heroj - Don je protrljao povreenu ruku o grudi.
Nasmeila sam se. Ali onda sam se setila tatine ispreturane radne sobe. Mama je
odnela gomilu sudova u kuhinju, ali sam za svaki sluaj stiala glas. - Done, jesi li ulazio u
radnu sobu dok su svi traili Dejmsa?
Skrenuo je pogled. - Ja... ja... samo sam traio neto. Nisam hteo da napravim toliki
nered. Svi su se vratili unutra pre nego to sam uspeo da sredim - zanjihao se u svojoj
stolici kao da e svakog asa da pobegne.
Preplavilo me je olakanje. - U redu je, Done - nasmeila sam mu se. - Neu nikom rei.
Ali stvarno bi trebalo da vrati no.
Don je oborio svoje oputene kapke. - Da, gospoice Grejs.
Mama se vratila i primetila kako uvijenom rukom petljam s njenim porcelanskim
tanjirima i poslala me u krevet. Otila sam bez prigovora iako se nisam mnogo nadala da
u zaspati, niti sam se nadala iemu. Mama je bila uznemirena zato to sam pozvala
Danijela da doe; tatin ringipil oajanja dostigao je svoju maskimalnu brzinu; moj stariji
brat je bio na ivici nervnog sloma; a Danijel je najverovatnije otiao. Ali bar sam znala gde
je no. I to da ga nije ukrao neki opaki provalnik.
udno, to je bio prvi put da sam ikada pomislila da je Don bezopasan.
Legla sam na krevet, a misli su mi se borile sa svim udnim deavanjima dananjeg
dana, sve dok u kui nisu zavladali mrak i tiina. inilo se kao da su proli sati otkada sam
ula da se Don, kao i uvek buno, pozdravio i otiao. Jo uvek sam bila u odei, pa sam
zato odluila da ustanem i presvuem se. Skinula sam pantalone na tregere i majicu pa
79
pronala najudobniju pidamu, belu flanelsku proaranu malim utim golubovima. Bila
sam u donjem delu pidame i roze brushalteru kada sam ula lagano lupkanje iza sebe.
Okrenula sam se i videla tamnu siluetu sa spoljne strane prozora na drugom spratu.
Poskoila sam i umalo sam vrisnula. Kroz glavu su mi protutnjale slike krvavog
prozorskog okna u tatinoj kancelariji.
- Grejs - zauo se priguen glas kroz staklo. Senka se pribliila prozoru. Bio je to
Danijel.
Vie nisam oseala neprijatnost, ve strah. Drhtavim rukama prekrila sam grudi, nije
da sam ba imala neto da sakrijem, ali ipak... Okrenula sam mu lea i zgrabila svoj
bademantil. Bio je jo uvek vlaan od tuiranja, ali sam ga ipak navukla. Otila sam do
prozora i otvorila ga. - ta trai ovde?
Danijel je pokuavao da odri ravnoteu na kosom krovu oko moje sobe. - Obeao sam
da emo razgovarati posmatrao me je kroz tanku mreicu. - Mogu li da uem?
80
Krovovi
POGLAVLJE TRINAESTO
RAJSKI GONII
Toplota mi je prostrujala kroz ruke i grudi. Bila sam sigurna da sam postala ruiasta
kao brus. Jo vre sam umotala bademantil oko sebe. Ja... ne mogu da te pustim.
Mama me nije naterala da joj obeam, ali oseala sam da je trebalo da potujem njenu
elju i ne pozivam ponovo Danijela u kuu. To je bilo najmanje to sam sada mogla da
uinim za nju.
- Onda e morati ti da izae - lakim udarcem odgurnuo je paravan s mog prozora.
Pao mi je na noge, potpuno itav, a ne iskidan i polomljen kao onda kada ga je Dud
ramenom izbio iz prozora koji se nalazio tano ispod nas. - Hajde -pruio mi je ruku kroz
prozor.
Pre nego to sam mogla i da razmislim, uhvatila sam ga za ruku. Povukao me je
navie, kroz prozor, pravo u njegovo naruje. Primakao me je sebi, dok mi se iza lea igrao
pojasom od bademantila.
- Mislila sam da si otiao proaputala sam.
- Obeanje je obeanje njegov dah mi je grejao vlanu kosu. Uhvatio me je vrsto za
obe ruke i spustio me da sednem pored njega na usku nadstrenicu. Sada je bio u
farmerkama i crveno-crnom kaputu koji sam mu dala i koji nije nosio kada je doao na
veeru.
Moj ogrta nije bio toliko topao kao kaput i noge su mi bile bose, ali nisam marila. Drago mi je da si se vratio.
Danijel se kiselo nasmeio. Osmehnuo se bolno, skoro da se namrtio. Tada sam
primetila, na slabom svetlu koje je dopiralo iz moje sobe, modricu preko jagodine kosti.
- Povreen si dodirnula sam mu lice. Naslonio je obraz na moju ruku.- Izvini. Zbog
mene si povreen. Ja sam izmislila priu o potoku. Ja sam naterala Duda...
- Nemoj da se izvinjava. Ni za ta ti nisi kriva. - Danijel mi je preklopio ruku. - Ionako
u se brzo oporaviti.
Sklopio je oi i prislonio moju previjenu aku na svoju jagodinu kost. Pod mojim
dodirom, koa mu je postajala toplija. Dlanovi su poeli da mi se znoje. Koa mu se
razbuktala od vreline i ba kada sam pomislila da e me opei, vrelina je nestala. Danijel je
spustio svoju ruku a ja sam svoju povukla nazad.
Koa mu je bila ista, bez ikakvih modrica ili tragova.
- Ti si stvarno superheroj - proaputala sam.
Danijel se naslonio na zid, a noge su mu se klatile preko ivice krova. - Daleko od toga.
- Kako moe to da kae?! Videla sam za ta si sve sposoban. Ti stvarno moe da
pomogne ljudima. A spasao si i Dejmsa - poeala sam se preko zavoja. ake su mi
bridele, a stopala i celo telo su me boleli. Mo samoisceljenja bi mi u ovom trenutku ba
dobrodola. - Volela bih da i ja mogu da budem kao ti.
Obavio je ogrlicu od uglaanog kamena oko prstiju. - Ne bi ti se svidele neeljene
posledice.
- ali se?! Uinila bih sve da budem kao ti.
- Ne, ne bi - Danijel me je pogledao, a u oima mu je zaiskrila udnja. - To je ono to te
ini posebnom.
81
Kroz telo mi je projurila zastraujua jeza. S jedne strane elela sam da se popnem
nazad u sobu i zatvorim prozor.Ali s druge strane silno sam poelela da me uzme u
naruje i pobegne od svega i svakoga.
- Ti si posebna, zna to - rekao je Danijel i pomilovao me po ruci.
- Danijele, ja...
Danijel se trgnuo i povukao ruku. Stegao je ogrlicu jo jae i izmeu dva otra udisaja
neto promrmljao.
-Jesi li dobro? - ispruila sam ruku k njemu.
- Molim te, nemoj - izmakao se, povlaei se uza zid kue. Privukao je noge uz grudi,
kao da hoe da napravi barijeru izmeu nas. Telo mu je drhtalo. Sklopio je oi i teko disao.
Prestao je da drhti, ali je i dalje u ukoenoj pesnici grevito drao svoj prvesak.
- Da li ti to daje te... moi? Ogrlica?
Danijel je i dalje murio. Ne.
- Pa ta onda? ta?
Danijel je ispustio vazduh kroz zube. - Treba da idem.
- Ali hou sve da znam.
- Izvini, Grejsi, stvarno treba da krenem.
Prekrstila sam ruke. - Nee se izvui tako lako. Obeanje je obeanje, sea se? rekla
sam strogo kao to umem.
Danijel je zastao, a ivice usana razvukle su mu se u osmeh. - Nisi ni svesna ta mi
radi.
Zacrvenela sam se, ali nisam htela da mu dozvolim da me zbuni. - Jesi li zbog toga
otiao iz grada? Ili ti se to desilo kasnije? Kako si postao to to jesi? Reci mi, molim te.
- Nita mi se nije desilo. Nita stvarno. Moda bi se moglo rei da sam ovako roen.
- Ne seam se da si bio... ovakav - ali onda sam se setila naeg detinjstva, kada se
ujutru inilo da ima modrice, koje su do podneva nestajale, ili je hramao a onda nekim
udom hodao normalno. Setila sam se kako je Danijelov doktor bio zbunjen kada je posle
frakture glave ozdravio za nekoliko nedelja, a ne meseci.
- To se razvija s godinama, i iskustvom.
- Supermoi su malo ozbiljnije od malja ispod pazuha i bubuljica.
Danijel se nasmejao. - To je porodino pitanje spustio je glas. Zna ta tvoj otac
govori u svojim propovedima o tome kako avo dela, izmeu ostalog, kroz laskanje, zavist
i oholost?
Klimnula sam. To je bila jedna od tatinih omiljenih tema.
- Pa, avo nije uvek bio tako suptilan. Na poetku je koristio demone, vampire i druge
zle duhove da izvravaju njegove zapovesti. Prava udovita koja se bude i napadaju nou
- Danijel je pogledao u mene, ekajui moju reakciju.
Nisam znala ta da kaem, ili ak da mislim. Da li je bio ozbiljan? Zar je stvarno hteo
da poverujem u to da su udovita postojala? Ali onda opet, sve do danas, mislila sam da
su ljudi s nadljudskom snagom i sposobnou da isceljuju sebe samo likovi u stripovima.
Poto nisam nita odgovorila, Danijel je nastavio. - Kada su demoni poeli nesputano
da jure zemljom, Bog je odluio da, moglo bi se rei, na vatru uzvrati vatrom". Moja
porodica, porodica Kalbi, postoji jo iz vremena pre pojave prvog pisma. ak i pre nego to
su prave civilizacije postojale. Moja porodica je pripadala plemenu ratnika. Oni su bili
snani branioci zemlje, ali su takoe bili nepokolebljivi u svom verovanju u Boga i pratili
su njegovo uenje. On je odluio da ih nagradi... da ih blagosilja posebnim moima. Ubacio
82
je u njih serum dobijen iz najsnanije ivotinje u umi na njihovoj planini, inei ih brim,
spretnijim, snanijim, lukavijim i dobrim tragaima - protrljao je jagodinu kost. - Nisam
siguran odakle potie sposobnost isceljenja, sigurno je bila deo paketa povlastica.
- Znai Bog je stvorio monog vojnika za borbu protiv zla? - inilo mi se kao da je
sasvim prirodno to to pitam iako i dalje nisam mogla da poverujem u ono to sluam.
- Upravo tako. ak ih je uinio prepoznatljivim - svi imaju svetloplavu kosu nalik
anelima - pokazao je na svetlo smeu kosu. - Rajski gonii. Tako ih je zvao. Ili neto
slino,oblik izvorne rei se promenio. Najblia re za koju ja znam jeste sumerska re Urbat.
Njihov zadatak je bio da pronau i zarobe demone i tako zatite smrtnike od gneva avola.
- Ti... Urbati... ta se desilo s njima? Zato nikada ranije nisam ula za njih?
Danijel je slegnuo ramenima. Vie nisu bili poeljni u svetu smrtnika. Danas ih ima
vrlo malo. Vie vole da ive u grupama... oporima, zapravo. Mnogi od njih su umetnici,
kao ja. Mora da je u pitanju ta ivotinjska povezanost s prirodom. Postoji grupa na zapadu,
koja ivi u nekakvoj umetnikoj koloniji. Bio sam tamo neko vreme. Tamo sam upoznao
Gabrijela.
-Anela iz vrta? Rekao si da ti je dao tu ogrlicu. ta je to?
Danijel je dodirnuo crni kamen. Deo meseca.
- Molim? - ne znam zato mi je bilo tee da poverujem u to nego u njegovu priu.
Danijel se nasmeio spazivi moj radoznali pogled. Zagrlio me je i dozvolio mi da
dodirnem pljosnati crni kamen koji mu je visio na vratu. Bio je iznenaujue topao i nije
bio lako gladak kako se inio. Bio je pomalo porozan, kao vulkanski kamen. Vrhom prsta
pritisla sam mali polumesec, koji jc bio urezan u sredini.
- To mi pomae da drim pod kontrolom svoje postupke - preao je prstima preko
mojih.
Naslonila sam mu glavu na grudi i iznenadila se to sam kroz kaput mogla da mu
ujem otkucaje srca. Disao je duboko i mirno, ali kao da su mu otkucaji srca bili nejednaki.
Prebrzi, ali u isto vreme i prespori, kao da su u njemu kucala dva srca. Kao da su mi oba
govorila da verujem u njegove rei.
Danijel me je privukao blie sebi. Preao je rukom du kragne mog ogrtaa, lagano mi
dodirujui kou. Jedno od njegovih srca poelo je bre da kuca, podrhtavajui.
Ispustila sam kameni privesak i on se lagano odbio o njegove grudi. - Danijele? Ako
ljudi kao ti, ti Urbati, i dalje postoje, da li onda to znai da i udovita postoje?
Danijel je okrenuo glavu. - Treba da krenem - ustao je i povukao me navie k sebi.
Izgubila sam ravnoteu na kosom krovu, ali me je Danijel pridrao. Nisam elela da ode.
Bila bih s njim cele noi samo da mogu. Ali znala sam da nee ostati; da mi veeras nee
vie odgovarati na pitanja.
Pomogao mi je da se popnem kroz prozor i vratio mreicu na mesto. - Laku no,
Grejs...
- Hou li te opet videti? - stavila sam ruku na mreicu, koja nas je razdvajala. - Nee
nestati sada kada je tvoj tajni identitet otkriven?
Priljubio je aku na moju. Tanka metalna mrea nas je razdvajala. - Sutra. Biu ovde
sutra. Rekao sam tvom tati da u popraviti ogradu - nije rekao nita vie.
- Videemo se onda.
Danijel je sklonio ruku.
- Stani - rekla sam. Zaustavio se.
- Hvala ti. Na svemu to si uinio za mog tatu... tamo u dvoritu iza kue.
83
Danijel se ugrizao za usnu. Videla si to?

Klimnula sam.
Blago je porumeneo. - Nemoj da brine zbog toga, Grejsi. Tvog tatu je samo stiglo ono
to se danas desilo - mislio je da je zauvek izgubio svog sina - Danijel je zakoraio unazad
ka ivici krova i propeo na prste. - Zatvori prozor - rekao je i saltom unazad skoio s krova.
84
U krevetu
POGLAVLJE ETRNAESTO
TAKO VELIKE VISINE
Uvila sam se u jorgan i pokuala da zaustavim vrtlog u svojoj glavi. Ali nisam mogla
da prestanem da razmiljam o Danijelu: kako sam se oseala dok me je drao u naruju;
uzbuenje i sloboda dok sam trala s njim kroz umu; ta mi je ispriao o svojim precima...
o sebi. Ali vie od svega nisam mogla da prestanem da se pitam zato mi nije odgovorio
kada sam ga upitala postoje li udovita.
Moram priznati da nisam ba puno toga znala o tome...o udovitima, demonima,
vampirima. Puno ljudi u parohiji je smatralo da je greh itati knjige ili gledati filmove o
tome. Moji roditelji su strogo odredili programe koje smemo da gledamo, a imala sam
drugare kojima su roditelji zabranili da itaju knjige o Hariju Poteru, jer su navodno
veliale aroliju i vraanje. Oduvek sam mislila da su to gluposti, jer je sve to ionako bilo
plod mate.
Bar sam ja na to tako gledala.
Ali zabrane nisu spreile ljude u Rouz Krestu da priaju o tome. Oduvek sam verovala
da je udovite iz Ulice Markam samo neka pouna pria kojom su plaili nas decu da bi se
lepo ponaala. Prvo su poele prie da je viena nekakva kosmata zver u Ulici Markam.
Onda su ljudi u tom delu grada poeli da nestaju. Uglavnom su to bili beskunici,
prostitutke i deca bez staratelja, tako da nije bilo nikoga ko bi se zabrinuo zbog njih. Tako
je bilo sve dok u Ulici Markam nisu poela da se pojavljuju njihova unakaena tela,
uglavnom jednom meseno. Bar su takve bile glasine koje su stizale do mene kada sam bila
dete. U okolini Rouz Kresta nije bilo tako strano. Uglavnom su pronalaene mrtve
ivotinje, kao na primer moj pas Dejzi, rastrzane na komade. Tata je govorio da je to
najverovatnije samo rakun iz ume, ali ja sam se uvek plaila da je neto gore. A ta ako
sam bila u pravu? ta ako je to stvarno bilo udovite iz Ulice Markam? ta ako je stvarno
bilo tako blizu, skoro u mom dvoritu?
Ta udnovata deavanja prestala su jo odavno, ak pre nego to je Danijel otiao iz
grada, ali sada su ponovo poela. Marijana je umrla od hladnoe, ali njeno telo je bilo
osakaeno isto kao tela koja su pronaena u Ulici Markam. Onda je Dejms nestao... a na
tremu se pojavila krv. Takoe, nisam mogla da zaboravim ni ono to se desilo kada mi se
pokvario automobil ba u Ulici Markam. ta bi se dogodilo da Danijel nije naiao?
Da li je sluajno to to su udnovata deavanja poela odmah nakon to se Danijel
vratio kui? Da li je mogue da ga je udovite pratilo dovde? Ili je moda on pratio
udovite.
Danijel je rekao da se vratio zbog umetnike kole, ali osetila sam da postoji neto vie
od toga. Da nije ovo u pitanju? Da li se udovite iz Ulice Markam vratilo? Da li je Danijel
doao ovamo da bi nas zatitio od njega?
Jutro
Mora da sam na kraju zaspala, jer me je naglo probudio snaan, tup zvuk sa spoljne
strane prozora moje sobe. Okrenula sam se i pogledala u sat: est ujutru. Ponovo sam ula
taj tup zvuk, pa sam zato ustala iz kreveta i otila da vidim ta me je probudilo. Napolju je
jo uvek bilo mrano, ali sam ipak mogla da vidim da u dvoritu nema nikoga. Lupanje se
85
nastavilo i inilo se kao da dolazi iz dvorita iza kue. Noge su mi bile toliko ukoene da
sam, zapravo, morala na zadnjici da se odvuem niza stepenice.
Bila sam u kuhinji kada sam videla Danijela napolju u dvoritu iza kue. Zabijao je
grede drvene ograde u zaleeno blato, golim rukama. Nisam mogla sa sigurnou da
kaem, jer mi je bio leima okrenut, ali izgledalo je kao da u jednoj ruci dri gredu,
verovatno udarajui u vrh dlanom druge ruke. Koliko sam videla, ni eki, ni malj, niti bilo
kakva druga alatka nisu bili ak ni blizu njega. Verovatno je poeo ovako rano da radi da
bi obavio posao na svoj nain.
Nameravala sam da izaem napolje i pridruim mu se, ali, kada sam prola rukom
kroz kosu, prsti su mi se upleli u zamreno klupko. Dok sam ga posmatrala kako zamahuje
jo jednom, zabadajui gredu dobrih deset centimetara u zemlju, iznenada sam se setila da
moram da se sredim i obuem neto lepe od flanelske pidame sa utim golubovima.
Dok sam se naminkala, ispeglala kosu i promenila demper tri puta (zato je sve to
imam tako vreasto?), eriti je ve bila u kuhinji, gde je paljivo itala jednu od svojih
naunih knjiga i jela zaeerene itarice koje je uzela iz svojih tajnih rezervi. To je znailo
da mama jo nije ustala. Tupi udarci su prestali, tako da sam se nadala da e mama i
Dejms spavati jo neko vreme.
Provirila sam kroz prozor. - Jesi li videla kuda je Danijel otiao?
- Jok - progunala je eriti. - Bila sam spremna da ga zadavim to je pravio toliku
buku, ali dok sam ja sila ovamo, on je ve otiao.
- Izvini - rekla sam, kao da je sve to Danijel uini moja krivica.
- Ma - slegla je ramenima. - Ionako sam htela danas da rano ustanem. Ovog vikenda
moram da napiem ceo koncept svog istraivakog rada.
- Oh pogled mi je kroz prozor odlutao daleko. Pitam se kuda je otiao.
- Korole nema. Moda ga je tata odvezao do gvoare ili tako neto.
Ili se moda neko ko je uzeo kola sino nije ni vratio kui. Sino nisam ula da se
otvaraju vrata od garae, a nisam zaspala bar do tri ujutru. Tatina radna soba je bila
zatvorena i zakljuana, a svetla su bila pogaena. Ako Danijel nije bio sa tatom, kuda je
onda otiao?
Utonula sam u kuhinjsku stolicu. Moda je Danijel doao tako rano da popravi ogradu
zato to se predomislio i vie nije eleo da me vidi.
- Mogu li? - posegla sam rukom ka eritinoj kutiji bombonica laki arms.
Klimnula je. - Jesi li ula o praunuci gospodina Deja?
- Desiki ili Kristi?
- Des. Nestala je.
Male pahuljice u obliku deteline s tri lista, posute eerom, otkotrljale su se u moju
iniju. Nisam videla Desiku godinama. Ila je sa Danijelom i Dudom u razred, ali kada je
bila druga godina, njena porodica se preselila u grad. - Zar ona ne bei od kue na svaka
dva meseca?
- Da, ali nikada ozbiljno. Nikada nije propustila praznik. Kada se nije pojavila za Dan
zahvalnosti, roditelji su pozvali policiju. Njeni drugovi su rekli da su no pre toga bili s
njom na nekoj urki u centru grada. Rekli su da je neko vreme bila tamo, a onda nestala.
Bilo je u novinama - eriti je grebala kaikom po dnu inije. - udovite iz Ulice Markam
ponovo napada.
Ispustila sam kutiju sa itaricama. - Jesu li to napisali?
86
- Da. ak je na kraju lanka bio mali tekst o tome kako se Dejms izgubio. Ne znam
ak ni kako su uli za to. Rekli su da je ak moda udovite pokualo da ga otme
iznenada joj je glas postao otar. Ne misli valjda...
- Samo pokuavaju da zaplae ljude kako bi poveali prodaju novina - poelela sam da
poverujem u svoje rei, meutim, sada mi je bilo jasno da postoji mogunost da je lanak
istinit. - Gde su te novine?
- Dud se pre nekoliko minuta probudio. Odneo ih je na donji sprat rekla je eriti. U novinama se navodi da e policija saekati rezultate analize krvi pre nego to da
zvaninu izjavu.
Srce mi je poskoilo. ta e otkriti kad stignu rezultati? Odgurnula sam iniju s
preslatkim itaricama.
eriti je okrenula stranu u svojoj knjizi. Ogroman srebrni vuk zurio je u mene sa
stranice. Setila sam se onih ivotinjskih tragova duboko u provaliji i nisam mogla a da se
ne najeim.
Po podne
Rekla sam sebi da ne ekam Danijela. Jednostavno sam radila na svom zadatku za
gospodina Barloua, napolju na tremu, u novembru, gde u moda sasvim sluajno videti
Danijela, ako odlui da se vrati. Sedela sam postrance u batenskoj ljuljaci, odakle sam
mogla da vidim orahovo drvo u dvoritu i ulicu. Meutim, kao to sam rekla, ne sedim tu
besposlena, ekajui deka.
Moda je to zbog loe koncentracije, ali koliko god da se trudim, moji pokuaji da
nacrtam orahovo drvo bili su bezuspeni. Borila sam se s jakom eljom da bacim ugljenu
bojicu preko trema, kada sam ula da mi se neko primakao iza lea.
- Drago mi je to vidim da jo uvek nisi digla ruke od mene - rekao je Danijel.
- Dosta dugo si se zadrao - rekla sam, pokuavajui da mu ne pokaem kako sam se
brinula da se nee pojaviti. -Kuda si to uopte otiao?
- Kod Marijane Djuk.
Pogledala sam ga.
- Kuu je navodno ostavila parohiji. Tvoj tata mi je dozvolio da boravim u stanu u
suterenu kue dok neto ne razjasnim. Jutros sam prebacio svoje stvari tamo.
- Sigurna sam da su Marijanine erke potpuno oduevljene time.
Danijel se usiljeno osmehnuo i seo pored mene na ljuljaku.
- Jesi li proitao jutronje novine? - upitala sam, pokuavajui da zvuim mirno. Danijel
je prestao da se osmehuje pa se namrtio.- Misli li da su u pravu? Da je udovite iz Ulice
Markam odgovorno za to to se desilo praunuci gospodina Deja? Da je pokualo da otme
Dejmsa?
Odmahnuo je glavom.
- Ali ti si rekao da Dejms nije mogao sam tako daleko da ode. I kako je njegova
papua dospela dole u provaliju?
Danijel je samo gledao u svoje dlanove, kao da se nadao da e se odgovor nekako
ispisati na njima.
- udovita postoje - rekla sam. - Ona jo uvek ive, i to upravo ovde u Minesoti, i
Ajovi, i Juti. Zar ne?
Danijel se poeao iza uva. - Da, Grejsi. Moja vrsta ne bi postojala da su udovita
nestala.
87
Iznenada sam se najeila iako smo sedeli na suncu. Nisam bila sigurna da elim da
budem u pravu. - To je jednostavno previe udno da bih mogla da razumem. Kad
pomislim samo da sam skoro sedamnaest godina ivela potpuno nesvesna kakav je svet
stvarno. Mislim, mogla sam da proem tik pored udovita, ne znajui da postoji.
- Upoznala si jedno - rekao je Danijel. - One noi.
- Stvarno? - onda su mi se misli vratile na urku u Danijelovom stanu. - Mika - rekla
sam, seajui se njene crne kose, crnih oiju i kako sam pored nje bila sva zbunjena. - A ti se
drui s njom?
- To je komplikovano - rekao je Danijel. - Ali ona je opasna samo kada ne dobije ono
to eli. Zato sam otiao s njom. Nisam te prosto napustio zbog frizure. Znao sam da e,
ako izaberem tebe umesto nje, moda odluiti... da te napadne.
Imala sam utisak da mi se srce vezuje u vor - Ne misli valjda da ona ima neke veze sa
onim to se desilo? Moda te je pratila dovde i odluila da krene na mog mlaeg brata...
- Ne. Nema.
- Pa ta onda ima?
- Ne znam - promrmljao je. Na trenutak je zautao, a onda je pogledao u crte koji mi je
leao u krilu. Mogu da ti pomognem s tim.
- Opet to radi prigovorila sam.
- ta?
- Izbegava moja pitanja, kao i svi ostali. Nisam ja glupa ili krhka ili osetljiva, zna.
- Znam, Grejsi. Ti si sve sem toga - oduvao je ike koje su mu padale preko ela. - Ne
izbegavam tvoja pitanja. Samo vie nemam odgovore lupnuo je svojim dugim prstom u
moju svesku za skiciranje. - A sada, hoe li da ti pomognem oko zadatka ili nee?
- Ne, hvala. Ve sam u velikoj nevolji zbog prolog puta kada si mi prepravio" jedan
od crtea.
- Nisam tako mislio rekao je. Radiu svaki dan posle kole u uionici za likovno.
Znailo bi mi tvoje drutvo, da skinem tog lika Barloua s lea. Ali moemo da ponemo
danas. Mogu ti pokazati neke nove tehnike koje sam pokupio tokom godina.
- Kladim se da moe - uzdahnula sam, uvidevi da je naa rasprava o udovitima
zavrena... bar zasada. - Ali ovaj crte je potpuno beznadean - iskidala sam list iz sveske
za skiciranje i krenula da ga zguvam.
- Nemoj - Danijel je zgrabio list iz mojih ruku i prouavao ga nakratko. - Zato crta
ovo? - pokazao je na moju skicu drveta.
Slegnula sam ramenima.
- Zato to Barlou hoe da nacrtamo neto to nas podsea na detinjstvo. Ovo je jedino
ega mogu da se selim.
- Ali zato? - upitao je Danijel. - ta tano kod tog drveta pokuava da doara? Kakva
oseanja budi u tebi? Kakve elje?
Zurila sam u drvo u dvoritu. Seanja su poela lagano da se vraaju. Za tobom",
pomislila sam. Budi elju za tobom." Pogledala sam u svoju svesku za skiciranje i
ponadala se da itanje misli nije jedan od Danijelovih mnogobrojnih, skrivenih talenata
lovca na demone.
- Sea li se kako smo se trkali uz to drvo, da vidimo ko e prvi da stigne do vrha? upitala sam. - A onda smo sedeli tamo gore i posmatrali ceo kraj? Imali smo utisak da
emo, ako se popnemo jo samo malo vie na najtanje grane, tako na prstima, moi da
88
dotaknemo oblake - vrtela sam olovku izmeu dlanova. - Mislim da ba tako elim ponovo
da se oseam.
- Pa ta onda radimo ovde dole? - Danijel je zgrabio moju olovku i stavio svesku ispod
mike. - Hajde.
Povukao me je s ljuljake i sa trema odveo do podnoja orahovog drveta. Pre nego to
sam trepnula, on je ve izuo svoje cipele i bio na pola puta do vrha stabla. - Ide? zadirkivao me je dok je sedeo na grani.
- Ti si lud! - doviknula sam mu.
- Ti gubi! skoio je sa te grane na sledeu.
- Ti vara! uhvatila sam se za najniu granu i pokuala da se zaljuljam navie. Moje
krute noge su zakripale, a ja sam zgrabila drugu granu i popela se nekoliko metara. Ovo
je bilo mnogo manje strano od provalije, ali mnogo tee od kamenog stuba u Vrtu anela,
a povreena ruka mi ba i nije olakavala.
- Ubrzaj korak, lenjivice! - Danijel je povikao odozdo kao da smo opet bili deca. Bio je
sasvim visoko, na granama na koje se nikada ne bili mogla popeti.
- Uuti ili u te prestii.
Stopalima sam grebala o pepeljastobelu koru drveta dok sam pokuavala da se
odgurnem i popnem navrh drveta. Bila sam metar ispod Danijela kada sam naila na grane
suvie tanke i klimave da bi me izdrale. Propela sam se da ga dohvatim, da dohvatim
nebo, kao to sam pokuavala kada sam bila dete. Malo sam se okliznula i privila uz
najbliu granu. Danijel se uhvatio za granu i skoio kako bi me uhvatio. Drvo se zatreslo
kada je sleteo, a ja sam jo jae stegla granu. Danijel nije ni trepnuo. Sedeo je na prevoju
grane, klatei nogama.
- I ta sada vidi? - upitao je.
Naterala sam sebe da pogledam dole. Posmatrala sam na komiluk - bio je to pogled
na svet iz ptiije perspektive. Kroz grane sam videla krovove kua, dim koji izlazi iz
Hedriksesovog dimnjaka. Deca su igrala hokej u slepoj ulici, tamo gde smo Dud, Danijel i
ja nekad trali sa svojim svetleim sabljama. Tamo gde me je Danijel, nakon mog
preteranog navaljivanja, nauio da vozim skejtbord. Pogledala sam navie. Iznad mene su
se njihale grane, pleui na plavom nebu prekrivenom oblacima.
- Vidim sve - rekla sam. - Vidim...
- Nemoj da mi kae. Pokai mi - izvukao je iz majice svesku za skiciranje. - Nacrtaj ta
vidi - pokuao je da mi doda moj pribor.
- Odavde? - i dalje sam bila priljubljena uz granu. Kako je oekivao da crtam a da ne
padnem? - Ne mogu.
- Prestani da brine - naslonio se na stablo. - Doi ovamo.
Polako sam dola do njega. Pomogao mi je da sednem ispred njega i onda mi je dodao
pribor. Naslonila sam se leima na njegove grudi, a on je obavio ruke oko mog struka.
- Crtaj - rekao je. - Drau te dok ne zavri.
Primakla sam ugljen papiru. Na trenutak sam oklevala.
ta je to to sam htela da nacrtam? Pogledala sam preko dvorita na drugu stranu. Sa
tog mesta veina kua je bila zaklonjena granama, ali izgledale su kao onda kada sam kao
dete sedela ovde. Nisu bile zakrpljene i stare, ve postojane, lepe i sigurne. Ruka je poela
da mi se kree, dok sam crtala ono to sam videla. Pogled na moju kuu iz detinjstva sa
grane na orahovom drvetu.
89
- Fino - rekao je Danijel posmatrajui me. Uglavnom je utao, sem ponekad, kada bi mi
ukazao na ta treba da obratim panju. Vidi kako se sunevi zraci odbijaju o vetrokaz?
Crtaj odraz, ne svetlost.
Crtala sam, putajui da crne linije teku pravo iz mene, sve dok mi se ruka nije zgrila i
umorila. Protegla sam se, a Danijel je uzeo iz mog krila svesku za skiciranje. - Dobro je.
Stvarno je dobro protrljao je nos o teme moje glave. Trebalo bi ovo da uradi uljem.
- Ma da - nagnula sam se.
Danijel je proao prstima niz moju kimu. -I dalje te ne zanimaju?
- Godinama nisam probala da slikam uljanim bojama - jo od onog dana kada ga je
majka odvela.
- Nikada nee upasti u mesto kao to je Trenton" ako to ne usavri.
- Znam. Barlou me cele godine opominje zbog toga.
- Tamo nee biti zanimljivo bez tebe.
Brzo sam se odmakla od njega i prebacila noge tako da mi vise sa obeju strana grane.
Danijel je mislio da idemo zajedno na koled? Bilo mi je udno da mislim o budunosti,
naoj budunosti, posle svih tih udnih deavanja. ta mi uopte radimo ovde gore?
Drimo se za ruke, tela nam se dodiruju, razgovaramo u kasne none sate. Ali ta je sve to
znailo? ta je moglo da znai?
- Nikada mi nisi pokazao tu tehniku s lanenim uljem i lakom - rekla sam. To je bila
caka kojoj je, neposredno prc nego stoje otiao sa svojom mamom, obeao da e me nauiti.
Danijel se nakaljao i ustao. - Sea se toga?
- Trudila sam se da zaboravim - priznala sam. - Trudila sam se da zaboravim sve to
ima veze s tobom.
- Toliko si me mrzela?
- Ne - uhvatila sam se za granu i podigla, jo uvek njemu okrenuta leima. Toliko si
mi nedostajao.
Prsti su mu lagano skliznuli kroz moju kosu, aljui mi marce niz kimu. - Sam bog
zna ta sam sve pokuao samo da te izbacim iz glave.
- Mene?
- Grejs, ja... ti mora... - Danijel je spustio ruke na moja ramena. Uzdahnuo je i znala
sam da namerava da promeni temu.
Udaljila sam se, povreena to neu saznati ta je hteo da kae.
Danijel se usiljeno nasmeio. - Jo uvek mogu da vidim tvoju sobu odavde.
- Molim?
Zaista sam mogla da vidim prozor svoje sobe. Bilo je po podne, pa se suneva svetlost
odbijala o prozor, ali da je bila no i da su svetla upaljena, mogla bih da vidim skoro sve.
Stvarno si perverzan!
- Samo te zadirkujem - rekao je. - Mislim, nekada sam sedeo ovde i posmatrao tvoju
porodicu, ali nisam...
Upravo tada, neto (ili neko) prolo je pored mog prozora. Nagnula sam se,
pridravajui se za tanke grane, da bih videla ko je u mojoj sobi.
- Oprezno - rekao je Danijel.
Okliznula sam se, grana koju sam drala je pukla i ja sam vrisnula.
Danijel me je uhvatio za struk i brzo me prebacio na drugu stranu, tako da sam sada
stajala na debljem delu grane, dok je on stajao tamo gde sam do maloas bila ja. vrsto me
je privukao sebi.
90
Da li sam se to ja toliko tresla ili je to bio on?"

Danijel je naslonio bradu na moju glavu i samo smo stajali, oprezni budui da smo bili
tako visoko. Jedino to me je dralo, spreavalo da padnem, bio je Danijel. Ali on uopte
nije pokuavao da uspostavi ravnoteu, nije bilo potrebe.
- Mora da prestane s tim - rekao je, mislei na to to sam zamalo pala. - Ne seam se
da si bila takva eprtlja.
Nisam ni bila, bar ne dok se on nije vratio. - Ti me stalno tera da se penjem svuda udarila sam ga u grudi. - Ko bi rekao da druenje s tobom moe da bude tako opasno?
- Nema pojma - promrmljao je u moju kosu. Pogledala sam u svoju ruku na njegovim
vrstim grudi ma.
- Zasluio si.
- Grejsi - rekao je tiho Danijel. Podigao mi je bradu, tako da sam gledala u njega.
Obuhvatio mi je lice svojim dlanovima. Oi su mu sijale od suneve svetlosti, nosom mi je
dotakao obrvu, a onda je nakrivio glavu.
Svi moji strahovi i brige o udovitima, sva zabrinutost za mog starijeg brata, sva moja
pitanja o Danijelu - sve se istopilo dok sam se propinjala na prste, idui mu u susret.
- Grejs, Danijel - neko je povikao. Danijel je sklonio ruke s mog lica i odmakao se.
Preplavilo me je razoaranje, zajedno s bujicom starih sumnji. Uzdahnula sam i pogledala
prema kui. Na deli sekunde pomislila sam da nas Dud posmatra s mog prozora. Ali nije
nas on dozivao. Bio je to moj tata.
Stajao je u podnoju drveta, u istoj odei od jue. Izgledalo je kao da ispod mike dri
drvenu kutiju. Korola je bila parkirana na prilazu.
Danijel se na grani udaljio od mene to je vie mogao.
- O, zdravo, tata - kratko sam mahnula.
Tata se sagnuo i pokupio iz trave moju svesku za skiciranje. Mora da je pala kada me je
Danijel uhvatio. Pogledao je u crte, a zatim gore u nas.
- Samo smo radili na zadatku za kolu - rekla sam. Tata je zaklonio oi od sunca. Siite sada - rekao je,zvuei umornije nego ikada.
-Jesi li dobro? - upitala sam.
Pogledao je u Danijela. - Moramo da razgovaramo.
Danijel je klimnuo glavom. Okrenuo se k meni i tiho rekao: - Nai emo se na tremu
posle veere. Otii emo do prodavnice da uzmemo laneno ulje i lak.
- Moemo li posle toga da idemo na tranje?
Pomilovao me je po obrazu. - ta god poeli.
91
Kasno po podne
POGLAVLJE PETNAESTO
ZABLUDELA OVCA
- Grejs! - kriknula je eriti iz dnevne sobe.

Iz kuhinje sam utrala u dnevnu sobu. Leala je na kauu i gledala televiziju.
- ta je?
- Telefon - prebacila je beini preko glave. Zgrabila sam telefon i kada sam htela da ga
prislonim na uvo, primetila sam na televizijskom ekranu dva vuka. Glodali su krvave,
sone kosti.
Pokrila sam slualicu rukom. - Odvratno. Zato to gleda?
- To je za kolu - smanjila je malo ton. - Piem rad o vukovima. Jesi li znala da ih u
naoj zemlji nije ni bilo do pre pedeset godina?
- Stvarno?!
Jedan od vukova je poeo da zavija. Zvualo je isto kao ono zavijanje u provaliji.
Gledala sam kako trei, manji vuk prilazi paru koji je jeo. Pokuao je da zgrabi zalogaj
krvave leine. Druga dva vuka su zareala, a jedan od njih je napao treeg, grizui ga i
reei. Manji vuk se udaljio nekoliko metara unazad i enjivo posmatrao kako dva vea
vuka prodiru svoj plen.
- Zato ne daju onom tamo da jede? - upitala sam. - Ima dovoljno za sve.
- Onaj tamo je omega mujak - eriti je pokazala na manjeg vuka. - On je najmanji lan
opora. Ophode se prema njemu kao da je poslednja rupa na svirali.
- To uopte nije fer.
- Bar alfa mujak opora nije tako okrutan. Na kraju e dozvoliti omega mujaku da
jede.
Veliki vuk je iskezio zube kada je onaj manji pokuao ponovo da prie i zgrabio omega
mujaka za grlo.
Okrenula sam se. Ne bih volela da vidim da je alfa mujak okrutniji od ovog.
- Nemoj da zaboravi na svog deka - eriti je pokazala na telefon.
- Oh - znala sam da me zadirkuje, ali zapitala sam se da li u ikada moi Danijela tako
da nazovem. Otila sam u kuhinju. - Halo - rekla sam.
- Grejs? - nije bio Danijel.
- Oh, zdravo Pite.
- Zdravo, zna, moju mamu zanima kako je Dejms?
- Odlino je.
- Dobro - Pit je oklevao. - Nadam se da me ne mrzi to se nisam jue pozdravio sa
tobom. Mama nije ba najbolje podnela ono to se desilo.
- Bez brige - rekla sam. Da budem iskrena, nisam ni pomislila na Pita otkad sam
krenula u umu s Danijelom. - Pa, ta ima novo?
- Pozivam te da mi se odui za ono odlaganje.
- Odlaganje?
- Za kuglanje. Jo uvek mi duguje onaj izlazak - po njegovom glasu sam mogla da
osetim da je namestio taj svoj trostruko opasni" osmeh.
- Veeras?
- Da. Igramo protiv Duda i Ejpril - rekao je, kao da smo ve sve utanaili.
- Veera, kuglanje, a onda urka kod Dastina Rajta.
92
-Aha...
Pitala sam se da li treba da idem. Ne zbog Pita, ve zbog Duda. Nisam razgovarala s
njim od sino, kada se bio razbesneo. To to je hteo da izae i zabavi se sa svojim
drugarima bilo je dobro, ali iznenaujue. Kako bi se oseao kada bi znao da proputam
provod s njim i Ejpril samo da bih provela vreme sa osobom koju najvie mrzi? Meutim,
koliko god da sam bila svesna toga da treba da idem, nita nije moglo da me natera da
propustim priliku da trim sa Danijelom.
- ao mi je, ali ve imam planove za veeras.
- Onda ih promeni - rekao je Pit.
- Ne mogu - pokuala sam da zvuim kao da mi je ao. - Moram da idem. Vidimo se u
crkvi, vai?
- Da, vai - zvuao je uasno grubo. Vie nije bilo osmeha.
Veera
Svake godine, dan nakon Dana zahvalnosti, moja mama pravi svoju uvenu kraljevsku
urku. To je zapravo kremasti sos s komadima preostale urke i sveim povrem, koji slui
u malim aama" od lisnatog testa. A budui da to jedemo jednom godinje, niko u naoj
porodici nikad ne proputa ovu veeru.
Meutim, ove godine eriti, Don i Dejms su bili jedini koji su sa mnom sedeli za
stolom kada je mama iz rerne donela vrelu tepsiju. Don i eriti su u radosnom iekivanju
lupkali svojim noevima i viljukama o sto.
- Ostavite neto i za druge - rekla je mama kada je Don sipao drugu kutlau kremastog
sosa u svoju ve do vrha punu korpicu od testa.
- Nema anse - eriti je zgrabila kutlau od Dona.
- Sami su krivi - rekla sam i dodala mami salatu.
- Kuda je Dud uopte otiao? - upitala je mama pomalo uzrujano. Ne lii na njega
da propusti ovu veeru.
- Ima sastanak sa Ejpril.
Mama se namrtila.
- Gde je vikar Divajn? upitao je Don.
- Nije se jo vratio - rekla je mama. - Doi e uskoro... nadam se.
Dejms je pljesnuo akom u svoju kraljesvku urku, rasprivi graak i kremasti sos
svuda po stolu. Nasmejao se i uzviknuo svoju novu omiljenu re od pet slova.
- Dejmse! - mama se malo zacrvenela. - Gde li je samo uo tu re?
eriti se zakikotala.
Nemam pojma rekla sam, pokuavajui da ostanem ozbiljna. Danijel bi umro od
smeha da je ovde. Zaista, bila je teta to nije ovde. Ovo je takoe bilo jedno od njegovih
omiljenih jela. Pogledala sam u tepsiju da vidim koliko je ostalo, a onda sam sebi sipala
manju porciju nego obino.
Nakon to su svi zavrili i otili, spakovala sam u taperver10 preostalu hranu za
Danijela.Zasluio je ovu hranu, naroito ako su ostali odluili da se ne pojave i uivaju u
njoj. Ugojio se tokom prole nedelje, od onda kada sam ga prvi put videla, kao pas lutalica
koji napreduje otkako ga je neko udomio. Bio je jo uvek mrav, ali mu je lice bilo manje
10
Amerika marka plastine posude s poklopcem. (Prim. prev)
93
ispijeno. Sigurno mu je prijala hrana koju sam mu davala, ali kraljevska urka Meredit
Divajn bie pravo iznenaenje.
Poto sam odluila da sklonim hranu i iznenadim ga posle tranja, stavila sam
plastinu posudu iza mleka i otila da se naem sa Danijelom.
Vee
Videla sam kako orahovo drvo kripi i povija se na vetru, pa sam odluila da saekam
Danijela u dnevnoj sobi. Smestila sam se u sofu sa udbenikom iz istorije. Na kraju, Danijel
je uvek kasnio, pa sam zato iskoristila priliku da uradim neto od domaeg zadatka. Ali
kada sam proitala sve to nam je bilo zadato za celu sledeu nedelju, nisam mogla da se
otresem tog groznog oseaja da se Danijel nee pojaviti... kao da neto nije u redu.
U kui je vladala tiina. Mama i Dejms su jo pre nekoliko sati otili na spavanje, tata
je konano doao kui i otiao pravo u svoju radnu sobu, a eriti je otila da prespava kod
svoje drugarice, Mimi Daton, koja je ivela odmah do nas. Ali vie nisam mogla da se
usredsredim, ne sa tim zvukovima u glavi koji su mi govorili da bi ak i Danijel znao da je
deset uvee isuvie kasno da bi se smatralo vremenom posle veere". Da nije bilo tog
jezivog predoseanja, jednostavno bih se pomirila sa situacijom i otila na spavanje.
Stajala sam ispred prozora kada sam primetila da se neto kree po travi pored
orahovog drveta. Opet se pomerilo i ja sam posumnjala da je Datonova maka izala iz
kue. Mrzela sam samu pomisao da bi neto moglo da se desi Miminoj maki, kao to se
desilo mojoj Dejzi, pa sam odluila da reagujem. Ogrnula sam se ebetom i izala napolje.
Priunjala sam se do bone strane dvorita kako ne bih uplaila maku. Meutim, kada
sam prila, uvidela sam da je masa sklupana ispod drveta bila isuvie velika da bi bila
neto drugo sem oveka.
- Danijele?
Nosio je istu odeu odranije, tamnoteget farmerke i crvenu majicu s dugim rukavima
koju sam mu ja dala. Sedeo je kolenima priljubljenim uz grudi i rukama obavijenim oko
nogu. Posmatrao je, ne trepui, prednji deo svoje stare kue.
- Danijele, ta to radi? ekala sam te.
- Samo gledam - rekao je. - Vie mi se svia kada je kua ofarbana u plavo. uta je
uvek budila u meni oseaj kao da truli iznutra.
- Gde ti je kaput? - zadrhtala sam, poelevi da sam na sebi imala svoj. Uskoro e
decembar.
Danijel nije odgovorio, ni na trenutak ne skidajui pogled s kue koja je nekada bila
njegova. Sela sam u suvu travu pored njega i prebacila deo svog ebeta preko njegovih
nogu.
Danijel je prezrivo frknuo. - Ne mogu to.
- ta ne moe?
- To. Bilo ta od toga - udahnuo je duboko i naslonio bradu na kolena. Njegova silueta
na meseini je bila bela i nena. - Ne znam kako da budem bilo ta drugo osim onoga to
jesam - epao je ogrlicu, skoro kao da je hteo da je iskida. Ne elim vie da budem to.
- Zato? - obuzdala sam se da mu ne dodirnem lice. -Ti si neverovatan. To to ti moe
izvanredno je. Ti si heroj.
- Nemam ja nita herojsko, Grejsi. To treba da zna. Tvoj brat zna. Zato me mrzi
ruke su mu se tresle kao onda kada je bio dete i kada je znao da je u nevolji.- To to jesam...
zbog toga niko nikada ne moe da me voli.
94
To me je strano pogodilo. Nisam volela da ga vidim takvog. Skrenula sam pogled ka

njegovoj kui. Zaista je sada bolje izgledala. Novi vlasnici su napravili trem, stavili
prozorske kapke i okreili je u divnu zelenoplavu nijansu.
- To nije istina. Tvoja majka te voli...
- Ja nemam majku.
- Molim? - pogledala sam ga.
- Ta ena nije moja majka - procedio je kroz zube. Vilica mu se stegla, a vene na vratu
iskoile. - ak me ni ona nije htela. Izabrala je njega umesto mene.
- Koga?
- Mog oca.
- Mislila sam da je pobegao iz grada kada te je erif odveo.
Danijel se podrugljivo nasmejao. - Nije dugo bio odsutan. Poeo je da navraa im smo
se mama i ja preselili u Ouk Park. Stalno ju je molio da ga primi natrag. Na poetku mu je
govorila da se gubi, jer je imao zabranu prilaska. Ali on joj je rekao da je voli, a ona mu je
poverovala. Rekao je da ga ja izluujem i da sam ja kriv to je radio to to jeste - Danijel je
protrljao glavu, kao da je jo uvek mogao da oseti bol svoje naprsle lobanje. - Jedne noi
sam sluajno uo kako razgovora preko telefona sa mojim socijalnim radnikom. Moja
mama mu je rekla da doe po mene, jer je ona htela da ode sa mojim ocem. Rekla je da me
ne eli vie. Rekla je da sam ionako preveliki teret za nju - Danijel se klatio napred-nazad,
udarajui ramenima o stablo drveta.
- Danijele, nisam znala elela sam da umirim njegovo drhtanje. Stavila sam ruku na
njegove grudi i lagano prstima krenula k njegovom vratu. - ta si ti uradio?
- Pobegao sam. Nisam eleo da se vratim u hraniteljsku porodicu.
- Ali mogao si da se vrati kod nas.
- Ne, nisam - rekao je. - Ta zver, moj otac, najuasniji je ovek na svetu, a moja roena
majka je radije izabrala njega nego mene. Ni vi me ne biste eleli. Niko ne bi - zgrio se,
zadrhtavi jo vie. - Niko nikada nee.
- Ali ja te elim, Danijele - prola sam prstima kroz njegovu kosu. - Oduvek sam te
elela.
Morala sam da mu pokaem da mi je stalo do njega. Morala sam da uinim neto.
Okrenula sam njegovu glavu ka sebi i stavila svoje usne na njegove. Bio je kao kamen,
ukoen i hladan, i elela sam da ga ugrejem. Pomerila sam usne i pokuala da ga poljubim,
ali njegova usta su ostala nepomina - nije mi uzvratio poljubac. Pritisla sam jae. Njegove
usne su se blago otvorile, nene, meke. Zagrlio me je ispod ebeta oko struka i povukao me
je u svoje krilo. Rukama je lagano klizio uz moja lea, preavi preko lopatica. ebe je palo
na zemlju. Onda se jedna njegova ruka nala u mojoj kosi, milujui me neno po glavi.
Usne su mu postale tople i strastvene. Privio me je jae uz grudi, kao da nismo bili
dovoljno blizu jedno drugom.
Matala sam o ovom trenutku s Danijelom kada sam bila mlaa. Od tada sam s
drugim momcima imala nekoliko nevetih poljubaca za rastanak. Ali strast Danijelovog
poljupca, njegove usne, koje su pronazile moje, kao da trae odgovor koji mu moe spasti
ivot sve to je bilo vie nego to sam mogla da zamislim. Senke i mraz topili su se oko
nas. Nikada mi nije bilo toplije. Klizila sam rukama preko njegovih ramena, a onda uz vrat.
Prsti su mi se umotali oko kone ogrlice na njegovom vratu. Nagnula sam glavu unazad, a
on mi je sputao poljupce niz vrat. Srce mi je lupalo zbog istine koju nisam htela da
95
prihvatim. Rei koje vie nisam mogla da zadrim. Moda je odgovor koji je traio bio u
mom poljupcu.
- Danijele, vo...
- Nemoj - proaputao je. Njegov dah na mom vratu je bio tako vreo. - Nemoj da
izgovori, molim te.
Ali morala sam. Bilo mu je potrebno da zna ta oseam. Meni je bilo potrebno da on
zna.
- Volim te.
Danijel je zadrhtao. Promuklo, potmulo reanje odjeknulo je duboko u njegovom grlu.
- Ne! - kriknuo je i odgurnuo me.
Pala sam na zemlju, od oka nisam mogla ni re da progovorim.
Danijel se, na kolenima i rukama, brzo udaljio nekoliko metara. - Ne! Ne! - Uhvatio je
sebe za vrat, kao da hoe da zgrabi kameni privesak. Ali njega nije bilo tamo. Bio je u mojoj
ruci. Kona ogrlica je pukla i ostala meu mojim prstima kada me je odgurnuo.
Ruke su mi se tresle dok sam mu pruala privesak.
On je ispruio ruku k njemu, drhtei vie nego ja. Kao da mu je u grudima tutnjao
zemljotres. Oi su mu plamtele kao dva puna meseca. Zgrabio je privesak, stiskajui ga
tako snano da bi mu, da je bio otar, on isekao ruku. Udaljio se. Plamen u njegovim oima
se ugasio. Disao je tako teko i ubrzano, kao da je upravo istrao maraton.
- Ne mogu ovo - rekao je zadihano.
- Danijele? - otpuzala sam do njega.
On se odmakao jo dalje. elo mu je bilo oroeno znojem. Skoio je kada su se kola
zaustavila kod ivinjaka. Proaputao je neto tako tiho da sam jedva mogla da razaznam
ta je rekao pored brektanja motora. - Ne mogu da budem sa tobom - mislim da je rekao.
Pit Bredo je rekao neto kada su Dud i Ejpril izali iz kola, a nakon toga je usledio
enski smeh. Zvuao je kao Deni Vilson.
- Ne mogu - Danijel se povukao u mrak i dalje posmatrajui kola. - Nikada ne bih
mogao to da traim.
Bacila sam pogled na Pita kad je u znak pozdrava mahnuo Dudu i Ejpril. Kada sam se
okrenula, Danijel je ve bio otiao.
ta nikada ne bi mogao da trai?"
Skoro pono
Sakrila sam se iza drveta dok su Dud i Ejpril sedeli na batenskoj ljuljaci i
pozdravljali se. Privukla sam noge grudima i zagnjurila glavu u kolena. Pokuala sam da
se smirim. Pokuala sam da prestanem da mislim o tom poljupcu. Pokuala sam da
prestanem da mislim o tome kako je Danijel reagovao na moje priznanje, taj zastraujui
pogled u njegovim oima. U glavi su mi odzvanjale Danijelove rei: Nikada ne bih mogao
to da traim... Ne mogu to... Nisam ja nikakav heroj... Tvoj brat to zna". ta je to moj brat
znao?
To je bilo to. Morala sam da razgovaram sa Dudom. Nema vie okolianja. Ne moe
se vie pretvarati kao da se nita nije desilo. Moram da saznam ta se dogodilo izmeu njih
dvojice. Kako mogu zaista da popravim Danijela, kako mogu da mu pomognem, ako ne
znam zbog ega ga grize savest?
Kad bi mi sada samo polo za rukom da uhvatim Duda nasamo. Ejprilina kola su bila
na parkingu ispred kue, ali trebalo im je dobro pola sata samo da stignu do njih. Stisla
96
sam ebe preko uiju kako ne bih sluala kako se ljube. Ejpril je, kad god bi se razdvojili da
uzmu vazduh, isputala taj tihi zvuk nalik predenju. Mora da sam zadremala, jer kada sam
konano ula da Ejpril odlazi sa parkinga, kazaljke na mom satu, koje su svetlele u mraku,
pokazivale su da je skoro pono. Taman kad je Dud trebalo da ue u kuu, ja sam ga
pozvala. Okrenuo se. Grejs, koliko si dugo ovde? - upitao je i obrisao usta spoljnim
delom ake.
- Nisam dugo navukla sam ebe jo vie preko ramena kako bih sakrila crvene fleke
koje su polako poele da mi se pojavljuju po vratu. - Upravo sam se vratila od
Makarturovih. uvala sam im decu.
- Oh - pogledao je u ebe. - Jesi li dobro?
- Moram da te pitam... - prila sam mu blie. - Moram da te pitam o Danijelu.
Pretresao je kljueve u ruci. ta s njim?
- Moram da znam ta se desilo izmeu vas dvojice. Zato ga toliko mrzi.
Dud je nezadovoljno progunao: - Znai, ipak ti je stalo do toga? - mogla sam da
osetim blagi nagovetaj zadovoljstva u njegovom glasu. Bilo je vreme.
- Pitala sam te mnogo puta. Ti si taj koji nee da pria - popela sam se na trem. - Stalo
mi je, Dud. Oduvek mi je bilo stalo do tebe.
- Ne toliko koliko ti je stalo do njega.
- Kako moe to da kae?! Ti si mi brat.
- Ako ti je toliko stalo do mene, odakle Danijelu onaj kaput?
- Njegov kaput?
- Taj kaput koji je nosio danas. Crveno-crni nort fejs. Odakle mu?
-Ja... ja sam mu ga dala nisam razumela zato je taj kaput vaan. A onda sam se
setila. - Bio je tvoj, zar ne? - Dud nije odgovorio.
- Izvini - ispustila sam ebe i ono mi je palo pored nogu. - Nisam se setila. One noi
kada su mi se kola pokvarila u Ulici Markam naiao je Danijel i popravio ih je. Zauzvrat
sam mu dala kaput. Stvarno mu je trebao. Svata je progurao, oseala sam da je to najmanje
to mogu da uinim za njega.
- Da, pa, loe stvari se deavaju loim ljudima. Nisi razmiljala o tome? Dobiju ta
zasluuju.
Jeza je prola kroz mene. - A ta je sa Marijanom Djuk? Ona nikad nije uinila nita
loe a ipak je umrla od hladnoe na svom tremu. Neto je ipak unakazilo njeno telo.
Dud je naglo podigao glavu. - Neto? Bolje kai neko. Toliko si slepa da to ak ne
vidi, Grejs. Doputa da Danijel manipulie tobom, isto kao i tata.
- Mi mu pomaemo. Trebamo mu, svi mi.
- On te iskoriava. Oboje vas iskoriava. Video sam ga sa tobom te noi u Ulici
Markam. Zar stvarno misli da je bila sluajnost, da je samo tako naiao usput? Ejpril mi
je rekla ta si uradila za njega - zakiljio je u ebe, koje je palo oko mojih glenjeva. - A
mogu samo da zamislim ta si radila s njim.
- Dud! - kakav licemer. - Ne zna ak ni o emu govori.
- Misli?! Danijel e uiniti sve da dobije ono to eli -Dud je besno gledao u mene. Reci mi, ija je ideja bila da mu pomogne da se vrati na asove likovnog? ija je ideja bila
da ga pozove na veeru za Dan zahvalnosti?
- Moja. To su bile moje ideje.
-Jesu li stvarno bile tvoje? Grejs, razmisli o tome. Danijel nije nekako usadio te ideje u
tvoju glavu? Vesto ti nagovestio kako da mu pomogne?
97
Na trenutak sam zautala. - Nita od toga. On ne manipulie mnome i ne manipulie

tatom.
- Aha! - Dud se samozadovoljno nasmejao. - ta misli kako je Danijel uopte upisao
Holi Triniti"? Sta misli ko ga je ponovo doveo ovamo? Opinio je tatu... i samo da zna,
Danijel je oteo Dejmsa. Zaista ga je veoma lako naao, zar ne? To je samo neko kao on
mogao da uradi. Da se pretvara da je pronaao bebu kako bi ljudi mislili daje heroj.
- Nije se pretvarao. Bila sam s njim. Pronaao ga je tako lako zbog svojih sposobnosti...
Dud je pao na ljuljaku, irom otvorenih oiju i usta. Jesam li rekla previe?
- Znai, zna - Dud je preao rukom preko oiljaka. -Zna ta je on?
-Da.
- ta ti je rekao?
Nisam bila sigurna ta da odgovorim. Danijel nije traio da to uvam kao tajnu. Znao
je dobro. Meutim, ta sam uopte smela da kaem kad nisam bila sigurna da Dud samo
pokuava da izvue odgovor od mene? Ali morala sam da budem iskrena, budui da sam
to isto traila od Duda. - Danijel je Urbat. Njegov narod je stvoren da se bori sa
demonima. On je Rajski goni.
- Urbat? Rajski goni? - Dud se nasmejao. Zvualo je kao otro, jako reanje. - Osvesti
se, Grejs. Danijel te je dobro obrlatio.
- Ne, nije. On je izgubljen i preplaen i mi smo mu potrebni. Ja mogu da mu
pomognem da postane heroj - nisam pomislila na to pre nego to sam rekla. Ali shvatila
sam da to moram da uinim, to je moja dunost. - Mogu mu pokazati da moe da iskoristi
svoje sposobnosti kako bi pomogao ljudima. One su blagoslov; to je mi rekao.
Dud je skoio s ljuljake. - Onda je on udovite, pored toga to je lopov i ubica, i
laov.
- Ubica? - ustuknula sam i zamalo pala sa trema. - Ne verujem ti. Ti si ljubomoran na
njega. Ljubomoran si to tata vie veruje njemu nego tebi. Ne moe da podnese to to tata
i ja elimo da on ponovo bude deo nae porodice. ak i mene lano optuuje. Kako da ti
uopte verujem?
- Onda pitaj njega - rekao je Dud. - Idi pitaj svog dragog Danijela o noi kada je
pokuao da uzme taj kaput od mene. Pitaj ga ta je uradio sa svim tim novcem koji je
ukrao. Pitaj ga ta se stvarno desilo sa onim vitranim prozorima u crkvi. Pitaj ga ta je on
stvarno - Dud je tresnuo ljuljaku o zid. - Pitaj ga kako se oseao kada me je ostavio da
umrem.
- ta? - zateturala sam se i naletela na ogradu. Kao da mi je neko izbio vazduh iz grudi.
- Ne...
Sjurio je sa trema i otrao do parkinga ispred kue.
- Dud! - povikala sam za njim. Ali nije stao. Nastavio je da tri, tako brzo da nisam
mogla da ga pratim, sve dok nije nestao u no.
98
Oko dva ujutru
POGLAVLJE ESNAESTO
NEDOVREN
Jednom sam imala tu bluzu. Bila je smaragdnozelena sa ploastim dugmiima, koji su

izgledali skupoceno. Iako je bila na rasprodaji, mama je rekla da je preskupa. Ali ja sam je
elela, tako da sam se dogovorila sa mamom i odrekla se izlaska subotom uvee na cela
dva meseca kako bih uvala decu i tako joj vratila novac. Dobila sam tu bluzu taman na
vreme za roendansku urku Pita Bredoa, za njegov esnaesti roendan. Pet razliitih
momaka pozvalo me je na ples. Meutim, kasnije te veeri, primetila sam da mi tanak
zeleni konac visi s rukava. Pokuala sam da ga uguram u manetnu, ali je on i dalje
ispadao. inilo mi se da je svaki naredni put bio dui, pa sam ga konano povukla i
pokuala da ga iskidam. Ali kada sam ga povukla, ceo rukav sve do ramena se rasparao po
avu, a ja sam ostala s rupom koja zjapi na svojoj omiljenoj novoj bluzi.
Trenutno sam se tako oseala povodom svog ivota. Vukla sam, ili gurala, ili akala,
ili cimala prejako i inilo mi se da sve poinje da se raspada.
U stvari, moj brat se raspadao i jedino to sam znala jeste da sam ja kriva za to, a nisam
imala pojma kako da ispravim greku. Dud je, kada se uporedi s veinom tinejdera, bio
svetac, pa ta ga je onda nateralo da izmisli tako gnusne lai o Danijelu?
Dud je sigurno lagao", ponavljala sam sebi.
Bacao je optube na sve strane, nadajui se da e jedna pogoditi cilj. Sve to je rekao ne
moe biti nita drugo do la.
ta bih drugo i mogla da oseam prema Danijelu?
ula sam kada je Dud rekao Ejpril da moj otac zna ta je Danijel uinio. Meutim, da
je Dud govorio istinu, tata ne bi dozvolio Danijelu ni da nam se priblii. I znala sam da
Danijel nije povredio Marijanu, on ju je voleo. I nije oteo Dejmsa, bila sam s njim u umi.
On je spasao Dejmsa. On je bio heroj. On moda tako ne misli. Moda Dud tako ne misli.
Ali ja sam bila sigurna. Kada bih samo otkrila istinu, mogla bih da pomognem Danijelu da
postane ovek kakvim sam gaja videla, ovek kog sam volela. A onda bi takvog oveka i
Dud video. Mogli bi ponovo da postanu prijatelji... braa. I dalje mogu da pomognem
obojici.
Ali kada sam legla u krevet, imala sam utisak kao da sam u vrtlogu Danijelovih i
Dudovih rei.
Ja nisam heroj. Niko ne moe da me voli."
udovite, laov, lopov, ubica."
udovite. Dud je nazvao Danijela udovitem.
Urbat? Rajski gonii? Osvesti se, Grejs."
Iskoila sam iz kreveta ak do stola, izvukla kabl iz telefona i ubacila ga u kompjuter.
Roditelji su mi dali tatin stari kompjuter, pod uslovom da ne koristim internet u svojoj
sobi. Pretraivanje mree bilo je dozvoljeno samo na kompjuteru u naoj dnevnoj sobi, gde
je mama redovno proveravala koje smo sajtove poseivali. Ali veeras je bio izuzetak.
Morala sam neto da saznam i nisam elela da iko drugi vidi ta radim.
ekala sam da se kompjuter ukljui, a onda sam otila na internet. Otvorila sam gugl i
otkucala Rajski gonii. Kursor se pretvorio u mali peani sat i ja sam ekala. Konano
pojavilo se nekoliko stranica o Rajskim goniima. Sve su bile o jednoj pesmi koju je neki,
99
davno umrli katolik napisao o Bojoj milosti koja juri za duama grenika.11 Interesantno
ali nisam to traila. Zar sam stvarno oekivala da e postojati sajt posveen tajnoj koloniji
Danijelovih predaka?
Taman kad sam htela da se diskonektujem sa interneta, palo mi je neto na pamet.
Izbrisala sam ukucane rei i poela ponovo da ukucava Ur... a onda su u polju za
pretraivanje iskoile rei Urbat, sumerski. Neko drugi je koristio moj kompjuter da potrai
sve u vezi sa Urbatima. Kliknula sam na ikonu za pretraivanje i na ekranu se pojavila lista
sumersko-engleskih renika. Jedan od renika je bio ljubiast", dok su ostali bili plavi".
Kliknula sam na njega i pronala spisak raznih sumerskih rei, poevi od vampira, preko
unititelja, do zlih duhova. Pomerala sam spisak nanie, razgledajui rei, sve dok nisam
stigla do jedne koju sam prepoznala.
Kalbi. Danijelovo prezime. U prevodu: pas.
Da li je to dokazivalo Danijelove trvdnje? Na kraju, psi su bili gonii. Ali onda sam
dalje pretraivala spisak i naila na jo jednu poznatu re.
Urbat.
Pogledala sam prevod na engleski. Nije znailo Rajski gonii.
Izgubila sam dah. Vie nisam bila u vrtlogu rei i optubi. Tonula sam. Tonula sam
duboko i nisam mogla da diem.
Urbat... Psi smrti.
Danijel je lagao. Lagao je, a Dud je znao. To je bilo neto sitno, obino znaenje. Ali
ako je Danijel mislio da treba da lae povodom toga, ta mi onda jo nije rekao?
Onda je on udovite, pored toga to je lopov i ubica, i lazov.
Da li je postojala trunka, ma i najmanja trunka istine u onome to je Dud rekao? Da li
je Danijel stvarno bio sposoban da uini tako neto? ta god da se desilo izmeu Danijela i
Duda, mora da je bilo prilino grozno budui da je moj brat sve ove godine toliko
povreen i besan. Ali pokuaj ubistva?
Morala sam da razgovaram s Danijelom. Morala sam da ga pitam ta se stvarno desilo.
To je bio jedini nain da mu pomognem. To je bio jedini nain da ponovo sastavim sve
delove.
11
Re je o pesmi Fransisa Tompsona, The Hound of Heaven. (Prim. ur.)
100
Nedelja uvee
POGLAVLJE SEDAMNAESTO
VUK U OVIJOJ KOI
Dva dana kasnije ubacila sam klju u bravu od stana u podrumu kue Marijane Djuk.
Kucala sam i kucala, ali niko nije odgovorio. Bolje je ovako, moda me Danijel drugaije ne
bi ni pustio unutra. Brava se okrenula a ja sam paljivo gurnula vrata.
Bacila sam pogled nazad na uske, betonske stepenice koje su vodile do podruma.
Zaobila sam prednji deo trema, gde sam toliko puta stajala sa Marijanom i otila pravo na
zadnji ulaz kue. Oseala sam se udno to sam tako blizu mesta gde je Marijana umrla,
imala sam utisak da me posmatra.
Kao da me je neko pratio pogledom.
Nisam mogla a da ne mislim o onome to je Lin Biop, koja celog jutra tokom
nedeljnog asa veronauke nije prestajala da pria, ispriala o tri kuna ljubimca koja su
nestala tokom vikenda. Sva tri su ivela u Ouk Parku.
Zakoraila sam unutra i zakljuala vrata za sobom. Da li sam luda to sam dola
ovamo?", razmiljala sam.
To je bilo jedino to mi je palo na pamet. Danijel od petka nije dolazio kui. Nisam ni
oekivala da e doi. Ne nakon onog to se desilo kada smo se poljubili. A nije bilo anse
da o ovome razgovaramo u koli. Meutim, poelo je da se smrkava, a ja sam upravo
nepozvana, sama ula u dekov stan. I to ne bilo kakvog deka, ve deka sa natprirodnim
moima, koga je moj brat optuio da je ubica.
Odagnala sam tu misao i stavila ranac na kuhinjski sto, a kljueve u dep. Marijana mi
ih je dala pre dve nedelje kada sam joj pomogla da oisti stan nakon to se njen poslednji
podstanar iselio. Zaboravila sam da ih vratim pre nego to je umrla.
Razgledala sam po sobi. Jedini znaci koji su ovde ukazivali na Danijela bili su ogroman
ranac i prljav ve razbacan preko svetloplavog kaua, nekoliko sudova u sudoperi i
otvorena kutija plastinog pribora na radnoj povrini u ajnoj kuhinji. Sve ostalo u sobi bilo
je tipino za jednu staricu: prljavoruiasti" tepih, kako je Marijana govorila, mada je meni
oduvek bio izbljuvanoruiast", i tapete iarane sitnim krasuljcima iste boje. I bez obzira
na to koliko sam snano ribala, ovaj stan je uvek imao jak miris starog oveka, na prainu i
propadanje.
Otvorila sam ranac i izvukla braon papirnu kesu i dve plastine posude. Otvorila sam
friider. Bio je prazan. Na sreu, to mi je ilo naruku. Iz kredenca iznad mikrotalasne,
izvadila sam dva tanjira i upitala se koliko mi vremena treba da sklopim slagalicu. Ali
onda je pored prozora promakla senka. Sela sam za sto u nameri da ostavim utisak kako
izgledam prirodno, a u stvari, htela sam da sakrijem da su kolena poela da mi se tresu.
Moda je ovo bila greka. Moda treba da krenem. ula sam klju u bravi. Bilo je
prekasno.
Vrata su se irom otvorila i zatvorila. Danijel je bacio kljueve na kau i izuo cipele.
Zbacio je kaput sa sebe i skinuo koulju preko glave.
Uzdahnula sam.
Danijel se okrenuo i unuo, kao da je spreman da skoi na nekoga. Oi su mu sevnule
kada me je ugledao. Ispustio je koulju i ispravio se. - Grejs?
- Zdravo - glas mi je drhtao.
101
Osetila sam napetost u stomaku. On je dotakao kameni privesak, koji je mu visio na

divno izvajanim grudima. Nisam mogla a da ne primetim kako je zbog dugih, vretenastih
miia i neukroene kose izgledao kao divlja, snana ivotinja. Na deli sekunde, bila sam
poelela da skoi na mene.
- ta radi ovde? Danijel nije zvuao ljubazno.
Ustala sam. - Donela sam materijal - pokazala sam na braon papirnu kesu. Izvio je
obrvama.
- Laneno ulje i lak.- Zato mi je glas tako nesiguran?" Stalno obeava da e me
nauiti tu tehniku, ali nikad to ne ispuni.
- Ne bi trebalo da bude ovde - drao je ruke preko priveska, pritiskajui ga uz grudi. Ne nakon... I tvoji roditelji... Zna li neko da si ovde?
Jedva sam progutala knedlu. - Donela sam i veeru - skinula sam poklopce s plastinih
kutija. - Imam ovde svinjske krmenadle i pirina i maminu kraljevsku urku.
Danijel mi se pribliio. - To je lepo od tebe, Grejs - i ponovo se odmakao za korak.
Ali mora da ide.
- Hoe jedno ili drugo? Ili od oba po malo?
Danijel je otvorio papirnu kesu na stolu i izvukao boice. Iznenadilo me je to to nije
ponovo navukao majicu, ali je svakako u meni neto zatreperilo zbog toga.
- Znai, od oba po malo? - sipala sam hranu u tanjire. - Mislila sam da jedemo, pa onda
da radimo. U torbi imam nekoliko masonit ploa.
Danijel je dugim prstima obuhvatio vrat boice sa lanenim uljem, steui je.
Pokupila sam tanjire i povukla se u ajnu kuhinju. Stavila sam jedan tanjir na radnu
povrinu i okrenula se ka mikrotalasnoj drei drugi. Ali mikrotalasna je, otprilike, bila s
poetka modernog doba, s mehanikim prekidaima umesto tastera. - Kako ukljuuje
ovo...? - okrenula sam se ka stolu, ali se Danijel iznenada stvorio iza mene. Oi su mi bile u
nivou njegovih savreno izvajanih grudi.
- Ne mora to da radi - naglo me je uhvatio za zglob a ja sam ispustila tanjir. Razbio se
izmeu naih nogu, a delii stakla i zrna pirina rasuli su se po linoleumskom podu.
- Izvini - rekla sam. - Poistiu to - pokuala sam da izvuem ruku iz njegovog stiska
kada sam se sagla, ali me on nije putao.
Povukao me je navie.
- Ne, ja sam kriva - drhtala sam dok me je drao. - Poistiu to pogledala sam okolo,
kao da traim metlu. - A onda u ti se skloniti sa puta.
Danijel mi je pustio ruku. - Jesi li dobro?
- Da protrljala sam zglob. - Kasno je i moram kui bila sam kukavica. Podbacila
sam. Ali tada sam znala da istina moe biti vie nego to mogu da podnesem. - Moemo
ovo da radimo drugi put.
- Grejs, ta se deava? - stavio je ruke na moje kukove.
Pogledala sam dole u nered izmeu naih nogu. - Zaboravila sam da treba da obavim
neto.
- Znam da nisi dola ovamo da slika. Vidim ti na licu - zautao je na sekund. Da
nije u vezi s poljupcem? Grejs, jesi li dola ovamo zbog neeg drugog? - pomilovao me je
po obrazu. - Jer mislim da nisi spremna...
- Ne skoro sam povikala. - Ne, nikako. Dola sam ovamo zato... - meutim, nisam
mogla da izgovorim. Htela sam da odem. Htela sam da izaem odavde. Pokuala sam da
se izvuem, ali me je drao vrsto za kukove.
102
- Grejs? - upitao je, zazvuavi povreeno. - ta nije u redu?

- Nita - toplota je poela da me pecka po vratu.
- Onda me pogledaj.
Zagledala sam se u njegove oi. Bile su duboke, nene i prisne. Mora da je moj brat
lagao.
- Kao to ti misli da treba da ode odavde, isto tako i ja mislim da nije ni trebalo da
dolazi ovamo - rekao je. - Ali ne mogu sada da te pustim. Reci mi ta se desilo.
- Dud.
Danijel je oborio pogled i bosom nogom pomerio slomljeni tanjir.
- Ne znam ta mu je. Nije svoj. On izgovara te besmislene optube protiv tebe - ugrizla
sam se za usnu. - Nazvao te je udovitem. Rekao je da me iskoriava. Rekao je jo svata
grozno o tebi. Neto to si uinio.
Danijel je sklonio ruke s mojih kukova i prekrstio ih preko svojih golih grudi.
- Odbila sam da mu poverujem. Mislim da nisi sposoban za tako neto zastala sam. Rekao je da si lagao za Urbat. Znam da to ne znai Rajski gonii - progutala sam knedlu. Lagao si me... i ne znam vie u ta da verujem.
Danijel je pogledao u plafon. - Izvini, Grejs. Nije trebalo da ti prilazim. Rekao mi je da
se drim podalje od tebe i Duda, ali nisam mogao. Video sam tvoje ime na tom asu
likovnog i trebalo je da pretpostavim. Rekao sam sebi da, ako moe da me pogleda u
oi... onda me moda jo uvek voli. Moda za mene ipak postoji nada - niz lice mu je
skliznula suza, koju je obrisao zgrenim prstima. - Ali bio sam sebian. Nije me bilo briga
kako e to uticati na tebe i Duda. Samo sam eleo tvoju ljubav, a sada znam da je to jedino
to nikada neu moi da imam.
- Da, moe - dotakla sam ga za golu, snanu miicu. -Samo budi iskren prema meni.
Mogu ti pomoi ako znam istinu.
- Ne moe mi pomoi okrenuo se pa se uhvatio za ivicu kuhinjske radne povrine. Nikada ne bih mogao da traim to od tebe.
- Ne mora da trai. Znam ta treba da uradim.
Miii na Danijelovim ramenima su postali napeti. Ne moe nikako da...
-Jasno mi je. Treba da ti pomognem da iskoristi svoje sposobnosti kako bi pomagao
ljudima. Ja sam ta koja e te pretvoriti u... superheroja.
- Prokletstvo, Grejs! - zaurlao je. Radna povrina je zakripala i poela da puca pod
njegovim ubitanim stiskom.
- Za koga me, doavola, smatra? Za superheroja? Nisam ja Piter Parker. Ja nisam tvoj
lini prokleti Klark Kent. Tvoj brat ti je dobro rekao... ja sam udovite!
- Ne, nisi. Ja mogu...
- Grejs, ja te iskoriavam - zareao je. - Misli da mogu biti spaen, ali ne mogu. Ti ak
i ne zna na ta sam sposoban! - sruio je drugi tanjir s radne povrine, koji se u
paramparad razbio pored mojih nogu.
Odskoila sam, a pod cipelama mi je krkalo staklo. -Ba me briga! - izdrala sam se na
njega. - Ba me briga ako me koristi! I ba me briga kakve lai moj brat pria o tebi. Ti nisi
takav kakvim te on vidi.
Nagnuo se prema meni, a oi su mu bile crne i prazne. A kakav to? - rekao je. ta
je to Dud rekao o meni? Zato to sam sasvim prokleto siguran da on tano zna ta sam ja.
Skrenula sam pogled ka satu u obliku make, koji se nalazio iznad poreta.
103
- Rekao je da si laov, lopov i ubica proaputala sam.- Rekao mi je da te pitam kako

si oseao kada si ga ostavio da umre.
Danijel je duboko udahnuo, a onda ispustio vazduh. Kao da je svaka preostala
mrvica svetlosti i nade isisana iz ljuture koju sam nekada nazivao duom.
- Onda je istina? glas mi je pukao. - Reci mi ta si ti. Reci mi ta si uradio. Mislim da
mi duguje bar istinu.
ula sam krckanje stakla kada se udaljio od mene. Nastavila sam da gledam u sat u
obliku make, na kome su se oi pomerale levo-desno sa svakom sekundom koja je
prolazila, sve dok Danijel nije konano progovorio.
- Nisam lagao o Rajskim goniima - rekao je sedajui za kuhinjski sto. - Tako su se na
poetku moji preci zvali. Sve to sam ti rekao istina je, borba Boga protiv zla, njegovo
blagosiljanje mog naroda... samo ti nisam ispriao kraj.
Okrenula sam se k njemu. Sedeo je na kuhinjskoj stolici, laktovima se naslonivi na
kolena. Gledao je u pod, tako da sam mogla da mu samo vidim teme.
- Moji preci su se mnogo godina borili protiv vojske pakla. Izgledali su kao
nepokolebljiva sila protiv zla; meutim, avo je otkrio manu u njihovom oklopu...
nedostatak, koji je u svima nama. Gonii su bili dobili dar ivotinjske esencije koja ih je
inila jakim i okretnim, ali su oni i dalje bili samo ljudi, s emocijama. Ono to nisu uvideli
jeste da se ta ivotinja, vuk koji je iveo u njima, hranila njihovim emocijama. Naroito
loim: ponosom, zaviu, poudom, strahom, mrnjom.To su avolja oseanja. Kako su
gonii postajali sve oholiji, verujui da su iznad svih ljudi, vuk u njima je postajao sve vei.
On je uticao na njihove misli, njihove postupke, jeo je njihove due. Njihov blagoslov je
postao njihovo prokletstvo. Okrenuli su lea Bogu i svojoj misiji. Prezirali su smrtnike, a
oni su ih se plaili i mrzeli ih. A onda je vuk poeo da udi za krvlju onih za koje su se
nekada gonii zakleli da e ih tititi. A kada goni podlegne toj ei za krvlju, a veina njih
podlegne, i poini neto svirepo, kad pokua nekog da ubije, vuk preuzima kontrolu. Sada
ima mo da poprimi oblik gonia, kada god poeli, i postane vuk. Dok lovi, pustoi i ubija,
on otima smrtnu duu gonia.
- Da li je tako nastala re Urbat? - upitala sam. - Psi smrti?
Klimnuo je. - Postoji mnogo imena. Zapravo, na stotine. Menja koe, Loup-Garou, Oik,
Varkolak, Varulv. Najpoznatiji naziv ti je verovatno vukodlak.
- Vukodlak? Svi u tvojoj porodici su vukodlaci? - ustuknula sam. - Jesi li... Jesi li ti...?
Vuk u telu deaka? nije se alio. Ja sam zapravo meanac. Moja majka je u
potpunosti ljudsko bie. Moj otac je Kalbi. On je zver - Danijel je podigao pogled k meni.
Istina je, kako sam ti ve objasnio, da Urbati ive u oporima. ive zajedno kako bi se
zatitili i zbog porodinih veza - stisnuo je svoju ogrlicu. Mnogi od njih pokuavaju da
kontroliu vuka; drugi pak vole ukus krvi. Moj otac pripada ovoj drugoj grupi. Izazvao je
alfa mujaka na borbu i izgubio. Alfa mujak ga je, umesto da mu raspori grlo, proterao iz
opora... to je bila velika greka.Moj otac je lutao neko vreme, ali najvei nagon kod vuka
jeste nagon za oporom, za porodicom. Zavrio je u Rouz Krestu, gde je odabrao enu
kojom je mogao da vlada. Pokuao je da ivi s njom kao obian smrtnik, ali onda sam se ja
pojavio. Mislim da je osetio da nee moi tako lako da me kontrolie... i to ga je izluivalo.
Zbog mene je poeo ponovo da lovi.
Tvoj otac jedva sam se sabrala da pitam - on je bio udovite iz Ulice Markam,
zar ne? - prisetila sam se kako je njegov otac po ceo dan spavao; kako je radio nonu smenu
104
na stovaritu blizu prihvatilita u Ulici Markam; kako su sva ta udna deavanja prestala
otprilike onda kada je on pobegao iz grada. - On je pobio sve te ljude.
Danijel je jo vie pognuo glavu. Nije bilo potrebe da mi odgovori.
- Znai i ti si roen sa tom esencijom vuka?
Danijel je ispruio ruke ka podu i pokupio nekoliko komadia polomljenog tanjira.
Drao ih je u otvorenom dlanu.
- Vuk u meni nije bio toliko jak kada sam bio mlai, verovatno jer nisam istokrvan.
Gabrijel kae da postoje potomci gonia ija je krv toliko izmeana da je gotovo ne oseaju sklopio je aku preko delia stakla i stegao je. Trgnuo se, a onda je otvorio krvav dlan. Tada nisam znao istinu o svojoj porodici. Jedino mi je bilo jasno da neto nije u redu sa
mojim ocem... tako sam i otkrio da zaceljujem bre od normalnih ljudi. Da mogu sam da se
izleim.
Zatvorio je oi i skupio usta. Izgledalo je kao da rane na njegovoj aci usisavaju krv, a
onda zaceljuju u tanke, neravne oiljke. Sve to je ostalo u njegovoj aci bilo je nekoliko
crvenih komadia stakla.
- Ali kako sam postajao stariji, oseao sam da se udovite polako budi. Borio sam se s
njim koliko god sam mogao. Ali nisam uspeo. Vuk je zavladao i mnome... pretvorivi me u
zver kao i mog oca.
- Ali ako je vuk zavladao tobom, to znai da si... - setila sam se Duda i tih oiljaka na
njegovim rukama i licu, onoga za ta je optuio Danijela. - Tada se to desilo. Pokuao si da
povredi Duda i tada je vuk preuzeo kontrolu nad tobom. Zato te se toliko plai.
Danijel je ponovo stegao pesnicu oko komadia stakla. Zglobovi na prstima prvo su
mu postali tamnocrveni, pa onda beli, a onda je oko zgloba poela da mu curi krv.
Okrenula sam se i poela da posmatram izbljuvanoruiaste" krasuljke na zidu.
- Te noi sam pobegao od kue - rekao je - i provalio sam u crkvu. Bilo je to nakon
sakupljanja novca za popravke posle poara, a znao sam da tvoj otac nikad nije voleo da
novac od donacija nosi u banku. Tada sam ve bio poprilino jak. Za sekundu sam mogao
da polomim bravu na ulaznim vratima koja su vodila na balkon. Plan je bio da uem
unutra i izaem s novcem, ali dok sam izlazio, naiao je tvoj brat. Video me je s kasom u
kojoj je bio novac i rekao mi da je vratim natrag. Izgledao je tako nepokolebljivo pravian
da mi je bilo muka. Vuk mi je rekao da je sve to njegova krivica. Da uopte ne bih ni bio tu
da nije bilo njega.
- Kako to misli?
- Oduvek sam oseao da vuk stremi oporu. Ali ja sam eleo normalnu porodicu.
Majku kojoj je dete na prvom mestu i staloenog i dobrog oca, zbog koga ne bih nou
drhtao u krevetu. eleo sam porodicu kao to je tvoja. eleo sam da budem Danijel Divajn
glas mu je zadrhtao.ula sam kako se vrpolji u stolici. Mrzeo sam svog oca. Mrzeo
sam udovite koje je buktalo u meni. Kad god bih pobesneo, ili osetio zavist, ili... neto u
meni bi poelo da se iri, raste, da me ivog prodire. Teralo me je da lovim, da lovim. Na
poetku sam mislio da ludim, ali sam tu misao odbacio. Meutim, predoseao sam da je
moj otac odgovoran za to to mi se deava. Jednom prilikom sam ga pratio. Video sam ta
je postao... ta je uinio. Znao sam da me isto eka.Pomislio sam da u se moda reiti
udovita ako se reim svog oca... ako ispriam nekom o tome ta sam video. eleo sam da
kaem. Zamalo da sam rekao. Ali onda sam pomislio da moram da mu oprostim. Bez
obzira na to koliko strano povredio mene ili bilo kog drugog, morao sam da mu okrenem
105
i drugi obraz. Upravo si mi ti otvorila oi. Rekla si mi da me otac povreuje zato to je

oajan.
Kolena su mi se ukoila i pridrala sam se za radnu povrinu da ne bih pala. Tada
nisam bila svesna ta sam mu govorila, a ak ni sada ne razumem potpuno. Meutim,
nisam to mislila. Nikako.
- Zato sam utao - nastavio je Danijel. - Ponekad sam pokuavao da naslikam ono to
sam video, ali to bi mog oca samo jo vie razbesnelo. Jednog dana sam konano pokuao
da ispriam Dudu o Urbatima, ono malo to sam tada znao o njima, ali on je rekao da
izmiljam. Zato sam mu, umesto toga, ispriao kako me otac povreuje. Mislio sam, ako
samo jednom oveku to ispriam i nateram ga da to uva kao tajnu, da e mi to bar malo
olakati patnju i da neu izneveriti svog oca. Naterao sam Duda da mi obea da nikom
nee rei. Ali pogazio je obeanje. Sve je upropastio.
- Ali dobio si ta si hteo - ukoenost u kolenima je poela da mi se iri kroz noge. Postao si na brat.
- Ali ne zadugo. Ranije sam samo sanjao o tome da ivim u pravoj porodici. Meutim,
da tvoj brat nije pogazio obeanje, nikada ne bih znao kako je to. Nikada ne bih znao ta
znai kada te neko eli - a onda sam bio istrgnut iz jedinog toplog doma punog ljubavi koji
sam ikada imao. Sve bi se vratilo na staro, a moja majka nikada ne bi morala da bira
izmeu tog udovita i mene.- Danijel je proistio grlo i zakaljao se. Bilo je lake
kontrolisati vuka kada sam bio sa tvojom porodicom. Ali kada sam otiao, poeo je ponovo
da se budi. Meutim, tada se nisam borio s njim. Traio sam ljude koji su u sebi imali
demone, druga stvorenja noi - podrugljivo se nasmejao. - Premda veina tih demona u
njima nisu ba bukvalno udovita.
Danijel je tako glasno progutao pljuvaku da sam ga ula na drugoj strani sobe. Bilo mi
je jasno da vie nema ale.
- Vuk je postajao sve jai - rekao je odmah zatim. - Uticao je na sve to radim. I tada, te
noi u parohiji, kada sam video tvog brata tamo, oveka koji je imao sve to sam ja oduvek
eleo, udovite se u meni konano oslobodilo.
Zgrila sam se, zamiljajui Duda samog i preplaenog.
- Besneo sam i urlikao na Duda kao to je moj otac urlikao na mene. eleo sam da
oseti sav bol koji oseam. Nije ak ni pokuao da uzvrati. Jednostavno je to prihvatio kao
da je neki muenik, a to je razjarilo vuka. eleo sam da ga liim svega to je imao.- Danijel
je polako, duboko udahnuo. - Kada sam rekao Dudu da uzimam novac i njegov nov
kaput, zna ta je uradio? Ustao je, stao ispred onih vitranih prozora sa slikama Hrista,
skinuo svoj kaput i ponudio mi ga. Uzmi ga", rekao je. Napolju je hladno, a tebi je
potrebniji nego meni." Stavio mi je kaput u ruke, tako staloen i spokojan, a meni nita nije
bilo jasno. Nisam znao za takav dom kakav je njegov. Nisam znao kako je mogao
jednostavno da mi ponudi kaput, kao da je nita... kao da nita nisam uradio. Tada sam
pomislio ni to, eleo sam da ga ubijem. Tada mi je neto prostrujilo venama, poeo sam da
se tresem i vritim... i skoio sam na njega.Jedino ega se seam jeste da sam se probudio
napolju ispred vikarijata. Nisam imao odeu, a delovi vitranog stakla su bili razbacani
svuda oko mene. Bio sam sav prekriven krvlju, ali nije bila moja. Nisam uopte znao ta se
desilo... ta sam postao. Gabrijel kae da je tako prvih nekoliko puta; uopte nisi svestan
svojih postupaka. Pomahnitao sam. Nisam znao gde je tvoj brat. Ali onda sam ga video.
Leao je, izubijan, nekoliko metara dalje u bunju. A ja sam znao da sam odgovoran za to.
106
Drala sam ruke preko srca. Lupalo je tako brzo, da sam mislila da e mi iskoiti iz
grudi. - Jesi li to bio ti ili vuk?
Danijel je na trenutak zautao. Vuk ga je bacio kroz taj prozor. Ali ja sam taj koji ga
je ostavio tamo. Video sam da mu je lice krvavo. Znao sam da mu treba pomo. Ali
pobegao sam. Uzeo sam kasu s novcem i ostavio ga tamo.
Stolica je zakripcla kada je ustao. ula sam kako mi se pribliava. Videla sam njegov
taman odraz u oima make, koje su bile kazaljke sata.
Hoe da zna ta je, u stvari, najgore to se posle toga desilo? - upitao je, sada samo
nekoliko centimetara udaljen od mene.
Nisam nita odgovorila, ali mi je ipak rekao.
- Taj novac mi je trajao samo tri nedelje - rekao je. - Pet hiljada dolara krvavog novca, a
ja sam ga spiskao na usrane hotelske sobe i devojke koje su mi govorile da me vole sve dok
nisam ostao bez droge. A na kraju tree nedelje, kada sam se dovoljno otreznio da se setim
ta sam uinio, poeo sam da trim. Ali koliko god da sam daleko ili brzo trao, nisam
mogao da pobegnem od vuka. Zato sam nastavio da trim i pijem i drogiram se... bilo ta
da se oslobodim seanja... i trao sam toliko daleko da sam verovatno tako ponovo zavrio
ovde.
Priao mi je vrlo blizu, kao onda kada sam ga poljubila na meseini. - Da li ti je sada
jasno ko sam? Misli li i dalje da zasluujem da me spase? - osetila sam vrelinu njegovog
daha. - Moe li sada da me pogleda u oi i kae da me voli?
Sklonila sam pogled sa sata i pogledala nanie. Polako sam prola kroz razbijeno
staklo, zgrabila sam ranac, ostavljajui boice s lanenim uljem i lakom na stolu i krenula
pravo ka vratima. Ruka mi je ve bila na kvaci vrata kada sam zastala.
- Dud nije pogazio svoje obeanje - jedva sam uspela da izustim. - Ja sam odala tvog
oca. Ja sam te pretvorila u vuka.
Naglo sam otvorila vrata i otrala uza stepenice do minivana. Vozila sam se besciljno
najmanje sat vremena i na kraju nekako zavrila kod kue u krevetu.
Ni o emu nisam razmiljala. Nita nisam oseala. Niega vie nije bilo u meni.
107
Ponedeljak
POGLAVLJE OSAMNAESTO
KNJIGE TAJNI
Probudila sam se ujutru zapetljana u posteljinu. Majica mi je bila prilepljena za grudi,

lepljiva od hladnog znoja. Glava mi je pulsirala. Oseala sam se kao da mi neko bui rupu
na potiljku, tako da mi je bol pulsirao sve do oiju. Zakiljila sam ka budilniku. Bilo je
mnogo kasnije nego to sam mislila. Naterala sam se da ustanem iz kreveta i odem na
tuiranje.
Stajala sam ispod mlaza vrele vode, putajui da mi toplota, koja kao da je bila
sainjena od otrih iglica, probui obamrlost ispod koe i oslobodi me stresa. Tada su mi
navrle suze.
Nikada nisam plakala. Nisam jo otkad sam bila beba, po reima moje majke. Nisam
razumela svrhu plakanja. Ono nikada nije reavalo problem. Ali kada su suze poele da mi
se kotrljaju niz lice, meajui se s kapima vode iz tua, vie nisam mogla da se suzdrim.
Jecala sam okruena parom, nadajui se da me niko nee uti od sumornog zujanja
ventilatora u kupatilu. Kao da sam konano pustila svaku suzu koju sam zadrala u sebi.
Plakala sam sto je Don Muni drao svoj srebrni no pod oevim grlom. Plakala sam za
svaki put kada sam sluajno ula kako Danijela tue njegov otac. to ga je njegova majka
odvela od nas. to su eriti i mene bez ikakvog objanjenja poslali kod bake i deke na tri
nedelje. Zbog Marijanine smrti, zbog Dejmsovog nestanka, zbog Duda.
Ali najvie sam jecala zbog onog to sam sada znala o sebi.
Oseala sam se kao najgori izdajnik. Otac mi je rekao da moje ime znai milost,
nebeska pomo i vodilja. Ali pogreio je. Jedino to je Grejs Divajn znailo bilo je pravljenje
glupih greaka, meanje u tue ivote i razoaranje. Sve to sam dotakla - sve to sam
pokuala da bih mu pomogla - raspalo se i iskliznulo mi iz ruku.
Zato sam toliko navaljivala, odbijala da zaboravim na sve? Zato ne mogu da se
vratim u prolost i zaustavim sebe da ne napravim ovaj haos?
Da se nisam meala, da sam sve ove godine gledala samo svoja posla, da li bi sve bilo
kao i ranije? Da li bi Danijel jo uvek bio plavokosi deak iz komiluka da sam utala o
njegovom ocu? Da li bi Danijel i Dud jo uvek bili najbolji prijatelji? Da li bi moj brat ostao
nepovreen? Da li bi Danijel bio ljudsko bie?
Ali kako sam mogla da se ne meam? Danijel bi i dalje trpeo zlostavljanja i muenja i
moda uopte ne bi ostao iv. I kako sam mogla da mu ne pomognem kada se vratio?
Jo uvek mi je tako mnogo znaio, ak i sada nakon to sam saznala istinu.
Ali nisam mogla da verujem da sam stavila svoju potrebu za Danijelom iznad svog
brata. Videla sam bol na Dudovom licu kada sam za veerom prvi put spomenula
Danijela. Pogledala sam Duda pravo u oi i obeala da u ga ostaviti na miru, da u se
drati podalje od njegovih tajni, ali umesto toga ja sam uvukla u nae ivote jedinu osobu
koja ga je ikada povredila. Moja oseanja prema Danijelu prouzrokovala su bol, strah i bes
koji su lagano nadvladavali mog brata.
- Mrzim te - rekla sam, dok mi se voda slivala niz lic i udarala pesnicama zid tukabine. - Mrzim te, mrzim te mrzim te - govorila sam kao da se obraam Danijelu.
Meutim, problem je bio u tome to ga ne mrzim. Nisam ga nimalo mrzela, a znala
sam da treba.
Opet sam izneverila svog brata.
108
Stajala sam pod tuem, sve dok voda nije postala hladna. A onda sam stajala jo due,
putajui da mi ledena voda see kou u tankim mlazevima kako bih osetila neto drugo
sem krivice. Zateturavi se, izala sam iz tu-kabine, tresui se i drei za stomak. Uspela
sam da stignem do toaleta i ispovraala sam ono malo tenosti to mi je ostalo u telu. Bila
sam slaba, iscrpljena, pa sam se sklupala nazad u svoj krevet i dalje umotana u mokar
bademantil. U kui je bilo tiho. Mora da su svi otili. Tiina me je pritiskala, zbog ega mi je
glava jo vie pulsirala. Zatvorila sam oi, koje su me pekle, i pustila da mi tiina obavije
telo. Spavala sam na prekide, pokuavajui da nadoknadim previe neprospavanih noi.
Ali kad god bih se probudila, oseala sam se jo iscrpljenije nego ranije.
Ostala sam u krevetu dva dana.
Sreda
Porodica me je ostavila na miru. Bila sam zapanjena, ali zahvalna to mama nije
pokuala da me natera da odem u kolu. S vremena na vreme, poslala bi eriti da mi
donese hranu. Ona bi ostavljala hranu u mojoj sobi, odmah pored vrata, i gledala me kao
da imam kugu dok je vraala netaknute tanjire koje je ostavila pre nekoliko sati. Pitala sam
se da li je moja porodica stvarno mislila da sam bolesna, uplaena da su znali ta sam
uradila... da su me se stideli onoliko koliko sam se sama stidela sebe. Kako ponovo da se
pojavim pred bratom kada znam kakav sam mu bol zadala? Kako da se pred bilo kim
pojavim?
Bila je sreda, posle podne, kada sam ula svog oca u njegovoj radnoj sobi. Pitala sam se
ta radi kod kue? Sreda je bila jedan od dana kada je bilo najvie posla u vikarijatu, a
Dud bi bio tamo da bi uio. Setila sam se tate okruenog knjigama, kako je nedeljama
izgledao kao da je izgubljen u njima. ta je radio?
Ali onda sam shvatila. Iznenada mi je sinulo. Nisam bila jedina koju je u svemu ovome
trebalo kriviti.
Dole u radnoj sobi

- Znao si - rekla sam sa vrata. Tata je podigao pogled sa knjiga.
Uletela sam u sobu, pravo do njegovog stola. - Znao si ta je on, a ipak si ga doveo
ovamo! - zgrabila sam jednu od njegovih knjiga. Loup Garou. Tome slue ove knjige. Ti
mu pomae.
Moji roditelji su bili takvi licemeri! Sve te gluposti o tome da ne smemo da imamo tajne
- a na kraju, moj otac je uvao najveu od svih.
Bacila sam knjigu na sto. Skliznula je preko njega i oborila lampu. - Ti si sve ovo
zapoeo. Ne ja.
Tata je gurnuo naoare navrh nosa, sklopio svoju knjigu i stavio je na jednu od gomila.
Poto je izgledao kao da ga nisam nimalo pomela, poelela sam da jo vie viem na njega.
- Pitao sam se kada e doi kod mene - rekao je. - Nadao sam se da e, ako te
ostavimo na miru, na kraju doi -zvuao je kao savreni vikar koji se suoava s
problematinom parohijankom. - Zatvori vrata i sedni.
Izgarala sam od elje da ga ne posluam, ali sam ipak uinila ono to je traio. im
sam sela, uzela sam drugu knjigu. Slova i rei su bili nepoznati, liili su na arapski.
- Znai, hoe da zna zato pomaem Danijelu - rekao je tata. Odgovor je
jednostavan, Grejs. On je to traio od mene.
- Kada?
109
- Danijel mi se javio, otprilike, pre est nedelja i ja sa organizovao njegov dolazak.

- Ali zato je hteo da se vrati ovamo?
- Nije ti rekao?
Prelistavala sam stranice knjige sve dok nisam dola do jedne ilustracije. Bila je to
grafika neega to je liilo na oveka koji se pretvara u vuka. U pozadini je bio nacrtan pun
mesec. Jednom prilikom mi je rekao neto o umetnikoj koli. Bilo mu je potrebno da se
vrati u Holi Triniti" kako bi se upisao na Trenton". Ali to je bila samo maska, zar ne? Ovo
nema nikakve veze sa umetnikom kolom, jel' tako?
Danijel je to iskoristio kako bih saosetila s njim... kako bih osetila povezanost s njim u
zajednikim ciljevima.
- To smo izmislili kako bismo zavarali trag - rekao je tata. - Ali to ne znai da Danijel ne
eli da ide na Trenton". On eli da povrati ivot koji je trebalo da ima - tata se nagnuo, sa
sklopljenim rukama na stolu. - Grejs, razlog Danijelovog povratka je taj to on trai lek.
Neto mi je u grudima zadrhtalo. - Zar je mogue?
Tata je pogledao u svoje ruke. - Kada je Danijel nestao, pronaao je koloniju iz koje je
njegov otac potekao. Traio je od njih da mu dozvole da ue u njihov opor. Meutim,
Urbat koji je doiveo promenu, postao vukodlak, ne razmnoava se esto. To je
jednostavno nije u njihovoj prirodi. A u dinamici opora, jedino je alfa mujaku dozvoljeno
da se pari. Samo Danijelovo postojanje predstavljalo je uvredu za njihove obiaje - tata je
stegao prste, a onda ih je opustio. - Mislim da ti drevni vuci nisu imali ikakvu ideju ta da
rade sa tako mladim Urbatom, naroito sa onim koji je potekao od halapljivog oca koji je
bio proteran iz njihove kolonije. Veliki broj stareina je bio veoma nepoverljiv povodom
dozvole da Danijel ivi s njima. Alfa mujak mu je dozvolio da ostane probni period, dok
oni ne razmisle o njegovoj budunosti. Dok je bio tamo, Danijel je upoznao oveka...
- Gabrijela?
Tata je klimnuo. - Gabrijel je beta mujak u njihovom oporu. Drugi po hijerarhiji. On
je Danijelu prvi pruio ruku... ili apu, da budem precizniji... i nauio ga mnogo toga o
istoriji njihovog naroda. A i o tehnikama koje su tokom vekova razvili za dranje vuka pod
kontrolom. Ogrlica koju Danijel nosi veoma je dragocena. Pomou nje se vuk obuzdava i
postaje svesniji - sposobniji - da kontrolie svoje postupke kada se u njemu probudi vuk.
Privesak je star mnogo vekova. Pozvao sam Gabrijela da vidim da li ima jo jedan takav...
tata je dlanom protrljao lice. Kada sam ga poslednji put videla, modri podonjaci su mu
bili jo dublji i tamniji.
- Iako je Gabrijel imao dosta uticaja u svom oporu, nakon probnog perioda, nije uspeo
da ubedi ostale stareine da dopuste Danijelu da ostane s njima zastalno. Mislim da je
seanje na uvredu koju je njegov otac naneo oporu bilo jo uvek suvie svee. Odbacili su
Danijela.
Pognula sam glavu. Jo jedna grupa imena koju treba dodati na dugaak spisak onih
koji su odbacili Danijela... spisak na kome se sada nalazilo i moje ime jer nisam mogla da
ga pogledam u oi.
- Meutim, pre nego to su udaljili Danijela iz kolonije, Gabrijel mu je rekao da moda
za njega postoji nain da oslobodi svoju duu iz kandi vuka. Da moda postoji lek.
Gabrijel je rekao da mu ne moe otkriti detalje, ali da se zapis o obredu moe nai ako se
dovoljno potrudi. Rekao je Danijelu da potrai pomo oveka koji je u slubi Boga. Rekao
mu je da se vrati tamo gde ga je neko voleo... rekao mu je da se vrati kui.
- I zato te je pozvao. Ti si ovek u slubi Boga.
110
-Tako je. Od tada detaljno prouavam svaki tekst o tome. Traim lek. - Pokazao je na
razbacane knjige po stolu. -Onda sam shvatio da odgovor sigurno lei u religiji, do koga
samo ovek u slubi Boga moe doi. Setio sam se da sam pre mnogo godina sreo jednog
pravoslavnog svetenika. Ispriao mi je za svetinju koja se u uva u njihovom hramu.
Knjiga prevodima pisama koje su monasi, tokom Krstakih ratov pisali na svom putu do
Mesopotamije. Iako se tada nisa previe udubljivao u razgovor, seam da se svetenik
naali kako ima pisani dokaz da je Bog stvorio vukodlaka.- Tata je otvorio fioku svog stola
i izvukao drvenu kutiju. Poklopac je bio ukraen zlatnim arama sunca i meseca. - U
etvrtak sam skoro cele noi vozio do hrama. Trebalo je podosta ubeivanja, ali je
svetenik na kraju dopustio da pozajmim knjigu. Nisam mogao da se smirim sve dok
nisam naao odgovor.
- Pronaao si ga? - srce je poelo ubrzano da mi lupa. -Moe da izlei Danijela?
- Ne - tata je zurio u knjigu. Vie ne mogu da mu pomognem.
- Ne, nisi pronaao lek? Ili ne, ne moe da ga izlei?
Tata je skinuo naoare, sklopio ih i uredno ih stavio na sto. Naslonio se i uhvatio se za
koren nosa. - Reci mi neto, Grejs. Voli li Danijela?
- Kako da ga volim? - posmatrala sam zanokticu na palcu. - Ne, nakon svega to je
uinio Dudu. Ne bi bilo u redu...
- Voli li ga? - upitao me je otac kao da mi je sugerisao da mu iskreno odgovorim bez
obzira na sve. - Dakle?
Navrle su mi suze. Kako sam opet mogla da plaem?
- Da - proaputala sam.
Tata je uzdahnuo i podigao kutiju. - Onda ja tu ne mogu vie nita - poloio je kutiju
ispred mene, a neto je zvecnulo unutra. - Mislim da e morati sama da nae odgovor.
ekau te do tada... ali na tebi je da odlui.
Kasno posle podne

Sedela sam na krevetu prekrtenih nogu, s kutijom izmeu kolena. Nisam mogla da
verujem da se svi odgovori, poslednji delii slagalice, nalaze u ovako maloj kutiji. Da li sam
stvarno mogla da se nadam da u ih nai? Moda je u njoj bilo samo jo vie razoaranja.
Moda ipak nije postojao lek. To bi objasnilo zato je moj otac izgledao tako rastrojen i
umoran. Moda je mislio da to sama treba otkrijem... da se, kao on, pomirim sa sudbinom.
Ali rekao mi je da treba sama da odluim. A odluke se ne mogu doneti bez saznanja,
bez odgovora. Pa, zato onda nisam mogla da otvorim kutiju?
Istina je da sam se plaila odgovora. Neznanje moda i nije blaenstvo, ali se, s
obzirom na sav bol zbog onog to sam otkrila, inilo boljim reenjem.
Zurila sam u kutiju sve dok kolena nisu poela da me bole od takvog poloaja. Prsti su
mi se tresli kada sam dotakla pocrnelu zlatnu rezu. Povukla sam je i otvorila poklopac.
Unutra sam pronala knjigu koja je izgledala starija i istroenija nego bilo koja od onih u
tatinoj radnoj sobi. Korice su bile izbledele, tamnomodre, sa istim zlatnim arama sunca i
meseca kao na kutiji. Oprezno sam dodirnula korice. Plaila sam se da e se knjiga, ako je
podignem, moda raspasti.
Nekoliko ceduljica virilo je iz knjige. Da li je tata obeleio odreene odlomke kako bi
mi olakao? Okretala sam stranice, meke kao svila, do prvog obeleenog dela. Stranica je
liila na pismo ispisano rukom, ili kao njegov prepis, izbledelim braon mastilom. Tada
111
sam, dok sam pokuavala da razaznam izbledele rei, poelela da sam pored slikanja ila i
na asove kaligraflje kod gospoe Miler.
Moja najdraa Ketrin,
Radosne vesti o Vaem braku sa Sajmonom Sent Manom nisu mogle doi u bolje vreme. U
mom kampu vlada oajanje, a mnogi peadinci i titonoe lee sklupani u strahu od zavijanja
vukova koji nou okruuju na kamp. Oni misle da e Bog zbog naih grehova dozvoliti da nas
proderu.
Moj titonoa, Aleksijus, tvrdi da vukovi nisu obine ivotinje, ve Psi Smrti, kako je
zabeleeno u lokalnom predanju. Rekao mi je da su to ljudi koje je Bog nekada blagosiljao da budu
Njegovi vojnici, ali ih je avo odvratio od njihove misije i sada su prokleti da lutaju zemljom kao
divlje zveri.
Oh sestrice, svideo bi ti se dragi Aleksijus. Ne alim to sam ga posle poara uzeo za svog
titonou. Pored toga, mnogi metani nam se nisu pridruili. Molim boga da odustanemo od ovog
ratnog pohoda i nastavimo ka Svetoj zemlji. Nisam napustio svoje selo da bih pomagao u ubijanju
drugih hriana. Moda to avo pokuava da nas odvrati od nae misije.
Otac Migel nas uverava da je na pohod astan i da e nas Bog zatititi u borbi protiv izdajnika
Grka...
Neko je tiho zakucao na moja vrata. Prekrila sam kutiju i knjigu ebetom.
- Ui - rekla sam, oekujui eriti sa veerom.
- Hej - Dud se naslonio na dovratak. U rukama je drao tamnozelenu fasciklu. - Ovo
je za tebe - priao je do kreveta i pruio mi je.
- ta je to? - upitala sam i nogom gurnula knjigu jo dublje ispod ebeta.
- Sav tvoj domai zadatak - Dud se blago osmehnuo. - Uenicima niih razreda je
veoma teko da se upiu na koled. Nisam eleo da propusti gradivo. Zamolio sam Ejpril
da kopira svoje beleke iz engleskog. Takoe, gospoa Hovel kae da joj jo uvek duguje
test s potpisom roditelja.
O, ne! Potpuno sam zaboravila na to."
- Rekao sam joj da ti nije dobro i nagovorio sam je da ti dozvoli da ponovo radi test.
Rekla je da, kad ozdravi, moe da ga uradi posle kole.
- Oho! Hvala ti. To stvarno... - upravo lii na Duda". Ne znam zato sam se toliko
iznenadila. Moj brat to stalno ini. Njemu je to bilo... svojstveno. Ali mislila sam da vie
nikada nee eleti da razgovara sa mnom. Ne nakon onog to sam uinila. - Stvarno sam ti
zahvalna na ovome.
Dud je klimnuo glavom. - Kada bude spremna za test, ja u te ekati posle kole dok
ga ne zavri. Tako nee morati da se vraa sama kui - otiao je do vrata, zastao i
okrenuo se ka meni. Vreme je da ustane iz kreveta, Grejsi.
On zna. Saznala sam ta mu se desilo... i on to zna.
- Izvini to te nisam sluala - rekla sam tiho.
Dud je blago klimnuo glavom i zatvorio vrata za sobom.
Kada sam ula da je Dud otiao niz hodnik, izvukla sam ispod ebeta knjigu i kutiju.
Zatvorila sam poklopac preko Ketrin i njenog brata pa zakljuala kutiju u fioci svog stola.
Nisam mogla dalje da itam. Nisam mogla vie da traim odgovore. Htela sam da
odustanem od svega. Dud je krenuo dalje, a i ja sam.
112
etvrtak ujutru
POGLAVLJE DEVETNAESTO
IZBORI
Dok smo se Dud i ja vozili nekoliko blokova do kole u mrtvoj tiini, shvatila sam da,
iako je na odnos poeo da se raskravljuje, jo uvek nismo bili spremni da razgovaramo
otvoreno.
Neke se stvari nikada nee promeniti.
Moda je bolje tako.
Dud me je otpratio do ormaria, a onda otiao da potrai Ejpril pre prvog asa.
Pokuala sam da se ponaam prirodno, kao da je sasvim obian dan i kao da sam ja sasvim
obina devojka. Ali bilo mi je teko da se pretvaram da sam obina.
Obini ljudi su priali i ogovarali... uglavnom raspredali o udnim deavanjima za
vikend. Nadala sam se da e se tokom mog trodnevnog odsustvovanja iz kole glasine
smiriti, ali oigledno da su se one i dalje irile punom brzinom. Neki su priali o tome kako
je Deni Vilson pronala u slepoj ulici svoju unakaenu maku. Drugi su priali o tome
kako je Danijel spasao Dejmsa u umi. Saputali su o Dudovim optubama. A
predoseala sam da su ljudi naroito priali o meni... to jest, vie nego uobiajeno.
Obini ljudi po koli dele flajere sa kolskom slikom Desike Dej iz Central srednje
kole. Svi bi gledali u njenu dugu, plavu kosu i njene velike srnee oi pa odmahivali
glavom, govorei: Kakva teta". Meutim, obini ljudi nisu znali u kakvoj je opasnosti ona
stvarno mogla biti. Oni nisu znali kakve strahote na ovom svetu stvarno postoje. Oni nisu
imali ni predstavu da je na mojim asovima naprednog programa likovnog obrazovanja
bio vukodlak.
Kako bi svi ostali reagovali kada bi saznali?
Da li bi optuili Danijela da je novo udovite iz Ulice Markam? Da li bi njega krivili za
sve to se loe desilo u poslednje vreme?
Taman kada je trebalo da krenem na etvrti as, as likovnog, zastala sam. Da li sam
verovala u bilo ta od toga? Govorila sam sebi da to ne moe biti istina. Danijel je imao tu
ogrlicu, pa ak i da se preobrazio u vuka, on bi i dalje mogao da zaustavi udovite da ne
povreuje ljude. Zar ne bi? Mora da postoji drugo objanjenje.
A moda ta ogrlica nije delovala tako dobro kao to su Danijel i tata mislili. Ili je
moda delovala, moda je Danijel bio potpuno svestan kada je to inio...
Stajala sam ispred uionice za likovno dugo posle oglaavanja zvona. Znala sam da je
Danijel unutra. Dovoljno ljudi je prialo o njemu, tako da sam znala da je doao u kolu.
Poelela sam da se nije pojavio. Tri puta sam duboko udahnula. Ako je Danijel bio
normalan, on ne bi povredio te ljude. Sigurno postoji drugo objanjenje... a nije bilo na
meni da ga otkrijem. Od sada neko drugi moe da glumi Velmu.12
Otvorila sam vrata i otila pravo do Barlouovog stola. Stavila sam ispred njega svoju
skicu drveta i ne saekavi bilo kakav komentar, otila sam na drugi kraj uionice po svoju
koficu s priborom. Kada sam prila, Lin i Deni su prestale da priaju. Lin me je pogledala
ispod oka, a onda je, prekrivi rukom usta, apnula neto Deni. Uopte se ne obazirui na
njih dve, izvukla sam vodene boje iz kofice. Mogla sam da osetim da je Danijel tu, samo
12
Lik iz crtane serije Skubi du, pametnica koja reava misterije. (Prim.prev.)
113
nekoliko metara dalje od mene; mogla sam da osetim njegov miris, koji je podseao na
zemlju i bademe, ak i pored svih tih uljanih rastvaraa i vazduha zaguljivog od krede, ali
nisam imala snage da ga pogledam. Zgrabila sam potreban pribor i pridruila se Ejpril za
naom klupom.
- Zvala sam te, otprilike, deset puta - rekla je Ejpril. Nije me ni pogledala dok je u
svesci za skiciranje povlaila linije pod otrim uglom. - Mogla si bar da mi odgovori
mejlom ili tako neto.
- U pravu si otvorila sam svoju kutiju s pastelima i prosula komadie krede na sto.
Zaboravila sam da je veina njih polomljena. - Izvini.
- Pa jesi li prebolela? - Ejpril je blago klimnula glavom ka Danijelu.
- Da uzela sam pare crvene boje, ali je bilo premalo da bih njime crtala. - Mislim da
jesam.
- Dobro - Ejpril je spustila svoj ugljen. - Dud kae da Danijel loe utie na tebe.
- ta to jo pria Dud? upitala sam.
Uzdahnula je. Neraspoloen je to ga otac i dalje nagovara da se drui s Danijelom.
Tvoj tata kae da Dud treba da oprosti i zaboravi i bude srean to se Danijel vratio
Ejpril je odmahnula glavom. - Ne razumem. Mislim, Dud je njegov pravi sin. Zato bi
uopte eleo Danijela ovde?
- Ne znam - progunala sam. Misli su mi ponovo odletele na onu knjigu pisama u
mojoj sobi. Jel' Dud rekao jo neto? - upitala sam, razmiljajui koliko je Ejpril stvarno
znala o svemu ovome.
Ejpril je slegnula ramenima. - Pozvao me je da sutra uvee odemo na Moneovu izlobu
na univerzitetu.
- To je slatko - proverila sam jo jedan polomljen pastel. Bio je beskoristan kao i prvi.
- Da, ali moja mama nee da me pusti jer je to u gradu. Kao da je iznenada poela da
brine za mene, posle ovog to se desilo Desiki Dej ili svega toga - Ejpril se namrtila. Mislim da emo samo gledati filmove kod mene. Moe i ti da doe ako hoe.
- Ne. Ali hvala u svakom sluaju dovoljno sam gledala kako se Dud i i Ejpril ljube,
tako da mi je dosta do kraja ivota.
Ejpril je izvukla kutiju s pastelima iz kofice s priborom i privukla je ispred mene. - Ako
hoe, moe moju da pozajmi - Ejpril mi je uputila osmejak. - Stvarno mi je drago to ti je
sada bolje.
- Hvala - rekla sam. Ali, pogledala sam ka Danijelu. Pogled mu je odlutao nekud
daleko, ali po njegovom izrazu lica inilo mi se kao da je s druge strane uionice sluao ceo
na razgovor.
Od toga mi nije bilo bolje.
Kasnije tog istog dana

Danijel me je pitao da provodim svoje pauze za ruak i vreme posle kole s njim i
Barlouom. Sumnjala sam da ta ponuda jo uvek vai... ili da je stvarno oekivao da u sada
ostati... i im se zvono oglasilo, zaputila sam se pravo u biblioteku, odbijajui Ejprilinu
ponudu da se pridruim njoj i Dudu u kafiu. Ostala sam tamo sve dok nije prola pauza
za ruak. Kada se zavrio peti as, poletela sam koliko sam bre mogla na sledei as.
- Grejs, saekaj - Pit Bredo me je pozvao dok sam prilazila svom ormariu.
- Hej, Pite - usporila sam korak.
-Jesi li dobro? - upitao je. - Zvao sam te tri puta pre nego to si primetila.
114
- Izvini. Izgleda da sam malo rasejana. - Spustila sam ranac i okrenula kombinaciju na
ormariu. Jel' ti treba neto?
- Zapravo, eleo sam neto da ti dam - izvukao je paket iz plastine kese. - Krofne - dao
mi je kutiju. - Mada su malo bajate. Kupio sam ih jue, ali te nisam naao.
- Hvala... ovaj... Zbog ega?
- Pa, i dalje mi duguje pakovanje krofni jo od pre Dana zahvalnosti. Zato sam
pomislio, ako ja tebi donesem krofne, onda e se jo vie oseati dunom - a onda je
usledio trostruko opasan" osmeh.
- Za ta sam duna? - upitala sam stidljivo.
Pit se nagnuo. Priao je tiho. - Zar se stvarno neto deava izmeu tebe i onog lika
Kalbija ili ste samo samo prijatelji?
Stvarno neto deava?", sada sam bila sigurna da su ljudi priali o meni.
- Ne brini - rekla sam. - Ja ak ne mislim ni da smo prijatelji.
- U redu - nagnuo se unazad, oslanjajui se na pete. -Znai, ove krofne treba da te
nateraju da se oseti dovoljno krivom kako bi pola sa mnom na boini ples.
- Boini ples? - ples mi ovih dana nije bio ni na kraj pameti. Da li ljudi koji znaju
mrane tajne idu na plesove? - A, da. Volela bih da idem - rekla sam. - Meutim, pod
jednim uslovom.
- Kojim?
- Pomozi mi da pojedem ove krofne, inae nikada neu moi da uem u haljinu.
Pit se nasmejao. Otvorila sam kutiju i uzela tri krofne.
- Mogu li da te otpratim do uionice? - upitao me je dok sam stavljala kutiju u svoj
ormari.
Nasmeila sam se. To pitanje je bilo potpuno u stilu savrenog deka iz 1950. Naravno - rekla sam. Prigrlila sam knjige i pretvarala se da nosim dugu, iroku suknju iz
pedesetih godina prolog veka i cipele na pertlanje. Dok smo ili hodnikom, Pit me je
zagrlio oko struka i klimanjem glave pozdravio nekoliko ljudi koji su zbunjeno gledali u
nas.
Pit je izgledao tako samouveren, tako obian, tako dobar. On je upravo ono to mi
treba", pomislila sam gledajui ga... ali nisam mogla a da ne primetim kako me je neko za
to vreme posmatrao.
Sreda, sledee nedelje, malo pre ruka

Sedela sam pored Ejpril u uionici za likovno i radila za portfolio prvu skicu stare
fotografije. Na kraju e to biti slika Duda, koji peca iza deka Kramerove kolibe. Svidelo mi
se kako se svetlo irilo s jednog kraja fotografije i kao oreol mu obasjavalo teme, dok je on
stajao sagnute glave. No, sada sam radila olovkama, skicirala osnovne linije i definisala
tamne i svetle delove slike. Na fotografiji je bilo mnogo vie senki nego to sam mislila, a
grafit na mojoj olovci se potpuno istroio, tako da je bio neupotrebljiv, ali izbegavala sam
da odem po reza, koji se nalazio u zadnjem delu uionice, jer je Danijelovo mesto bilo
samo metar udaljeno odatle.
Nekoliko minuta pre zvona za pauzu za ruak, gospodin Barlou je priao Danijelovoj
klupi.
- Vidi kako Lin besni - gurnula me je Ejpril.
Lin Biop je zurila u Danijela dok je gospodin Barlou stajao pored njega i posmatrao ga
kako slika. Izgledala je kao da pogledom pokuava da izgori rupu na Danijelovim leima.
115
- Izgleda da Barlou ima novog miljenika. Jadna Lin - rekla je Ejpril ironino. Ti si u
svakom sluaju bolja od nje -pokazala je na moj crte i uzdahnula. -I ova je divna. Dud je
tako zgodan na toj fotografiji.
- Hm - rekla sam. Pokupila sam nekoliko istroenih olovki i krenula ka zadnjem delu
uionice, dok je Danijel jo bio zauzet.
Stavila sam olovku u reza.
- Stani! povikao je Barlou. Skoila sam i pogledala iza sebe, ali Barlou se obraao
Danijelu.
Danijel je zadrao etkicu usred poteza i pogledao u Barloua.
- Ostavi to kako jeste - rekao je Barlou.
Nagnula sam se malo na stranu kako bih videla Danijelovu sliku. Slikao je sebe kao
dete - tema koju je Barlou ranije ove godine zadao svima nama. Do sada je Danijel naslikao
jednostavnu crvenu pozadinu i u grubim potezima naneo boju koe na lice. Usne su mu
bile uokvirene bledoruiastom bojom. A s obzirom na to da Danijel uvek sve zapoinje na
najtei mogui nain, tako je i sada nacrtao prvo oi. Bile su tamne, prodorne i zbunjene,
iste onakve kakvih sam ih se seala.
- Ali nije gotovo - rekao je Danijel. - Samo sam oi zavrio.
- Znam - rekao je Barlou. - To je ono to ini sliku tako dobrom. Tvoje oi, tvoja dua je
tu, ali sve ostalo u tebi je jo uvek tako nedefinisano. To je lepota detinjstva. Tvoje oi
pokazuju sve to si do tada video, ali sve ostalo je jo uvek otvoreno za mogunosti, za bilo
ta to moe postati.
Danijel je vrsto drao etkicu izmeu svojih dugih prstiju. Pogledao je u mene. Oboje
smo znali ta je postao. Okrenula sam se.
- Veruj mi - rekao je Barlou. ula sam kako je masonit ploa okrznula sto.
Pretpostavljala sam da ju je uzeo. - Ovo e biti izvanredno delo u tvom portfoliju.
- Da, gospodine - Danijel je promrmljao.
-Jesi li zavrila? - Lin Biop je stajala pored mene s punom akom bojica.
- Izvini rekla sam i sklonila joj se s puta, ne naotrivi olovku.
- ujem da te je Pit pozvao na boini ples - Lin je gurnula roze olovku u zareza.
- Izgleda da se vesti brzo ire.
Preko otrog zvuka rezaa ula sam kako je Danijelova stolica skliznula unazad.
- Da, pozvao te je - izgovorila je to, kao i uvek, u svom traarskom stilu. - Zanimljivo
to te je ipak pitao.
- ta to treba da znai? Pit se godinama drui s mojim bratom.
- Hm - Lin je izvukla olovku iz rezaa i proveravala dugaak, iljati roze vrh. - Onda je
jasno, dobro delo zbog tvog brata. Pit sigurno pokuava da te vrati u svet ivih.
Bila sam ve mrzovoljna i stvarno mi nisu trebale gluposti od kraljice traeva Holi
Trinitija" to je bio oksimoron, kad se bolje razmisli - ali zvono za pauzu za ruak se
oglasilo, spreivi me da joj kaem ta da uradi sa svojom olovkom.
- Gledaj svoja posla - rekla sam i otila.
Ejpril je podigla ranac kada sam joj prila. - Misli li se na internetu moe nai analiza
Vlati trave?13
13
Zbirka pesama Volta Vitmana. (Prim. prev.)
116
- Ne verujem stavila sam olovke u koficu s priborom. Ejpril je uzdahnula. - Danas e

Dud posle kole da me propita tu knjigu, a ja sam mu, kao, rekla da sam je ve proitala namrtila se i stavila knjigu u svoju torbu.
- Ne, ne! - zadirkivala sam je. - Skroz si gotova. Oprosti se od boinog plesa. Dud ne
podnosi laove.
- O, ne. Misli da e stvarno biti toliko ljut? - na trenutak je zautala. - ekaj, rekla si
boini ples - uperila je prst u mene. - Da li ti je rekao neto? Pozvae me, jel' tako? Hej,
hoe da idemo posle kole da kupimo haljine?
Nasmeila sam se, ali nisam mogla a da se ne zapitam da li treba neto da kaem Ejpril
o Dudu. Izgledala je kao da je do uiju zaljubljena u njega, ali sam se pitala da li je
iznenadno zanimanje mog brata za nju samo njegov nain da se oporavi... ne od druge
veze, ve od svojih sopstvenih oseanja. Ili je moda Ejpril iskoriavala mog brata. Ba je
prevazila svoju stidljivost pred njim, i to istog sekunda kada joj se uino ranjivim. Ali
Ejprilin pogled je bio iskreno nestrpljiv.
- Zar ne misli da bi bilo bolje da se baci na uenje za poslednji test iz engleskog nego
na kupovinu haljina? - upitala sam. - Zar ti mama nije zapretila da e te kazniti ako ga ne
poloi?
- Uh! Stvarno, zato je sada morala da se zainteresuje za mene?
- Hej, Grejs - zauo se otar glas iza mene. Ejpril je podigla obrve, tako da su liile na
dva luka.
Okrenula sam se, a ve mi je bilo jasno ko je u pitanju. Pogledala sam u njegov
mornarskoplavi demper s rukavima povuenim do laktova, pa u kaki pantalone, zatim u
cedulju koju je drao, onda njegovu kosu, koja je svakim danom bila sve svetlija... gledala
sam svuda, sem u njegovo lice, svuda sem u njegove oi. Pogled mi se konano zaustavio
na njegovim podlakticama, umazanim bojom.
- ta hoe? - upitala sam. Glas mi je bio hladniji nego to sam oekivala.
- Moram da razgovaram s tobom - rekao je Danijel.
Ja... ne mogu - stavila sam svoj crte navrh kofice s priborom i gurnula je ispod svoje
klupe. - Hajde, Ejpril. Idemo.
- Grejs, molim te - Danijel je pruio ruku ka meni. Ustuknula sam. Pogledavi u
njegovu ruku, setila sam se ta je uradio mom bratu. Da li bi uinio i meni isto da je znao
da sam ja prijavila njegovog oca?
- Odlazi - uhvatila sam Ejpril za ruku kako bih se ohrabrila.
- Vano je - rekao je Danijel.
Oklevala sam na trenutak, a onda sam pustila Ejprilinu ruku.
- ta, jesi li normalna? - proaputala je. - Ne moe da ostane s njim. Ljudi ve priaju.
Pogledala sam je u oi. -Priaju o emu? - Ejpril je gledala u svoje cipele.
- Hej, devojke, idete li? upitao je Pit sa vrata uionice za likovno. Dud je stajao
pored njega, smeei se Ejpril. -Moramo da rezerviemo ako hoemo u separe.
- Idemo - rekla je Ejpril. Prostrelila me je pogledom, a onda se iznenada iroko
nasmejala. - Hej, momci - rekla je, a Dud ju je zagrlio oko struka.
- Grejs, ide? - Pit je, kao i Danijel, ispruio ruku ka meni.
Pogledala sam u njih troje to su stajali pored vrata. Ejpril je nakrivila glavu,
gestikulirajui mi da doem. Dud je pogledao u mene, a onda brzo bacio pogled na
Danijela; osmeh mu je izbledeo.
- Idemo, Grejsi rekao je Dud.
117
- Molim te, ostani - rekao je Danijel iza mene. Nisam imala hrabrosti da ga pogledam.
Jedino to me je ikada Dud zamolio bilo je da se drim podalje od Danijela. Na poetku
nisam uspela da odrim to obeanje, ali sada moram. Nisam mogla da razgovaram s
Danijelom. Nisam mogla da budem s njim.
Nisam mogla ponovo da izaberem Danijela umesto njega.
- Ostavi me na miru - rekla sam. - Idi nekud. Ti ne pripada ovde.
Uhvatila sam Pita za ruku. Obuhvatio me je oko prstiju i privukao me sebi, ali njegov
dodir nije budio ono to sam oseala kada sam bila blizu Danijela.
U kafiu
Pit je objanjavao trei od pet naina kako hokej moe promeniti svet, dok je Ejpril
ciala od oduevljenja jer joj je Dud doneo kola od borovnice zajedno s pozivnicom za
boini ples, a ja sam bila na estom zalogaju svog vegetarijanskog sendvia kada me je sve
stiglo. Rekla sam Danijelu da nestane iz mog ivota. Ispustila sam svoj sendvi i odjurila u
toalet. Jedva sam uspela da uem u jedan od njih pre nego to su mi beli luk i morska trava
potpuno sprili grlo.
Kada sam izala iz kabine, Lin Biop je stajala pored lavaboa. Ogledala se, puei usne,
razrogaenih oiju.
- Lo vegetarijanski sendvi - promrmljala sam i stavila ruke pod slavinu.
- Briga me - bacila je svoj ubrus u kantu i otila.
118
Te noi
POGLAVLJE DVADESETO
STRAHOVI
Posle veere sam se zakljuala u sobu. Prole nedelje bubanje za popravni test iz
hemije mi je oduzelo najvei deo vremena, a jo uvek sam se muila da nadoknadim
gradivo iz ostalih predmeta. to se tie zavrnih testova, znala sam da sam u nevolji.
Pokuala sam da posle kole uim sa Ejpril i Dudom, ali Ejpril je jo uvek bila sva u
oblacima jer ju je Dud pozvao na plesno vee, tako da sam shvatila da u vie nauiti ako
budem radila sama. Ali posle nekoliko sati istorije, integrala i Ralfa Voldoa Emersona, moj
umoran pogled je stalno skretao sa svezaka na fioku radnog stola. Uzela sam klju iz svoje
muzike kutije i otkljuala fioku. Izvadila sam knjigu iz kutije, sklupala se u svoje ebe i
jastuke i paljivo okrenula drugu oznaenu stranu.
Malo itanja pred spavanje nee koditi, zar ne?
Draga Ketrin,
Sve vie verujem da Aleksijusove prie o Psima smrti nisu samo obian mit. elim da zapiem
koliko god mogu o ovom fenomenu.
Otac Migel kae da sam opsednut. Ali plaim se da je on taj koji je opsednut. Ubedio je veliki
broj naih vojnika da kazne Grke zbog ubistava i izdaje. ak je svojim strastvenim govorima ubedio
mnoge templare i hospitalce.14 Smatram da su mi Aleksijusove prie dobrodole kako bih skrenuo
panju sa svih tih zavera i ubeivanja.
Aleksijus me je odveo kod slepog proroka, od koga sam dosta toga saznao. Dok su neki Urbati,
kako ih on zove, roeni sa esencijom vuka, drugi su stvoreni kada ih je Urbat po roenju ugrizao...
to je bilo slino irenju strane kuge.
Moe biti da je Urbat koji je stvoren tako to je zaraen, a ne roenjem, mnogo podloniji
uticaju vuka. Prokletstvo moe mnogo bre napredovati u zaraenom ako on ne ume valjano da
upravlja svojim emocijama...
Danijel nije spomenuo da moe biti zarazan. Nisam mogla da verujem da sam stvarno
poelela da budem kao on, to me je nateralo da shvatim koliko je to bilo lako - samo jedan
ugriz - gotovo kao poljubac.
Pogledala sam u ake i zamislila sam ih dlakave; nokte izrasle u duge, iljate kande,
koje mogu da rastrgnu meso. Imala sam utisak da su mi usta puna zuba otrih kao no i
dugakih krvolonih onjaka. Kako bi mi lice izgledalo sa isturenom vilicom i njukom?
ta ako bi mi oi postale crne, bez unutranjeg ara... sa svetleim oima?
ta ako i ja postanem udovite?
Zadrhtala sam i stisnula lice rukama. Koa mi je i dalje bila nena i bez dlaka. Jo uvek
sam bila ljudsko bie.
Uzela sam knjigu, nadajui se da u pronai utehu... pronai odgovore. Meutim,
pismo se protezalo na jo nekoliko strana i u veem delu je bilo opisano kako su Psi smrti
14
Red vitezova templara (siromanih vitezova Hrista i Solomonovog hrama) osnovan je u XII veku, nakon Prvog
krstakog pohoda, i njihov zadatak bio je da tite hriane u Jerusalimu. Red je dobio ime po mestu gde mu je bilo sedite,
Templum Salomonis, tj. Solomonovom hramu. Ovi vitezovi su postajali sve bogatiji i sve moniji, sve dok se sam papa nije
osetio ugroenim, i u XIV veku ih je raspustio i progonio sve do poslednjeg. Hospitalci su jo jedan od redova osnovanih u
periodu dok su hriani gospodarili Jerusalimom. (Prim. ur.)
119
nastali, kako je njihov blagoslov postao njihovo prokletstvo. To je potvrivalo ono to su

mi Danijel i tata ispriali, ali nisam saznala nita novo. Iitavala sam letimice sve dok
nisam dola do dela koji je govorio o meseevom kamenju.
udno je, draga Ketrin, ali slepi starac kae da Urbati mnogo tee kontroliu vuka u noima
punog meseca. Kao da mesec ima mo nad njima. Zbog toga mislim da moda postoji nain da se ove
zveri obuzdaju. Moda ako Urbat stalno uza se dri mali komad meseca, koji e delovati kao tit od
veeg meseca, pomaui mu da u isto vreme obuzda vuka i zadri njegovu mitsku snagu. Veoma
nalik na letenje starih Grka: klin se klinom izbija.
uo sam prie o kamenju koje je u vatrenom sjaju palo sa nebesa. ta ako je neto od tog
kamenja palo sa samog Meseca? Kada bih mogao da napravim ogrlicu od tog Meseevog kamenja
i jedan bi bio dovoljan moda bih mogao da pomognem Psima smrti da povrate svoj blagoslov.
Meutim, takva ogrlica ne bi predstavljala lek. Ona bi im samo pomogla da se obuzdaju. Plaim
se da su ti Urbati izgubili svoju duu u vujim kandama i, ukoliko se ne izbave iz njih pre nego to
umru, bie osueni na dubine pakla kao demoni gospodara tame.
Oi mi vie nisu bile umorne. Nisam mislila na to ta se moe desiti s Danijelom ako
umre. Da li e stvarno biti osuen da ivi u paklu kao demon, zauvek? Nije ni udo to
toliko oajno eli da pronae lek. Jedno je iveti sa udovitem u sebi, ali je potpuno drugo
biti proklet doveka.
Letimice sam proitala jo nekoliko strana, ne bih li jo neto otkrila.
Jedino to je dovoljno jako da zada smrtonosni udarac Urbatu jesu zubi ili ake drugog demona
ili ako se on srebrnim predmetom probode kroz srce. Veruje se da je srebro kobno po zveri...
Nisam elela vie da razmiljam o smrti, pa sam zato prela na drugo pismo.
Draga moja Ketrin,
elim da odem u izvianje u umu. Slepi starac kae da e mi pronai vodie koji me mogu
dovesti dovoljno blizu opora Urbata, tako da mogu da ih posmatram a da me oni ne primete.
Putovanje e kotati dvadeset maraka, sve to imam.
Otac Migel kae da nam vetrovi idu naruku. On misli da e sutra armada moi da se priblii
zidinama grada. Moda jedino dobro to moe proistei ako osvojimo grad jeste prilika da pregledam
knjige u Aleksandrijskoj biblioteci, kako bih otkrio jo tekstova koji govore o Urbatima. Kakva samo
dragocena znanja lee tamo!
ak i ako mi biblioteka ne pomogne, moram saznati vie o ovim Rajskim goniima. Pripremiu
se za put. Moj dragi Aleksijus nee da mi se pridrui, ali ubediu ga da krene, jer mi treba
prevodilac. Izgleda da se plai Urbata vie nego bilo ko od metana. Kada navalim da priam o tome,
on mi samo odgovori: Vuk pokuava da ubije ono to najvie voli".
Ispustila sam knjigu i ona je skliznula na drveni pod. Nagnula sam se preko ivice
kreveta i oprezno je podigla. Parii utog papira rasuli su se iz korica. Otvorila sam knjigu
i pronala stranu koju sam malopre proitala, a nekoliko drugih se raspalo zbog moje
nespretnosti. Meutim, krivica to sam otetila knjigu nije bila nita naspram misli koja mi
je grila utrobu.
Vuk pokuava da ubije ono to najvie voli."
120
Da li me je Danijel voleo? Rekao je da sam posebna. Rekao je da sam ja budila neto u

njemu. Rekao je da sam mu nedostajala, na neki nain. Meutim, nije rekao da me voli.
Ali poljubio me je kao to niko nikada nije. Morala sam da mu kaem ta oseam. Ali
nisam mogla da zaboravim kako se tresao i kako su mu gorele oi kada sam to uradila. Na
trenutak je ispustio ogrlicu i izgledao je mnogo vie prestravljen nego ja. Da li sam tada
bila u opasnosti? Da li je vuk eleo da me ubije? Da Danijel nije imao ogrlicu, da li bih ve
bila mrtva? Ili bi me samo pretvorio u zver kao to je on?
Sklonila sam knjigu. Ne mogu vie da se nosim s pitanjima, ili odgovorima, i to na
due vreme.
121
Izbegavanje
POGLAVLJE DVADESET PRVO

BEZNADENA
Izbegavanje Danijela je postalo teko, kao da beim od sopstvene senke.

U petak po podne uao je prodavnicu slikarskog materijala Brajton", dok sam ja
kupovala novo pakovanje tvrdih pastela da zamenim one koje sam polomila nedelju dana
pre Dana zahvalnosti. Saekala sam da plati i ode, i tek onda odnela svoju kutiju do kase.
Kada sam izvadila novanik, devojka s druge strane kase me je obavestila daje moj
zloesti zgodni prijatelj" ve platio pastele.
- ta ako ih vie ne elim?
Slegnula je ramenima i napravila balon od vakae gume i raspukla ga.
Ostavila sam kutiju na kasi.
-Jesi li sigurna? - povikala je za mnom kao da sam luda. - Moe da ih zadri.
U subotu kada sam donela tati biltene iz fotokopirnice, on je bio u vikarijatu i
popravljao je crkvene klupe. Stavila sam ih na tatin sto i otila kroz vrata kancelarije koja
su vodila u uliicu izmeu kole i parohije.
U nedelju ujutru sam ga videla kako tokom tatine slube zuri u mene s balkona. A u
ponedeljak sam shvatila da, ta god da radim, oko mene vreba opasnost.
Tog popodneva tata me je poslao u Dejs market" s listom namirnica. Bio je na njega
red da pravi veeru, dok je mama radila nonu smenu na klinici, to je od Dana
zahvalnosti bilo esto, poto nije elela da ostavlja Dejmsa u jaslicama.
Skrenula sam iza ugla u odeljak sa konzerviranom hranom i bukvalno naletela na
Danijela kada se sagnuo nad kutijom s konzervama pasulja. Ispravio se i okrenuo. Nosio je
kecelju Dejs marketa" i drao no za otvaranje kutija, iji je vrh bio umazan krvlju.
Namrtio se, a ja sam zapazila da je na spoljnom delu druge ake imao dugaku, gadnu
posekotinu.
- Izvini - promrmljala sam i pokuala da ga zaobiem.
Stao je ispred mene i prepreio mi put. Grejs - posekotina na ruci mu je ve zacelila
kada je stavio ruke na moju korpu, spreavajui me da se odmaknem. - Moramo da
razgovaramo, nasamo.
Pogledala sam u krvavi no za otvaranje kutija, koji je zadenuo za kecelju.
Vuk pokuava da ubije ono to najvie voli."
- Ne mogu - pustila sam svoju korpu, odmakla se i istrala iz prodavnice.
Tata me nije ispitivao zato sam dola kui bez sastojaka za njegove pohovane nicle.
Umesto toga, napravio je makarone sa sirom. Ionako smo Don, Dejms i ja bili jedini koji
smo veerali s njim. No, nisam se nimalo iznenadila kada je tata upitao Dona kako se
Danijel snaao u prodavnici.
- Stvarno dobro - rekao je Don. - Gospodin Dej je bio toliko potresen zbog Desi, da mu
je dobrodola svaka pomo. Sva srea da je Danijelu trebao posao.
Ili ba zgodno", pomislila sam, ali to je bio Dudov glas koji mi je podrugljivo
odzvanjao u glavi.
Odgurnula sam tanjir. Danijel je voleo Marijanu. Zbog nje se oseao sigurnim i
voljenim. A sada, kada je ona umrla, imao je udobno mesto za ivot. Danijel nikada nije
upoznao Dejmsa, ali je voleo njegovu porodicu. Spaavanjem" Dejmsa Danijel je u
oima moje poorodice postao heroj, bar nakratko. Danijel i Des su godinama bili isto
122
odeljenje. ivela je u Ouk Parku dok je on bio tamo sa svojom mamom. A onda se preselila
u grad i ivela tamo sve dok nije nestala. Iz Danijelovih ispovesti sam vrlo dobro znala da
nisam prva devojka u njegovom ivotu. Ljudi su oduvek govorili za Des da je
problematina". Zar Danijel nije rekao da nekog takvog trai za druenje? Da li je mogue
da je nekada voleo Desiku Dej?
Sve to sam znala jeste da je ona nestala, a Danijel je imao dobar posao, koji mu je
omoguavao da ispuni sve uslove kako bi pohaao Barlouove asove. to je znailo da e
moi da ostane u Rouz Krestu na neodreeno.
Zgodno. Bilo je to i previe zgodno."
Ali zbog ega? Da li su to bili nasumini napadi na ljude do kojih mu je bilo stalo? Ili
su imali neku svrhu? Da li su ukazivali na neto?
Da li su ga oni sve blie vodili ka... meni?
Neto duboko u srcu mi je reklo da su moje sumnje u Danijela najverovatnije
neosnovane. Tata je proitao ta pisma. Znao je da e se vuk u Danijelu okomiti na ljude
koje je voleo, no ipak je dozvolio da Danijel ostane ovde. Pomogao mu je da dobije taj stan.
Pomogao mu je da dobije taj posao. Ne bi uinio sve to da je mislio da Danijel povreuje
ljude ili da moe povrediti mene.
Ali stvar je bila u tome to sam ja to isto pomislila za Dudove optube. Mislila sam
da, ako je Danijel stvarno pokuao da povredi mog brata, onda mu tata nikada ne bi
dozvolio da se priblii naoj porodici. Ali nisam bila u pravu. Pomogao je Danijelu bez
obzira na to ta je uradio... ta je bio.
Da li je Dud bio u pravu? Da li je Danijel nekako opinio tatu?
Ili je tata znao neto to ja nisam znala?
Izlazak iz kue
Nisam znala zato, ali oseala sam da te noi ne mogu da itam pisma iz knjige u svojoj
sobi. Kao da e rei koje su odzvanjale iz nje uti svi u kui. Odvezla sam se do biblioteke.
Bliilo se vreme zatvaranju, ali ja sam se ipak smestila u jednu od kripavih, narandastih
stolica, pokuavajui da smirim ivce. Shvatila sam da, ako je tata stvarno znao neto to ja
nisam znala, onda je odgovor sigurno u ovim pismima.
Sestro moja,
Unitili su je. Unitili su Aleksandrijsku biblioteku!
Vitezovi i i njihovi peadinci su opustoili grad. Opljakali su i unitili velike riznice. Zapalili
su biblioteku, unitavajui sve to sam eleo da istraim. Oni nazivaju Grke paganima, a ipak nai
vitezovi Hrista su ti koji divljaki unitavaju grad.
Miris dima i krvi ispunjava moj ator. Neu moi jo dugo to da izdrim. Ponovo oseam poriv
da otputujem u umu. Plaim se da su posle unitenja biblioteke moji zapisi o pravom porekla
Urbata moda jedini koji postoje. Moram da obnovim zapise o njihovim tajnama kako bih iskupio
grehe ovog ratnog pohoda.
Moda me smatra budalastim, ali bez obzira na to neu se obeshrabriti.
Neka Bog uva tebe i Sajmona.
Tvoj brat po krvi i veri.
Ketrin,
Izdali su nas!
123
Bojim se da je moj Aleksijus ubijen.

Nai vodii su nas odveli duboko u umu i, kada je poelo da se smrkava, uzeli su nam konje i
mojih dvadeset maraka pa pobegli. Aleksijus je bio prestravljen kada su nas opkolili urlici i zavijanje.
Ne znam ta se desilo s njim. Ne seam se kako sam se vratio do svog atora. Ogrta mi je je pocepan
i krvav.Bojim se da su me ugrizli. U meni neto zavija. Moram se boriti protiv toga. Moram pronai
odgovore, pre nego to mi vuk uniti duu. Pre nego to krene na tebe, moja najdraa...
Iako je Danijel bio udovite, iako je mogao da me zarazi, jo uvek sam ga volela.
elela sam da bude nevin. elela sam da bude moj.
Ali kada sam rekla tati za tu ljubav, on mi je dao ovu knjigu.
Rekao je da sama pronaem odgovore.
No, da li je to on eleo da znam ba ovo? Da je neto teralo Danijela k meni da me
ubije, kao to je i ovog oveka teralo k njegovoj sestri? Da li je hteo da shvatim da je ljubav
s Danijelom nemogua?
Da shvatim da je i sama pomisao na to da emo ikada biti zajedno potpuno
beznadena?
Jer ako mu je to bio plan... onda je uspeo.
Sreda uvee
Ispitivanja na kraju polugodita su bila u punom jeku. Nisam uopte stigla da
nadoknadim proputeno gradivo. Borila sam se da izbacim iz glave misli o Danijelu, Psima
smrti, Meseevom kamenju i Desiki Dej. Meutim, na asovima istorije i veronauke,
jedino na ta sam mogla da mislim bili su krstaki ratovi. Tokom poslednjeg testa iz
hemije, pitala sam se da li je Ketrinin brat ikada uspeo da nae Meseev kamen za ogrlicu.
Gotovo da nisam bila sposobna da reavam integrale jer sam bila optereena mislima da li
je Desika iva ili mrtva. A nikako nisam mogla ita da naslikam jer sam bila svesna da me
Danijel posmatra iz zadnje klupe. Tako da nije samo moj ljubavni ivot bio potpuni
promaaj ve su se i moje anse za koled, za Trenton", inile isto tako beznadene kada
sam predala svoj navrat-nanos napisan sastav iz engleskog na temu refleksivne poezije.
Bar je bio poslednji dan kole pred boini raspust i imau tri nedelje da se oporavim
pre nego to stanem pred roditelje sa svojom akom knjiicom. Boini ples se odrava
sutra, ali veeras su svi krenuli na hokejaku utakmicu, da se malo opuste. Koliko god da
sam elela da budem na hokejakom terenu, da jedem sa Ejpril ueerene bademe i
navijam za Pita, nisam mogla da uivam u pobedi kao ostali.
Kada me je Pit pozvao na urku posle utakmice kod Breta Donsona, rekla sam mu da
sam previe umorna za izlazak. Bio je veoma razoaran, pa sam dodala: Moram da se
odmorim za ples, zna". Nasmeio se i rekao mi da sam mu ostala duna". Meutim, iako
sam rekla da u vee provesti u krevetu, ipak nisam mogla da ostanem kod kue.
Verovatno sam tako i zavrila u parohiji pomaui svom ocu dok je, kao svake srede uvee,
drao predavanje o tome kako treba tumaiti Bibliju. Mislila sam da e to biti mesto gde su
najmanje anse da naletim na Danijela. Trebalo je da bolje razmislim.
Pomogla sam tati da podeli prirunike i Biblije, a onda sam se zaradila u parohijskoj
kuhinji. Stavila sam mamine okoladne kolae na srebrni posluavnik i u svaku olju s
toplom okoladom ubacila po jedan lilihip. okoladni kolai e biti poslueni kasnije, tako
da sam goste rumenih nosova posluila toplom okoladom dok su sluali mog oca kako
124
melodinim glasom ita delove iz Biblije. Glas mu je zvuao kao uspavanka, a oi Dona
Muna su izgledale teke kada sam mu dodala poslednju toplu solju.
- Hvala, gospoice Grejs - trepnuo je i otpio gutalj.
Sela sam na slobodnu stolicu pored njega. Bila sam iznenaena to tata nije itao priu
o Hristovom roenju, kao to je to obino radio uoi Boia. Umesto o jaslama, pastirima i
anelima, on je itao druge simboline prie o Hristu. Oi su i meni postale pomalo teke,
sve dok nisam ula kripu dok su se otvarala ulazna vrata. Niz hodnik su se uli koraci i ja
sam zaalila to nisam sipala jo nekoliko olja tople okolade.
- Sada emo priati o bludnom sinu - rekao je tata. Okretala sam stranice Biblije sve
dok nisam stigla do Jevanelja po Luki, glava 15, i upravo u tom trenutku, vrata su se
otvorila a Danijel je tiho uao unutra. Duvao je sebi u dlanove dok je traio mesto da sedne
i primetio da ga gledam. Spustila sam pogled u otvorenu Bibliju na krilu.
Tata je govorio bez prekida. itao je priu o ocu koji je imao dva sina. Jedan je bio
dobar, razuman i vredan; drugi je uzeo oev novac i proerdao ga na prostitutke i
raskalaan ivot. Drugi sin je toliko otiao stranputicom da je odluio da se vrati svom ocu
i zamoli ga za pomo. Moj tata je itao dalje kako se otac obradovao kada se njegov bludni
sin vratio, nahranio ga i obukao pa pozvao njegove prijatelje na proslavu. Meutim, dobar
sin, onaj koji je odano sluao svoga oca, bio je besan i ljubomoran na svog brata i odbio da
ga primi u kuu.
Kada je tata zavrio poslednji stih, upitao je: - Zato je dobrom sinu bilo toliko teko da
oprosti bratu?
Promena njegovog glasa je iznenadila sluaoce. Nekoliko ljudi se osvrnulo oko sebe,
verovatno razmiljajui o tome da li je pitanje bilo retoriko.
- Gospoo Ludvig - rekao je tata staroj eni u prvom redu - kada je va sin prole zime
ukrao i unitio vaa kola, zato vam je bilo toliko teko da mu oprostite?
Gospoa Ludvig se blago zarumenela. - Zato to nije zasluio. Nije ak ni rekao da mu
je ao. Ali Biblija - potapala je svoju knjigu ukraenu monogramom - kae da moramo da
opratamo.
- Upravo tako - rekao je tata. - Ne opratamo ljudima zato to to zasluuju. Opratamo
im zato to im je to potrebno, zato to je to nama potrebno. Siguran sam da ste se oseali
mnogo bolje kada ste oprostili svom sinu.
Gospoa Ludvig je skupila usne i klimnula glavom.
Vrat mi je goreo. I bez gledanja sam znala da Danijel zuri u mene.
- Ali zato je toliko teko oprostiti? - upitala je gospoa Konors.
Don je trepnuo i frknuo, a onda nastavio da hre.
- Ponos - rekao je tata. - Taj neko vas je ve povredio, a sada vi morate da progutate
svoj ponos, odreknete se neega, kako biste mogli da mu oprostite. U stvari, Sveto pismo
kae da, ako ostane ponosit i ne oprosti onom ko je zgreio, onda je tvoj greh vei nego
njegov. U ovoj prii dobri sin je, u stvari, u mnogo veoj opasnosti nego njegov bludni brat.
- Pa da li bi trebalo voleti bludnika bez obzira na sve? -upitao je Danijel iz ugla.
Skoila sam iz stolice. Ovo je stvarno bilo previe. Tata je brzo pogledao u mene,
zbunjen.
- okoladni kolai - rekla sam.
Dok sam odlazila, prostorijom se proneo glasan amor. Verovatno sam prekinula
tatino predavanje kada sam se vratila sa zakuskom, ali me stvarno nije bilo briga. elela
sam da idem kui. Pokupila sam salvete i prazne olje dok su se ljudi vrzmali unaokolo,
125
veselo avrljajui, izmeu ostalog, i o poklonima i boinim pesmama. Posle pospremanja,

otila sam do oca i upitala ga mogu li da krenem ranije kui.
- Neto mi nije dobro - rekla sam. - Hou da legnem da spavam.
- Jak tempo na kraju polugodita? - tata se tiho nasmejao. - Zasluuje dobar san nagnuo se nada mnom i blagoslovio me. - Obeao sam da u odvesti kolima nekoliko
gospoa u Ouk Park, tako da ti ih ne mogu dati. Ipak, ne elim da se sama vraa kui
tata je pogledao u drugi kraj prostorije. Danijele - pozvao ga je.
- Tata, ne. To je glupo - otac me je naljutio. Kao da mi je krst koji mi je iscrtao na elu
goreo kou. Zato mi je toliko oteavao? - Ma uopte nije daleko.
- Nee ii sama po mraku tata se okrenuo ka Danijelu kada nam je priao. - Da li
e biti tako ljubazan da otprati moju erku kui?
- Da, vikare.
Nije bilo svrhe buniti se, pa sam pustila Danijela da me otprati do hodnika. Kada sam
ula da su se vrata zatvorila, odmakla sam se od njega. - To je dovoljno. Odavde mogu
sama.
- Moramo da razgovaramo - rekao je Danijel.
- Ne mogu vie sa tobom da razgovaram. Da li ti je to jasno?
- Zato? - upitao je. - Daj mi jedan dobar razlog i ja u te ostaviti na miru.
-Jedan dobar razlog?! - Da li je to ista osoba koja mi je rekla da je vukodlak? Da li je to
ista osoba koja je priznala kako je mom bratu uinila sve one grozote?
- ta kae, na primer, Dud - podigla sam ruke i besnim koracima se uputila ka
iviluku.
- Dud nije ovde - rekao je i krenuo za mnom.
- Prekini, Danijele. Samo prekini - pogledala sam u dugmie na svom kaputu. Zato
nisu hteli da uu u pravu rupu? Ne mogu da razgovaram s tobom, ili da budem s
tobom, ili da ti pomognem, jer me plai. Da li je to dovoljan razlog?
- Grejs? - drhtala sam, a on je pokuao da me uhvati za ruke.
Uvukla sam ih u depove. - Molim te, pusti me.
- Ne dok ti ne kaem... Mora da zna - obema rukama je stegao svoj privesak i rekao
kao da e to resiti sve probleme na svetu: Volim te, Grejs.
Zateturala sam se. Njegove rei su me kao no pogodile u srce. One su bile sve to sam
eznula da ujem i sve to sam se nadala da nikada nee rei. A nisu mogle nita da ree.
Odmakla sam se jo dalje i leima dodirnula ogromna hrastova vrata parohije. - Nemoj to
da govori. Ne sme.
Danijel je spustio ruke. - Ti me se stvarno plai.
- Zar nisi to eleo?
Pognuo je glavu. - Grejsi, dozvoli mi da ispravim ono to sam uinio. To je sve to
elim. Jedino si mi ti vana.
elela sam da oprostim Danijelu. Stvarno jesam. Ali ak i pored svega to je tata rekao,
nisam znala kako. Nije da sam mogla samo da pritisnem dugme i zaboravim sve to je
uinio mom bratu. Takoe, nisam mogla nita ni povodom toga to me voli a neto u
njemu hoe da me ubije. Ali isto tako nisam mogla tek tako da prestanem da ga volim, da
prestanem da udim za njegovim poljupcem, da budem s njim.
Kako onda da ga viam svaki dan? Znala sam da u se na kraju predati i onda izgubiti
sve.
Gurnula sam kvaku. - Ako ti je stalo, onda e otii.
126
- Rekao sam tvom ocu da u te otpratiti do kue.

- Mislila sam zauvek, Danijele. Da e zauvek otii odavde.
- Neu dozvoliti da ide sama.
- Onda u pozvati Ejpril i Pita Bredoa - rekla sam, iako sam znala da je oboje na
hokejakoj utakmici.
-Ja te mogu odvesti - s kraja hodnika je zatutnjao glas Dona Munija. U ruci je drao
veliko pare okoladnog kolaa, a brada mu je bila umazana okoladnim prelivom. - Nije
mi teko.
- To bi bilo lepo, Done - otvorila sam vrata. - Zbogom, Danijele.
127
Na putu do kue
POGLAVLJE DVADESET DRUGO

ALFA I OMEGA
Uhvatila sam se za Donovu veliku, hrapavu ruku kada sam se spotakla na ulici. Dah
mi je napravio gustu, belu paru oko lica, a glava mi je pucala od bola... ali nije mi zbog toga
bilo teko da gledam. Ni sanjala nisam da u biti srena to mi je on pratilac, ali sam
zahvaljivala bogu to je Don bio tu da me otprati do kue.
Po nainu na koji je mumlao i uzdisao, shvatila sam da je hteo da pria sa mnom, kao
da je pokuavao da skupi hrabrost da progovori. Skoro smo stigli do trema kada je
konano neto rekao.
- Hoete da idete sa nama sutra da delimo poklone?
- Ne - obrisala sam lice, pokuavajui da sakrijem suze, koje sam ranije mogla lako da
zaustavim.- Sutra uvee je boini ples. Idem sa dekom.
- Oh, to je prava teta - utnuo je u stepenicu trema. - Nadao sam se da ete biti tamo.
- Zato?
- Hteo sam da vidite - rekao je. - Kupio sam trideset dve boine unke da poklonim
parohiji.
- Trideset dve! - Zato su mi zbog toga suze jo bre krenule? - To mora da je mnogo
kotalo.
- Sav moj novac za Boi i jo mnogo vie od toga rekao je. - Ove godine, umesto da
kupujem poklone, eleo sam da pomognem siromanima.
- To je sjajno - nasmeila sam se jer sam znala da Don, u stvari, spada u kategoriju
siromanih".
- Inae, imam neto za vas - Don je gurnuo ruku duboko u dep. Vikar kae da bi
trebalo da saekam do Boia, ali elim da ga sad dobijete. Nadam se da e vam se svideti otvorio je svoju ogromnu pesnicu i predao mi malu drvenu figuru.
- Hvala ti - obrisala sam jo nekoliko suza koje su mi se zadrale u oima i pogledala
poklon. Bila je grubo izrezbarena, kao da ju je dete napravilo, ali mogla sam da vidim da je
to aneo u irokoj odori i s krilima. - Prelepo je - stvarno jeste bilo.
- To je aneo, kao vi.
Namrtila sam se, ali sam to pokuala da sakrijem. Nakon onoga to sam rekla
Danijelu, teko da sam se oseala kao aneo. - Jesi li ovo izrezbario svojim noem? - upitala
sam. -Nisi ga vratio, zar ne?
Don se osvrnuo oko sebe. -i dalje neete nikom rei, jelda? Obeajte da neete?
- Obeavam.
- Vi ste aneo - zagrlio me je oko struka, istiskujui mi sav vazduh iz plua. - Uiniu
sve za vas - rekao je i konano me pustio.
- Ti si dobar ovek, Done - potapala sam ga po ramenu oklevajui i plaei se jo
jednog medveeg zagrljaja.- Hvala to si me otpratio do kue. Nisi morao.
- Nisam eleo da idete kui sa onim momkom - Don se namrtio. - On je zao. On ini
loe stvari i zove me retardom" kada u blizini nema nikog - Donovo lice je buknulo pod
svetlom lampe koja je gorela na tremu.- On nije za vas - stiao je glas i nagnuo se kao da je
imao veliku tajnu. - Ponekad pomislim da je moda on udovite.
Donova optuba me je iznenadila, ali ne ova u vezi sa udovitem. Bilo mi je lake da
odbijem Danijela kada pomislim da se podsmevao Donu.
128
- ao mi je to se tako ponaa prema tebi. Ali ne brini. Neu vie provoditi vreme s
Danijelom - ubacila sam svoju figuricu u dep kaputa.
- Ne Danijel. On odlino obavija poslove za tvog oca i gospodina Deja - Don je
odmahnuo glavom i naglo se spustio niza stepenice. Zaustavio se na kraju staze koja je
vodila do kue. Govorio sam o onom drugom.
Kasnije te noi
Kopala sam po ostavi traei neki brufen ili bilo ta od ega bi prestala da mi pulsira
glava, kada sam u dnevnoj sobi ula zavijanje. Potrala sam da vidim ta je to i pronala
eriti kako gleda svoj dokumentarac o vukovima. Bio je isti onaj deo odranije, sa dva vuka
koji se naslauju tek ubijenim plenom. Sada mi je izgledalo jo morbidnije.
- Zato opet gleda ovo?
- Rok za predaju je petak - rekla je eriti. U njenoj osnovnoj koli boini raspust je
poinjao tek za dva dana. -Pokuavam vujim oima da sagledam situaciju pre nego to
otkucam rad.
Vujim oima. Nije imala predstavu.
Stajala sam i posmatrala muke malog omega mujaka. Oajniki mu je trebala hrana,
ali su ga ipak odbijali. Srce mi je silo u petu kada ga je alfa mujak zgrabio za grlo,
obarajui ga u sneg i reei mu u tuno lice. Onda se mali omega mujak prevrnuo na lea,
izloivi stomak i grlo alfa mujaku... predajui se. Pitala sam se kako iko moe uopte da
ostane iv ako ga tako tretiraju ceo ivot.
Pomislila sam na Danijela i njegovog oca. Kako je njegov tata urlao i reao na njega za
svaku sitnicu. Setila sam se kako je, kada se Danijel pridruio mojoj porodici na veeri,
srameljivo zurio u svoju hranu, dok smo mi ostali jeli... sve dok mu moj tata, alei se, ne
bi rekao da prestane da se stidi.Seam se svih njegovih modrica. Seam se kako je zvualo
kada ga je otac tukao do besvesti zato to se nije pridravao njegovih pravila o slikanju u
kui.
Kako se Danijel uopte spasao udovita svog oca?
Ali onda sam shvatila da nije. Dozvolio je da ga udovite savlada. Bol je bio prevelik, i
on se takoe prevrnuo na lea i predao se. Bilo je pravo udo to je izdrao toliko dugo.
A sada se suoio sa tim da e i on sam do kraja ivota biti udovite. Pa ak i da umre,
izlaza nee biti. Osuen je da zauvek bude demon.
Pitala sam se da li je Danijel zasluio takvu sudbinu. Ali sada mi je sve delovalo
drugaije, kao da iz potpuno novog ugla posmatram sliku koju je stvorio Sera.15
Neosporno je da je Danijel uinio neto loe. Meutim, da li je zauvek morao da ivi sa tom
grekom? Zar nije mogao da se iskupi? Zar to nije mogao svako? Tome nas je tata uio
svakom svojom propovedi. To je znaenje mog imena. Milost.
Ili se ipak neke due ne mogu spasti? Zar nije tako i s demonima? Pali aneli, zauvek
osueni na pakao. Da li je Danijelovo podavanje udnji za krvlju bilo neoprostivo, toliko
da je i sam postao pali aneo? Ali moda on nije bio pravi demon. Moda je demon samo
bio u njemu. Da li je vuk drao Danijelovu duu u svojim kandama, u nekoj vrsti istilita,
onemoguavajui mu spasenje?
Danijel je i sam rekao: vuk otima njegovu duu.
15
or Pjer Sera, francuski slikar. (Prim. ured.)
129
Ali zar to ne znai da postoji cena koja moe da se plati? Da li je ita moglo da se uradi
kako bi se njegova dua oslobodila i on postao jedan od nas? Tako da bude u Bojoj
milosti, a ne u tami?
Tata je rekao da vie ne moe da pomogne Danijelu. Da to nije u njegovoj moi. Ali nije
rekao da je to nemogue. Nije rekao da lek ne postoji. Dao mi je knjigu. Stavio mi ju je u
ruke. Rekao mi je da moram da odluim.
Potrala sam uza stepenice u sobu i otvorila fioku u stolu... knjiga je nestala. Srce mi se
popelo u grlo. Sklanjala sam stvari sa stola, u nadi da je knjiga negde meu udbenicima.
Bacila sam s kreveta jastuke i ebad. Mora da bude ovde negde! A onda sam se opasuljila i
zgrabila ranac. Knjiga je bila unutra jo od kada sam otila u biblioteku. Izvukla sam je, a
jo nekoliko krtih delova stranice rasulo se iz knjige.
Paljivo sam okrenula stranicu gde je bilo pismo koje sam poslednje proitala.
Nedostajalo je pola strane, raspalo se u uasnim uslovima moj ake torbe. Ubie me tata i
onaj svetenik! Prela sam na pretposlednje oznaeno pismo, koje jo nisam bila proitala.
Ketrininom bratu je sinula ideja o Meseevom kamenju. Da li je uspeo na vreme da
pronae jedan kako bi ne bi napao svoju sestru? Da li je kupio sebi dovoljno vremena da
pronae lek?
Oh, Ketrin! Izgubljen sam.
Vuk me ima u svojim kandama.
Stegla sam knjigu. elela sam da je bacim, ali sam naterala sebe da itam dalje.
Vetar je nosio iz grada miris gneva i krvi, a on me je privlaio. Ono na ta sam se nekad gadio
sada u meni budi apetit.
Vuk se hrani mojom ljubavlju prema tebi. Govori mi da se vratim kui. Uz ovo pismo prilazem
srebrni bode. Ako doem k tebi kao vuk, onda neka Sent Mun pokua da me ubije. Ja nemam
hrabrosti da se sam ubijem. Ali Sajmon ne sme da okleva. On mora da zarije bode tano i pravo u
vukovo srce. To je jedini nain da te zatiti. Sent Mun mora da zatiti na narod od ovog
prokletstva.
Oh, Ketrin, znam! Znam da ne bi trebalo to da traim, ali, avaj, moram. Ako ima hrabrosti,
onda budi ti ta koja e zariti bode u vukovo srce. Jer slepi prorok mi je rekao da jedini nain da
oslobodim duu iz kandi demona jeste da me ti ubije. Vuk u meni nastoji da uniti onog koga
volim zbog samoodranja. Jer jedini nain da mi se oslobodi dua jeste da me ubije, u inu iskrene
ljubavi, osoba koja me najvie voli.
I eto, tu je bio razlog neitko napisan bledunjavobraon mastilom na utom papiru:
razlog zato se sve promenilo kada sam rekla Danijelu da ga volim. To je bilo ono to je
Danijel rekao da nikada ne moe da trai od mene. Zato je onako rekao sve one grozote,
zato je pokuao da me natera da pobegnem od straha.
Te noi, ispod orahovog drveta, on je znao istinu. Sigurno mu je tog popodneva moj
otac sve ispriao. Zato je Danijel bio tako izbezumljen. Plaio se da za njega ne postoji lek,
jer je mislio da niko ne moe da ga voli. Ali mislim da ono ega se stvarno plaio jeste to
to sam ga ja volela.
Ja sam bila ta.
A on nikada ne bi mogao da trai od mene da ga ubijem.
130
Pola sata kasnije
POGLAVLJE DVADESET TREE

ISTINA
Sedela sam sa otvorenom knjigom u krilu, sve dok mali braon pauk nije preao preko
krtih utih strana. Pauk je na trenutak zastao, a onda se popeo na moj dlan. Nisam
ustuknula. Nisam ga oterala. Njegove siune noge bockale su me po koi dok sam ga
putala da mi se popne uz ruku.
Pauk mi se zaustavio na ramenu, samo nekoliko centimetara od lica. Uhvatila sam ga i
drala, skupivi malo dlan. Samo jednim blagim stiskom mogla sam da ga zgnjeim.
Zamislila sam ga spljeskanog na svom dlanu: sav braon i lepljiv i topao.
Najeila sam i malo otvorila aku. Pauk je pokuao da mi umakne iz ake. Ponovo sam
skupila dlan, spreavajui ga da pobegne.
Ubijanje je greh. Zar to nije jedna od zapovesti? Ne ubij" i sve ostale zapovesti. Ali to
se samo odnosilo na ljude, tako?
Pomislila sam na gospodina Makartura i njegovog prolenog legla koker panijela.
Pomislila sam na Dejzi, svu krljavu, sa samo tri noge. Bila je tako siuna, tako
bespomona. Gospodin Makartur je hteo da je uspava, za njeno dobro. To mi se inilo tako
pogrenim. Meutim, moda je bio u pravu. Moda bi joj bilo bolje da je tako umrla. Bolje
nego da je moj prvi komija rastrgne na komade. udovite iz Ulice Markam.
Ali onda ne bi bila moja Dejzi.
Pauk se trzao u mojoj ruci. Zato bi bio greh ubiti tetoinu? Ubiti neto opasno? Zver?
udovite? U tome je caka, zar ne? U Danijelu je bio demon. A jedini nain da se ubije
udovite bio je ubiti Danijela. Samo tako se mogla spasti njegova dua. Ali zar onda ne bih
ja otila u pakao zbog toga? Da li bih sve izgubila?
Odmahnula sam glavom. Da je tako, Ketrinin brat ne bi tako neto traio od nje. Ne bi
prodao njenu duu za svoju.
Bar ja mislim da ne bi.
Otila sam do prozora i otvorila sam ga jednom rukom. Sklonila sam mreastu zavesu,
popela se kroz prozor i na neprijatnom zimskom vetru unula na ivicu krova.
Pauk u mojoj ruci je bio nemiran, trzao se i batrgao se po mojoj kou. Odjednom sam
osetila ubod usred dlana i prsti su mi se zgrili. elela sam da ga zdrobim, ali sam se onda
predomislila, otvorila sam aku i spustila pauka. Posmatrala sam kako bei preko crvenila
na mom dlanu i nestaje.
Mala crvena kvrga pojavila mi se na dlanu. Otar bol nije bio nita naspram onog to
me je jelo iznutra. Volela sam Danijela. Bila sam verovatno jedina koja ga je ikada toliko
volela. A to me je inilo jedinom koja je mogla da ga spase. Ali ono to je trebalo da uradim
za njega bilo je nemogue. ivela sam bez njega i ranije, kada sam mu rekla da ode iz
grada, i mislila sam da sam spremna da to ponovim.
Ali kako da ga pustim da umre? Kako da ga ba ja ubijem?
Podigla sam pogled ka skoro punom mesecu, koji je visio iznad orahovog drveta. Kroz
zamagljen pogled od suza, inio mi se suvie svetao i udne boje - krvavocrveni mesec.
Zamislila sam elju kao onda kada sam bila dete. Poelela sam da ova odgovornost pree
na nekog drugog. Poelela sam da postoji drugo reenje. Poelela sam svet bez tame.
Ali znala sam da mi se te elje ne mogu ispuniti. Zato sam poelela neto drugo.
Poelela sam da dobijem na vremenu.
131
POGLAVLJE DVADESET ETVRTO

ZAUVEK
etvrtak
Koliko god da je istina bila strana, u njoj je bilo neeg umirujueg. Kao da su odgovori
koje sam saznala konano smirili moj mozak kako bih, po prvi put u ovih nekoliko nedelja,
mirno spavala. Probudilo me je ukanje. Pretpostavljala sam da je to vetar i okrenula sam
se u krevetu, na kome nije bilo ebeta. Videla sam da otvorena knjiga lei pored mene i
upitala se zato je, ako sat pokazuje da je dva ujutru, napolju tako svetlo. Ustala sam iz
kreveta i otvorila prozorske kapke. Sunce je obasjalo orahovo drvo i ja sam shvatila da je
posle podne.
Neto je stajalo na simsu - bela kartonska kutija, nalik na poklon-paket. Preko kutije je
bilo ispisano moje ime. Podigla sam je i iznenadila se njenom teinom. Odmakla sam se od
prozora i skinula poklopac. Na vrhu velikog smotuljka uvijenog u papir nalazila se
poruka. Prepoznala sam rukopis iz detinjstva.
Grejsi,
U pravu si. Ako te volim, onda treba da odem. Ve sam naneo toliku bol tvojoj porodici. Ako
ostanem, mogu vas dovesti samo u jo veu opasnost. Ja te zaista volim, i zbog toga u otii.
Meutim, eleo sam da vidi da sam pokuavao da ispravim greke. Nisam doao ovamo samo
da bih ti unitio ivot. Hoe li, molim te, da da ovo svom ocu? Da sam mu to lino ponudio, on ne
bi prihvatio. Hteo sam da to bude ceo iznos. Hou da ispunim svoju obavezu. Ali ne bi bilo u redu da
ostanem dok ne sakupim sve. Zadrao sam samo mali deo kako bih imao za hranu. Poslau jo kada
budem zaradio.
Molim te, reci Dudu da sam otiao. Reci mu da se neu nikada vratiti... za njegovo i tvoje
dobro.
Zauvek u te voleti.
Danijel
Odloila sam poruku i odvila smotuljak. Bili su to svenjevi novanica, hiljade dolara,
da nadoknadi novac koji je ukrao iz parohije. To je bila Danijelova tajna obaveza.
Koliko mu je trebalo da ga ponovo zaradi?
Ali jo vanije - koliko dugo je ovo bilo u mojoj sobi? Da li je Danijel ve otiao?
Otrala sam niza stepenice do tatine radne sobe, nadajui se da e on znati kuda je
Danijel mogao da ode. Soba je bila prazna. Setila sam se da je radni dan, iako je poeo
raspust. Odjurila sam do kuhinje, gde je mama za stolom sreivala raune.
- Gde je tata?! skoro da sam povikala. Da li je u vikarijatu?
Mama je izvila obrve. On i Don su otili do prihvatilita.
- ta? Mislila sam da e ii tamo veeras.
- Dona su pozvali da veeras radi dodatnu smenu u prodavnici. Nije eleo da propusti
deljenje njegovih unki, pa ga je tata odveo tamo ranije.
- Kada su otili?
- Pre deset minuta.
Uh! Neu moi da ga pozovem najmanje dvadeset minuta. - Da li bi nas ubilo da
kupimo nekoliko mobilnih telefona?! - povikala sam podigavi ruke.
- Grejs! - mama je bacila svoju ekovnu knjiicu.
132
- Pa stvarno. ivot bi bio mnogo jednostavniji - zgrabila sam s drvenog klina kljueve
od minivana i krenula u garau.
- Moram da uzmem eriti posle kole - povikala je za mnom. Ali nisam se zaustavila.
Vozila sam ka Ouk Parku. teta to nisam imala natprirodno ulo mirisa, jer bih tada
mogla samo da sledim Danijelov miris. Bila sam na pola puta do kue Marijane Djuk kada
sam shvatila da on nee biti tamo. Naglo sam nepropisno skrenula i zaputila se ka glavnoj
ulici. Rekao je da mu treba hrana. Moda e biti u prodavnici.
Ostavila sam kombi na parkingu iza motocikla. Da li je to bio isti motocikl kojim smo
se one noi vozili do grada? Ako jeste, to znai da je Danijel planirao da ode nekud daleko,
dovoljno daleko gde ne bi stigao peice. Dovoljno daleko da ga ne pronaem.
Utrala sam u prodavnicu, prola pored nekoliko klinaca iz svoje kole, koji su na
cvetnom tandu birali cvee za boini ples i otila pravo do kase kod gospodina Deja.
-Jeste li videli Danijela? - upitala sam, prekidajui Lin Biop, koja je kupovala crvenu
ruu za rever i lak za kosu.
Gospodin Dej je podigao pogled s kase. - Upravo je dao otkaz, duo. Mislim da putuje
iz grada.
Opsovala sam, ne ba tiho.
Gospodin Dej se nakaljao. - Moda je jo uvek pozadi. Pitao sam ga da...
Ali ve sam krenula ka vratima na kojima je pisalo: Samo za zaposlene. Nije bilo nikog u
slubenoj prostoriji, ali sam primetila vrata koja su vodila do parkinga. Izjurila sam napolje
taman na vreme da vidim vozaa s kacigom kako lagano kree na motociklu.
- Danijele! - vrisnula sam, ali moj glas je bio preslab naspram tutnjanja motora kada je
motocikl pojurio. - Ne idi!
Sve se obruilo na mene. Vrtelo mi se u glavi. Ostala sam bez vazduha. Kolena su mi
klecala. Trebalo mi je neto za ta sam mogla da se uhvatim da ne padnem.
Ali onda, umesto da se sruim na plonik, neto me je odiglo od zemlje. Obavile su me
snane ruke. Topli dah mi se upleo u kosu.
- Ne odlazi - rekla sam.
- Ovde sam, Grejs - rekao je. - Ovde sam.

Danijel me je drao sve dok nisam ponovo poela normalno da diem. Jedino to nas je
zaklanjalo od pogleda s glavne ulice bio je smrdljivi kontejner, ali me nije bilo briga.
Zagrlila sam ga oko vrata i poljubila ga.
On je uzvratio poljubac. Usne su mu bile krute, ali su mi se podavale, snane a ipak
mekane. Suzdravao se kako bih ja bila bezbedna.
Prekrila sam dlanom topao kameni privesak na njegovoj ogrlici, zateui mu je o vrat,
pogledala ga pravo u tamno-braon oi i rekla: - Volim te.
Danijel mi je stavio ruke iza lea i snano me privukao. Poljubio me je strastveno i
duboko. Kolena su mi klecala vie nego ranije.
On se malo odmaknuo i namrtio. Zna li ta to znai?
- Da. Znai da te ja mogu izleiti.
Povukao se. - Ne, Grejs. Nikada neu to traiti od tebe. Nikako ne mogu da traim da
ubije... - odmahnuo je glavom. A i previe je opasno.
- Ne zanima me. Uiniu to.
133
- Grejs, mi ne govorimo o tome da e me tek samo malo ubosti noem i malo se

umrljati krvlju. Morae da me ubije.
- Ne ponaaj se kao da nisam o svemu promislila.
-Jesi li, Grejs? Shvata li da nee samo mene morati da ubije? U pismu pie da mora
da zabije no u srce vuka. Morau potpuno da se preobrazim u vuka, a to moe biti
previe opasno za tebe. Radije u otii u pakao nego to traiti od tebe.
Ne trenutak sam se odmakla od njega, stvarajui jaz izmeu nas. Nisam ba toliko o
svemu promislila. Nisam ak ni uzela u obzir bilo kakvu opasnost po sebe,
suprotstavljajui se vuku koji zna da hou da ga ubijem.
Opet sam mu se pribliila. - Nee morati da trai - uzela sam ga za ruku. - Uiniu
sve da te spasem.
-Sve?
-Da.
- Neu ti dopustiti. Ne mogu...
- Zato si onda ostao? Zato nisi otiao im si saznao ta je lek?
- Zato to...
- Zato to je to ono to stvarno eli? Nadao si se da u konano shvatiti da ti je upravo
to potrebno.- Sve ovo vreme pokuavala sam da popravim Danijela, da ga spasem, ali ne
moe nekog da spase ako on ne eli da bude spaen. Sada sam to razumela. Kao to sam
razumela jo mnogo toga.Stegla sam mu ruku. Ako je to ono to eli, onda mi dozvoli
da to uradim.
Danijel je pogledao u nebo i poeao se iza uva. - Stvarno si jedinstvena. Mislim, nije
da mi svaki dan devojka nudi da me ubije.
- Devojka?
Ironini osmejak mu je zaigrao na licu. - To te brine? ovee, treba da odem iz grada
pre nego to te stvarno ne upropastim.
- Nee ti nikuda.
- Tako je, jer moramo da pronaemo fino, tiho mesto gde ja mogu da se pretvorim u
vukodlaka, a ti zarije no moje srce.
- Nemoj da govori tako.
Danijel je spustio pogled na nae isprepletane ruke. - I to ti nimalo ne smeta? Nije ti
problem da mi oduzme ivot? - zvuao je ogoreno. - Nastavie da ivi normalnim
ivotom? Nastavie da se zabavlja s momcima kao to je Pit, otii e na Trenton" bez
mene, postae neka poznata umetnica i nikada vie nee ni pomisliti na mene. I to je sve
tebi normalno?
- Da rekla sam.
Istrgao je ruku.
- Mislim, ne... Mislim, naravno da me to mui. Razmiljau o tome kada doe vreme.
Ali do tada ne mora da bude tako. Sve to moe i ti sa mnom, osim zabavljanja s Pitom,
naravno. Pa ne moram ba sada da te ubijem. Moemo...
- Ne razume - nije hteo da me pogleda. - Ili moram da umrem, ili moram da odem...
danas. Pre nego to padne no. Pre nego to uinim jo vie tete...
Pomilovala sam mu obraz. Odmakao se.
- Ti nisi povredio one ljude - rekla sam. - Marijanu, Dejmsa, Desiku Dej. To nisi bio
ti, jel' tako?
Dodirnuo je prstima ogrlicu. - Ne. To nisam bio ja.
134
- Ima tu orglicu sa Meseevim kamenom. Moe da ivi... kako-tako normalnim

ivotom. Moe ak, ako eli, da koristi svoje sposobnosti da pomae ljudima. Ne
moramo to poeti danas. Jednog dana, da... ali ne moramo ba sada odlaganje, kako ne
bih morala da se suoim sa stvarnou, bilo je jedino reenje da ne poludim. - Zato ne
moe da me ostavi. Moramo da se drimo zajedno, tako da budem tu kada doe vreme
za to. Samo mi daj jo vremena, a onda u osloboditi tvoju duu pre nego to umre.
- Grejs, voleo bih da je tako jednostavno. Problem je upravo u tome to vremena
nemamo. Ne moemo ovo beskrajno da odlaemo. Ne eli samo jedna osoba da me vidi
mrtvog. A ako me bilo ko drugi ubije...
- Ko?! Ko eli da te ubije?! - Mogla sam tog golim rukama da zadavim... pa neka idu
bestraga savest i principi.
- Moj otac, na primer - Danijelove oi su bile irom otvorene, kao u uplaenog deteta.
- Da li je on ovde? Vratio se? Da li je on...?
- Ne rekao je Danijel. Poslednje to sam uo jeste da je negde na jugu Amerike.
Znao bih da je bilo gde blizu.
- Pa zato si onda tako zabrinut? Baviemo se svim tim kada za to doe vreme. Sve to
traim jeste malo vremena. Zar ne moemo da ivimo bar ovaj dan?
Danijel je uzdahnuo rezignirano. Uzeo me je u naruje, naslonivi moju glavu na svoje
grudi. Sluala sam kako mu oba srca kucaju u ritmu. inilo se da su sporiji otkucaji blii
mom uhu, dok su bri podrhtavali u pozadini.
-Je li tvoje ljudsko srce ispred vujeg? - upitala sam.
Danijel se iznenadio to sam primetila da ima vie od jednog srca. - Da, ali kada sam u
ljudskom obliku. Kada se preobrazim u vuka, onda je njegovo srce ispred. Uvek je sa
mnom, uvek je deo mene.
Zato sam morala da ga probodem dok je u vujem obliju - tako bismo bili sigurni da
je pogoeno vuje srce.
- ta znai ono iz pisma u inu iskrene ljubavi? upitala sam. Ako u jednog dana to da
uinim - da ga ubijem - htela sam da budem sigurna da sam dobro razumela kako tano to
da izvedem. - U pismu pie da jedini nain za osloboenje due jeste da te u inu iskrene
ljubavi ubije osoba koja te najvie voli.
- Mislim da to znai da namera mora biti iskrena - rekao mi je Danijel, uronivi mi u
kosu. - Da se to ne uradi iz straha, zlobe ili prinude. To mora biti in iskrene, snane
ljubavi.
- Bez straha - zamislila sam sebe i udovinog vuka. Da li sam bila sposobna za tako
neto? Moram da budem. - Samo ljubav - rekla sam i zakopala sve druge misli.
- Da - progunao je. - Prvo ubistvo prave ljubavi.
Privio me je vrsto. Parking se bio ispraznio, ali kada me je Danijel pustio, ve su
poela da pristiu druga vozila. Proao je rukama kroz moju kosu i poljubio me u elo.
- Moe ti i mnogo bolje od toga - propela sam se na prste za pravi poljubac.
Danijel je okrenuo glavu. ta je sa tvojim bratom?
- Ne elim njega da poljubim - rekla sam i poela da ga ljubim po liniji vilice.
- On je ovde, zna - Danijel je progutao knedlu. - Mogu da ga osetim.
- U redu, hajde da to bude jedna od deset stvari o kojima ne treba govoriti dok se
ljubimo. Natprirodno razvijena ula su odlina i sve to uz njih ide, ali nisu ba
romantina. Pored toga, verovatno je samo doao da pokupi cvee za Ejprilinu haljinu za
igranku... Oh, ne.
135
Danijel se ukrutio. ta je bilo?

- Trebalo je da idem veeras sa Pitom na ples. Idemo kolima sa Ejpril i Dud.
- Ne - rekao je Danijel. - Ne moe da ide veeras. Mora da otkae.
- Zna da ne mogu to da uradim. Pit je verovatno ve potroio gomilu novca. On je fin
momak. Ne mogu samo da ga otkaim...
- Pit nije toliko fin koliko misli - rekao je Danijel mrzovoljno.
Nasmejala sam se. - Jesi li ljubomoran? Pit je samo prijatelj...
Danijel me je zgrabio za kukove. - Naravno da sam ljubomoran, Grejsi. Upravo si mi
rekla da me voli, a izlazi s drugim momkom. Ali ovo je vanije od moje ljubomore. Ako
ve ostajem ovde, onda e morati da ostane kod kue. Moram da pripazim na mnogo
toga. Ne mogu da dozvolim da bude tamo. Ne veeras.
- ta je to veeras?
Spustio je pogled. - Pun mesec.
- Pun mesec? - pogledala sam u mali polumesec na njegovoj ogrlici. Plai se...
- ak i sa ogrlicom od Meseevog kamena, teko je kontrolisati vuka za vreme punog
meseca. Tada vuk crpe najvie emocija iz ljudi ugrizao se za usnu. - Borio sam se koliko
sam mogao da se nikada ne preobrazim u vuka. Iako sada mogu da kontroliem svoje
postupke, plai me da vuku dam toliku slobodu. Otkad sam se vratio, samo sam dva puta
bio vuk. Poslednji put je bio kada sam traio Dejmsa. Mesec je bio u opadanju, a ja sam
bio sigurniji, tako da sam dao vuku malo prostora. Ali prvi put... kad je poslednji put bio
pun mesec... Tada sam bio prestravljen. Pretvorio sam se vuka i pre nego to sam toga bio
svestan, bio sam kilometrima daleko od svog stana u Ulici Markam - Danijel je pogledao u
mene. - Sea li se kad je poslednji put bio pun mesec?
- Ne. - U emu li mije proleteo poslednji mesec?
- Tada sam te prvi put video otkad sam se vratio Danijel je sklonio ruke s mojih
kukova, ali se nije odmakao. - Tvoj tata je traio da se klonim tebe i Duda dok ne
pronaemo reenje, ali nisam mogao. Mislim da je i on znao da to neu moi; postupio je
kao svaki pravi otac Danijel je posmatrao svoje nadlanice. Oduvek mi se svia,
Grejs. Ne znam da li si to znala.
Srce mi je zaigralo. Stvarno?
-Jo od dana kada si dola kui sa tim tronogim tencetom, znao sam da ne postoji niko
kao ti. Gabrijel mi je rekao da pronaem nekog ko me voli... i prieljkivao sam da od svih
ljudi na ovom svetu to bude ti.
- A kada sam videla tvoje ime na asu likovnog, bila sam tako znatieljna... Pamtila
sam te kao hrabrog, neverovatno dragog i samouverenog deaka, i nisam mogla a da te
malo ne zadirkujem. Meutim, kada sam te ugledala i shvatila koliko si lep, zanosan i
snaan postao, u meni se neto probudilo.
Sada se odmakao. Kao da je morao da se distancira. - Nikada se ranije nisam ovako
oseao. Nisam znao da mogu ovako da se oseam... ali vuk je takoe to osetio. A kada se
pojavio pun mesec, rekao mi je da idem da te pronaem. Rekao mi je da ne mogu da se
drim podalje. ak sam pokuao da se zakljuam u svoju sobu, ali ni to nije uspelo. Kao to
sam rekao, skoro sam bio pred tvojom kuom kada sam se osvestio. Imao sam veu
kontrolu, ali i dalje nisam mogao da odem, ne dok te ponovo ne vidim.
Iznenaeno sam uzdahnula. - Videla sam te. Ti si bio taj, taj vuk, koji je sedeo ispod
orahovog drveta. Onaj koji me je posmatrao.
136
Ne znam zato me je iznenadilo to to sam ga videla kao vuka, verovatno sam

zamiljala neku grotesknu kombinaciju oveka i zveri. Ali taj pas je bio prelep, krupan...
krupniji, sada mi je bilo jasno, od svakog psa kojeg sam ikada videla... graciozan,
dostojanstven. Kao skulptura vuka sa Gabrijelom u vrtu Anela.
- Sada poto zna da sam ja ta - a isto to zna i vuk - plai se da e me napasti? nasmeila sam se, pokuavajui da unesem malo vedrine. - Ako nita drugo, bar znam da
u jednom meseno imati no samo za sebe.
- Tri - rekao je Danijel. - Tri noi pune nespokoja.
- Molim?
- Realno, mesec je tri noi pun. Poao sam da te traim tree noi kada je poslednji put
bio pun mesec. Veeras je prva no u ovom mesecu.
- Onda tri noi za sebe? Jo bolje, rekla bih. Nove veze tako mogu da oduzimaju vreme
- slegnula sam ramenima i pokuala da se nasmejem.
Danijel nije reagovao. - eleo bih da mi to to u te ostavljati samu bude jedina briga.
Ako ostajem ovde, ako emo biti zajedno, onda veeras moram da obavim neka druga
posla. Zato mora da ostane kod kue. Molim te, Grejsi, nemoj da ide na ples ili veeru ili
bilo kuda sa Pitom i svojim drutvom. Veeras me nita ne sme omesti. Mora da bude na
sigurnom.
- Ne mogu tek tako da otkaem.
- Nikada nisam bio ozbiljniji, Grejs. Molim te, uini mi to - zagrlio me je, snano me
pritiskajui uza se. - Obeaj mi da e se kloniti opasnosti - poljubio me je kao onda ispod
orahovog drveta, kao da e umreti ako me ne bude ljubio.
- U redu - rekla sam i utonula u njegov zagrljaj.
137
Pre plesa
POGLAVLJE DVADESET PETO

ONAJ DRUGI
to su toliko vana obeanja? Trebalo bi ih jednostavno zakonom zabraniti. Ozbiljno,

zbog ovoga u otii u pakao", pomislila sam kada mi je Ejpril stavila poslednju ukosnicu u
kosu. - Izgleda neverovatno - rekla je.
Pokuala sam da odrim obeanje koje sam dala Danijelu. Stvarno jesam. Pozvala sam
Ejpril im sam dola kui. Mislila sam da e Pit lake podneti ako je ubedim da ga ona
pozove umesto mene i kae mu da imam male boginje ili tako neto zarazno. Ali ne, to je
bila greka.
- Nemoj to da mi radi! - Ejpril je zacvilela preko telefona. Iza nje sam mogla da ujem
buku iz trnog centra Epl Veli". Upravo je izala iz salona Nejls 18" i nespretno drala
telefon, pokuavajui da ne uniti svoj manikir. - Ovo u ti dobro zapamtiti! - rekla je, to
nije bilo daleko od istine. -Ima li bar i najmanju predstavu o tome koliko mi ovo znai?!
Potpuno e me unititi ako ne doe.
Kako su dani prolazili, a policija nije pronalazila Desiku Dej, tako je majka, koja je
ranije bila potpuno nezainteresovana, drala Ejpril na sve kraem povocu. Jedino bi Dudu
dozvoljavala da navrati kako bi uili", a pristala je da je pusti na ples samo ako se Ejpril
vozi zajedno s Pitom i sa mnom. Ejpril je smela da ide pravo na veeru, pa onda na ples, a
onda strogo kui, bez ikakvih neplaniranih zaustavljanja u meuvremenu.
- Ali bolesna sam. Ne mogu da idem.
- Ne, nisi. Upravo si mi rekla da je to tvoj izgovor za Pita.
Kakva glupost.
- Molim te, molim te, molim te. Mora to da uradi za mene. Jednostavno u umreti
ako ne odem na ples sa Dudom.
Nasmejala sam se. - Pa, ako je pitanje ivota i smrti...
- Hvala ti, Grejs. Nee nikada zaaliti zbog ovog!
Stvarno sam se nadala da neu.
Otili smo pravo na veeru, pa na ples, i nije bilo nikakvih neplaniranih zaustavljanja u
meuvremenu. Danijel nee znati da no nisam provela zatvorena u sobi. Neu mu odvui
panju. Ja neu biti u opasnosti.
Hou li se ikad opametiti?
Ejpril je namerno ostavila jedan tanak uvojak da mi pada pored lica. - Pit e da odlepi
kad te bude video.
Nadam se da nee", pomislila sam, ali sam se ipak nasmeila i zahvalila joj.
Ejpril je prvo dola kod mene i samo to se nije zagrcnula kada je videla ta sam
uradila s kosom, kombinujui lak i penu. Ne znam zato su mi se ruke toliko tresle; nisam
bila nervozna zbog sastanka s Pitom.
- Izgleda kao mis iz osamdesetih - rekla je i smestila me ispred ogledala u kupatilu.
- Zar to ove godine nije u modi?
U ogledalu sam videla da je prevrnula oima, a onda ozbiljno prionula na posao
sreivanja katastrofe. I moram da priznam da sam na kraju izgledala ba dobro. Dobro je
bilo to su momci ba kasnili, jer da nije bilo tako, izgledala bih zastraujue.
Ustala sam i pogledala se u ogledalo. Jednom, negde pred kraj kolske godine, Ejpril
me je odvukla u butik haljina u Epl Veliju". Nisam bila raspoloena za kupovinu, pa sam
138
pustila Ejpril da mi izabere haljinu, a ja sam je kupila ak i ne probavi je. Ali moram rei:
jo jednom, uradila je sjajan posao. Dopalo mi se kako mi je bela satenska haljina dodirivala
kou, a jo vie mi se dopalo kako je ila uz moje tamnoplave oi i besprekorno doteranu
crnu kosu. Uski gornji deo haljine je odlino pratio linije mog tela, zbog ega su mi grudi
izgledale vee, a najlepi od svega bili su ljubiasti pojas, kao kontrast haljini, koji me je
uinio neverovatno vitkom, i na brzinu nanesen ljubiasti lak za nokte, koji je Ejpril u
trnom centru izabrala za mene.
Kao prava devojica, zavrtela sam se jednom ispred ogledala. teta to me Danijel nee
videti u ovome.
Jedino mi se nisu dopale bretele. Mama je bila veoma stroga kada je re o rukavima.
Toliko je bila preokupirana svojim nonim smenama na klinici da nije ni traila da pogleda
haljinu kada sam je kupila.
Protrljala sam gola ramena i zadrhtala.
- Ne brini - rekla je Ejpril. - Kupila sam ti earpu. Samo sam je namerno ostavila dole,
da te Pit prvo vidi bez nje.
- Ne znam da li je to ba dobra ideja...
Zvono na vratima se oglasilo.
- Vreme je za spektakl - Ejpril je napuila roze usne, koje su se slagale s bojom njene
ruiaste haljine. Uhvatila me je za ruku i povela do stepenita, odakle je trebalo da
sveano uemo u sobu.
Dud, koji se pristao da se spremi kod Pita kako bismo Ejpril i ja mogle da se
spremimo ovde, izgledao je sumorno, ali privlano i zagonetno u crnom odelu. U ruci je
drao korsa od pet crvenih rua za Ejpril. Kada nas je video, Pit je, u mornarskoplavom
sakou i elegantnim drap pantalonama, zviznuo u znak oduevljenja.
Moja gola ramena su poela da gore i peckaju. Videla sam strogi pogled na maminom
licu.
- Kai mi da ima earpu - rekla je kada me je Pit pozdravio lakim poljupcem u obraz.
- U dnevnoj sobi je kod moje tane rekla je Ejpril. Kada je mama otila da je uzme,
Pit se nagnuo i neno mi navukao na zglob korsa od lila rua. Izgleda boanstveno
apnuo mi je na uvo, a onda me je ponovo poljubio tako nisko u obraz, skoro u vrat.
Mirisao je na dezodorans, kojeg je izgleda previe stavio, i na neto udno slatkasto, neto
to nisam mogla da prepoznam.
Odmakla sam se od njega i pustila da mi mama vrsto obavije oko ramena ljubiasto
pare vetake svile.
- Budi srena to ti se otac jo nije vratio, mlada damo rekla mi je u uvo. - Jer uopte
ne bi ni izala iz kue.
Deo mene je poeleo da je on sada tu. Oseala sam se loe to idem na ovaj sastanak,
ali ne samo zbog prekrenog obeanja. Nije mi ni najmanje bilo neprijatno kada me je
Danijel tako poljubio, ali s Pitom je bilo drugaije. Dok nas je mama fotografisala, on se
okrenuo ka meni, a ja sam se od njegovog pogleda stresla... bio je to isti pogled koji sam
primetila dok igra sa drugarima ulini hokej u slepoj ulici - kao da je bio reen da pobedi
po svaku cenu.
Iz kue smo izali kao sveana povorka. Pit me je priljubio uza se i mahnuo mojoj
mami u znak pozdrava. Bilo mi je drago to smo svi zajedno uli u korolu.
- Oho, zar je stvarno toliko sati? - Rekla sam kada sam pogledala na sat u kolima.
Hoemo li stii na ples posle veere? - bilo je skoro sedam, a momci su izabrali restoran u
139
poslovnom delu grada. Dok mi stignemo tamo, nae drutvo e gotovo veerati. Poto u,
po svemu sudei ostati napolju do kasno, zbog obeanja koje sam prekrila bilo mi je jo
gore.
- Da rekla je Ejpril. Vi ste, momci, previe kasnili.
- Umirem od gladi - progunala sam, pokuavajui da prikrijem pravi razlog svoje
zabrinutosti.
- Nemoj mene da krivi - rekao je Pit. - Dud je taj koji je iznenada zaboravio kako da
doe do cveare ili tako neto. Tri sata mu je trebalo da uzme tvoj korsa.
Ejpril je zurila u Duda, a on nita nije rekao u svoju odbranu. Nisam se vie alila.
Samo sam se nadala da nee cele noi ostati tako zatvoren.
Pit mi je stavio ruku na lea.
Najeila sam se, iako je bilo iznenaujue toplo vee. Nije bilo daka vetra, a nije bilo
ak ni toliko hladno da bi se obukao kaput. Meteorolog je ovaj dan nazvao zatije pred
buru" i znala sam da snene meave, koje su bojile Boi u belo, nisu bile daleko. Uprkos
toploti, neuobiajenoj za ovo doba godine, Dud je ukljuio grejanje u kolima, ali ja nisam
skinula earpu, koju sam drala preklopljenu na grudima.
Moda su Dudova zlovolja, Ejprilino iznenadno utanje, Pitovi povremeni iskoeni
pogledi ili svetlost punog meseca, koja je sijala kroz prozore, inili vazduh u kolima
pretekim, prezaguljivim. Ruke su mi trnule od nervoze, srce mi je prebrzo lupalo... kao
da sam nestrpljivo ekala da se neto dogodi. Prijao mi je sve vazduh kada smo izali iz
kola. elela sam da ostanem malo due na parkingu, ali su ostali brzo otili da se pridrue
ostatku naeg drutva. Udahnula sam miris noi, dozvoljavajui da me preplavi sve dok
nisam videla da se iznad tende restorana pod meseinom neto pomera. Nisam saekala da
vidim ta je to i brzo sam uletela u restoran.
Kako je veera protkala, moja uznemirenost je rasla. Pre nego to sam se pridruila
drutvu, Pit mi je naruio srednje peen odrezak, iako je Dud mogao da mu kae da ja
volim dobro peen, gotovo re peen odrezak.
- inilo mi se da je ova no za crveno meso rekao je Pit, namignuvi mi, uz svoj
trostruko opasan" osmeh. Onda je taj osmeh preusmerio na konobaricu, pokuavi da je
laskanjem nagovori da mu donese au vina. Ali kada mu je uputila osmeh u smislu
dobar pokuaj, drugar" i predloila mu da popije jo jednu koka-kolu, tiho ju je nazvao vrlo
pogrdnim imenom.
Okrznula sam ga pogledom jer nisam bila ba sigurna da sam dobro ula ta je rekao.
- Ne brini, ovee - rekao je Bret Donson, koji je sedeo pored Lin Biop. - Spremio sam
i za tebe - Bret je dodao Pitu presavijenu pamunu salvetu.
Pit je odmotao zlatnu pljosku i ljubazno se nasmeio.
Kada je sipao, kako je delovalo, pola sadraja boce u koka-kolu, upitala sam se koliko
uopte poznajem Pita. Bio je moj partner na vebama i uili smo zajedno od avgusta, a
Dud se ve nekoliko godina drui s njim - to je na mene nesvesno delovalo kao
preporuka za dotinog deka. Meutim, Danijel je vie puta pokuao da mi kae da Pit nije
onakav kakav se ini, a Don nije eleo da me isti taj momak otprati do kue. Takoe, za
njega je rekao onaj drugi". Zar nisam spomenula Pita pre nego to se Don ponudio da me
otprati? Pit mi je ponudio pljosku, iz koje je dopirao opor miris, a ja sam je odgurnula od
sebe. Pit je samo slegnuo ramenima.
Ali Lin Biop se zajedljivo osmehnula. - Oekivano - rekla je.
140
Upravo sam htela da je pitam koji je njen problem, kada je Pit dodao Dudu pljosku i
umesto da Dud odbije, kao to sam oekivala, on je sipao malo u svoj sprajt. Jedva sam se
obuzdala da se ne izderem na njega, i to pred njegovim drugovima. Nisam elela da Ejpril
unitim vee. Dobro je to je otila s nekim devojkama do toaleta, tako da nee znati ta je
Dud uradio.
Kada su stigla naa predjela, drugi su ve zavrili svoj desert, svi osim Breta i Lin, koji
su se isto kao i mi kasno pojavili. Oni koji su zavrili veeru pozdravili su se sa nama,
obeavi da e nas saekati da doemo kako bismo se zajedno slikali a onda su otili. Kako
je veera tekla, Pit je priao sve glasnije i glasnije. Mlatarao je rukama, povremeno me
udarajui u rame, dok je, sa svim groznim detaljima, prepriavao sinonu hokejaku
utakmicu. Iako je i Dud imao alkohola u svom piu, on se nije opustio kao Pit. Sa svakim
gutljajem izgledao je sve krui i zatvoreniji.
Kad je platio raun, Dud je ustao i zaputio se ka zadnjem delu restorana. Pola sam za
njim.
Pit me je zgrabio za ruku i preao dlanom po njoj sve do lakta. - Nemoj dugo, anele pohlepno se iskezio, otkrivajui zube.
Ponekad pomislim da bi on mogao da bude udovite", ula sam u glavi Donov glas.
Smetnula sam to s uma. To je bila potpuna besmislica. Pit je dokazivao da je kreten, ali
ne da je i udovite. Ali Danijel se neega plaio kada nije eleo da izaem sa Pitom, neega
to se moe desiti veeras za vreme punog meseca...
Samo to se nisam nasmejala iako sam bila nervozna. Koja je verovatnoa da se dva
vukodlaka pale na mene? Kao da sam bila neki ogroman magnet za udovita. Da li mi je
na leima pisalo Ugrizite me, slobodna sam?! Smetnula sam sa uma i tu misao i rekla Pitu da
u doi za minut.
Kada me je pogledao, oi mu nisu sevnule, nije se inilo da ga je bilo kakav vuk sludeo.
Ako je ita gorelo u njemu, gorelo je iskljuivo zbog testosterona.
Hodnik koji je vodio ka toaletima bio je slabo osvetljen, a na njegovom kraju sam ula
kako se neko svaa. Zapravo, neko je uzrujano govorio i inilo se da je to upravo bio moj
brat, ali neko drugi je priao meke, pritajenije i definitivno je u pitanju bila ena. Ubrzala
sam korak da vidim ta se deava i zatekla Duda i Lin Biop u jednom oku. On je urlao,
pretei joj prstom ispred lica.
- Ako ima problem sa Grejs - rekao je - prvo se obrati meni pa onda kreni da iri
otrov po koli.
Lin je klimnula glavom, ostavi bez teksta, to nije liilo na nju.
Stegla sam pesnice. - Ako ima problem sa mnom, onda prvo treba meni da se obrati.
Dud se okrenuo, malo se smirivi. U redu je, Grejs. Ja u ovo da sredim. Vrati se
svom pratiocu.
Podboila sam se. - Otkud ti pravo da ti to sredi"? Umem sama da se brinem o sebi.
- Samoj ti neto ne ide.
- ta si rekao?! - upitala sam. Spazila sam Lin kako se iunjava, verovatno da bi sa
bezbedne udaljenosti svima poslala poruku o celom naem razgovoru. - Zna ta? Nema
veze - prebacila sam torbicu preko ramena i krenula iz toaleta.
- Ne eli da zna ta je rekla o tebi? - Dud mi je dobacio. - Ne eli da zna ta ti cela
kola pria iza lea?
Okrenula sam se. - Ne, ne elim da ujem. Bar ne od tebe, ne sada, jer sam sasvim
sigurna da to ima nekakve veze sa Danijelom. I ma ta ja rekla, ti mi nee verovati, jer si
141
jo odavno s njim raskrstio, zar ne? napuila sam usne. Stalno se pretvara da e sve
biti u redu samo ako se drim dalje od njega, ali nee - sve dok se ne suoi sa svom tom
mrnjom koju osea.
- Ti si na njegovoj strani? Moda su glasine tane.
- Pa ta i ako jesu? Volim Danijela. Pokuala sam da ga ne volim zbog tebe. Ali ne
mogu da prestanem nekoga da volim samo zato to ti tom nekom ne moe da oprosti
stiala sam glas. Usne su mi podrhtavale. - Misli da si ti onaj dobar, ali tata kae da je
dobar sin u veoj opasnosti.
Dud se sablaznio kao da sam ga udarila u stomak. Pukla sam. Odjurila sam u enski
toalet pre nego to mi je ita odgovorio.
U kolima
Ostala sam u toaletu sve dok Ejpril nije dola po mene. Vie je izgledala zabrinuto
nego besno, a meni je bilo drago to mi nije rekla da sam joj upropastila vee... ve sam se
dovoljno oseala krivom. Nagurali smo se u kola. Ja sam insistirala da vozim, a Dud je
bez rei to dopustio. Uputili smo se nazad u Rouz Krest na ples, iako je to bilo poslednje
mesto na koje mi se ilo. Sada sam jedino elela da se sklupam u svom krevetu i saekam
da dan proguta pun mesec, tako da ponovo budem s Danijelom.
Dok smo se vozili, niko nije ni re progovorio, osim Pita, koji je celim putem kukao
kako su mu previe naplatili dodatno pie, to ne bi trebalo da brine nekoga ko se bori sa
unutranjim demonom. Pokuala sam da zaboravim sve o udovitima i vukodlacima i
koncentriem se na to kako da preivim muno vee koje sledi. Bar emo stii na sam kraj
plesne veeri, a onda moemo da krenemo pravo kui.
Meutim, kada sam na putu do kole skrenula u glavnu ulicu, videla sam nanizane
policijske automobile ispred Dejs marketa". Njihova crveno-plava svetla bacala su
zlokobne senke na zelene tende prodavnice.
- To su gradski policajci - rekla je Ejpril i kao nestano kue gurnula glavu kroz prozor.
- Pitam se ta se deava.
Zaustavila sam kola ispred Brajtonsa, prekoputa Dejsa. To je bilo najvie to smo mogli
da se pribliimo. Policajac u uniformi je razvlaio policijsku traku preko ulaza u parking
prodavnice, a nekoliko ljudi se okupilo da vidi ta se deava. Sigurno se jo nije proulo
inae bi pola grada bilo ovde.
- Eno Dona - uperila sam prstom u njega.
Stezao je u divovskim akama svoju kecelju s natpisom Dejs market" dok je
razgovarao sa crnokosim ovekom u odelu. ovek je potapao Dona po ramenu, a onda
uao u prodavnicu.
- Gde je gospodin Dej? - upitala je Ejpril.
Gde je Danijel?" Rekao mi je da ide kasno po podne da odradi smenu, jer mu je
gospodin Dej obeao dnevnicu i po ako ne da otkaz pre Boia. Ali rekao je da hoe da
zavri pre nego to padne no. Do sada bi ve otiao... ali kuda, nisam mogla ni da
pretpostavim.
Da li je zbog ovoga brinuo? Da li je ovo hteo da sprei? Da li je moj izlazak doveo do
ovoga?
Izvukla sam klju iz brave za paljenje.
Pit me je zgrabio za ruku. - Hajde jednostavno da idemo na ples. Sve emo propustiti
ako se zaustavimo.
142
- Tako je - rekla je Ejpril. Moda bi trebalo samo da krenemo - rekla je piskavim

glasom, koji je podseao na psee cviljenje. Rekla sam mami da se neu nigde
zaustavljati.
Otvorila sam vrata i izala napolje. Done!
Pogledao me je. Lice mu je bilo izoblieno od senki. Preao je ulicu i, kad nam se
pribliio, spazila sam da su mu oi naduvene i zakrvavljene. - Gospoice Grejs? - doao je
do kola. Ne bi trebalo da budete ovde. Nije bezbedno.
- ta se deava? stiala sam glas, nadajui se da drugi nee uti.
Don je ponovo pogledao u prodavnicu. - Bio je ovde.
- Ko je bio ovde? upitao je Dud, koji se iznenada naao iza mene.
Ejpril je izala iz kola i stala iza njega.
- udovite Don je zajecao. - udovite iz Ulice Markam. On... on... - Stegao je svoju
ve izguvanu kecelju.
- ta je, Done? spustila sam dlan na njegovu ruku. Meni moe rei. Bie sve u
redu.
- On ju je ubio.
- Koga? - upitao je Dud.
- Desiku - Don je zaridao. - Ja sam izaao da izbacim ubre... i pronaao njeno telo.
Bila je iza kontejnera.
Stavila sam ruku na usta, zaprepaena. Gde je Danijel?" Da li je znao da je telo
pronaeno odmah pored mesta gde smo se mi samo nekoliko sati ranije ljubili?
- A ti si siguran da je to Desika? upitao je Dud.
Don je klimnuo glavom. - Lice joj je unakaeno kandama, ne bih je ni prepoznao da
nije njene kose. Kada su policajci svratili da kau gospodinu Deju da je nestala... rekli su da
ima zelenu kosu.
- Zelenu kosu? - To je ta devojka! Ona koja je naletela na mene na urki. Ona s
pirsinzima, ogromnim oima i zelenom kosom. Nije ni udo to mi se odnekud inila
poznata. Oh, bo... Videla sam je... Videla sam je te noi kada je nestala.
- Gde? - upitala je Ejpril.
- Kod Da... - zautala sam kada sam videla da Dud zuri u mene. - Samo negde u
gradu.
- Kod Danijela? - Dud me je zgrabio za ruku. Bila je u Danijelovom stanu u Ulici
Markam. Bila je na onoj sramnoj urki.
- Molim? Kako si znao...?
- Znai, istina je? - Dud mi je zavrnuo ruku. - Bila je tamo, zar ne?
- Da - rekla sam. - Ali Danijel nije imao nita s tim. Rekao mi je...
- Rekao ti je? A ti si mu tek tako poverovala? - Dud mi je zario prste u ruku kao da je
zario zube. - Naravno da jesi. Ti bi poverovala u sve to kae.
- Prekini sada s tim - pokuala sam da mu kaem kao to bi to uinio i moj otac, ali
Dudovi prsti su se samo jo jae zarivali.
- Ne razumem - rekao je Pit, koji je stajao s druge strane kola. Misli da je Kalbi ovo
uradio?
- To nije bio Danijel - rekao je Don. Stiao je glas kao da je hteo samo meni neto da
kae, ali njegov apat je glasno odjekivao. - To je bilo udovite, gospoice Grejs - pogled
mu je odlutao iznad moje na glave pravo ka Pitu. - udovite je otelo Dejmsa, takoe.
Tvoj tata i ja smo svratili do policijske stanice u gradu. Tvoj tata je traio rezultate analize
143
krvi, ali su rekli da nemaju nikakve rezultate, da ak nisu mogli ni da otkriju da li je krv
ljudska ili ivotinjska. To mora da je udovite.
- Vidi - Dudova ruka je zadrhtala te me je pustio. -Vidi. To je on.
- Nije - rekla sam. - Ne moe da bude. Mora da je neko drugi.
Dud je nasrnuo na mene i stegao me za ramena. - Gde je on?
- Prekini, Dude - rekla sam tiho, i vie nego svesna policajaca prekoputa ulice.
- Hej, ljudi, smirite se - Ejpril je povukla Duda za ruku, ali se on nije maknuo s mesta.
- Gde je Danijel? - Dud mi je preko earpe grevito stiskao ramena, drmajui me.
- Ne znam gde je - rekla sam. - Ne znam.
Pustio me je i otiao do vozaevog mesta. Odakle mu kljuevi od kola?", pomislila
sam.
- Dude, stani. To je glupo. Pio si - pogledala sam u Dona traei pomo, ali on se
sklonio na ulicu.
- Molim te! - ciknula je Ejpril.
- Hej! - Pit je stao ispred Duda. - Ako misli da je to Kalbi, onda idi to kai
policajcima.
- Ne - rekao je Dud. - Oni ga ne mogu zaustaviti.
- Pa ta e onda?
- Idem da ga pronaem.
- Onda idem s tobom - Pit je otvorio zadnja vrata.
- Ne - pokuala sam da zgrabim kljueve, ali me je Dud odgurnuo.
- Hej! - neko je povikao iza policijske trake. - ta se to deava tamo?
Dud je skoio za volan. Dok je palio motor, nekako sam se ugurala na zadnje sedite
pored Pita.
- Hej, stani! - neko je povikao.
Ali Dud je ubacio u brzinu i mi smo poleteli niz glavnu ulicu, ostavljajui iza Ejpril i
Dona.
Nismo ili daleko. Dud je projurio niz nekoliko ulica, a onda naglo skrenuo u Ulicu
Kresent. Proleteli smo pored kole i kada sam pomislila da emo je proi, Dud je naglo
skrenuo i uao na prepun parking. Vozio je uzdu i popreko po parkingu, pregledajui
svaki kutak izmeu automobila.
- Vratimo se nazad, Dude - rekla sam neno. - Hajdemo kui da razgovaramo sa
tatom. On moe da nam pomogne.
Dud je zaustavio kola u uliici izmeu parohije i kole. Otvorio je vrata i izaao
napolje.
- ta to radi? - upitao je Pit.
- On je ovde - rekao je Dud. - Znam da jeste - zastao je na trenutak, kao da oslukuje.
Jedino to sam ula bila je muzika koja je odjekivala iz fiskulturne sale.
- Dude, molim te, urazumi se - krenula sam iz kola.
- Zaustavi je - rekao je. Pit me je zgrabio za ruku.
- Zadri je tu. Uini ta god je potrebno - Dud je krenuo nekoliko koraka niz ulicu.
Zauo se zvuk sirene policjskih kola, koja su prola pored kole i nastavila ka Ulici
Kresent.
- ta e sad? - upitala sam.
144
- Stavljam taku na ovo - Dud se okrenuo ka meni i tada sam videla: njegove oi, koje
su nekada bile identine kao i moje, izgledale su kao dve oluje. Crne, svetlucave, otre,
iskrivljene... bletale su pod svetlou punog meseca.
Ljudske oi ne sijaju u mraku. Samo oi ivotinje.
- Ne - uzdahnula sam borei se za vazduh. Pokuala sam da se izvuem iz Pitovih
ruku, koje su bile kao okovi.
- Idem da pronaem Danijela i zavrim ovo rekao je Dud.
A onda je nestao.
145
U uliici
POGLAVLJE DVADESET ESTO

HEROJ
- Pusti me! - odgurnula sam se od Pitovih grudi. Morala sam da pronaem Danijela
pre Duda.
Plaio se da e se ovo desiti veeras!
- Pite, molim te. Mora da me pusti.
- Pa da upozori Kalbija? - Pit nije hteo da me pogleda u oi. - Zato ne moe
jednostavno da se dri podalje od njega?
- Moram da zaustavim Duda. Moram da ga spreim. Uinila bih isto i da je krenuo na
tebe.
Pit je pogledao u mene, ali me nije pustio. Opusti se, Grejs. Zna Duda. Otiao je
samo da vidi ta se deava.
- On vie nije Dud - rekla sam. - Zar ne vidi to?
Pit je zbunjen odmahnuo glavom.
- Nema predstavu ta se deava, zar ne? - upitala sam.- U opasnosti si. Svi smo u
opasnosti. Mora da me pusti.
Pit je popustio svoj stisak. Izvukla sam se iz njegovih ruku i zgrabila ruicu od vrata.
Pokuao je da me zaustavi, ali jedino to je uspeo da dohvati bila je moja satenska earpa.
Iskoila sam iz kola i pojurila niz ulicu, a ona je ostala iza mene razvuena kao ljubiasta
zastava. Pit je potrao za mnom.
Spotakla sam se u tiklama i umalo sam upala u baru. Pit me je zgrabio za rame i naglo
okrenuo ka sebi.
- Pokuavam da te spasem - gurnuo me je o zid parohije. Dud mi je rekao da te
drim dalje od Kalbija, ali ti to ne dozvoljava. Zato nee da ga se kloni?
- Stani, molim te - pokuala sam da ga odgurnem, ali bio je teak i nisam mogla da ga
pomerim.
- Trebalo je da ja budem tvoj heroj - rekao je. - Trebalo je da te ja spasem u Ulici
Markam.
- ta?! a onda sam shvatila. - Ti si bio ispred mojih kola? - nije ni udo to je
insistirao da ga saekam. - Pokuao si da me uplai kako bi mogao da izigrava heroja?
- Dud je rekao da mora da te dri podalje od Danijela. Rekao je da te samo dobro
treba preplaiti. Kola su se pokvarila, pa sam iskoristio priliku... - Pit me je vrsto stegao za
rame. - Bio bih tvoj heroj da...
Taj zvuk. To je bio urlik. To je bio Danijel. - Da se od neeg nisi uplaio i pobegao.
- Pobegao sam - rekao je Pit. - A onda je Kalbi naiao pre nego to sam se vratio - zario
je prste u moje rame. - Trebalo je mene da eli, a ne njega!
Pit me je pritisnuo celim telom, pri emu mi je hrapava cigla grebala vrat. Dah mu je
bio topao i neprijatan, oseao se na mentol i alkohol.
- Pite, pijan si. Grei to se tako ponaa.
- Duguje mi ovo - rekao je. - Ovo elim odavno, ali ti si mi rekla da budem strpljiv i ja
sam te posluao. A onda si me napustila i uradila to s njim.
- ta...?
- Ne porii. Svi znaju. Lin je videla kada si odlazila od njega. Videla je kako te je
polugo ispratio do vrata - stisnuo je zube. - Pa ako si bila voljna da se poda tom ubretu,
146
ta ti onda fali sa mnom? Nisam dovoljno mraan? Nisam dovoljno lo za tebe? - njegovo
telo me je prignjeilo uza zid. - Biu takav ako eli.
Grubo me je poljubio. Bretela na haljini mi je pukla dok me je grebao i stiskao. Udarila
sam ga pesnicom u lea, a on me je epao za ruke i pribio ih uza zid. tiklom sam ga
ogrebala po nozi.
Pit je naglo zabacio glavu. - Znao sam da voli grubo.
Udahnula sam duboko i pozvala u pomo. Pit se nasmejao i zapuio mi usta svojim
usnama. Bila sam potpuno zarobljena njegovim telom.
Pit se iznenada nagnuo u stranu i pustio me. Pljunuo je i uhvatio se za bok. Kada je
podigao ruku, videla sam da je oblivena krvlju. Zateturao se unazad. - udovi... - rekao
je i pao na zemlju.
- Oh, moj bo... - gledala sam unaokolo u mraku i onda sam ga spazila... ogroman,
nezgrapan, nalik na medveda... uao je u mraku pored sporednog ulaza u kolu. Krvav
no u njegovoj divovskoj aci se presijavao na meseini. Vrisnula sam. Bio je to takav
prodoran, udan zvuk da isprva nisam shvatila da dolazi od mene. Meutim, nisam mogla
da prestanem. Nezgrapna senka je krenula na mene.
Poela sam da beim, ali sam se saplela o neto to je lealo na ulici.
Zver nalik medvedu me je zgrabila, stisnuvi me oko struka, i naglo povukla navie,
odvlaei me od Pitovog sklupanog tela. Zver me je leima prislonila uz grudi i zadihano
mi disala u uvo. utnula sam je u noge, koje su bile nalik balvanima i poela jo glasnije da
vritim, iako sam znala da me niko u koli nee uti zbog preglasne muzike. Ogromna aka
mi se spustila na lice, preklopivi mi usta i nos... uutkavi me.
- Ne vritite - glas mu se tresao, skoro kao da je plakao. Plaio se. - Molim vas ne
vritite, gospoice Grejs. - On uopte nije bio udovite.
- Done? - promrmljala sam, ali mi je akom tako jako pritiskao usta da nikakav zvuk
nije izaao.
- Nisam hteo namerno. Povreivao vas je. Mislio sam da je udovite. Morao sam da
ga zaustavim. Hteo sam da budem heroj kao to me je pradeda uio... - Dok me je drao,
Don me je noem ogrebao po ruci. Bio je lepljiv i prekriven Pitovom krvlju. - Ali on nije
udovite, je li tako? - u Donovom glasu je bilo sve vie oaja. - On je... samo deak jo
jae je pritisnuo aku preko mog lica. - Nisam hteo to namerno da uradim.
Nisam mogla da diem. Pokuala sam da mu kaem da me pusti, ali nisam imala
glasa. Zgrabila sam ga za aku.
- Ne moete da vritite, gospoice Grejs. Ne smete nikome da kaete. Vikar e biti ljut.
Oterae me, kao to je hteo proli put. Nisam namerno. Pokuavao sam da pomognem.
Krv je kapala s noa i curila mi niz ruku.
- Ne smete nikome da kaete! - urlao je Don.
Topla suza mi je pala na rame.Stani! Boli me. Ne mogu da diem!"
- Nisam hteo namerno. Nisam hteo namerno - Don je iznova i iznova jecao. Dok je
ridao, sve vie mi je stezao lice, kao da vie nije bio svestan da sam tu.
Trepnula sam, borei se sa dugim, tankim prstima tame koji su mi promicali iza oiju.
Telo mi je postalo mlitavo, nisam imala kontrolu nad njim. Vie nisam mogla da se borim
protiv tame.
Tri godine ranije

S prozora dnevne sobe zurila sam u tihu, mirnu no. Posmatrala. ekala.
147
Mama je ila iza mene. - Ne znam gde bi mogao da bude - rekla je vie za sebe.
Nagamatsus je rekao da je napustio izviae pre dva sata.
Tata je preko telefona pozdravio nekog i izaao iz svoje kancelarije.
- Ko je to bio? - skoro je skoila na njega. - Sta su rekli?
- Don - rekao je tata. - Imamo problem u parohiji.
Mami je zastao dah. - Dud?
- Ne. Neto u vezi s radovima.
- Ovako kasno?
Kljuevi su zazveckali kada ih je tata skinuo s klina. Brzo u se vratiti.
- Ali ta je sa Dudom?
Tata je uzdahnuo. - On je dobro dete. Ako ne bude kod kue kada se vratim, to e biti
zabrinjavajue.
Mama je nezadovoljno uzdahnula.
Nisam skretala pogled sa crnila noi. Olujni oblaci su se rasprili, a meni se uinilo
kako se neto pomera kod orahovog drveta. Nagnula sam se ka prozoru.
- Dud - rekla sam. Vidim ga.
- Hvala Bogu - rekla je mama otro, kao da priprema bukvicu.
- Mogla bi uvek da ga dobije na mobilnom... - krenula sam sa svojom omiljenom
temom, ali sam onda primetila da Dud ne ide kroz dvorite ka kui, ve posre.
I zato mu je lice umazano okoladnim sirupom? Dud se uhvatio za ogradu trema.
Noge su mu pokleknule i on se sklupao na stepenicama trema.
- Dude! - potrala sam ka ulaznim vratima, ali tata je ve bio tamo.
- Stani, Grejsi! - mama je povikala.
Potpuno su mi zaklonili vidik svojim telima dok su stajali na vratima. - ta se desilo? pokuala sam da se proguram izmeu njih.
- Da... - ula sam Duda. Krkljao je kao da se gui. Dan...
Tata me je odgurnuo. - Skloni se, Grejsi.
-Ali...
- Idi u svoju sobu.
Iznenada je mama poela da me gura uza stepenice. Gurajui me tako, zaklanjala mi je
vidik.
- U sobu, smesta! Da nisi mrdnula odatle!
Otrala sam u sobu i otvorila aluzine. Nisam mogla da vidim ni trem niti ta se
deava sa Dudom. Meutim, neto drugo mi je zapalo za oko. Bilo je to neto belo,
oseneno svetlou punog meseca, koji ga je obasjavao s lea, i ualo je ispod orahovog
drveta posmatrajui ta se deava na tremu - to ja nisam mogla. kiljila sam kroz prozor,
pokuavajui da razaznam ta je to, ali se onda se povuklo u mrak i nestalo.
- Izvini - proaputala je tama, usecajui se u zaboravljeno seanje u mojoj glavi. Bio je
to jedan od onih avetinjskih glasova iz davne prolosti. Bio je predaleko i ja sam pokuala
da doprem do njega, ali neto me je vrsto stezalo... nisam mogla da se setim ta.
- Izvini, Done - zauo se sablastan glas.
Zatim se zauo tup udarac, zvuk metala i kratak uzdah. Okovi koji su me stezali otpali
su i ja sam osetila nalet vetra, neto tvrdo pod leima i toplotu preko usana.
Udahnula sam prijatan vazduh punim pluima. Nejasna tama mi je iezla iz uma, a
oni kapci su mi bili teki kada sam ih naglo otvorila.
148
Danijel je zurio u mene, oima crnim od besa.

- Nisi ostala kod kue - rekao je tihim, strogim glasom.
Zakaljala sam se i pokuala sam da se odignem od neega to je liilo na sto. Ali glava
mi je bila velika kao kamion, pa sam se umesto toga okrenula na bok kako bih ga
pogledala. Izgledao je pre uplaen nego ljut.
- Nisi mi rekao da si ugrizao mog brata - odgovorila sam.

- Kako je Don? - protrljala sam vilice, koje su mi utrnule dok sam leala na stolu u
uionici za likovno. Ritam muzike iz fiskulturne sale meao se s pulsiranjem u mojoj glavi.
Danijel se etao pored prozora iza stola gospodina Barloua. Otkad sam ga pitala za
svog brata, nije me nijednom pogledao. - Samo sam ga onesvestio. Bie dobro uskoro.
- Samo si ga onesvestio? - rekla sam. A ta je s Pitom? ta misli, da li je mrtav?
- Pit? - Danijel me je pogledao. - Pit nije bio tamo.
- Oh! To je dobro, pretpostavljam. - Pit je moda pobegao i ostavio me da se sama
branim, ali mi je ipak bilo drago to nije mrtav. Dotakla sam iskidanu bretelu na haljini.
Imala sam modrice.
- Pit me je napao... On mi je ovo uradio.
Danijel je stegao pesnice. - inilo mi se da oseam njegov miris na tebi oi su mu
postale tamnije nego ranije. - Dobro je da nije ovde, inae bi...
- Don te je pretekao u tome. Ubo ga je svojim srebrnim noem u bok. Mislio je da je Pit
udovite i prilino se pogubio kada je shvatio ta je uradio.
Danijel je klimnuo glavom, kao da mu je konano sve bilo jasno. Osetio sam u
njemu mnogo vie patnje nego zlobe.
Uspravila sam se. Iskre su mi igrale pred oima. - Zato mi nisi rekao da mi je brat
udovite?
Danijel se okrenuo ka prozoru. Jer nisam ni sam bio siguran. Ne seam se da sam ga
ugrizao. Ubeivao sam sebe da nisam mogao tako neto da uradim, sve do dana kada je
Dejms nestao. Ono na tremu je bila Dudova krv, ali nije mirisala na ljudsku krv, ve na
neku meavinu.
- Zato to je vukodlak?
Danijel je zurio kroz prozor u pun mesec, koji je stajao tik iznad parohije. Dodirnuo je
privesak od Meseevog kamena. - On nije vukodlak. Bar zasad.
- Ali on je povredio one ljude. To je bio on, zar ne? Zar ga to ne bi pretvorilo u pravog
vukodlaka? To svirepo delo?
- Ne bi ako su ve bili mrtvi kada ih je on pronaao. Marijana je umrla od hladnoe.
Desika je sigurno umrla od neeg drugog, moda se predozirala. Mora da je nekako
unakazio njihova tela da izgledaju kao da ih je napao vuk. Nasilje nad ivotinjama se ne
rauna. Ta mrtva maka koju su pronali bila je samo farsa, a on svakako nije nameravao
da ubije Dejmsa. Hteo je samo da uplai ljude.
- Ali zato to radi? Kako je mogao da otme malenog Dejmsa? Zar mu nije palo na
pamet da je Dejms mogao da se povredi ili gore od toga? Dejms bi umro da nije bilo tebe.
- To je bio vuk, Grejsi. Vuk jo uvek nije potpuno ovladao njime, ali ima dovoljno moi
da upravlja njegovim postupcima. On se hrani njegovim emocijama. to je emocija jaa,
vuk ga vie poseduje. Uvek bi uradio neto kada bismo nas dvoje proveli vreme zajedno...
149
- Znao je da si mi ti popravio kola u Ulici Markam - rekla sam. A nekako je saznao i

da sam bila na onoj urki kod tebe. Znao je i da je Des bila tamo. Misli li da me je pratio,
to jest moj miris? - protrljala sam oi. Kapci su mi jo uvek bili teki.- Des je bila strano
pijana - nastavila sam. Moda ju je pronaao. Moda ga je vuk naterao da joj unakazi
telo a onda ga ostavio negde, samo to ga tada jo niko nije bio pronaao eludac mi se
prevrnuo kada sam zamislila svog brata s njenim unakaenim telom. -I bio je danas u
prodavnici. Sigurno nas je video zajedno. A tu su i sve te glasine koje je Lin irila... Pit je
rekao da je Dudu trebalo tri sata da uzme korsae - samo to nisam povratila. - Misli li da
je otiao do grada kako bi uzeo telo i podmetnuo ga tamo gde radi?
Danijel je klimnuo. Evo ta je ludo, Grejsi. On se verovatno ne sea da je bilo ta od
toga uradio. Svestan je verovatno samo toga da gubi minute, pa ak i sate svog ivota. Ali
ne zna ta je radio. On stvarno veruje da sam ja udovite.
-I misli da mora da te zaustavi.
Danijel se ukrutio. Gledao je kroz prozor u daljinu. Tren kasnije, i ja sam ula: zvuk
policijskih sirena bio je sve blii koli.
- Dud hoe da te ubije - rekla sam.
Danijel se odmakao od prozora. - Onda nam je policija najmanja briga.
- Moramo da pronaemo Duda - spustila sam noge sa stola. - On je doao ovamo da
te trai. Mi moramo njega prvi da pronaemo - inilo mi se da sam povratila snagu, te sam
pokuala da ustanem.
Danijel me je gurnuo nazad. - Mi ne idemo nikuda. Ostae ovde dok ja traim Duda.
- avola hou istog trena sam ustala. Prekini da mi govori ta da radim.
- Grejs, ovo nije igra. Samo ostani ovde.
- Ali ta ako on mene pronae prvi? - upitala sam, oprobavajui novu taktiku. ta
ako ode kui? eriti uva Dejmsa. Oni nemaju pojma ta se deava sa Dudom. ta ako i
njih pokua da povredi?
Danijel je protrljao lice. - Pa ta onda da radimo?
- Povedi me sa sobom. Moramo da pronaemo Duda. Moramo da ga sklonimo od
svih tih ljudi. Ako vidi nas dvoje zajedno, onda moemo da ga odvedemo odavde - a ta
emo posle toga, to nisam imala pojma. - Moda mogu da ga smirim. Kada bismo samo
imali jo jedan Meseev kamen -pogledala sam u njegov privesak. - Da li bi mogao...?
- Ne, Grejs. Ne veeras. Ne dok je pun mesec. Ne znam da li bih mogao da ga
kontroliem ak i da ti nisi u istom okrugu - stegao je privesak. - Mogao bih moda svakog
da ubijem.
- Onda mora da postoji drugi nain.
Sirene su odjekivale dok su policijski automobili ulazili na parking. Pored erifa i
njegovog zamenika pristiglo je jo automobila. Mora da se i gradska policija s mesta
zloina zaputila ovamo.
- Treba nam plan rekao je Danijel.
Napolju se ulo treskanje automobilskim vratima.
- Nema vremena za to zgrabila sam ga ruku i istrali smo iz uionice.
Kada smo se pribliili fiskulturnoj sali, odjek naih koraka se izgubio u muzici. Ples se
inio kao najloginije mesto odakle bismo poeli da traimo Duda. Nisam znala ko je
pozvao policiju. Pit? Don? Ili koga su tano traili; sve to sam znala jeste da emo, kad
policija upadne ovamo, izgubiti ansu da odvojimo Duda od svih ostalih.
150
Danijel je gurnuo i otvorio vrata sale. Crvene i zelene ukrasne trake bile su razvuene
du plafona u cikcak. Baloni su lebdeli unaokolo. Stroboskopsko svetlo se odbijalo od
plesaa, koji su se uvijali i njihali u ritmu muzike, potpuno nesvesni ta se oko njih deava.
Pronai nekog u ovoj guvi inilo se nemoguim.
Uli smo neprimetno u salu, a ja sam obgrlila Danijela, stavivi mu ruke oko vrata, pa
je izgledalo kao da pleemo, veoma prisno.
Danijel me je pogledao, izvivi obrvu.
- Haljina mi je unitena.
Danijel, obuen u farmerice i belu majicu, dovoljno je odudarao od gomile ljudi u
odelima i elegantnim pantalonama, ali teko emo proi neprimetno dok budemo traili
mog brata ako neko spazi moje modrice ili Pitovu krv razmazanu po mojoj beloj haljini.
Danijel je obavio ruke oko mog struka i u jednom kratkom trenu oseala sam se
sigurno u njegovom snanom zagrljaju, kao da mi je time obeao da e sve na kraju ispasti
kako treba.
Danijel mi je naslonio bradu na rame. ula sam kako udie duboko, zadravajui dah i
prouava mirise. Budui da je unutra bilo uasno zaguljivo zbog znoja i parfema, zar je
stvarno mogao da probere miris jedne osobe? Danijel me je podigao i poeo da nas vrti ka
najveoj guvi. Svojim lakim i skladnim koracima, sproveo nas je izmeu drugih plesaa a
da nijednog nije omeo. Na sekund sam zaboravila da diem, zaboravila sam zato smo
uopte ovde.
- Tamo - apnuo mi je Danijel.
Pratila sam njegov pogled. Videla sam teme tamne, raupane glave, koja se kretala iza
zida plesaa, pratei Danijela i mene dok klizimo kroz salu prema vratima od svlaionice.
- Samo treba da nastavi da nas prati - rekao je Danijel. - Da ga izvuemo odavde pre...
Muzika je prestala i svetla su se upalila. Zaustavili smo se kada su svi prestali da
igraju.
- Molim za panju - rekao je direktor Konvej u mikrofon koji je stajao pored di-deja. Molim vas, ostanite na svojim mestima. Smirite se. Blizu kole se desio zloin. Policija e
nas zadrati u ovoj sali dok ne bude uspostavila red. Nikom nije dozvoljeno da napusti...
Zabrinuti povici poeli su da se ire salom kada su uniformisani policajci krenuli ka
svim izlazima. Neka devojka je vrisnula i spotakla se, kao da ju je neko sa strane udario.
Njen pla je pratilo kripanje metalnih vrata koja su se irom otvorila i zatvorila. Tri
policajca su povikala i potrala ka vratima. Tamna glava koja nas je pratila vie nije bila u
gomili ljudi.
Danijel je opsovao. - To je bio izlaz koji je vodio napolje.
Pogledao je u vrata muke svlaionice. Policajca koji je uvao ta vrata omeo je mete.
Danijel me je brzo uzeo u naruje, poleteo je ka vratima i oborio policajca na zemlju pre
nego to je ovaj shvatio i da smo bili tu. Danijel se zaleteo u vrata, otvorio ih i uleteo u
svlaionicu.
- Stani! - neko je povikao iza nas. Ne mrdaj!
Danijel je skoio na klupu, uhvatio se za vrata otvorenog ormaria i iskoristio ih da nas
odbaci na gornji deo nanizanih ormaria, skliznuli smo preko njih i sleteli na klupu s druge
strane. Trao je po klupi sve do kraja, a onda skoio ka izlazu, koji nas je odveo u dugaak
hodnik. Trao je, drei me uz grudi. Iza nas su povici ispunili hodnik, a onda su se uli i
ispred nas tano iza ugla. ula sam zujanje policijskog radija. Danijel je skliznuo ka
151
stepenitu i pojurio. Penjali smo se sve dok nismo stigli do tekih vrata na kojima je
stajalo:Izlaz na krov. Danijel ih je utnuo, brava se slomila a mi smo izleteli kroz vrata u no.
Danijel je udahnuo duboko. Vazduh je postao hladniji nego kada sam poslednji put
bila napolju. Oblaci su priguili meseinu. Spremala se oluja.
Daleko dole na stepenitu su odzvanjali glasovi. Danijel me je malo pridigao kako bi
me vre uhvatio.
- ta emo sad?
- Dri se! - stegao me je vrsto i zaleteo se, trei najbre to moe, ka ivici krova. Pre
nego to sam mogla da kriknem, on je skoio sa ivice, preleteo iznad uliice gde je Don
izbo Pita i spustio se na krov vikarijata, uz tresak. Danijel je obavio ruke oko mene titei
me dok smo se prevrtali po krovu. Brzo je stao na noge i povukao me sa sobom navie pa
preko krova. unuli smo iza zvonika. Poela da sam govorim, ali je Danijel podigao ruku
kao znak da utim. ekao je, oslukivao. - Misle da smo se ponovo vratili u kolu proaputao je.
- Moe da ih uje?
Danijelov sarkastian pogled kao da je govorio: Tek si sad ukapirala. Oslukivao je jo
nekoliko trenutaka. - Upravo su i Duda izgubili. Neko ga je video da bei prema Dejs
marketu". Upravo alju tamo patrolna kola.
- Ili se zaputio kui? - srce je poelo tako jako da mi lupa da sam mislila da e pui. Moramo da naemo telefon. Moramo da ih pozovemo. Tata je smirio Duda proli put...
valjda... Ne znam ak ni da li je tata stigao kui. Nisam ga videla ceo dan.
- Nije kod kue - Danijel se pomerio unazad, povlaei mene sa sobom. Sekund kasnije,
policajac je proao kroz uliicu ispod nas. - Sada je negde verovatno iznad Pensilvanije proaputao je.
Zurila sam u njega.
- Tvoj otac je u avionu - Danijel je ustao kada je policajac nestao s vidika. - Bila si u
pravu. Treba nam jo jedan Meseev kamen. Tvoj otac pokuava da ga nabavi.
- Odakle?
- Od Gabrijela. Tvoj otac je pokuao da stupi u kontakt s njim posle Dana zahvalnosti,
ali kolonija ne doekuje ba sa oduevljenjem pojave iz spoljnog sveta. Oni nemaju mobilne
telefone ili bilo ta slino.
- Ma priaj mi o tome - promrmljala sam.
- Tvoj tata je poslao nekoliko pisama, ali nije bilo odgovora. Kada je dobio one
rezultate analize krvi, otiao je prvim letom.
- Znai moj otac zna za Duda? - To je imalo smisla. -Zato mi nije rekao? Zato nije
rekao Dudu?
- Hteo je da saeka dok ne nabavimo jo jedan Meseev kamen. Mislio je da, ako Dud
sazna ta se deava, samo e se jo bre promeniti. Tvoj otac je doao u prodavnicu da me
vidi pre nego to mi se zavri smena. Traio je da vodim rauna o svemu - Danijel je oborio
glavu. - To je bila greka. Trebalo je da ja odem.
Zgrabila sam ga za ruku. Naprotiv, upravo je ovde trebalo da bude. Dud je moda
krenuo kui. eriti i Dejms su u opasnosti, a ako tata nije tamo, onda ne znam ta...
- Moemo da otrimo do tamo.
- Ne. Nadam se da greim, ali onda emo ga odvesti pravo do njih slegla sam
ramenima. - Ne znam ta je najbolje. Ne znam kuda da krenemo.
152
- Oseam Dudov miris. Mada, veoma slabo. Ne mogu da kaem gde je. Ne znam da li
je samo bio ovde ili je u blizini - stegao mi je ruku. - U kancelariji tvog tate ima telefon.
Moemo da pozovemo eriti da joj kaemo da ode kod nekog u komiluk ili tako neto.
Moda moemo takoe da pozovemo aerodrom. Ostaviemo poruku za tvog oca, dobie je
im sleti.
Oblaci su se malo razdvojili i meseina nas je obasjala. Danijel mi je pregledao
ogrebotine na zglobovima. Bila sam sva izgrebana od kotrljanja po krovu. Poljubio mi je
ruku, a oi su mu se zacaklile.
Trgnuo se i otiao nazad do zida zvonika. Samo mi daj minut - rekao je neno i
sklopio svetlucave oi.
- Bie sve u redu.
- To ti misli - iza mene je zareao glas.
153
POGLAVLJE DVADESET SEDMO

LIEN BOIJE MILOSTI
Nekoliko sekundi kasnije
Znao sam da ste ovde Dud se njihao na ivici krova. Iao je po njoj kao da je
greda za vebanje, pribliavajui nam se sve vie. - Ne znam kako. Jednostavno sam znao oi su mu izgledale strano mrane, ali u isto vreme su blistale na bledoj meseini. - Deluje
kao odlino mesto da se sve ovo zavri, zar ne? Kao da me je sam Bog doveo ovamo.
- Nije te Bog doveo ovamo - rekao je Danijel. - Razmisli o tome, Dude. Razmisli o
tome kakav ukus i miris moe da oseti. Razmisli o tome ta se previja u tebi.
Dud se nasmejao. - Bog me je doveo do ovoga, takoe - izvukao je neto iza lea. Bio
je to Donov no, jo uvek umrljan krvlju. - Jednostavno je leao na ulici i ekao me
okrenuo ga je i posmatrao kako se mesec presijava na njegovoj otrici. - Zna li od ega je
napravljen? Od srebra je. To te moe ubiti.
- Dude, molim te - stala sam ispred Danijela, drei se za zid zvonika kako ne bih
pala. - Molim te, stani.
Dud me je pogledao, spotakao se i umalo pao. Zapazio je moje modrice, moju
pocepanu i krvavu haljinu. Vie nije izgledao strogo, ve zabrinuto. Grejsi, ta se desilo?
Glas mu je bio nean i nalik dejem. Zakoraio je ka meni i ispruio ruku. - Grejsi, ta se
deava? - zvuao je tako uplaeno, tako zbunjeno.
- Dud? - ispruila sam ruke k njemu.
Danijel me je zgrabio za rame. - Nemoj.
Dud i ja smo se dotakli vrhovima prstiju. - Ovde sam -rekla sam i uhvatila ga za ruku.
Dudove oi su zasijale srebrnkastom svetlou. Povukao me je snano, odbacivi me
u stranu i poleteo ka Danijelu.
Pala sam na krov. Zaustavila sam se da ne skliznem i podigla pogled upravo u
trenutku kada je Dud zgrabio Danijela za majicu.
- ta si uradio mojoj sestri?! - Dud je urlao Danijelu u lice. Danijel je oborio glavu.
- Nita - rekla sam. - Danijel nije nita uradio.
- Nemoj da lae kako bi ga zatitila Dudovo telo je podrhtavalo od tekog disanja,
ali je no drao pored boka kao da se plaio da ga podigne.
- Pit mi je ovo uradio... jer si mu ti rekao da uradi ta god bude bilo potrebno.
- Molim?! - Dud se polako okrenuo. - Ne... to je la. On hoe da te zbuni. Naveo te je
da lae kako bi ga zatitila, iako te je povredio. Biblija kae da se treba uvati ljudi kao to
je on - bezbonici koji se goste tvojim milosrem i pretvaraju milost u poudu. To je ono
to ti je uradio, a samo ja to vidim. On je udovite.
- Nije - rekla sam. - Ti nisi svetac, Dude. Ti si udovite.
Dud je odmahnuo glavom. - Kako moe da ga brani? Kako moe da ga voli? Zna
li ta je uradio? - primakao se Danijelu. - Ostavio si me - rekao mu je. - Bio si mi najbolji
prijatelj. Bio si mi brat, a ostavio si me tamo da umrem!
Danijel je pognuo glavu jo vie i utao.
- Ne, nije - rekla sam. - Videla sam ga.
Danijel je brzo podigao pogled. Mesec mu je blistao u oima i obasjavao je mu bledo
lice. Zamislila sam kako mu istie nekada svetloplavu kosu kao onda u mom seanju od
pre tri godine kada se zgrio ispod orahovog drveta.
- Videla sam ta se desilo te noi - rekla sam Danijelu. Doveo si Duda do kue.
154
Danijel je blago otvorio usta. Sklopio je oi i kratko uzdahnuo. - Jesam li?

-Jesi.
Danijel je pogledao u nono nebo. - Oh, boe - rekao je tiho, kao da izgovara zahvalnu
molitvu. Dud se odmaknuo i popustio stisak oko noa.
- Dude - rekla sam. - U redu je. Danijel ti je pomogao da doe do kue...
- Ne! - Dud je stegao bode. - Dosta vie s laima! On je udovite, a ne moj spasilac.
On je povredio Marijanu. On je ubio onu devojku. On je pokuao da ukrade Dejmsa. On
te je obeastio. Moram da ga zaustavim pre nego to uniti celu nau porodicu - podigao
je no.
- Ti si povredio te ljude - rekao je Danijel. Ti si to uradio. A ako se ne zaustavi ovog
trenutka, onda e se isto kao i ja pretvoriti u vuka.
- Umukni! - Dud je drkom noa udario Danijela po licu, ostavljajui mu na obrazu
veliku modricu, nalik na opekotinu.
Danijel je progunao. - Neu se boriti s tobom.
- Onda e umreti kao kukavica.
Dud je pokuao da ga privue k sebi hvatajui ga za majicu, ali sve to mu je ostalo u
ruci bio je lani Danijelove ogrlice... i Meseev kamen.
Danijel je posrnuo i obgrlio rukama zvonik. Snano tutnjanje odzvanjalo je iz njegovog
tela, koje se celo treslo. Pogledao je u mesec, a onda u Duda.
Moj brat je drao Meseev kamen zapanjeno.
- Stavi je - rekao je Danijel Dudu. - Stavi je odmah... pre nego... - progunao je neto i
oblizao usne.
- Danijele - otpuzala sam k njemu. - Danijele, treba ti...
Danijel je odmahnuo glavom. - Treba ovo da uradim - procedio je kroz zube. Pogledao
je u Duda. - Izvini. Izvini to sam ti to uradio - lice mu se iskrivilo od bola, a tutnjanje u
pozadini njegovog glasa postalo je sve snanije. - Uzmi je, Dud. Treba ti vie nego meni.
Dud se prenuo. Jo vre je stegao lani i primakao ogrlicu blie sebi. - Da li ti je
vana?
Danijel je zadihano odgovorio: - Jeste.
- Odlino - Dud je zamahnuo i bacio ogrlicu to je dalje mogao, negde iza krova
vikarijata.
- Ne! - vrisnula sam.
Danijel je urliknuo.
Dud ga je zgrabio za grlo. Podigao je no i zario ga Danijelu u srce. Ali onda je
vrisnuo i ispustio no kao da mu je opekao ruku. No je skliznuo niz krov i zaustavio se
ispred mene. Dud se zateturao. Pao je na sve etiri, a telo mu se treslo i tutnjalo. Urliknuo
je od bola.
Danijel je uzeo no i zgrabio me u naruje. Otrao je do ivice krova i skoio. Spustili
smo se nekoliko metara, kod izlaza za sluaj poara. Danijel je razvalio vrata ramenom i
gurnuo me na balkon iznad oltara. Uao je za mnom i zalupio vrata za sobom. Oslonio se
na njih, seo na pod i ispustio no. aka mu je bila crvena i sva u plikovima, kao daje u
pesnici drao uareno gvoe.
- Jesi li dobro?!
Namrtio se, sklopivi oi, i usredsredio se. Pogledao je u ranu. Bila je manje crvena, ali
i dalje puna plikova. - Taj no mora da je veoma star - klimnuo je glavom ka seivu, koje
mu je stajalo pored boka. - Nisam nailazio na tako isto srebro.
155
- U tatinoj kancelariji se nalazi pribor za prvu pomo -znala sam da je to bilo

besmisleno da ponudim, ali nita mi drugo nije padalo na pamet.
- Idi - rekao je. - Zakljuaj se u kancelariju. Pozovi policiju, koga god.
- Neu te ostaviti.
- Molim te - polako je ustao, jo uvek teko diui. - Ovo jo nije gotovo - u oima mu
se videlo sve ega se plaio.
Okrenula sam se i pola.
- Voleu te zauvek - rekao je.
- Vol...
Krajikom oka videla sam kako se Danijel naginje. Vrata iza njega su se razvalila,
odbacivi ga u stranu. Na vratima je stajao ogroman srebrnosivi vuk. Zareao je i nasrnuo
na mene.
- Ne! - Danijel je pokuao da ga zgrabi s lea. Promaio je, a vuk je zario zube u moju
ruku, cepajui mi kou. Pala sam, udarivi glavom u ivicu klupe i ugrizla se za jezik. Vuk
je stajao iznad mene, reei i krguui zubima kao alfa mujak u onom filmu. Sa onjaka
mu je kapala krv, moja krv. Zabacio je glavu, spreman da nasrne na moje grlo. Onda je
zacvileo, a drugi vuk se naao na njemu. Bio je crn, dlaka mu se presijavala, a na prsima je
imao belu aru u obliku dijamanta. Danijel. Crni vuk je reao, razjapljenih eljusti, na ovog
drugog, kao da se trudio da ga ne povredi.
Sivi vuk je zbacio crnog sa sebe. Oi su mu bile krvolone kada je skoio na crnog,
ujedajui ga i kidajui mu kou kandama. Grizao ga je za noge, za bokove. Crni vuk se
otkotrljao, cvilei i zavijajui. Bela ara na crnom krznu bila mu je isprskana krvlju. Sivi
vuk se oblizao, a iz eljusti mu je ispalo crno krzno.
Osetila sam ukus sopstvene krvi, koja mi je klizila niz suvo grlo. Rana na ruci mi je
bridela i pekla me. Jedva sam se obuzdala da ne vrisnem. Sivi vuk mi se prikradao,
iskeenih zuba i gladnih oiju.
No je leao na podu, blizu vrata, odmah pored ostataka Danijelove odee i skoro da
mi je bio nadohvat ruke. Poela sam puzim ka bodeu, ali me je sivi vuk ugrizao za stopalo
i strgao mi cipelu. Cimao ju je i tresao u stranim eljustima, sve dok je nije iskidao, a onda
ju je ispljunuo na pod. Vuk je besno zareao i krenuo na mene.
Crni vuk se pridigao, reei i isturajui duge, otre onjake i iljate zube, pa polako
krenuo ka meni. Ispruila sam se kako bih dohvatila no. Uspela sam da obuhvatim drku.
Oba vuka su kruila oko mene. Gledali su se netremice, kao da su partneri u nekom
uasnom plesu, a ja sam bila zarobljena u sredini. Oni su reali i kljocali zubima, a
pljuvaka im je kapala po mojoj koi. Od vreline njihovog daha nisam mogla da mislim.
Kandama su me grebali po nogama dok su igrali, njihali se napred-nazad, ekajui ko e
prvi da napadne. Onda je sivi odglumio kako kree ulevo, na ta je crni poao u suprotnom
smeru. Tada je sivi vuk skoio preko mene. Zgrabio je crnog za vrat i oborio ga na zemlju.
Prevrtali su se po podu.
Udarili su u ogradu balkona, sa koje se pruao pogled na ostatak kapele, i staro drvo je
zakripalo pod njima. Sivi je stajao iznad crnog, oborenog na lea. Zacvileo je. Bilo je to
cviljenje puno bola. Oaja. Straha.
Znala sam da e izgubiti.
Drka noa mi se omakla u znojavoj aci. Rekla sam Danijelu da u biti tu kada mu
zatrebam. Da u biti tu da ga spasem pre nego to umre. Da u osloboditi njegovu duu.
Meutim, mislila sam da e se to desiti u dalekoj budunosti. Ne danas.
156
Ne sada.
Rana na ruci me je bolno pekla, kao da mi se vatra irila celim telom, obuzimajui me.
Ovo nije bila obina rana. To je bio ujed vukodlaka, ujed mog brata. Bila sam zaraena.
Sada sam ja nosila prokletstvo vuka.
Isto prokletstvo zbog kojeg bi, ako ikada pokuam da ubijem nekog, ako ubijem
Danijela sada, vuk ovladao mnome.
Izgubiu sebe.
Na tebi je da odlui", rekao mi je otac.
Ali nije imao ni najmanju predstavu kako e to teko biti. Mogu da spasem Danijelovu
duu ili da sauvam svoju. Mogla bih da budem njegov aneo i postanem demon.
Grudi crnog vuka su se spustile. Telo mu je bilo tako mlitavo dok je leao. Sivi vuk je u
mestu grebao kandama po balkonu, spremajui se da zada smrtonosni udarac.
Nisam mogla da prekrim obeanje. Ja sam milost."
Poletela sam ka crnom vuku, podigla no i zarila ga u aru u obliku dijamanta na
njegovim grudima. Tebi za ljubav, biu udovite."
Sivi vuk je projurio iza mene i zaleteo se glavom u telo crnog vuka. Obojica su proleteli
kroz terasu balkona i jezivi tresak se proneo praznim oltarom, koji se nalazio odmah ispod.
- Ne! - potrala sam niz prastare stepenice i saplela se pri dnu. Razbila sam kolena na
ploice poda kapele. Otpuzila sam do bespomonog tela crnog vuka, do Danijela. Poloila
sam njegovu dlakavu glavu na krilo i pomazila ga iza uiju. Bile su previe hladne. No
mu je jo uvek bio u grudima. Pod je svuda oko nas bio isprskan krvlju.
Gde je Dud?"
Pogledom sam pratila trag razmazane krvi po kamenom podu. Dud, u ljudskom
obliku, go, stajao je u senci iza oltara, drhtei.
Nemoj samo da stoji tu - povikala sam na njega. - Idi po pomo.
Ali on se nije maknuo. Stajao je u mraku kao stub soli.
Nisam mogla da ostavim Danijela. Rekla sam mu da u biti tu kada bude umirao.
Skliznula sam na pod i legla pored njegovog dlakavog tela.
Zato se nije pretvorio u oveka? Da li sam promaila? Da li sam previe oklevala? Da
li sam zakasnila da spasem njegovu duu pre nego...? Da li sam rtvovala sebe uzalud?
Produvao me je hladan vetar. Snene pahulje su nas okruile. Jedna je sletela vuku na
nos i otopila se. Kada je poeo da pada sneg?", pomislila sam kada sam stavila glavu na
Danijelove krvave grudi. Oslukivala sam otkucaje usamljenog srca, koji su bivali sve tii i
tii, dok na kraju nisu prestali, i ekala da moj vuk doe po mene i ovlada mnome zbog
onog to sam uinila.
157
POGLAVLJE DVADESET OSMO

SPASENJE
Pred oltarom
ula sam vrisak negde iza lea. Podigla sam pogled i videla Ejpril kako drhtei u
svojoj roze haljini stoji na otvorenim vratima kapele, odakle je pohrlila hladnoa.
ta se de...?
Nita ne pitaj - ispravila sam se. Molim te, idi i pozovi hitnu pomo.
Pogledala sam u Danijela, koji bio u telu vuka. Leao je potpuno mirno, beivotno.
Srebrni no mu je trcao iz grudi. Moda ga nisam dovoljno jako zabila? Moda mu nisam
probola srce? Ili moda treba da ga izvadim. U knjizi pie da je srebro otrov.
Oklevajui, obuhvatila sam drku. Nije mi gorela kou.
ta, za ime sveta, to radi? - upitala je Ejpril, koja je jo uvek stajala na vratima.
Idi. Molim te, dovedi pomo.
Stegla sam no jae i svom snagom ga povukla. Otrica je iskliznula iz tela, uz
odvratan ljaptav zvuk. Krv je briznula iz rane, prolivajui mu se po grudima i prekrivajui
belu aru na krznu. Ali onda, umesto da tee, krv je stala. Poela je da se skuplja i vraa
pravo u ranu. Preko uboda se stvorila krasta, a onda je i ona zacelila, pretvarajui se u belu
kou.
Bela koa je bila ista kao i ostatak njegovog tela, ljudskog tela. Sada je sa mnom bio
Danijel, a ne neka dlakava zver. Leao je na boku, zgren, kao fetus. Njegovo golo telo je,
zajedno sa vratom, na nekoliko mesta bilo odrano i krvavo. Ali bio je ovek, smrtnik.
Spasla sam mu duu pre nego to je umro. I mislila sam da je to jedino vano... sve dok se
nije zakaljao.
- Grejs rekao je hrapavim glasom.
Skliznula sam dlanom niz njegovu ruku i isprepletala prste s njegovim. - Tu sam rekla sam. - Tu sam.
- Uh... - rekla je Ejpril, sablanjeno. - Mislim da u sada otii po pomo.
Ejpril se pomerila, a meseina se kroz vrata prolila po prostoriji, bacajui svoje
sablasno bledilo na Danijela. Kosa mu je bila skoro bela.
- Danijele, izvini - obuhvatila sam mu lice rukama. - Ali nemoj da ti padne na pamet da
umre!
Gorak osmeh skliznuo mu je preko lica. Otvorio je oi. Bile su tamne kao crna zemlja i
prisnije nego ikada. Stroga kao i uvek - rekao je. Zakaljao se i ponovo sklopio oi.
- Voleu te zauvek - apnula sam mu. Poljubila sam mu hladne usne i drala ga za
ruku sve dok nisam ula sirene. Onda me je neko odvukao od njega.
ivot kao nekada

Sneg je padao sedam dana bez prestanka. Posle prvog dana, policija je pustila Duda i
mene pod pratnjom roditelja. Nisu mogli da pronau nijednog svedoka koji bi potvrdio da
smo mi onda istrali iz kole. A s obzirom na to da se nijedno od nas dvoje nije sealo" ta
se tano desilo, sve to su mogli da zakljue jeste da nas je napao opor divljih pasa, isti
neuhvatljivi opor koji su krivili i za ono to se desilo Marijani i Desiki, i da smo pobegli u
vikarijat kako bismo se zatitili.
158
Danijelove povrede su odgovarale napadu vuka, mada niko nije mogao da objasni
zato nije imao odeu na sebi, a Dud i ja smo ve sledeeg jutra izgledali potpuno
normalno, bez ikakvih povreda. Moje modrice su nestale, a ujed na ruci je zacelio u
ruiasti oiljak u obliku polumeseca.
Dud je samo fiziki bio zdrav. Meutim, doktori su izjavili da pati od nekog
posttraumatskog stresa ili tako neto i nakon estokog incidenta koji je Dud napravio
kada je tata rano ujutru konano sa aerodroma doao u stanicu, prepisali su mu jake
sedative. Sada mi je bilo jasno da Danijel nije napao moju porodicu, kada je prvi put postao
vukodlak, jedino zbog toga to je koristio svu onu drogu.
Moja izmiljena amnezija se nije odnosila na detalje o dogaaju u uliici. Naravno,
seala sam se kako me je Pit napao i kako me je Don spasao. Pit je nakon to je, teturajui
se, izaao iz uliice i ostavljajui me samu, otiao u policiju. Meutim, policija je odluila da
ga zadri, budui da je imao trinaest avova, radi daljeg ispitivanja. Oprostila sam mu ono
to mi je uinio, ali to nije znailo da ne treba da odgovara za svoje postupke.
Drugi i trei dan sam provela u bolnici na odeljenju intenzivne nege, etajui naprednazad du hodnika ispred Danijelove bolnike sobe, sve dok me sestre nisu oterale odatle.
-Idi kui rekle su mi. - Odmori se, dete. Pozvaemo te ako bude kakvih promena.
etvrtog dana, tatini telefonski pozivi su se konano isplatili i saznali smo ta se desilo
Donu Muniju. Pronali su ga na Menhetnu, na klupici u parku blizu autobuske stanice.
Zvanini izvetaj da mu je srce jednostavno prestalo da kuca. Kod sebe nije imao ni novac
ni linu kartu, a s obzirom na to kako je izgledao, zakljuili su da je beskunik. Stoga je Don
sahranjen u zajednikom grobu, sa jo dva kovega, u Poters Fildu, dva dana pre Boia.
Petog dana sam se vratila u bolnicu, elo Badnje vee provela sam ispred staklenog
paravana njegove sobe, molei se. Kasno te veeri, tata je doao po mene. Bie strano
nevreme - rekao je. - Tvoja majka ne eli da ostane zaglavljena ovde.
estog dana je bio Boi. Niko nije bio praznino raspoloen, osim bebe Dejmsa, koji
se veselo igrao ukrasnim trakama i buio mehurie na zatitnoj foliji. Roditelji su mi
poklonili mobilni telefon, a tata je poklonio Dudu zlatni prsten ukraen velikim crnim
kamenom.
- Upravo je sino stigao - rekao je tata. - ao mi je. Pokuao sam da ga nabavim ranije...
tata je zguvao ukrasni papir. Mislio sam da ima vremena da se nabavi... Izvini.
- ta je to? - upitala je eriti.
- Maturski prsten - rekla sam.
Dudove oi su bile kao staklo, mirne. utao je. Skoro celu nedelju nije ni re rekao.
Kasnije te veeri zazvonio je telefon. Sluala sam minut sve dok glas medicinske sestre s
druge strane ice nije rekao: - Otiao je. Nita nismo mogli da uinimo da ga spreimo da
ode...
Ispustila sam slualicu, ostavljajui je da visi i otrala u svoju sobu.
Sedmog dana, rano ujutru, probudila sam se za svojim radnim stolom sa etkicom za
slikanje u ruci. U kutiji koju je Danijel ostavio u mojoj sobi bila je jo jedna poruka. Napisao
mi je uputstvo kako da koristim laneno ulje i lak sa uljanim bojama. Zaspala sam za stolom
dok sam za portfolio zavravala sliku Duda, koji peca na Kramerovom ribnjaku.
Probudila me je svetlost koja se probijala kroz prozor. Provirila sam kroz zavesu.
Svetlost ranojutarnjeg meseca odbijala se od petnaest centimetara debelog snega koji je
napadao tokom noi. Napolju je bilo potpuno drugaije za razliku od pre nekoliko dana.
Sada su skoreli braon travnjak, prljavi slivnici prepuni lia, komijske kue i sablasno
159
orahovo drvo bili prekriveni debelim slojem istog, belog, netaknutog snega. Ulicom jo
uvek nisu proli automobili ili maine za ienje za snega, koji bi razbacali blato po ivici
puta ili ostavili u njemu crne tragove. Izgledalo je kao da je neko etkom ceo svet obojio u
belo, inei od njega ogromno, prazno slikarsko platno.
A onda sam ga videla. Ogroman vuk koji je u senci orahovog drveta izgledao skoro
potpuno crn. Gledala sam kroz prozor svoje sobe pravo u njega.
- Danijele?! - uzdahnula sam, iako sam znala da to ne moe biti on. Povukla sam
zavesu, ali vuk je nestao.
Mora da sam ponovo utonula u san, jer su me nekoliko sati kasnije probudili mamini
krici. Tata i ja smo konano uspeli da je smirimo kako bi nam rekla da je Dud noas otiao
od kue, ostavljajui za sobom samo boicu prepisanih lekova i poruku na kuhinjskom
stolu.
Ne mogu da ostanem, vie ne znam ko sam. Moram da odem.
Ali znala sam da je Dud nestao mnogo pre nego to je pobegao.
Mama je bila skoro obamrla. Kada sam se iunjala iz kue, ona je bez ikakvog izraza na
licu ljuljala bebu Dejmsa u dnevnoj sobi. Znala sam kuda moram da odem i bilo mi je
drago to me nije zaustavila. Vozila sam se kilometrima niz tek oiene ulice i parkirala
kola malo dalje od mesta na koje sam se zaputila. Tekim koracima stigla sam do otvorene
kapije. Tamo sam prola pored rieg oveka sa sedim pramenovima, koji mi je klimnuo u
znak pozdrava.
Lepo je to imamo goste po ovakvom danu.
Pokuala sam da se osmehnem i estitala mu praznike. Du staze je bio utaban uzan
puteljak, ali ja sam elela da hodam po snegu. Pustila sam da mi stopala tonu u ledenu
hladnou, ostavljajui tragove u savrenoj belini. Dugaak kaput sam vrsto drala preko
drvene kutije, titei je od snega, koji je vejao, i ledenog vetra. Sela sam na kamenu klupu u
memorijalnom parku i izvadila iz kutije knjigu s pismima. Otvorila sam poslednju
oznaenu stranu i ponovo proitala pismo.
Sajmonu Sent Munu,
Meu stvarima koje su ostale posle nestanka brata Vae ene, pronaao sam ova pisma
zapeaena i adresirana na nju. Nosio sam ih sa sobom poslednje dve godine u nadi da u ih lino
predati Ketrin.
Raalostila me je vest o njenoj smrti. Ostaviti tako malog sina bez majke velika je tuga. Rekao
bih da je neobino za vuka da zae tako daleko u selo, ali bilo je jo nekoliko takvih napada u
naseljenim mestima, kao to su Amijen, Dion i to je najudnije, Venecija. Na kraju, svi gradovi
koji su poslali ljude u na nesretni ratni pohod bili su pogoeni ovim svirepim ubistvima. Moda
nas to Bog kanjava za nae grehe tamo gde papa nije uspeo da ispuni svoje pretnje o
ekskomunikaciji.
Ne znam sadraj ovih pisama. Iz potovanja sam ih ostavio zapeaene. Ipak, moram vas
upozoriti da je brat vae ene poludeo pre nego to se izgubio u umi. Njegova pisma mogu biti
odraz bolesti njegovog uma.
Bode je pronaen meu pismima. To je vredna relikvija. Moda e ga mali Doni naslediti kada
poraste. Trebalo bi da ima neto po emu e pamtiti svog ujaka. Brat Gabrijel je bio dobar ovek. Bio
je jedan od retkih glasova razuma protiv krvoprolia dok ga nije obuzelo ludilo.
160
S potovanjem,
Vitez templar, brat Donatan de Pen
Zatvorila sam knjigu i priljubila je uz grudi. Ketrin nije imala predstavu ta ju je ubilo.
Nije znala da je to bio njen voljeni brat. Otila sam do statue koja je stajala u vrtu ispred
mene. Bila je to visoka statua anela, ispod ijeg ogrtaa je stajao vuk. Skinula sam sneg sa
vukove glave, sa aneoskih krila.
- To si bio ti - rekla sam anelu. On je pomogao Danijelu. Onaj koji mu je dao ogrlicu s
Meseevim kamenom i poslao prsten za Duda. - Ti si napisao ova pisma. Ti si brat
Gabrijel - pogledala sam ga u oi, skoro kao da sam oekivala da e mi odgovoriti.
Brat Gabrijel je posle toliko vekova bio iv.
Da li bi Danijel iveo toliko dugo da se nita od svega nije desilo?
Oseala sam se kao da sam izgubila sve. Danijel i Dud su nestali. Moja majka je bila
izgubljena u svojoj tuzi. Tata je krivio sebe. ak me je i Ejpril izbegavala, kao da je bila
previe izbezumljena zbog svega to je videla u kapeli.
Skinula sam rukavice i kleknula u sneg. Otkopala sam dugme na depu kaputa i
izvukla malu drvenu izrezbarenu figuru anela koju je Don napravio za mene. Prela sam
rukom preko grubih crta lica anela i rei koje sam urezala na dnu figurice: Donald Sent
Mun.
Zamislila sam kako Sajmon Mun dobija ta pisma i srebrni bode, verovatno samo
nekoliko nedelja nakon smrti svoje ene, prekasno. Zamislila sam njegovu tugu kada je
otkrio da je Ketrin ubio njen roeni brat, njegov bes pri saznanju da je mogao da sprei
njenu smrt, samo da su dobili taj paket ranije. Zamislila sam Ketrininog sina, Donija, kako
odrasta nosei teret smrti svoje majke.
Ko je prvi krenuo da uniti vukodlaka: Sajmon ili Doni?
Ne znam zato, ali mislim da je Doni. Sigurno su se taj srebrni bode i ta misija
prenosili sa oca na sina, koji je onda to preneo na svog sina, i tako godinama, sve dok nije
stiglo do Dona Munija, poslednjeg od Sent Munovih. Ali Don je bio drugaiji od ostalih,
bio je mentalno zaostao i sam na svetu, samo sa tim noem i priama svog dede. Umro je
pokuavajui da bude heroj, kao njegovi preci. Umro je pre nego to sam stigla da mu se
zahvalim to je pokuao da me spase, pre nego to sam mu rekla da mu opratam to je
povreivao mog oca svih ovih godina.
- I tebi je ovde mesto - rekla sam i stavila malenog drvenog anela u sneg pored
Gabrijela. Mislila sam da je ipak bolje da ovako odam potu svom prijatelju nego da
figuricu zakopam u nekom polju kao repu ili lukovicu lale. - Ti si heroj.
- Ako nastavi da pria s predmetima, ljudi e pomisliti da si luda.
Samo to se nisam preturila kada sam se okrenula da vidim ko je iza mene.
I eto, sedeo je tamo, na kamenoj klupi gde sam ga prvi put drala za ruku, klatei
taku izmeu kolena.
- Danijele! - potrala sam k njemu, obisnuvi mu ruke oko vrata.
- Joj - trgnuo se.
Primetila sam zavoj preko njegovog grla i olabavila sam zagrljaj.
- Rekli su da si otiao. Rekli su da si ustao i otiao usred promene smene. Mislila sam
da te nikada vie neu videti.
- Ali dola si ovamo?
- Nadala sam... Nadala sam se da e i ti ovamo doi.
161
Danijel me je poljubio u elo. - Rekao sam ti da u ostati ovde dokle god me eli nasmeio se lukavo i zloesto. - Ili to to si me probola kroz srce treba da shvatim kao znak
da eli da raskinemo?
- Umukni! - udarila sam ga u rame.
-Joj!
- Izvini - uzela sam ga za ruke. - Nisam to uradila da bih te povredila - rekla sam,
mislei na onu no u kapeli. - Uinila sam to jer sam obeala da u te spasti.
- Znam - stegao mi je ruku. - I uinila si to.
Pogledala sam u zavoj na njegovom vratu, modrice du vilice... rane koje vie nije
mogao sam da isceli. Poljubila sam ogrebotinu na njegovoj aci. Nisam se gnuala mirisa
sasuene krvi kao to sam oekivala.
- Samo jedno ne razumem - naslonila sam glavu na njegovo rame. Zato me, kada
sam te ubola, vuk nije opseo?
Danijel se okrenuo k meni i pogledao me u oi. Oi su mu bile tako duboke i sjajne,
pune unutranjeg ara, nisu samo svetlele na meseini. - To si mislila? Da e postati
vukodlak ako me spase? - oi su mu zasijale, ali od suza.
- Da. Zaraena sam. Vuk je u meni. Mislila sam da e me, ako te ubijem, opsesti. Rekao
si da e, ako poinim zlodelo, tako biti...
- Grejs - Danijel mi je dlanovima obuhvatio lice. - To to si ti uradila nije svirepost. To
je bio in ljubavi. Zato sam jo uvek iv - nasmeio se. - Otiao sam da se vidim s
Gabrijelom. Zato sam pobegao iz bolnice. Doao je ovamo da donese Meseev kamen za
tvog brata i morao sam da ga vidim pre nego to ode. Morao sam da saznam zato sam
preiveo. Grejsi, Gabrijel je rekao da sam ja prvi i jedini Urbat koji je ikada dobio lek i
preiveo. Rekao je da je samo najvei dar ljubavi mogao da oslobodi moju duu i vrati me
u ivot - poljubio me je u obraz. - Sada razumem. Ti si dala taj najvei dar. Mislila si da e
postati vukodlak ako me spase, a ipak si to uradila. Bila si spremna da rtvuje svoju duu
za mene. Nema veeg dara... - Nagnuo se da me poljubi, ali ja sam se odmaknula.- ta je?
ta nije u redu?
- Ali vuk je u meni. Moje rane su tako brzo zacelile... i oseam se jaom. Oseam se kao
da samo elim da trim ugrizla sam se za usnu. - Jednog dana e me nadvladati. Zar na
kraju ne nadvlada svakog?
- Ne, Grejs. Ne svakog.
- A Gabrijel? On je napisao da se zaraeni ljudi bre menjaju. Mislim, on je bio monah,
a promenio se za samo nekoliko dana. emu ja da se nadam?
- On je bio okruen ratnim strahotama. Ti nisi. Ti si okruena ljudima koji te vole.
Ljudima koji e ti uvek pruiti podrku.
- Ali i Dud je imao sve to. On je bio jedan od najboljih ljudi koje sam poznavala. Ja
nisam ni priblino dobra kao on.
- Dud je bio dobar, ali je dopustio da strah i ljubomora ovladaju njime - Danijel je
slegnuo ramenima. - Strah vodi ka besu. Bes vodi ka mrnji. Mrnja vodi u mrak.
Izvila sam obrvu i obuzdala se da ga udarim u povreeno rame.
- ta? - Danijel je podigao ruke. - Kao da nisi bila tu kada smo onog leta pedeset tri
puta gledali Zvezdane ratove.
- Pedeset etiri. Dud i ja smo, jedne noi kada si se ti uspavao, ostali budni do dva
ujutru da zavrimo Povratak Dedaja. Pokuala sam da napravim kokice s karamelom i
zamalo sam skroz zapalila kuu. Dud je preuzeo krivicu na sebe...
162
Pukao mi je glas. Previe me je bolelo da seam starog dobrog Duda. - Nadam se da

Dud zna da ako se... kada se vrati... biu tu za njega.
- Neka ti to onda da snage - rekao je Danijel. - Budi jaka kako bi sauvala pravu Grejs
kada mu bude zatrebala.
Preao je prstom niz moj obraz, briui mi zalutalu suzu. - I ne mora sama da prolazi
kroz to. Ima mene - stavio je ruku u dep svog kaputa i izvukao neto.
- A ima i ovo - otvorio je aku i ispruio je neravno pare crnog kamena. Bio je to
Meseev kamen, jedna polovina.
Uzela sam mu ga iz ruku. Bio je topliji nego proli put kada sam ga dotakla, i pulsirao
je energijom koju nikada ranije nisam osetila. Bila je to nada.
- Mislio sam da ga nikada neu pronai u snegu - rekao je. - Odavno nisam morao da
traim neto a da ne koristim svoje moi.
-Jesi li siguran da eli ovo da mi da? To je tvoje.
- Meni vie ne treba - rekao je i neno mi podigao bradu. Poljubio me je neno u usta, s
toplinom i ljubavlju. A onda je razdvojio svoje usne i poljubio me strastveno, dajui mi sve
to je do tada potiskivao u sebi. Topila sam se u njemu, preputajui mu se, oseajui se
slobodnom i lakom kao onda kada smo trali umom.
- I, ta emo sad? - rekla sam dok me je Danijel drao na grudima.
Nakaljao se. - Tamo napolju ima mnogo toga loeg; a Rajski gonii su stvoreni upravo
da to loe unite - preao je prstom preko mog lica. - Ja ne mogu da budem heroj kako si
elela, bar ne u tom smislu. Ali ti moe, Grejsi. Ti ne mora da postane loa. Moe da se
bori protiv toga. Moe da pretvori to prokletstvo u blagoslov. Moe da postane heroj.
Moe da postane stvarno boanstvena.
163
ZAHVALNICA
Dugujem zahvalnost i potovanje mnogim ljudima koji su mi pomogli da oblikujem
ovu knjigu u ovo to jeste i koji su mi takoe pomogli da se postanem pisac i ovek kakav
sam danas. Meu tim ljudima su:
Moj sjajni agent, Ted Meloer, koji je bio beskrajno oduevljen ovom knjigom.
Hvala ti to si moj ampion.
Svi sjajni ljudi u Egmont SAD-u, koji su odluili da rizikuju sa mnom. Posebno hvala
Regini Grifit, Elizabeti Lou, Meri Albi, Nikou Medini i (naravno) mom briljantnom i
strpljivom uredniku Gregu Fergusonu.
Moji izvanredni uitelji pisanja svih ovih godina, meu kojima su: Din Hjuz, Luiz
Plamer, Virdinija Vulf, Don H. Riter, Martina Levit, Randal Vrajt i A. E. Kenon.
Moji prijatelji kritiari: Gejlin Vilson, Kim Vudruf, Duli Hjuz, Eleni Dub i Dejmi
Vud, koji si me naterali da konano ponovo napiem celu knjigu, a onda mi rekli da je
napravim jo boljom. Hvala vam na svim vaim savetima i predlozima.
Moj tim za pisanje: Emili Ving Smit, Kimberli Veb Rid, Sara Bolton, Valin Maetani
Nagamacu i Brodi Aton. Neki ljudi tvrde da je pisanje usamljeno i samotno zalaganje, ali
vi ste ga ljudi oduvali. Hvala vam to ste uvek bili voljni da itate, to ste sa mnom stvarali
ideje, pomogli mi da iznova i iznova napiem onu @$6c% scenu (znate vi koju) i to ste me
sve vreme zasmejavali. Za jo mnogo godina prijateljstva i zajednikog pisanja!
Moji roditelji puni podrke i ljubavi i uvek spremni da mi pomognu najvie to mogu:
Nensi i Taj Besinder. I isto da se zna, majka u ovoj knjizi ni na koji nain nije moja (osim
sposobnosti da napravi boansku kraljevsku urku), i koja je zaista jedan od mojih
najboljih prijatelja.
Moji entuzijastini i predusretljivi prijatelji, komije, porodica moga supruga, blia i
ira rodbina, naroito moje sestre i braa: Norin, Taj, Bruk i Kvin. Posebno hvala Norini za
mnoge sesije jutarnjih etnji i razraivanja ideja, kao i za jo mnoge sate uvanja dece.
Dodatno zahvaljujem svojoj neaki Vitni, koja je pomagala mojoj mami, mojoj
drugarici Rejel Hedrik, to je doputala da se moji deaci igraju kod nje i kojoj sam probila
ui svojom priom (ve mi nedostaje, doavola!), Metu Kirbiju na mnogim mudrim
reima i Dejmsu Daneru to je pokazao ovom novajliji vetine i finese jednog pisca.
Moja neverovatno divna (uglavnom) deca, koja su istrpela mnoge sate koje sam
provela zalepljena za kompjuter i koja se ne plae da me lupe po glavi svetlosnim sabljama
kada je vreme da prekinem s radom. Hvala vam to volite vau ludu mamu. Volim i ja
vas!!!
Poslednji, ali nikako najmanje vaan: moj praktino nadljudski mu, Brik, moj verni
italac, redaktor, podstrekiva, verni slualac, oboavalac, veb-dizajner, marketing guru,
pseudopsihijatar, najbolji prijatelj i prava ljubav. Hvala ti to uvek veruje u mene, ak i u
trenucima kada ja ne verujem u sebe. Zauvek u te voleti.
164
BELEKA O AUTORU
Ponovo je otkrila svoju mladalaku ljubav za stvaranje pria kada je pauzirala jedan
semestar na koledu kako bi pisala i reirala predstave za ugroene tinejdere iz
unutranjosti Filadelfije i Njujorka. Trenutno ivi u Solt Lejk Sitiju u dravi Juta, sa svojim
suprugom i dva mala sina. Posetite njenu veb-stranicu www.breedespain.com
165

Bree Despain - Mračne Duše

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bree Despain - Mračne Duše

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1

avada kedavra & Mia3570

Wolfsbane - englesku hevi metal / hard-rok grupa. (Prim. prev.)

Prevedeno sa engleskog znai Boanska milost (Grace Divine) (Prim. prev.)

Kompanija specijalizovana za proizvodnju zimske sportske obue i odee. (Prim. prev.)

Za kuhinjskim stolom smo diskutovali gotovo o svemu: o smrti, maloletnikoj

Danijelu su se tresle ruke. - Molim te.

Sledei dan, etvrti as

- Oh, uas - proaputa Ejpril.

U glavnom hodniku, posle asova

Sat i po vremena kasnije

Klimnula sam glavom, pokuavajui da spakujem poslednji kaput u prenatrpanu

- I ti misli da u ja tek tako poverovati u to?

-Jesi li ula za Umetniku akademiju Trenton?

- Nisam, ovaj, zar se ne vraa u kolu?

Tata je smatrao da svako zasluuje kvalitetno hriansko obrazovanje, pa je zato dva

Ponededeljak, pre kole

Sedela sam i posmatrala zbivanja na ulici, nadajui se da e se Danijel moda

Pre etiri i po godine

Kasnije, pre kole

izmiljotina,izmiljotina koju nisam ula jo od detinjstva, ali najeim se kada ujem da

Iz Jevandelja po Mateju, o pratanju i koliko treba pratati. (Prim. prev.)

Nedelja po podne, na sahrani

- Hoe da kae da emo se uunjati unutra?

bilo potpuno mirno i spokojno, a ne skamenjeno ili namrteno zbog naprezanja da me

Nekoliko minuta kasnije

Ponovo kod kue

Oko tri i po godine ranije

- Ne, ne trebate mu - gotovo sam povikala na nju. - Vi ne trebate Danijelu. Mi mu

Jutro na Dan zahvalnosti

- Nesnosan ovek progunala je mama - misli da nita ne vredi ako ne moe da

Kasnije tog jutra

Na francuskom - vukodlak. (Prim. prev.)

Zvono na vratima se oglasilo. Mama se uzvrpoljila u svojoj stolici.

- Pozvan sam, zar ne? - rekao je Danijel.

Danijel je preskoio ogradu trema i odjurio u dvorite iza kue. Posrui na

- Ali ja sam te tada uhvatio, ba kao to u to uiniti sada.- inilo mi se da je Danijelov

Poeo je da tri, vukui me za sobom.

Dejms se, razoaran, nadurio, a ja sam se oseala kao on.

Danijel je prepustio Dejmsa mami. Zagrlila ga je tako snano da je zaciao, a ona ga

- Uhapsite ga - rekao je Dud. - Uhvatite to udovite - nasrnuo je na Danijela.

U kui, dvadesetak minuta kasnije

Mama je poela da se ponaa kao Florens Najtingejl.9 Odbila je da erif odvede

Dud je neto proaputao i ja sam se primakla blie da ujem.

Danijel se ugrizao za usnu. Videla si to?

Da li sam se to ja toliko tresla ili je to bio on?"

- Grejs! - kriknula je eriti iz dnevne sobe.

Amerika marka plastine posude s poklopcem. (Prim. prev)

To me je strano pogodilo. Nisam volela da ga vidim takvog. Skrenula sam pogled ka

Na trenutak sam zautala. - Nita od toga. On ne manipulie mnome i ne manipulie

Oko dva ujutru

Jednom sam imala tu bluzu. Bila je smaragdnozelena sa ploastim dugmiima, koji su

Re je o pesmi Fransisa Tompsona, The Hound of Heaven. (Prim. ur.)

Osetila sam napetost u stomaku. On je dotakao kameni privesak, koji je mu visio na

- Grejs? - upitao je, zazvuavi povreeno. - ta nije u redu?

- Rekao je da si laov, lopov i ubica proaputala sam.- Rekao mi je da te pitam kako

i drugi obraz. Upravo si mi ti otvorila oi. Rekla si mi da me otac povreuje zato to je

Probudila sam se ujutru zapetljana u posteljinu. Majica mi je bila prilepljena za grudi,

Dole u radnoj sobi

- Danijel mi se javio, otprilike, pre est nedelja i ja sa organizovao njegov dolazak.

Kasno posle podne

Kasnije tog istog dana

Sreda, sledee nedelje, malo pre ruka

Zbirka pesama Volta Vitmana. (Prim. prev.)