You are on page 1of 8

4.5.

KONTROLA I OCJENA KVALITETA

Tehnološki sustavi u industriji građevinskog materijala i operativi građenja bit će


uspješni ukoliko kvalitet usluga bude na visokoj razini.
To je cijena vrijednosti objekta u konačnici građenja. Zato, potrebna je kontrola
kvaliteta i adekvatna ocjena kvaliteta (ISO standarda).
a) «Kontrola kvaliteta u modernoj proizvodnji je uslov koji mora biti ispunjen da bi se
zadovoljili zahtevi potrošača, odnosno tržišta. Loše izveden objekat, za koji su utrošena
sredstva kao za neki dobar, promašena je stvar koju društvo skupo plaća. Takav objekat će
zahtevati preterane troškove održavanja ukoliko bude moga da se upotrebi, a ako ne –
predstavljaće čist gubitak. U našoj dosadašnjoj praksi imamo dosta primera izvedenih
objekata koji ne odgovaraju svojoj nameni, a za koje su uložena znatna sredstva, kao što su
loše izvedeni putevi, melioracioni sistemi i dr.
Kontrola može da obuhvati – uz kontrolu kvaliteta osnovnih materijala kao što su
cement, opeka, kamen, agregati za beton i dr. – i kontrolu oblika i dimenzija, kao i kontrolu
finalne obrade, a i gotove konstrukcije. Obično se zahteva zadovoljenje propisanih uslova
prema važećim standardima (JUS), ukoliko se ne postavljaju zbog određenih specifičnosti
neki posebni uslovi. Kontrola se pri tome može svesti na utvrđivanje stanja u vezi sa
ispunjenjem propisanih uslova, iznalaženje iznosa odstupanja (kao i uzroka zbog kojih su ona
nastala), kao i ocene da li se oni nalaze u dozvoljenim granicama ili ne.
Postupak ispitivanja kontrole kvaliteta zavisiće od specifičnih uslova i može biti
proveden metodama kod kojih se ne vrši razaranje materijala (tzv. nedestruktivnim
metodama), kao i metodama kod kojih se ono vrši (destruktivnim metodama), kao što je
ispitivanje epruveta (probnih tela, opeke i dr.).
Prilikom provođenja kontrole kvaliteta primenjuju se metoda matematičke statistike i
teorije verovatnoće. Ove metode prvi je uveo u industriju Englez Goset – Stjudent (Gosset –
Student) i on je dao specijalan raspored frekvencije koji nosi njegovo ime. Primena ovih
metoda omogućuje sledeće prednosti:
– uticanje na kvalitet tokom proizvodnog procesa,
– kontrolu standardnosti gotovih proizvoda,
– sistematsko prikupljanje podataka (statistiku) o uticaju karakterističnih faktora na
kvalitet, i
– omogućuje racionalizaciju proizvodnje i kontrole.
Prva pretpostavka koja mora biti ispunjena je ta da proizvodni proces mora biti
stabilan. Pod tim se podrazumeva da svi tzv. nedozvoljeni faktori treba da budu eliminisani,
kao što su: loš kvalitet materijala, poluproizvoda i prefabrikata, neujednačen rad masina,
nedovoljna obučenost i stručnost radnika, sistematske greške u radu, nepovoljni temperaturski
uslovi itd. I pored toga uticaj slučajnih (dozvoljenih) faktora utiče na neujednačenost kvaliteta
građevinskih radova. To su promenljivi klimatski uslovi, neujednačen kvalitet materijala,
subjektivni uslovi radnika, zastarelost mašina i uređaja i dr., koji su prisutni u manjoj ili većoj
meri kod svakog, pa i najsavršenijeg procesa i nikako se ne mogu potpuno otkloniti. Kod
savremene kontrole kvaliteta treba ispitati sledeće pojedinosti:
– ukoliko proces nije stabilan, koje greške treba otkloniti da bi on postao stabilan,
– kakva je priroda rasporeda karakteristika proizvoda koji se proizvode,
– u kojoj se meri dobije proizvod koji ispunjava uslove, a u kojoj onaj koji ih ne
ispunjava, kao i koji je procenat lošeg kvaliteta;
– kako se ispunjavaju propisane tolerancije i da li su one racionalno određene za
uslove proizvodnje, ako se uzmu u obzir sve specifičnosti;

313
– koja je verovatnoća da će se dobiti proizvod zahtevanog kvaliteta i kakve proizvode
treba očekivati ubuduće, kao i to da li je moguće pooštriti zahteve u pogledu
kvaliteta (što može da ima povoljan uticaj na ekonomiku proizvodnje), kao i
– da li postupak ispitivanja i kontrole kvaliteta zadovoljava.
Mera stabilnosti je koeficijent varijacija koji treba da se kreće u sledećim granicama:
za odlično organizovan proces v < 10
100 · σ za vrlo dobro organizovan proces v < 10-15
v= ;
x za zadovoljavajuće organizovan proces v < 15-22
za slabo organizovan proces v < 22
Kontrolu stabilnosti proizvodnih procesa obrađuje odgovarajući standard.
Karakteristika kvaliteta nekog proizvoda može biti određena putem promenljivih
(varijabilnih) i putem atributa (bolje, stanja površine, sjaja i sl.). Za utvrđivanje prosečnog
nivoa koristi se kao pokazatelj aritmetička sredina (prosek) i ona predstavlja prosečnu
vrednost pojedinih izmerenih vrednosti. Međutim, ovaj pokazatelj nije dovoljan jer ne daje
uvid u odstupanja, tj. ne daje uvid u gornju i donju vrednost odstupanja rezultata od proseka.
To može biti od velikog značaja za konstrukciju, koja može da se sruši iako vrednost u
proseku zadovoljavaju određenu vrednost ali neki osetljivi delovi ne valjaju.
Kao dalja karakteristika dolaze raspon i standardna devijacija. Raspon je mera
rasipanja rezultata i on pokazuje između maksimalne i minimalne vrednosti. Standardna
devijacija je srednje kvadratno odstupanje i izračunava se prema sledećim obrascima:

Xn izmerene vrednosti pojedinih merenja (uzoraka); X artimetička sredina; n broj svih


merenja (uzoraka).
Svi izmereni uzorci predstavljaju skup. On se zove još i empirijski skup, koji može biti
vrlo mali ako ima manje od 30 uzoraka. Mali skup je ako ima od 30 do 50 uzoraka, srednji je
sa 100 do 250 uzoraka, a veliki je ako je broj uzoraka veći od 250. Smatra se da je skup dobro
definisan ako su poznate artimetička sredina, standardna devijacija, a bolje je određen čim je
veći broj uzoraka. Danas je moguće primenom novih metoda kontrole kvaliteta i sa malim
brojem uzoraka (do 30) dobiti zadovoljavajuće rezultate. Međutim, da bi se rezultat mogao
smatrati reprezentativnim u odnosu na osnovni skup važan je način uzimanja uzoraka. Oni
treba da budu slučajni, tj. da su uzeti bez ikakve pristrasnosti. Svaki uzorak skupa treba da
ima istu verovatnoću da bude izabran.
Od interesa je da se zna i frekvencija (učestanost) pojava. To je broj koliko se puta
neka vrednost javlja u empirijskom skupu. Frekvencija podleže zakonima raspodele i u praksi
se obično uzima Gausova kriva normalnog rasporeda, koja ima sledeće karakteristike:
– funkcija normalnog rasporeda zavisi samo od dva parametra, i to od aritmetičke
sredine (X) i standardne devijacije (σ);
– za bilo koji odnos (X) i (σ) površina ispod krive je uvek ista i
– maksimalnoj ordinati krive odgovara artmetička sredina i ona predstavlja osu
simetrije za krivu.
Najefikasniji način kontrole kvaliteta je ukoliko se vrši neprekidno praćenje i kontrola
proizvodnog procesa. Najbolji način za utvrđivanje stabilnosti procesa su tzv. kontrolne karte,
kojima može da se prati kretanje aritmetičke sredine (tzv. X-karte), kretanje raspona (R-karte)
i kretanje standardne devijacije (σ karte). (Sl. 271)

314
Obično se problem postavlja tako da se traži onaj broj uzoraka koji će garantovati neku
zahtevanu verovatnoću, odnosno odgovarajuću tačnost. Za probleme u građevinarstvu
uobičajeno je da verovatnoća pojava bude 95%, a procenat grešaka 5%. Postavlja se pitanje
koje granice treba da obuhvati osmatranje da bi ti zahtevi mogli da budu zadovoljeni? Polazi
se od vrednosti aritmetičke sredine (X) i granica na apscisi kojima treba da se obuhvati
normalna kriva raspodele. Te granice mogu biti definisane na sledeći način:

U građevinarstvu se primenjuje kriterij sa 3 standardne greške, i na taj način se


obuhvata polje od 99,73% svih mogućih pojava, čime se dobija dovoljna sigurnost rezultata.
Kada smo to utvrdili postavlja se i pitanje koji je minimalan broj merenja (uzimanja uzoraka)
koji treba da nam obezbedi zahtevanu verovatnoću i tačnost.
Ovo može da se odredi na sledeći način: (Sl. 271)

(a)

Algoritam (dijagram toka) određivanja vrednosti X

Kod praćenja proizvodnje kontrolnim kartama mogu nastupiti ovi karakteristični


slučajevi:
– aritmetička sredina ima tendenciju porasta ili opadanja, tj. Pomera se ka jednoj od
granica, dok istovremeno kontrolna karta raspona ne pokazuje promene u rasipanju.
Verovatan uzorak ovakve pojave može biti istrošenost alata i mašina;
– dijagram raspona izlazi sa većim brojem mernih vrednosti van kontrolnih granica,
dok karta artimetičke sredine ne pokazuje promene. Razlog mogu biti varijacije u
materijalu (sirovini);
– i karta raspona i karta aritmetičke sredine pokazuju da niz tačaka prelazi kontrolne
granice. Ovde može biti uzrok nedovoljan obučenost radnika;
– dijagram aritmetičke sredine pokazuje oscilacije, dok kontrolna karta raspona ne
pokazuje promene. Ovde može biti razlog zamor ili nepažnjaradnika.
Radi bolje ilustracije daje se jedan primer studije pokreta i vremena iz oblasti
mehanizovanog rada. Zahteva se normiranje vremena na izradi tavanice VI sprata. Rad se vrši
toranjskom dizalicom, a operacije su punjenje suda betonom, prenos idizanje suda kranom,
čekanje dok se sud smiri, sipanje betona u oplatu, povratak suda do mešalice i čekanje suda na
punjenje. Kao baza za izradu norme služiće studija pokreta i vremena. Podaci se daju u
sledećim tablicama:

315
Prema Kelogu Operacioni list
0
N Br.
Opis radne operacije Opis rada
grupe operacije
I Punjenje suda 1 Sipanje betona u sud iz
mešalice za beton
II Prenos i dizanje betona 1
Ugao Nagib strele
zaokreta
155o Kod mešal. kod opl.
35o 60o
o o
2 180 50 70o
o o
3 180 45 70o
III Stajanje suda radi umirenja
IV Istovar betona iz suda Isto kao kod II (1, 2, 3)
V Povratak suda do mešalice za beton 1– 3
VI Čekanje kod mešalice za beton
(b)Tablica 1
Sl. 271. Algoritam (dijagram toka) određivanja vrednosti X

Na bazi podataka iz zbirnog lista studije vremena, za sud zapremine 1,5 m3 i za dužinu
strele toranjske dizalice 28,5 m učinak je 22 Mp/h. Ukupno vreme osmatranja bilo je 57,1 h,
od čega na zastoje dolazi 15,9 h, tj. 27,8%, što odgovara koeficientu korišćenja radnog
vremena od 0,72.
Ukupan broj osmatranja pojedinih operacija vidi se iz zbirnog lista. (Sl. 272)
Zbirni list snimanja
Prosečno
Broj Broj Broj vreme
Primjedba
grupe operacije osmatranja trajanja
operacije
I 1 48 15,3 s
II 1 15 28,8
2 17 37,0 Zastoji:
3 31 29,5 mehanizacija 0,6 h
III 1 48 14,8 čekanje na radno
IV 1 49 12,7 mesto 5,9 „
V 1 45 26,0 nevreme 8,4 „
2 47 26,5 razno 2,0 „
3 31 26,5 Ukupno: 15,9 h
VI 1 48 26,5

(a) Tablica 2

Za operaciju II – 1 izmerena su ova trajanja u (s):


Broj Trajanje
Xn2 (Xn – X) (Xn – X)2
osmatranja n Xn (s)
1 26,2 687 - 2,6 6,78
2 28,0 784 - 0,8 0,64
3 31,5 995 + 3,3 10,95
4 29,1 850 + 0,3 0,09
5 27,3 745 - 1,5 2,25
6 32,0 1028 + 3,2 10,30
7 30,0 900 + 1,2 1,44
8 26,1 682 - 2,7 7,30
9 28,3 800 - 0,5 0,25
10 29,5 870 + 0,7 0,49
11 27,2 740 - 1,6 2,56 (b) Tablica 3
12 30,6 920 + 1,8 3,24
13 31,3 980 + 2,5 6,25
Sl. 272 Zbirni listovi
14 26,5 705 - 2,3 5,30
15 28,2 795 - 0,6 0,36 snimanja
431,8 12481 58,20

316
Kao što se vidi, za operaciju II – 1 izvršen je dovoljan broj merenja tako da se sa
sigurnošću može očekivati da će moguća greška biti 5%, a verovatnoća da će se ostvariti tako
očekivano vreme beće 95%.
Na isti način bi se postupilo i sa ostalim operacijama. Ukoliko bi se desilo da je broj n'
veći od n trebalo bi naknadno izvršiti dopunski broj merenja, uz naknadnu proveru računice.
Zato je i naglašeno da je uvek bolje snimati veći broj merenja nego premalo. Sabiranjem
vremena trajanja svih operacija dobili bismo trajanje radnog ciklusa toranjskog krana na
betoniranju. Tako dobijeno vreme treba smatrati konačnim.” (8)

b) Ocjena kvaliteta predsavlja uzročno posljedničku vezu sa procesom tehnologije


primjenjenoj za datu vrstu proizvoda- produkta te svega ostalog u svezi sa tim. Na prostorima
Bosne i Hercegovine još uvijek je u značajnoj primjeni ocjena kvaliteta prema JUS-u
(prethodnoj državi Jugoslaviji). Danas, postoje «BH standardi kvaliteta», BAS standardi, a
obzirom na otvorenost prema Svijetu, a prije svega Europi – značajno se ističu ISO standardi,
koji prema datoj numeraciji jasno iskazuju dati model ocjene kvaliteta. (Sl. 273.)

” (30)
Sl. 273. Pregled šest prvih izdatih ISO standarda

Tehnološki sustav u graditeljstvu s' obzirom na uspješno vođene ocjenom kvaliteta ima
hijerarhijski sustav pojma o kojima se dakako vodi računa i oni su sastavni dio tehnike i
tehnologije graditeljske prakse. (Sl. 274.)

317

Sl. 274. Hijerarhija pojmova

Dati pojmovi direktno utječu na upravljanje, a s' tim u svezi i sa ocjenom kvaliteta.
(Sl. 275.)

” (30)
Sl. 275. Povezanost elemenata u sustavu kvaliteta

Tehnologija i tehnološki procesi imaju zadaću da se aktivno uključe i «uklope u


zbivanja» - upravljanje i osiguranjem kvaliteta/ocjenom kvaliteta što se očituje kroz
ISO/9001-9002-9003. (Sl. 276)

318

(a) Upravljanje kvalitetom prema ISO 9001

(b) Upravljanje kvalitetom prema ISO 9002

Analizirajući date priloge očituje se preglednost,


sustavnost i inframiranost odnosa: reprodukcijski materija,
radne snage, sredstava i promet rada/produkcija – krajnji
kupac – korisnik!
To je cijena i ocjena kvaliteta. Zato, treba se
znanstveno pripremiti, te praktično utemeljiti. U tu svrhu daje
se mogućnost na širem planu edukacija kroz vrlo brojnu
bibliografiju/literaturu. (Sl 277.)

(c) Osiguranje kvaliteta prema ISO 9003

Sl. 276. Algoritmi uravnjanja i osiguranja kvaliteta – ocjenom kvaliteta

319
Priručnik kvaliteta Preduzeće Poglavlje br.: ...................

Strana ............ od ............


Izrađen od: Odobren od: Izdanje br.:

......................................... .......................................... .........................................

1. Odluka rukovodstva
o uspostavljanju cilja kvaliteta
......................................................
......................................................

Preduzeće: ...........................................................................................

Adresa i mjesto ...................................................................................

Je odlučilo da će usluge za kupce biti dobrog kvaliteta i odgovarati zahtjevima


kupca, prezentiranim u ovom priručniku. Svi uposleni će se, u svom radu,
pridržavati važećih odredbi ovog priručnika, koji će omogućiti da se stvori
povjerenje i pouzdanost kod korisnika usluga, da će sve usluge biti obavljene u
skladu sa njihovim zahtjevima. Nakon toga slijedi opis procedura u kojima se
definiše šta će ko i kojim redoslijedom obavljati. Također je važno navesti način za
otklanjanje nastalih «nedostataka», itd.

” (30)
Sl. 277. Jedna od prvih stranica priručnika kvaliteta

Zato, uz izuzetno poštovanje i sjetu na operativu Bosne i Hercegovine se ističu dvije


BH kompanije koje zaslugom – ocjenom kvaliteta imaju priznanje – «zertifikat». (Sl. 278.)

(a) IN d.o.o. Sarajevo (b) «Širbegović» Co Gračanica

Sl. 278. Priznanja kvaliteta (Certifikat kao validna osnova priznanja)


na primjerima dvije građevinske kompanije u Bosni i Hercegovini

320