You are on page 1of 54

Public relations - PR

ODNOSI S
MEDIJIMA
Definicija

Cilj odnosa sa štampom je da osiguraju da se


informacije vezane za OJ objave u što je moguće većem
obimu, da bi se steklo znanje i postiglo razumevanje.

Stari izraz ,,saopštenje za štampu” zamenjen je izrazom


,,saopštenje za medije”, a nazivi ,,odnosi sa štampom” i
,,osoba zadužena za odnose sa štampom” uglavnom su
opstali, mada bi tačnije bilo reći ,,odnosi sa medijima”.
Za ovaj posao se ponekad koristi naziv ,,menadžer za
medije”.

Odnosi sa medijima podrazumevaju dostavljanje vesti,


slika i tematskih članaka medijima i organizovanje
intervjua i događaja kojima prisustvuju novinari.
Odnosi s medijima
Svaka vrsta medija ima svoje osobenosti, prednosti i
nedostatke. Često se oni preklapaju, što PR stručnjaku
daje mogućnost da kombinujući ih u vremenu i prema
njihovim karakteristikama, postigne najbolje rezultate.

Potrebno je znati kada informaciju dostaviti televiziji za


večernji dnevnik, a kada dnevnim novinama za
sutrašnje izdanje.

Važno je posvetiti pažnju negovanju dobrih odnosa sa


medijima, a istovremeno i upoznavanje sa tehnikama
medijskih izraza kojima se pojedini mediji služe.
POREĐENJE VESTI I
OGLAŠAVANJE
Postoji veoma velika razlika između prirode vesti i
oglašavanja. Jedini razlog zbog kog će urednik štampati
materijal vezan za OJ je zato što će on zanimati čitaoce i
koristiti im.

Ako urednik objavi materijal koji ne zadovoljava ove


kriterijume, novine će propasti, a urednik će biti otpušten.
Menadžer za OJ mora da se postara da sve što se dostavi
medijima može objaviti u vestima.
Objavljivanje nije garantovano jer je prostor ograničen a
konkurentskog materijala može biti premnogo.
POREĐENJE VESTI I
OGLAŠAVANJE
Kod oglašavanja je situacija drugačija.

Pošto je kupio ma koju količinu prostora koju


omogućavaju sredstva određena za tu svrhu, oglašivač
može da kaže šta god hoće (u skladu sa Zakonom o
oglašavanju i etikom oglašavanja). Izgled oglasa moguće
je kontrolisati izborom datuma za rezervaciju prostora, a
mesto i veličina prostora samom rezervacijom.

Kod materijala za OJ ne postoji ova vrsta kontrole.


Urednik odlučuje da li će, gde i kada koristiti podatke ili
slike koji su mu dostavljeni. Urednik može iznova da
napiše celo saopštenje, da mu doda dobre ili loše
komentare ili da ga baci u korpu za otpatke
Saopštenja obično predstavljaju ono što neko hoće da
se objavi, a ne ono što bi čitaoci verovatno želeli da
pročitaju.

Jedan od osnovnih razloga zbog koga se saopštenja


odbijaju je to što su u stvari ,,bombastični” tekstovi ili
oglasi,

Postoje tri jednostavna pravila za pisanje saopštenja za


medije koje se može objaviti:
Predmet bi trebalo da se pomene u prve tri reči
Uvodni pasus bi trebalo da sadži sažetak cele priče.
Tekst ne bi trebalo da sadrži superlative ili samohvalu.
ŠTA JE BOMBASTIČNI TEKST

Bombastični tekst je članak u kome se objavljuju vrline


preduzeća, proizvoda ili usluga, hvaleći ga i podstičući
čitaoce da ga odaberu (tako što će ga kupiti). Drugim rečima
to je oglas prerušen u urednički članak. Reč je o tehnici
pisanja oglasa, a ne o novinarstvu.

Na žalost, mnogi ljudi koji se bave oglašavanjem,


marketingom ili prodajom ne razumeju razliku između pisanja
vesti i pisanja oglasa. Oni insistiraju na lukavo napisanim
naslovima i pokušavaju da priču učine življom ubacujući
prideve. Time je pretvaraju u oglas i ubijaju je.
U OJ se ne radi o oglašavanju ili prodavanju bilo čega.
Njihov posao je da pruže medijima informacije koje
zanimaju čitaoce,gledaoce ili slušaoce i koriste im.

Ako se koriste ovakve informacije, rezultat će biti


vredan publicitet- ali samo ako one zadovoljavaju
urednika i gode njegovoj publici.

Ukratko, ovi tekstovi moraju pomoći da se prodaju novine,


a ne proizvodi.
OSNOVNA PRAVILA ODNOSA S
MEDIJIMA
PRAVILA ODNOSA S MEDIJIMA
INICIRAJTE
POŠTUJTE PRAVILA MEDIJA
OLAKŠAJTE IM POSAO
PERSONALIZUJTE KONTAKT
POŠTUJTE NJIHOVU NEZAVISNOST
BUDITE NA RASPOLAGANJU
IZBEGAVAJTE SUKOBE
BUDITE ISKRENI
BUDITE U TOKU
PRAVILA ODNOSA S MEDIJIMA
Inicirajte – angažovanje medija. Kontaktirajte novinare da biste im rekli svoje
planove i uspehe. (da čekate novinare da dođu kod vas i da vas pitaju kako ste, nije
dobra strategija.
Poštujte pravila medija- kada radite sa medijima, to je kao ulaženje u nečiju kuću.
Vi ste na njihovom terenu i morate da poštujete njihova pravila da bi ste postigli svoj
cilj. Ovo znači da morate da imate prave novosti ako želite medijsku pažnju.
Olakšajte im posao-novinari
posao- obično započinju svoj posao kasno i završavaju ga u
kasnim satima. Ako obavljate konferenciju za štampu, nemojte je zakazivati pre 10h.
A ako želite TV pažnju nemojte zakazivati događaj posle 15h.
PRAVILA ODNOSA S MEDIJIMA
Personalizujte kontakt- uspostavite listu medija sa imenima
određenih novinara i ažurirajte listu posle svakog skupa
novinara.
Poštujte njihovu nezavisnost- Imajte na umu da prijateljstvo
sa novinarima, ne znači da će oni reći ili napisati ono što vi
želite. Nezavisnost je bitan deo njihovog posla. Ako je izgube
rizikuju svoju reputaciju.
Budite na raspolaganju-budite
raspolaganju- spremni da date informacije. To
je posebno bitno u kriznim situacijama
PRAVILA ODNOSA S MEDIJIMA
Izbegavajte sukobe –sukobi s medijima se retko kad isplate,
pošto oni moraju da imaju zadnju reč. Pogrešno citiraju ili
pogrešno napišu vaše ime, bolje je skrenuti pažnju na njih
same, nego tražiti zvaničnu ispravku. Biće zahvalni što niste
prijavili grešku njihovom šefu.
Budite iskreni – ne pokušavajte da prevarite medije da dođu
na vaš događaj ako nemate vesti. Nemojte ih nikada lagati i
nemojte pokušavati da ih usmerite u pogrešnom pravcu.
Budite u toku – skupljajte tzv.,,medija-klipove”isečke iz članka i
ako je moguće TV i radio snimke koji se bave vašom
organizacijom. To će vam pomoći da ga iskoristite za svoj
promotivni materijal i da efikasno odmerite svoje medijske
odnose.
Po svom obliku, odnosi s medijima mogu biti:
neposredni (direktni),-tu su zvanje i prijem
novinara, brifinzi, konferencije za novinare,
intervjui, studijske posete. Oni mogu biti i
reaktivni, kada dajete odgovore na pitanja,
dajete izjave povodom događaja ili teme za koji
ste upitani za komentar.

posredni,
reaktivni i
odnosi s medijima u kriznim situacijama,
što je jedna sasvim zasebna oblast.
U odnosima s medijima, kao i kada želite da
ubedite druge ljude ili osvojite simpatije, prvo:
ODREDITE CILJNU JAVNOST, PUBLIKU
PRIPREMITE PORUKU
STRUKTURIRAJTE JE I OBLIKUJTE
USKLADITE NJEN TON
KOMUNICIRAJTE JE U SKLADU SA STRATEGIJOM
OSLUŠKUJTE, PREDVIDITE REAKCIJE I
PRIPREMITE SE NA NJIH
Greške u odnosima sa medijima
Jedna od najčešćih pogrešnih predstava o
odnosima s medijima koju ima rukovodstvo
neke, npr. privredne organizacije, jeste da ono
što je važno za mene i za nas, jeste važno i za
medije, odnosno širu javnost. Pogrešno.

Mora najpre da bude zaista važno za javnost


(to ne mora da bude opšta, najšira javnost) i
za sam medij, da bi imalo realnu šansu da
bude objavljeno.
Nekada se važnost može dati i inače prosečnom
događaju, proizvodu ili izjavi, ako se dobro formuliše, ili
stavi u određeni, na primer društveno značajni kontekst.

Novo ili bar različito i drugačije, zanimljivo i atraktivno,


na izuzetnom mestu, izvanrednim povodom, da ima
izvanredan cilj...

Ako nije posebno, onda bar da bude aktuelno. Ako ni to


nemate, i dalje možete računati da će vaša poruka biti
objavljena - ako je došla od zanimljive ili uticajne javne
ličnosti.
Zlatna pravila
U odnosima s medijima prvo, zlatno pravilo jeste:
Govorite istinu! Govoriti laži znači bacati bumerange
koji vam se posle obijaju o glavu.

Medijima može se lagati samo tri puta: prvi put, zadnji


put i nikad više.

Nemojte nikada davati neslužbene ili "off record"


informacije očekujući da vas niko, nikada i nigde ne
citira. Svaka vaša izjava mora biti službena sve dok
radite posao PR profesionalca. Svaku informaciju koju
šaljete medijima ( napišete ili snimite ), proverite
najmanje dva puta.
Najvažnije stvari istaknite prve. Tako ne samo da će
celokupni nastup biti upečatljiviji, već i novinaru i
uredniku pomažete da bolje oblikuje konačan izgled.

Nemojte ulaziti u komunikaciju kada niste sigurni u


svoju kompetentnost. Negativne posledice koje mogu
da proisteknu iz takvog nastupa ( ispadate glupi ) su
višestruko snažnije od same činjenice da ste se eto,
pojavili u medijima.

Imajte u vidu da je publika koja je primalac poruke


heterogena po mnogim osnovama i da često morate da
rečnik i terminologiju prilagodite njoj, a ne onome što je
vaša dnevna konverzacijska rutina.
Ostanite pribrani i kada vas isprovociraju,
odgovarajte staloženo i ubedljivo i imajte
nekoliko rezervnih rečenica ili bar početak
odgovora za takve slučajeve, naprimer:

"Drago mi je da ste postavili to pitanje,


pošto u javnosti postoje razne spekulacije
o tome. Ovo je odlična prilika da vaš
auditorijum sazna istinu".
Posebno oprezni morate biti kada vas, ili
predstavnika organizacije koju predstavljate,
zovu u emisiju na radiju ili televiziji koja se
emituje uživo.

U takvim emisijama nema vremena i


mogućnosti za ponavljanje, ispravke, povratak.
Pored dobre uvežbanosti (trening za nastup u
medijima plus brifing), neophodna je i posebna
priprema u odnosu na samu emisiju.
Postoje emisije, ne moraju da se zovu KLOPKA ili
ZAMKA ili UTISAK NEDELJE, u kojima će izvesno doći do
konfrontacije sa drugim učesnikom ili učesnicima. Često
i sa samom voditeljkom ili voditeljem.

Zato se držite nekoliko osnovnih pravila:

Prikupite osnovne informacije ( kakva je emisija, kog


datuma, u koje vreme... ),
da li ima drugih učesnika, koliko je vremena na
raspolaganju,
šta je tema i zašto baš ona i baš sada, zbog čega baš
mene zovete / ko me je preporučio...
PLASIRANJE VESTI U MEDIJIMA
Vesti koje služba ili menadžer
za OJ neke organizacije, želi da
plasira moraju da se ,,takmiče”
sa svim drugim novostima koje
plene pažnju medija i javnosti
(politički skandali, kulturni
događaji, prirodne nepogode,
sportske ili druge manifestacije).

Strateški cilj odnosa s medijima


je stvaranje korporativnog
publiciteta.
Odnosi s medijima predstavljaju centralni deo strategije i aktivnosti
OJ. Osoba zadužena za odnose s medijima ima sledeće
zadatke:

Utvrđivanje politike organizacije o odnosima s medijima,


Pravljenje spiskova medija (medija mapa) i njihovo ažuriranje,
Sastavljanje materijala za medije (planiranje, pisanje i
distribucija),
Planiranje i organizovanje susreta sa medijima
Utvrđivanje politike organizacije o odnosima s
medijima,

Menadžer za OJ u saradnji sa direktorom organizacije utvrđuje


politiku o odnosima s medijima.
PR menadžer mora da ima potrebna ovlašćenja za odnose s
novinarima i medijima da sme u svakom trenutku da plasira
obaveštenje za novinare, da može da ugosti novinare i sl. (U
slučaju političkih organizacija izjave daju potparoli ili lideri
partija).

Potrebno je utvrditi o kojoj temi za razgovor se radi, koji je


novinar u pitanju i koja je medijska kuća.
Pravljenje spiskova medija
(medija mape) i njihovo ažuriranje
Polaznu osnovu za uspostavljanje uspešnih odnosa s medijima čini
izrada baze podataka medija (medija mape). Podatke o medijskim
kućama je moguće prikupiti putem njihovih Internet prezentacija i
sistematizovati ih na sledeći način:

Vrsta medija i naziv,


Kratak profil uređivačke politike,
Podaci o tiražu(gledanosti-slušanosti)
Spisak redakcija i urednika,
Imena novinara koji prate oblast organizacije,
Kontakt telefoni, e-mail adrese, br.faksa
Sastavljanje materijala za medije
Osnovno sredstvo koje menadžer za OJ koristi u komunikaciji
sa novinarima je SAOPŠTENJE ZA MEDIJE. Povodi za slanje
saopštenja su razni (najava novog
proizvoda,tehnologije,otvaranje novih prostora,zapošljavanje
novih radnika izveštaj o proteklom događaju ili nešto drugo).

U pisanju saopštenja potrebno je pridržavati se nekih principa:


Uvek treba prezentovati atraktivne i tačne informacije,
U svakom momentu treba zadovoljiti potrebu novinara za
informacijom,
Ne treba preterano hvaliti svoju organizaciju, kako bi se
sačuvalo poverenje novinara.
Prednosti i nedostaci saopštenja
za štampu
Prednosti saopštenja za štampu

Brza distribucija informacija,


Informacija je u pisanom obliku pred novinarem za razliku od
informacije prenete putem telefonskog razgovora ili ličnog kontakta.
Nedostaci saopštenja za štampu
Visok nivo anonimnosti-nema lični kontakt,
Nemogućnost kontrole daljeg saopštenja(da li će biti objavljeno ili
promenjeno…)
Ako se novinaru učini da je saopštenje nerazumljivo neće ga
upotrebiti.
KONFERENCIJA
ZA
NOVINARE
Sa strane organizacije koju predstavljate ili klijenta za
koga radite, jedan od najčešćih oblika komunikacije sa
medijima je održavanje konferencije za novinare (ranije,
Konferencija Za Štampu).

Tu je najvažniji savet:
sazovite je samo kada zaista imate dobar, krupan
razlog.

Pozivanje novinara se obavlja u tri talasa. Usled velikog


broja događaja novinari često ne mogu da stignu na
svaki: nekad zato jer nemaju vremena, a nekad zato jer
su jednostavno prevideli, zaboravili da je to tada.
Prvi talas je pismeno obaveštenje sa pozivom sedam
dana pre, kako bi mogli da planiraju svoje vreme i
rezervišu taj termin.

Drugi talas je slanje faksova ili elektronskih pisama -


mada je elektronska pošta u našim uslovima još uvek
manje pouzdan kanal za ovu svrhu.

Posle bilo kog od ova dva koraka, a nekad i posle svakog,


potrebno je redakciju ili određenog novinara pozvati i
telefonom: da proverite da li je poziv stigao i da li je
uručen kome treba, kao i da proverite raspoloživost /
raspoloženost novinara da dođe.
Imajte u vidu da pojedini iznenadni događaji
nekad preuzmu sve novinare, pa se tako može
dogoditi da iako ste sve savršeno isplanirali i
dogovorili, ne dobijete nijednu kameru televizije
jer su sve na npr. predsedničkim izborima.
Ni takav slučaj nije nerešiv: svoj video-materijal,
u formatu odgovarajućeg kvaliteta za emitovanje,
dajte izveštaču koji je došao ili mu pošaljite nakon
konferencije.

Veoma bitno kada pripremate konferenciju za novinare jeste


da se u pozivnicu stavi izvod najznačajnijih poruka, tema... koji
bi vašu konferenciju učinile značajnijom od drugog događaja
na koji bi novinar otišao. Treba napomenuti da pored
govornika i sadržaja, ne manje važan i press-kit, odnosno
materijal koji se daje novinarima, a koji omogućava da lakše,
kvalitetnije i brže realizuju svoj posao. 
U tom kompletu može da bude saopštenje,
transkript govora, informacija o samoj
kompaniji, fotografije - i sve to i u
elektronskom obliku, naprimer na CD ROM-u.

Za one novinare koji nisu došli, organizujte


dostavljanje press-materijala na adresu
redakcije.

I, ne zaboravite: na konferenciji za novinare


nije najvažniji govornik, niste najvažniji vi,
najvažniji su - novinari.
Dnevne novine
Dnevne novine završavaju prva dnevna izdanja
oko 18 sati. Najbolje je znači konferenciju za
novinare organizovati oko podneva.

Ako želite da vam informacija o događaju bude u


Dnevniku potrudite se saznati kada bi bilo
optimalno vreme da TV ekipa obavi svoj posao,
montira materijal i ton i preda ga uredniku
Dnevnika.

Napraviti prilog na radiju i televiziji koji put je teže


i duže nego u novinama, ma koliko se ti mediji
činili bržima od štampanih.
Dnevne novine
Nekad je bolje ne slati informaciju nego je slati
prekasno. Time dovodite u neugodnost
novinara, a sebe predstavljate u lošem svetlu.

Plasiranje informacije u zadnji tren, može biti


oprošteno samo u vreme krize, kada odmah po
kriznom događaju o tome obavestite javnost.

Tada postižete efekt koretktnog saradnika koji


zna da mediji rade 0 -24 sata, pa zbog toga ne
prikriva informaciju, ne čeka sa njom neko
"bolje vreme" već je plasira odmah.
Brifinzi
Brifinzi daju mnogo bolji učinak, bilo da
se obavljaju samo sa jednim (klasičan
intervju) ili sa nekoliko novinara.

Mala tajna: uvek imajte sopstveni


kasetofon da biste imali transkript i pre
nego što bude emitovan ili objavljen;
ako je za štampani medij, obezbedite
gotove fotografije govornika
Bivši Predsednik Rusije, Putin, na sat vremena
okupi grupu odabranih novinara koji mu
slobodno postavljaju pitanja iz svih oblasti i na
osnovu takvog sastanka u  zapadnim novinama
proizađu tekstovi od po tri strane - mnogo više
nego da je organizovana klasična konferencija
za novinare i mnogo više nego što bi se dobilo
jednokratnim intervjuom.

Brifinzi su dobri i za novinara, koji ima sve


vreme samo za sebe, ali i za sagovornika jer je
tok komunikacije usmeren i na neki način sa
izvesnim pozitivnim ishodom.
Saopštenja za štampu
Najčešći - i najneefikasniji - način za
slanje informacija medijima. Izuzev u slučaju
političkih partija, koje imaju neku vrstu
monopola na prenos celokupnog sadržaja,
gotovo uvek se radi o nesrazmeri: ili je ono
što se želi da bude objavljeno nebitno za
javnost sa aspekta urednika ili novinara,
ili je toliko opširno da ne može da stane i
onda se nekad ne objavi ni deo.

O pisanju saopštenja ( ili PRESS RELEASE-a, kako glasi termin


na engleskom jeziku ), postoje čitavi udžbenici, ali najvažnije
znanje o tome se svodi na tri saveta:
Da ne bude dugačko,
da bude zasnovano na novostima ili nečem značajnom, i
da bude aktuelno.
ZA KRAJ - NE, NIKAKO!!!
Kada govorimo o tome šta ne treba nikako raditi u
odnosima s medijima, verovatno bi bilo dovoljno
početi sa dve reči: dobro vaspitanje. Ne kasniti,
ne lagati, ne biti neuredan, ne psovati. Iako se radi
o sofisticiranijim odnosima, neki od odgovora koje
smo imali prilike da čujemo na pitanja novinara su
upravo - nevaspitani:
"To je glupo pitanje."
"Ne odgovaram na takva pitanja."
"Otkud vama taj podatak? "
"Ko ti je urednik? "
"Nepristojno je što to ponovo pitate."
"Vi ste beznačajni. Vi lično ste beznačajni. "
Ako svedemo odnose s medijima na nekoliko tačaka, to bi
izgledalo ovako:

Upoznajte se sa medijskom slikom (medija mapom)


zemlje

Odredite glavne ciljne medije i prikupite njihove:


kontakt-podatke, imena, rubrike...

Upoznajte novinare i održavajte komunikaciju sa njima i


kada nema trenutne potrebe

Izgradite kolegijalne, partnerske odnose


Vodite računa o potrebi medija (da imaju
kvalitetni sadržaj aktuelnih informacija)

Pripremite vašu organizaciju i njene


predstavnike, ili klijenta, za nastup u
medijima

Pripremite sebe da uvek imate adekvatno


znanje, informisanost o temi i odgovor.

Planirajte vreme i lansirajte vest, izjavu ili


saopštenje samo ako su zaista "jaki".
KAKO NAPISATI SAOPŠTENJE ZA
JAVNOST
Kanal komunikacije ka našim klijentima
i potrošačima, tj. ka najširoj publici, jesu
mediji.

Da bi naša poruka (ponuda, informacija,


promocija) došla do naše ciljne grupe
šaljemo je medijima; kojim medijima,
zavisi isključivo od cilja zbog kojeg neku
poruku komuniciramo.
KAKO NAPISATI SAOPŠTENJE ZA
JAVNOST
Da li će mediji biti "od koristi" za nas u
cilju  željene naše informacije ili će nas
ignorisati ili čak od naše poruke
napraviti negativan publicitet ili
posmatrati predloženu temu iz ugla koji
nam na posletku i ne odgovara, zavisi
gotovo isključivo od sadržaja i kvaliteta
Saopštenja za javnost koje nosi našu
poruku
KAKO NAPISATI SAOPŠTENJE ZA
JAVNOST
Postoji nekoliko "vrsta" Saopštenja, a najprimenjeniju su:
informacija o vesti (novini), predstavljanje programa
(strategije), opis i najava važnog događaja i predstavljanje
proizvoda

Struktura Saopštenja za javnost:

Naslov (podnaslov)
Datum i mesto
Prvi pasus
Telo Saopštenja
O kompaniji
Kontakt podaci
KAKO NAPISATI SAOPŠTENJE ZA
JAVNOST
1. Naslov (podnaslov)
Izazovan naslov - kratak, jasan, pravo u srž! Na određeni način
sva jačina i vrednost vašeg Saopštenja mora da se nazre i/ili
predpostavi već u samom naslov.

Američka Ambasada po drugi put za redom pružiće podršku


talentovanim sportistima u Republici Srbiji. NOT GOOD!!!!

Ambasada Amerike veran partner srpskim sportistima.


GOOD.

Naslovi se po pravilu pišu boldirano, u većem fontu od ostatka


teksta, najbolje u sadašnjem vremenu (nikako u Potencijalu i što
ređe u prošlosti ili budućem vremenu). Prihvatljivo je i napisati ga
velikim slovima. Ključne reči iz naslova upotrebljavajte (proširujte)
kroz sam tekst ponavljajući ih.
2. Telo Saopštenja

Započnite sa datumom i mestom izdavanja


Saopštenja

Potom, prvi pasus koji odgovara na (čuvena)


novinarska pitanja: Šta; Gde;Kada;Ko;Kako;Zašto.

U dve do tri rečenice morate sumirati celo Saopštenje,


uz razradu nadalje u tekstu. Znate i sami, niti će
novinar, ali ni ma ko drugi (sem vas samih) čitati
nastavak teksta ukoliko ga naslov i prva rečenica nisu
zainteresovali!
Nakon prvog pasusa sledi "telo" Saopštenja
u kojem ćete razraditi naslov, odnosno prvi
pasus dodavanjem činjenica, pojašnjenjem,
dopunama, izjavom predstavnika
menadžmenta itd.

Na kraju dodajte pasus o svojoj kompaniji


koji nećete menjati češće nego dva puta
godišnje (sem izuzetno usled ozbiljnijih
promena u kompaniji) kako biste "ugradili"
svoj korporativni identite u svesti novinara.
. Dakle, obaveštavate i informišete (u
naslovu, prvom pasusu i telu
Saopštenja) i ugrađujete svoju
kompaniju u svest primaoca poruke.

Na posletku se nalaze ažurni kontakt


podaci OSOBE koja je zadužena za
pojašnjenja, dodatne informacije,
prosleđivanje novinarskih inicijativa tj.
koja je i (najčešće) autor Saopštenja.
Kako napisati saopštenje za javnost
Principi saopštenja za javnost:

Prvi pasus saopštenja mora sadržati sve bitne


informacije: definišite poruku koju pokušavate
preneti zajedno sa najvažnijim delom priče

Koristite citate u saopštenju nakon što se uverite


ko ih je tačno naveo:

Koristite jednostavan jezik: izbegavati skraćenice


Saopštenje treba biti otkucano korišćenjem duplog prostora između
redova teksta i širokih margina: ovo dozvoljava uredniku da ispravi ili
izbriše određene stavke iz saopštenja za javnost ukoliko je to potrebno.

Na kraju priče otkucajte reč «KRAJ»: ovo pojašnjava gdje se saopštenje


za javnost završava i gdje započinje nova informacija

Uviek uključite datum i mesto saopštenja na saopštenju za javnost.


Ukoliko nije neposredno saopštenje, onda ne morate

Kontakt osoba i broj bi se uvek trebao pojavljivati na saopštenju za


štampu u slučaju da novinar koji je zadužen za tu priču treba dodatne
informacije
Koristite živopisno zaglavlje na saopštenju za
štampu; dok će novine najverovatnije izabrati
neki svoj naslov, dobar naslov treba ubediti
primaoca da stvarno pročita tu priču

Idealno bi bilo da se saopštenje distribuira na


specijalno dizajniranom papiru za
saopštenja za javnost
Primer saopštenja za javnost
Logo Naziv organizacije /boldirano
/ / Datum /boldirano/
/
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST KONTAKT OSOBA
Br.tel.,fax,mail

Za Primalac/boldirano/
Primalac

NASLOV/boldirano/
NASLOV
Uvodna reč –privući pažnju
Šta se desilo; Gde; Kada; Ko; Kako; Zašto; Rezultati; Komentari

####
Kraj /boldirano/

(### - Novinar koji čita tekst siguran je da je dobio kompletnu informaciju)


Kategorije saopštenja
Saopštenja se mogu razvrstati u nekoliko kategorija:

Pripremna: obaveštavaju o događajima, projektima ili programima koji treba


da se dogode ili sprovedu.

Aktuelna: daju podatke o događajima koji se odigravaju u vreme izdavanja


saopštenja. Ova saopštenja treba odmah da budu objavljena.
Lokalna: dolaze iz određenih oblasti i u vezi su sa »vestima iz lokalnog kraja«.

Ekskluzivna: dostavljena jednoj agenciji, novini ili jednoj radijskoj ili TV stanici s
pravom da ga objavi isključivo ta agencija, novina, radijska, odnosno TV stanica.

Saopštenja za medije slati 7-10 dana pre događaja prvi put, i obavezno još
jednom 2 dana pre samog događaja.

Saopštenje je najbolje slati poštom ili faksom. Obavezno proveriti prijem


poruke. Obratiti pažnju da se saopštenje uputi pravoj (potencijalno
zainteresovanoj osobi).
PRIMER:

NAPRAVITE SAOPŠTENJE ZA
JAVNOST