You are on page 1of 35

Megatrend univerzitet Beograd

Fakultet za poslovne studije, Beograd


Osnovne strukovne studije

Aleksandra akoti

OBLICI FINANSIRANJA PREDUZETNIKIH PODUHVATA


-ZAVRNI RAD-

Beograd 2015.
Megatrend univerzitet Beograd
Fakultet za poslovne studije, Beograd

Osnovne strukovne studije

Aleksandra akoti

OBLICI FINANSIRANJA PREDUZETNIKIH PODUHVATA


-ZAVRNI RAD-

Predmet: Preduzetnitvo
Ime i prezime mentora: Prof. dr Tatjana Dragievi Radievi
Ime i prezime studenta: Aleksandra akoti
Broj indeksa: 013/12/1000
Studentski program: Osnovne strukovne studije
Matini broj: 0901982855036

Beograd 2015.

Uvod

Preduzetniki poduhvat je spoj dobre preduzetnike ideje u okviru poslovne prilike i


raspoloivog kapitala.Prvobitno, preduzetnik ima (ili pribavlja) ideju koju smatra za dobru
poslovnu priliku, ulae sopstveni ili pozajmljeni novac, nabavlja stalna i obrtna sredstva,
zapoljava ljude, organizuje i vodi biznis i obavlja jo mnotvo poslova sa tenjom da ostvari
svoje preduzetnike vizije, misije i ciljeve.
Spojem ideje i kapitala, preduzetnik realizuje zamiljeni poduhvat: organizuje proizvodnju ili
usluivanje, pokuava da zadovolji neku potroaku potrebu, povrati uloeni kapital,
kontinuirano zarauje za ivot i dalje razvija svoj biznis.
Dakle,svaka preduzetnika aktivnost pretpostavlja spoj izgledne preduzetnike ideje dobre
poslovne prilike i raspoloivog kapitala u svrhu ostvarenja preduzetnike misije
zadovoljavanje potreba potroaa, povraaj uloenog novca i ostvarivanje dobiti.
Ono to je sutina kod preduzetnikih poduhvata je da oni u poetku najvie zavise
odraspoloivog kapitala pa je samim tim pored same ideje finansiranje te ideje tj. poduhvata
kljuni faktori.
Za Republiku Srbiju je specifino da veina mladih preduzetnika, usled nedostatka kapitala
za finansiranje poduhvata i manjka preduzetnikog obrazovanja odmah uzima kredite.Ovaj
vid bez dobro isplaniranog novanog toka nije pravi put za osnivaa. Pozitivni aspekt je to je
EU otvorila mnoge fondove za finansiranja preduzetnikih poduhvata bespovratnim
sredstvima, gde je najpotrebnije znanje i umee pisanja biznis planova kako bi se do istih
dolo.

Sadraj
Uvod...........................................................................................................................................3
1.

Pojam prduzetnitva............................................................................................................5
3

1.1.

Oblici preduzetnitva...................................................................................................7

1.1.1

Tradicionalno preduzetnitvo...............................................................................7

1.1.2. Korporativno preduzetnitvo....................................................................................8


1.1.3. Socijalno preduzetnitvo.........................................................................................10
1.2.Preduzetniki proces.......................................................................................................11
1.3.Preduzetnika ideja i biznis plan....................................................................................13
2.

Oblici finansiranja preduzetnickih poduhvata..................................................................15


2.1. Samofinasiranje.............................................................................................................16
2.2. Porodica i prijatelji........................................................................................................16
2.3.

Poslovni aneli..........................................................................................................17

2.4.

Bankarski zajmovi.....................................................................................................18

2.5.

Dravni fondovi.........................................................................................................19

2.6.

Pozajmljivanje novanih sredstava............................................................................19

2.6.1. Priprema zahteva za kredit......................................................................................19


2.6.2.

Kako aplicirati za kredit?...................................................................................21

2.6.3

Period otplate.....................................................................................................22

2.6.4

Kamatna stopa....................................................................................................22

2.6.5

Izgradnja odnosa sa bankom..............................................................................23

3. Izvori finansiranja preduzetnikih poduhvava u Republici Srbiji.......................................24


3.1.

Komercijalni izvori....................................................................................................25

3.2.

Dravni izvori............................................................................................................28

3.3.

Individualni investitori, poslovni akceleratori, fondacije i NVO u Republici Srbiji.29

4.

Uspean primer u Republici Srbiji - Fliiby.......................................................................31

5.

Zakljuak..........................................................................................................................33

Literatura..................................................................................................................................35

1. Pojam prduzetnitva
Preduzetnitvo je izuzetno sloen i kompleksan fenomen, koji u sebi integrie dva kljuna
elementa: 1) spremnost da se preuzme rizik; 2) sposobnost iznalaenja kreativnih reenja u
cilju stvaranja bogastva.
Karakteristike preduzetnika:

Preduzetnik je osoba koja vidi priliku na tritu, prikuplja resurse, i kreira i razvija
poslovni poduhvat u cilju ostvarenja zahteva trita.
4

Preduzetnik je individua koja prepoznaje ili otkriva priliku da kreira neto novo (nov
proizvod, nova usluga, novo trite, nov nain proizvodnje, nove sirovine ili novi
nain organizovanja postojeih tehnologija) i zatim koristi razliite naine za

eksploatisanje prilike.
Preduzetnik preuzima inicijativu, pokazuje odgovornost, upravlja rizikom i ima

istrajnost da vidi stvari okonanim.


Preduzetnik je inovator koji donosi nove kombinacije u cilju uveanja novih dobara ili
unapreenja postojeeg proizvoda, razvoja novih metoda proizvodnje, otvaranja novih

trita i pronalaenja novih resursa ili kreiranja novih formi organizacije poslovanja.
Preduzetnik je neko ko stvara neto novo i vredno, ulaui vreme i napor,
preuzimajui finansijski, psiholoki i socijalni rizik i za to prima nagradu u vidu
novca i linog zadovoljstva i nezavisnosti.

Re preduzetnitvo (entrepreneurship) potie od francuske rei entreprendre, to znai


preuzeti, uraditi neto. Preduzetnitvo, kao praksa, podrazumeva stvaranje novih organizacija
u cilju iskoriavanja identifikovanih ansi. Koncept preduzetnitva je poznat jo od XII
veka, dok akademsko izuavanje ovog fenomena poinje od XVIII veka.
Francuski ekonomista, Richard Cantillon, koji je stvarao u okviru fiziokratske kole, smatra
se za zaetnika teorije o preduzetnitvu.Prema Cantillonu, preduzetnik je spreman da
preuzme novani rizik i da se upusti u akciju pravljenja profita.Njegova analiza pokree
nekoliko pitanja, ije razjanjenje predstavlja osnovu za razumevanje uloge preduzetnika. Tu
spadaju: priroda rizika i neizvesnost sa kojima se suoava preduzetnik, uloga vlasnika i
preduzetnika u ekonomiji i inovativna funkcija preduzetnika. Njegov stav po ova tri pitanja je
jasan. Neizvesnost, odnosno rizik sa kojim se preduzetnik suoava ne moe biti tzv.
kalkulisana neizvesnost, tj. rizik. Po njemu, uloga preduzetnika i vlasnika su potpuno
odvojene. Preduzetnik mora biti svestan nivoa ponude i tranje, ali se od njega ne oekuje da
kreira tranju, odnosno u tom kontekstu on nije inovator1.
Abb Nicolas Baudeau (Abe Nikola Bodo), takoe francuski fiziokrata, ide korak dalje u
shvatanju fenomena preduzetnitva i smatra da preduzetnik nije samo onaj koji preuzima
rizik, nego i inovator koji redukuje nivo preuzetog rizika.Njegova ideja se odnosi na
preduzetnika koji pronalazi i primenjuje nove tehnologije u cilju redukcije trokova

1 Prof. dr Radoslav Avlija, Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum, Beograd,


2010.godina
5

poslovanja i uveanja profita. Za to su potrebni odreeni kvaliteti, odnosno sposobnost i


inteligencija.
Jean-Baptiste Say (an-Batist Sej), francuski ekonomista i biznismen, kao najznaajniji
teoretiar preduzetnitva u XIX veku, smatrao je da je uloga preduzetnika da kombinuje
faktore proizvodnje u proizvodni organizam.On je celokupnu privredu podelio na tri
kategorije.Prvu ine kreatori naunog saznanja, drugu oni koji ta znanja primenjuju u
konkretnim oblastima, a treu ine neposredni proizvoai odreenih proizvoda / usluga.
Preduzetnici se svrstavaju u drugu grupu i povezuju nauna znanja sa ljudskim potrebama,
vodei rauna o ekonominosti proizvodnje.
Za razliku od Cantillona, on rizik ne posmatra kao centralnu kategoriju i funkciju
preduzetnika.On preduzetnike i menaderske aktivnosti poistoveuje.
Ekspanzija teorija o preduzetnitvu ostvarena je u francuskoj literaturi.Ako se uporede
francuska i engleska kola, evidentne su znaajne razlike.Engleski ekonomisti, Adam Smith,
David Ricardo i John Stuart Mill su uinili veoma malo na daljem razvoju preduzetnitva.
Oni preduzetnika posmatraju kao kapitalistu kome je osnovni cilj da maksimizira svoj profit.
David Ricardo je bio veliki zaljubljenik, ali istovremeno i kritiar Adama Smitha. Ignorisao
je tradiciju francuske kole, isto kao i njegovi sledbenici.On je smatrao da je uloga kapitaliste
da uloi kapital u odreeni biznisu skladu sa tranjom.Ukoliko tranja padne, dolazi do
otputanja radnika i prestaje dalje investiranje i uzimanje kredita.
John Stuart Mill se smatra najzaslunijim za uvoenje pojma preduzetnik u engleskoj
ekonomskoj misli.On preduzetnika definie kao pasivnog kapitalistu.
U Nemakoj je Baudeau-ova (Bodova) ideja o preduzetniku kao inovatoru i osobi koja
preuzima rizik dalje razvijena od strane J.H. von Thunen-a i H.K. von
Mangoldt-a.Oni akcenat stavljaju na razvoj preduzetnikih inovativnih vetina, kao i
preduslova za poslovanje bez greaka i promaaja.Koncept nemake kole je baziran na
pretpostavci o preduzetnikom talentu kao retkom resursu.Thunen pravi razliku izmeu
nagrade za preduzetnika i nagrade za kapitalistu.Takoe, pravi razliku izmeu preduzetnika i
menadera, istiui da je preduzetnik osoba koja ivi sa odreenim problemom i koja ga
stalno nosi sa sobom.Von Man-goldt pravi razliku izmeu proizvodnih dobara po
narudbini i onih za trite, to mu omoguava da bolje rasvetli relaciju izmeu vrste
proizvodnje i stepena rizika. Ukoliko firma proizvodi robu koja je unapred naruena, rizik
6

poslovanja je znatno manji nego kad proizvodi za trite, s obzirom na promene na njemu,
nepoznate cene i neizvesnu tranju.Ukljuuje i vremensku dimenziju biznisa, istiui da
vremenski dalja prodaja nosi vei rizik i neizvesnost, a vremenski blia prodaja znatno
smanjuje nivo neizvesnosti, pa samim tim i rizika. Po njemu, postoje dva tipa preduzetnika:
inovativni i preduzetnik oportunista. Inovativnom preduzetniku je potrebno dosta vremena
za razvoj proizvoda, a oportunista se prilagoava promenama ukusa i elja potroaa.

1.1.

Oblici preduzetnitva

Prema razliitim shvatanjima oblike preduztenitva moemo sagledati kroz prizmu sledea tri
oblika:
-

Tradicionalno preduzetnitvo
Korporativno preduzetnitvo
Socijalno preduzetnitvo

1.1.1 Tradicionalno preduzetnitvo2


Preduzetnitvo u malim i srednjim preduzeima u ekonomskoj literaturi je poznato pod
nazivom tradicionalno preduzetnitvo.
Mala i srednja preduzea su samostalni privredni subjekti koja su zasluna za otvaranje
velikog broja novih radnih mesta i kao takvi postiu samoodgovorno delovanje i razvoj
pojedinaca u strunom smislu vie nego kada su u pitanju velika preuzea. Motivacija i
zadovoljstvo u radu je, kada je u pitanju malo preduzee vee zbog samodgovornosti i zbog
neposrednih linih kontakata, tako da mala i srednja preuzea podstiu kvalitet ivota i to ne
samo zaposlenih ve i potroaa. Mala i srednja preduzea takoe osiguravaju konkurenciju i
djeluju protiv tendencije monopolizacije, poveavaju bogatstvo i raznolikost ponude,
osiguravaju slobodu izbora potroaa i bre se prilagoavaju promeni tranje.
Generalno gledano, mala i srednja preduzea prihvatljivija su i za okolinu jer su manji
potroai energije i njihova tehnologija je ekoloki prihvatljivija. Udeo malog preduzea u
ukupnom izvozu jedne ekonomije je po pravilu nizak, ali zbog usko specijalizovane
proizvodnje ista poseduju znaajan izvozni potencijal3.
Subjekti male privrede su pravna ili fizika lica koja samostalno i trajno obavljaju privrednu
delatnost radi ostvarivanja profita, a moemo ih podijeliti na4:
2 Prevod: http://www.ogi.hr/files/publikacije/ogi/SPInovacija.pdf
3 Vladimir Stojanovi, Milija Bogavac; Modelom korporativnog preduzetnitva u sticanje
konkuretnske prednosti, Ekonomski fakultet Beograd, JEL: L2, Beograd, 2010.godina
4 Isto.
7

Mikrosubjekte (mikro preduzea) moraju imati manje od 10 zaposlenih.


Male subjekte (mala preduzea) moraju imati od 10 do 49 zaposlenih.
Srednja preduzea moraju imati od 50 do 249 zaposlenih.

Tradicionalno preduzetnitvo su mala i srednja preduzea koja stiu profit sprovodei:


inovativne metode
razumno preuzimajui rizik
samouverenosprovode aktivnosti koje vode realizaciji cilja
rade uporno i kontinuirano
preduzimaju sve raspoloive mere uz preuzimanje odgovornosti kako bi realizovali
zacrtanu viziju.
KONCEPT TRADICIONALNOG PREDUZETNITVA JE5:
generisanje novih ideja
identifikovanje ideje i jasna vizija
identifikovanjetrita i kljunih uesnika
pokretanjesopstvenog poduhvata
razvijanje infrastrukture
sprovoenje studije izvodljivosti
planiranje poslovanja.
1.1.2. Korporativno preduzetnitvo
Korporativno prduztnitv se vlj pvm kpitlizm, d bi mu puni procvat nastao u
fzi librlng kpitlizm.Od ptk p d ptpun firmci prduztnik filzfi
pprilin dug prid u km s vilo, n triskm pdruu, nklik kla u kim
s izuv v fnmn.Tk da dns imm ptpunu viziu nstnk prduztnitv,
njgvg rzv i zn u svrmnim uslvim rzv privrd6.

5 Prevod: http://www.ogi.hr/files/publikacije/ogi/SPInovacija.pdf
6 Isto.
8

s i dns vd rsprv mstu i ulzi prduztnitv u privrdi i pri tm s st


sukbljavau stvvi ulzi prduztnik i mndr.dni t dv pm i funkci smtru
sinnimim, drugi prv vrl znnu rzliku mu njim.Preovladava prdljnj d
mndr pdinc ki bzbu ptu fiksnst tkug prcs pslvnj,
prduztnik d primnju nv id.Prduztnik mnj sdnjst, on lidr ki ngu
i mbili krtivn sng.Savremeno prduztnitv kao stvaralac intlktulnih vrlin
iskazuje s u tkrivnju d td znmrnih i u izvsnm smislu riginlnih rnj k s
dns n nku nvu drutvnu ili knmsku ptrbu ili nv mtd kim s t psti.
Savremeno preduzetnitvo kao mrlni initlj ispoljava s u npru, iskrnsti i uprnsti
ptrbnim d s t, nv, i stvri.Tu mgunst stvrnj nvg, n m svk
posedovati, mnj d im znnj i spsbnsti ptrbnih d s nv sprvd i u
dl.T mgu samo ni ki imu dnu spsbnst, ta sposobnost je krtivn
vrlin.Krtivnst u prduztnitvu trb shvtiti k posedovanje spsbnsti stvrnj, u
knmskm smislu prtvrnj krtivnih spsbnsti u invtivn, invtivn u
kmrciln krisn.
Brzin thnlkih prmn pvl knkurntsku prdnst invci i flksibilnsti i
drmtin istkl prvgu mlih i srdnjih prduz u dnsu n mg kmpni
ptrn grmnm dministrcim i prblmim uprvljnj pslvnim prcsim.
Novo korporativno preduzetnitvo se pojavljuje kao dinamina razvojna kombinacija ideja,
kapitala, znanja i rizika.U savremenoj privredi osnova uspenog poslovanja, pogotovu u
globalnim okvirima, jeste stvaranje povoljne klime u organizaciji koja forsira preduzetniko
ponaanje, inovativnost i fleksibilnost.Prema savremenim shvatanjima preduzetnik vie ne
mora da bude pojedinac, koji je vlasnik biznisa.Preduzetnik moe biti i pojedinac koji je
zaposlen kod poslodavca, ali da poseduje osobine koje su karakteristine za preduzetniko
ponaanje.
Poslovima u organizaciji se bez obzira na veliinu mora upravljati na preduzetniki nain, da
bi preduzee postalo preduzetnika organizacija. Sve vie preduzea, bez obzira na veliinu,
finansijsku snagu i svojinske odnose, poinje da se ponaa preduzetniki, usvajajui osnovne
postulate preduzetnikog poslovanja i koristei preduzetniki menadment.
Pitanje primene korporativnog preduzetnitva je od izuzetne vanosti za preduzea koja
dolaze iz zemalja u tranziciji. Zaokruivanje procesa tranzicije, odnosno izmena ekonomske
strukture drutva privatizacija, trino privreivanje, liberalizacija ekonomskih odnosa sa
9

inostranstvom, itd, predstavlja osnovni preduslov uspenog ukljuivanja u meunarodne


ekonomske tokove.
Proces tranzicije treba da omogui da se ekonomski subjekti u zemlji u tranziciji osposobe za
samostalni trini nastup, za zdravu konkurentsku borbu i za poslovanje u meunarodnim
okvirima.Ovo podrazumeva znaajne promene u nainu razmiljanja rukovodstva i
zaposlenih u organizacijama.
Kljuna uloga u ovom procesu se nalazi na izvrnom rukovodstvu i domaim vlasnicima
kapitala, koji treba da uspostave zdrave trine osnove poslovanja, bazirane na stalnom
unapreivanju znanja svih zaposlenih i produktivnosti rada.Svrmn tri ukazuje d ni
dvljn d s n nv nain kombinuju resursi (Drucker, 1996, p. 173) ve nphdn
da s ni i kriru.
Istri civilizci pkzu d sv t stvrn rzultt ktivnsti dvnih,
intligntnih, krtivnih pdinc ki su tili prmni i unprnju svt.U rzliitim
drutvnim klnstim ljudsk krtivnsti su usmrvn n rzliit pduhvt.Velika
preduzea moraju da podstiu preduzetnitvo da bi prebrodila tekoe sa kojima se suoavaju
dok ue kako da rade sa partnerima ili saveznicima.
Velika preduzea u svojoj organizacionoj strukturi stvaraju jedinicu koja se ponaa potpuno
drugaije od ostatka organizacije.Draker (Drucker, 1996) smatra da veliina nije prepreka za
uspeh u domenu preduzetnitva i inovacija. Veliki sistemi su tokom vremena razvili modele
preduzetnikog ponaanja i razvoja preduzetnike klime, koji su omoguili da budu
konkurentni sa preduzeima srednje veliine.
Zapravo, najmanja preduzea (mikro i mala preduzea) su ujedno i najmanje inovativna, zbog
injenice da posluju u uslovima resursnog siromatva opti nedostatak kadrova, finansijskih
sredstava, opreme i najvie znanja.
Dananjim poslovnim svetom vladaju visoko obrazovani menaderi - radnici znanja koji
znanje primenjuju i brinu se o stalnom unapreenju produktivnosti poslovanja, koje je
zasnovano na stalnom unapreenju produktivnosti znanja.Umesto poslovnog lidera sa
preduzetnikom vizijom, u velikim korporacijama dominiraju menaderi koji rade u
timovima7.
7Vladimir Stojanovi, Milija Bogavac; Modelom korporativnog preduzetnitva u sticanje
konkuretnske prednosti, Ekonomski fakultet Beograd, JEL: L2, Beograd, 2010.godina
10

1.1.3. Socijalno preduzetnitvo


Koncept socijalnog preduzetnika i dalje je nedovoljno definisan i nije jasno razgranien sa
drugim oblastima istraivanja.ini se da je definisanje pojma jedinstvena prilika za
istraivae iz razliitih oblasti i disciplina: preduzetnitva, sociologije i organizacionih
nauka8.
Za jedne socijalni preduzetnik je sinonim za dobro interno i eksterno korporativno ponaanje
koje je izraeno kroz korporativnu drutvenu odgovornost i korporativnu filantropiju. Za
druge socijalni preduzetnik je neko ko je posveen reinenjeringu drutva i u tom sluaju
socijalno preduzetnitvo se naizmenino koristi uporedo sa terminima kao to su socijalne
reforme i osnaivanje zajednice.
Dodavanjem rei socijalni ispred pojma preduzetnik jednostavno je stvoren podskup
preduzetnika sa eksplicitnom drutvenom misijom: oni i dalje inoviraju radi stvaranja
vrednosti, ali dodatno kreirana vrednost mora biti kolektivna.Ova misija i dalje moe da
sadri privatno stvaranje bogatstva, ali mora da sadri ostvarenje socijalnih ciljeva.
Razlika izmeu komercijalnih preduzetnika i socijalnih preduzetnika je u tome da socijalni
preduzetnici razvijaju poslovanje kako bi proizveli drutvenu korist i uticaj.Reavanje
socijalnih izazova je njihov cilj i ceo poslovni projekat je izgraen na ovoj osnovi.Za
socijalne preduzetnike drutveni uticaj nije samo posledica njihove preduzetnike aktivnosti,
kao to je esto sluaj kod komercijalnih preduzetnika, nego predstavlja glavni cilj.
Socijalni preduzetnici se povezuju irokim spektrom organizacija koje imaju preduzetniki
pristup i ija je osnovna misija da se bave socijalnim problemima.Socijalno preduzetnitvo
se, dakle, bavi reavanjem socijalnih problema, a ne iskoriavanjem trinih mogunosti.
Socijalna valuta je motivacija socijalnih preduzetnika koji imaju jednu zajedniku
karakteristiku:inovativno kombinovanje resursa kojim se otvaraju mogunosti za podsticanje
drutvenih promena"9.Socijalni preduzetnici su u potrazi za odrivim reenjem za
zanemarivane probleme drutva10.
Dakle, moe se rei da socijalni preduzetnici stvaraju vrednost, ali nisu motivisani
prisvajanjem vrednosti: Ono to razlikuje socijalno preduzetnitvo od komercijalnog
8(Mair i Marti,2006)
9(Mair i Ganly, 2010)
10(Santos, 2009)
11

preduzetnitva je dominantan fokus na stvaranje vrednosti, a ne na aproprijaciju vrednosti.


Iako pojedinci mogu imati vie ciljeva, organizaciji je potrebna jasnoa, kako bi usmerila
svoje delovanje na konkretan nain. Organizacije treba da izaberu bilo stvaranje vrednosti ili
vrednosti aproprijacije kao svoj preovladavajui fokus"11.

1.2.

Preduzetniki proces

Preduzetnici mogu poveati anse za uspeh ako razumeju, prate i implementiraju osnovnih
pet koraka preduzetnikog procesa opisanog u narednom delu. Ti koraci, formiraju osnovu
preduzetnikog procesa.Svaki korak procesa obuhvata osnovnu aktivnost, ispituje naine
izvravanja zadataka i procenjuje potrebno vreme za realizaciju svakog koraka.Osim toga,
predviaju se trokovi za svaku aktivnost i koriste se za planiranje budeta.

Koraci preduzetnikog procesa12:


Korak 1. Analiza ansi
-

Definisanje vizije
Sprovoenje analize i istraivanja trita
Analiza konkurencije
Formiranje cenovnih i prodajnih strategija

Korak 2. Razvoj plana i pokretanje biznisa


-

Postavljanje ciljeva
Pisanje biznis plana
Istraivanje novih procesa i tehnologija
Odreivanje cena, trita i distribucionih kanala
Pokretanje biznisa

Korak 3. Obezbeenje izvora finasiranja

11Isto.
12 Vladimir Stojanovi, Milija Bogavac; Modelom korporativnog preduzetnitva u sticanje
konkuretnske prednosti, Ekonomski fakultet Beograd, JEL: L2, Beograd, 2010.godina
12

Osiguranje poetnog finansiranja


Obezbeenje finansiranja za rast i razvoj

Korak 4. Utvrivanje potrebnih resursa i implementacija plana


-

Utvrivanje vrednosti licenci, patenata i prava


Priprema organizacije za rast
Razvoj e-biznis strategije

Korak 5. Odabir preduzetnike strategije razvoja


Kao najbitniji element ove podele svakako se istie analiza jer ako se ovom procesu ne
pristupi metodoloki kako treba svi ostali koraci su suvini. Faza razvoja mora da se postavi
tako da se jasno definiu tokovi svih procesa razvoja, cilj svake faze i indikatori
performantnosti i tek onda pristupi sledeoj fazi.
Odabir izvora finansiranja i potrebni resursi proizilaze iz prethodnih koraka i jedni su od
najteih posebno pronalaenje investitora. Faza odabira preduzetnike strategije razvoja je
faza u kojoj se ustvari zaista potvruje na osnovu svih prethodnih koraka za koju strategiju
smo se opredelili.

1.3.

Preduzetnika ideja i biznis plan

Prvi korak za svakog preduzetnika je generisanje nove ideje. Pri razmiljanju o novoj ideji
moraju se postaviti sledea pitanja13:
-

Da li to ve postoji?
Da li je bilo neuspenih pokuaja u prolosti?
Da li se neko drugi ve toga setio?
Da li je potencijalna ideja slepa ulica, nia, postojea ansa ili kompletno ne
istraena ansa za razvoj biznisa?

Ideja preduzetnika za pokretanje biznisa u odreenom domenu je jedan od osnovnih


pokretaa celokupnog procesa.Preduzetnik mora prvo detaljno da analizira trite odnosno
niu u kojoj planira da pokrene svoj biznis kako bi mogao na osnovu toga da formira SWOT
matricu kojom e analizirati svoje prednosti, mane, anse i pretnje na tom tritu. Nakon
detaljnih analiza preduzetnik treba detaljno da istrai izvore finansiranja svog startapa i na
osnovu toga utvrdi koliki deo e biti sopstvena ulaganja a koliki deo eksterna ulaganja.

13http://www.preduzetnickiservis.rs/sr/kako-se-pravi-biznis-plan/sadrzaj-biznis-plana/
13

Kod pokretanja novog biznisa uvek treba detaljno razraditi ideju a u tome pomae biznis
plan.Biznis plan se danas razliito posmatra i koncepti biznis plana variraju od metodologije
do metodologije. Jedna od osnovnih struktura je14:
Rezime
Rezime je deo koji sadri opis preduzea, mora biti saet i direktno odraavati sutinu
preduzetnikog poduhvata.
Menadment i organizacija
Kvalitet menadment tima odreuje poslovni uspeh preduzea.Kvalitetan menadmet tim
vrlo esto predodreuje poslovni uspeh preduzea, esto u znatno veoj meri od proizvoda ili
usluge.Otuda je potrebno ulagati kako u sopstvena znanja tako i u usavravanje znanja i
vetina tima koji okupljate i to treba da bude stalan proces.
Proizvod / usluga
U delu koji se odnosi na proizvod i uslugu potrebno je na najbolji nain opisati i predstaviti
njihove konkurentske prednosti.
Marketing plan
Opis proizvoda ili usluge je poetak stvaranja baze za definisanje marketing plana, koji je
veoma vaan deo biznis plana i predstavlja istraivanje trita.Marketing plan zapravo sadri
podatke koji se odnose na kupce, konkurenciju i granu kojoj biznis pripada. Potrebno je jasno
definisati potrebe kupaca i videti ko su to potencijalni korisnici proizvoda ili usluge. Svaki
proizvod ili usluga ima svoju konkurenciju koju treba upoznati u to veoj meri da bi biste
mogli da formuliete sopstvenu strategiju konkurentnosti.
Formulisanje strategije konkurentnosti
Marketing strategija bi trebalo da utie na kupca i pridobije ga da kupi ba va proizvod i da
to bude na profitnoj osnovi.Ona ukljuuje cenovnu strategiju, trino pozicioniranje i plan
promotivnih aktivnosti.
Plan proizvodnje i operativni plan
Plan proizvodnje podrazumeva tehniko-tehnoloku analizu i operativni plan koji obuhvata
organizacione aspekte i dinamiki plan aktivnosti u odreenom vremenskom periodu.
14Isto.
14

Finansijski plan
Finansijski plan sadri stanje sredstava za naredni period,od naina obezbeivanja tih
sredstava i oekivani nivo prodaje, trokova i profita.
Plan rasta i razvoja
U planu rasta i razvoja predstavljaju se novine, novi proizvodi ili usluge koje e preduzee
ponuditi tritu nakon odreenog vremenskog perioda, koji su to novi trini segmenti.
Dodaci / prilozi
Prilozi i dodaci biznis planu mogu biti razliiti statistiki podaci u funkciji biznisa, rezultati
istraivanja, katalozi, reklamni materijal, cenovnici i drugo.
Ono to bi mogli izdvojiti jeste da su jedni od najbitnijih delova biznis plana finansijski i
marketing plan kod preduzea u povoju.Ozbiljno postavljen finansijski deo biznis plana
obuhvata kompletan novani tok za odreeni period sa svim trokovima i prihodima.Za
marketing plan je od izuzetne vanosti jer za poetni biznis je bitno da bude pravilno
ispromovisan posebno ako je re o biznisu sa specifinim proizvodom odnosno uslugama.
Priprema biznis plana zadire u poslovno planiranje kao proces to je naroito vano za
vitalnost i dugoronu stabilnost projektovanog biznisa.Osnovni cilj svakog preduzetnika je
uspeno konkurentno preduzee koje je sposobno da opstane i zaradi.

2. Oblici finansiranja preduzetnickih poduhvata


Kada preduzetnici planiraju pokretanje novog biznisa, moraju doneti odluku na koji nain i
odakle e dobiti kapital za finansiranje istog.esto nisu upoznati sa svim dostupnim opcijama
finasiranja, kao ni koja od tih opcija e najvie odgovarati njihovim potrebama. Stoga, veoma
je vano da se preduzetnici upoznaju sa razliitim opcijama finasiranja koje su im dostupne,
kao i oekivanjima i zahtevima istih. Samofinansiranje, pozajmljivanje sredstava od porodice
i prijatelja, kao i poslovni aneli su samo neke od moguih izvora poetnog kapitala koje
preduzetnicima stoje na raspolaganju.U narednom delu razmotriemo navedene opcije
finansiranja, bankarske pozajmice i dravne izvore finasiranja, kao i potrebne zahteve. Izbor
najboljeg izvora finasiranja zavisi od razliitih faktora, kao to su koliina potrebnog kapitala,
tajming, koliko dugo je potreban i kada e biti vraen.Kako ne bi bili iznenaeni dodatnim
15

zahtevima koje podrazumeva odreeni izvor finasiranja, preduzetnici moraju planirati


unapred.Upravljanje finasiranjem zahteva vreme, a ishitrene odluke mogu znaajno kotati
preduzetnike i njihove poslovne poduhvate15.
Veina preduzetnika i vlasnika biznisa obino znaju kada je za njihovo preduzee potrebno
obezbediti dodatni kapital.Ipak, za preduzetnike je mnogo tee izabrati odgovarajui nain
finansiranja. Izbor odgovarajueg izvora finasiranja u velikoj meri zavisi od stanja svetske
ekonomije.
Koji su najbolji izvori finasiranja za preduzetnika? Mogui izvori poetnog finasiranja koji su
dostupni preduzetnicima su16:
1.Samofinasiranje - rad na crno, stezanje kaia , kreditne kartice
2.

Porodica i prijatelji

3.

Poslovni aneli

4.

Bankarski zajmovi

5.

Dravni izvori

2.1. Samofinasiranje
Samofinansiranje kao oblik finasiranja se najee koristi od strane preduzetnika koji su
visoko posveeni korienju sopstvenih resursa za pokretanje novog biznisa. Veliki broj
novih biznisa se pokree sopstvenim sredstvima koji su nastali kao rezultat line uteevine
ili razliitih oblika linog kapitala.Ovaj oblik izvora oslikava stepen preduzetnike
motivacije, posveenosti i vere u uspeh novog poslovnog poduhvata.Line investicije ne
moraju biti samo u novanim sredstvima, ve mogu podrazumevati i vreme i lino
angaovanje za otpoinjanje biznisa. U odreenim sluajevima preduzetnici takoe ulau
profite iz ranijih u novi poslovni poduhvat.

15Prof. dr Radoslav Avlija, Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum, Beograd,


2010.godina
16 Isto.
16

2.2. Porodica i prijatelji


Porodica i prijatelji predstavljaju veoma popularne izvore poetnog kapitala,jer nisu
zainteresovani za ostvarenje brzih profita, kao to je sluaj sa profesionalnim investitorima.
Ipak, postoje odreeni problemi vezani za ovaj nain finansiranja.Porodica i prijatelji ne
istrauju temeljno potencijalni poslovni poduhvat i nisu upoznati sa svim rizicima.U veini
sluajeva oni prihvataju pretpostavke preduzetnika vezane za uspeh, bez istraivanja i
pregledanja biznis plana. Kako bi izbegli potencijalne rizike od neuspeha i odgovornost za
preutkivanje vanih informacija o predloenom poslovnom poduhvatu, preduzetnici
porodicima ili prijateljima treba da obezbede iste informacije kao i u sluaju
najsofisticiranijih investitora.Preduzetnici treba da izbegnu dranje biznisa na neformalnoj
bazi i da dokumentuju sve potencijalne rizike i finansijske zahteve.

2.3.

Poslovni aneli

Poslovni aneli su individualni investitori koji koriste sopstveno bogatstvo kako bi finansirali
nove poslovne poduhvate.Oni predstavljaju odlian izvor finansiranja i najbolju opciju za
preduzetnike, kada samofinansiranje i finansiranje od strane porodice i prijatelja nije mogue.
Poslovni aneli se znaajno razlikuju od drugih izvora finansiranja jer ulau sopstveni novac
kao pomo u zapoinjanju biznisa.Kada se aneli pojavljuju kao grupa, vrednosti investicija
mogu biti znaajno vee.Nasuprot tome, ostali izvori finansiranja ulau uglavnom tua
sredstva, i to uglavnom u kasnijim fazama razvoja biznisa.
Poslovni aneli uvek temeljno istrauju potencijal novih poslovnih poduhvata.Stoga, oni
zahtevaju postojanje jakog menadment tima, ispitivanje biznis planova i pregledanje i
analizu finansijskih izvetaja.Takoe, oni oekuju da e preduzea u koja investiraju izai na
berzu ili biti prodata u narednih 5 do 7 godina.Obino, oni oekuju povraaj sredstava na
investiciju od 20 do 35%, a neki zahtevaju mesto u bordu direktora.
Najbolji nain pronalaenja poslovnih anela je preko preporuke. Preduzetnici mogu
razmotriti mogunost prezentovanja svojih ideja grupi lokalnih poslovnih anela. Grupe
poslovnih anela nekada pruaju mogunost preduzetnicima da predstave svoje ideje na
jednom mestu, kako bi brzo procenili njihovu finansijsku opravdanost.Drugi izvor koji
preduzetnici mogu koristiti jesu mree poslovnih anela i usluge posredovanje koje pruaju
Univerziteti i regionalne agencije.

17

Najbolji aneli su oni koji doprinose novim poduhvatima putem kontakata, iskustva i
dugoronog finansiranja.Dobri poslovni aneli pomau preduzetnicima u pronalaenju
kupaca, zaposlenih i partnera.Takoe, aneli treba da razumeju dati poduhvat i pomognu
preduzetniku u donoenju pravih odluka i uspostavljanju kvalitetnih partnerskih
veza.Finansiranje poslovanja u svakom sluaju podrazumeva dodatna sredstva u budunosti,
stoga idealni poslovni aneo treba da budu u mogunosti da ponude dugoronu finansijsku
podrku preduzeu.U svetu se formira sve vie i vie grupa poslovnih anela koji investiraju
znaajna sredstva u otpoinjanje novih biznisa.
Zanimljiva stvar je da i u Republici Srbiji postoji mrea poslovnih anela koja veoma esto
organizuje takmienja za najbolje preduzetnike na teritoriji Srbije, a esto u saradnji sa
drugim poslovnim anelima u regionu organizuje ova takmienja na nivou Jugoistone
Evrope. Maja 16. 2014.godine Beograd je bio gost jedne ovakve manifestacije 17. Prisustvo
preko 180 uesnika uinilo je konferenciju izuzetno uspenom. Nakon konferencije usledio je
Pitching dogaaj u neverovatnoj atmosferi Belog dvora na kome je

osam odabranih

perspektivnih domaih i regionalnih startap projekata imalo priliku da se predstavi svetski


poznatim investitorima i renomiranim poslovnim anelima iz Silikonske doline i zemalja
zapadne Evrope.Osnovni cilj konferencije je bio da se omogui razmena steenog znanja,
iskustva i poslovnih prilika,kako za startapove koji predstavljaju najinovativnija trina
reenja, tako i za investitore koji su uvek na oprezu vrebajui sledeu veliku tehnoloku
prekretnicu18.

2.4.

Bankarski zajmovi

Veoma je vano da preduzetnici razumeju mogunosti dunikog finansiranja svog


poslovanja.Bankarski zajmovi, komercijalne banke, zahtevi za kredit i dravni izvori su neki
od glavnih termina koji se koriste u dunikom finansiranju.U narednom delu ispitaemo
kreditne opcije kako bi pomogli preduzetnicima da donesu adekvatnu odluku koja se tie
finansiranja pomou dugova.Preduzetnici treba da razumeju da nisu svi izvori jednako
povoljni.
Iz perspektive banke najvaniji predmet razmatranja jeste stepen sigurnosti da e pozajmica
biti vraena u dogovorenom roku.Takoe, razmotriemo ta sve treba da obuhvati jedan
17http://sban.eu/ser/?p=1322
18http://sban.eu/ser/?p=1322
18

zahtev za kredit i savete koje preduzetnici treba da iskoriste kako bi poboljali svoje anse
dobijanja kredita.

Veina komercijalnih kredita koji se odobravaju manjim preduzeima mogu biti obezbeeni i
neobezbeeni (osigurani ili neosigurani).Neobezbeeni kredit je obino pozajmica koja ne
zahteva odreena jemstva. Kredit se odobrava na osnovu reputacije i finasijske sposobnosti
dunika. Neobezbeeni krediti se odobravaju po fer kamatama, u sluaju da dunik dokae da
je njegov biznis finasijski zdrav.Za veinu banaka dokaz predstavlja postojanje operativne
istorije poslovanja u poslednje 2 ili 3 godine.U velikom broju sluajeva banke zahtevaju da
dunik kod njih deponuje odreena sredstva.U prilog tome, za osnivanje novih preduzea
banke mogu zahtevati i line garancije.Obezbeeni krediti su oni kod kojih dunik svojom
imovinom garantuje vraanje kredita. Postoji nekoliko tipova obezbeenja, odnosno jemstava
koje se koriste kod obezbeenih kredita: garancije od strane treeg lica, pokretna, nepokretna
imovina, osiguranje, itd.

2.5.

Dravni fondovi

U dananje vreme veoma mali broj drava uspeva da prepozna interes u pruanju podrke
razvoju preduzetnitva.Novi poslovni poduhvati stvaraju radna mesta, poveavaju stepen
inovacija na triti i doprinose konkurentskoj efikasnosti.Ipak, dravne strukture irom sveta
se razlikuju u stepenu i nainu intervencije i pruanja podrke stvaranju novih i potencijalno
uspenih poslovnih poduhvata i njihovom kasnijem preivljavanju.
Podrka se obino prua pri pokretanju biznisa kada je teko doi do potrebnog kapitala i
kada su novani tokovi negativni.U sutini, belei se pad direktnih dravnih investicija u
svetu.Ipak, stvara se veliki broj vladinih i nevladinih agenicija i institucija, koji za cilj imaju
pruanje pomoi preduzetnicima u pokretanju novih biznisa.Osim pomoi u vidu kapitala,
drava moe nuditi pomo u obliku konsultantskih usluga i obuke.U kontinentalnom delu
Evrope, a u poslednje vreme u Centralnoj i Istonoj Evropi, lokalne privredne komore igraju
vanu ulogu u ovom procesu.Osim navedenih oblika pomoi, drava manjim firmama moe
ponuditi i povoljnosti u obliku niih poreskih stopa.

2.6.

Pozajmljivanje novanih sredstava

2.6.1. Priprema zahteva za kredit


19

Sve banke ele da znaju da e novac koji one obezbeuju poveati vrednost preduzetnikove
firme.Stoga, preduzetnik mora da definie svoj zahtev tako da prui odgovor na ovo pitanje i
time povea anse za dobijanje kredita. Kao to je to sluaj sa biznis planom, zahtev za kredit
sastoji se od 8 delova.Informacije iz biznis plana, preduzetnik treba da usmeri na bankare i
pretvori ih u zahtev za kredit. Sledee smernice mogu da pomognu preduzetniku u pripremi
zahteva za kredit19:
Opte informacije
Na prvoj strani treba da se nalazi ime preduzetnika,zvanje, naziv firme i adresa, delatnost
firme,vrednost sredstava koja se trae, svrha finansiranja i izvori otplate.
Profili rukovodilaca
Zahtev za kredit treba da obuhvati i biografije preduzetnika i rukovodilaca sa akcentom na
njihova radna iskustva, obrazovanje, vetine, strunost i postignua.Banke ele da znaju da e
novim biznisom rukovoditi iskusni menadment tim.
Opis poslovanja
Zahtev za kredit treba da obuhvati detalje o pravnoj strukturi, broju zaposlenih i osnovnim
sredstvima novog preduzea.Zahtevom treba da se definie proizvod i trite,kupci i
konkurenti,kao i drugi podaci vezani za trite.
Projekcije
Preduzetnik treba da prikae projekcije vezane za trini udeo i da opie kako planira da
iskoristi poslovne anse u naredne 3 godine.Osim toga, neophodno je prikazati alternativne
planove i realni vremenski okvir za postizanje ciljeva.Bankari procenjuju planove i ciljeve na
osnovu trenutnog stanja u privrednoj delatnosti i aktuelnih trendova.
Finansijski izvetaji
Preduzetnik treba da pripremi bilans stanja i uspeha za prethodne tri godine (ako
postoje).Banke preferiraju izvetaje koji su odobreni od strane nezavisnih revizorskih
kua.Osim toga, neophodno je dostaviti dva tipa izvetaja o predvianjima: jedan sa
projekcijama u sluaju dobijanja kredita,a drugi sa postojeim sredstvima.Banke uporeuju te
projekcije sa standardima u privrednoj grani i ostalim pokazateljima i na osnovu toga

19 Prof. dr Radoslav Avlija, Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum, Beograd,


2010.godina
20

odobravaju ili ne kredit. Pored podataka o firmi,banke proveravaju i lini kreditni rejting
preduzetnika.
Svrha
Preduzetnik treba jasno da navede svrhu kredita.Navoenje radnog kapitala kao potrebe nee
biti dovoljno,potrebno je mnogo detaljnije navesti svrhu tog radnog kapitala.
Iznos kredita.Preduzetnik treba da navede tano odreeni iznos novanih sredstava koji mu je
potreban za ostvarenje poslovnih ciljeva i opravda ga projektovanim vrednostima.Obzirom da
su banke upoznate sa trokovima,iznosi koji se trae moraju biti realni.
Plan otplate
Preduzetnik treba da pripremi plan,odnosno vremenski okvir u kom e kredit biti vraen.
Izrada vremenskog plana otplate je sloen zadatak, ali preduzetnik ne treba da ga radi sam.
Iako preduzetnik treba da bude strunjak u oblasti svog biznisa, od njega se oekuje da
dostavi sve neophodne finansijske podatke.
2.6.2. Kako aplicirati za kredit?
Poverioci ele da sarauju sa onim preduzeima koja mogu da izmire svoja dugovanja.
Nezavisno od toga koliko je preduzee dunika uspeno, uspeh poverioca zasniva se samo na
obeanju dunika da e isplatiti glavnicu i pripadajuu kamatu.Iako dunik moe postati bolji
klijent banke sa rastom svog preduzea, ne mora da znai da e banka prosperirati u direktnoj
proporciji sa preduzeem dunika.Kada banke razmatraju zahteve za kredite one se
koncentriu na tzv. 4C kreditiranja: karakter (character), novani tok (cash flow), jemstvo ili
garancija (collateral) i doprinos (contribution)20.
Karakter
Karakter je osnovni element u pokuaju preduzetnika da obezbedi pozajmicu i predstavlja
subjektivni, meki kriterijum u procesu donoenja odluke. Poverioci moraju imati poverenja u
pojedinca sa kojim sarauju.Za opisivanje karaktera koriste se osobine kao to su talenat,
pouzdanost i iskrenost.Jedan od aspekata karaktera koji poverioci razmatraju jeste
preduzetnika kreditna istorija.U kontekstu komercijalnih kredita, kreditna istorija predstavlja
jednosmernu ulicu. Loa istorijaesto unapred eliminie mogunost dobijanja kredita za novi
20 Prof. dr Radoslav Avlija, Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2010.godina
21

biznis.Sa druge strane, dobra kreditna istorija ima odreene prednosti.U konanoj analizi, ak
i sa pozitivnom kreditnom istorijom, bankar pri donoenju poslovnih odluka postavlja sebi
sledea pitanja: Koliko je sposoban ovaj pojedinac? Da li e upravljati preduzeem etiki i
iskreno se odnositi prema banci? Koliko banka veruje da e ovaj pojedinac uspeno upravljati
poslovanjem i otplaivati dug u ugovorenim rokovima.
Novani tok
Banka mora biti sigurna da e novani tok preduzea biti dovoljan da pokrije obaveze u
periodu trajanja kredita.Veina kredita je struktuirana tako da se deo glavnice i kamata
isplauje svakog meseca, od trenutka izdavanja kredita.U odreenim sluajevima isplata
glavnice moe biti odloena, ali obino ne vie od jedne godine. Poslovanje mora da bude
likvidno kako bi preduzee moglo da izmiri sve dospele obaveze, a da potom ima raspoloiva
sredstva za nepredviene dogaaje.Preduzetnik mora da zna da su predvianja uvek
nesavrena i da mora da rauna na odreene devijacije. Poverioci ele da budu sigurni da je
preduzetnik uzeo u obzir i iznenadne situacije koje se mogu pojaviti i da ima na raspolaganju
sredstva za njih.Efikasna projekcija novanih tokova zahteva sposobnost dobre procene i
institucije.Ipak, preduzetnici moraju da predviaju novane tokove u skladu sa normama i
standardima koji vae u odreenoj privrednoj delatnosti, kao i da daju logiko objanjenje
ako planirane vrednosti znaajno odudaraju od navedenih normi.
Jemstva ili garancije
Nijedan dobar poverilac nee doneti odluku da pozajmi novac samo na osnovu dobre
garancije. Ipak, svaki dobar poverilac e probati da obezbedi najbolje mogue jemstvo za
traeni kredit.Ovo obino podrazumeva osiguranje interesa poverioca davanjem zaloga ili
hipoteke na materijalna sredstva kao to su nekretnine ili oprema.
Doprinos
Kako bi osigurali uspeh finansiranja, skoro svi poverioci zahtevaju znaajan finansijski
doprinos preduzetnika.Na ovaj nain smanjuje se stepen izloenosti riziku poverioca u
odnosu na ukupnu veliinu posla.U prilog tome, razliite privredne grane podrazumevaju
upotrebu razliitog odnosa dugova prema sredstvima koji se u praksi naziva leverid.
Odreene delatnosti imaju tradicionalno visoke leveride, sa dugom tri ili etir puta veim od
sredstava, esto zbog visoke stope uspeha i dobre garancije.Nekretnine i tekstilna industrija
su dobri primeri poslovanja sa visokim leveridom. Obino visoka stopa neuspeha ili
garancija loeg kvaliteta rezultuju niskim leveridom u delatnosti kao to je ugostiteljstvo.
22

Imajui u vidu navedene razlike teko je generalizovati koliko preduzetnici moraju da


doprinesu (finansijski uestvuju) novom poduhvatu.
2.6.3

Period otplate

Period otplate (vremenski interval tokom koga se dug amortizuje ili isplauje) uglavnom
zavisi od ivotnog veka sredstva koje se finansira. Ako poverilac eli da se nagodi, on moe
da prui odreenu slobodu u strukturiranju duga tako da omogui dovoljnu ekonominost i
novani tok da se dug amortizuje.Obrtna sredstva se uglavnom finansiraju iz kratkoronih
izvora a osnovna sredstva iz dugoronih.to je dui period otplate nie e biti kamate i
obrnuto.
2.6.4

Kamatna stopa

Veina poslovnih kredita se odobrava po promenljivim kamatnim stopama, najee na


osnovu referentne kamatne stope. U zavisnosti od potencijalnog rizika i drugih faktora,
poverilac uveava referentnu kamatnu stopu za odreeni procenat.S obzirom da se kamatna
stopa menja u odnosu na referentnu, visina mesenih plaanja moe varirati.Poverilac donosi
odluku na osnovu finansijskog stanja preduzetnika prikazanog u finansijskim izvetajima,
odnosno potencijalnog rasta poslovanja i finansijske stabilnosti.
2.6.5

Izgradnja odnosa sa bankom

Prvi korak uspostavljanja odnosa sa poveriocem kredita predstavlja otvaran-je bankarskog


rauna.Ovo preduzetniku prua mogunost da upozna bankare zaduene za odobravanje
kredita ija odluka moe biti presudna za razvoj novog poslovnog poduhvata.Dobri duniki
odnosi esto zavise od slubenika za kredite, koji moe biti upuen u preduzetniki biznis i
voljan da prui svoj lini doprinos.Preduzetnik treba da razmotri sledea pitanja pre nego to
donese odluku o izboru bankara21:
1. Koliko autoriteta, vezanog za kredite, poseduje odreeni bankar i koji je proces
odobravanja kredita?
2. Da li bankar razume biznis? Da li postoji interes?
3. Da li bankar ima iskustva sa slinim kompanijama?

21Prof. dr Radoslav Avlija, Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum, Beograd,


2010.godina
23

Kako bi izgradio dobre odnose sa bankom, preduzetnik mora izbegavati sledee22:


Odabir pogrene banke
Neke banke imaju agresivniju kreditnu politiku i fokusiraju se na mala preduzetnika
preduzea. Druge rade sve kako bi izbegle kreditiranje malih preduzea. Preduzetnik treba da
pronae banku koja e najbolje razumeti finansijske potrebe njegovog preduzea i delatnosti.
Nedovoljna pripremljenost kreditnih zahteva
Banke oekuje mnogo vie od pros-tog rukovanja i reenice Dobar dan, eleo bih da
pozajmim 20.000 za moj novi biznis. Banke ele da vide kompletan biznis plan i prognoze
koje prikazuju na koji nain preduzetnik planira da iskoristi kredit i da ga otplati.
Posveivanje malo panje finansijskim detaljima, naroito novanim tokovima
Iako su finansijske projekcije nekada samo najbolje prognoze onoga to e se desiti ipak
predstavljaju integralni deo zahteva za kredit.Banke ele da budu sigurne da preduzetnik
razume upravljanje finansijama i analizu novanih tokova jer su oni neophodni za poslovni
uspeh.
Izbegavanje marketing plana
Ideja za proizvodnju sjajnog proizvoda ili usluge nema svrhe bez izrade kvalitetnog
marketing plana.Kao deo zahteva za kredit, preduzetnik mora ukljuiti marketing plan
fokusiran na kupce.Plan definie na koji nain preduzetnik planira da proda svoj proizvod,
koja e biti njegova cena.Kome je proizvod namenjen i zato je kupcima potreban.
Prevelik optimizam.Preduzetnici su poznati po svojoj optimistinosti dok su poverioci
jednako poznati po svojoj pesimistinosti, naroito u pogledu biznis planova i zahteva za
kredite.Biznis plan treba biti zasnovan na realnoj proceni a ne fantaziji, a finansijske
projekcije preduzetnika treba da podre to.
Neuspeh u prikazivanju sposobnosti rukovodilaca.Svaki bankar radije eli da vidi jak i
iskusan preduzetniki tim koji e raditi zajedno na stvaranju uspenog preduzea, nego
sposobnog preduzetnika koji eli sve sam da uradi.Iako je kvalitetan biznis plan osnova,
preduzetnik mora da ima sposoban tim koji e ga realizovati.

22 Isto.
24

Neuspeh u prepoznavanju problema i slabosti. Previe esto preduzetnici previde probleme i


slabosti svojih poslovnih poduhvata.Sa druge strane, bankari su veoma dobri u
identifikovanja istih. Neuspeh da se prepoznaju problemi i slabosti je siguran put da se izgubi
sav kredibilitet kod banke. Preduzetnik treba da naglasi sve snage i prednosti, ali u isto vreme
i da ukae na mogue probleme i slabosti.23

3. Izvori finansiranja preduzetnikih poduhvava u Republici Srbiji


Prema renomiranom finansijskom sajtu Investopedia.com u inostranstvu postoji nekoliko
vidova finansiranja biznisa.Neki od osnovnih su i nama dobro poznati vidovi finansiranja
kreditima ili direktnim zaduivanjem u privatnim fondovima.Ono to je specifino je to je
posebno fondovsko finansiranje u inostranstvu jako razvijeno.Specifinost ovakvog
finansiranja u inostranstvu je to privatni fondovi ne trae u veini sluajeva da se vrati
kamata ili da se zaloi hipoteka ve da se dozvoli uee, u nekoj formi,u samom uspehu
finansiranog preduzea.
Jo jedan od specifinih vidova finansiranja u inostranstvu koji ne postoji u naoj dravi je
takozvano Off-BalanceSheet finansiranje.
Sutina ovakvog vida finansiranja je u tome to je mogue prilikom apliciranja za pozajmicu
sakriti bilo kakva prethodna zaduivanja bilo da je upitanju kredit ili hipoteka.Ono to je
jo specifinost kod ovakvih finansijera je to to omoguuju da se ovakve pozajmice ne vide
kao kratkoroni ili dugoroni krediti u bilansu stanja to samim tim kompaniju ini jaom u
izvetajima.Ovakav vid finansiranja je specifian i nije namenjen svim preduzetnicima ve
samo onim biznisima koji imaju tendenciju da postanu vee kompanije.
Adekvatno finansiranie preduzetniki poduhvati su kljuni za iroko postavljen razvoj
privrede i zajednice u celini i da mogu da igraju bitnu ulogu u Vladinoj strategiji za stvaranje
konkurentne, izvozno orijentisane privrede24.
Adekvatno finansirani preduzetniki poduhvati doprinose privrednom razvoju stvaranjem
novih radnih mesta, diversifikacijom trita rada i omoguavanjem dugoronih promena u
obrascima zaposlenosti npr. prelaskazaposlenih iz javnog sektora u privatni.

23Prof. dr Radoslav Avlija, Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum,


Beograd, 2010.godina
24http://www.investopedia.com/articles/pf/13/business-financing-primer.asp
25

Dravna podrka, u obliku kredita kojima se ispunjavaju ciljevi politika i druge podsticajnih
mere, moe biti od pomoi.Ipak, takva podrka moe imati samo ogranien uticaj, ako se u
obzir uzme veliina ovog sektora, dok istovremeno postoji ansa za distorziju na tritu koja
moe priiniti vie tete nego koristi.Da bi se obezbedio vei i odrivi pristup izvorima
finansiranja, potrebno je smanjiti trine prepreke kojima se spreava tok privatnog kapitala
prema

3.1.

Komercijalni izvori

U Republici Srbiji kreditnim poslovima, odnosno odobravanjem kredita pravnim i fizikim


licima, u skladu sa vaeim propisima, mogu da se bave iskljuivo banke koje imaju dozvolu
za rad Narodne banke Srbije (u daljem tekstu NBS), osim pravnih lica koja su odgovarajuim
zakonom ovlaena za obavljanje ovih poslova (AOFI, Fond za razvoj).Sredinom
2012.godine, u vreme pisanja ove monografije, dozvolu za rad NBS imaju 33 banke.Sve ove
banke odobravaju kredite malim i srednjim preduzeima i preduzetnicima pod uslovima koje
su utvrdile svojom poslovnom politikom.
U Oktobru 2014. godine banke su ukupno raspolagale sa 3.272mlrd dinara.Banke su plasirale
kao kredite privredi vie od jedne treine.
Po ovom pitanju se izdvaja Societe Generale Banka, koja nema zvanino propisan minimalni
iznos zahtevane neto zarade, ali se naglaava da klijent na osnovu minimalne zarade ne moe
ui u proceduru za neki ozbiljniji kredit, odnosno da time ne zadovoljava osnovne uslove.
Zatim, u Banci Intesa je zahtevano 300 evra zarade (odnosno 200 evra sa solidarnim
dunikom), dok je u AIK banci taj uslov ak 500 evra.
Sa druge strane, postoje banke koje, iako klijenta preduzetnika tretiraju kao fiziko lice, za
kreditnu proceduru prvenstveno trae statusnu dokumentaciju firme, zatim rade finansijsku
analizu firme. Kao osnovu za visinu kredita koji se moe odobriti, razmatraju akontaciono
reenje,odnosno poresku osnovicu traioca kredita. Za sluaj da se trai neki ozbiljniji kredit
zahteva se u nekim sluajevima i prebacivanje rauna firme u banku u kojoj se podnosi
zahtev, kao to je to u CreditAgricole banci.U ovoj banci je zahtevani minimalni iznos
poreske osnovice 25.000 dinara.Meu specifinije po uslovima, moemo izdvojiti i
Vojvoansku banku koja odobrava kredit u iznosu od 50% od poreske osnovice, dok OTP
banka ukupnu poresku osnovicu umanjuje za samo 10% kada odreuje moguu visinu iznosa
kredita na osnovu kreditne sposobnosti.Iako je primetan napredak u panji koju su banke

26

posvetile specijalno ovoj vrsti preduzetnika, jo uvek je primetno sluajno svrstavanje


paualaca u odreene kategorije klijenata, a na osnovu vrste usluge koja se trai od banke.
Dakle, najei je sluaj da poslovna banka po sopstvenom nahoenju klasifikuje klijenta,
odnosno uglavnom se vri uklapanje u postojeu ponudu i to nekad kao pravno, a nekad kao
fiziko lice, u zavisnosti od vrste kredita za koji je klijent zainteresovan25.
Prilikom finansiranja MSP,banke se suoavaju sa velikim brojem potekoa koje su
uglavnom posledica veliine, karakteristika i specifinih potreba ovih preduzea. Rezultati
sprovedenog istraivanja pokazuju da 37% anketiranih banaka kao osnovni problem istie
prezaduenost klijenata, 23% navodi rizinost plasmana, po 13% nedovoljno efikasan sistem
naplate potraivanja i neadekvatna sredstva obezbeenja, 7% nedovoljnu informisanost
klijenata i po 3% este promene delatnosti klijenata i njihovu nedovoljnu edukovanost26.

Tabela 1. Struktura najveih banaka investitora sa uslovima


Banka

Referentna kamatna EKS

Banca Intesa
Credit Agricole
aanska Banka
Opportunity Banka
Raiffeisen Banka

stopa
Ref. k.s. -1%
Ref. k.s. -1%
Ref. k.s. -1%
Ref. k.s. -1%
Ref. k.s. -1%

8,92%
8,35%
8,89%
8,64%
11,77%

Izvor: NBS, Izvetaj o finansijskoj stabilnosti za 2015.godinu, www.nbs.rs, 2015.

Banke, prema valuti kredita, mogu odobriti:


dinarski kredit,
dinarski kredit indeksiran u stranoj valuti i
devizni kredit.
Dinarski kredit se odobrava u dinarima i otplauje u dinarima na dan dospea. Dinarski kredit
indeksiran u stranoj valuti banka moe da odobri saglasno odredbama Zakona o deviznom
25http://banke.online.rs/upload
26Isto.
27

poslovanju

kojim je dozvoljeno ugovaranje u devizama (tzv. valutna klauzula), ali se

plaanje po tim ugovorima vri u dinarima.To praktino znai da se dinarski krediti


indeksirani u nekoj stranoj valuti putaju u teaj u dinarskoj protivvrednosti po kursu
ugovorenom izmeu banke i klijenta27.
Otplata kredita se vri u dinarskoj protivvrednosti uz primenu ugovorenog kursa koji vai na
dan plaanja dospelih obaveza po kreditu.Treba imati u vidu da banke kod utvrivanja
dinarske protivvrednosti kredita mogu da primenjuju devizni kurs NBS ili devizni kurs koji
utvruje banka u skladu sa propisima o deviznom poslovanju.
Banke, u skladu sa propisima o deviznom poslovanju, mogu domaem pravnom licu i
preduzetniku odobriti i devizni kredit za plaanje uvoza robe i usluga iz inostranstva28.

3.2.

Dravni izvori

Podsticanje preduzea za investiranje u jaanje inovativnosti prvi put je kao pilot projekat
sprovedeno 2009. godine.Budet projekta je iznosio 44,4 mil. dinara i iskoriten je za
finansiranje 85 malih i srednjih preduzea.
U narednoj, 2010.godini MERR je, uz podrku NARR, nastavilo sa realizacijom projekta
podsticanja preduzea za investiranje u jaanje inovativnosti pri emu su refundirana sredstva
u iznosu od 37,1mil. dinara za ukupno 91 korisnika. Prema javnom pozivu za 2011.godinu
iznos sredstava iz budeta namenjen za sufinansiranje inovativnih aktivnosti MSPP i zadruga
nije mogao biti manji od 100 hiljada dinara, niti vei od 1,5 mil. dinara, odnosno u bilo kom
trogodinjem periodu odobrena dravna pomo nije smela prei iznos od 200 hiljada eura u
dinarskoj protivvrednosti po korisniku dok je u toku 2012. godine za ovu svrhu namenjeno
korienje 50 mil.dinara iz budeta.
Osnovni cilj programa mere podrke malim i srednjim preduzeima, preduzetnicima i
zadrugama za jaanje inovativnosti ogleda se u podrci razvoja njihove kulture investiranja u
inovativnost radi poveanja konkurentnosti. Meru sprovodi Ministarstvo ekonomije i
regionalnog razvoja u saradnji sa Nacionalnom agencijom za regionalni razvoj i mreom
akreditovanih regionalnih razvojnih agencija.

27Isto.
28Isto.
28

Pozivom su tano utvrena prava na korienje bespovratnih sredstava kao i uslovi pod
kojima se ista stiu, a neki od njih odnose se na: odsustvo steajnog postupka ili postupka
likvidacije nad preduzeem koje podnosi prijavu, redovno izmirenje obaveza po osnovu
poreza i doprinosa, vlasnitvo, registraciju, odsustvo ranijeg finansiranja aktivnosti za koju se
podnosi prijava iz sredstava budeta Republike Srbije,budeta lokalne samouprave ili
donatorskih organizacija itd. Javnim pozivom je definisan minimalan i maksimalan iznos
bespovratne pomoi kao i odnos izmeu dobijenih i sopstvenih izvora finansiranja.Preduzea
koja apliciraju kao korisnici mogu ostvariti pravo na refundiranje do 50% opravdanih

Tabela 2. Efekti uvoenja tehnoloki inovacija29


Struktura

Ukupno

Kupovine

sredstava
Srednja
102.769
42.555
Mala
76.713
30.568
Mikro
31.270
11.697
Preduzetnici
66.366
42.606
Izvor: Ministarstvo privede na osnovu podataka RZS

stalnih

Kupovina opreme

Ostalo

52.375
41.907
17.623
18.496

8.139
4.238
1.950
5.264

Znaajnu ulogu u razvoju sektora MSPP i pruanje finansijske podrke merama razliitih
Programa imaju institucije poput Fonda za razvoj Republike Srbije, Agencije za osiguranje i
finansiranje izvoza (AOFI), Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i
Nacionalna sluba za zapoljavanje (NZS)30.

3.3.

Individualni investitori, poslovni akceleratori, fondacije i NVO u


Republici Srbiji

Za ogromnu veinu MSP u Srbiji, pristup formalnim izvorima finansiranja radi investiranja i
rasta veoma je ogranien i nepredvidiv. ezdeset odsto preduzetnika navodi da ne koristi
29Grupa autora, Finansiranje malih i srednjih preduzea u Srbiji, Privredna komora Srbije,
Beograd, 2012.godina
30Isto.
29

kredite iz for malnih izvora.ak i oni koji svake godine uzimaju kredite to ine u malom
obimu skoro polovina ovih firmi uzima kredite od 10.000 evra ili manje a tek jedna
etvrtina njih zaduuje se u iznosu od preko 50.000 evra. Preko dve treine preduzetnika u
Srbiji navode da imaju probleme sa dobijanjem kredita, u poreenju sa jednom treinom
firmi koja se u srednje razvijenim zemljama suoava sa ovim problemima. Jo vie ovih
preduzea smatraju da im se pristup izvorima finansiranja nije poboljao ili se ak pogorao
u prethodnih 12 meseci.
Znaajna manjina MSP navodi da druge izvore finansiranja koristi ee nego banke.
etrdeset dva odsto preduzetnika navodi da se za finansiranje ee obraaju prijateljima,
porodici i drugim izvorima to ukljuuje pozajmice osnivaa i pozajmice povezanih lica i
finansiranje iz stranih izvora.Tek 1% registrovanih preduzetnika navodi da najee koristi
ne bankarske izvore finansiranja kao to je lizing31.
Izvori finansiranja32:
- Centrifuga program donacija Erste Banke
- Fondacija Hemofarm Vrac
- Balkanski fond za lokalne inicijative
- WorldLearning
- USAID u Srbiji
- Holcim
- Nezavisno udruenje novinara Srbije
- Institut za mir SAD-a (USIP)
Gore navedene fondacije i NVO organizacije su najvei investitori u razvoj mladih preduzea
i podsticaj inovatorima. U 2014.godini jedan od najveih investitora u rad mladih inovatora je
bio Startup program USAID Serbia koji je za tu aktivnost izdvojio preko 300.000$.

31Istraivanje USAID za Republiku Srbiju, US EmbassyBelgrade, Beograd, 2012.godina


32http://www.inkluzija.gov.rs/vodic/9-Vodic-kroz-finansijska-sredstva.html#ch36
30

Akceleratori su nastavak inkubatora. Oni su poslovni prostori koji primaju one koji su ve
razvili svoj poslovni model, doli do prvog proizvoda (izali iz inkubatora) i pomau im da
ubrzaju svoj razvoj. To ubrzanje se ugavnom svodi na stvaranje veza i kontakata sa
veim firmama, kompanijama i pojedincima koji mogu poneti vae poslovanje na sledei
nivo a do kojih ne biste mogli doi sami u ovoj fazi razvoja svog biznisa. Neki akceleratori
vole da kau da time nude nefer prednost svojim korisnicima u odnosu na firme koje nisu u
akceleratorima.

4. Uspean primer u Republici Srbiji - Fliiby


Fliiby
Ekipa iz Zrenjanina, koja je 2004.prodala svoj prvi projekat Kimu Dotkomu, objavila je na
svom blogu da je podigla investiciju od dva poslovna anela koji su se pridruili odboru
kompanije. Finansijski, kao ni ostali, detalji ove transakcije nisu objavljeni.
Fliiby je cloud startap koji ima za cilj da digitalnim kreativcima omogui kompletno reenje
za objavljivanje, promociju i monetizaciju originalnog digitalnog sadraja.
Ovaj proizvod, koji prema navodima osnivaa ima preko 250.000 korisnika, predstavili smo
ranije ove godine. Danas, Fliiby broji 300.000 registrovanih korisnika i 685 izdavaa, koji su
ukupno digli preko 1.000.000 fajlova ukupnog kapaciteta od 24TB, sa oko 100.000 pregleda
dnevno.
Vujadin Divljak, jedan od osnivaa je za poznati ICT cluster izjavio33:
elimo da pojednostavimo i uprostimo korienje Fliiby sajta, a akcenat e biti na razvoju
novog embed sistema i novih playera za pregled slika, audio i video zapisa, dokumenata, kao
i skidanje svih ostalih tipova fajlova.

33 http://ilovezrenjanin.com/tag/fliiby/
31

Napraviemo i mobilne aplikacije (za Android i iOS ureaje) i spremamo WordPress plug-in
koji e korisnicima omoguiti brzu integraciju, opciju da medijski sadraj hostuju besplatno,
uz mogunost monetizacije kroz reklame u playerima.
Ova kompanija je pored domaih investitora pronala i strane investitore u Bugarskoj to je
jo jedna od potvrda da je ovaj proizvod i na inostranom tritu naao svoje interesente.
Ovaj biznis je delom finansiran i od strane Ministarstva za razvoj i kulturu ime je Vlada
zajedno sa svojom institucijom dala doprinos razvoju ovakvog jednog servisa.Ono to je
obeavajua okolnost je to to ovaj servis ve generie prihod.Prema reima jednog od
osnivaa model prihodovanja je sledei: Mi isplaujemo digitalne izdavae, sistem je
jednostavan, podiete digitalni sadraj fotografije, pesme, grafike, crtee, video fajlove,
Fliiby omoguava uporedo sa prikazima pomenutih tipova fajlova, prikaze reklama, a
trenutna zarada za takozvani CPM (zarada na hiljadu pregleda) je dosta visoka, zahvaljujui
kombinaciji baner i video reklama, istakao je Vujadin Divjak, osniva34.
Rei hvale za ovaj poduhvati imao je i Milo Doen, osniva i predsednik upravnog odbora
Serbian Venture foruma.Odmah nakon to sam upoznao osnivae i saznao za njihovu ideju
dao samo svesrdnu podrku. Oni su prepuni znanja i energije da ovaj projekat odvedu u
svet.35

34 Isto.
35http://www.telegraf.rs/hi-tech/internet/1201245-fliiby-lansiran-srpski-online-servis-kojiomogucava-da-zaradite-preko-interneta
32

5. Zakljuak
Mala preduzea su motor ekonomskog razvoja. Ona poveavaju stepen i obim korienja
novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim trinim i
drugim uslovima. Promoviu privatnu svojinu i preduzetnike vetine.
Pokreta su razvoja u zemljama trine privrede i zemljama u tranziciji. Razvoj ovih
preduzea omoguava: poveanje drutvenog proizvoda, poveanje privrednih subjekata,
kreiranje novih radnih mesta, podizanje ivotnog standarda, supstituciju uvoza i veu izvoznu
konkurentnost domae privrede.
Mala preduzea zajedno sa srednjim predstavljaju najvitalniji deo srpske ekonomije i u tom
sektoru radi i od njega ivi milion ljudi, i ona ostvaruju 60% bruto domaeg proizvoda Srbije.
Ravnomerni regionalni razvoj Srbije veoma zavisi od broja i uspenosti ovih preduzea i
njihovog ravnomernog rasporeda u svim delovima zemlje, tim pre to su poslovi malog
preduzea, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovita trita i zaposlenosti.
Ukoliko Republika Srbija eli jaka, konkurentna i efikasna preduzea, njima moraju da
upravljaju efikasni i dobro obueni menaderi. Razvoj menadment vetina i sposobnosti
predstavlja prioritet strategije razvoja malih preduzea, s obzirom na to da mala preduzea
karakterie relativno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljakih i poslovnih funkcija.
Postizanje konkurentske prednosti u globalnoj privredi zahteva inovativan pristup poslovanju,
prevashodno kada se radi o znanju. U tom smislu, upravljanje ovim preduzeima mora da
bude orijentisano u pravcu ulaganja u znanje i poveanje produktivnosti rada i efekata znanja.

Svake godine EU stavlja na raspolaganje vie desetina miliona evra za finansiranje projekata
namenjenih privrednom tritu Republike Srbije. Apliciranje za sredstva iz EU fondova je
sloen proces i finansijska sredstva se iskljuivo dodeljuju za unapred isplanirane i razraene
programe/projekte na osnovu definisanih tenderskih procedura, visokih kriterijuma evaluacije
i veliku konkurenciju. Plan i priprema predloga projekata i projektne dokumentacije,
predlaganje projekata i koordinacija sprovoenja, zahtevaju posedovanje strunih znanja i
vetina iz oblasti upravljanja projektima, pravilima i smernicama Evropske komisije za
pripremu projektnih predloga za EU programe.
33

Ono to je dobro u ovom sluaju je da EU prepoznaje potencijal trita Republike Srbije a


samim tim to znai da nai proizvodi veoma lako mogu da pronau svoje mesto na tritu
EU. Ono to je jo jedna od pozitivnih strana je to da ovakav nain finansiranja
preduzetnikih poduhvata nailazi na veoma pozitivne ocene i kod komercijalnih izvora
finansiranja jer momenat odobrenja sredstava od strane EU fondova znai da je taj kandidat
veoma zreo i obeavajui biznis to automatski podie kreditni rejting kada govorimo o
komercijalnim izvorima finansiranja.

34

Literatura
Pisani izvori

Grupa autora, Finansiranje malih i srednjih preduzea u Srbiji, Privredna komora


Srbije, Beograd, 2012.godina
Istraivanje USAID za Republiku Srbiju, US EmbassyBelgrade, Beograd,
2012.godina
Mair i Ganly, 2010
Mair i Marti,2006
Prevod: D.Eri, S.Stefanovi, A.Bradi-Martinovi, 2008, 2009
Prevod: J.R. Willis & D.A. Clark, 2005, str. 77
Radoslav Avlija, Preduzetnitvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2010.godina
Santos, 2009
Vladimir Stojanovi, Milija Bogavac; Modelom korporativnog preduzetnitva u
sticanje konkuretnske prednosti, Ekonomski fakultet Beograd, JEL: L2, Beograd,
2010.godina.

Web izvori:

Prevod: http://www.ogi.hr/files/publikacije/ogi/SPInovacija.pdf
http://www.preduzetnickiservis.rs/sr/kako-se-pravi-biznis-plan/sadrzaj-biznis-plana/
http://www.telegraf.rs/hi-tech/internet/1201245-fliiby-lansiran-srpski-online-serviskoji-omogucava-da-zaradite-preko-interneta
http://www.investopedia.com/articles/pf/13/business-financing-primer.asp
http://banke.online.rs/upload
http://www.inkluzija.gov.rs/vodic/9-Vodic-kroz-finansijska-sredstva.html#ch36
http://www.nbs.rs/export/download/pstat_2015/pstat_20141225.pdf

35