You are on page 1of 1

Finansijske krize u zemljama u razvoju

Drugi veliki problem sa kojim je suocen postojeci medjunarodni monetarni sistem je


u njegovoj ociglednoj nesposobnosti da sprijeci nastanak medjunarodnih finansijskih
kriza narocito u zemljama u razvoju.Od sredine 1990ih bilo je cak sest ovakih
kriza.Mada su fundamentalni problem koji su doveli do ovih kriza bili razliciti,sam
process je bio veoma slican.Svaka kriza je zapocinjala kao rezultat masivnog
povalcenja kratkorocnog kapitala,sto je bio prvi znak finansijske slabosti
zemlje.Strani investitori su pocetkom 1990ih ulagali u ove zemlje dosta novca,nakon
sto su u njima liberalizovana trzista kapitala u cilju ostvarenja velikih zarada I
diversifikacije svog portfolija,ali su trenutno I masivno povukli svoj kapital na prvi
znak privrednih teskoca produbljujuci time krizu.Opasnost za medjunarodni
monetarni sistem je da se takva kriza mogla prosiriti na ostatak svijeta,ukljucujuci I
na razvijene zemlje.
Predlozen je veliki broj mijera,a neki koraci su vec I preduzeti u cilju izbjegavanja ili
minimizacije ovakvih kriza u buducnosti sto bi znatno ojacalo arhitekturu postojeeg
medjunarodnog monetarnog sistema I poboljsao njegovo funkcionisanje.Prvo tu je
povecanje transparentnosti medjunarodnih monetarnih odnosa koja je od kljucnog
znacaja,jer sistem ne moze da funkcionise dobro bez adekvatnih,pouzdanih I brzo
dostupnih informacija.Drugi nacin da se uanprijedi arhitektura postojeceg
medjunarodnog monetarnog sistema jested a se ojacaju bankarski I finansijski
sistemi u zemljama u razvoju.Te slabosti zajednicke su svim nerazvijenim zemljama
koje su protekle decenije prolazile kroz finansijsku krizu.Bankarski I finansijski
sistem moze da se ojaca tako sto ce se poboljsati supervizija I prudencijalni
standardi,da se uvedu penali za lose zajmove,I stampanjem relevantnih I pouzdanih
informacija o njihovoj kreditnoj aktivnosti.Takodje je vazno da se na vrijeme rijese
problem sa nesolventnim institucijama.Treci nacin za jacanje postojeceg
medjunarodnog monetarnog sistema je da se mnogo znacajnije ukljuci privatni
sector u rijesavanje finansijske krize u zemljama u razvoju tako sto ce se zajmovi
obnavljati I ponovo pregovarati ili ce se obezbjedjivati novi izvori,a ne da se odmah
bijezi iz zemlje,kao preduslov za zvanicnu pomoc MMFa.to jest,zajmoprimce treba
vaditi iz krize umjesto im dozvoljavati da se lako iskupe I da pobjegnu iz zemlje.Na
kraju nam ostaje samo da se nadamo da ce ove prevencije ublaziti ucestalost kriza
jer neke medjunarodne krize mogu biti neizbjezni rezultat liberalizacije finansijskih
trzista I cijena