You are on page 1of 65

Sreda 22.-24.06.2015.

Sreda 22.-24.06.2015.
Sreda 22.-24.06.2015.

Kriminalna pozadina Grčke krize (1): EU i MMF spasavali banke, a ne Grčku

Grčka ne treba da plati dug jer je taj dug ilegalan. Ovo je zaključak preliminarnog izveštaja Komiteta za istinu o dugu, koji je grčki parlament ustanovio odmah posle januarskih izbora, a čiji su članovi grčki poslanici i međunarodni ekonomski i pravni stručnjaci.

Sreda 22.-24.06.2015. <a href=N. Jokić - Vesti Kriminalna pozadina Grčke krize (1): EU i MMF spasavali banke, a ne Grčku Grčka ne treba da plati dug jer je taj dug ilegalan. Ovo je zaključak preliminarnog izveštaja Komiteta za istinu o dugu, koji je grčki parlament ustanovio odmah posle januarskih izbora, a čiji su članovi grčki poslanici i međunarodni ekonomski i pravni stručnjaci. Reuters Protest u Atini i zastava EU: Grci bodre svoju vladu Izveštaj detaljno i dokumentovano pokazuje da je grčka dužnička kriza proizvod nezakonitog delovanja korumpirane grčke i evropske političke i finansijske elite. Izveštaj se poziva na dokumenta koja pokazuju da je novac za spasavanje Grčke zapravo uglavnom išao na račune francuskih i nemačkih banaka, da je Trojka (Evropska centralna banka, MMF i Evropska komisija) delovala, da je izvršila neku vrstu mekanog državnog udara isključivši i parlament i vladu u Atini iz procesa donošenja odluka. Ovi zaključci mogli bi da zabrinu evropsku političku birokratiju i vlade država EU koje su, opsednute ostankom na vlasti, faktičku vlast predali u ruke finansijskih centara moći udruženih sa velikim korporacijama. Grčka bi, ukoliko to bude neophodno, mogla da pokrene proces pred Međunarodnim sudom u Hagu, kako je to uradio Island u aferi "Ajšejv" i 2013. godine dobio proces protiv Velike Britanije i Holandije. " id="pdf-obj-0-17" src="pdf-obj-0-17.jpg">

Reuters

Protest u Atini i zastava EU: Grci bodre svoju vladu

Izveštaj detaljno i dokumentovano pokazuje da je grčka dužnička kriza proizvod nezakonitog delovanja korumpirane grčke i evropske političke i finansijske elite. Izveštaj se poziva na dokumenta koja pokazuju da je novac za spasavanje Grčke zapravo uglavnom išao na račune francuskih i nemačkih banaka, da je Trojka (Evropska centralna banka, MMF i Evropska komisija) delovala, da je izvršila neku vrstu mekanog državnog udara isključivši i parlament i vladu u Atini iz procesa donošenja odluka.

Ovi zaključci mogli bi da zabrinu evropsku političku birokratiju i vlade država EU koje su, opsednute ostankom na vlasti, faktičku vlast predali u ruke finansijskih centara moći udruženih sa velikim korporacijama. Grčka bi, ukoliko to bude neophodno, mogla da pokrene proces pred Međunarodnim sudom u Hagu, kako je to uradio Island u aferi "Ajšejv" i 2013. godine dobio proces protiv Velike Britanije i Holandije.

Reuters Pročitajte još: <a href=* Zašto je Atina u poslednjem trenutku odložila vraćanje duga * Cipras: Ili časno rešenje, ili NE kreditorima! * Pa neće valjda Nemci da krvare zbog lenjih Grka? Od samog početka 2010. godine svima je bilo jasno da je Grčka nesolventna, odnosno da ne može da isplati svoje dugove. Moglo je da se uradi ono što se uradilo u više navrata sa Nemačkom, ali i sa drugim zemljama - da se dug otpiše i da se reprogramira. Umesto toga, ministri finansija evrozone (Evrogrupa) odblokirali su milijarde novih kredita pomoći kako bi navodno spasli Grčku. Uslov za ovo spasavanje bio je da Atina prihvati dolazak eksperata iz tri institucije MMF-a, Evropske centralne banke i Evropske komisije. Trojka koju nikada niko nije demokratski izabrao, diktirala je vladi u Atini šta treba da čini, kao što je to radila sa vladama u Portugalu i na Kipru. Nova kreditna tzv. pomoć deblokirana je samo ako su vlade ispunile uslove iz takozvanog Memoranduma o razumevanju. Trojka je određivala koliko će biti smanjene plate i penzije, zatim troškovi za javno zdravstvo i prosvetu ... Lisabonski sporazum EU to zabranjuje, ali ... Nemci se okoristili Najglasnije su štednju zagovarali Nemci i njihova kancelarka Angela Merkel. Međutim, ista ta Nemačka štedela je devedesetih godina, u vreme kada to nije prouzrokovalo drastičan pad kupovne moći stanovništva jer je zemlja zarađivala izvozeći u zemlje poput Španije i Portugala, kojima su pumpani krediti da bi kupovali nemačku robu. Kada su te zemlje ušle u dužničku krizu, i kod njih je došla Trojka, sprovela šemu "masovna štednja plus pad cena i privatizacija" od koje su - slučajno ili ne - upravo nemačka preduzeća imala najviše koristi. " id="pdf-obj-1-2" src="pdf-obj-1-2.jpg">

Reuters

Pročitajte još:

Od samog početka 2010. godine svima je bilo jasno da je Grčka nesolventna, odnosno da ne može da isplati svoje dugove. Moglo je da se uradi ono što se uradilo u više navrata sa Nemačkom, ali i sa drugim zemljama - da se dug otpiše i da se reprogramira. Umesto toga, ministri finansija evrozone (Evrogrupa) odblokirali su milijarde novih kredita pomoći kako bi navodno spasli Grčku. Uslov za ovo spasavanje bio je da Atina prihvati dolazak eksperata iz

tri institucije MMF-a, Evropske centralne banke i Evropske komisije.

Trojka koju nikada niko nije demokratski izabrao, diktirala je vladi u Atini šta treba da čini, kao što je to radila sa vladama u Portugalu i na Kipru. Nova kreditna tzv. pomoć deblokirana je samo ako su vlade ispunile uslove iz takozvanog Memoranduma o razumevanju. Trojka je određivala koliko će biti smanjene plate i penzije, zatim troškovi

za javno zdravstvo i prosvetu

...

Lisabonski sporazum EU to zabranjuje, ali

...

Nemci se okoristili

Najglasnije su štednju zagovarali Nemci i njihova kancelarka Angela Merkel. Međutim, ista ta Nemačka štedela je devedesetih godina, u vreme kada to nije prouzrokovalo drastičan pad kupovne moći stanovništva jer je zemlja zarađivala izvozeći u zemlje poput Španije i Portugala, kojima su pumpani krediti da bi kupovali nemačku robu. Kada su te zemlje ušle u dužničku krizu, i kod njih je došla Trojka, sprovela šemu "masovna štednja plus pad cena i privatizacija" od koje su - slučajno ili ne - upravo nemačka preduzeća imala najviše koristi.

Kriminalna pozadina Grčke krize (2): Stros Kanov "puč" u MMF-u

U osnovi grčke krize su krediti koje su vlade u Atini decenijama uzimale pod tada niskim kamatnim stopama. Grčka je devedestih godina bila prosto zasuta jeftinim novcem. Svi su se zapošljavali u državnoj službi, faraonski projekat Olimpijskih igara koštao je 7 milijardi evra. Država je koštala 15 milijardi evra godišnje. Ipak, evropske privatne banke davale su Atini "šakom i kapom" nove kredite i ohrabrivale je da uđe u prezaduženost.

Kriminalna pozadina Grčke krize (2): Stros Kanov "puč" u MMF-u U osnovi grčke krize su krediti

Reuters

Grcima muka od mera štednja

Francuske i nemačke banke nudile su Grcima milijarde kredita da kupi uglavnom nepotrebno

oružje. Da bi potpisali kredite, grčki funkcioneri su podmićivani. U Nemačkoj će kasnije na optuženičku klupu zato dospeti giganti kao Simens i Krup, ali to je samo vrh ledenog brega.

"Spasavajući", kako su govorili "grčki avion koji gori u letu", ministri evro-zone su razmišljali samo kako da spasu privatne banke kojima Grci ne mogu da vrate dugove.

- Od tadašnjih famoznih 130 milijardi evra "pomoći", grčki narod ništa nije video. Taj novac je otišao nemačkim i francuskim bankama - objašnjava ministar finansija Janis Varufakis.

Dok su mediji podgrevali atmosferu pričom o "lenjim Grcima", vlade i privatne banke prebacivale su neotplative grčke dugove na leđa građana. Jedan od glavnih aktera u ovom kriminalnom poduhvatu bio je Dominik Stros Kan, koji se 2010. godine nalazio na čelu MMF-a.

Po statutu, ova organizacija ne može da pozajmljuje novac državama za koje se izračuna da su nesolventne. Kada je na dnevni red došla Grčka, Stros Kan je izvršio svojevrsni puč i preko noći promenio pravila, pa je toj zemlji dat zajam od 48 milijardi evra. Brazilac Paulo Nogueira Batista, jedan od 24 izvršna direktora MMF-a, bio je protiv.

- Bila je to loša odluka. Grčkoj je trebalo otpisati deo duga, a onda joj dati pozajmicu koju bi realno jednog dana mogla da vrati - svedočio je on pred kamerama nemačko-francuske TV stanice Arte.

Otpisivanje dela duga je neprihvatljivo za nemačke i francuske banke jer bi značilo gubitak novca. "Stros Kan je zato bio prod pritiskom kancelarke Merkel. Stros Kan je nju poslušao, pošto je uskoro nameravao da se kandiduje za predsednika Francuske i nije želeo da oneraspoloži ni francuske banke", objašnjava Filip Lgren, bivši savetnik tadašnjeg predsednika Evropske komisije Žoze Manuela Baroza, u svojoj knjizi "Evropsko proleće:

Zašto su naše privrede i politike u haosu".

Ostala četvrtina duga

U drugoj fazi kriminalne operacije, privatne banke su pritisle evropske vlade i institucije EU da države počnu na tržištu da kupuju "trule" grčke pozajmice. Tako su se banke otarasile kredita za koje su znali da Grci ne mogu da ih vrate. Dugovi su velikim delom nacionalizovani, a ispaštaće evropski građani - francuski, nemački i drugi - u čije ime je dug otkupljen. Na privatne poverioce sada otpada samo 25 odsto grčkog duga.

Priča o "lenjim Grcima"

Sve se dešavalo u senci bučne propagande kakvu su velike korporacije i banke koristile uoči svakog svetskog rata, gurajući narode u međusobnu mržnju. "Grčka visi o vratu EU", "Grci moraju da prestanu da žive od kredita (umesto da rade)" - ovakvim naslovima ponavljana je petparačka priča o "lenjim Grcima".

Kriminalna pozadina Grčke krize (3): Sudbina EU u rukama prevaranata

Jedan od razloga oživljavanja nacionalizma i rasizma u Evropi, za šta je Grčka samo povod - pre svega je gubljenje poverenja u EU. Postalo je očigledno da su se evropska politička elita i evropske vlade podredili privatnim bankama i korporacijama. Kada se pogleda ko ovih dana kroji sudbinu ne samo Grčke, već i EU na videlo izađe galerija portreta ambicioznih prevaranata.

Otpisivanje dela duga je neprihvatljivo za nemačke i francuske banke jer bi značilo gubitak novca. "Stros

Reuters

Žan Klod Junker

Žan Klod Junker: Tokom dve decenije bio je ili ministar finansija ili premijer Luksemburga. Poreklom iz radničke porodice, ima najveću zaslugu zbog toga što je njegova minijaturna zemlja bez značajnih sirovina postala bogata kao petrolejski Katar. U vreme Junkerove "vladavine", Luksemburg je tokom dve decenije razvijao pravu industriju utaje poreza.

Jeron Dijselblom, mladi ambiciozni ministar finansija Holandije, pokazao je da ništa ne može da ga spreči da pomiri svoje članstvo u Radničkoj partiji i surovi neoliberalizam. Tvrdio je za Kipar da je dobar primer kako treba rešavati dužničku krizu - drugim rečima, kada finansijska piramida padne - ceh plaćaju građani. Dijselblom je pre nekoliko godina bio primoran da koriguje svoju zvaničnu biografiju jer su novinari ustanovili da on nikada nije dobio master-diplomu na Irskom univerzitetu gde je pohađao samo kurs. Master je dobio u Holandiji.

Kriminalna pozadina Grčke krize:

Dominik Stros Kan, nekadašnji francuski ministar ekonomije, sebi je uz pomoć svojih veza u medijima, isfabrikovao imidž vrsnog ekonomskog stručnjaka. U suštini, uspešno se u više navrata, izvukao iz finansijsko-političkih afera i bio jedva prosečan ministar.

Ni njega pripadnost socijalistima nije sprečavala da kao direktor MMF-a praktikuje krajnje neoliberalnu politiku. Pod pritiskom privatnih nemačkih i francuskih banaka, prenebregnuo je činjenicu da je Grčka nesolventna i protivno statutu MMF-a, dao joj kredit koji je na dug rok gurnuo još dublje u dužničku krizu, a evro-zonu do ivice ambisa gde se danas nalazi.

Stros Kan bio je primoran da 2013. godine podnese ostavku u MMF-u, a na njegovo mesto došla je Kristin Lagard, bivša ministarka finansija u vreme predsedničkog mandata Nikole Sarkozija. Lane se Lagardova našla pod istragom zbog "nemarnog" vođenja državnih poslova u vreme ministarskog mandata. Naime, istražne sudije ne mogu da shvate kako je francuski tajkun Bernar Tapi dobio od države odštetu od 400 miliona evra i to po presudi arbitražnog, dakle privatnog suda u kome sede poslovni advokati. Istragu zanima kako i zašto ministarka Lagard tada nije imala ništa protiv da o tolikom državnom novcu presudu donosi privatni sud.

Kako se Junker izvukao

Afera "Luksliks" pokazala je da više od 300 najbogatijih korporacija na svetu nije decenijama plaćalo porez u svojim zemljama. Svoju dobit i adrese prijavljivali su fiktivno u Luksemburgu. Kada je postao predsednik Evropske komisije, Junker je bez ikakvog problema tvrdio da on sa aferom nema ništa i uspešno blokirao istražnu komisiju Evropskog parlamenta. Njegovi povremeni ispadi i neobično ponašanje sa prenaglašenim emocijama, navode mnoge da veruju u glasine da Junker ima problema s alkoholom.

Mutni fond

Stros Kan bi verovatno postao predsednik Francuske da nije bio optužen za napastvovanje sobarice u hotelu u Njujorku. Nastavio je karijeru kao finansijski savetnik, između ostalog,

srpske vlade. Kažu da je finansijski fond koji je lane osnovao - propao, a da je Stros Kan raskinuo partnerski odnos sa suosnivačem fonda dan pre nego što se ovaj ubio.

KRAJ

Zašto je Atina u poslednjem trenutku odložila vraćanje duga

Atina je u poslednjem trenutku odlučila da sebi napravi malo manevarskog prostora i iznenadi međunarodne kreditore zatraživši da objedini četiri tranše duga i do kraja meseca uplati sve, a to je učinila koliko iz taktike, toliko i iz nepoverenja prema svojim partnerima, ocenjuje francuska štampa.

srpske vlade. Kažu da je finansijski fond koji je lane osnovao - propao, a da je

Tanjug/AP

Opasno manevriše: Premijer Aleksis Cipras

Ovaj potez, koji je juče naišao na pozitivan odgovor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), omogućuje vladi premijera Aleksisa Ciprasa da smanji pritisak na pregovore i dobije na vremenu, kako bi mogla da pripremi svoju većinu, članove Sirize, da prihvate budući sporazum, navodi pariski list "Mond".

srpske vlade. Kažu da je finansijski fond koji je lane osnovao - propao, a da je

Reuters

Pročitajte još:

Atina, koja je prema prvobitnom sporazumu trebalo da danas pošalje prvi ček od 300 miliona evra MMF-u, a potom još tri - 12. juna 336 miliona evra, 16. juna 560 miliona evra i 19. juna 336 miliona evra, sada bi trebalo da ukupnu sumu od 1,6 milijardi evra isplati 30. juna.

Ovo je prvi put, otkako su doneti prvi planovi o pomoći Grčkoj 2010. godine, da Atina ne ispoštuje na vreme jedan od rokova za otplatu duga.

Zahtev Grčke upućen juče MMF-u bio je "hladan tuš" za njene kreditore - Evropsku centralnu banku i EU, s obzirom na to da je Ciprasova vlada više puta poslednjih dana najavila da će 5. juna sigurno isplatiti prvu tranšu.

Zemlja čije su kase skoro prazne imala je, prema neimenovanim evropskim izvorima, sredstava da danas vrati 300 miliona evra, ali verovatno ne i 336 miliona koje je trebalo da vrati 12. juna, a da i ne govorimo o preostalim milionima koje je u još dve rate trebalo da vrati do kraja meseca, navodi se u analizi.

Da je danas isplatila prvu tranšu duga MMF-u, grčka vlada bi bila primorana da u narednim satima ili danima postigne politički sporazum kako bi pozajmice koje su uslovljene tim sporazumom, koje bi trebalo da iznose ukupno 7,2 milijardi evra, mogle brzo da budu odblokirane, objašnjava "Mond".

Džabe se Angela "cima"?

Dva neimenovana izvora bliska pregovorima kažu da, a priori, zahtev koji je Atina juče uputila MMF-u ne bi trebalo da ugrozi njene pregovore sa poveriocima, iako, kako navode, "to ne doprinosi poboljšanju atmosfere na pregovorima".

Reuters Pročitajte još: <a href=* Cipras: Uradili smo šta smo mogli, sad je Evropa na potezu! * Varufakis: Atina je napravila ogroman korak * Jedino Grčka ne sluša Atina, koja je prema prvobitnom sporazumu trebalo da danas pošalje prvi ček od 300 miliona evra MMF-u, a potom još tri - 12. juna 336 miliona evra, 16. juna 560 miliona evra i 19. juna 336 miliona evra, sada bi trebalo da ukupnu sumu od 1,6 milijardi evra isplati 30. juna. Ovo je prvi put, otkako su doneti prvi planovi o pomoći Grčkoj 2010. godine, da Atina ne ispoštuje na vreme jedan od rokova za otplatu duga. Zahtev Grčke upućen juče MMF-u bio je "hladan tuš" za njene kreditore - Evropsku centralnu banku i EU, s obzirom na to da je Ciprasova vlada više puta poslednjih dana najavila da će 5. juna sigurno isplatiti prvu tranšu. Zemlja čije su kase skoro prazne imala je, prema neimenovanim evropskim izvorima, sredstava da danas vrati 300 miliona evra, ali verovatno ne i 336 miliona koje je trebalo da vrati 12. juna, a da i ne govorimo o preostalim milionima koje je u još dve rate trebalo da vrati do kraja meseca, navodi se u analizi. Da je danas isplatila prvu tranšu duga MMF-u, grčka vlada bi bila primorana da u narednim satima ili danima postigne politički sporazum kako bi pozajmice koje su uslovljene tim sporazumom, koje bi trebalo da iznose ukupno 7,2 milijardi evra, mogle brzo da budu odblokirane, objašnjava "Mond". Džabe se Angela "cima"? Dva neimenovana izvora bliska pregovorima kažu da, a priori, zahtev koji je Atina juče uputila MMF-u ne bi trebalo da ugrozi njene pregovore sa poveriocima, iako, kako navode, "to ne doprinosi poboljšanju atmosfere na pregovorima". Reueters " id="pdf-obj-6-26" src="pdf-obj-6-26.jpg">

Reueters

Ako se nemačka kancelarka Angela Merkel nadala da će izbeći Grčku kao "gorku temu" na predstojećem sastanku G7 u Bavarskoj, nade su joj možda bile uzaludne, primećuje pariski list.

Kancelarka od 1. juna gotovo neposredno rukovodi pregovorima zajedno sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom, pošto oboje žele da neizostavno spreče oglušenje Atine o obavezu isplate duga, koje bi imalo dalekosežne posledice po evrozonu.

Cipras je sinoć, navodi "Mond" pozivajući se na informacije iz neimenovih izvora, poručio Merkelovoj i Olandu da nema govora o tome da će on beskonačno produžavati pregovore.

Pregovaračke strane se i dalje nadaju političkom sporazumu u narednim danima, verovatno posle sastanka G7, a idealno bi bilo da do sporazuma dođe pre 11. ili 12. juna, kako bi zeleno svetlo bilo dato na sastanku 19 ministara finansija evrozone.

U tom slučaju bi i 7,2 milijardi evra, koliko je ostalo da se isplati Atini u okviru drugog plana pomoći Grčkoj, moglo da bude odblokirano ođedanput, pre 30. juna kada ističe rok za realizaciju tog plana. Ciprasova vlada i dalje odbija radikalnu reformu penzionog sistema koji MMF želi da joj nametne, sa ciljem nultog deficita i uz smanjenje penzija, kao i poreski sistem koji predlažu poverioci uključujući porez od 23 odsto na električnu energiju.

Cipras: Ili časno rešenje, ili NE kreditorima!

Grčki premijer Aleksis Cipras izjavio je da je njegova vlada maksimalno izašla u susret zahtevima kreditora po pitanju reforme penzijskog sistema i povećanja poreza, naglasivši da Atina neće oklevati da kaže "ne" sporazumu koji ne bi predstavljao "častan kompromis".

Reuters Bog zna kako srdačan susret: Cipras i Fajman (austrijski kancelar) - Ako ne budemo imali* Zašto je Atina u poslednjem trenutku odložila vraćanje duga * Pa neće valjda Nemci da krvare zbog lenjih Grka? * Cipras nema ni za penzije - Postoji jedan izbor - rešenje koje je ekonomski održivo i koje može da prihvati i društvo i parlament - istakao je Cipras, prenela je grčka agencija ANA. Fajman je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Ciprasom, rekao da će pokrenuti incijativu da bude posrednik između grčke vlade i međunarodnih institucija. " id="pdf-obj-8-2" src="pdf-obj-8-2.jpg">

Reuters

Bog zna kako srdačan susret: Cipras i Fajman (austrijski kancelar)

- Ako ne budemo imali častan kompromis i ekonomski održivo rešenje, preuzećemo odgovornost da kažemo 'ne' daljem sprovođenju jedne katastrofalne politike - rekao je Cipras posle razgovora sa austrijskim kancelarom Vernerom Fajmanom, prenele su agencije.

U svakom slučaju, Cipras je odbacio mogućnost održavanja referenduma, navodeći da će vlada i on lično doneti tešku odluku da li da prihvate sporazum ili kažu "veliko 'ne' nastavku katastrofalne politike".

Reuters Bog zna kako srdačan susret: Cipras i Fajman (austrijski kancelar) - Ako ne budemo imali* Zašto je Atina u poslednjem trenutku odložila vraćanje duga * Pa neće valjda Nemci da krvare zbog lenjih Grka? * Cipras nema ni za penzije - Postoji jedan izbor - rešenje koje je ekonomski održivo i koje može da prihvati i društvo i parlament - istakao je Cipras, prenela je grčka agencija ANA. Fajman je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Ciprasom, rekao da će pokrenuti incijativu da bude posrednik između grčke vlade i međunarodnih institucija. " id="pdf-obj-8-12" src="pdf-obj-8-12.jpg">

Reuters

Pročitajte još:

- Postoji jedan izbor - rešenje koje je ekonomski održivo i koje može da prihvati i društvo i parlament - istakao je Cipras, prenela je grčka agencija ANA.

Fajman je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Ciprasom, rekao da će pokrenuti incijativu da bude posrednik između grčke vlade i međunarodnih institucija.

Izražavajući punu podršku grčkom narodu, Fajman je ukazao da aktuelnu krizu nisu izazvali oni koji primaju plate ili penzije i da je potrebno pronaći rešenje koje neće dalje produbiti siromaštvo i nezaposlenost.

- Moramo da težimo ka rešenju, koje još uvek nemamo. Obećavam da ću vas u potpunosti podržati - rekao je Fajman, obraćajući se Ciprasu.

Fajman se nešto ranije sastao i sa grčkim predsednikom Prokopisom Pavlopulosom, koji je rekao da je veći deo demokratskih snaga u Grčkoj odlučan da obezbedi napredak zemlje u okviru evrozone i EU. Pavlopulos je upozorio da aktuelna ekonomska kriza postaje socijalna kriza, dodajući da je zajednički cilj da se spreči njeno dalje produbljavanje.

Fajman je prvi šef vlade zemlje članice EU koji je posetio Atinu od izbora nove grčke vlade. Uoči posete Atini, Fajman je u intervjuu za grčku agenciju, pozvao na okončanje politike ekstremne štednje u Grčkoj, ističući da bi izlazak te zemlje iz evrozone bilo najgore od svih mogućih rešenja. On je kazao da se ne može nastaviti sa politikom ekstremnih mera štednje, kao i da se Grčkoj mora pružiti šansa da otplati dugove.

Austrija je veoma angažovana u Grčkoj i veoma bi je skupo koštao otpis dugova.

Ukoliko bi došlo do otpisa 50 odsto duga, koliko se pominje, austrijska država bi morala da otpiše oko 4,5 milijardi evra.

Pa neće valjda Nemci da krvare zbog lenjih Grka?

Pregovori grčkog premijera Aleksisa Ciprasa sa liderima dve najveće privrede u evrozoni Nemačke i Francuske su okončani bez konkretnog rezultata, iako je dogovoreno da se intenziviraju napori za postizanje sporazuma o pomoći koja bi trebalo da spreči bankrot Grčke. Nemački mediji, štaviše, navode da se njihova Vlada protivi sporazumu, citirajući reči jednog visokog zvaničnika iz vlasti, koji ističe da ne treba da krvari nemački narod jer odgovorni u Grčkoj ne rade svoj posao.

Reuters Da li Aleksis Cipras negde kasni, ili daje znak da njegovoj zemlji polako ističe vreme?* Upozorenja iz Nemčke: Moskvi prete još oštrije sankcije, Grčkoj ističe vreme * "Cipras na vezi? Ne, hvala!" * Zašto je Atina u poslednjem trenutku odložila vraćanje duga - Evropski lideri su shvatili da moramo da dogovorimo održivo rešenje i ponudimo Grčkoj šansu da ponovo počne da ostvaruje ekonomski rast - istakao je grčki levičarski lider. Merkelova i Oland posle sastanka sa Ciprasom nisu želeli da daju izjave novinarima, ali je u saopštenju nemačkih vlasti ponovljeno ono što je rekao i premijer Grčke, da su se lideri dogovorili da pregovori "moraju da budu intenzivirani". Cipras bi danas (11. jun) trebalo da se u Briselu sastane sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom, sa kojim se juče već nakratko sastao na marginama samita EU i Latinske Amerike. " id="pdf-obj-10-2" src="pdf-obj-10-2.jpg">

Reuters

Da li Aleksis Cipras negde kasni, ili daje znak da njegovoj zemlji polako ističe vreme?

  • - Odlučili smo da intenziviramo napore za prevazilaženje međusobnih razlika, koje su i dalje

prisutne, i da krenemo napred prema rešenju - rekao je Cipras u obraćanju novinarima posle sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Francuske Fransoa Olandom, prenela je agencija AFP.

Pročitajte još:

Reuters Da li Aleksis Cipras negde kasni, ili daje znak da njegovoj zemlji polako ističe vreme?* Upozorenja iz Nemčke: Moskvi prete još oštrije sankcije, Grčkoj ističe vreme * "Cipras na vezi? Ne, hvala!" * Zašto je Atina u poslednjem trenutku odložila vraćanje duga - Evropski lideri su shvatili da moramo da dogovorimo održivo rešenje i ponudimo Grčkoj šansu da ponovo počne da ostvaruje ekonomski rast - istakao je grčki levičarski lider. Merkelova i Oland posle sastanka sa Ciprasom nisu želeli da daju izjave novinarima, ali je u saopštenju nemačkih vlasti ponovljeno ono što je rekao i premijer Grčke, da su se lideri dogovorili da pregovori "moraju da budu intenzivirani". Cipras bi danas (11. jun) trebalo da se u Briselu sastane sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom, sa kojim se juče već nakratko sastao na marginama samita EU i Latinske Amerike. " id="pdf-obj-10-14" src="pdf-obj-10-14.jpg">

Reuters

  • - Evropski lideri su shvatili da moramo da dogovorimo održivo rešenje i ponudimo Grčkoj

šansu da ponovo počne da ostvaruje ekonomski rast - istakao je grčki levičarski lider.

Merkelova i Oland posle sastanka sa Ciprasom nisu želeli da daju izjave novinarima, ali je u saopštenju nemačkih vlasti ponovljeno ono što je rekao i premijer Grčke, da su se lideri dogovorili da pregovori "moraju da budu intenzivirani".

Cipras bi danas (11. jun) trebalo da se u Briselu sastane sa predsednikom Evropske komisije Žan-Klod Junkerom, sa kojim se juče već nakratko sastao na marginama samita EU i Latinske Amerike.

Međunarodni kreditori odbijaju da Grčkoj isplate poslednju tranšu paketa pomoći, u iznosu od 7,2 milijarde evra, do dogovorenog datuma 30. juna, ukoliko zvanična Atina ne pristane na primenu oštrijih reformi.

Bez tih novčanih sredstava, Grčka neće moći da otplati svoje dugove, nakon što je već morala da posegne u kase svojih opština kako bi ispunila ranije dospele obaveze. Ukoliko Grčka bankrotira, jedna od posledica toga bi mogao da bude izlazak te zemlje iz evrozone.

Berlin protiv

Nemačka Vlada protivi se trećem programu pomoći za Grčku pod bilo kojim okolnostima, čak i da dođe do sporazuma Atine i međunarodnih povjerilaca o provođenju reformi u zamenu za novčanu pomoć, piše "Bild". Umesto toga, aktuelni program pomoći može da se proširi i dopuni sredstavima iz drugih programa u iznosu od 10,9 milijardi evra. Ova suma je prvobitno bila namenjena za spašavanje grčkih banaka, ali se ispostavilo da to nije potrebno.Sve ovo je moguće samo ako Atina bude spremna da primeni suštinske reforme, navodi list.

- Ne želimo da naši ljudi krvare jer odgovorni ljudi u Grčkoj ne rade svoj posao - piše list, pozivajući se na neimenovanog zvaničnika Vlade.

Cipras: Uradili smo šta smo mogli, sad je Evropa na potezu!

Grčka vlada se neće povinovati neracionalnim zahtevima, ali je uradila sve da bude postignut kompromis, koji je moguć ukoliko to učini i Evropa, izjavio je u subotu grčki premijer Aleksis Cipras.

Tanjug/AP Grčki premijer na mukama zbog pregovora sa EU: Aleksis Cipras - Uradili smo sve što* Zašto Grčka ostaje u evrozoni? " id="pdf-obj-12-2" src="pdf-obj-12-2.jpg">

Tanjug/AP

Grčki premijer na mukama zbog pregovora sa EU: Aleksis Cipras

- Uradili smo sve što smo mogli, sada je red na Evropu - izjavio je Cipras pred glavnim odborom partije "Siriza", potvrdivši da je Grčka na zadnjoj liniji jednog bolnog i teškog perioda.

On je dodao da većina Grka traži vidljivo rešenje, a ne samo sporazum, preneo je AFP.

Cipras je rekao da grčka vlada neće odgovarati na neracionalne zahteve i da će insistirati na granici koju neće dozvoliti da se pređe.

- Nećemo prihvatiti novo smanjenje penzija -dodao je Cipras.

Grčka levičarska vlada pregovara o dobijanju finansijske pomoći od međunarodnih kreditora - EU, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda.

Ciprasova vlada nada se da će postići dogovor o reformama u zamenu za novac u narednim danima.

Tanjug/AP Grčki premijer na mukama zbog pregovora sa EU: Aleksis Cipras - Uradili smo sve što* Zašto Grčka ostaje u evrozoni? " id="pdf-obj-12-20" src="pdf-obj-12-20.jpg">

Tanjug/AP

Pročitajte još:

Grčka treba da uplati MMF-u oko 1,5 milijardi evra sledećeg meseca, a prva rata od 300 miliona evra treba da bude uplaćena 5. juna.

Zašto Grčka ostaje u evrozoni?

Grčka nikada nije bila tako blizu odustajanju od zajedničke valute – evra. Ipak, postoji pet jakih razloga zašto se to neće desiti, smatra Maks Hofman.

<a href=* Jedino Grčka ne sluša * Znate li odakle izraz "dužan kao Grčka"? Sve je počelo mnogo pre Ciprasa ... * Cipras poslao preteće pismo MMF-u * Grčka napolje iz propale Unije Grčka treba da uplati MMF-u oko 1,5 milijardi evra sledećeg meseca, a prva rata od 300 miliona evra treba da bude uplaćena 5. juna. Zašto Grčka ostaje u evrozoni? Grčka nikada nije bila tako blizu odustajanju od zajedničke valute – evra. Ipak, postoji pet jakih razloga zašto se to neće desiti, smatra Maks Hofman. Reuters Ipak je bolje kad se lepo slažemo ... To nije tako jednostavno Prethodnih meseci stalno se ponavljalo: ako Grci ne plate jednu mesečnu ratu Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), onda su zvanično bankrotirali. Banke će se zatvoriti, pokrenuće se neizbežni automatizam. Međutim, to ne ide tako. Direktorka MMF-a Kristin Lagard, neće odmah proglasiti platežnu nesposobnost Grčke. Tako nešto se mora formalno potvrditi, a to traje nekoliko dana. Čak i posle toga, MMF ima još političkog manevarskog prostora ako Grci obećaju poboljšanje. Dakle, Grčka ne može "slučajno“ iskliznuti iz monetarnog saveza, institucije nisu toliko nemoćne. Pročitajte još: Reuters/F. L. " id="pdf-obj-13-16" src="pdf-obj-13-16.jpg">

Reuters

Ipak je bolje kad se lepo slažemo ...

To nije tako jednostavno

Prethodnih meseci stalno se ponavljalo: ako Grci ne plate jednu mesečnu ratu Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), onda su zvanično bankrotirali. Banke će se zatvoriti, pokrenuće se neizbežni automatizam. Međutim, to ne ide tako. Direktorka MMF-a Kristin Lagard, neće odmah proglasiti platežnu nesposobnost Grčke. Tako nešto se mora formalno potvrditi, a to traje nekoliko dana. Čak i posle toga, MMF ima još političkog manevarskog prostora ako Grci obećaju poboljšanje. Dakle, Grčka ne može "slučajno“ iskliznuti iz monetarnog saveza, institucije nisu toliko nemoćne.

Pročitajte još:

<a href=* Jedino Grčka ne sluša * Znate li odakle izraz "dužan kao Grčka"? Sve je počelo mnogo pre Ciprasa ... * Cipras poslao preteće pismo MMF-u * Grčka napolje iz propale Unije Grčka treba da uplati MMF-u oko 1,5 milijardi evra sledećeg meseca, a prva rata od 300 miliona evra treba da bude uplaćena 5. juna. Zašto Grčka ostaje u evrozoni? Grčka nikada nije bila tako blizu odustajanju od zajedničke valute – evra. Ipak, postoji pet jakih razloga zašto se to neće desiti, smatra Maks Hofman. Reuters Ipak je bolje kad se lepo slažemo ... To nije tako jednostavno Prethodnih meseci stalno se ponavljalo: ako Grci ne plate jednu mesečnu ratu Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), onda su zvanično bankrotirali. Banke će se zatvoriti, pokrenuće se neizbežni automatizam. Međutim, to ne ide tako. Direktorka MMF-a Kristin Lagard, neće odmah proglasiti platežnu nesposobnost Grčke. Tako nešto se mora formalno potvrditi, a to traje nekoliko dana. Čak i posle toga, MMF ima još političkog manevarskog prostora ako Grci obećaju poboljšanje. Dakle, Grčka ne može "slučajno“ iskliznuti iz monetarnog saveza, institucije nisu toliko nemoćne. Pročitajte još: Reuters/F. L. " id="pdf-obj-13-28" src="pdf-obj-13-28.jpg">

Reuters/F. L.

Grčko odustajanje od evra nije neizostavno jeftinije

Šta bi se desilo posle grčkog izlaska iz evrozone? Postoji već dobro poznata opasnost od prenošenja zaraze. Spekulanti bi mogli pokušati da dovedu do bankrota Italije i Portugalije. Evropska unija je spremnija za takve slučajeve nego pre nekoliko godina, ali u Briselu niko nije spreman da isključi tu mogućnost.

Evropska unija bi u svakom slučaju morala pomagati Grčkoj i posle njenog napuštanja evrozone. Naime, taj korak bi doveo do potpunog sloma grčke ekonomije. Svejedno je da li bi onda Grčka bila članica Evropske unije ili ne, Brisel bi morao da pomogne. To ne bi bilo mnogo jeftinije od ostanka Grčke u evrozoni.

Geopolitička besmislica

Već sada je Grčka deo nestabilnog Balkana, tradicionalni prijatelj Rusije i kapija za izbeglice iz Sredozemlja. Da li ostale članice Evropske unije zaista žele da potisnu takvu zemlju u izolaciju sa nesagledivim geopolitičkim posledicama? Već u izboru reči u poslednjih nekoliko dana čuje se da su brojni evropski političari počeli da obrazlažu pomoć Grčkoj geopolitički, a ne više ekonomski.

Cipras je napokon shvatio

U Briselu postoje ozbiljne analize da je samit loše raspoloženih ministara finansija u Rigi bio prekretnica. Grčki premijer Cipras je shvatio da u toj partiji pokera više nema ni jednog keca u rukavu, pa je zamenio svog glavnog pregovarača. Očito će trojka sada pregovarati sa ljudima koji se razumeju u svoj posao i ne sanjaju ideološke snove.

Unija je unija

Ako Grčka istupi, monetarna unija više neće biti pravi savez. Psihološki gledano, odavala bi više utisak zone fiksnih monetarnih kurseva. Primetno bi oslabila motivacija za jače ekonomsko ali i političko povezivanje. Time bi evropska ideja pretrpela težak udarac. Krupni igrači u Evropskoj uniji će učiniti sve da to spreče.

Evrozona: Varufakis je zgubidan, kockar i amater!

Ministri finansija iz Evrozone u petak su, uoči početka sastanka u Rigi posvećenog Grčkoj, uputili kritike na račun grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa, optuživši ga da se u došadašnjim pregovorima ponašao neodgovorno i da je zgubidan, kockar i amater.

Evrozona: Varufakis je zgubidan, kockar i amater! Ministri finansija iz Evrozone u petak su, uoči početka* "Grčka odlučna: Ostajemo u evrozoni" * Grčka spremna da proglasi bankrot? * Tajni plan EU kako da šutnu Grčku iz Evrozone * Šta su poručili Varufakisu u SAD? " id="pdf-obj-15-6" src="pdf-obj-15-6.jpg">

Reuters

Varufakis na meti kritika evropskih ministara

Pozivajući se na neimenovane izvore bliske pregovorima, američka agencija Blumberg je prenela da se Varufakis požalio na neprijateljsku atmosferu na sastanku, jer je kritikovan sa svih strana.

Sastanak u Rigi završen je ocenom da su dve strane još daleko od postizanja sporazuma o reformama koje Atina treba da sprovede kako bi dobila spasonosnih 7,2 milijardi evra kredita iz međunarodnog paketa pomoći.

- Grčka mora da ostvari značajniji napredak na planu sopstvenih reformi, ako želi da dobije pristup ključnim sredstvima iz paketa međunarodne pomoći - izjavio je na kraju satanka predsednik Evrogrupe Jerun Dajselblum.

Evrozona: Varufakis je zgubidan, kockar i amater! Ministri finansija iz Evrozone u petak su, uoči početka* "Grčka odlučna: Ostajemo u evrozoni" * Grčka spremna da proglasi bankrot? * Tajni plan EU kako da šutnu Grčku iz Evrozone * Šta su poručili Varufakisu u SAD? " id="pdf-obj-15-18" src="pdf-obj-15-18.jpg">

Tanjug/AP

Pročitajte još:

Varufakis je priznao da između Atine i evropskih partnera još postoje nesuglasice koje moraju biti premošćene, ali da će dogovor biti ubrzo postignut, jer je to, kako kaže, jedina opcija koju Grčka ima.

Tajni plan EU kako da šutnu Grčku iz Evrozone

Članice EU pripremaju tajni plan za isključenje Grčke iz Evrozone u slučaju bankrotstva zemlje u maju ove godine, objavio je u petak britanski "Tajms".

<a href=* Cipras opasno naljutio Merkelovu? Varufakis je priznao da između Atine i evropskih partnera još postoje nesuglasice koje moraju biti premošćene, ali da će dogovor biti ubrzo postignut, jer je to, kako kaže, jedina opcija koju Grčka ima. Tajni plan EU kako da šutnu Grčku iz Evrozone Članice EU pripremaju tajni plan za isključenje Grčke iz Evrozone u slučaju bankrotstva zemlje u maju ove godine, objavio je u petak britanski "Tajms". Reuters Cipras zbog Rusije diže pobunu u EU, Evropa planira da ga šutne Tvrdi se da je u dokumentu, koji je pripremilo Ministarstvo finansija Finske u saradnji sa Nemačkom, reč o mogućem isključenju, a autori teksta upozoravaju da se ovog proleća mora doneti "veoma teška politička odluka". Prema navodima lista, Finska smatra da evro može da preživi isključenje Grčke, zahvaljujući merama i reformama Evropske centralne banke koje je sprovela poslednjih godina, preneo je Sputnjik. Krajem februara Grčka se dogovorila sa Evrozonom o produžetku antikrizne pomoći na četiri meseca, dok su početkom aprila vlasti te zemlje predstavile program ekonomskih mera koji " id="pdf-obj-16-10" src="pdf-obj-16-10.jpg">

Reuters

Cipras zbog Rusije diže pobunu u EU, Evropa planira da ga šutne

Tvrdi se da je u dokumentu, koji je pripremilo Ministarstvo finansija Finske u saradnji sa Nemačkom, reč o mogućem isključenju, a autori teksta upozoravaju da se ovog proleća mora doneti "veoma teška politička odluka".

Prema navodima lista, Finska smatra da evro može da preživi isključenje Grčke, zahvaljujući merama i reformama Evropske centralne banke koje je sprovela poslednjih godina, preneo je Sputnjik.

Krajem februara Grčka se dogovorila sa Evrozonom o produžetku antikrizne pomoći na četiri meseca, dok su početkom aprila vlasti te zemlje predstavile program ekonomskih mera koji

treba da ubedi međunarodne kreditore da izdvoji Atini kreditni paket koji se nalazi na čekanju, a potreban je da bi se izbegao bankrot Grčke.

treba da ubedi međunarodne kreditore da izdvoji Atini kreditni paket koji se nalazi na čekanju, a* Brisel kaznio Ciprasa * Šta su poručili Varufakisu u SAD? * Sprema se pobuna: Kako će Grčka da razbije EU zbog Rusije? * "Grčkoj preti humanitarna katastrofa" * Cipras: Likvidni smo, hvala na pitanju "Svetu se sprema megakatastrofa" Svetu preti najmasovniji finansijski kolaps ikad, a povećanje krize u Evrozoni smanjuje teren za manevre, kaže ekonomski komentator Telegrafa Džeremi Vorner. " id="pdf-obj-17-4" src="pdf-obj-17-4.jpg">

Reuters

Pročitajte još:

"Svetu se sprema megakatastrofa"

Svetu preti najmasovniji finansijski kolaps ikad, a povećanje krize u Evrozoni smanjuje teren za manevre, kaže ekonomski komentator Telegrafa Džeremi Vorner.

treba da ubedi međunarodne kreditore da izdvoji Atini kreditni paket koji se nalazi na čekanju, a* Brisel kaznio Ciprasa * Šta su poručili Varufakisu u SAD? * Sprema se pobuna: Kako će Grčka da razbije EU zbog Rusije? * "Grčkoj preti humanitarna katastrofa" * Cipras: Likvidni smo, hvala na pitanju "Svetu se sprema megakatastrofa" Svetu preti najmasovniji finansijski kolaps ikad, a povećanje krize u Evrozoni smanjuje teren za manevre, kaže ekonomski komentator Telegrafa Džeremi Vorner. " id="pdf-obj-17-24" src="pdf-obj-17-24.jpg">

Reuters

Svetu preti pravi ekonomski kolaps, tvrdi Džeremi Vorner

U komentaru pod naslovom "Negativne kamatne stope vode svet na put najmasovnijeg sloma u istoriji", Vorner ukazuje da više od 30 odsto svih državnih obveznica zemalja Evrozone ima negativnu kamatnu stopu, što iznosi oko dva biliona evra u hartijama od vrednosti.

Takvo stanje stvara dodatni teret za makroekonomsku situaciju i preti finansijskoj stabilnosti Evrozone, upozorava on.

Od najave programa kvantitativnog popuštanja pritiska Evropske centralne banke (ECB), pre četiri meseca kada su prinosi na 10-godišnje švajcarske obveznice prvi put u istoriji skliznuli u negativnu zonu, pokrenula se lavina negativnih kamatnih stopa širom evropskih tržišta državnih obveznica.

Pročitajte još:

Reuters Svetu preti pravi ekonomski kolaps, tvrdi Džeremi Vorner U komentaru pod naslovom "Negativne kamatne stope* Da li je već počeo valutni rat? * Dr Propast: Uzalud vam trud bankari * Pad akcija banaka zbog rezultata stres-testa * Inflacija u EU blizu petogodišnjeg minimuma * “Italija treba da napusti EU i vrati liru“ * EU zbog Ukrajine preti recesija? Kreditiranje U potrazi za "sigurnim utočištem", investitori su odlučili da preuzmu rizik i da plate vladama za privilegiju njihovog kreditiranja. - Ako posmatramo svaku državu posebno, statistika još više užasava. Prema podacima investicione banke "Džefris", gotovo 70 odsto nemačkih obligacija ima negativni prinos. U Francuskoj je taj pokazatelj 50 odsto - predočava Vorner. On je naveo primer Španije, koja pre nekoliko godina apsolutno nije bila u stanju da otplaćuje svoje obaveze, a njen negativni pokazatelj je iznosio samo 17 odsto. " id="pdf-obj-18-14" src="pdf-obj-18-14.jpg">

Reuters

Kreditiranje

U potrazi za "sigurnim utočištem", investitori su odlučili da preuzmu rizik i da plate vladama za privilegiju njihovog kreditiranja.

- Ako posmatramo svaku državu posebno, statistika još više užasava. Prema podacima investicione banke "Džefris", gotovo 70 odsto nemačkih obligacija ima negativni prinos. U Francuskoj je taj pokazatelj 50 odsto - predočava Vorner.

On je naveo primer Španije, koja pre nekoliko godina apsolutno nije bila u stanju da otplaćuje svoje obaveze, a njen negativni pokazatelj je iznosio samo 17 odsto.

S njegove tačke gledišta, to se nikada nije desilo u ovakvoj razmeri, ali s povećanjem krize u Evrozoni sve je manji prostor za manevre, a mogućnost bankrotstva postaje sve realnija.

Ono zbog čega su negativne kamatne stope razlog za brigu jeste činjenica da je, po Vornerovom mišljenju, obim rasta svetske tražnje gotovo u potpunosti uslovljen rastućim nivoom duga.

Javni dug

Javni dug je počeo da raste kada su kompanije i domaćinstva smanjila svoje zaduživanje. U pogledu kreditne ekspanzije, tržišta u usponu su jednostavno zamenila zapadne države, piše Vorner i dodaje da je alarm koji upozorava na finansijsku krizu prošao gotovo neregistovano.

Samo kombinovani javni javni dug zemalja Grupe 7 je porastao za skoro 40 procenata na oko 120 odsto njihovog BDP-a od početka krize, dok je ukupan dug privatnog nefinansijskog sektora porastao za 30 odsto, što znatno nadilazi provredni rast.

Hvatajući se u koštac s negativnim privrednim tendencijama, vodeće centralne banke širom sveta su se jedna za drugom latile prakse štampanja novca.

Prvo je to učinila američka Uprava federalnih rezervi, za njom Banka Engleske i Centralna banka Japana, a sada i u EU, navodi britanski analitičar i zaključuje da to može da poljulja makroekonomsku i finansijsku stabilnost sveta u celini.

Dr Propast: Uzalud vam trud bankari

Poznati ekonomista Nurijel Rubini ili Doktor Propast, u svom komentaru objašnjava zašto ECB ne može da zaustavi deflaciju.

Wikipedia/Connormah Nurijel Rubini ili Doktor Propast Nekonvencionalne mere centralnih banaka, uključujući i kvantitativno popuštanje monetarne politike,

Wikipedia/Connormah

Nurijel Rubini ili Doktor Propast

Nekonvencionalne mere centralnih banaka, uključujući i kvantitativno popuštanje monetarne politike, nisu uspele da podstaknu ni inflaciju, ni ekonomski rast u uslovima i dalje prisutnih neprijatnih efekata štednje na fiskalnom planu, smatra ugledni američki ekonomista Nurijel Rubini.

"Živimo u svetu u kojem je ponuda prevelika, a potražnja premala. Rezultat su tvrdokorni dezinflacijski, ako ne i deflatorni pritisci, uprkos agresivnom popuštanju monetarne politike", napisao je u komentaru objavljenom u američkim medijima taj ekonomski pesimista, koji je dobio i nadimak “Doktor Propast”, koji je, između ostalog, predvideo da će krah na tržištu nekretnina prouzrokovati poslednju globalnu finansijsku krizu.

Centralne banke SAD, Velike Britanije i Japana godinama su vodile politiku tzv. kvantitativnog monetarnog popuštanja, odnosno štampanja svežeg novca i kupovanja državnih obveznica kako bi smanjile cenu novca i time podstakle kreditiranje i rast privrede. Nedavno je iste mere najavila i Evropska centralna banka, jer evrozoni preti opasnost od deflacije.

Zašto je pad cena loša stvar?

Razlog zbog kojeg sve te mere popuštanja nisu podstakle inflaciju je taj što je ekonomski oporavak nakon krize iz 2008. godine bio anemičan, u kontekstu teškog razduživanja koje je usledilo posle snažnog gomilanja dugova u javnom i privatnom sektoru, pojašnjava Rubini, koji je i profesor na Univerzitetu u Njujorku.

Niz faktora zakočio je nastojanja da se monetarna politika iskoristi za podsticanje inflacije, konstatuje Rubini, ukazujući na razliku između postojećeg i potencijalnog bruto domaćeg proizvoda ( BDP ), pri čemu se kompanije suočavaju sa ograničenom kupovnom moći i prevelikim brojem nezaposlenih koji su u potrazi za poslovima kojih je premalo.

"Sve veće razlike u dohocima, redistribuiranje dohotka od onih koji više troše na one koji više štede, produbile su manjak potražnje", kazao je Rubini.

Niz faktora zakočio je nastojanja da se monetarna politika iskoristi za podsticanje inflacije, konstatuje Rubini, ukazujući

Reuters

Džaba trud: Evropska centralna banka ne može da zaustavi deflaciju

Zašto je ECB rešila da štampa novac?

Među rizicima koji takođe prete Rubini izdvaja tržišta nekretnina na kojima je nakon procvata usledio krah, kao i rastuće mehure na nekim drugim tržištima. Nadalje, slabljenje cena roba, delom izazvano usporavanjem kineske privrede, podstiče deflaciju dodatno intenziviranu time što ta zemlja izaziva globalnu zasićenje po pitanju proizvedenih i industrijskih roba.

Nekonvencionalne mere monetarne politike pokušavaju da spreče deflaciju kroz slabljenje valute i povećanje izvoza, no to je "takva situacija u kojoj sve pozitivne efekte ponište odgovarajući negativni efekti, a koja uglavnom izvozi deflaciju i recesiju u druga privrede", kazao je.

"Da bi bili efikasni, monetarni podsticaji moraju biti preduzimani paralelno sa privremenim fiskalnim podsticajima, a koji izostaju u svim značajnijim privredama. Ustvari, i evrozona, Velika Britanija, SAD i Japan redom provode različite stepene fiskalne štednje i konsolidacije", napisao je Rubini.

Smatra da je preporuka Međunarodnog monetarnog fonda o preduzimanju državnih ulaganja u infrastrukturu uverljiva, ali da zbog političkih ograničenja nije verovatna.

"To je isto što i recept za kontinuirani spori rast, privremenu stagnaciju, dezinflaciju, odnosno opadanje stope inflacije, pa čak i deflaciju, pad opšteg nivoa cena", zaključio je Rubini.

Da li je već počeo valutni rat?

- Svet je već usred rata valuta. Preovlađuje mišljenje da je devalvacija valute lakši put za stimulaciju privrede - upozorio je u četvrtak predsednik američke investicione banke Goldman Saks Geri Kon globalnu finansijsku i političku elitu okupljenu na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Smatra da je preporuka Međunarodnog monetarnog fonda o preduzimanju državnih ulaganja u infrastrukturu uverljiva, ali da

acus.org

Oslabljen evro postaje nova karika u globalnom ratu valutama

Konovo upozorenje stiglo je istog dana kada je Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB), objavio plan o doštampavanju preko 1,1 biliona evra od marta 2015. do septembra 2016, “a ako treba, i duže”, radi eventualnog privrednog oporavka evrozone, piše Politika.

Odmah iza Dragijeve objave, vrednost evra sunovratila se na najniži nivo od 2003. godine, dok su zlato i srebro smesta poskupeli.

Koliko ove sedmice, Goldman Saks je prognozirao da će evro već do Nove godine vredeti koliko i jedan američki dolar. Evro je izgubio tokom 2014. godine 18 odsto vrednosti u odnosu na američki dolar. Samo u poslednjih 30 dana, evro se srozao 8,5 odsto u odnosu na valutu SAD. U međuvremenu, svetske valutne berze juče su počele da se klade hoće li evro vredeti 0,9 američkih dolara i pre 2016. godine.

Povratak zlatu

U međuvremenu, investitori, ali i običan svet, zamoreni najnovijim komešanjima na globalnom tržištu papirnih valuta, ovih dana se opet vraćaju dokazanom kriznom džokeru. Nakon objave iz Frankfurta, unca zlata vrednovana u evrima poskupela je tri odsto, dok je u dolarima i funtama poskočila za oko jedan odsto. Zlato će u ovakvim vremenima samo sve biti skuplje, prognoziraju trgovci u londonskom Sitiju, prenosi Politika.

MMF je početkom godine procenio da će globalna privreda u 2015. godine rasti još sporije nego što je Breton Vuds institucija prognozirala prošle jeseni (3,5 odsto umesto 3,8 odsto). Izuzetak, po MMF-u, jeste Amerika, koja bi trebalo da zabeleži rast od 3,6 odsto, umesto 3,1. MMF pri tom od evrozone očekuje sićušni privredni rast od 1,2 odsto (bez obzira na rekordni pad cene nafte) umesto jesenje prognoze od 1,3 odsto.

U takvom egzistencijalnom sivilu, ECB je objavom basnoslovnog paketa kupovine obveznica javnog i privatnog sektora i institucija EU de fakto devalvirala evro. Tim potezom bi komercijalne banke trebalo da se oslobode hartija od vrednosti, a novcem koji bi dobile njihovom prodajom mogle bi da kreditiraju novi privredni investicioni ciklus. Problem je što bi komercijalne banke "mogle”, ali u stvari i nisu obavezne da se "u vremenu kompleksnih i jakih poprečnih struja” (ocena MMF-a) bace na odobravanje novih kredita.

Ovako, novoslabljeni evro postaje najnovija karika u globalnom ratu valutama, i to potezom kojim, po Aleksu Veberu, bivšem guverneru Bundesbanke, ECB samo kupuje vreme političarima koji nemaju plan strukturnih reformi za oživljavanje privrede mimo lavine pojeftinjenog novca u finansijskom sistemu evrozone. Plan za snalaženje u „guravim vremenima” nemaju ni političari u mnogim drugim delovima sveta. Verovatno su zato

centralne banke Indije, Kanade, Danske, Švajcarske, Kine

poslednjih nedelja povukle niz

... drastičnih poteza kojima su iznenadile berze: bilo da je u pitanju snižavanje referentnih

kamatnih stopa, odvajanje od pariteta sa evrom, ubrizgavanje velikih količina gotovine radi obezbeđivanja likvidnosti ...

Sada pojeftinjeni evro znači, na primer, da nemački izvoznici automobila postaju direktna konkurencija japanskim i američkim proizvođačima vozila. Primera kojim devalvirane valute podstiču izvoz proizvoda određenih država, direktno rušeći ponudu industrija drugih zemalja, ima napretek.

Naglo ojačali dolar preti da ugrozi snažni rast američke privrede i izvoza. Naime, kako američki biznis da se nosi sa konkurencijom koja drastično obara vrednost svoje valute i svoju deflaciju izvozi drugima?

- U areni sve izraženijih manipulacija valutama širom sveta, zvanični Vašington trebalo bi da sprovede novu sopstvenu efektivnu valutnu politiku - ocenjuje magazin "Forin afers”.

Pad akcija banaka zbog rezultata stres-testa

Vrednost deonica italijanskih banaka u ponedeljak je naglo opala čime su investitori reagovali na reazultat provere kapitala koju je krajem prošle nedelje obavila Evropska centralna banka (ECB).

Investitori reagovali na rezultat provere kapitala koje je sprovela ECB, a po kojoj je na stres-Na stres-testu pale 24 banke Međutim, pošto su investitori pročešljali masu podataka u testovima, postavilo se pitanje stanja i nekoliko banaka u Nemačkoj. I pored toga što su banke prošle glavni test čiji su rezultati objavljeni u nedelju, one nisu ispunile oštrije kriterijume finansijske snage koji će se primenjivati u narednim godinama. " id="pdf-obj-24-2" src="pdf-obj-24-2.jpg">

Investitori reagovali na rezultat provere kapitala koje je sprovela ECB, a po kojoj je na stres- testu palo 25 od ukupno 130 banaka

Ključni indeks za akcije banaka, "stoks Jurop 600 banks" opao je za 1,47 odsto danas rano popodne.

Na stres-testu prema kapitalu na kraju 2013. godine, palo je 25 od 130 banaka koje bi trebalo da mogu da u krizi prikupe ukupno 25 milijardi evra. Međutim, od tog broja svega bi 12 banaka moglo da popuni manjak u rezervama tokom 2014, a preostalih 13 banaka bi to tek kasnije moglo da uradi.

Na testu su pale grčke banke Eurobank i Nacionalna banka Grcke, kiparska Helenik banka, italijanske Monte dei Paski di Siena, banka Karide, Banka Popolare di Milano i Banka Popolare di Vićenca, belgijska Deksija, austrijska Esterajhišer Folksbanka, irska Permanent, Komercijalna banka Portugalije i slovenačke Nova Ljubljanska banka i Nova kreditna banka Maribor.

Međutim, pošto su investitori pročešljali masu podataka u testovima, postavilo se pitanje stanja i nekoliko banaka u Nemačkoj.

I pored toga što su banke prošle glavni test čiji su rezultati objavljeni u nedelju, one nisu ispunile oštrije kriterijume finansijske snage koji će se primenjivati u narednim godinama.

Pad akcija banaka zbog rezultata stres-testa

Vrednost deonica italijanskih banaka u ponedeljak je naglo opala čime su investitori reagovali na reazultat provere kapitala koju je krajem prošle nedelje obavila Evropska centralna banka (ECB).

Pad akcija banaka zbog rezultata stres-testa Vrednost deonica italijanskih banaka u ponedeljak je naglo opala čimeNa stres-testu pale 24 banke Međutim, pošto su investitori pročešljali masu podataka u testovima, postavilo se pitanje stanja i nekoliko banaka u Nemačkoj. " id="pdf-obj-25-6" src="pdf-obj-25-6.jpg">

Investitori reagovali na rezultat provere kapitala koje je sprovela ECB, a po kojoj je na stres- testu palo 25 od ukupno 130 banaka

Ključni indeks za akcije banaka, "stoks Jurop 600 banks" opao je za 1,47 odsto danas rano popodne.

Na stres-testu prema kapitalu na kraju 2013. godine, palo je 25 od 130 banaka koje bi trebalo da mogu da u krizi prikupe ukupno 25 milijardi evra. Međutim, od tog broja svega bi 12 banaka moglo da popuni manjak u rezervama tokom 2014, a preostalih 13 banaka bi to tek kasnije moglo da uradi.

Na testu su pale grčke banke Eurobank i Nacionalna banka Grcke, kiparska Helenik banka, italijanske Monte dei Paski di Siena, banka Karide, Banka Popolare di Milano i Banka Popolare di Vićenca, belgijska Deksija, austrijska Esterajhišer Folksbanka, irska Permanent, Komercijalna banka Portugalije i slovenačke Nova Ljubljanska banka i Nova kreditna banka Maribor.

Međutim, pošto su investitori pročešljali masu podataka u testovima, postavilo se pitanje stanja i nekoliko banaka u Nemačkoj.

I pored toga što su banke prošle glavni test čiji su rezultati objavljeni u nedelju, one nisu ispunile oštrije kriterijume finansijske snage koji će se primenjivati u narednim godinama.

“Italija treba da napusti EU i vrati liru“

Predsednik uticajne italijanske evroskeptične stranke Pokret pet zvezdica Bepe Grilo najavljuje prikupljanje milion potpisa za referendum o napuštanju EU. Grilo tvrdi da italijanska vlada nije sposobna da osigura radna mesta i pomogne ljudima.

I pored toga što su banke prošle glavni test čiji su rezultati objavljeni u nedelju, one

Italija treba da odustane od evra i Evrope: Bepe Grilo

"Odustanite od evra i odbranite suverenitet stanovnika Italije od Evropske centralne banke", poručuje Grilo italijanskim vlastima.

On je uveren da će njegova stranka sakupiti milion italijanskom parlamentu.

potpisa i za šest meseci ih predati

"Moramo preuzeti Banku Italije i započeti sa štampanjem naše stare valute - lire", poručuje Grilo.

Međutim, italijanski ustav zabranjuje referendume za ekonomske zakone i ratifikaciju međunarodnih sporazuma. Ipak, lider Pokreta pet zvezdica veruje da će takav potez poslati jasnu poruku vladi.

Pokret pet zvezdica "eksplodirao" je na italijanskoj političkoj sceni prošle godine kada je na svojim prvim izborima osvojio 25 odsto glasova.

Ankete pokazuju da ova partija sada ima stabilnih 20 odsto simpatizera u biračkom telu.

Bivši italijanski komičar a sada lider Pokreta pet zvezdica Bepe Grilo postao je žestoki kritičar italijanske političke i medijske scene, a na njegovoj meti su neki novinari (koje optužuje za pristrasnost), televizijske emisije i partije.

Italija je treća po veličini evropska ekonomija, a stopa nezaposlenosti kreće se oko dvanaest odsto. Među mlađima od 25 godina taj postotak je puno veći - čak 44 odsto.

MMF predviđa da će Italija izaći iz recesije 2015. godine, a mogući ekonomski rast mogao bi biti 1.1 odsto. Ekonomski portali navode da se Italija muči da održi deficit ispod tri odsto BDP-a.

EU zbog Ukrajine preti recesija?

Kriza u Ukrajini i nestabilan oporavak u Evropi baciće senku na sastanak Evropske centralne banke (ECB), smatraju ekonomisti i dodaju da će ECB pokušati da uveri tržišta da je spremna da pomogne dodatnim stimulativnim merama ako evropska ekonomija ponovo počne da ponire.

Bivši italijanski komičar a sada lider Pokreta pet zvezdica Bepe Grilo postao je žestoki kritičar italijanske

Kriza u Ukrajini mogla bi ekonomiju EU da vrati u recesiju (Foto: Ilustracija)

Ne očekuje se, međutim, da će upravni savet ECB, koji broji 24 člana, još reagovati.

ECB je u junu usvojila značajan paket mera, uključujući snižavanje glavne interesne stope na rekordno niskih 0,12 odsto i ponudila još jeftinije kredite bankama. Sada čeka da vidi kako će to funkcionisati.

Ako se u budućnosti pokaže da su neohodne nove mere, analitičari smatraju da bi banka mogla da odluči da kupi veliku količinu, na primer, vladinih obveznica na otvorenom tržištu, što je korak koji bi mogao dodatno da obori kamatne stope i upumpa svež novac u ekonomiju.

To je, međutim, drastičan korak, ocenjuju analitičari i dodaju da bi ECB tome pribegla samo ako sadašnje mere ne urode očekivanim rezultatima. Još jedan faktor rizika je iznenadni šok za firme i poverenje investitora, ukoliko konflikt u Ukrajini eskalira.

NATO je naveo da Rusija ima oko 20.000 vojnika nagomilanih na granici sa Ukrajinom, čija vojska se bori na istoku zemlje sa proruskim pobunjenicima. Dalja eskalacija borbi ili eventualna invazija Rusije mogla bi da izazove nove sankcije EU i SAD Moskvi, što bi u velikoj meri poremetilo trgovinu.

Neizvesnost o tome koji bi mogao biti uticaj na globalnu ekonomiju i tržišta mogla bi da firme odvrati od investiranja a potrošače od potrošnje, što svakako trenutno ne bi bilo dobro, ocenjuju analitičari.

Niska inflacija je još jedna briga za ECB, sa samo 0,4 odsto u prvih šest meseci ove godine. Preniska inflacija podstakla je bojazni da bi zemlje evro zone mogle da skliznu u otvorenu deflaciju, obarajući dodatno cene, zbog čega bi ljudi mogli da odlažu svoje kupovine, nadajući se da će roba još pojeftiniti.

Grci ljuti zbog Varufakisovog ljubavnog gnezda

Fotografije grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa u luksuznom porodičnom domu u Atini izazivaju buru reakcija na društvenim mrežama. Na fotografijama objavljenim u francuskom magazinu "Pari mač", Varufakis sedi za klavirom u dnevnoj sobi, večera sa suprugom na krovnoj terasi svog "ljubavnog gnezda u podnožju Akropolja" i čita knjigu u biblioteci, prenosi Tanjug.

To je, međutim, drastičan korak, ocenjuju analitičari i dodaju da bi ECB tome pribegla samo ako

Reuters

Voli luksuz i to je pokazao

...

a

zaboravio koliko Grci teško žive: Janis Varufakis

- Životni stil bogatih i slavnih, Siriza izdanje - stoji u tvitu Varufakisovog kolege, ekonomiste Bena Stajla iz Američkog saveta za strane odnose.

Varufakis i njegova supruga, poznata umetnica Dana Stratou, žele da se presele iz svog sadašnjeg doma u veći stan u popularnom naselju Plaka, koji je u vlasništvu njene bogate porodice, otkriva poznati magazin o slavnima. U članku se takođe navodi da bračni par nema mnogo vremena da uživa jedno u drugom jer "Varufakis mora da putuje na pregovore o ekonomskom spasavanju Grčke i tako spreči bankrot svoje zemlje".

Loš trenutak

Trenutak objavljivanja fotografija nije mogao biti gori budući da bi Grčka mogla da se nađe na ivici bankrota, pošto ovog meseca treba da pronađe oko šest milijardi evra za otplatu dospelih potraživanja na ime obveznica, kao i zajma MMF.

Odmah po izlasku magazina usledile su brze i nemilosrdne reakcije na priču o životnom stilu prvog čoveka grčkih finansija u levičarskoj vladi, koja se suočava s velikim finansijskim problemima, navodi AFP.

Erik Moris iz Asocijacije evropskih novinara piše da Varufakis ima dobar životni stil, ali veoma loš marketing. Premijer Aleksis Cipras, pre samo nekoliko dana, zamolio je ministre da ne daju često intervjue i da se usredsrede na rešavanje problema.

Otkriće raskoši ministra u jednoj od najsiromašnijih zemalja EU dolazi u trenutku kada se grčka vlada suočava s izazovima u prevazilaženju ekonomske krize.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble ne isključuje mogućnost da dođe do "neplaniranog i incidentnog" izlaska Grčke iz evrozone.

- Pošto odgovornost i mogućnost da se odluči šta će se desiti leži samo na Grčkoj i pošto ne znamo šta odgovorni u Grčkoj čine, ne možemo isključiti tu mogućnost - rekao je Šojble u Beču.

Neumoljivi Šojble je poručio da će Grčka moći da dobije dalju pomoć samo ako se pridržava dogovora sa svojim poveriocima.

- Evropa je spremna da pomogne Grčkoj, ali Grčka mora da dozvoli da joj se pomogne. Problem se ne rešava tako da se drugi prave žrtvenim jarcima - kaže Nemac.

Situacija u Grčkoj je svakim danom sve bliža scenariju propasti, a dogovor između Brisela i Berlina na jednoj i Atine na drugoj strani, nije na vidiku. U očajanju, Grčka bi mogla da zagrabi u socijalne kase, a to je argentinski scenario koji je ovu zemlju odveo u siguran bankrot.

Ni Šojble ga ne podnosi

Nemačko-grčki odnosi su dodatno opterećeni najnovijim zahtevima Atine za ratnom odštetom koje Nemačka striktno odbija. A sada je na sve to, kao ulje na vatru, došla i lična netrpeljivost nemačkog i grčkog ministra finansija, Volfganga Šojblea i Janisa Varufakisa. Vlada u Atini je uložila zvaničan protest Berlinu zbog uvredljivih izjava nemačkog ministra. Grčki mediji

spekulišu da je Šojble komunikaciju Varufakisa sa novinarima na marginama samita u Briselu

nazvao

"glupavo

naivnom".

- U susretu koji sam imao sa gospodinom Šojbleom rekao mi je da sam izgubio poverenje nemačke vlade. Rekao sam mu: "Ja ga nisam nikada ni imao jer sam član vlade radikalnih levičara" - rekao je Varufakis.

Varufakis zaključao Trojku u hotel

Predstavnici EU, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda ili "trojke" vratili su se danas u Atinu prvi put od kako je stranka Siriza došla na vlast.

spekulišu da je Šojble komunikaciju Varufakisa sa novinarima na marginama samita u Briselu nazvao "glupavo naivnom".

Reuters

E, nećete mrdnuti iz hotela: Janis Varufakis

Grčki ministar finansija Janis Varufakis opisao je predstavnike kao "misiju za utvrđivanje činjenica". Oni će prikupiti podatke da bi olakšali razgovore između "trojke" i grčkih zvaničnika.

Prema njegovim rečima, predstavnici neće posetiti ministarstva već će ostati u svojim hotelima, gde će im biti dostavljeni relevantni dokumenti.

Varufakis je naglasio da će stručnjaci izveštavati novu, takozvanu briselsku grupu, koju čine predstavnici "trojke" i Evropskog mehanizma za stabilizaciju.

Izvor iz grčkog Ministarstva finansija ranije je izjavio da će stručnjaci prvo prikupiti fiskalne podatke i da će razgovori o strukturalnim reformama i bankama biti održani naredne sedmice.

Pročitajte još:

Reuters <a href=* Siriza popularnija nego ikad * Od Nevade do Helade * Izvor: Grčka poslala spisak reformi. EK: Nismo dobili ništa, vreme ističe * Grčki levičar oštro kritikovao Ciprasa: Siriza nije ispunila svoja obećanja Izvor: Grčka poslala spisak reformi. EK: Nismo dobili ništa, vreme ističe Grčke vlasti dostavile su spisak svojih reformi Evrogrupi u okviru dogovora o produženju za četiri meseca kreditne pomoći toj zemlji, saopštili su u ponedeljak u Briselu izvori bliski pregovorima, dok je Evropska komisija to demantovala. Beta/AP/In Time News/G. L. Popustili pod pritiskom: Aleksis Cipras i Janis Varufakis - Dobili smo spisak - rekao je taj izvor i dodao da će ga tokom dana razmotriti grčki poverioci Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska centralna banka. " id="pdf-obj-31-2" src="pdf-obj-31-2.jpg">

Reuters

Izvor: Grčka poslala spisak reformi. EK: Nismo dobili ništa, vreme ističe

Grčke vlasti dostavile su spisak svojih reformi Evrogrupi u okviru dogovora o produženju za četiri meseca kreditne pomoći toj zemlji, saopštili su u ponedeljak u Briselu izvori bliski pregovorima, dok je Evropska komisija to demantovala.

Reuters <a href=* Siriza popularnija nego ikad * Od Nevade do Helade * Izvor: Grčka poslala spisak reformi. EK: Nismo dobili ništa, vreme ističe * Grčki levičar oštro kritikovao Ciprasa: Siriza nije ispunila svoja obećanja Izvor: Grčka poslala spisak reformi. EK: Nismo dobili ništa, vreme ističe Grčke vlasti dostavile su spisak svojih reformi Evrogrupi u okviru dogovora o produženju za četiri meseca kreditne pomoći toj zemlji, saopštili su u ponedeljak u Briselu izvori bliski pregovorima, dok je Evropska komisija to demantovala. Beta/AP/In Time News/G. L. Popustili pod pritiskom: Aleksis Cipras i Janis Varufakis - Dobili smo spisak - rekao je taj izvor i dodao da će ga tokom dana razmotriti grčki poverioci Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska centralna banka. " id="pdf-obj-31-18" src="pdf-obj-31-18.jpg">

Beta/AP/In Time News/G. L.

Popustili pod pritiskom: Aleksis Cipras i Janis Varufakis

- Dobili smo spisak - rekao je taj izvor i dodao da će ga tokom dana razmotriti grčki poverioci Evropska komisija, Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska centralna banka.

- Nismo dobili spisak - napisala je portparolka Evropske komisije Mina Andreeva na Tviteru i dodala da "polako ističe rok (do večeras) a Komisija razgovara s grčkim vlastima".

Ona je naglasila da je uobičajeno da dokumenti cirkulišu i da lista zvanično treba da bude dostavljena na kraju ovog dana.

Zvaničnici treba da pregledaju listu grčkih reformi i da potom predaju svoje utiske ministrima finansija evrozone, koji bi sutra trebalo da donesu odluku o zajmu za Grčku.

Ukoliko predlozi budu prihvatljivi, Grčka i njeni kreditori - EU, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond - izradiće tačne uslove za produženje programa finansijske pomoći za četiri meseca.

Drugi evropski izvori izjavio je da kreditori neće donositi nikakvu odluku, već će predstaviti svoju prvu procenu spiska.

Ministri finansija zone evra u utorak će održati telefonsku sednicu posle čega će saopštiti svoju procenu grčkog predloga.

- Nismo dobili spisak - napisala je portparolka Evropske komisije Mina Andreeva na Tviteru i dodalaCipras: Atina ne pristaje na kompromise * Berlin poručio: Grci pripremite se, čekamo vaše predloge * Grčki levičar oštro kritikovao Ciprasa: Siriza nije ispunila svoja obećanja * Grčka se predala, prihvata i Trojku Od Nevade do Helade Rečeno srpskim jezikom - i ćirilicom - mladi marksisti (sasvim uslovno uzeto) u grčkoj vladi Aleksisa Ciprasa, podlegli su prošle sedmice fascinaciji meganovca Imperije ili - reći će neko - grčki "socijalizam" kapitulirao je pred kapitalizmom za samo mesec dana od dolaska Sirize i njenih "levih radikala" na vlast u Atini. " id="pdf-obj-32-14" src="pdf-obj-32-14.jpg">

www.bloomberg.com

Pročitajte još:

Od Nevade do Helade

Rečeno srpskim jezikom - i ćirilicom - mladi marksisti (sasvim uslovno uzeto) u grčkoj vladi Aleksisa Ciprasa, podlegli su prošle sedmice fascinaciji meganovca Imperije ili - reći će neko - grčki "socijalizam" kapitulirao je pred kapitalizmom za samo mesec dana od dolaska Sirize i njenih "levih radikala" na vlast u Atini.

Vesti Dejan Lukić Reći će se, takođe, da sila Boga ne moli; da je Grčka bila

Vesti

Dejan Lukić

Reći će se, takođe, da sila Boga ne moli; da je Grčka bila pred vratima bankrota; da je u crvenom 240 milijardi evra, da Strašna Trojka - Evropska centralna banka, Evropska komisija

  • i MMF- drže u rukama i kockarnicu i žetone i da grčkim "mladoturcima" nije bilo ostalo prostora za manevar koliko Leonidi na Termopilskom klancu ... Da, ali ...

Siriza je, pre nego što je, pred januarske izbore, obećala Grcima da će baciti u smeće diktat Trojke o daljem mrcvarenju Grka -lišavanju i stezanju kaiša; da će da podigne cenu minimalne nadnice, subvencioniše prehranjivanje najsiromašnijeg sloja Grka; obezbediti jeftinu (ili besplatnu) struju za najsiromašnije; zdravstveno osiguranje za neosigurane i

nezaposlene

I, pre svega, Siriza je u predizbornoj utakmici zadržala u igri noćnu moru EU -

... mogućnost da Grčka napusti evrozonu i vrati se drahmi ...

"Neće moći", odmah je stigao odgovor Trojke koja zna da se sloboda robova meri dužinom lanaca i da su lanci siromašnih članica Evropske unije gori od omče oko vrata. I Cipras je savio kolena; dobio prvu tranšu od 7,2 milijarde evra; stavljen na veštačko disanje u naredna četiri meseca posle kojih će, ako ne ispuni ultimatum do poslednjeg evra, aparati biti isključeni ....

Cipras i njegova Siriza znali su od početka igre sa Mefistom, da demokratija drži malj u jednoj ruci, a u drugoj bazuku - za ako zatreba.

  • I Grčka je potpisala. Kapitulacija, pragmatizam ili "sila Boga ne moli"? - svejedno; David je sa imperijalnim Golijatom u ovoj bici potučen do nogu.

Ali, ovo "gorko posrtanje" nije samo pitanje novaca i bazuke nego je još i pitanje: pod kakvom je zastavom Siriza, zaista, krenula u ovu bitku sa Golijatom? Cela serija ozbiljnih analitičara sklona je da potpiše dijagnozu koja glasi: lideri Sirize koja je stožer u novoj grčkoj vladi, u suštini su socijaldemokratski reformisti, a nikako neki autentični, levi revolucionari;

ili, pak, autohtoni socijalisti. Pogotovo nisu marksisti, kakvim su se predstavljali Grcima i svetu pred izbore ..

U prvom sukobu sa mega-novcem i bazukama velikog kalibra, "marksisti" kao da su zaboravili "veru" - po već toliko puta viđenoj tradiciji levičarenja, od Nevade do Helade, u nedavnoj istoriji Evrope i sveta. I umesto da budu borbena, "revolucionarna" alternativa Imperiji i njenoj neoliberalnoj ideologiji kapitalizma, koalicija Sirize je - gotovo bez ispaljenog metka - postala deo već viđenog "mekog levičarenja" u čijoj je suštini -od Nevade do Helade - instinkt socijaldemokatije. Okretanje socijalista, socijaldemokrata i laburističkih partija prema američkoj varijanti neobuzadane tržišne ekonomije, a bez traga od socijalnog humanizma, kompromitovalo je celu praksu i teoriju leve i socijalno intonirane alternative aktuelnoj konkvisti otkačenog, "lese fer" kapitalističkog neoliberalizma. Politika, ponašanje i savezništva Socijalističke partije Srbije, Ivice Dačića, mali je, ali svetski vredan uzorak modernog Ugovora sa đavolom; prodaje navodnog socijalizma kapitalističkom, SAD-EU Mefistofelu. U ovom poslu "socijalisti" Ivice Dačića još samo nisu dostigli laburiste našeg novog prijatelja i najnovijeg vladinog savetnika za sve vere ,politike i valute - Tonija Blera i njegovog "Princa tame" (tako ga nazivaju u Britaniji), ideologa bombardovanja Srbije, Alistera Kembela ..

I Siriza u Grčkoj, umesto da "okrvavi gaće" (jer se kapitalizam ne ruši socijaldemokratijom), ako je, zaista, neka leva alternativa neoliberalnoj najezdi sa Zapada, sklopila je ugovor sa Đavolom, koji bi jedino još potpisali đon obraz konvertiti kakvi su, na jednom drugom mestu, potpisali, sa istim Mefistofelom, jednu još goru kapitulaciju od ove grčke - Briselski sporazum.

Grčki levičar oštro kritikovao Ciprasa: Siriza nije ispunila svoja obećanja

Grčki evroposlanik, 92-godišnji Manolis Glezos, najistaknutija figura grčke levice i Pokreta otpora nacistima u Drugom svetskom ratu, oštro je danas kritikovao ustupke vlade koju predvodi stranka Siriza u pregovorima sa evrogrupom o nastavljanju kreditne pomoći grčkoj državi.

Reuters/J. K. Manolis Glezos i Aleksis Cipras na jednom od skupova grčke Sirize - Izvinjavam seCipras: Grčka okreće leđa štednji ali ne i teškoćama * Cipras: Atina ne pristaje na kompromise * Grčka se predala, prihvata i Trojku * Atina ipak traži produženje pomoći * Ili slušajte, ili odlazite! " id="pdf-obj-35-2" src="pdf-obj-35-2.jpg">

Reuters/J. K.

Manolis Glezos i Aleksis Cipras na jednom od skupova grčke Sirize

- Izvinjavam se grčkom narodu što sam učestvovao u toj iluziji - rekao je najstariji poslanik Evropskog parlamenta u blogu u kojem piše da žali što se posle svega jednog meseca vlasti

Siriza,

njena

"obećanja

nisu

ostvarila".

Pročitajte još:

Reuters/J. K. Manolis Glezos i Aleksis Cipras na jednom od skupova grčke Sirize - Izvinjavam seCipras: Grčka okreće leđa štednji ali ne i teškoćama * Cipras: Atina ne pristaje na kompromise * Grčka se predala, prihvata i Trojku * Atina ipak traži produženje pomoći * Ili slušajte, ili odlazite! " id="pdf-obj-35-28" src="pdf-obj-35-28.jpg">

Reuters/A. K.

I što je još gore, piše Glezos, "prekrštavanjem 'Trojke' (predstavnika međunarodnih poverilaca Grčke) u 'institucije', 'memoranduma' (o uslovima kreditne pomoći) u 'sporazum', a

'poverilaca' u 'partnere'

,

ne menja se praktično ništa", ukazao je Manolis Glezos povodom

.. semantičkih promena unetih na insistiranje Atine u kompromisni sporazum Grčke i drugih

zemalja evrozone, utvrđen u petak.

Izabran kao evroposlanik Sirize maja 2014. godine, Glezos je pozvao stranačke funkcionere

da se hitno sastanu "da bi odlučili da li to prihvataju

...

pre nego što bude prekasno".

Vlada je odgovorila na kritiku svog najstarijeg zvaničnika rekavši da je Glezos "verovatno loše informisan" i da se "nastavljaju teški pregovori" sa evrogrupom.

Veoma cenjen u Grčkoj i posebno poznat jer je nacisticku zastavu skinuo sa Akropolja 1941, a potom bio učesnik svih političkih borbi, zbog čega je godine proveo u zatvorima u doba vladavine monarhističke desnice, Manolis Glezos se pridružio stranki radikalne levice Siriza, a prethodno je bio poslanik socijalističke stranke PASOK.

Posle teških pregovora u Briselu, vlada Aleksisa Ciprasa se u petak uveče sporzumela sa kreditorima o produženju finansijske pomoći Grčkoj do kraja juna. Atina tek treba da do ponedeljka uveče podnese spisak reformi da bi njeni poverioci odobrili taj sporazum.

U Grčkoj se govori o raspadu Sirize zbog njenih prevelikih ustupaka u pregovorima, kojima odstupa od širokih predizbornih obećanja.

Nemci o Grcima: Platićete za svoj inat!

Nemački mediji i dalje detaljno analiziraju prilike u Grčkoj, pokušavajući da predvide sve scenarije, nakon dolaska levice na vlasti.Istovremeno, postavlja se pitanje i kako će se EU ubuduće ophoditi prema Atini.

Beta/AP/L. P. Nemačka se radovala: Noć kad je pobedila Siriza Folksštime iz Magdeburga piše: - Jedno*Merkel: Neće biti novog otpisivanja grčkog duga *Grčka vs Nemačka: Ko je kome dužan? *Kako je Grčka rekla "ne" Trojci? " id="pdf-obj-37-2" src="pdf-obj-37-2.jpg">

Beta/AP/L. P.

Nemačka se radovala: Noć kad je pobedila Siriza

Folksštime iz Magdeburga piše:

- Jedno je jasno: Grčka želi da se oslobodi stega štednje. Nova grčka vlada je sada već zauzela stav: sa omraženom Trojkom, kontrolnim instrumentom kreditora, se više neće razgovarati. Na taj način se Atina ne približava ni milimetar oprostu duga kojem se nadala. Naprotiv, evropski partneri ostaju tvrdoglavo pri svom. Najvažniji kreditor Nemačka i sama Grčka u ovom trenutku ne mogu da nađu zajednički put da se izađe iz ćorsokaka. Susret novoizabranog grčkog premijera Aleksisa Ciprasa i nemačke kancelarke Angele Merkel pomeren je na 12. februar - Samit EU, rezimira list.

Pročitajte još:

Beta/AP/L. P. Nemačka se radovala: Noć kad je pobedila Siriza Folksštime iz Magdeburga piše: - Jedno*Merkel: Neće biti novog otpisivanja grčkog duga *Grčka vs Nemačka: Ko je kome dužan? *Kako je Grčka rekla "ne" Trojci? " id="pdf-obj-37-14" src="pdf-obj-37-14.jpg">

Beta/AP/F. P. G.

  • - To jednostavno ne može da bude, da se jedna članica Evropske unije povuče na Egejsko poluostrvo i kaže da finansijski koncept koji je važio godinama, sada odjednom više ne prihvata, ljutito komentariše Flenzburger tageblat.

  • - To je detinjasto! Sesti na ljuljašku i ignorisati Njutnove zakone gravitacije. EU ne može to dozvoliti.

Cenu će platiti Grci

Fuldaer cajtung je još jasniji u zahtevima:

  • - Ako se zahvalnost za spasene milijarde - formulisano oštrije - pretvori u objavu rata EU,

onda je vreme i da se vrlina poput strpljenja baci s palube u more i fokusira na konačnu

propast. Prošlonedeljni događaji nam daju za pravo da držimo propovedi: Bolje mučan kraj

nego

muke

bez

kraja.

Komentator lista General ancajger iz Bona je uveren da grčka vlada pre svega želi da stvori predstavu kao da vodi "unutrašnju političku borbu". "

  • - Bilo bi mnogo elegantnije i efikasnije da su se ovakvi koraci preduzeli u samim

pregovorima. Evrogrupa sada ne može ništa drugo da uradi do da odbaci pregovore. A skandal preti da preraste u krizu. No, cenu za eskalaciju će na kraju platiti sami Grci, smatra General ancajger.

Rajn nekar cajtung:

  • - Koliko novca je međunarodna zajednica spremna još da baci pomažući Grčkoj, bez vidljive

stabilizacije u toj zemlji? Jer, iskreno rečeno: da li je program štednje u poslednjih nekoliko

godina doneo nešto osim što je osiromašio Helene, zaključuje list.

Cipras: Grčka okreće leđa štednji ali ne i teškoćama

Grčki premijer Aleksis Cipras izjavio je danas u Atini da dogovorom s Evrogrupom o nastavku finansiranja, Grčka "okreće leđa strogim merama štednje, ali ne i realnim teškoćama".

AP/ P. G. Prave teškoće su tek pred Grcima: Aleksis Cipras - Dobili smo bitku, ali

AP/ P. G.

Prave teškoće su tek pred Grcima: Aleksis Cipras

- Dobili smo bitku, ali ne i rat. Stvarne teškoće su tek pred nama - rekao je Cipras u televizijskom intervjuu ocenjujući da kompromisom s Briselom, zemlja okreće leđa "merama štednje i trojci" stranih kreditora.

Grčka mora do ponedeljka da predstavi svoj plan reformi jer je Evrogrupa odlučila da prodruži za četiri meseca plan finansijske pomoći Grčkoj, ali pod njenim uslovima.

Za sada ne postoji garancija da će Cipras dobiti zeleno svetlo od Evrogrupe za deo reforme koje predviđa da sprovede ove godine, među kojima su povećanje minimalne zarade i malih penzija, zaštita zaplenjene imovine i prestanak privatizacije.

Podrška Nemačke

Nemački parlament verovatno će podržati četvoromesečno produženje programa pomoći Grčkoj, pod uslovom da zvanična Atina, kao što je i obećala na sastanku u Briselu, predstavi paket reformi, izjavio je član vladajuće stranke CDU Folker Kauder.

- Grci sada da treba da urade svoj domaći zadatak. Nakon toga, Bundestag će moći da izglasa produženje programa pomoći - rekao je Kauder, vođa parlamentarne grupacije stranke CDU na čelu sa kancelarom Angelom Merkel, u intervjuu za list "Velt am zontag".

Kauder je rekao da je Grčka konačno shvatila da ne može da okreće glavu od realnosti.

Reuters Pročitajte još: * <a href=Cipras: Atina ne pristaje na kompromise * Cipras: Nećemo tražiti pomoć od Rusije * Grčka se predala, prihvata i Trojku * Nova pretnja Atine: Grčka preispituje ugovore sa nemačkim firmama? * Otkud sad Cipras? Šojble i Varufakis kao rogovi u vreći Nemački ministar finansija Volfgang Šojble ne isključuje mogućnost da dođe do "neplaniranog i incidentnog" izlaska Grčke iz evrozone. Reuters Dva sveta: Volfgang Šojble i Janis Varufakis " id="pdf-obj-40-2" src="pdf-obj-40-2.jpg">

Reuters

Pročitajte još:

Šojble i Varufakis kao rogovi u vreći

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble ne isključuje mogućnost da dođe do "neplaniranog i incidentnog" izlaska Grčke iz evrozone.

Reuters Pročitajte još: * <a href=Cipras: Atina ne pristaje na kompromise * Cipras: Nećemo tražiti pomoć od Rusije * Grčka se predala, prihvata i Trojku * Nova pretnja Atine: Grčka preispituje ugovore sa nemačkim firmama? * Otkud sad Cipras? Šojble i Varufakis kao rogovi u vreći Nemački ministar finansija Volfgang Šojble ne isključuje mogućnost da dođe do "neplaniranog i incidentnog" izlaska Grčke iz evrozone. Reuters Dva sveta: Volfgang Šojble i Janis Varufakis " id="pdf-obj-40-27" src="pdf-obj-40-27.jpg">

Reuters

Dva sveta: Volfgang Šojble i Janis Varufakis

- Pošto odgovornost i mogućnost da se odluči šta će se desiti leži samo na Grčkoj i pošto ne znamo šta odgovorni u Grčkoj čine, ne možemo isključiti tu mogućnost - rekao je Šojble u Beču.

Za eventualni izlazak Grčke iz evrozone smišljena je kovanica "Greksit" (od engleskih reči Grčka i izlaz), a sada je za drugi scenario neplaniranog izlaska Atine smišljena nova "Greksident" (od reči "Greece"i "accident" ).

Nemački savet

Neumoljivi Šojble je poručio da će Grčka moći da dobije dalju pomoć samo ako se pridržava dogovora sa svojim poveriocima. "Evropa je spremna da pomogne Grčkoj, ali Grčka mora da dozvoli da joj se pomogne. Problem se ne rešava tako da se drugi prave žrtvenim jarcima", kaže Nemac.

Zemlja ne bi više dobijala pomoć u novcu, država bi bila insolventna, ne bi mogla da plaća službenike ni penzionere, a posledica je haos i slom banaka. Grčka bi morala da uvede novu valutu, jer više ne bi mogla da raspolaže evrom.

Situacija u Grčkoj je svakim danom sve bliža tom scenariju, a dogovor između Brisela i Berlina na jednoj, i Atine na drugoj strani, nije na vidiku. U očajanju, Grčka bi mogla da zagrabi u socijalne kase, a to je argentinski scenario koji je ovu zemlju odveo u siguran bankrot.

Nemačko-grčki odnosi su dodatno opterećeni najnovijim zahtevima Atine za ratnom odštetom koje Nemačka striktno odbija. A sada je na sve to, kao ulje na vatru, došla i lična netrpeljivost nemačkog i grčkog ministra finansija - Volfganga Šojblea i Janisa Varufakisa.

Vlada u Atini je uložila zvaničan protest Berlinu zbog uvredljivih izjava nemačkog ministra. Grčki mediji spekulišu da je Šojble komunikaciju Varufakisa sa novinarima na marginama samita u Briselu nazvao "glupavo naivnom".

Da je komunikacija dvojice ministara daleko od konstruktivne, potvrdio je i Varufakis u jednom intervjuu. "U susretu koji sam imao sa gospodinom Šojbleom, rekao mi je da sam izgubio poverenje nemačke vlade. Rekao sam mu: Ja ga nisam nikada ni imao, jer sam član vlade radikalnih levičara!"

- Pošto odgovornost i mogućnost da se odluči šta će se desiti leži samo na Grčkoj* Berlin Grčkoj: Neće da može! " id="pdf-obj-41-20" src="pdf-obj-41-20.jpg">

Reuters

Pročitajte još:

"Situacija u Grčkoj podseća na početak Velikog rata"

Propast Grčke kao države koštaće Evropu mnogo više nego bilo kakav drugi kompromis, tvrdi Lavrens Samers, bivši dekan Harvarda i bivši ministar finansija SAD-

a.

<a href=* EU "hladi" Grke * Grčka se predala, prihvata i Trojku * "Ako izađe iz EU, Grčka će se okrenuti Rusiji" * Prete zaplenom imovine "Situacija u Grčkoj podseća na početak Velikog rata" Propast Grčke kao države koštaće Evropu mnogo više nego bilo kakav drugi kompromis, tvrdi Lavrens Samers, bivši dekan Harvarda i bivši ministar finansija SAD- a. Reuters Evropi se više isplati bilo kakav kompromis nego propast Grčke, smatra bivši dekan Harvarda i bivši ministar finansija SAD-a - Ako kreditori ne smisle način kako da se dogovre sa Grcima, ova članica EU će propasti. Slom će biti neizbežan. Zatvaranje banaka doći će zajedno s kreditnim problemima kao posledica ukidanja evropske pomoći, siromaštvo u Grčkoj će se još više pogoršati. To će dovesti do propasti države u kojoj će najviše stradati grčki narod - izjavio je Samers za "Financial Times". " id="pdf-obj-42-16" src="pdf-obj-42-16.jpg">

Reuters

Evropi se više isplati bilo kakav kompromis nego propast Grčke, smatra bivši dekan Harvarda i bivši ministar finansija SAD-a

- Ako kreditori ne smisle način kako da se dogovre sa Grcima, ova članica EU će propasti. Slom će biti neizbežan. Zatvaranje banaka doći će zajedno s kreditnim problemima kao posledica ukidanja evropske pomoći, siromaštvo u Grčkoj će se još više pogoršati. To će dovesti do propasti države u kojoj će najviše stradati grčki narod - izjavio je Samers za "Financial Times".

Reuters Pročitajte još: <a href=* EU i MMF spasavali banke, a ne Grčku * Cipras: Ili časno rešenje, ili NE kreditorima! Ukoliko bi Grčka propala, usledila bi masovna migracija Grka na sever, što bi dodatno zakomplikovalo stvari u državi, a ne treba ni spominjati sa kakvim bi se tek problemima nakon kolapsa suočila Evropa usled rastućeg ruskog uticaja u ovoj zemlji, objasnio je Samer koji je novonastalo stanje uporedio s Prvim svetskim ratom. - Istoričari nogu da razumeju kako je došlo do Prvog svetskog rata, ali i sto godina kasnije još uvek ne mogu da se to zaista dogodio - kaže Samers. Da bi se izbegla katastrofa treba učiniti nekoliko stvari, smatra Samers. - Grčki premijer Aleksis Tsipras mora da učinini sve što je potrebno kako bi postigao politički sporazum s ostatkom Evrope. To bi značilo da odustane od ideološke retorike i da prihvati da su grčki problemi u najvećem delu grčka krivica kako bi mogao da se usresredi na pronalaženje načina da njegova zemlja ostane u evrozoni - objašnjava Samers. Sedeći korak bi bio, smatra Samers, prihvatanje reformi i otpis duga. - Grčka mora da prihvatiti reforme koje se odnose na PDV-a i penzije i tek kada završi svoj deo posla može očekivati da će veliki deo duga biti otpisan. Nemačka premijerka Angela Merkel i drugi evropski vlastodršci moraju da učine sve što je potrebno kako bi ove reforme u Grčkoj prošle što bezbolnije. To znači da će morati da izdvoje ogromna finansijska sredstva sdamo za "krpljenje rupa". Takođe, MMF mora da shvati da se u Grčkom slučaju ne radi samo o brojkama već i o visokoj evropskoj politici. Evro-novac je spiskan! Do sada su se spasioci evra nadali da će debakl u spasavanju evra moći da svale na teret budućih generacija, piše "Dojče Virtšaftsnahrihten". Međutim, jedna šokantna analiza Međunarodnog monetarnog fonda pokazala je da je sav novac potrošen. Teret dugova je toliko veliki da se taj debakl ne može zakamuflirati. " id="pdf-obj-43-2" src="pdf-obj-43-2.jpg">

Reuters

Pročitajte još:

Ukoliko bi Grčka propala, usledila bi masovna migracija Grka na sever, što bi dodatno zakomplikovalo stvari u državi, a ne treba ni spominjati sa kakvim bi se tek problemima nakon kolapsa suočila Evropa usled rastućeg ruskog uticaja u ovoj zemlji, objasnio je Samer koji je novonastalo stanje uporedio s Prvim svetskim ratom.

  • - Istoričari nogu da razumeju kako je došlo do Prvog svetskog rata, ali i sto godina kasnije još uvek ne mogu da se to zaista dogodio - kaže Samers.

Da bi se izbegla katastrofa treba učiniti nekoliko stvari, smatra Samers.

  • - Grčki premijer Aleksis Tsipras mora da učinini sve što je potrebno kako bi postigao politički

sporazum s ostatkom Evrope. To bi značilo da odustane od ideološke retorike i da prihvati da

su grčki problemi u najvećem delu grčka krivica kako bi mogao da se usresredi na pronalaženje načina da njegova zemlja ostane u evrozoni - objašnjava Samers.

Sedeći korak bi bio, smatra Samers, prihvatanje reformi i otpis duga.

  • - Grčka mora da prihvatiti reforme koje se odnose na PDV-a i penzije i tek kada završi svoj

deo posla može očekivati da će veliki deo duga biti otpisan. Nemačka premijerka Angela Merkel i drugi evropski vlastodršci moraju da učine sve što je potrebno kako bi ove reforme u Grčkoj prošle što bezbolnije. To znači da će morati da izdvoje ogromna finansijska sredstva sdamo za "krpljenje rupa".

Takođe, MMF mora da shvati da se u Grčkom slučaju ne radi samo o brojkama već i o visokoj evropskoj politici.

Evro-novac je spiskan!

Do sada su se spasioci evra nadali da će debakl u spasavanju evra moći da svale na teret budućih generacija, piše "Dojče Virtšaftsnahrihten". Međutim, jedna šokantna analiza Međunarodnog monetarnog fonda pokazala je da je sav novac potrošen. Teret dugova je toliko veliki da se taj debakl ne može zakamuflirati.

Reuters Grci mu krivi: Volfgang Šojble Od zatvaranja banaka, grčka privreda nalazi se u slobodnom padu,* Pa neće valjda Nemci da krvare zbog lenjih Grka? * "Najveća pretnja za EU je evro" Portparol nemačkog Ministarstva finansija Martin Jeger rekao je da će MMF biti uključen u dalju sveobuhvatnu analizu finansijskih potreba i održivosti tereta dugova Grčke. Iz tog "ukupnog fiskalnog bilansa", međutim, ne treba zaključiti da je neophodno restrukturiranje duga, rekao je on i dodao da problem može biti rešen kroz "reforme". Pod njima se podrazumeva pooštreni kurs štednje i discipline, s novim porezima i razgradnjom socijalnih davanja. Ogroman breg dugova se samo time ipak ne može umanjiti. " id="pdf-obj-44-2" src="pdf-obj-44-2.jpg">

Reuters

Grci mu krivi: Volfgang Šojble

Od zatvaranja banaka, grčka privreda nalazi se u slobodnom padu, navodi se u tekstu. Banke imaju keš-novca u visini od 500 miliona evra, a smatra se da je Grčkoj potrebno bar 100 milijardi evra da bi mogla da stane na noge.

Do 2018. godine ovoj zemlji treba dodatnih 70 milijardi. Evro-zemlje su se izjasnile protiv reprogramiranja dugova jer bi to opteretilo njihove nacionalne budžete.

Reuters Grci mu krivi: Volfgang Šojble Od zatvaranja banaka, grčka privreda nalazi se u slobodnom padu,* Pa neće valjda Nemci da krvare zbog lenjih Grka? * "Najveća pretnja za EU je evro" Portparol nemačkog Ministarstva finansija Martin Jeger rekao je da će MMF biti uključen u dalju sveobuhvatnu analizu finansijskih potreba i održivosti tereta dugova Grčke. Iz tog "ukupnog fiskalnog bilansa", međutim, ne treba zaključiti da je neophodno restrukturiranje duga, rekao je on i dodao da problem može biti rešen kroz "reforme". Pod njima se podrazumeva pooštreni kurs štednje i discipline, s novim porezima i razgradnjom socijalnih davanja. Ogroman breg dugova se samo time ipak ne može umanjiti. " id="pdf-obj-44-12" src="pdf-obj-44-12.jpg">

Pročitajte još:

Portparol nemačkog Ministarstva finansija Martin Jeger rekao je da će MMF biti uključen u dalju sveobuhvatnu analizu finansijskih potreba i održivosti tereta dugova Grčke. Iz tog "ukupnog fiskalnog bilansa", međutim, ne treba zaključiti da je neophodno restrukturiranje duga, rekao je on i dodao da problem može biti rešen kroz "reforme". Pod njima se podrazumeva pooštreni kurs štednje i discipline, s novim porezima i razgradnjom socijalnih davanja. Ogroman breg dugova se samo time ipak ne može umanjiti.

Ministar finansija Volfgang Šojble pokušao je prošle nedelje da spreči fijasko, kaže se dalje u tekstu. On se pozabavio onima koje smatra lično jedinim krivcima za akutnu situaciju - Grcima. Za "Bild" je izjavio da će potrajati veoma dugo dok Grci budu mogli da ponovo vide novac od nemačkih poreskih obveznika. Ali na problem da ni Nemci ne mogu da vide taj novac od poreza, Šojble izbegava odgovor, primećuje "Dojče Virtšaftsnahrihten".

Na pitanje koliko dugo će još da potraje dok se ne izradi treći paket pomoći, takođe nije bilo odgovora u nemačkom Ministarstvu finansija. MMF je poslednja šansa za evropske spasioce. Tamo je lagerovano 700 milijardi evra, piše ovaj portal, koje mogu da budu primenjene za to da se "kasira grčki debakl od 360 milijardi evra".

Grčki inženjer opominje i Srbiju

Ukoliko dođe do zaoštravanja krize u Grčkoj posle referenduma, to bi moglo imati posledice i po zemlje Zapadnog Balkana, smatra Vasilis Evmolpidis, saobraćajni inženjer iz Atine, koji je aktivan u državama regiona Jugoistočne Evrope.

Ministar finansija Volfgang Šojble pokušao je prošle nedelje da spreči fijasko, kaže se dalje u tekstu.Šta ćemo ako se grčka kriza prelije kod nas? " id="pdf-obj-45-10" src="pdf-obj-45-10.jpg">

On je, u izjavi za "Vesti", kazao da je referendum veoma bitan za Grčku i njene građane.

- Došli smo u poziciju da imamo finansijske probleme. Imali smo predloge i na osnovu njih je vlada odlučila da pita narod, jer predlog sadrži mere koje su iznad onoga što je obećala vlast - ocenio je Evmolpidis.

On je ukazao da mnogi tumače da bi zaokruživanje "Nai" (da) značilo glas za ostanak u EU, a da "Oxi" (ne) predstavlja rizik ostanka u EU i evrozoni.

  • - To je ogroman rizik - upozorava Evmolpidis, dodajući da se rizikuje da Grčka bude ne samo izvan evrozone, već i EU, što sa sobom nosi dodatne velike rizike po zemlju.

  • - Da smo poštovali sve zakone ne bismo bili tu gde jesmo i ovo je cena koju sada plaćamo - kazao je dalje.

Ako se kriza u Grčkoj bude dalje zaoštrila, a privremeno zatvaranje banaka je već nanelo velike probleme u ekonomiji, imaćemo posledice po ceo Balkan, uveren je Evmolpidis.

On je podsetio da je Grčka veliki investitor u Makedoniji, Albaniji, Bugarskoj, ali i u Srbiji, pa ako se grčki privrednici budu suočili sa problemima, oni će se osetiti i u tim zemljama. Promene kod grčkih banaka, po njegovim rečima, imale bi zasigurno posledice po ceo Balkan.

Šta ćemo ako se grčka kriza prelije kod nas?

Ekspoziture grčkih banaka u Srbiji su u centru pažnje zbog finansijske krize u Grčkoj koja je jednom nogom u bankrotu. Sve banke u Grčkoj su bile zatvorene od ponedeljka kako bi se sprečilo da Grci u panici masovno podignu ušteđevine i tako izazovu slom bankarskog sistema. Zbog svega toga je NBS, počela da vodi drugačiju politiku prema grčkim bankama kojih u Srbiji ima četiri i koje drže 15 odsto bankarskog tržišta.

- To je ogroman rizik - upozorava Evmolpidis, dodajući da se rizikuje da Grčka bude ne

Tanjug

NBS prema grčkim bankama već primenjuje mere usmerene na ograničavanje transakcija sa maticama

  • - Da bi delovala preventivno, NBS prema grčkim bankama već primenjuje mere usmerene na

ograničavanje transakcija sa maticama. Sve što radimo je predviđeno zakonom, a cilj je da

sprečimo nekontrolisani odliv novca iz Srbije. Mere imaju za cilj pojačano praćenje

aktivnosti, nadzor novčanih tokova i održavanje potrebne likvidnosti - otkrili su u centralnoj banci za Blic, ne želeći da preciziraju o kojim je konkretno merama reč.

Pročitajte još:

aktivnosti, nadzor novčanih tokova i održavanje potrebne likvidnosti - otkrili su u centralnoj banci za Blic,* Grčka: Banke zatvorene na nedelju dana, limit 60€ na bankomatima * Haos u Grčkoj: Demonstranti opustošili radnju i podelili hranu U jednoj grčkoj banci koja posluje u Srbiji potvrdili su nam da se mere NBS najviše odnose na iznošenje novca iz Srbije u Grčku. Grčke banke u Srbiji dosad su mogle da iznesu do 5 odsto kapitala banke, a NBS sada taj limit može dodatno da smanji. Tajni plan vlade Vlada Srbije ima tajni plan za sprečavanje prelivanja grčke krize, o čemu je prvi govorio ministar finansija Dušan Vujović. On je naglasio da u tome vodeću ulogu ima NBS, a da je Vlada napravila i procene sa Svetskom bankom i MMF "za slučaj da nešto krene po zlu". - Ako kretanja vezana za grčku krizu budu opasnost za stabilnost, NBS je spremna da iskoristi sve instrumente kojim raspolaže - rekli su u NBS. Sipajte benzin pre ulaska u Grčku Ako putujete kolima u Grčku preko Makedonije , gorivo osim na graničnim prelazima, možete sipati u mestu Udovo na 33 kilometara od Đevđelije, kao i na ulasku i izlasku iz Bitolja na 15 kilometara od granice. Ukoliko idete preko Bugarske , gorivo možete natočiti na čak četiri benzinske stanice na oko 10 kilometara od granice. Sa punim rezervoarom s 50 litara benzina možete da pređete oko 700 kilometara. ГРЧКИ БАНКРОТ – Историјска шанса за кинеско-руску осовину Датум: субота, јун 27, 2015 у: Колумне 2fce90e8da /grcki-bankrot-isto  FacebookTwitterGoogle+ " id="pdf-obj-47-6" src="pdf-obj-47-6.jpg">

U jednoj grčkoj banci koja posluje u Srbiji potvrdili su nam da se mere NBS najviše odnose na iznošenje novca iz Srbije u Grčku. Grčke banke u Srbiji dosad su mogle da iznesu do 5 odsto kapitala banke, a NBS sada taj limit može dodatno da smanji.

Tajni plan vlade

Vlada Srbije ima tajni plan za sprečavanje prelivanja grčke krize, o čemu je prvi govorio ministar finansija Dušan Vujović. On je naglasio da u tome vodeću ulogu ima NBS, a da je Vlada napravila i procene sa Svetskom bankom i MMF "za slučaj da nešto krene po zlu".

- Ako kretanja vezana za grčku krizu budu opasnost za stabilnost, NBS je spremna da iskoristi sve instrumente kojim raspolaže - rekli su u NBS.

Sipajte benzin pre ulaska u Grčku

Ako putujete kolima u Grčku preko Makedonije, gorivo osim na graničnim prelazima, možete sipati u mestu Udovo na 33 kilometara od Đevđelije, kao i na ulasku i izlasku iz Bitolja na 15 kilometara od granice.

Ukoliko idete preko Bugarske, gorivo možete natočiti na čak četiri benzinske stanice na oko 10 kilometara od granice.

Sa punim rezervoarom s 50 litara benzina možete da pređete oko 700 kilometara.

ГРЧКИ БАНКРОТ – Историјска шанса за кинеско-руску осовину

Датум: субота, јун 27, 2015 у: Колумне

 

2fce90e8da

/grcki-bankrot-isto

 

 

http://srpskiglas.c

http://srpskiglas.c

6438

http://srpskiglas.c

true

true

insidename

 

Пише: Срђан Смиљанић, Канбера

Нема ничег новог у томе да је Грчка пред банкротом. Наслови који се врте око наведене констатације, већ годинама испуњавају странице медија широм света. Међутим, ситуација је кулминирала током претхондих неколико недеља. Финансијери и дефинитивно не пристају на компромисна решења, која се своде на одлагање исплате рата грчког кредита или чак подразумевају опрост дела дуга, док грчка влада неће да угрози платформу преко које је и дошла на власт, а која подразумева да нема више смањивања пензија и плата радника државне управе зарад штедње.

У описаном амбијенту, прво је крајем маја председница ММФ Кристин Лагард изјавила како су мали изгледи да договор са Атином (поводом исплате следеће транше грчког дуга у износу од око 1,6 милијарди евра, која доспева на наплату првог јула) буде постигнут. Недуго затим се ММФ (институција која поред Европске централне банке и Европске комисије представља трећег члана такозване Тројке, задужене да у име кредитора преговара са Грцима о даљој исплати њиховог дуга) повукао из преговора. Са грчке стране, знаци да се земља спрема за банкрот, појавили су се у виду промене реторике владиних званичника. Конкретно, премијер Алексис Ципрас је пре десетак дана чак изјавио како је ММФ криминално одговоран за стање у Грчкој и да Тројка сада жели смену режима у земљи, након што су кредитори пет година пљачкали Грчку. Свега неколико дана након тога, на међународном економском форуму у Ст. Петерсбургу, Ципрас је рекао како „нове силе играју све већу улогу на нивоима економије и геополитике“, наводећи као пример Евроазијску економску унију (ЕЕЗ), ове године започети пројекат економске интеграције између Русије и четири бивше републике СССР. Такође је занимљиво приметити сведочење бившег изасланика Грчке у ММФ, Панајотиса Румелијотиса, пред парламентарним већем које се бави дужничком кризом. Господин Румелијотис је између осталог, поменуо праксу ММФ да за грчке новинаре организује радионице и семинаре у Вашингтону и Атини. Њихов циљ је да се „убеде“ новинари како би требало да се ставе на страну ММФ и прихвате неопходност наставка спровођења мера штедње. Коначно, у тренутку писања овог текста управо предстоји ванредни састанак шефова држава еврозоне, посвећен само једној теми – могућности избегавања грчког банкрота. Овакав развој представља несумњив индикатор тренутних позиција. После пропасти преговора између међународних финансијера и Владе Грчке, прелазак на институционални ниво значи само једно – тактика финансијских уцена је подбацила и западним центрима утицаја преостају још само политичке полуге, како би евентуално убедили Атину да прихвати даље мере штедње и наставак исплате дугова.

У смислу наведеног, основно питање које се поставља поводом потенцијалног грчког банкрота, тиче се последица истог. Оне се могу поделити у две основне категорије. У

прву спадају оне финансијске. На ову тему, из Брисела већ традиционално стижу застрашивања грчке јавности, која се своде на изјаве о „самоубиству Грчке“ или „предстојећој хуманитарној катастрофи“ у случају да земља банкротира и сл. У свему томе наравно, и насупрот преувеличавању, има много истине. До сада се још није десило да једна земља банкротира, а да такав расплет не буде пропраћен великим социјалним и економским ломовима. Међутим, оно о чему се у Брислу и Берлину нерадо говори, јесте да Грчка ионако не може избећи финансијски колапс. Чак и ако би нашла начин да плати наступајућу рату кредита, већ у августу би је чекала нова, овога пута у висини од чак 6.6 милијарди евра, која би морала бити уплаћена ЕЦБ. А ако се баци поглед на велику слику, дуг Грчке данас износи преко 400 милијарди $УС, што ће рећи преко 40000 $УС по глави сваког Грка – одраслог, пензионера и детета. И под претпоставком да се враћа савршено уредно, процес отплате, праћен рестриктивним мерама штедње, трајао би до 2057. – дакле, још пуне 42 године, што је просто нереално. Али постоји још нешто о чему се у најутицајнијим европским престоницама ћути, а то су последице грчког банкрота и самим тим изласка из зоне евра, по саму зону евра. Овакав став се може делимично оправдати тиме што из актуелне перспективе, нико и не може прецизно одредити какве би шире последице грчког банкрота конкретно биле. Прогнозе иду од предвиђања финансијских губитака у висини и до једног трилиона евра, преко сценарија домино ефекта у односу на друге угрожене чланице еврозоне, па до тога да ће се десити распад зоне евра. Ипак, ћутање Европе би пре могло имати везе са покушајем прикривања сопствених слабости, него са жељом да се не прејудицира.

У другу категорију последица евентуалног банкрота Грчке, спадају оне геополитичке. Из већ наведене, заоштрене реторике грчких власти, њених поступака и чињенице да је Ципрас поново отишао у Русију, произилази јасна политичка порука западниим центрима моћи. Она гласи: ако дозволите да банкротирамо, ми ћемо имати начина да на својој територији поткопамо ваш утицај, што ће нам омогућити пуни заокрет ка истоку. Кратко речено, Грчка се данас клади на сопствену тежину у конструкцији Запада – чак не толико на свој значај у поменутој конструкцији, колико на то да Запад не сме дозволити да ова земља пређе у непријатељски табор. Истовремено, Грчка се приближава Русији, градећи одступницу за случај да њена дискретна уцена не уроди плодом. Ако земља банкротира, сценарио у коме би Грчка променила табор – обзиром да је Сириза (скраћени назив владајуће Коалиције радикалне левице) по својој идеолошкој природи суштински супротстављена либералном капитализму па самим тим и Западу – уопште није неостварив. Истина, Русија која је и насупрот овогодишњој стабилизацији курса рубље и даље приморана да троши своје девизне резерве како би подмирила губитке изазване економским санкцијама Запада, никако не би била у стању, нити би била ни вољна да сама извлачи Грчку из кризе. Међутим, она се свакако не би ни упуштала у тако нешто самостално. У остваривању овако капиталног пројекта, Русија би имала подршку Кине, можда чак и Индије, отворену или дискретну. На тај начин, новоформирана кинеско-руска осовина би дошла до историјске шансе, да под свој доминантни утицај стави једну европску, па још стратешки веома значајну земљу. Са своје стране, чак и без формалног изласка земље из НАТО, при оваквом развоју, Грчка би могла да примени ,,киргиски модел“, тј. могла би да дозволи изградњу кинеских и руских база на својој територији, без повлачења тако рискантног потеза какав би био званичан захтев НАТО да напусти базе смештене на грчкој територији.

Ако би се описани сценарио остварио, десио би се огроман поремећај традиционалне геостратешке равнотеже у корист Истока. Русија би дошла тако близу Цариграда, на границу Македоније и у непосредну близину свом потенцијално кључном савезнику на Балкану, Србији. Међутим, кинеска војна база на Балкану би имала чак и већу тежину. То је нешто што би створило потпуно нови амбијент у односу на онај у коме се међународни односи одвијају већ 70 година. Сви пројекти које Кина данас спроводи, као и велико повећање нивоа њеног самопоуздања у међународним односима, већ су више него убедљиви докази да је постхладноратовски свет и дефинитивно нестао током раног 21. века. Али инсталирање кинеске војне базе у Европи? То би био први заиста неприкосновени доказ да данас живомо у новој политичкој ери у којој се америчка супериорност и доминација више не подразумевају. Индијска база на Балкану? Само би се зацементирао утисак, већ створен формирањем кинеске.

Насупрот жељи утицајних финансијских структура Запада да се не одрекну новца који им Грчка дугује, пуштање Атине низ воду у овом тренутку би за политички Запад био и сувише рискантан потез. Ипак, изгледа да ће се управо то десити. Са друге стране, могућа интервенција Истока у правцу нуђења Грчкој изласка из економске кризе, представљала би рекордно скуп пројекат. Међутим, то је управо оно што би Исток требало да учини. Има већ више од годину дана од наступања нове фазе хладног рата, а рат није време за штедњу већ напротив, то је време када треба трошити, односно инвестирати у добијање рата.

Varufakis: Ne želimo ni pare, ni štednju

Grčki ministar finansija Janis Varufakis rekao je da grčki narod ne želi nove pozajmice niti nove mere štednje.

Izvor: B92 nedelja, 5.07.2015. | 21:31

Ако би се описани сценарио остварио, десио би се огроман поремећај традиционалне геостратешке равнотеже у користSvijet Varufakis: Ne želimo ni pare, ni štednju Grčki ministar finansija Janis Varufakis rekao je da grčki narod ne želi nove pozajmice niti nove mere štednje. Izvor: B92 nedelja, 5.07.2015. | 21:31 Foto: Beta/AP " id="pdf-obj-50-14" src="pdf-obj-50-14.jpg">

Foto: Beta/AP

POVEZANE VESTI

POVEZANE VESTI  <a href=Varufakis podneo ostavku!  Lideri s Ciprasom u 10h - šta dalje?Evrogrupa: Rezultati za žaljenje U obraćanju naciji nakon referenduma na kome je, prema prvim rezultatima, pobedila opcija "ne“, Varufakis je rekao da su Grci poslednjih pet godina stalno imali nove dugove i sve teži položaj i da je tome došao kraj. "Ne želimo nove pregovore koji nas stalno vraćaju na staro stanje, naša Vlada ima dva glavna cilja - nove reforme i restrukuriranje duga“, rekao je on. Ministar finansija je rekao da je Grčki narod danas pokazao demokratiju i da je rekao "ne ulimatumu i zatvaranju banaka“ i dodao da su se prvi put dešava da se neko suprotstavi EU i njenim zahtevima. "Prvo su nam zatvorili banke da bi nas zaplašili “Ne“ je pokazalo da želimo da se odupremo .... merama štednje i svemu što traže od nas“, rekao je ministar. Prema njegovim rečima, sada je potrebno utvrditi kojim pravcem će iči dalji pregovori. " id="pdf-obj-51-6" src="pdf-obj-51-6.jpg">

POVEZANE VESTI  <a href=Varufakis podneo ostavku!  Lideri s Ciprasom u 10h - šta dalje?Evrogrupa: Rezultati za žaljenje U obraćanju naciji nakon referenduma na kome je, prema prvim rezultatima, pobedila opcija "ne“, Varufakis je rekao da su Grci poslednjih pet godina stalno imali nove dugove i sve teži položaj i da je tome došao kraj. "Ne želimo nove pregovore koji nas stalno vraćaju na staro stanje, naša Vlada ima dva glavna cilja - nove reforme i restrukuriranje duga“, rekao je on. Ministar finansija je rekao da je Grčki narod danas pokazao demokratiju i da je rekao "ne ulimatumu i zatvaranju banaka“ i dodao da su se prvi put dešava da se neko suprotstavi EU i njenim zahtevima. "Prvo su nam zatvorili banke da bi nas zaplašili “Ne“ je pokazalo da želimo da se odupremo .... merama štednje i svemu što traže od nas“, rekao je ministar. Prema njegovim rečima, sada je potrebno utvrditi kojim pravcem će iči dalji pregovori. " id="pdf-obj-51-12" src="pdf-obj-51-12.jpg">

POVEZANE VESTI  <a href=Varufakis podneo ostavku!  Lideri s Ciprasom u 10h - šta dalje?Evrogrupa: Rezultati za žaljenje U obraćanju naciji nakon referenduma na kome je, prema prvim rezultatima, pobedila opcija "ne“, Varufakis je rekao da su Grci poslednjih pet godina stalno imali nove dugove i sve teži položaj i da je tome došao kraj. "Ne želimo nove pregovore koji nas stalno vraćaju na staro stanje, naša Vlada ima dva glavna cilja - nove reforme i restrukuriranje duga“, rekao je on. Ministar finansija je rekao da je Grčki narod danas pokazao demokratiju i da je rekao "ne ulimatumu i zatvaranju banaka“ i dodao da su se prvi put dešava da se neko suprotstavi EU i njenim zahtevima. "Prvo su nam zatvorili banke da bi nas zaplašili “Ne“ je pokazalo da želimo da se odupremo .... merama štednje i svemu što traže od nas“, rekao je ministar. Prema njegovim rečima, sada je potrebno utvrditi kojim pravcem će iči dalji pregovori. " id="pdf-obj-51-18" src="pdf-obj-51-18.jpg">

U obraćanju naciji nakon referenduma na kome je, prema prvim rezultatima, pobedila opcija "ne“, Varufakis je rekao da su Grci poslednjih pet godina stalno imali nove dugove i sve teži položaj i da je tome došao kraj.

"Ne želimo nove pregovore koji nas stalno vraćaju na staro stanje, naša Vlada ima dva glavna cilja - nove reforme i restrukuriranje duga“, rekao je on.

Ministar finansija je rekao da je Grčki narod danas pokazao demokratiju i da je rekao "ne ulimatumu i zatvaranju banaka“ i dodao da su se prvi put dešava da se neko suprotstavi EU i njenim zahtevima.

"Prvo su nam zatvorili banke da bi nas zaplašili

“Ne“

je pokazalo da želimo da se odupremo

.... merama štednje i svemu što traže od nas“, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, sada je potrebno utvrditi kojim pravcem će iči dalji pregovori.

"Naš dug mora da se restruktuira, grčka vlada i grčki narod ćeli da ima ulogu u Evropi", rekao je on.

Referendum u Grčkoj: Slavlje na ulicama nakon ubjedljivog "ne" Evropi

   Printajte Komentirajte (10) Podijelite
Printajte
Komentirajte (10)
Podijelite

Ažurirano posljednji put: 06.07.2015 00:39

Grčka vlada ostvarila je odlučujuću pobjedu na grčkom referendumu. Nakon prebrojanih 97 posto glasova opciju "ne" protiv striktnih mjera štednje koju zagovara vlada podržalo je 61 posto birača dok je 38 glasalo "da".

U Atini, na trgu Sintagma građani koji su podržali prijedlog vladajuće Sirize slave.

Dokazali smo da se demokratija ne može ucjenjivati”, rekao je grčki premijer Aleksis Cipras, večeras u televizijskom obraćanju naciji i EU, pohvalivši svoje sugrađanje za, kako je rekao, hrabro glasanje za "ne" paketu reformi koje su predložili grčki kreditori.

"Građani nijesu odgovaraili na pitanje za Evropu ili van nje, to apsolutno ne dolazi u obzir", rekao je Cipras.

Obraćanje premijera nakon pobjede Obraćanje premijera nakon pobjede "Nema lakog rješenja ali želimo pošteno i održivo

Obraćanje premijera nakon pobjede

Obraćanje premijera nakon pobjede Obraćanje premijera nakon pobjede "Nema lakog rješenja ali želimo pošteno i održivo

Obraćanje premijera nakon pobjede "Nema lakog rješenja ali želimo pošteno i održivo rješenje za obje strane". Grčka strana je spremna da pregovora o nastavku reformskog plana koji bi odblokirao paket pomoći.

Već u ponedjeljak će sjesti za pregovarački sto sa ciljem da se obnovi bankarski sistem zemlje, najavio je Cipras.

Grčki premijer je rekao da će od predsjednika zemlje zatražiti da organizuje sastanak lidera političkih partija i obavijestiti ih o situaciji u kojoj se nalaze.

Predsjednik Evropskog savjeta, Donald Tusk, sazvao je samit eurozone za utorak, 7.jul, da bi razmotrili situaciju sa Grčkom nakon što su birači u toj zemlji velikom većinom odbacili prijedlog reformi koje od Atine zahtijeva EU u zamjenu za nastavak pomoći posrnuloj privredi te zemlje.

Sazvao sam summit EU u utorak veče u 18 sati da bi razmotrili situaciju sa Grčkom nakon referendum u Grčkoj” napisao je Tusk na Twitteru.

Predsjednik Evropske komisije Jean Claude Juncker održaće u ponedjeljak ujutro sastanak sa Tuskom, predsjednikom Eurogrupe Jeroenom Dijsselboem i predsjednikom Evropske centralne banke Mariom Draghijem, saopšteno je iz Komisije.

Juče teroristi danas partneri

Prethodno je press konferenciju održao ministar finansija sa sličnom porukom.

Koliko sjutra, sa hrabrim "ne" na današnjem glasanju, pokušaćemo da nađemo zajednički jezik sa našim partnerima“, rekao je na press konferenciji ministar finansija Grčke, Janis Varufakis, samo dan nakon što ih je nazvao "teroristima".

"Današnje grčko ne je velika pobjeda demokratije u Evropi " rekao je Varufakis.

Ne znači da želimo izaći iz EU i eurozone, već samo želimo da razgovaramo o novom rješenju, poručio je kreditorima Varufakis.

Cipras je, prema navodima grčke državne televizije ERT, telefonski razgovarao sa francuskim predsjednikom Francoise Hollandeom.

Cipras i Hollande razgovarali su o načinima na koje mogu "obnoviti" pregovore Atine i njenih kreditora- Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije i Evropske centralne banke, koji su obustavljeni zbog referenduma koji je zakazala Ciprasova vlada.

Merkel i Hollande hoće sastanak eurozone u utorak

Njemačka kancelaraka Angela Merkel i Hollande saopštili su da sastanak lidera eurozone treba da se održi u utorak, rekao je portparol njemačke vlade.

Kancelarka i predsjednik su se takođe saglasili da rezultat referenduma treba da se poštuje,“ saopšteno je iz njemačke vlade.

Pad eura u odnosu na dolar, očekuje se i pad na berzama

Euro je pao za više od 1 posto u odnosu na dolar a i evropske akcije i tražište akcijama nagovještavaju oštar pad u ponedjeljak.

Evropska centralna banka (ECB) će vjerojatno zadržati dosadašnji nivo ograničenja, hitnih

sredstva za grčke banke, radi održavanja likvidnosti, rekli su za Reuters neimenovani izvori,

što

je

potez

koji

će

uzrokovati

da Grcima brzo ponestane novca.

Malo je izgleda da će ECB usvojiti više velikodušan stav nakon što su Grci ubjedljivom većinom odbili uslove međunarodnih kreditora tako da će banke vjerojatno ostati zatvorene i

narednih

dana.

Nedostatak gotovine ne daje nadu za ambiciju grčkog premijera Aleksisa Ciprasa objavljenu večeras, za vraćanje bankarskog sistema zemlje ponovo na zdrave noge nakon uvjerljivog glasanja 'ne'.

Nakon što su prvi rezultati referenduma pokazali da je pobijedila opcija za koju se zalagala grčka vlada, visoki zvaničnik njemačkih konzervativaca, Michael Fuchs, izjavio je za Reuters, da je Cipras izazvao „katastrofu“.

„Veoma žalim zbog rezultata referenduma“ rekao je Fuchs u telefonskom razgovoru za Reuters.

Cipras je izazvao katastrofu i mora vidjeti kako da popravi štetu.Nema šanse da se rješenje može postići za 48 sati," rekao je Fuchs, zvaničnik Demohrišćanske unije kancelarke Angele Merkel. Fuchs je inače imao velike rezerve prema paketu pomoći za Grčku.

Opcija "ne" je u stabilnoj prednosti prema rezultatima koji se objavljuju na websitu Ministarstva unutrašnjih poslova Grčke.

"Grčko odbacivanje prijedloga reformi koji su predložili glavni povjerioci ove zemlje, ojačaće vladinu pregovaračku poziciju za glavnim kreditorima", izjavio je grčki ministar rada Panos Skourletis.

Vlada sada ima snažno pregovaračko oruđe da dođe do dogovora koji će otvoriti novi put za nas", rekao je Skourletis.

Prethodno je ministar unutrašnjih poslova Grčke saopštio da je preko 58 posto građana, od oko 10 miliona ljudi sa pravom glasa, izašlo na referendum.

Evropska komisija još nema komentar na prve rezultate referenduma.

Kancelarija Merkelove objavila je da će kancelarka letjeti u Pariz u večernjim satima u ponedjeljak radi "zajedničke procjene situacije nakon grčkog referenduma, te nastavka bliske njemačko francuske saradnje o tom pitanju." U utorak slijedi najvažniji sastanak eurozone.

Građani Grčke glasali su na referendumu o prihvatanju rigoroznih mera štednje, u zamjenu za međunarodnu pomoć radi izlaska iz finansijske krize koja ozbiljno potresa tu zemlju. Odbijanje plana pomoći tumači se kao uvod u mogućnost istupanja Grčke iz Eurozone.

Referendum je sazvao Cipras, premijer grčke ljevičarske vlade, koji je pozvao građane da se usprotive, kako se izrazio "strahu" i "terorizmu" – tako što će odbiti plan evropskih lidera. Inače Grčka je poslednjih šest godina provela u ekonomskoj recesiji.

Antonis Samaras, nekadašnji grčki premijer, a danas opozicioni lider zaokružio je “da”, poručivši okupljenima:

"Mi Grci danas odlučujemo o sudbini naše zemlje. Zaokružujući 'da', glasamo za Grčku. Glasamo za Evropu”, rekao je Samaras.

Bijesna i iscrpljena javnost nakon nekoliko godina oštre recesije posljednjih sedmica bila je primorana da trpi program kontrole kapitala koji je grčka vlada uvela da bi spriječila kolaps bankarskog sistema pošto je premijer Cipras prekinuo pregovore sa evropskim liderima.

"Vlada atmosfera straha, možete je osjetiti”, riječi su jednog šezdesetogodišnjeg atinskog učitelja koji kaže da će na referendumu podržati plan evropskih lidera.

Referendum je sazvao Cipras, premijer grčke ljevičarske vlade, koji je pozvao građane da se usprotive, kako

< || > 1/10 Isključi potpise Uključi potpise ispod fotografija Evgenija Bouzala, Grkinja rođena u Njemačkoj izjavila je da razmatra da prekine izvoz maslinovog ulja, posla kojim se bavi, zbog finansijskih potresa.

"Čini mi se da ne možemo dalje. Vidite samo šta se dogodilo u posljednja tri dana. Možete li da zamislite šta će biti u narednih šest mjeseci?”, kaže ona misleći na zatvaranje banaka, ograničenja u podizanju novca, prekidu u izdavanju kredita i druge probleme sa kojima se Grčka suočila tokom sedmice.

"Glas 'Za' bi vjerovatno donio prijelaznu vladu koja bi radila bolje. Moramo početi iznova”, smatra Bouzala.

Međutim, mnogi građani priznavali i su da su zbunjeni komplikovanim pitanjem postavljenim na referendumskom listiću. Od njih se zahtijeva da prihvate ili odbiju “dvodjelni plan koji su predložili Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond Eurogrupi 25. juna.”

"Ljudi čak ni ne razumiju pitanje”, poručio je na skupu pristalica mjera štednje Džordž Kaminis, gradonačelnik Atine.

"Uvučeni smo u besmisleni referendum koji dijeli građane i šteti zemlji”, zaključio je Kaminis na skupu održanom uoči održavanja referenduma.

Grčki referendum podelio evropske političare

Dok se broje poslednji glasovi grčkog referenduma, sve je izvesnije da su Grci rekli "ne" kreditorima.Ta odluka Grka izazvala je različlite reakcije političara.

Izvor: Beta, Tanjug ponedeljak, 6.07.2015. | 21:14 -> 00:14 Foto: Beta/AP, arhiva

<a href= < || > 1/10 I sključi potpise Uključi potpise ispod fotografija Evgenija Bouzala , Grkinja rođena u Njemačkoj izjavila je da razmatra da prekine izvoz maslinovog ulja, posla kojim se bavi, zbog finansijskih potresa. " Čini mi se da ne možemo dalje. Vidite samo šta se dogodilo u posljednja tri dana. Možete li da zamislite šta će biti u narednih šest mjeseci? ”, kaže ona misleći na zatvaranje banaka, ograničenja u podizanju novca, prekidu u izdavanju kredita i druge probleme sa kojima se Grčka suočila tokom sedmice. " Glas 'Za' bi vjerovatno donio prijelaznu vladu koja bi radila bolje. Moramo početi iznova ”, smatra Bouzala. Međutim, mnogi građani priznavali i su da su zbunjeni komplikovanim pitanjem postavljenim na referendumskom listiću. Od njih se zahtijeva da prihvate ili odbiju “dvodjelni plan koji su predložili Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond Eurogrupi 25. juna.” "Ljudi čak ni ne razumiju pitanje” , poručio je na skupu pristalica mjera štednje Džordž Kaminis , gradonačelnik Atine. "Uvučeni smo u besmisleni referendum koji dijeli građane i šteti zemlji” , zaključio je Kaminis na skupu održanom uoči održavanja referenduma. Grčki referendum podelio evropske političare Dok se broje poslednji glasovi grčkog referenduma, sve je izvesnije da su Grci rekli "ne" kreditorima.Ta odluka Grka izazvala je različlite reakcije političara. Izvor: Beta, Tanjug ponedeljak, 6.07.2015. | 21:14 -> 00:14 Foto: Beta/AP, arhiva " id="pdf-obj-57-42" src="pdf-obj-57-42.jpg">

Liderka desničarskog Nacinalnog fronta Marin Le Pen pozdravila je rezultate grčkog referenduma.

"Ovo 'ne' grčkog naroda mora da otvori put za novi zdravi pristup", rekla je Le Pen, prenosi Rojters.

Evropske zemlje treba ovo da iskoriste da se okupe oko pregovaračkog stola, da se organizuju kako bi se sprečio raspad sistema jedinstvene valute, što je potrebno da bismo se vratili stvarnom rastu, zaposlenosti i smanjenju duga, dodala je ona.

Poslanička grupa socijaldemokrata u Evropskom parlamentu pozvala je na hitno ponovno otpočinjanje pregovora kreditora sa Grčkom.

"Od sutra bi trebalo ponovo da otvorimo pregovore. I to u novoj atmosferi solidarnosti i kooperacije", izjavio je šef Progresivne alijanse socijalista i demokrata Djani Pitela u Briselu, preneli su svetski mediji.

On je izrazio očekivanje da će se grčka vlada vratiti za pregovarački sto sa "novim, odgovornim stavom".

Prema njegovim rečima, vreme je i da pojedine zemlje članice EU i ministri prestanu da dopuštaju "da ih vode neprihvatljiva tvrdoglavost, samoživost i unutrašnjepoliticki motivi".

Socijalistička partija Francuske zvanično je saopštila da je ishod grčkog referenduma "glas protiv stroge štednje, koja je uništila rast i mnoge Grke gurnula u bedu", a ne glas protiv EU.

Prema oceni te partije, sada je potrebno odmah započeti pregovore o "sveobuhvatnom sporazumu koji će Grčku ponovo uvesti u rast i zemlji omogućiti da ispuni svoje obaveze".

U tom kontekstu potrebno je, prema oceni francuskih socijalista, tretirati i pitanje grčkih dugova.

Lider radikalne levice u Španiji Podemos Pablo Iglesijas pozdravio je večeras rezultate referenduma koji ukazuju da je većina Grka odbila predlog međunarodnih kreditora, poručivši da je "demokratija pobedila".

"Danas je u Grčkoj pobedila demokratija", napisao je na svom Tviter nalogu Iglesijas, koji važi za bliskog saveznika grčkog premijera Aleksisa Ciprasa.

Nekoliko meseci pred parlamentarne izbore u Španiji, Podemos, koji se poput grčke Sirize protivi restriktivnim merama štednje, ima sve veću podršku birača, sudeći po najnovijim anketama.

Zamenik Angele Merkel u Hrišćansko-demokratskoj uniji, Julija Klekner, oštro je reagovala povodom grčkog referendumskog "ne" predlogu medunarodnih kreditora, dok je iz tabora Levice stav Grka pozdravljen kao pobeda demokratije u Evropi.

Klekner je upozorila da Evropska unija nije savez u kome će jedni individualno određivati pravila igra, a drugi plaćati.

"Grci su se po drugi put borili protiv katastrofalne politike smanjenja socijalnih davanja i privrednog pustošenja", rekao je Bernd Riksinger, šef opozicione Levice, partije nastale spajanjem naslednika bivših istočno-nemačkih komunista i WASG -stranke.

"Vi ste rekli "ne" daljoj energičnoj politici štednje i "ne" pogrešom leku koji čini čoveka još bolesnijim", rekao je Riksinger i dodao da rezultat referenduma daje legitimit stilu vođenja Sirize i šefa vlade Aleksisa Ciprasa.

"Pregovaračke vođe moraju sada odmah nazad za pregovarački sto, kako bi se demokratska volja grčkog naroda poštovala", rekao je Riksinger koji se nalazi na čelu Levice, partije popularne naročito među socijalno nižim slojevima Nemačke.

Oštre reakcije na račun Grka, stigle su, međutim, iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije, "sestrinske" partije kancelarkine Hrišćansko-demokratske unije, odakle je poručeno "Laku noć, Grčka - vi sada idete veoma teškim putem".

Generalni sekretar te stranke Andreas Šojer, kako prenose mediji, govorio o šefu vlade Aleksisu Ciprasu kao o "levičarskom ucenjivaču i onome koji laže narod".

Predsednik Nemačkog saveza da spoljnu i trgovinu na veliko Anton Berner smatra da je grčko "ne" merama EU i MMF, takođe, jedno "ne" i evru.

"Ja ne vidim kako bi sada Grčka dalje mogla da ostane u evro-zoni", rekao je je Berner, dok su ostali političari rezultat referenduma ocenili kao težak i naglasili da su sada loše šanse za dalji paket pomoći Grčkoj.

Nemački mediji naglašavaju da će Merkelova u ponedeljak posetiti Pariz i o Grčkoj razgovarati sa predsednikom Fransoa Olandom.

Ako se kao krajnji rezultat grčkog referenduma ispostavi odgovor "ne", onda za tu zemlju nema drugog izbora nego da napusti evrozonu, izjavila je večeras poljska premijerka Eva Kopač.

Kopač je rekla da ako se "ne" potvrdi kao pobedonosni odgovor, "put Grčke može biti samo jedan: napuštanje evrozone".

Poljska do sada nije prihvatila zajedničku evropsku valutu. Iako je ta zemlja obećala da će uvesti evro, ta stvar je vrlo nepopularna među Poljacima pa političari stalno odlažu bilo kakvu odluku po tom pitanju.

FOKUSU

„Brutalni kurs štednje ruinirao je privredu, uništio preko milion radnih mesta, skresao plate i penzije skoro za trećinu. Nije čudo da su Grci izbacili svoju frustriranost glasajući protiv“, piše nemačka štampa.

o <a href=IZLAZAK IZ EVROZONE – PRAVNO NEMOGUĆ? o NOVINE U GRČKOJ PIŠU ZA SVOJ DŽEP o PUSTIMO IH DA ODU! „Brutalni kurs štednje ruinirao je privredu, uništio preko milion radnih mesta, skresao plate i penzije skoro za trećinu. Nije čudo da su Grci izbacili svoju frustriranost glasajući protiv“, piše nemačka štampa. Jasno OXI odzvanja do Brisela, piše ugledni nedeljnik Cajt na svom portalu. „Uslovi u kojima se glasalo čine ishod još značajnijim – jer Grci su rekli NE iako su tačno znali kakve to posledice može imati. (…) Šta će evrozona učiniti sa ovim jasnim rezultatom referenduma? Ona mora da izađe u susret Ciprasovoj vladi, kako bi zadržala Grčku u evru. Na kraju krajeva, grčki premijer je u poslednjih pet meseci odustao od maltene svih izbornih obećanja i prihvatio štednju. Samo od jednog nije odustao – i dalje traži otpis dugova. (…) Svojim glasovima Grci su stavili Evropu pred izbor: ako nas zaista želite, onda poboljšajte ponudu. Ako nas ne želite, odlučite se za Grexit . Sa svim posledicama koje to po Grčku nosi.“ Odluka na referendumu izoluje Grčku u Evropi, piše berlinski Tagesšpigel , ali dodaje da nisu jedini krivci u Atini: „Većina Grka želi da zadrži evro, sebe vide kao Evropljane. Ali istovremeno osećaju da ih evropski partneri ne razumeju i ponižavaju. Brutalni kurs štednje kojim zemlja na navaljivanje poverilaca ide već pet godina ruinirao je privredu, uništio preko milion radnih mesta, skresao plate i penzije skoro za trećinu. Nije čudo da su Grci izbacili svoju frustriranost glasajući protiv. Ali Grčka time dospeva u praktično bestežinsku poziciju. Trenutak istine kucnuće 20. jula kada zemlja treba da vrati 3,5 milijarde evra Evropskoj centralnoj banci. Ako ne plati, to znači bankrot.“ " id="pdf-obj-61-22" src="pdf-obj-61-22.jpg">

Jasno OXI odzvanja do Brisela, piše ugledni nedeljnik Cajt na svom portalu. „Uslovi u kojima se glasalo čine ishod još značajnijim – jer Grci su rekli NE iako su tačno znali kakve to posledice može imati. (…) Šta će evrozona učiniti sa ovim jasnim rezultatom referenduma? Ona mora da izađe u susret Ciprasovoj vladi, kako bi zadržala Grčku u evru. Na kraju krajeva, grčki premijer je u poslednjih pet meseci odustao od maltene svih izbornih obećanja i prihvatio štednju. Samo od jednog nije odustao – i dalje traži otpis dugova. (…) Svojim glasovima Grci su stavili Evropu pred izbor: ako nas zaista želite, onda poboljšajte ponudu. Ako nas ne želite, odlučite se za Grexit. Sa svim posledicama koje to po Grčku nosi.“

Odluka na referendumu izoluje Grčku u Evropi, piše berlinski Tagesšpigel, ali dodaje da nisu jedini krivci u Atini: „Većina Grka želi da zadrži evro, sebe vide kao Evropljane. Ali istovremeno osećaju da ih evropski partneri ne razumeju i ponižavaju. Brutalni kurs štednje kojim zemlja na navaljivanje poverilaca ide već pet godina ruinirao je privredu, uništio preko milion radnih mesta, skresao plate i penzije skoro za trećinu. Nije čudo da su Grci izbacili svoju frustriranost glasajući protiv. Ali Grčka time dospeva u praktično bestežinsku poziciju. Trenutak istine kucnuće 20. jula kada zemlja treba da vrati 3,5 milijarde evra Evropskoj centralnoj banci. Ako ne plati, to znači bankrot.“

DW.COM

Grčka vlada misli da je osnažena uspehom na referendumu i da ima jaku pregovaračku poziciju, piše Landescajtung (Lineburg). No to je, kako prenosi ovaj list, samo još jedan opojni gutljaj ideologije. „U stvarnosti Grci okreću leđa Evropi iako referendumom nisu rešili nijedan problem. Cipras i Varufakis ne žele da prepoznaju da i ostalih 18 vlada članica evrozone imaju jednako demokratski legitimitet i da ih Grci ne mogu ucenjivati. Rovovi koje je Cipras iskopao u svom narodu i među narodima Evrope neće se tako lako zatrpati.“

U Nordvest cajtungu (Oldenburg) ubeđeni su da bi popuštanje Grčkoj izazvalo kolaps evropskog mehanizma za spas evra. To bi, kako piše list, u Nemačkoj samo još više narušilo poverenje u zajedničku valutu. „Možda se milijarde koje su godinama Atini servirane na srebrnom poslužavniku i ne mogu vratiti u skorije vreme. Ali razmišljati o trećem paketu pomoći bilo bi ne samo neodgovorno – to bi bila pronevera na štetu poreskih obveznika evrozone.“

Drugačije smatraju u Lajpciger folkscajtungu: „Poker u budućnost Grčke se nastavlja samo što će postati komplikovaniji nakon glasanja. Istina, Atina ulazi ojačana u pregovore u kojima traži otpis dugova, ali teško da će druge države EU biti previše popustljive nakon poslednjih verbalnih napada iz Grčke. Na Angeli Merkel je da iz državnog rezona razbije taj začarani krug. Grčkoj su potrebne razumne strukturne reforme, ali i pomoć za izgradnju privrede i u nekom trenutku – otpis dugova. To će mnogo koštati nemačke poreske obveznike. No gubitak milijardi evra nije jedina alternativa. Druga opcija je propast evropske ideje.“

Levičarski list Junge velt (Berlin) piše: „Svojim NE su Grci poslali jasan signal protiv nastavka katastrofalne

Levičarski list Junge velt (Berlin) piše: „Svojim NE su Grci poslali jasan signal protiv nastavka katastrofalne politike štednje. Da je većina glasala za predloge kreditora, to bi verovatno značilo ostavku grčke Vlade. U skladu sa tim bila je robusna kampanja opozicije, velikih medija i vodećih evropskih političara, kako bi se Grci motivisali da zaokruže DA. U vazduhu stoji pretnja takozvanim Grexitom, izbacivanjem Grčke iz evrozone. U prvim reakcijama grčka vlada kaže da iz ove ojačane pozicije želi što pre da obnovi traganje za rešenjima sa kreditorskim institucijama…“

„Šta konkretno znači ova odluka – to ne znaju ni Grci ni ostatak Evrope“, piše ugledni Frankfurter algemajne cajtung. „Bukvalno se glasalo o predlogu reformi koji više ne postoji. U prenesenom smislu, radilo se o budućnosti vlade u Atini, odnosu prema Briselu, evropskim partnerima, Međunarodnom monetarnom fondu. I šta sad? Grčka ostaje evropska zemlja. Grci rade širom Evrope, omladina studira na evropskim univerzitetima. (…) Projekat ujedinjenja neće pasti na grčkom pitanju. No Evropljani moraju da se pitaju šta zapravo hoće: koliko moći treba da ima Brisel? Koliko homogena treba da bude monetarna unija?“

Novinar tabloidnog Bilda u svom komentaru piše: „Kada sam pre pet godina prvi put došao u Atinu da izveštavam, ljudi su bili na ulicama i protestovali protiv takozvanih paketa pomoći. Danas građani u redovima stoje pred bankama i stvaraju zalihe namirnica – u panici. Grčka je postala bure baruta koje posle referenduma može da eksplodira u svakom trenutku. Podeljena zemlja! Za to je kriva promašena politika spašavanja – to jeste bila politika, ali o spašavanju ne može biti ni govora. Većina Nemaca ne može da shvati zašto treba da daje svoj novac za nesposobne grčke vlade. One koje najavljuju reforme, ali ih ne sprovode; koje stalno štede grčke brodovlasnike; kojima je glavni interes da opskrbe sebe i svoju sortu. Grčkoj konačno treba novi početak. Istupanje iz evrozone je neophodno.“