METODIKA NASTAVE

FIZIKOG VASPITANJA 1
METHODS OF TEACHING
PHYSICAL EDUCATION 1
Prof. dr Nedeljko Rodi
Pedagoki fakultet u Somboru
Faculty of Education in Sombor

REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA

DECE PREDKOLSKOG DOBA
IMPLEMENTATION OF PHYSICAL EDUCATION
PRESCHOOL AGE CHILDREN

PREDAVANJE 5
LECTURE
5

REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA

DECE PREDKOLSKOG DOBA
Tem atske celine:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Jutarnje telesno vebanje u fizikom vaspitanju

predkolske dece.
Pokretne igre u fizikom vaspitanju predkolske
dece.
Usmerena motorika aktivnost u fizikom
vaspitanju predkolske dece.
etnje i izleti kao oblici organizacije rada sa
predkolskom decom.
Slobodne aktivnosti i rekreativna pauza dece
predkolskog doba.
Izraavanje pokretom u fizikom vaspitanju
predkolske dece.
3

REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA

DECE PREDKOLSKOG DOBA
Organizaciona osnova svake svesne ljudske delatnosti zasniva se na tekovinama teorije i prakse o
ljudskom radu.
Posebno mesto u organizacionoj osnovi svakog,
pa i vaspitno-obrazovnog rada pripada problematici
organizacionih oblika rada.
Poznato je da su vaspitno-obrazovni oblici rada
zapravo didaktiki strukturirane komponente jedinstvene organizacione osnove, osnove rada, kojima
se reavaju odnosi vaspita-dete, ali i dete-dete, u
praksi fizikog vaspitanja dece predkolskog doba.

OBLICI ORGANIZACIJE RADA

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Jutarnje telesno vebanje.

Pokretne igre.
Usmerena aktivnost.
etnje i izleti.
Slobodne aktivnosti i
rekreativna pauza.
Izraavanje pokretom.
Deji nastupi (priredbe).
5

CILJ JUTARNJEG VEBANJA

n

n
n
n
n

Provodimo ga sa ciljem da kratkim i energinim pokretima, koji povoljno utiu na provetravanje plua,
razgibamo deju organizam.
Ono razvija vedro raspoloenje i ve u rano jutro
pomae da se organizuje deji kolektiv.
Vaspitni i zdravstveni cilj ostvaruje kada se izvodi u
potrebnim uslovima i pod strunim vodstvom.
Deca u dejim domovima vebaju odmah posle ustajanja na vazduhu i u sali sa otvorenim prozorima.
Deca koja dolaze u predkolsku ustanovu vebaju
pre doruka.
6

ZADACI JUTARNJEG VEBANJA

n
n
n
n

Zimi se veba ujutro, vebama tranja, grudvanja,

preskakivanja ili neke od pokretne igre.
Jutarnje vebanje u srednjoj dobnoj grupi traje 4-5
minuta, a u starijoj 5-6 minuta.
Deca mlae dobne grupe jo ne provode jutarnje
telesno vebanje.
Izvode se samo intenzivniji pokreti i kretanja koja
su deca ranije usvojila. Teite je na vebama koje
ire grudni ko, elastinost kime i jaa trbuh.
Vaspitaica mora tano poznavati individualne osobine dece i prema njima se ponaati u radu.
7

ZNAAJ POKRETNE IGRE

n
n
n
n
n

Pokretnu igru, kao i didaktiku, ubrajamo u igre sa

pravilima koje deca ue od odraslih.
Igre kojima se realizuju zadaci telesnog vebanja
(kao delu fizikog vaspitanja) zovu se POKRETNE IGRE.
Ona zadovoljava deju potrebu za kretanjem i ima
vodeu ulogu u daljem sticanju kretnih navika.
Pokretnom igrom se utie na sve aspekte psihosomatskog razvoja dece -fizike, umne, moralne, estetske
Igra je jedan od oblika u kome se ostvaruju elje
deteta do kojih dolazi u dodiru sa relnim svetom i
ljudima.
8

IZBOR POKRETNE IGRE

prvenstveno prema: cilju koji se eli ostvariti;
n psihofizikim osobinama dece sa kojima se radi
(za decu mlae grupe u poetku su sa jednostavnim zadacima i pravilima i njima poznatim kretnjama; to su deca
starija igre sloenije, tematski raznovrsnije i sadajno bogatije).
n dejim konkretnim sposobnostima
(suvie lake igre nisu interesantne, a teke decu zamaraju)
n materijalnim uslovima (prostor, rekviziti);
n klimatskim uslovima (temperatura vazduha za igru);
n ostalim aktivnostima dece.
n

PRIPREMA VASPITAA ZA IGRU

n
n
n
n
n

Vaspita je centralna figura dejeg ivota u vrtiu i

od njegovog odnosa prema igri zavisi i uspeh igre.
Njegovo uee u igri zavisi od starosti dece; u mlaoj grupi ima glavnu ulogu, kasnije je sledbenik.
Vaspita kroz igru obezbeuje postepen prelazak
dece od individualne na grupnu igru.
Jedan od prvih uslova za uspenu deju igru vaspita obezbeuje izborom odgovarajueg materijala.
Pedagoka uloga vaspitaa je u tome da obezbedi
potrebu uspeha detetu u igri, jer dete koje esto
doivljava neuspeh gubi samopouzdanje.
10

PRIPREMA DECE ZA IGRU

n
n
n
n

Priprema dece se sastoji u buenju interesovanja

za odreenu igru pred njenu primenu.
Vaspita mora nainom izlaganja i linom zainteresovanou da izazove kod dece elju za tom igrom.
Decu podstiemo na igru ako im dopustimo da vaspitau pomogne u pripremi igre.
U pripremu dece za igru spada i odgovarajue oblaenje dece za igru i od klimatskih uslova u kakvoj
e opremi deca vebati.
Prilikom odluivanja o opremi dece treba imati u vidu i karakter igre (intenzivnija igra lake obueni...).
11

OBJANJENJE POKRETNE IGRE

n
n
n
n

Objanjenje igre treba da je kratko, jasno i zanimljivo, sa puno vedrine, te mimike i gestikulacije.
U objanjenju sadraja treba praviti psiholoke
pauze, jer se sa njima stvara interesovanje za igru.
Decu treba upoznati sa zadacima, pravilima, tokom
igre, te istai redosled dece u igri i aktivnosti.
Prilikom objanjavanja igre na odreenu temu, potrebno je da se kod dece deluje na matu i emocije,
i ne due od 1-2 minute.
Sastavni deo objanjavanja igre ini podela uloga;
doprinosi reavanju odreenih vaspitnih zadataka.
12

TOK I ZAVRETAK POKRETNE IGRE

n

n
n

U toku igre vapita upuuje decu, kanalie aktivnosti i pomae da se igra to bolje odvija; vodi rauna
i o nainu kretanja dece i ne prekoreva ih.
Koliko e pokretna igra da traje zavisi od interesovanja dece, intenziteta igre, cilja, karaktera i broja
dece; orijentaciono traje u mlaoj grupi 5-7 minuta,
u srednjoj 8-10, a u starijoj grupi 10-12 minuta.
Zavretak igre treba da obezbedi postepeno smirivanje fiziolokih funkcija i psihiku uzbuenost.
Pokretna igra se zavrava na razliite naine u zavisnosti od intenziteta igre (tranjem, rezultatima igre).
13

VRSTA POKRETNIH IGARA

n Prema

obliku, pokretne igre, u radu sa

decom koristimo:
igre na odreenu temu;
igre koje se zasnivaju na ostvarivanju
za decu interesantnih zadataka;
tzv. takmiarske igre (najee tafetne igre);
elementarne sportske igre.
14

PRIMERI POKRETNIH IGARA

Mlazni avioni na pisti,

Golubovi su doleteli,
Uhvati me!,
Je,
Pilii, kvoka i jastreb,
Voz,
Lisica i golubovi,
Igra sa balonima,
Konjii,
Poplava ....
15

ZNAAJ USMERENE AKTIVNOSTI

v Usmerena

aktivnost je vremenski ogranien deo u

toku koga se planski i sistematski radi na realizaciji zadataka fizikog vaspitanja.
v Znaaj usmerene aktivnosti obezbeuje planski
uticaj na razvoj odreenih sposobnosti , kao i sticanje odreenih znanja, vetina i navika .
v Usmerena aktivnost iz oblasti fizikog vaspitanja
predstavlja celinu, organizacionu jedinicu vaspitno-obrazovnog rada.
v Ona se sprovodi po utvrenom programu i raporedu (mlaa grupa 1x nedeljno, srednja 2x, starija 3x).
16

STRUKTURA USMERENE AKTIVNOSTI

v Pod

strukturom usmerene aktivnosti podrazumeva se organizacioni plan aktivnosti koji se moe

koristiti kao osnova za svaku pojedinu aktivnost.
v Struktura aktivnosti ne predstavlja program, ve
redosled i tok zadataka, odnosno nain realizacije
radi najefikasnijeg ostvarenja cilja.
v Po teorijskim shvatanjima usmerena aktivnost ne
traje jednako (u mlaoj 20, srednjoj 25, starijoj 30`).
v Usmerena aktivnost se, uglavnom, deli na 4 dela:
1) uvodni 3-5; 2) vebe oblikovanja 3-7; 3) osnovni 10-15 (A 10` i B 5`), te 4) zavrni deo 3-5 m.
17

PRVI DEO USMERENE AKTIVNOSTI

q

q
q
q
q
q
q
q

Cilj uvodnog dela je pripremanje organizma dece za dalje vebanje,

pripremanje respiratornog i kardiovaskularnog sistema, kao i lokomotornog aparata, te organizacija dejeg kolektiva.
Bioloki zadaci su pojaavanje rada srca i krvotoka, organa za disanje, poveanje aktivnosti nervnog sistema i pokretljivost zglobova.
Vaspitni zadaci su da se putem vedrog i prijatnog raspoloenja deca
zainteresuju za vebanje, te razvije panja i disciplina.
Obrazovni zadaci su utvrivanje ranije nauenih kretanja i usvajanje
novih vebi (prirodni oblici kretanja i ive pokretne igre, npr. hvatalice).
Oblik rada je najee frontalni.
Sredstva rada su najee vebe organizovanog postavljanja i kretanja i lokomotorne vebe (hodanje i tranje u raznim pravcima, skakanje).
Rekviziti su vreice, obruevi, kocke od sunera, lopte, medicinke.
Sprave koje se najee koriste su mostii, vedska klupa, lestve i
slino.
18

DRUGI DEO USMERENE AKTIVNOSTI

q

q
q
q
q
q

Cilj pripremnog dela je da se vebama oblikovanja pripremi organizam za poveana fizioloka naprezanja u sledeem delu aktivnosti;
aktivirati miie i zglobove, stvarati uslove za pravilno dranje tela.
Bioloki zadaci su da se vebama oblikovanja utie na srce i krvotok,
i na plua; smanjuje nervna i miina napetost; dranje tela.
Vaspitni zadaci su doprinos razvoju smisla za red i istrajnost u radu,
razvoj discipline, navikavanje na zajedniki rad; vedro raspoloenje.
Obrazovni zadaci su razvijanje skladnog izvoenja vebi; panje,
pamenja i reprodukovanja vebi; navikavanje na rad u grupi.
Oblik rada je najee frontalni (slobodna formacija, polukrug).
Sredstva rada su vebe zagrevanja i razgibavanja: kruenje, otkloni,
pretkloni, zasuci i slino. (Vebe za vrat, rameni pojas i ruke; za trup. Vebe prevencije, kompenzacije, korekcije. Vebe za jaanje-eutonija, istezanjeelongacija, labavljenje-relaksacija).
Rekviziti su lopta, palica, lasti, obru, vreica, kocke, duga vijaa.
19

TREI DEO USMERENE AKTIVNOSTI

q
q
q
q

q
q

Cilj osnovnog dela je stvaranje uslova za ostvarivanje postavljenih

ciljeva i realizaciju programskih zadataka koristei se tel. vebama.
Bioloki zadaci su da sa najveim fiziolokim optereenjem pozitivno
utiu na razvoj svih sistema organizma dece predkolskog doba.
Vaspitni zadaci su doprinos razvijanju pozitivnih moralnih i karakternih osobina dece predkolskog doba.
Obrazovni zadaci su sticanje kretnih navika, poboljanju psihomotornih sposobnosti, usvajanje teorijskih znanja o vebi, igri i njihovom delovanju na organizam, prihvatanje takmienja za kolektiv.
Oblici rada su svi mogui (u zavisnosti od uzrasta dece).
Osnovna sredstva rada su odreena Planom i programom (lokom otorne vebe tipa hodanja, tranja, puzanja, penjanja, skakanja, kolutanja, vuenje, guranje i m anipulativne vebe tipa bacanja, hvatanja, gaanja; vonja tricikla, bicikla, poligoni i drugo).
Sprave i rekviziti su sve do sada koritene u svim aktivnostima.
20

ETVRTI DEO USMERENE AKTIVNOSTI

q
q
q
q

q
q

Cilj zavrnog dela je smirivanje organizma u fiziolokom i psihikom

smislu, kako bi dete bilo sposobno da obavlja ostale aktivnosti.
Bioloki zadaci obuhvataju smirivanje organizma deteta i vraanje
fiziolokih procesa na nivo sa poetka vebanja; higijenske navike.
Vaspitni zadaci su razvijanje smisla za rad u zajednici; zajedniko
spremanje sprava i rekvizita.
Obrazovni zadaci su usvajanje informacija o higijeni pranju ruku
posle rada u sali i sklanjanja sprava i informacija o vanosti povezivanja svih oblika rada u predkolskoj ustanovi.
Oblici rada je frontalni, a formacija je najee vrsta (deca sede na
vedskoj klupi), krug, polukrug i dr.
Osnovna sredstva rada su najee mirne pokretne igre, kao i neki
drugi sadraji i aktivnosti bez veeg intenziteta, uz korienje lepeze
rekvizita, slika, aplikacija i sl.
Sprave i rekviziti se sklanjaju posle usmerene aktivnosti.
21

ETNJE I IZLETI
n

n
n

Osnovna svrha ovih aktivnosti je vazduna kupka, izlaganje

organizma istom vazduhu i da deca promene sredinu, u
oblinji deji vrti, park, umu ili na deje igralite.
etnja u parovima decu jako zamara te se ne preporuuje
due od 30 minuta sa starijom grupom, 20 minuta sa srednjom i 10-15 minuta sa mlaom grupom.
Za vreme etnje mogu da meusobno razgovaraju, da ne
budu preglasna, a ak im se predlae i da zapevaju izvan
gradske buke.
Ove aktivnosti, kao i svaki vaspitno-obrazovni rad, moraju
se unapred planirati, ruta, bezbednost aktivnosti i slino.
Veoma je vano posle ovih aktivnosti da vaspitaica pogleda
da nisu arape vlane i mokre, a ako jesu da deca obuju
suve papue.
22

IZRAAVANJE POKRETOM
n
n
n
n
n
n
n

Dete se u svom ivotu neprestano kree, pa otuda tvrdnja da

je ivot deteta zapravo kretanja.
Deci treba stvoriti uslove za kretanja kako bi ono moglo da
postane sredstvo za oblikovanje linosti.
Dete kretanjem izraava svoje doivljavanje sveta i ono je
za njega nain izraavanja, i aspekt estetskog vaspitanja.
Vaspitavanjem izraavanja pokretom uvodimo decu u plesnu
umetnost, pokretom izraavanje svojih doivljavanje.
Pokret ukljuuje i prostornu i vremensku komponentu i u tesnoj vezi je sa ritmom.
Izraavanjem pokretom dete oblikuje sopstvenu aktivnost
izdiui je na vii nivo, stepen stvaralatva.
Vaspitavanje izraavanjem pokretom ima i svoje metode, a
to su pre svega voenje i improvizacija.
23

CILJEVI IZRAAVANJA POKRETOM

Upoznavanje mogunosti svog tela kao instrumenta izraavanja.

Zadovoljavanje deje potrebe za aktivnim doivljavanjem i izraavanjem muzike, pokretom tela.
Koordinacija i kultura pokreta: sklad, lakoa,
gracioznost i sloboda u istraivanju.
Razvijanje ritma i ravnotee tela.
Sposobnost stvaralakog izraavanja svih emocija putem pokreta za duivljavanje lepog.
Vie naina izraavanja putem pokreta.
24

BIOLOKI ZADACI
IZRAAVANJA POKRETOM
Zdravo, skladno i fiziki dobro razvijeno telo i to:

Pravilan razvoj lokomotornog aparata, nervnog,

respiratornog, kardiovaskularnog sistema itd.

Pravilno dranje tela i uklanjenje raznih

deformiteta u dranju tela, kimenog stuba i
stopala.

Slobodno, efikasno i skladno vladanje motorikom

i sticanje fizike spretnosti.

Negovanje
kod dece.

perceptivno-motorne

koordinacije
25

VASPITNI ZADACI
IZRAAVANJA POKRETOM
Sticanje pozitivne slike o sebi kroz:

Razvijanje emocionalne stabilnosti i negovanje

pozitivnih emocija, opteg oseanja sigurnosti i
poverenja putem razvijanja estetskih oseanja
vezanih za doivljavanje lepog.

Razvijanje voljno-karakternih osobina (volje i

samokontrole-odgovornosti, istrajnosti i odlunosti, sposobnosti za prevladavanje tekoa i
neuspeha.

26

OBRAZOVNI ZADACI
IZRAAVANJA POKRETOM

Formiranje i razvijanje stvaralakih aktivnosti

kroz slobodno, efikasno, skladno i graciozno
izraavanje putem slobodnih, osloboenih pokreta koji vode poreklo od osnovnih prirodnih
od harmoninog hodanja, lakog i lepravog
tranja, prirodnih skokova, savijanja do kultivisanih pokreta kao to su plesni koraci iz narodnog folklora, modernog baleta, kao i koraci iz
klasinog plesa; kroz razna gibanja telom, rukama i nogama, vebe ravnotee, kao razna figurativna kretanja, u skladu sa muzikom.
27

DEJI NASTUPI (PRIREDBE)

n

Pod dejim priredbama podrazumevamo javna nastupanja dece. Deji nastupi moraju biti deo redovnog rada i da rezultiraju iz tog rada.
Javni nastup treba da bude smotra dejih sposobnosti i dostignua, odnosno rezultat rada vaspitaa (analogija sa ueteljima, nastavnicima, profesorima).
Sadrina nastupa treba da ini materija koja je
predviena za rad sa tim uzrastom, bez posebnih
priprema i vebi, prilagoena javnom nastupu.
Veoma su pogodni i prikladni razni kratki sastavi
iz okvira dejeg plesa, razne pokretne igre, koje
nisu rezultat drila i dresure predkolske dece.
28

SAETA PISANA PRIPREMA

USMERENE AKTIVNOSTI

KONCEPT (saeta pisana priprema) sadri: naziv

i mesto vrtia, grupu i broj dece, datum i vreme.
Zatim: organizacioni oblik aktivnosti, usmerenu
aktivnost, te temu i ciljeve aktivnosti.
Sledi: zdravstveno-higijenski zadaci, vaspitni i
obrazovni zadaci i tip aktivnosti.
Metode i oblike rada.
Osnovna sredstva za svaki deo usmerene aktivnosti.
Objekat, sprave i rekvizite.
29

REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA

DECE PREDKOLSKOG DOBA
Tem atske celine:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Jutarnje telesno vebanje u fizikom vaspitanju

predkolske dece.
Pokretne igre u fizikom vaspitanju predkolske
dece.
Usmerena motorika aktivnost u fizikom
vaspitanju predkolske dece.
etnje i izleti kao oblici organizacije rada sa
predkolskom decom.
Slobodne aktivnosti i rekreativna pauza dece
predkolskog doba.
Izraavanje pokretom u fizikom vaspitanju
predkolske dece.
30

REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA

DECE PREDKOLSKOG DOBA
K ontrolna pitanja (1):
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n

Cilj jutarnjeg telesnog vebanja u fizikom vaspitanju predkolske dece?

Zadaci jutarnjeg telesnog vebanja u fizikom vaspitanju predkolske
dece?
Znaaj pripremne igre u fizikom vaspitanju predkolske dece?
Izbor pripremne igre u fizikom vaspitanju predkolske dece?
Priprema vaspitaa u fizikom vaspitanju predkolske dece?
Priprema dece u fizikom vaspitanju predkolske dece?
Objanjavanje pripremne igre u fizikom vaspitanju predkolske dece?
Tok i zavretak pripremne igre u fizikom vaspitanju dece predkolskog
doba?
Neki primeri pripremnih igara u fizikom vaspitanju predkolske dece?
Znaaj usmerene motorike aktivnosti u fizikom vaspitanju predkolske
dece?
31

REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA

DECE PREDKOLSKOG DOBA
K ontrolna pitanja (2):

n
n
n
n
n
n
n
n
n
n

Struktura usmerene motorike aktivnosti u fizikom vaspitanju dece?

Prvi uvodni deo usmerene motorike aktivnosti u fizikom vaspitanju?
Vebe za razvoj navika organizovanog postavljanja i kretanja? Stavovi i
okreti?
Formacije i njihove promene? Hodanje u ritmu mara mariranje?
Lokomotorne vebe (hodanje i tranje u raznim pravcima i u razliitom
tempu)?
Igre hvatalice, te skakanje i poskakivanje u prvom delu usmerene
aktivnosti?
Drugi pripremni deo usmerene motorike aktivnosti u fizikom
vaspitanju?
Vebe oblikovanja - pojam, podela i opte napomene u vezi njihove
primene?
Vebe za razvoj miia ramenog pojasa, ruku i vrata predkolske dece?
Vebe za razvoj trbunih miia dece predkolskog doba?
32

REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA

DECE PREDKOLSKOG DOBA
K ontrolna pitanja (3):

n
n
n
n
n
n
n
n
n
n
n

Vebe za razvoj lenih miia dece predkolskog doba?

Vebe za razvoj miia bonih pregibaa i uvrtaa trupa predk. dece?
Vebe za razvoj miia nogu i stopala dece predkolskog doba?
Doziranje vebi oblikovanja i neki principi sastavljanja kompleksa?
Neki primeri vebi oblikovanja bez rekvizite, sa korienjem vreice i
obrua?
Trei glavni deo usmerene motorike aktivnosti u fizikom vaspitanju?
Lokomotorne vebe tipa hodanja, tranja, puzanja, provlaenja i
penjanja?
Lokomotorne vebe: dizanje i noenje, guranje i vuenje, potiskivanje i
nadvlaenje?
Lokomotorne vebe tipa skakanja (u dalj iz mesta i zaleta, u dubinu) i
kolutanja?
Poligon staza prepreka, kao oblik organ. rada na usmerenoj
motorikoj aktivnosti.
etvrti zavrni deo usmerene motorike aktivnosti u fizi. vaspitanju?
33

REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA

DECE PREDKOLSKOG DOBA
K ontrolna pitanja (4):

n
n
n
n
n
n
n
n
n
n

etnja kao oblik organizacije rada u fizikom vaspitanju predk. dece?

Izleti kao oblici organizacije rada u fizikom vaspitanju predkol. dece?
Slobodne aktivnosti u fizikom vaspitanju predkolske dece?
Rekreativna pauza u fizikom vaspitanju dece predkolskog doba?
Ciljevi izraavanja pokretom u fizikom vaspitanju predkolske dece?
Bioloki zadaci izraavanja pokretom u fizikom vaspitanju predkolske
dece?
Pedagoki vaspitni zadaci izraavanja pokretom u fizikom vaspitanju
dece?
Pedagoki obrazovni zadaci izraavanja pokretom u fizikom vaspitanju
dece?
Primer telesnog vebanja uz muziku pratnju?
Saeta pisana priprema usmerene motorike aktivnosti predkolske
dece?
34

PITANJA ?

HVALA NA PANJI !
35

REALIZACIJA FIZIKOG VASPITANJA

DECE PREDKOLSKOG DOBA
IMPLEMENTATION OF PHYSICAL EDUCATION
PRESCHOOL AGE CHILDREN

PREDAVANJE 5
LECTURE
5

36

METODIKA NASTAVE
FIZIKOG VASPITANJA 1
METHODS OF TEACHING
PHYSICAL EDUCATION 1
Prof. dr Nedeljko Rodi
Pedagoki fakultet u Somboru
Faculty of Education in Sombor

37