DHAMMA-PADAM

PUT ISPRAVNOSTI
Antologiia buddhisticke etike
S pali iezika preveo
CEDOMIL VEL1ACIC
SADRZA1
Cedomil Veliacic: Uvod
DHAMMA-PADAM
I Parovi /Yamaka-vaggo/
II Pazliivost /Appamada-vaggo/
III Misao /Citta-vaggo/
IV Cviiece /Puppha-vaggo/
V Budala /Bala-vaggo/
VI Pametan coviek /Pandita-vaggo/
VII Usavrseni /Arahanta-vaggo/
VIII Tisuce /Sahassa-vaggo/
IX Zlodielo /Papa-vaggo/
X Batina /Danda-vaggo/
XI Starost /Dara-vaggo/
XII O samome sebi /Atta-vaggo/
XIII Sviiet /Loka-vaggo/
XIV Budni /Buddha-vaggo/
XV Sreca /Sukha-vaggo/
XVI Priiatnost /Piya-vaggo/
XVII Gniev /Kodha-vaggo/
XVIII Mane /Mala-vaggo/
XIX O pravedniku /Dhamatta-vaggo/
XX Put /Magga-vaggo/
XXI Razno /Pakinnaka-vaggo/
XXII Pakao /Niraya-vaggo/
XXIII Slon /Nagavaggo/
XXN Zeda za zivotom /Tanha-vaggo/
XXV Isposnik /Bhikkhu-vaggo/
XXVI Brahmanski svecenik /Brahmana-vaggo/
Cedomil Jeljaéic
UVOD
Dhamma-padu nazivamo antologiiom buddhisticke etike zato sto se od ukupno 423 izreke u
stihovima ove zbirke 152 nalaze u drugim dielima osnovne kanonske buddhisticke kniizevnosti. a
neke se stroIe nalaze i u drugim. kasniiim dielima buddhisticke i ostale indiiske klasicne
kniizevnosti. medu ostalim dvadesetak u Mahabharati. U tom smislu Dhamma-padam sadrzi
nesumniivo naivazniii i naineposredniii dio ucenia Gotame Buddhe kroz stolieca i tisuclieca.
(Buddho se rodio 563. g. pr.n.e. u Juznom Nepalu. u miestu Kapilavatthu. manie od 200 kilometara
sieverno od Benaresa. a umro ie 483. pr.n.e. u osamdesetoi godini. na povratku u svoi rodni krai.
Godine 1956. slavliena ie 2500-godisniica buddhizma.)
U 'dugackom govoru¨ koii opisuie posliednie razdoblie Buddhina putovania (Maha-
parinibbana-suttam u zbirci Digha-nikavo. 16) Buddho pita svoga naiblizeg ucenika Anandu: "Sto
ios ocekuie redovnicka zaiednica od mene?. . . Ja sam. uostalom. star. pod teretom godina. oronuo.
ispunio sam svoie vriieme. Osamdeset mi ie godina. O Anando. ia sam kao stara kola. ciie se
osovine ios drze povezane konopima. I tiielo Usavrsenoga ios koraca kao da ie povezano konopima.
. .¨
Jedan od prvih europskih prevodilaca. Max Müller. prevodi naslov ove antologiie sa 'Put
kreposti¨ ('Path oI virtue¨). K. E. Neumann. prvi i naibolii estetski priievod na niemacki. sa 'Put
istine¨ ('Der WahrheitspIad¨). U pali ieziku originala pada znaci 'put¨. a dhamma (sanskrit:
dharma) oznacava Buddhinu nauku u cielini. Osnovna buddhisticka kniizevnost. kanon na pali
ieziku. vrlo ie obimna. podiieliena na tri osnovna diiela: Ti-pitakam. 'tri kosare¨:
- Jinava-pitakam. diela koia se odnose na redovnicku disciplinu Buddhine zaiednice (sangho),
- Sutta-pitakam. glavni Buddhini govori koii izlazu niegovu pouku (desana) u proznim govorima
i razgovorima (suttam) ili u stihovima (gatha),
- Abhidhamma-pitakam - sedam kniiga o kanonski sistematiziranim metaIizickim pitaniima.
Naziv abhi-dhamma se moze prevesti na grcki peri phainomena. a zbirka ie dodata kanonu u
vriieme vladavine slavnog vladara Asoke u 3. viieku pr.n.e.
Dhamma-padam spada u Sutta-pitaku. sredisniu i naivazniiu 'kosaru¨. ciii su glavni diielovi.
svaki u nekoliko kniiga:
1) Digha-nikavo. zbirka od 34 'duga govora¨. prosiecno oko 20 stranica. 3 kniige.
2) Maddhima-nikavo. 152 govora 'srednie duzine¨. 3 kniige.
3) Samvutta-nikavo. zbirka govora o povezanim temama. 5 kniiga.
4) Anguttara-nikavo. zbirka govora slozenih po broiu poimovnih elemenata koie povezuie u
razne strukturalne cieline. od 1-11. 5 kniiga.
5) Kuddaka-nikavo. niz kracih zbirki. medu koie spada i Dhamma-padam. U istu skupinu zbirki
spada i Sutta-nipato. 'Splet piesama¨. povezanih ponekad i proznim diielovima. U prvom diielu te
zbirke medu naipoznatiie buddhisticke piesnicke tekstove spadaiu poeme 'Nosorog¨ i 'Utihnuli
mudrac¨ (muni). U Kuddaku spada i glavna zbirka indiiskih prica uopce Ðataka. To su 547 prica
svrstanih oko teme Buddhinih prethodnih zivota. Teme su velikim diielom stariie od buddhizma.
Jedna od vise prica koie nalazimo i kod Ezopa ie prica o magarcu u lavovskoi kozi.
U Kuddaka-nikavu ubraiaiu se takoder piesme Buddhinih ucenika i ucenica Thera-gatha i Theri-
gatha. Veci dio tih zbirki (bez ponavliania) sa dodacima o niihovim zivotima i poiavama u drugim.
proznim tekstovima (koii u strogom smislu nisu hagiograIiie) preveden ie u moioi kniizi 'Piesme
prosiaka i prosiakinia¨ (Saraievo. Logos. 1977).
Naiblize tim kanonskim zbirkama ie dielo Milinda-panha iz 2. st. pr.n.e.. razgovori
buddhistickog redovnika Nagasene sa grcko-baktriiskim vladarom Menandrom o IilozoIskim
pitaniima dozrelim u to vriieme.
Naiugledniii komentator Ti-pitake bio ie Buddhaghosa. koii ie u 5. st.n.e. dosao iz Indiie u Sri
Lanku. Niegovo ie glavno sistematsko dielo Jisuddhi-maggo. 'Put prociscenia¨. do danas ostalo
naimierodavniii i naipotpuniii prirucnik tzv. 'buddhisticke meditaciie¨. (Buddhisticki termin za tu
vrstu 'prociscenia¨ duha ie bhavana. termin koii znaci 'niegu¨ ili 'oplemeniivanie¨. a niposto tek
'tehniku¨ ili tehnikalizaciiu kako se danas naicesce i naipovrsniie interpretiraiu razne vrste voge.
Dhamma-padam ie bio prvi pali tekst obiavlien u Europi. Obiavio ga ie uz latinski priievod
danski indolog V. Fausböll 1855. u Kopenhagenu. Priie spomenuto izdanie Maxa Müllera sa
engleskim priievodom izaslo ie u OxIordu 1881. kao deseti svezak cuvene zbirke 'Sacred Books oI
the East¨. Iste godine osnovano ie u Londonu 'The Pali Text Society¨ koie od tada do danas izdaie
pali tekstove u originalu. prilagodene latinskom alIabetu koiim se stampaiu i sanskritski tekstovi.
Drustvo ie osnovao T. W. Rhys-Davids koii ie kao engleski sudac zivio godinama u engleskoi
koloniii na Ceilonu. Drustvo ie do danas ostalo naivazniia naucna ustanova svoie vrste. Izdalo ie
oko 200 kniiga originalnih tekstova. mnoge i u obnovlienim izdaniima i priievodima. te riecnik koii
se smatra standardnim i do sada naipotpuniiim. Povodom 2500-godisniice buddhizma izdao ie
indiiski uceniak i tadasnii obnoviteli naiveceg srednioviekovnog buddhistickog univerziteta u
Nalandi. Bhikkhu Kasiapa. ciieli kanon s osnovnim komentarskim dielima u 40 kniiga klasicnim
staroindiiskim pismom devanagari. Povodom novog koncila koii ie tada odrzan u Burmi. obiavlieno
ie i medunarodno izdanie istog materiiala. Od kraia 19. viieka isticu se do danas medu estetski
nailiepsima priievodi K. E. Neumanna na niemacki. Niegov priiateli i suradnik G. de Lorenzo iz
Napulia obiavio ie u 20. viieku neke osnovne tekstove na taliianskom ieziku. Za razliku od vecine
engleskih priievoda De Lorenzov rad se istice naiizrazitiiim podvlaceniem neposrednih estetskih
prednosti Buddhina izvornog stila (osobito u svome osnovnom dielu 'India e buddhismo antico¨. 5.
izd.. Bari. 1926).
Od kasniiih priievoda na engleski ios ie uviiek naipopularniii. naivise prevoden na druge iezike.
S. Radhakrishnanov. vec po bogatstvu komparativno-IilozoIskih usporedbi i uvodnog eseia
povodom koieg ie 1938. primlien za clana Britanske Akademiie. iako se tim povodom opcenito
zamierio buddhistickom sviietu Aziie zbog tipicnog hinduistickog svodenia buddhizma na
zaiednicke nazivnike vedante. priznate za prvobitnu nacionalnu IilozoIiiu Indiie. Sankara ie (u 6. ili
8. st.n.e.) bio prisilien da i sam kaze: 'Ovako niiegovorio Buddha.¨
Od priievoda na slavenske iezike posliie drugog svietskog rata prvi ie. koii mi ie poznat. bio
ceski priievod koii ie u Pragu obiavio poznati indolog V. Lesny 1946. Uskoro za tim. 1948. poiavilo
se 2. izd. poliskog priievoda proI. S. F. Michalskog 'Sciezka Prawdy¨. Ruski sam priievod dobio
tek oko 1960. od svietski naipoznatiieg ceilonskog proIesora paliia G. P. Malalasekere. koii ie u
doba Hruscovlieve vlade bio ambasador u Moskvi. istovremeno sa Radhakrishnanom. Malalasekera
ie istovremeno predavao pali u moskovskoi Akademiii i tamo ie sa svoiim ruskim suradnicima
obnovio ios iz 19. viieka svietski cuvenu petrogradsku Bibliotheca Buddhica. Prva kniiga nove
seriie bio ie priievod Dhamma-pade. koia. koliko mi ie poznato. raniie niie bila prevodena na ruski
u cielini. Za svog istovremenog sluzbovania u Moskvi Radhakrishnan ie obiavio (u Londonu) svoi
uzorni priievod 'Principal Upanisads`. Malalasekera ie pedesetih godina osnovao svietsku
organizaciiu 'World Fellowship oI Buddhists¨. Kao student u Londonu. oko 1920. bio ie kolega i
priiateli s Pavlom Jevticem. prvim iugoslavenskim redovno skolovanim sanskritistom. koii ie ostao
poznat osobito po prvom priievodu Bhagavad Gite.
Dhamma-padu ie u cielini prvi put kod nas prevela Vesna Krmpotic u okviru svoie estetski. a i
po sadrzainom izboru vriiedne antologiie 'Hiliadu lotosa¨ (Nolit. Beograd. 1973. 2. izd.). Izgleda da
ie i tai priievod. kao i vecina drugih priievoda ovog osnovnog diela u svietskim kniizevnostima
posliie 1950. prireden na osnovu spomenutog Radhakrishnanovog tadasnieg rada. u priievodu s
engleskog. U priievodu s originala ia sam se sluzio iednim od naipoznatiiih engleskih priievoda
ceilonskog maha-there Narade. iednog od prvih buddhistickih misionara na Zapadu od vremena
drugog svietskog rata. Nainezavisniii od ostalih u to vriieme ios mi se uviiek cini priievod
naiugledniieg ceilonskog pali gramaticara i autora riecnika Mahathere Buddhadatte. koii sam
konzultirao na svim spornim miestima. tipicnim za europske i eurocentricke prevodioce.
Pali iezik osnovnih buddhistickih tekstova na koiem ie sacuvan prvobitni kanon Tipitakam
odnosi se prema sanskritu kao taliianski prema latinskom. Usporedba se osniva na slicnosti zakona
glasovne asimilaciie. Evo nekoliko primiera koii uiedno pokazuiu i neobicne slicnosti sa nasim
iezikom:
Sanskrit Pali Hrvatski
puspati pupphati pupati
agni aggi ogani
pria piya priiatan
laghu lahu lako. lagano
iksana akkhi oko
Dodaiem i svoie redovnicko ime Nanaiivako:
d ana ana znanie
iivakah iivako onai tko zivi (doslovniie Zivko)
u skladu sa. ili prema. . .
Pali ie mrtvi kniizevni iezik (doslovno iezik 'tekstova¨) kao i sanskrit. a naisrodniii ie ieziku
magadhi koii ie u Buddhino doba bio govorni iezik istog podrucia srednie Indiie. na iugu od riieke
Gange. iednom od naivazniiih sredista indiiske kulture toga vremena. Po diialektalnoi srodnosti
istog podrucia Buddho u nizu razgovora sa dainskim 'golim mudracima¨. od koiih se i sam
odmetnuo. razgovara istim iezikom. koii se u noviioi Iilologiii naziva kao i pali 'srednieindiiskim¨.
Rad na ovom priievodu poceo sam priie 1950. u Rimu kad sam ios kao samouk poceo uciti pali
uz sanskrit. Redovniie studiie sam nastavio na univerzitetu u Bonnu i privatno sa svoiim
proIesorom do 1956. Prvi priievod Dhamma-pade zavrsio sam u Beogradu oko 1952. S tim sam
priievodom zelio napisati prvu kniigu buddhistickih tekstova tako da sam uz poiedine izreke
Dhamma-pade dodavao prozne citate iz Buddhinih govora. - 1954. g. uspio sam od svega toga
obiaviti oko iednu trecinu osnovnih izreka u zagrebackoi 'Republici¨. povodom proslave 2500-
godisniice buddhizma u ciielom sviietu. Rad na ponovnom prevodeniu zapociniao sam i kasniie
nekoliko puta u toku svog redovnickog zivota na Sri Lanki. Rukopis prvobitnog priievoda dostavila
mi ie u KaliIorniiu tek 1989. godine moia unuka Maia Akpinar. Tada sam vec radio na ovom
posliedniem priievodu. zahvaliuiuci iniciiativi urednika biblioteke 'Religiia i mistika¨ da svoiim
ostalim obiavlienim priievodima dodam i potpuni priievod ove osnovne zbir.ke Buddhinih izreka u
stihovima. svrstanih u 26 poglavlia o glavnim temama niegovog ucenia. U prilozima svoiim raniiim
kniigama uvrstavao sam poiedina poglavlia Dhamma-pade koia su u ovom konacnom priievodu
dielomicno preradena.
U okviru buddhistickih zemalia u koii se moze obuhvatiti veci dio Aziie. Sri Lanka. Burma i
Siam predstavliaiu posebnu grupu. To su zemlie u koiima ie Buddhino ucenie sacuvano historiiski
naitocniie u okviru ortodoksnih skola theravado za razliku od tzv. sievernih skola mahavanam koie
su se razvile kasniie pod utiecaiem indiiskog vedantinskog idealizma. Thera-vado znaci 'ucenie
starih¨. ti. prvobitnih Buddhinih ucenika. sakuplieno u kniige Ti-pitake na izvornom pali ieziku. a
maha-vanam znaci 'velika kola¨. ucenie prosireno i razradeno mnogostruko u sanskritskim
obradama polaznih postavki. Zauzimaiuci zbog toga superiorno stanoviste. mahayanisti su u toku
stolieca izvorno ucenie 'pali kanona¨ nazivali hinavana ili 'mala kola¨. To se razlikovanie u
klasiIikaciii skola odrzalo do danas. osobito u popularnim religiiama koie su se prilagodile
narodnim vierama raznih zemalia. Sam Buddho ie ios za zivota predvidio mogucnosti i
nemogucnosti razdora i sizmi u svome uceniu sazeto ovako: Povodom smrti svoga stariieg dainskog
takmaca Mahavire. ucenici su ga izviiestili o rasulu i sporovima medu niegovim sliedbenicima i
izrazili strah da se tako ne dogodi i posliie Buddhine smrti. a Buddho im ie na to pouzdano
odgovorio da to niie moguce u osnovnim shvacaniima o 'cetiri plemenite istine¨ na koiima se
osniva niegov pogled na sviiet: patnia. nastanak patnie. dokoncanie patnie i osmeroclani put koii
vodi do dokoncania patnie. Ti su Iaktori oplemenienia liudskog bica (bhavana - izraz koii se u
naisirem a i naivulgarniiem smislu prevodi sa 'meditaciia¨):
- 4 podrucia postoianosti paznie (sati-patthana). 'u tiielu paznia nad tiielom. . . . u osiecaiima
nad osiecaiima. . . . u mislima nad mislima. . . . u poiavama nad poiavama (dhamma).
- 4 ispravna napora: da se ne poiave pogresne i zlonamierne predodzbe. da se odrze. prociste.
umnoze. prosire. razviiu. usavrse ispravne i dobronamierne predodzbe.
- 4 sposobnosti koncentraciie:. . u svrhovitosti. . . u intelektualnom radu. . . . u odrzavaniu
energiie. . . u istrazivalackom naporu.
- 5 sposobnosti tielesnih i duhovnih moci. (Duhovne su moci: pouzdanie. snaga. paznia.
sabranost i uvid.)
- 7 spona probudenia: paznia. istrazivanie. snaga. zanos. smirenost. ravnodusnost.
- Osmeroclani put oslobodenia od egzistenciialne patnie: ispravni nazori. ispravne namiere.
ispravan govor. ispravna dielatnost. ispravan nacin zivota. ispravan napor. ispravna paznia. ispravna
meditativna sabranost (samadhi). (Posliednia tri stava se odnose na Buddhino ucenie o meditaciii.)
Istim ie povodom Buddhin intelektualno naiistaknutiii ucenik Sariputto Iormulirao cielinu
niegovog kosmoloskog pogleda na zivot i sviiet prema broiu elemenata koii determiniraiu
komplekse psihoIizickih poiava. od iedne do deset komponenata. u dva govora koii saciniavaiu
posliednia dva poglavlia zbirke dugih govora (Digha-nikavo 33 i 34). od koiih prvi. Sangiti
suttanta. obuhvaca u standardnom engleskom priievodu 49 stranica. Princip cieline te IilozoIiie
egzistenciie izrazio ie Buddho u 22. govoru zbirke srednie duzine (Maddhima-nikavo 22) izrekom:
'Mene koii ovako govorim. ovako naucavam. optuzuiu neki askete i brahmani bezrazlozno.
proizvolino. lazno i neopravdano ovako: 'Rusilac ie isposnik Gotamo; on propoviieda rusenie.
unistenie i odricanie pravog zivota.' - A ia. ucenici. naucavam samo iedno. danas kao i raniie: patniu
i iskorieniivanie patnie.¨
1
Vec ie Schopenhauer. u doba kad izvorno proucavanie indiiske kulture u Europi pocinie da se
ozbilino razviia. nazvao buddhizam 'ateistickom religiiom¨. Tai se naziv odrzao do danas. Ne
zalazeci u granice opravdanosti takvih klasiIikaciia. smatram ipak da vec nekoliko navedenih
obiliezia opravdava svracanie paznie na niegov pristup buddhizmu. s koiim se i sam cesto puta
izrazito suglasava.
2
Otkad sam prvi put poceo prevoditi Dhamma-padu. oko 1950. ostali tekstovi koiima sam zelio
nadopuniti poiedine izreke potiecali su pretezno iz De Lorenzovog taliianskog priievoda
Maddhima-nikave. zbirke Buddhinih govora 'srednie duzine¨. koia za mene predstavlia estetski
nailiepsi. iako ne naitocniii. europski priievod. Danas mi se cini da sav tadasnii materiial u
bilieskama niie neophodan. pogotovo ne iz prevodilackog izvora na koii sam tada bio pretezno
ogranicen. Dugogodisniim iskustvom dosao sam do zakliucka da ie naibitniie da se uvodno
osvrnem upravo na prvu riiec prve izreke ovog teksta - mano. Osnova ie te riieci u paliiu kao i u
sanskritu: manas. Ista ie osnova. i bitno naiopcenitiie i naisire znacenie. sacuvana do danas u
latinskoi riieci mens u opsegu znacenia preuzetom i u engleski mind. U nasem ieziku kao i u
niemackom i Irancuskom postoie samo izvedenice iz imenice 'mentalitet¨. U europskoi IilozoIiii
naisiri opseg ie tai poiam dobio kod Kanta i kao 'teoriiski um¨ i kao 'prakticki um¨. pa i 'rasudna
moc¨. shvaceni u zaiednickoi cielini sistema ciia ie osnova. ne u teoriiskoi. nego u praktickoi
komponenti.
3
Engleska riiec mind ima nesumniivo naivise srodnosti sa terminom manas u indiiskoi
IilozoIiii uopce. ne samo u buddhistickoi. pa ipak standardni riecnik koii ie izdalo Pali Text Society
opravdano napominie da i u tom slucaiu treba gdiekada prevoditi ovai termin i sa 'mislienie¨
(thought). Ukoliko postoii sklonost u europskim iezicima da se manas prevodi sa 'duh¨. treba imati
na umu poteskocu da manas predstavlia sesto podrucie osietne sviiesti ravnopravno sa osietnih pet
dozivliainih podrucia tielesnih organa. pa ie u vezi s niima izrazito usmieren prema Ienomenalnoi
sviiesti i vezan iskliucivo za niena predmetna podrucia. U tom ie smislu 'mislienie¨ klasiIicirano
kao 'sesti organ¨ organske sviiesti shvacania obiektivnog smisla podrucia i elemenata Ienomenalne
datosti (Avatanam. dhatu). Zato ga ie psiholoski adekvatniie prevoditi sa 'razum¨ nego sa 'duh¨.
Zato u europskoi komparativnoi IilozoIiii postoii dovolina suglasnost (koiu ie dovolino izrazito
dokumentirao Schopenhauerov sliedbenik Paul Deussen u tri kniige poviiesti indiiske IilozoIiie) da
ie tek Kantov kriticki Ienomenalizam stvorio adekvatnu osnovu za komparativnu IilozoIiiu prema
pretpostavkama starog indiiskog umovania. To naiizrazitiie vriiedi za buddhizam. iako se
vedantinska IilozoIiia upanisadi redovno interpretira u usporedbi s kantovskim idealizmom.
1
U zbirci Maiihima-nikayo. govor 104. dalie razraden u Digha-nikayo. govor 22 i dalie.
2
Usp. moiu kniigu "Schopenhauer and Buddhism¨. Buddhist Publication Society. Kandy. 1970. No. 144-146. O. 22. str.
32; opsirniie u izdaniu istog eseia u moioi kniizi 'Studies in Comparative Philosophy¨. Colombo. 1983. vol. I. str. 34.
O. 14.
3
Usp. moiu studiiu 'The Ethos oI Knowledge in Kantian and in Buddhist Philosophy¨ u Kant Studien 77/1. 1986.
I
PAROVI
/Yamaka-vaggo/
1 Razum
4
ie preteca svih stvari.
razum ih tvori i niima upravlia.
Tko sa zlim naumom govori il' radi .
toga sliiedi patnia k'o tocak volovsku spregu.
2 Razum ie preteca svih stvari.
razum ih tvori i niima upravlia.
Tko s dobrim naumom govori il' radi.
toga sliiedi sreca nerazdruziva k'o siena.
3 'Vriiedao me i zlostavliao.
svladao me i opliackao¨.
Koga takve misli muce.
u tom se ne smiruie mrznia.
4 'Vriiedao me i zlostavliao.
svladao me i opliackao¨.
Koga te misli ne muce.
u niemu se mrznia utisava.
5 Mrznia se nikad ne smiruie mrzniom.
mrznia se utisava nemrzniom.
To pravilo vazi oduviiek.
6 Vecina liudi nece da shvati
da smo ovdie osudeni na smrt.
Medu onima koii to shvate
svade se lako izmiruiu.
7 Tko god zivi zanesen carima.
neobuzdan u culnosti. neumieren u uzitku.
nemaran i neotporan.
4
mano. latinski mens
tai pogiba k'o neukoriienieno drvo na vietru.
8 Tko ne zivi zanesen carima.
vec obuzdan u culnosti i umieren u uzitku.
tai pouzdan i izdrzliiv
odoliieva pogibiii k'o planinska hrid oluii.
9 Tko oblaci olinialo ruho isposnika.
a ne zivi bespriiekorno
ni obuzdan u istini.
tai ni tog ruha niie dostoian.
10 Tko se odvrati od strasti
i ustali u vrlini.
tai obuzdan u istini
s pravom nosi olinialo ruho isposnika.
11 Tko liusku smatra za iezgro.
a iezgro mu se cini da ie liuska.
tai do iezgra nigdie ne dopire
zaveden neispravnom namierom.
12 Tko iezgro iezgrom shvati.
a liusku smatra liuskom.
tai dopire do iezgra
u izvrsnim namierama.
13 Kao sto kisa prodre u kucu
koia niie dobro pokrovliena.
tako u neodniegovanu
sviiest prodiru strasti.
14 A kao sto kisa ne prodire
u kucu dobro pokrovlienu.
tako ni u dobro niegovanu
sviiest ne prodiru strasti.
15 Na ovom sviietu i na drugome
zlocinac pati i tuguie.
Tuguie i kaie se kad vidi sto ie ucinio.
16 Na ovom sviietu i na drugome
raduiu se dobrotvori.
Raduiu se i vesele u cistoci svoiih diela.
17 Na ovom sviietu i na drugome
zlocinac podnosi muke.
Muci ga misao da ie zlo ucinio.
a put mu stradania povecava muke.
18 Na ovom sviietu i na drugome
uzivaiu dobrotvori.
Uzivaiu u mislima o dobroti svoiih diela.
a put im u blazenstvo povecava uzitak.
19 Onai tko ponavlia mnostvo svetih stroIa.
a ne vlada se prema niima. nedosliedan coviek.
lici na pastira koii broii tude blago.
20 Onai tko ponavlia malo svetih izreka.
al' sliiedi niihove upute.
odrice se strasti. mrznie i zablude.
u naiboliem znaniu. nesputane misli.
nevezan ni za sto na ovom ni onom sviietu
- tai ie sudionik blazenstva mudraca.
II
PAZL1IVOST
/Appamada-vaggo/
21 Paznia ie put bez pogibelii.
a nepaznia ie put u smrt.
Gdie pazliivi ne umiru.
nepazliivi su vec mrtvi.
22 Uvidievsi tu razliku
u pazliivosti. mudraci
zadovolini pazliivoscu
kroce putem plemenitih.
23 Zadublieni i sabrani.
postoiani u naporu
dosezu do utrnuca.
5
krainie slobode od iarma.
24 Pazliivome ciia ie pozornost postoiana.
tko ie posten i obazriv.
uvidavan i ispravan.
tome se ugled siri nadaleko.
25 Postoianom pazliivoscu.
izostrenim uvidaiem.
mudrac treba da bude utvrden
k'o otok protiv nasrtaia vala.
26 Nepaznii se prepustaiu
budale i bezumnici.
dok mudrac pazliivost ciieni
kao naivredniie blago.
27 Ne popustai nepaznii.
ne budi podatan pozudi.
5
Nibbanam. sanskrit nirvanam
Samo pazliiv i zadublien
postize potpuno zadovolistvo.
28 Kad pazliivoscu nepazniu
rasprsi pametan coviek
i uspne se na kulu mudrosti.
neozalosceni mudrac
zalosnu svietinu tada
promatra k'o krsan gorstak
krzliavi nizinski puk.
29 Pozoran medu nepazliivima.
bdiiuci medu pozaspalima.
odmice mudrac k'o hitar koni pred kliusadi.
30 Bog Indra
6
ie svoiom pazniom
postigao vodstvo kod bogova.
Pazliivost se svuda ciieni.
a nepaznia uviiek prezire.
31 Redovnik koga raduie paznia.
a sa strahom gleda nemir.
kao rasplamsala vatra
krsi sitne i krupne prepreke.
32 Redovnik koga raduie paznia.
a sa strahom gleda nemir.
vise nece stradavati.
pred niime ie utrnuce.
6
Indra ie Gromovnik. indiiski Zeus
III
MISAO
/Citta-vaggo/
33 Usplahirenu. nepostoianu misao.
koiu ie tesko zadrzati i obuzdati.
mudrac izostrava kao kovac striielu.
34 Kao riba izvucena iz vode i bacena na kopno
tako se trza i misao
onoga tko napusta carstvo Smrti.
35 Vriiedno ie zavladati misliu
nepokornom. lakoumnom.
povodliivom za uzitkom.
Ukrocena misao ie izvor srece.
36 Mudrac neka pazi na misao.
ishitrenu i iedva zamietnu.
povodliivu za uzitkom.
Zasticena misao ie izvor srece.
37 Lutalicu. samotarku.
bestielesnu. prikrivenu.
tko ne pusta misao iz vida.
oslobada se spona umirania.
38 Kad misao niie ustaliena
ni istina ispravno shvacena.
kada osietila nisu bistra.
tada ni mudrost niie potpuna.
39 Kome misao niie pristrasna
ni osuiecena teznia
da napusti zlo i dobro
- tko bdiie. tai se ne boii.
40 Tko ie uvidio krhkost tiiela
i ucvrstio misao k'o tvrdavu.
macem mudrosti krsi Rusioca
i tako stiti pobiedu beskucnika.
41 Uskoro ce ovo tiielo
pasti sruseno na zemliu.
napusteno. bez sviiesti.
kao beskorisna klada.
42 Sto pozeli dusman
7
dusmaninu.
mrzovolian omrazenu.
manie ie stetno od misli
usmierene na vlastito zlo.
43 Ni otac. ni mati. ni svoita
ne mogu nam ugoditi
onoliko k'o misao
usmierena na dobrobit.
7
Usp. avesticki termin duzdaman
IV
CVI1ECE
/Puppha-vaggo/
44 Tko ce osvoiiti ovu zemliu i sviiet smrti i bogova?
Tko ce pronaci dobro raziasnieni put ispravnosti
kao sto ce viestak prepoznati cviiet?
45 Ucenik na putu vrline ce osvoiiti ovu zemliu i sviiet smrti i bogova.
Ucenik na putu vrline ce pronaci dobro raziasnieni put ispravnosti
kao viestak trazeni cviiet.
46 Uvidievsi da ie ovo tiielo kao piena.
prozrevsi prirodu opsiene.
slomivsi rascvietale striiele smrti.
treba otN izvan vidokruga vladara smrti.
47 Kao covieka koii bere cviiece.
ciii ie duh rastresen. smrt odnosi
kao poplava usnuli zaselak.
48 Kao covieka koii bere cviiece.
ciii ie duh rastresen.
ios priie nego sto utazi svoie strasti. nadvladava smrt.
49 Kao sto pcela ne ostetivsi ni boiu ni miris cviieta
usise sok i odleti - tako treba i sutliivi mudrac
da se krece selom.
50 Ne treba primiecivati tuda nedostoina diela.
niti ono sto su drugi ucinili ili nisu.
nego vlastita diela i propuste.
51 Kao liiepi cviiet sarolik. ali bez mirisa.
isto su tako ialove i liiepo izrazene riieci
onoga tko ih ne primieniuie u dielu.
52 Kao liiepi cviiet sarolik i mirisan
tako su plodonosne i liiepo izrazene riieci
onoga tko ih primieniuie u dielu.
53 Kao sto se iz hrpe cviieca mogu uciniti mnogi cvietni viienci.
tako i onai tko ie roden smrtan moze uciniti mnoga dobra diela.
54 Miris cviieca ne ide protiv vietra.
niti miris sandalovine. ni mirisni prah tagare. ni iasmina.
ali miris vrline ide protiv vietra; dobar coviek siri miris na sve strane.
55 Mirisi sandalovine. tagare kao i lotosa i iasmina -
iznad svih cvietnih mirisa izdize se miris vrline.
56 Neznatni su mirisi svih tih cvietnih prahova.
dok miris kreposnih bica proviiava do
bozanskih vrhunaca.
57 Moc Smrti
8
ne doseze do puta onih koii su
postigli te vrline
i sazeli se u sabranosti usavrsenim znaniem.
58 Kao sto iz hrpe dubreta bacenog na cestu
moze da iznikne lotos divnog i osviezuiuceg mirisa -
59 isto tako iz hrpe bica zasliiepliene liudske gomile
zabliesne mudroscu ucenik potpuno budnoga.
8
Smrt ili. tocniie. rodenie-i-smrt ie simbol svietovnosti. u sirem smislu kozmicke obavezanosti bica. Usp. Heideggerov
Sein Zum Tode.
V
BUDALA
/Bala-vaggo/
60 Duga ie noc za onoga tko bdiie. duga ie milia za umornoga -
dug ie tok zbivania za budale koii nemaiu
ispravnog uvida u istinu.
61 Ako putnik ne naide na bolieg ili iednakog sebi.
bolie mu ie da putuie sam; nema drugarstva sa budalom.
62 'Dieca su moia. imetak ie moi¨ - tako razmislia budala.
Ali ni sam niie svoi. a kamoli dieca. kamoli imetak.
63 Budala koii sebe smatra budalom vec ie zbog toga pametan.
ali budala koii sebe smatra pametnim. za toga
se s pravom kaze da ie budala.
64 I ako budala dozivotno postuie pametnoga.
nece razumieti istinu kao ni zlica okus corbe.
65 Ali ako se pametan coviek pridruzi pametnome samo iedan cas.
brzo ce razumieti istinu kao iezik okus corbe.
66 Budale se krecu nepametno kao svoii vlastiti nepriiatelii.
vrseci zla diela ciii ie plod gorak.
67 Niie dobro ucinieno dielo zbog koieg pati tko ga izvrsi
i tko mu podnosi plod sa suzama rasplakanog lica.
68 Dobro ie ucinieno ono dielo zbog koieg ne pati tko ga izvrsi
i tko mu uziva plod radosno posto ga izvrsi.
69 Dok ne dozriie plod zla. budala ga smatra slatkim.
ali kada zlo dozriie. onda budala podnosi patniu.
70 Miesecima budala moze iesti hranu na vlati travke kusa.
pa ipak mu to ne vriiedi ni sesnaesti dio
onoga sto postizu znalci prave istine.
71 Posliedice zlog diela ne zgrusniavaiu se odmah
kao ni svieze mliieko.
tiniaiuci griieh sliiedi budalu kao vatra zapretana pepelom.
72 Besmisleno znanie koie stiece budala
razara pozeline posliedice i razbiia mu glavu.
73 On moze pozelieti nebitno postignuce i prvenstvo medu redovnicima.
vlast u samostanima i postovanie u tudim porodicama.
74 'Neka domacini i beskucnici misle da sam ia to ucinio.
da im ia budem mierodavni uzor u svemu sto treba uciniti ili ne uciniti.¨
Tako to zamislia budala nadimliuci se u svoiim zeliama i tastini.
75 Doista. iedan ie put uspieha. a drugi put vodi do utrnuca (nibbanam).
Kad to tako spozna. sliedbenik budnoga u prosiackom redu
ne treba se radovati pocastima. nego teziti za samocom.
VI
PAMETAN COV1EK
/Pandita-vaggo/
76 Tko uvidi da ie mudar coviek koii ga opominie
i ukazuie sto treba izbiegavati.
takvog mudrog covieka treba postivati
kao otkrivatelia skrivenog blaga -
za onoga tko postuie takvog covieka to ie bolie.
a ne losiie.
77 Neka opominie i poucava.
neka obuzdava ono sto ie neprocisceno.¨
Tako se stiece priiatelistvo iskrenih.
a nepriiatelistvo neiskrenih.
78 Ne treba ciieniti nepostene priiatelie. niti neobuzdane;
treba ciieniti uzorne priiatelie. one koii su naibolii.
79 Tko tazi zed ispravnoscu. tai ie sretan bistrinom namiere.
Pametan coviek se uviiek raduie
u ispravnosti koiu obiavliuiu oplemenieni.
80 Graditelii razvode vodu.
kovaci ostre striiele.
drvodielci tesu drvo.
pametni liudi ukrocuiu sebe.
81 Kao sto vietar ne satire cvrstu stiienu
isto se tako ni pametni liudi ne kolebaiu pred
priiekorom ni pohvalom.
82 Kao iezero - duboko. razbistreno i smireno -
isto se tako i pametni liudi razbistre kad cuiu pouku ispravnosti.
83 Dobri liudi prolaze svuda. a da ne prianiaiu uz strasti.
Pametni liudi ne primiecuiu razliku i ne tice ih se ni radost ni bol.
84 Tko ne zeli ni za sebe ni za druge ni sina. ni imanie. ni vlast.
niti tezi neispravno za vlastitom moci.
tai ie krepostan. mudar i ispravan.
85 Na sviietu ima malo liudi koii dosezu drugu obalu.
dok ostala svietina hrli sve dalie po ovoi obali.
86 Ali oni koii sliiede ispravnost kad im se ispravno predoci.
ti liudi prelaze na drugu obalu.
izvan vlasti smrti koiu ie tesko nadmasiti.
87 Zato neka pametni liudi napuste put tame i nieguiu put svietlosti.
odlazeci iz domaceg zivota u beskucnicki.
u osamlienost u koioi ie tesko naci zadovolistvo.
88 U tome treba traziti radost napustivsi bilo kakvu strast;
pametan coviek neka prociscava sebe od natruha duha.
89 Oni ciii ie duh odniegovan u skladu sa vrlinama duhovnog probudenia
i koii se raduiu u obestrascenosti bez primiesa;
koii su ukinuli sve utiecaie svietovnosti
ti su utrnuti i rashladeni.
VII
USAVRSENI
/Arahanta-vaggo/
90 Onome tko nigdie nista ne zali.
tko ie osloboden u svakom pogledu. s koga su popadali svi okovi.
nepoznate su opreke.
91 Pazliivi se naprezu. ne raduiu se udobnosti
kao labudovi kad odlaze sa iezera
napustaiu domacu okolinu.
92 Oni sto ne gomilaiu posied. koii se razumno hrane.
ciie ie zivotno podrucie ispraznost. i
bespredmetnost. i oslobodenost -
niihovo ie kretanie tesko sliiediti kao liiet ptica po zraku.
93 U kome su utiecaii pozude prekinuti.
tko ie ravnodusan prema hrani.
ciie ie zivotno podrucie ispraznost.
bespredmetnost i oslobodenost -
niegovo ie kretanie tesko sliiediti kao liiet ptica po zraku.
94 Ciia su osietila smirena
kao konii koie ie obuzdao kociias.
ciii ie ponos tako uklonien kao i priliv strasti -
tome zavide i bogovi;
95 ne opire se kao ni zemlia.
podlozan ie kao kamen temeliac.
kao iezero u koiem nema mulia -
za takve ne postoii ni tok radania ni umirania.
96 Niegov ie duh smiren. mirna mu ie i riiec i dielo;
tako ie dosegao utihnuce osloboden uravnotezenom spoznaiom.
97 Naiuzviseniii coviek niie lakovieran.
nego ie znalac onoga sto niie tvorevina.
tko ie razriiesio sve veze. odrekao se prohtieva
- takav ie doista natcoviek.
98 Ili u selu ili u sumi. u dubinama ili na cvrstom tlu.
gdie god borave usavrseni. to ie tlo radosti.
99 Raduiu nas sume koiima se ne raduie svietina.
Tamo ce se obradovati obestrasceni koii ne srliaiu za uzicima.
VIII
TISUCE
/Sahassa-vaggo/
100 Od tisucu besmislenih izreka
bolia ie iedna smislena sto smiruie onoga tko ie cuie.
101 Od tisucu besmislenih stihova
bolii ie iedan stih sto smiruie onoga tko ga cuie.
102 Od izricania stotine besmislenih stihova
bolii ie iedan stih sto smiruie onoga tko ga cuie.
103 Ako netko pobiiedi u boiu tisucu puta po tisucu liudi.
a drugi pobiiedi iedino sam sebe.
tai ie drugi nenadmasivi pobiednik.
104 Doista ie bolia pobieda nad samim sobom
nego pobieda nad drugim liudima.
ier onai tko ukroti sebe tai stalno zivi suspregnuto.
105 Ni koii bog ni vila. ni Smrt skupa sa
stvoriteliem sviieta Brahmom
ne moze pretvoriti pobiedu u poraz takvog pobiednika.
106 Moze netko iz mieseca u miesec kroz stotinu godina
prinositi po tisucu zrtava.
ali onai tko samo iedan cas oda postovanie potpuno usavrsenome
niegov ie izraz postovania vredniii od stolieca zrtvenih obreda.
107 Moze netko kroz stotinu godina odrzavati sveti ogani u sumi.
ali onai tko samo iedan cas oda pocast potpuno usavrsenome
time zavreduie postovanie vece od stolieca zrtvenih obreda.
108 Kakav god zrtveni dar i obred prinosi netko da stekne zasluge.
sve mu to ne vriiedi niti cetvrtinu izraza postovania
prema onima ciii ie postupak ispravan.
109 Onome tko odaie postovanie kreposnima
stalno dozriievaiu plodovi cetiriiu vrlina:
dug zivot. liiep izgled. sreca i moc.
110 Ali onome tko zivi i stotinu lieta neposteno i nesabrano
ni iedan dan zivota ne vriiedi vise od dana u zivotu
onoga tko ie posten i tko zivi u duhovnom zadublieniu.
111 Ako tko zivi i stotinu lieta bezumno i neozbilino.
ni iedan dan mu ne vriiedi vise od dana u zivotu
pametnoga i duhovno zadublienog.
112 A tko zivi stotinu lieta nemarno i nevolino.
ni iedan dan mu ne vriiedi vise od dana u zivotu
covieka koii se trudi i napreze.
113 Tko zivi i stotinu lieta. a ne uvidi ni pocetak ni krai
ni iedan dan mu ne vriiedi vise od dana u zivotu
covieka koii uvida pocetak i krai.
114 Tko zivi i stotinu lieta. a da ne prozre put besmrtnosti
ni iedan dan mu ne vriiedi vise od dana u zivotu
covieka koii prozre put besmrtnosti.
115 Tko zivi i stotinu lieta. a da ne prozre ispravnost vrhovne istine
ni iedan dan mu ne vriiedi vise od dana u zivotu
covieka koii prozre ispravnost vrhovne istine.
IX
ZLOD1ELO
/Papa-vaggo/
116 Pohrlite prema dobru. odvratite se od zla.
Ako se dobrocinstvo vrsi na silu. duh se raduie u zlu.
117 Ako coviek zgriiesi. neka to ne ponavlia.
neka uz to ne privoli; bolno ie gomilanie zlih navika.
118 A kada coviek ucini dobro dielo. onda neka ga i dalie ponavlia.
neka uz to privoli; sretno ie gomilanie zasluga.
119 I zlocinac se osieca obodren dok ga zlodielo ne oprzi;
tek kada ga oprzi. zlocinac uvida zlocinstvo.
120 docim posten coviek uvida i zlocin priie nego mu postenie urodi plodom.
a kad postenie urodi plodom. onda posten coviek uvida postenie.
121 Ne pomisliaite lakoumno o zlu. 'to me nece zadesiti¨.
I viedro vode se puni vodenim kapima.
a budala se puni zlom i ako mu pritiece malo po malo.
122 Ne pomisliaite lakoumno o dobru. 'to me nece zadesiti¨.
Viedro vode se puni vodenim kapima.
a pametan coviek se puni dobrom i ako mu pritiece malo po malo.
123 Kao sto se trgovac s malobroinom pratniom boii opasna puta.
ili kao sto se boii otrova onai tko zeli zivieti.
tako treba izbiegavati zlo.
124 Tko na ruci nema ranu. moze nositi otrov na dlanu.
Otrov ne prodire gdie nema rane; nema zla za onoga tko ga ne cini.
125 Tko uvriiedi neduznog covieka.
cisto i nevino bice.
zlo pogada iedino tu budalu
kao sitna prasina bacena protiv vietra.
126 Neki se preporadaiu u maicinoi utrobi.
a zlocinci u paklu.
pravednici idu u nebo. neobmanuti se trnu u nibbani.
127 Niti na nebu. niti usred mora. niti u nutrini planinskog prociiepa.
nema takvog miesta na sviietu
gdie bi se mogao sklonuti itko da umakne posliedicama zlodiela.
128 Niti na nebu. niti usred mora. niti u nutrini planinskog prociiepa.
nema takvog miesta na sviietu
gdie bi se mogao sklonuti itko da umakne smrti.
X
BATINA
/Danda-vaggo/
129 Svi drscu pred batinom. svi se boie smrti.
Usporeduiuci sebe sa drugima. ne ubiiai niti potici uboistvo.
130 Svi drscu pred batinom. svima ie zivot drag.
Usporeduiuci sebe sa drugima. ne ubiiai niti potici uboistvo.
131 Tko nasrce batinom na bica zelina srece
tezeci za vlastitom srecom. tai ne postize srecu posliie (smrti).
132 Tko ne nasrce batinom na bica zelina srece
tezeci za vlastitom srecom. tai postize srecu posliie (smrti).
133 Ne govori osorno ni s kim
da ti onai s kim tako govoris ne odgovori isto tako.
Bolne su doista ostre riieci. otpor koii izazivaiu moze te povriiediti.
134 Ako umuknes kao napukli gong.
vec si dosegao utrnuce (nibbanu). u tebi nema zalca.
135 Kao sto pastir izvodi goveda na pasu
tako starost i smrt izgone zivot iz stvorova.
136 Budala kad vrsi zla diela niie toga sviestan.
Zbog vlastitih diela glupan izgara kao da ga sazize ogani.
137 Tko batinom mlati goloruke i neduzne
uskoro ce potpasti u neko od ovih deset stania:
138 okrutnu bol. gubitak. tielesnu povredu.
ili tesku bolest ili ludilo;
139 ili neugodnost od strane vladara. ili tesku optuzbu.
smrt rodbine ili propast bogatstva;
140 ili ce mu u pozaru izgorieti kuca.
Kad mu se raspadne tiielo. glupan se ponovo rada u paklu.
141 Niti hodaiuci nag. niti rascupan. niti blatan.
niti postom. niti lezaniem na zemlii.
niti zamazan prasinom. ni cucaniem
ne moze se procistiti smrtnik koii niie prevladao neizviesnost.
142 Iako ie raskosno odieven. onai tko zivi smireno.
krotko. obuzdano. usmieren svetim zivotom.
tko ie odbacio batinu u ophodeniu sa svim bicima -
tai ie svecenik (brahman). tai ie isposnik.
tai ie pripadnik prosiackog reda (Bhikkhu).
143 Ima li na sviietu ikoii coviek suzdrzan stidom
koii izbiegava priiekor kao cistokrvan koni bic?
144 Kao cistokrvan koni na dodir bica.
budite revni i spremni.
poviereniem. vrlinom i naporom.
sabranoscu i promislienom ispravnoscu.
pomnim usavrsavaniem mudrosti i dobrog ponasania
izbavite se tog velikog bola.
145 Graditelii razvode vodu.
kovaci ostre striiele.
drvodielci tesu drvo.
pametni liudi ukrocuiu sebe.
XI
STAROST
/Darra-vaggo/
146 Cemu smiieh. otkud radost
gdie pozar neprekidno bukti?
- Obuzeti gustom tamom
zar ne tragate za svietlom?
147 Pogledai tu krasnu lutku
- drskost zive rane tiiela.
mnogih briga i nevolia.
gdie nista stalno ne prebiva.
148 Izmozdeno to tiielo krhko ie gniiezdo bolesti
odakle gniilez prska. gdie smrt dokoncava zivot.
149 A kad budu razasute kao tikve u ieseni
9
-
ove pozutiele kosti - tko ce im se obradovati?
150 Grad sagraden od kostiiu sliieplienih mesom i krvliu.
a u niemu utvrdeni nemoc i smrt. prezir i ponos.
151 I kicena kralievska kola ce sagnieti;
tako ce i ovo tiielo ophrvati nemoc.
No ispravnost bica nemoc ne satire.
Tako barem propoviiedaiu znalci.
152 Neznalica odraste kao vô;
misici mu se razviiu. al' pamet se ne razviie.
153 Kroz mnoge sam preporode hrlio tokom zbivania.
al' mi neprimiiecen osta graditeli tih zdania.
Bolna ie trainost preporadania.
9
KonIuciie. kad se u starosti vratio u iavni zivot. raziasnio ie svoi postupak riiecima: 'Zar sam ia takva tikva. koia moze
visieti na zidu. ali ne moze se poiesti?¨ (Lun-yü. XVII. 7).
154 Graditeliu. sada si primiiecen!
Vise me neces kuciti!
Sve su ti grede slomliene. pokoleban ti ie stozer.
Duh posta nepokolebiv. dosegnut ie krai stremlienia.
10
155 Ciii zivot ne biese uzoran. tko u mladosti ne stece blago.
tai k'o oronuli vodomar premislia nad barom
iz koie su pohvatane ribe.
156 Ciii zivot ne biese uzoran. tko u mladosti ne stece blago.
tai kao odbacene striiele zali promasene cilieve.
10
Buddhine prve riieci posliie duhovnog probudenia.
XII
O SAMOME SEBI
11
/Atta-vaggo/
157 Tko sam sebe zna ciieniti
treba pomno bdieti nad sobom.
Jedan od tri diiela noci
mudrac provodi u bdiieniu.
158 Naipriie ucvrsti sebe
u dosliednome vladaniu.
a onda opominie druge.
Mudrac se ne izlaze priiekoru.
159 Tko sam sebe izobrazi
u onom sto druge poucava.
izviezban nek viezba druge.
No samim ie sobom tesko ovladati.
160 Svatko ie sam svoi zastitnik.
Zar bi itko drugi to mogao biti?
Tko sobom dobro ovlada
stiece tesko doseznu zastitu.
161 Zlodielo koie sam pocini.
prouzroci i sprovede.
satire nerazumnoga kao sto
diiamant brusi ostalo drago kamenie.
162 U kome prevlada nepostenie
sam sebi nanosi stetu koiu mu zeli dusmanin
- kao kad puzavica prione uz snazno stablo sala.
163 Lako ie izvrsiti zlodielo
koiim i sebi nanosimo stetu.
al' ono sto ie dobro i korisno.
11
atta. sanskritsko atma.
to ie i naiteze izvedivo.
164 Nerazuman koii prekorava
zbog svoiih nepostenih namiera
pouku duhovnih velikana
ciii ie zivot istinom oplemenien.
tai kao bambus rada plod
koiim sam sebe satire.
165 Svatko ie sam izvrsiteli zlodiela
koiim ie sebe okaliao.
Svatko se sam od zla suzdrzava
i sam sebe prociscava.
Cistoca i prliavstina od nas samih ovise.
Nitko nikog nigdie ne procisti.
166 Ne zanemarui vlastitu svrhu
za tudu. ma kako uzvisena bila.
Kad svoiu svrhu shvatis pravilno.
prioni uz svoi zadatak.
XIII
SVI1ET
/Loka-vaggo/
167 Ne sliiedi niski zakon; nemoi zivieti nemarno;
ne sliiedi pogresno glediste; ne unapredui svietovnost.
168 Ustani. ne budi nemaran; zivi ispravnim zivotom.
Tko zivi ispravnim zivotom sretan ie i na ovom sviietu i na drugome.
169 Tko zivi ispravno. tai zivi sretno; ne valia zivieti zlim zivotom.
Tko zivi ispravno. tai ie sretan i na ovom i na drugom sviietu.
170 Promatrai ovai sviiet kao pienu. promatrai ga kao privid;
onoga tko ga tako promatra. ne vidi vladar smrti.
171 Dodi i pogledai ovai sviiet kao sarena kralievska kola.
Tu gdie se budale utapaiu. razumni im se ne pridruzuiu.
172 Tko ie priie bio nemaran. a kasniie to vise niie.
tai obasiava ovai sviiet kao Miesec nezasienien oblakom.
173 Ciie ie zlo dielovanie nadstrto dobrocinstvom.
tai obasiava ovai sviiet kao Miesec nezasienien oblakom.
174 Ovai ie sviiet zamracen. riietko tko tu nesto prozire.
kao ptica kad se oslobodi iz mreze. malo ie onih koii odlaze u nebo.
175 Labudovi idu putem Sunca. idu zrakom natprirodnom snagom.
a mudrace izvodi iz sviieta pobieda nad Smrcu i nienom pratniom.
176 Tko prekrsi iedinstveno pravilo. tko laze i prezire nadzemaliski sviiet.
za toga nema griieha koii nece pociniti.
177 Skrtice ne idu u bozanski sviiet.
a ni budale ne ciiene dobrocinstvo.
dok se mudrac raduie darezliivosti.
ier ce ga samo to usreciti u nadzemaliskom sviietu.
178 Od iskliucive vlasti na zemlii. ili od odlaska na nebo.
vredniii od gospodstva nad ciielim sviietom
ieste plod ulaska u struiu oslobodenia.
XIV
BUDNI
/Buddha-vaggo/
179 Niegova se pobieda ne prevladava.
niegovu pobiedu nitko na sviietu ne nadilazi.
koiim putem hocete da vodite toga budnog
na beskrainom podruciu bez razmeda?
180 Niega ne moze mreza otrovne zede nikuda zavesti.
Koiim putem hocete da vodite toga budnog
na beskrainom podruciu bez razmeda?
181 Tako zadublienim mudracima koii se raduiu smireniu odricania.
niima zavide i bogovi. potpuno budnim i sabranim.
182 Tesko ie dosezno liudsko rodenie. tezak ie zivot smrtnika.
tesko ie cuti ispravnu pouku. tesko ie doseci do probudenia.
183 Ne ciniti nikakvo zlo. uzdici se u dobroti.
procistiti svoi duh (misao) -
to ie pouka svih buddha.
184 Krainie smirenie se postize postoianim asketskim naporom;
budni nazivaiu utrnuce (nibbanam) krainiim dosegom.
Zaciielo. niie se odvratio od sviieta tko tlaci druge.
niti onai tko uzrokuie niihovo tlacenie.
185 Ne ogovarati. ne napadati. zivieti suspregnut pravilima
redovnicke stege. umieren u ielu. tko zivi u samoci.
uporan u uzvisenom umovaniu - to ie pouka svih buddha.
186 Ni kisa dukata ne moze zadovoliiti strasti;
bolni su kratki uzici - tako uvida pametan coviek.
187 Ni u bozanskim uzicima ne postize radost;
sliedbenik potpuno budnoga raduie se (iedino)
dokoncaniu zivotne zedi.
188 Mnogi liudi nagnani strahom traze utociste
u planinama i sumama.
pod stablima hramskih vrtova.
189 Ali to im utociste niie smirenie. to niie krainie utociste.
otisavsi u takvo utociste ne oslobadaiu se svih patnii;
190 nego tko ie otisao u utociste budnoga.
niegove nauke i niegove redovnicke zaiednice.
u cetiri plemenite istine - tai uvida potpunom mudroscu:
191 patniu. nastanak patnie. dokoncanie patnie
i plemeniti osmeroclani put koii vodi do smirenia patnie.
192 To ie spokoino utociste. to ie krainie utociste.
tko dode u to utociste riesava se svake patnie.
193 Tesko ie naci osobu plemenita roda; takvi se ne radaiu svuda.
Gdie god se rodi takav mudrac. ta porodica sretno napreduie.
194 Sretna ie poiava budnih. sretna ie pouka ispravnosti.
sretno ie zdruzenie redovnicke zaiednice.
sretan ie asketski napor zdruzenih redovnika.
195 Tko postuie postovania dostoine. buddhe ili niihove sliedbenike.
koii su svladali prepreke i nadisli biiedu i iad;
196 tko postuie takve utrnute koii su se riiesili straha.
niegovu zaslugu nitko ne moze prociieniti.
XV
SRECA
/Sukha-vaggo/
197 Zivimo doista sretno i bez mrznie medu onima koii mrze.
boravimo bez mrznie medu mrzovolinim liudima.
198 Zivimo doista sretno i bez patnie medu patnicima.
medu liudima koii pate boravimo bez patnie.
199 Zivimo doista sretno i bezbrizno medu zabrinutima.
medu liudima koii su zabrinuti boravimo bezbrizno.
200 Zivimo doista sretno mi koiima nista ne pripada.
tazimo se priiatnoscu kao sviietli bogovi.
201 Pobieda potice mrzniu. pobiiedeni ostaie u patnii.
Tko ie smiren ostaie sretan kad napusti pobiedu i poraz.
202 Nema ognia ravnog strasti. nema zle kobi ravne mrznii;
nema patnie ravne dielomicnom opstanku.
nema srece ravne spokoiu.
203 Lakomost ie naigora bolest. sklonosti su naigore patnie.
Tko to zbilia spozna. utrnuce (nibbanam) mu ie krainia sreca.
204 Zdravlie ie naiveca dobit. zadovolistvo ie naivece blago.
pouzdanie ie naivece srodstvo. utrnuce naiveca sreca.
205 Tko okusi osamlienost i smirenie
postaie neustrasiv i bezgresan. utazen okusom ispravnosti.
206 Vriiedan ie susret s plemenitima. boravak s niima ie uviiek sretan.
Tko se ne susrece s budalama. tai ce uviiek biti sretan.
207 Tko se krece u drustvu budala. tai se kaie dugo vremena.
Drugarstvo s budalama uviiek ie patnia. kao i s nepriiateliem.
a druzenie s razboritim ie sretno kao susret sa srodnicima.
208 Kao sto Miesec sliiedi put sazviiezda
tako i vi sliiedite mudraca. pametnog i ucenog.
podnosliivog. revnog. plemenitog
- takvog dobrog i razboritog covieka.
XVI
PRI1ATNOST
/Piva-vaggo/
209 Tko se veze za bezveznost. a ne povezuie se
stegom (vogasmim) duhovnog napora.
odrice se smisla zbog onoga sto mu ie priiatno
- zavidiet ce onome tko sebe obuzdava.
210 Zato se nemoi vezivati za ono sto ie priiatno.
a pogotovo za nepriiatno.
Ne vidieti ono sto ie priiatno ie patnia
kao i vidieti nepriiatnosti.
211 Zato ne cinite nista zbog priiatnosti;
prestanak priiatnosti ie neugodan.
Nema spona za onoga za koga nista niie ni
ugodno ni neugodno.
212 Iz ugodnosti se rada tuga. iz ugodnosti se rada boiazan.
Za onoga tko ie lisen ugode ne postoii tuga. a kamoli boiazan.
213 Iz privrzenosti se rada tuga. iz privrzenosti se rada boiazan.
Za onoga tko ie lisen privrzenosti ne postoii tuga. a kamoli boiazan.
214 Iz radosti se rada tuga. iz radosti se rada boiazan.
Za onoga tko ie lisen radosti ne postoii tuga. a kamoli boiazan.
215 Iz pozude se rada tuga. iz pozude se rada boiazan.
Za onoga tko ie lisen pozude ne postoii tuga. a kamoli boiazan.
216 Iz ceznie se rada tuga. iz ceznie se rada boiazan.
Za onoga tko ie lisen ceznie ne postoii tuga. a kamoli boiazan.
217 Tko ie postigao vrlinu i uvid. ispravnost i iskrenost.
tko vrsi vlastiti posao - toga liudi smatraiu priiateliem.
218 U kome se ispolii volia za neizrecivim. i ako ie potaknut u duhu.
a misao mu niie potlacena strastima.
- za toga se kaze da pliva uzvodno.
219 Kao sto se covieku koii ie dugo bio odsutan. pa se sretno vrati iz daliine.
raduiu rodaci i znanci dobrodoslicom na povratku -
220 isto tako i dobrotvora kad s ovog sviieta otide na drugi
dobra diela docekuiu priiateliski kao rodaci povratnika.
XVII
GN1EV
/Kodha-vaggo/
221 Odustani od gnieva. odreci se oholosti. nadidi sve prepreke;
onoga tko niie obuzet imenom-i-likom
i tko nista nema ne spopadaiu nikakve patnie.
222 Tko moze suzdrzati gniev kad ga spopadne kao zastraniela kola.
toga ia nazivam vozacem. a ostali mogu tek pridrzati uzde.
223 Nadvladai mrzniu nemrzniom. nadvladai nepovierenie viernoscu.
nadvladai skrtost darezliivoscu. a lazliivca istinom.
224 Govori istinu. ne prekoravai. dai onome tko isce malo.
sa ta tri sredstva se stize medu bogove.
225 Nenasilni tihi mudraci koii stalno sputavaiu tielesnost
stizu na nepokolebivo stanoviste i ne zale da su to postigli.
226 U onima sto stalno bdiiu i trse se dan i noc
nastoieci da se oslobode utrnucem (da dosegnu nirvanu)
dokoncavaiu se prilivi strasti.
227 Staro ie iskustvo. Atula. niie tek danasnie.
da se prekorava onai tko suti kao i brbliavci.
pa i onai ciii ie govor priiazan.
Nitko na sviietu niie bespriiekoran.
228 Niti ie bilo. niti ce biti. niti sada ima
covieka koga se samo prekorava ili samo hvali.
229 Ali onoga koga znalci hvale iz dana u dan
kao nepriiekornog. mudrog. nadarenog mudroscu i vrlinom -
230 tko ie dostoian da prekori takvoga poput zlata iz riieke Dambu?
Niega slave i bogovi. pa i stvoriteli Brahma.
231 Treba se cuvati tielesnih uzbudenia i obuzdavati tiielo.
Odbacivsi lose ponasanie tiiela.
treba sliiediti dobro tielesno ponasanie.
232 Treba se cuvati uzbudliivog govora i obuzdati govor.
Napustivsi lose navike u govoru.
treba se pridrzavati dobrog ponasania u govoru.
233 Treba se cuvati dusevnog uzbudenia i obuzdavati duh.
Napustivsi zlo dusevno ponasanie.
treba se i dusevno dobro ponasati.
234 Mudraci koii su obuzdali tiielo i govor.
mudraci koii su obuzdali duh -
ti su doista dobro obuzdani.
XVIII
MANE
/Mala-vaggo/
235 Sada si kao uveli list; poslanici smrti se poiavliuiu oko tebe;
stoiis na pragu propasti. a nemas ni poputbine.
236 Zato napravi sam od sebe otok. brzo se potrudi. budi pametan!
Kad procistis necistocu i budes bez natruha.
uci ces u nebesko carstvo plemenitih.
237 Tvoi viiek ie sada pri kraiu. Priblizio si se grobnoi iami.
Na putu nemas postaie. a nemas ni poputbine.
238 Zato napravi sam od sebe otok. brzo se potrudi. budi pametan!
Kad procistis necistocu i budes bez natruha.
neces vise upadati u radanie i starost.
239 Postepeno. malo po malo. povremeno.
kao sto kovac prociscava srebro.
tako i mudrac treba odstraniti mane iz samoga sebe.
240 Kao sto hrda nagriza zeliezo u koiem se ie poiavila.
tako i vlastita zlodiela odvode pocinioca zlim putem.
241 Neprozimanie smisla ie mana svetih izreka;
bezbriznost ie mana domacinstva; nemar ie mana liepote;
nepaznia ie mana strazara.
242 Zlo ponasanie ie mana zene; skrtost ie mana darovatelia;
zlocinstva su mane i na ovom i na drugom sviietu.
243 Ali mana veca od svih ostalih ie mana neznania.
Napustivsi tu manu. budite bez mane. prosiaci!
244 Lako ie zivieti bezobrazniku. lakomome kao vrana. klevetniku.
nasilniku i drskom covieku.
245 ali ie tezak zivot skromnome. tko stalno tezi za onim sto ie cisto.
nesebicnome. tko niie lakom. tko zivi cisto i uvidavno.
246 Tko ubiia ziva bica. tko laze.
tko uzima od sviieta sto mu se ne daie. i ide tudoi zeni.
247 coviek koii ie sklon opoinim picima.
tai vec na ovom sviietu potkopava vlastiti koriien.
248 I tako shvati. dobri coviece. da su zla diela nerazumna.
da te lakomost i neispravnost ne odvuku u dugotrainu patniu.
249 Liudi vrse dobrocinstva ili prema vieri ili prema sklonosti;
zato tko zavidi drugima na ielu i picu.
tai ni daniu ni nocu ne postize sabranost duha.
250 A u kome ie to sasieceno. iskoriienieno i odstranieno.
tai i daniu i nocu postize sabranost.
251 Nema ognia iednakog strasti ni grabliivca iednakog mrznii;
nema mreze iednake zabludi. ni buiice iednake pozudi.
252 Lako ie vidieti tudu pogresku. ali ie tesko vidieti vlastitu.
Coviek tude mane pliievi kao korov.
dok vlastite kriie kao varalica kocku.
253 U onome tko traino vreba na tude pogreske. spreman da prigovori.
vlastite zle sklonosti buiaiu. Tai ie daleko od dokoncania zlih utiecaia.
254 Nema puta po zraku. nema isposnika izvan redovnicke zaiednice.
Sviiet se raduie oprekama. savrseni su nespriieceni.
255 Nema puta po zraku. nema isposnika izvan redovnicke zaiednice.
Nema stalnih sastoiaka niti nestalnih buddha.
XIX
O PRAVEDNIKU
/Dhammatta- vaggo/
256 Ne postaie se pravednik po samovolinoi odluci.
Tko zna luciti smisao od besmisla. tai ie pametan (pandito).
257 Tko ne vodi druge po samovolinoi odluci. nego ravnopravno.
mudar zastitnik pravde ie nazvan pravednikom.
258 Nitko ne postaie pametan zato sto mnogo besiedi.
Spokoian. bez mrznie i straha. nazvan ie pametnim.
259 Ni pouzdano ispravan nitko niie zato sto mnogo besiedi.
Onai tko s malo pouke stvarno shvati ispravnost.
tai ie pouzdano ispravan. tai se ne odrice pravde.
260 Nitko ne posta stariesina zato ier mu ie siieda glava;
dozreo tek da sagniiie i uzalud ostario.
261 U kome ie istina i pravda. nenasilie (ahimsa). spoznaia i stega.
tai ie mudrac lisen mane i po tome nazvan stariesinom.
262 Ni zato sto ie dobar govornik. ni kao lotosov cviiet. zbog liepote.
ne poprima izgled dobrote coviek zavidan. skrt i nepouzdan.
263 Nego onai u kome ie sve to posieceno. i zatrto u koriienu.
tai ie bespriiekoran mudrac riecit izraz dobrote.
264 Briianiem glave ne postaie redovnikom raspusteni lazov.
Zar da redovnik bude pohotan i lazan?
265 Tko ukroti griiehe. sve. i male i velike.
po cudorednoi krotkosti naziva se redovnik.
266 Ne postaie se isposnik samim proseniem hrane.
Potpunoscu ispravnog vladania postaie se isposnik. i nicim osim toga.
267 Tko se udalii od dobra i zla
i uzornim zivotom promislieno boravi u sviietu.
tek tai zasluzuie naziv isposnika (bhikkhu).
268 Ni glupan ni neznalica zato ier suti niie usutieli mudrac (muni).
nego onai tko promislien odvagne pa prihvati naivredniie.
269 Tko se kloni griieha. tai ie i zato ie utihnuli mudrac.
I zato ier u sviietu uvida obie strane. zavreduie naziv utihlog mudraca.
270 Plemstvo se ne stiece nasiliem nad zivotom.
Nenasiliem prema svem sto zivi stiece se ugled plemenitosti.
271 Ne samo po zavisnosti od propisa u vieri i moralu. a ni po mnogom znaniu.
cak ni po dosegu sabranosti (samadhi). ni osamlienu boravistu
272 nemoi se pouzdati. isposnice. da postizes blagodat odricania
do koie svietovan coviek ne doseze - sve dok se nisi riiesio izlieva strasti.
XX
PUT
/Magga-vaggo/
273 Od putova naibolii ie osmerostruki. od istina cetiri plemenite;
obestrascenost ie vrhovna ispravnost. a od dvonozaca uvidavni.
274 Ovo ie put. Nema drugog koii vodi do prociscenia uvida.
Sliiedite tai put. tako cete zbuniti Smrt.
275 Kad podete tim putem. doseci cete krai patnie;
ia sam vam ukazao tai put posto sam spoznao sredstvo protiv zaoke.
276 Ali vi treba da izvrsite napor; oni koii su to postigli samo ukazuiu put.
a oni koii ga sliiede u zadublieniu oslobadaiu se spona Smrti.
277 Svi su sklopovi nepostoiani;
tko to pametno uvidi oslobada se patnie -
to ie put prociscenia.
278 Svi su sklopovi bolni;
tko to pametno uvidi oslobada se patnie -
to ie put prociscenia.
279 Sve su poiave (dhamma) lisene podrske u sebi (anatta);
tko to pametno uvidi oslobada se patnie -
to ie put prociscenia.
280 Tko ne ustaie kad ie vriieme za ustaianie.
mada ie mlad i snazan. ipak ie liien.
neodlucan. nepromislien. nemaran -
liiencina nece naci put saznania.
281 Tko pazi sto govori. suzdrzliiva duha.
tko ni tielesno ne cini nikakvo zlo.
tko procisti ta tri puta dielatnosti -
tai ce uspieti na putu koii pokazuiu mudraci.
282 Iz asketskog napora se rada mudrost.
bez tog napora mudrost se dokoncava.
Spoznavsi tai dvosmierni put razvoia i opadania.
treba se ponasati tako da mudrost prevlada.
283 Posiiecite sumu. a ne samo stablo. opasnost potiece iz sume.
Kad sasiecete i sumu i nagon. prosiaci. postanite zgarista.
284 Sve dok se ne sasiiece nagon. makar i vrlo malen. muskarca prema zeni.
tako ie dugo i niegov duh zavisan kao tele od maike koia ga doii.
285 Istrgnite privrzenost prema samom sebi kao sto se iesenii lotos iscupa rukom.
ciienite put smirenia. utrnuce (nibbanam) koiem vas upucuie dobro dosli buddho.
286 'Ovdie cu proboraviti razdoblie kisa. ovdie zimu i lieto¨ -
tako razmislia budala ne brinuci se za propast i smrt.
287 Covieka zabrinutog za diecu i blago
smrt odnosi kao poplava usnulo selo.
288 Dieca nisu skloniste. a ni otac ni rodbina.
za onoga koga spopadne smrt nema zastite u porodici.
289 Tako spoznavsi svrhu pametan coviek obuzdan vrlinom
treba da brzo procisti put koii vodi do utrnuca (nirvane).
XXI
RAZNO
/Pakinnaka-vaggo/
290 Ako odricuci se manie srece uvida vecu srecu.
mudar coviek napusta maniu srecu i obazire se na vecu.
291 Tko trazi srecu sebi samome nanoseci patniu drugima.
zapleten u spletke mrznie ne oslobada se mrznie.
292 Kad ono sto bi trebalo uciniti ostane neobavlieno.
a vrsi se ono sto ne bi trebalo.
u onima koii su neobuzdani i nemarni buiaiu zli utiecaii.
293 Ali oni ciia ie paznia stalno usmierena na tiielo.
koii ne sluze onome sto niie potrebno. ali marliivo rade ono sto treba.
te pazliive i marliive zli utiecaii ne pogadaiu.
294 Ubivsi maiku i oca i dva vladara ratnickog roda
i niihovo carstvo sa svim stanovnistvom.
brahman odlazi neokalian.
12
295 Ubivsi maiku i oca i dva posvecena vladara
sa ios iednom mocnom osobom kao petom.
brahman odlazi neokalian.
296 Uviiek se dobro probudeni bude sliedbenici Gotame
ciia ie paznia daniu i nocu stalno posvecena Buddhi.
12
Tipicno komentarsko raziasnienie: 'maika¨ (mata) ie metaIora za zivotnu zed. 'otac¨ (pita) za oholost. 'dva vladara
ratnickog roda i niihovo carstvo sa svim stanovnistvom¨ su simbol eternalizma i destrukcionizma.
U svome predgovoru posthumno i privatno obiavlienom priievodu Bhagavad-gite Dure Robotica (1983. Zagreb. a
prethodno obiavlienom u Praxisu 1973. br. 3/4) osvrnuo sam se na opreku Bhagavad gite ovim stihovima Dhamma-
pade u dvadesetom viieku. Mahatma Gandhi ie na osnovu Gite. kao hinduistickog molitvenika. propoviiedao nenasilie
(ahimsa). pozivaiuci se na iskliucivo simbolicko znacenie zapoviiedi boga Krisne da treba ubiiati i oca i bracu i
ucitelie religiie u ratu. Dhamma-pada se sluzi istom simbolikom. i to blizu tisucu godina raniie od Gite.
Sezdesetihgodina. u doba kad sam bio u Indiii. Gita ie sluzila ratnohuskackim propoviednicima protiv Mahatme
Gandhiia u ratovima Indiie i Pakistana. Zbog takvog spora su brahmani i ubili Mahatmu vec dvadeset godina raniie.
297 Uviiek se dobro probudeni bude sliedbenici Gotame
ciia ie paznia daniu i nocu stalno posvecena niegovoi nauci.
298 Uviiek se dobro probudeni bude sliedbenici Gotame
ciia ie paznia daniu i nocu stalno posvecena redovnickoi zaiednici.
299 Uviiek se dobro probudeni bude sliedbenici Gotame
ciia ie paznia daniu i nocu stalno posvecena nadziraniu tiiela.
300 Uviiek se dobro probudeni bude sliedbenici Gotame
ciia se misao daniu i nocu raduie nenasiliu (ahimsa).
301 Uviiek se dobro probudeni bude sliedbenici Gotame
ciia se misao daniu i nocu raduie niezi duha.
302 Tesko ie pobieci od sviieta (pabbadda). tesko ie uzivati u tome.
Tegoban ie boravak u domacem zivotu.
mucna ie zaiednica s onima koii nam nisu ravni.
Patnia spopada i putnika. Zato ne budi putnik da te ne spopadne patnia.
13
303 Obdaren poviereniem i vrlinom tko stekne slavu i bogatstvo.
u koioi god zemlii da boravi svuda ga iednako ciiene.
304 Postenie se pokazuie vec iz daleka kao gorie Himalaia.
Nepostenie. ni iz bliza neprimietno. lici iz noci odapetoi striieli.
305 Tko sam siedi i sam lezi. tko sam ide neumorno.
tko sam sebe obuzdava. zna da bude radostan u sumi.
13
Prema komentaru 'putnik¨ ie coviek koii kruzi svemirom iz zivota u zivot. iz sviieta u sviiet. u viccnoi patnii.
liudskoi. podliudskoi i nadliudskoi patnii bogova.
XXII
PAKAO
/Nirava-vaggo/
306 Tko govori ono sto niie istina dospiieva u pakao
kao i onai tko nesto ucini. pa kaze da niie.
oboiica posliie smrti postaiu isti kao liudi
ponizavaiuce dielatnosti u naknadnom zivotu.
307 Mnogi obuceni u olinialu monasku odiecu.
zlocudni i nerazumni zlocinci.
zbog zlih diela propadaiu u pakao.
308 Bolie ie da razvratnik proguta uzarenu zelieznu kuglu
nego da lakomisleno uziva milostiniu svoie zemlie.
309 Bezobziran coviek koii se udvara tudoi zeni postize cetiri posliedice:
beskorisnu dobit. neudoban lezai. a trece ie priiekor. cetvrto pakao.
310 Beskorisna dobit i gresna posliedica: kratak ie uzitak ustrasenog s ustrasenom;
a vladar nalaze tesku kaznu. Zato neka coviek ne udvara tudoi zeni.
311 Kao sto kopriva krivo zahvacena ozliiedi ruku
isto tako i lose shvacen isposnicki zivot povlaci u pakao.
312 Nikakvo nemarno dielo. zanemaren zaviet.
kolebivo prihvacena redovnicka stega ne donosi mnogo ploda.
313 Ako nesto treba uciniti. izvrsi to odlucno;
nemaran isposnik dize sve vecu prasinu.
314 Bolie ie ne izvrsiti zlo dielo. ier zlodielo naknadno izaziva patniu.
Bolie ie izvrsiti dobro dielo. ier tko ga izvrsi zbog toga ne pati.
315 Kao sto ie pogranicni grad zasticen iznutra i izvana
tako cuvai samog sebe; ne propusti ni trenutak.
ier se oni koii propustaiu trenutke kaiu kad padnu u pakao.
316 Oni koii se stide onoga cega se ne treba stidieti.
a ne stide se onoga cega bi trebalo da se stide.
takva bica. usvoiivsi zle nazore. odlaze stranputicom.
317 Oni koii se boie onoga cega se ne treba boiati.
a ne boie se onoga cega se treba boiati.
takva bica. usvoiivsi zle nazore. odlaze stranputicom.
318 Oni koii podozriievaiu sto niie zazorno.
a ne podozriievaiu sto ie zazorno.
takva bica. usvoiivsi zle nazore. odlaze stranputicom.
319 Oni koii spoznaiu zazorno kao zazorno.
a sto niie zazorno kao nezazorno.
takva bica. usvoiivsi ispravne nazore. idu dobrim putem.
XXIII
SLON
/Nagavaggo/
320 I ia cu - kao sto slon u boiu podnosi striielu odapetu iz luka -
podniieti grube riieci; svietina ie zlocudna.
321 Ukrocenog slona vode u boi. krali iase na ukrocenom slonu.
I medu liudima ie naibolii onai tko ie ukrocen. tko podnosi surove riieci.
322 Izvrsne su ukrocene mazge i konii sindhavskog soia.
a i veliki ratni slonovi. -
Ali ios ie bolii onai tko ie ukrotio sam sebe.
323 Jer se ni pomocu takvog priievoza ne ide u neprohodni krai.
tamo kuda ide vlastitom krotkoscu dobro ukrocen coviek.
324 Slavni slon 'Cuvar blaga¨. koieg ie tesko obuzdati.
kad se zapieni ostrim sokom nece okusiti ni zalogai
kad ga se veze. Snazni se slon sieca slonovske prasume.
325 Kad netko postane liien i prozdrliiv.
pospanac koii se vrti u snu kao velika utovliena svinia. -
takav se glupan uviiek ponovo preporada.
326 Ova se ie misao raniie lutalacki kretala
kuda ie htiela. kud zeliela. kako ioi se posrecilo.
Danas cu ie pritegnuti temeliito
kao krotiteli nemirnoga slona.
327 Raduite se u nerastresenosti. pazite na vlastitu misao.
izvucite se sa stranputice kao slon kad zapadne u blato.
328 Ako nadete razboritog suputnika koii vam se pridruzi.
koii zivi posteno i pametno i prevladava sve poteskoce.
podite s niim drage volie i budite pazliivi.
329 A ako ne nadete razboritog suputnika koii vam se pridruzi.
koii zivi posteno i pametno.
onda kao vladar koii napusta pobiiedenu zemliu
idite sami kao slon po prasumi.
330 Bolie ie zivieti sam. nema drugarstva s budalom.
Idi sam i ne cini zlo.
s malo zelia kao slon u prasumi.
331 Kad se poiavi nevolia. sretni smo da imamo priiatelie.
Zadovolistvo ie sretno kad ie uzaiamno.
Sretno ie dobrocinstvo pod krai zivota.
Sretno ie napustanie svake patnie.
332 Na sviietu ie sreca imati maiku. a i oca.
Sretno ie stanie isposnika. a isto tako i svecenika.
333 Sretno ie zivieti u vrlini do starosti.
Sretno ie cvrsto pouzdanie. sretan ie doseg mudrosti
i nevrsenia zlodiela.
XXIV
ZEDA ZA ZIVOTOM
/Tanha-vaggo/
334 U nemarnom covieku ceznia buia kao puzavica.
On stremi iz zivota u zivot kao maimun u sumi trazeci plod.
335 Koga svlada ta biiesna otrovna zeda za sviietom.
niegovi iadi buiaiu kao obilie trave birana.
336 A tko moze svladati tu biiesnu tesko iskorieniivu zedu za sviietom
sa niega otpadaiu nevolie kao kapi vode sa lotosa.
337 Zato kazem vama koii ste se ovdie smielo sakupili:
Iskopaite koriien zedi za zivotom
kao onai tko trga korov birana u potrazi za mirisnim koriienom usira
da vas kao trstiku ne prelama struia smrti uviiek ponovo.
338 Kao sto odsieceno stablo ciii ie koriien cvrst i neostecen
ponovo izraste. isto tako dok sklonost prema zedi za zivotom
niie prekinuta i ta se patnia obnavlia uviiek ponovo.
339 U kome 36 struia teku prema uzicima
toga pogresna shvacania i odluke zavode putem strasti.
340 Struie streme na sve strane. puzavci stalno buiaiu.
Kad spazite da tai puzavac kliia. presiiecite mu koriien mudroscu.
341 Radosti pritiecu i prianiaiu uz ziva bica.
Prigrlivsi uzitke u teznii za srecom
ti liudi upadaiu u radanie i starost.
342 Svietina tierana pozudom biezi naokolo kao progonieni zec.
Podiarmlieni i pritiiesnieni potpadaiu uviiek ponovno pod dugotrainu patniu.
343 Svietina tierana pozudom biezi naokolo kao progonieni zec.
Zato neka se redovnik odvrati od pozude u teznii za vlastitom obestrascenoscu.
344 Ako netko raskrcivsi prasumu ceznii. oslobodivsi se iz dungle.
osloboden ponovno pohrli u tu istu sumu.
prozrite niegovu cud: osloboden spona ponovno pribiegava u niih.
345 Mudraci kazu da niie cvrsta ona spona koia ie napravliena od zelieza.
ni od drveta ni od konopa.
nego ie snazniii zanos za nizove dragulia. za diecu i zene.
346 Onu sponu nazivaiu cvrstom mudraci
koia nas vuce i kad popusta i tesko popusta.
Oni koii niu raskinu bieze od sviieta
napustivsi cezniu za srecom u strastima.
347 Oni koii su pod utiecaiem strasti
upadaiu u struiu kao pauk u mrezu koiu ie sam spleo.
dok mudri liudi trgaiuci tu mrezu napustaiu tai sviiet
bezbrizni odrekavsi se sve patnie.
348 Napusti ono sto ie bilo priie i ono sto ce biti kasniie.
i ono sto ie u sredini na priielazu preko struie bivania.
U duhu odasvud razriiesenom neces ponovno upadati u radanie i starost.
349 U bicu ciie ie mislienie poremeceno nadmocnom strascu
koia tezi za onim sto ioi ie drago.
ceznia sve vise raste i poiacava zavisnost.
350 Tko se raduie u smireniu razmisliania
i uviiek razviia uvid u nepozelinost.
tai ce doista odstraniti. tai ce dokinuti spone smrtnosti.
351 Tko ie stigao do kraia. neustrasiv. bez pozude. bezgresan.
tko ie istrgnuo trnie bivania.
ovo mu ie posliednie utielovlienie.
352 Tko ie lisen ceznie i lakomosti. viest u analitici i metrici.
u pravopisu i redu riieci. za toga se kaze
da ie veliki mudrac i velik coviek
i da ie u posliedniem utielovlieniu.
353 Sve sam nadmasio. sve sam prozreo.
nicim sto postoii nisam okuzen.
sve sam napustio; dokoncaniem zede sam se oslobodio.
samostalno sam se uzdigao do spoznaie. Na koga da se ugledam?
354 Dar istine nadmasuie sve darove.
Ukus istine nadmasuie sve ukuse.
Radost u istini nadmasuie sve radosti.
Dokoncanie ceznie nadmasuie svaku patniu.
355 Bogatstvo ubiia nerazumnog. a ne onoga tko stremi da ga nadide.
Cezniom za bogatstvom nerazuman coviek ubiia i druge i samog sebe.
356 Korov ie posast niiva. strast ie posast ovog liudskog roda.
Zato ie dar onima koii su liseni strasti vrlo plodonosan.
357 Korov ie posast niiva. mrznia ie posast ovog liudskog roda.
Zato ie dar onima koii su liseni mrznie vrlo plodan.
358 Korov ie posast niiva. zabluda ie posast ovog liudskog roda.
Zato ie dar onima koii su liseni zablude vrlo plodan.
359 Korov ie posast niiva. zelia ie posast ovog liudskog roda.
Zato ie dar bezelinima vrlo plodan.
XXV
ISPOSNIK
/Bhikkhu-vaggo/
360 Obuzdanost vida ie dobra. dobra ie obuzdanost sluha.
obuzdanost niuha ie dobra. dobra ie obuzdanost okusa.
361 Obuzdanost tiiela ie dobra. dobra ie obuzdanost govora.
obuzdanost duha ie dobra. obuzdanost ie uopce dobra.
Obuzdan u svakom smislu isposnik se oslobada svake patnie.
362 Nadzor nad rukama. nadzor nad nogama.
nadzor nad govorom. to ie naivisi nadzor.
Ciia radost potiece iz unutrasnie sabranosti.
tko ie zadovolian u samoci. za toga se kaze da ie isposnik.
363 Isposnik koii ima nadzor nad svoiim ustima.
koii govori poucno. a ne uobrazeno.
kad obiasniava ispravni smisao. niegov ie govor zreo.
364 Ispravnost ie niegovo zadovolistvo. ispravnost ie niegova radost.
ispravnost mu ie povod razmisliania; isposnik sliiedi ispravnost
i ne zanemaruie dobrobit ispravnosti.
365 Ne treba precieniivati svoiu korist niti zavidieti drugima.
Isposnik koii zavidi drugima ne postize sabranost duha.
366 Iako isposnik malo dobiva. neka ne podcieniuie to sto ie dobio;
i bogovi hvale onoga ciii ie zivot cist i naporan.
367 U kome nema nikakve sebicnosti u pogledu imena-i-lika
i tko se ne zali ni zbog cega sto niie. za toga se kaze da ie isposnik.
368 Isposnik koii boravi priiatno i spokoino u Buddhinoi zaiednici
stize na put stisania i srece u smireniu sastoiaka bica.
369 Isprazni. isposnice. tai camac. prazan ce se lako kretati.
Kad otciiepis strast i mrzniu. postici ces utrnuce (nibbanam).
370 Pet presiieci. pet odbaci. a pet niegui dalie.
Bhikkhu koii ie nadisao pet (sastoiaka postoiania)
naziva se onim koii ie presao preko buiice.
371 Zadubi se. bhikkhu. (u meditaciiu). ne budi nemaran.
Ne dopusti da ti misao luta u culnoi strasti
da iz nepaznie ne progutas zelieznu kuglu.
pa da bukteci ne poviknes: 'To ie patnia!¨
372 Nema meditativnog zadublienia za bezumnika. nema razuma bez zadublienia.
U kome ie zadublienie i mudrost. tai ie pred utrnucem.
373 Isposniku koii smirena duha ude u praznu kucu
radost biva nadliudska u iasnom uvidu u ispravnost.
374 Sto bolie upoznaie porast i pad sastoiaka bica. doseze radost i zanos.
Za one koii to uvidaiu. u tome ie besmrtnost.
375 To sada ovdie biva izvor za mudrog isposnika:
nadzor nad osietilima. smirenost. obaveze ispravnog ponasania.
druzenie s uzornim priiateliima koii zive cisto i revno.
376 Odnosenie treba da bude priiazno i uzorno;
tako ce se uz mnogo zadovolistva dokoncati patnia.
377 Kao sto iasmin stresa povenulo cviiece
tako se i vi otresite strasti i mrznie.
378 Spokoinim se naziva onai isposnik
koii ie smirio tiielo. smirio govor. smirio duh.
tko ie potpuno smiren odbacio napasti sviieta.
379 Ohrabrui sam sebe. provieravai sam sebe.
Tako zasticen sam sobom i pazliiv
ziviet ces sretno. isposnice.
380 Svatko ie sam sebi vodic. svatko ie sam sebi utociste.
Zato urazumi sam sebe kao trgovac bodrog konia.
381 Isposnik nalazi veliko zadovolistvo u Buddhinom uceniu
i doseze put smirenia. srecu stisania cinilaca zivota.
382 Isposnik koii se vec u mladosti napreze u Buddhinom uceniu
obasiava ovai sviiet kao Miesec kad se riiesi oblaka.
XXVI
BRAHMANSKI SVECENIK
/Brahmana-vaggo/
383 Presiieci struiu odriesito. brahmane. rastierai strasti.
Kad spoznas da ie dokoncan splet cinilaca zivota.
onda si znalac onoga sto niie izviestaceno. brahmane.
384 Kad brahman nadide dviie poiave.
onda otpadaiu sve spone s onoga koii ie to spoznao.
385 Za koga ne postoii ni ovostranost ni onostranost ni obie te strane.
tko ie neustrasiv i nevezan. toga ia nazivam brahmanom.
386 Umno zadublienog. neokalianog. smirenog. tko ie izvrsio duznost.
slobodnog od zlih utiecaia. tko ie postigao krainiu svrhu -
toga ia nazivam brahmanom.
387 Po danu sia Sunce. po noci sviietli Miesec.
borac se siaii u sviietlom oruziu.
brahmanov siai ie u naporu zadublienia.
ali budni prosiiava daniu i nocu blieskom svoga zanosa.
388 Tko ie odbacio teret. zato se naziva brahmanom.
tko ie uravnotezen. naziva se vrsiocem napora (samano).
a po izbiegavaniu vlastite okalianosti naziva se pustiniak.
389 Nitko ne bi smio napasti brahmana.
a niti brahman da se iskali na napadaca.
Jao onome tko ubiie brahmana.
a ios gore onome tko se iskali na napadaca.
390 Za brahmana niie neznatna dobrobit
kada suzdrzi duh od onoga sto mu priia;
kad god odvrati duh od nasilia.
tim samim stisava patniu.
391 Tko niti tiielom. ni riieciu ni misliu ne nanosi patniu.
obuzdan u ta tri smisla. toga ia nazivam brahmanom.
392 Onoga tko ie ispravno razumio pouku potpuno budnoga.
toga treba revno postivati kao sto brahman postuie vatru na zrtveniku.
393 Brahmanom se ne postaie ni po pleteniu kose. ni po kastinskom rodu.
U kome ie istina i ispravnost. tai ie sretan. tai ie brahman.
394 Sto ce ti. slaboumni. pletenice. sto ce ti odieca od kozieg krzna?
Nutrina ti ie puna lakomosti. dok prociscavas vanistinu.
395 Onoga tko nosi izlinialo odiielo. mrsav. s nabreklim zilama.
osamlien u sumi u duhovnom zadublieniu.
toga ie nazivam brahmanom.
396 Ja ne nazivam nikoga brahmanom po rodeniu ni po maici.
I ako se naziva 'gospodinom¨ i imucnim.
Ja nazivam brahmanom onoga tko niti sto posieduie niti sto uzima.
397 Tko kad rastrgne sve spone zbog toga ne strepi.
tko ie nadisao povezanost sa zaiednicom -
toga ia nazivam brahmanom.
398 Tko ie pretrgao omcu i sponu i petlie konopca.
tko ie slomio ogradu -
toga. budnoga. ia nazivam brahmanom.
399 Tko neduzan strpliivo podnosi uvrede. udarce i tamnicu.
ciia ie snaga strplienie.
toga ia nazivam brahmanom.
400 Tko ie bez mrznie. vieran zavietima. krepostan i niie lakom.
obuzdan. u posliedniem utielovlieniu -
toga ia nazivam brahmanom.
401 Kao voda na listu lotosa. ili zrno gorusice na ostrici igle
sto se ne liiepi na strasti -
takvoga ia nazivam brahmanom.
402 Tko vec ovdie prepoznaie krai vlastite patnie.
s koga ie otpao teret -
toga nesputanog ia nazivam brahmanom.
403 Dubokoumnog mudraca koii razlikuie sto ie. a sto niie put.
tko ie dosegao krainii cili -
toga ia nazivam brahmanom.
404 Onoga tko se ie osamio na obie strane - i od domacina i od beskucnika -
tko ne pohada domove i malo mu treba -
toga ia nazivam brahmanom.
405 Tko ie otklonio batinu ispred pokretnih i nepokretnih bica.
- tko niti ubiia niti uzrokuie ubiianie.
- toga ia nazivam brahmanom.
406 Nenasilan medu nasilnima. priiegoran medu siledziiama.
bez gramzivosti medu gramzivima -
toga ia nazivam brahmanom.
407 S koga su strast i mrznia. oholost i licemiernost otpale
kao zrno gorusice sa ostrice igle -
toga ia nazivam brahmanom.
408 Tko izrice istinu bez surovosti. iasno razumliivu.
koiom nikoga ne vriieda -
toga ia nazivam brahmanom.
409 Tko ne uzima nista na sviietu. ni veliko ni malo.
ni sitno ni krupno. ni liiepo ni ruzno -
toga ia nazivam brahmanom.
410 Kome nisu poznate zelie ni na ovom ni na drugom sviietu.
tko ie razriiesen od zelia -
toga ia nazivam brahmanom.
411 Tko ne zna za stalna boravista i nece da zna za podozrenia.
tko ie dosegao dubinu ne-umirania -
toga ia nazivam brahmanom.
412 Tko ie tu nadmasio povezanost dobra i zla.
tko ie bez patnie. bez strasti -
tako cistoga ia nazivam brahmanom.
413 Tko ie cist kao neokaliani Miesec. bistar. iasan. nezasienien.
sa koieg ie odstranien i radostan izgled -
toga ia nazivam brahmanom.
414 Tko ie presao glib tesko prohodnog puta. tu struiu zbivania i zablude.
u duhovnom zadublieniu. bez sumnie. ne hvataiuci se ni za sto. dogorio
- toga ia nazivam brahmanom.
415 Tko ie ovdie napustio strasti i pobiegao kao beskucnik.
u kome ie napustena zeda za bicem -
toga ia nazivam brahmanom.
416 Tko ie ovdie napustivsi zudnie za zivotom pobiegao kao beskucnik.
u kome ie prekinuta zeda za bicem -
toga ia nazivam brahmanom.
417 Odbacivsi liudsku podiarmlienost. nadisavsi podloznost bogovima.
razriiesenog od svake podloznosti -
toga ia nazivam brahmanom.
418 Napustivsi ugodnost i neugodnost. rashladenog bez ostatka.
pobiednika koii ie savladao ciieli sviiet -
toga ia nazivam brahmanom.
419 Tko uvidi svuda propadanie bica i niihovo obnavlianie.
tko ne priania uz bice -
toga dobro prispieloga. budnog. ia nazivam brahmanom.
420 Za ciii put ne znaiu ni bogovi. ni andeli. ni liudi.
ciii su zli utiecaii iscrplieni. dostoinog postovania -
toga ia nazivam brahmanom.
421 Tko ni ispred sebe. ni za sobom. ni po sredini nema nicega.
tko nista nema i nista ne usvaia -
toga ia nazivam brahmanom.
422 Tko ie neustrasiv kao bik.
svemocnog i premudrog pobiednika. nesavladivoga -
toga ia nazivam brahmanom.
423 Onoga tko zna za svoie raniie postoibine (zivote)
i prozriieva nebo i pakao. tko ie dospio do kraia (prepo-)radania.
usutielog mudraca ciia ie spoznaia usavrsena -
toga ia nazivam brahmanom.