Korpič Horvat E 2007 Međunarodno Radno I Sindikalno Pravo

PROGRAM POSLOVANJE
VISOKOKOLSKI UDBENIK
M E U N AR O D N O R A D N O
I SINDIKALNO PRAVO
SADRAJ
1. UVOD................................................................................................................................ 5
1.1 Nastanak i razvoj meunarodnog radnog prava .......................................................... 5
1.2 Pojam i predmet meunarodnog radnog prava ............................................................ 6
1.3 Uporedno pravo ........................................................................................................... 7
1.4 Rezime ......................................................................................................................... 8
1.5 Pitanja: ......................................................................................................................... 8
1.6 Literatura ..................................................................................................................... 8
2. MEUNARODNA ORGANIZACIJA RADA ................................................................ 9
2.1 Unifikacija radnog prava i socijalne zatite ................................................................. 9
2.2 Znaaj, osnivanje i aktivnost MOR ............................................................................. 9
2.3 Pravna priroda konvencija MOR i postupak njihovog usvajanja .............................. 11
2. 4 Konvencije i preporuke MOR .................................................................................. 12
2.5 Akti Organizacije ujedinjenih nacija ......................................................................... 15
2.6 Meunarodni ugovori i dravno pravo ...................................................................... 17
2.7 Rezime ....................................................................................................................... 19
2.8 Pitanja: ....................................................................................................................... 19
2.9 Literatura i pravni izvori:........................................................................................... 20
3. EVROPSKE INSTITUCIJE, SOCIJALNO PRAVO I SOCIJALNA POLITIKA
EVROPSKIH SAVEZA ...................................................................................................... 21
3.1 Savet Evrope (Council of Europe)............................................................................. 21
3.2 Evropska konvencija o ljudskim pravima ................................................................. 22
3.3 Evropska socijalna povelja ........................................................................................ 22
3.4 Evropski kodeks socijalne sigurnosti ........................................................................ 23
3.5 Evropska unija ........................................................................................................... 23
3.5.1 Evropska zajednica za ugalj i elik (u daljem tekstu: EZU) ............................ 23
3.5.2 Evropska ekonomska zajednica (u daljem tekstu: EEZ) .................................... 23
3.5.3 Evropska zajednica za atomsku energiju (u daljem tekstu: EURATOM) .......... 23
3.5.4 Ugovor o udruivanju ......................................................................................... 24
3.5.5 Jedinstveni evropski akt ..................................................................................... 24
3.5.6 Ugovor o Evropski uniji (UEU, Ugovor iz Mastrihta) ....................................... 24
3.5.7 Ugovor iz Amsterdama ....................................................................................... 25
3.5.8 engenski sporazum ........................................................................................... 25
3.5.9 Ugovor iz Nice ................................................................................................... 26
3.5.10 Nacrt ugovora o ustavu za Evropu, Ustav za Evropu ....................................... 26
Osnivai Evropske zajednice ........................................................................................... 27
Evropsku zajednicu osnovale su: Belgija, Italija, Francuska, Nemaka, Luksemburg i
Holandija. Danas EU ima 25 lanica. .............................................................................. 27
3.7 Institucije EU ............................................................................................................. 27
3.7.1 Evropski parlament ............................................................................................. 28
3.7.2 Savet EU (savet ministara) ................................................................................. 28
3.7.3 Komisija Evropskih zajednica ............................................................................ 29
3.7.4 Sud Evropske zajednice ...................................................................................... 29
3.7.5 Evropski revizioni sud ........................................................................................ 30
3.7.6 Evropski savet .................................................................................................... 30
3.8 Sloboda kretanja radnika ........................................................................................... 31
3.9 Socijalna politika ....................................................................................................... 33
3.10 Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi ...................................................... 34
1
3.11 Evropski pravni poredak .......................................................................................... 34

3.12 Rezime ..................................................................................................................... 37
3.13 Pitanja: ..................................................................................................................... 38
3.14 Literatura i pravni izvori:........................................................................................ 38
4. UNUTRANJI PRAVNI POREDAK REPUBLIKE SLOVENIJE I MEUNARODNI
AKTI.................................................................................................................................... 39
4.1 Usklaenost ZRO sa meunarodnim aktima radnog prava ....................................... 39
4.2 Ukljuivanje radnika u proces rada ........................................................................... 40
4.3 Obezbeivanje kontinuiranog toka procesa rada ....................................................... 41
4.4 Spreavanje nezaposlenosti ....................................................................................... 41
4.5 Potovanje prava radnika na slobodu rada ................................................................ 44
4.6 Potovanje prava radnika na dostojanstvo u radu...................................................... 46
4.7 Zatita interesa radnika u radu ................................................................................... 47
4.8 Rezime ....................................................................................................................... 48
4.9 Pitanje: ....................................................................................................................... 48
4.10 Literatura i pravni izvori:......................................................................................... 48
5.1 Istorijski pregled nastanka i razvoja sindikata ........................................................... 49
5.1.1 Period zabrane sindikalnog pokreta .................................................................... 49
5.1.2 Period pravne tolerancije sindikata..................................................................... 49
5.1.3 Period slobodnog delovanja sindikata ................................................................ 49
5.2 Razvoj sindikalnog pokreta u Sloveniji ..................................................................... 50
5.3 Sindikalna sloboda..................................................................................................... 50
5.4 Definicija sindikata .................................................................................................... 53
5.5 Sindikalni unitarizam i pluralizam ............................................................................ 53
5.6 Reprezentativnost sindikata ....................................................................................... 53
5.7 Zakon o reprezentativnosti sindikata (u daljem tekstu: ZRSin) ................................ 54
5. 8 Sindikat kod poslodavca i sindikalni poverenik po odredbama ZRO ...................... 55
5.9 Uee sindikata u donoenju optih odluka poslodavca ...................................... 56
5.10 Uee sindikata u odluivanju o individualnim pravima radnika .......................... 59
5.11 Sindikalni poverenik ................................................................................................ 60
5.12 Obaveze poslodavca prema sindikatu...................................................................... 61
5.13 Meunarodno povezivanje sindikata ....................................................................... 62
5.14 Usklaenost unutranjeg pravnog poretka sa meunarodnim aktima u vezi sa
organizovanjem i delovanjem sindikata .......................................................................... 62
5.15 Rezime ..................................................................................................................... 63
5.16 Pitanja: ..................................................................................................................... 64
6. KOLEKTIVNI UGOVORI ............................................................................................ 67
6.1 Socijalni dijalog ......................................................................................................... 67
6.2 Istorijski razvoj kolektivnih ugovora i meunarodni akti koji ureuju kolektivna
pregovaranja .................................................................................................................... 68
6.3 Kolektivno pregovaranje u Sloveniji ......................................................................... 69
6.4 Strane u kolektivnom ugovoru .................................................................................. 71
6.4.1 Predstavnici poslodavaca .................................................................................... 72
6.5 Sadrina kolektivnog ugovora ................................................................................... 72
6.6 Ogranienje autonomije ugovornih strana ................................................................. 73
6.7 Hierarhija kolektivnih ugovora .................................................................................. 73
6.7.1 Usklaenost optih akata sa zakonom i kolektivnim ugovorom ........................ 74
6.7.2 Ondos izmeu kolektivnog ugovora i ugovora o zaposlenju ................................. 74
2
6.8 Postupak sklapanja i forma kolektivnog ugovora ..................................................... 75

6.9 Vaenje kolektivnog ugovora .................................................................................... 75
6.10 Reavanje kolektivnih radnih sporova..................................................................... 76
6.11 Evidencija i objavljivanje kolektivnih ugovora i nadzor ......................................... 77
6.12 Pravna priroda kolektivnog ugovora ....................................................................... 77
6.13 Preduzetniki kolektivni ugovor .............................................................................. 77
6.14 Kolektivni ugovori i manji poslodavac ................................................................... 79
6.15 Uporedni pregled kolektivnog pregovaranja .......................................................... 79
6.16 Regulisanje kolektivnog pregovaranja u EU ........................................................... 80
6.17 Usklaenost unutranjeg pravnog poretka sa meunarodnim aktima u vezi sa ..... 80
kolektivnim pregovaranjem ............................................................................................. 80
6.18 Rezime ..................................................................................................................... 81
6.19 Pitanja: ..................................................................................................................... 81
7.1 Pravo na trajk sindikalno pravo ............................................................................ 84
7.2 Istorijski razvoj trajkova i meunarodni akti koji ureuju pravo na trajk .............. 84
7.3 Meunarodna pravno ureenje prava na trajk.......................................................... 85
7.4 Pravo na trajk u Republici Sloveniji ........................................................................ 85
7.5 Zakon o trajku .......................................................................................................... 86
7.6 Zakljuavanje vrata (lock-out)............................................................................... 88
7.7 Rezime ....................................................................................................................... 89
7.8 Pitanja: ....................................................................................................................... 89
7.9 Literatura i pravni izvori:........................................................................................... 89
8.1 Shvatanje participacije radnika u odluivanju ........................................................... 90
8.2 Meunarodni akti koji ureuju participaciju radnika u odluivanju ......................... 91
8.3 Pravno ureenje uea radnika u upravljanju u Republici Sloveniji ....................... 92
8.3.1 Zakon o ueu radnika u upravljanju ................................................................ 93
Savet radnika ................................................................................................................... 94
Radniki direktor ........................................................................................................... 102
8.3.2 Uee predstavnika radnika u organima drutva sa sistemom upravljanja po
naelu jednog koloseka.............................................................................................. 102
8.4 Rezime ..................................................................................................................... 103
8.5 Pitanja: ..................................................................................................................... 103
9.2.1 Pravni i drugi izvori (neobavezni): ................................................................... 108
1. UVOD
Predmet Meunarodno radno pravo daje studentima znanja o nastanku i razvoju
meunarodnog radnog prava, o organima odnosno institucijama koje donose pravne akte iz
te oblasti na univerzalnom (svetskom) nivou, od kojih kao najznaajnije spominjemo
Meunarodnu organizaciju rada i Organizaciju Ujedinjenih nacija, kao i na regionalnom
nivou. Na regionalnom nivou emo obraivati normativnu delatnost i organizacionu
strukturu institucija koje deluju u Evropi, pre svega Savet Evrope i Evropske zajednice
odnosno Evropsku uniju.
Posebno emo razgovarati o implementaciji meunarodnih normi iz oblasti radnog prava u
naem pravnom poretku, koji meunarodni akti vae neposredno i kakva je njihova
hijerarhija.
Drugi deo gradiva je posveen kolektivnom radnom pravu i tu ete se detaljnije upoznati sa
delovanjem radnikih predstavnitava (sindikata i izbornih radnih predstavnitava) i
kolektivnim ugovorima, kao i sa trajkom kao krajnjim sredstvom za ostvarivanje
socijalnih i ekonomskih prava radnika.
1.1 Nastanak i razvoj meunarodnog radnog prava
Ciljevi ovog poglavlja su da upoznate kratku istoriju razvoja meunarodnog radnog prava
od njegovog nastanka sredinom 19. veka do danas i da usvojite pojmove meunarodno
radno pravo i uporedno pravo. elimo, naime, da upoznate i shvatite pojedine pojmove, jer
su oni vani i za opte obrazovanje, koje je danas u poslovnom svetu neophodno za
suvereno vladanje razgovorima i pregovorima.
Nastanak meunarodnog radnog prava see u sredinu 19. veka. Meunarodno radno
pravo je nastalo i poelo da se razvija pre svega iz dva razloga: zbog sve loijeg poloaja
radnike klase u brzom razvoju industrije, kada su radnici poeli da se suprotstavljaju
iskoriavanju, i zbog meunarodne konkurencije. Ako bi neka drava davala radnicima
vea prava, ona ne bi bila u jednakom poloaju sa drugim dravama, jer bi njeni proizvodi
i usluge bili optereeni veim trokovima rada, to bi uticalo na njenu konkurentnost. Zato
su prve meunarodne norme radnog prava nastajale ak i pre zakonodavstva o radnom
pravu pojedinih drava.
Razvoj meunarodnog radnog prava moemo da podelimo u tri perioda:
1. period do osnivanja Meunarodne organizacije rada (u daljem tekstu: MOR),
1919. godine;
2. period do Drugog svetskog rata, 1939. godine;
3. period posle Drugog svetskog rata.
Za prvi period do osnivanja MOR karakteristino je delovanje pojedinaca (Robert Oven,
Danijel Le Grand i dr.) koji su se zalagali za poboljanje uslova rada, pre svega u pogledu
trajanja radnog vremena i zatite dece.
U drugi polovini 19. veka pojedine drave (vajcarska, Francuska, Nemaka) zalagale
su se da se uslovi rada urede na meunarodnom nivou. Posebno je bila aktivna vajcarska.
U Berlinu je 1890. godine odrana prva meunarodna konferencija, na kojoj se
raspravljalo o problemima u vezi sa radom i to radom ena, dece i omladine odnosno
radom u rudnicima.
Radnici su 1879. godine u Cirihu organizovali radniki kongres i zahtevali da se na
meunarodnom nivou uredi zatita radnika i da se osnuje meunarodni biro za zatitu
radnika. Tek 1900. godine osnovani su Meunarodni biro rada i Meunarodno udruenje
za pravnu zatitu radnika. Meunarodni biro rada je imao sedite u Bazelu i poeo je sa
radom u maju 1901. godine, a vai za prethodnika Meunarodnog biroa rada MOR.
Prvi svetski rat je prekinuo aktivnosti na internacionalnom ureenju uslova rada. Naroito
je amerika federacija naglaavala da je trajni mir mogu samo uz poboljanje poloaja
radnike klase. Radnici su sve ee zahtevali poboljanje uslova rada. Versajski mirovni
sporazum1 je obuhvatio i odredbe o uslovima rada (radnike klauzule) i glavna
organizaciona naela MOR. Na osnovu radnikih klauzula osnovana je Meunarodna
organizacija rada.
Drugi period od osnivanja MOR, od 1919. godine do Drugog svetskog rata (1939.
godine) predstavlja vaan period u razvoju meunarodnog radnog prava pre svega zbog
normativne aktivnosti MOR. Ta meunarodna organizacija je do Drugog svetskog rata (do
1939. godine) donela 67 konvencija i preporuka iz oblasti rada i socijalne zatite. Njene
konvencije i preporuke vae za univerzalne meunarodne akte iz oblasti rada i socijalne
zatite.
Trei period se odnosi na period posle Drugog svetskog rata, kada MOR nastavlja
svoju normativnu aktivnost u oblasti uslova rada i socijalne zatite. Osim toga, osnovane
su Organizacija ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: OUN) i specijalizovane organizacije
koje se bave upravo socijalnoekonomskim pravima oveka. Bilo je sklopljeno i vie
multilateralnih i bilateralnih sporazuma, pre svega da bi se poboljao poloaja radnika
migranata.
1.2 Pojam i predmet meunarodnog radnog prava
Meunarodno radno pravo je onaj deo prava koji ine meunarodne norme koje na
univerzalnom ili regionalnom nivou ureuju poloaj radnika u radu i njihovu socijalnu
zatitu i kao takvo je takoe deo meunarodnog javnog prava2. Meunarodno radno pravo
obuhvata norme koje ureuju uslove rada i norme socijalne zatite. Radi se o samostalnoj
grani prava koja je usko povezana sa radnim pravom, pravom na socijalnu zatitu i
meunarodnim privatnim pravom. Meunarodne norme iz oblasti radnog prava i socijalne
zatite donose razliite organizacije na univerzalnom i regionalnom nivou. Najvanijom
organizacijom smatra se MOR. Druga znaajna univerzalna meunarodna organizacija
koja se bavi pitanjima rada i socijalne zatite jeste OUN. U regionalne organizacije koje
utiu na uslove rada i socijalnu zatitu spadaju Savet Evrope i Evropska zajednica.
Mirovni sporazum je bio potpisan u Versaju, 28. 6. 1919. godine, izmeu Nemake i Antante (saveza
Velike Britanije, Francuske i Rusije).
2
Konar, P. (1993). Mednarodno delavno pravo. Ljubljana: Uradni list Republike Slovenije.
Predmet meunarodnog radnog prava obuhvata razliite i obimne oblasti migracija, trita
rada i kapitala, pitanja rada i socijalne zatite koja se mogu ujednaiti na univerzalnom
(MOR, OUN) ili regionalnom nivou (Savet Evrope) ili pitanja koja se mogu ujednaiti
harmonizacijom dravnih propisa (Evropska zajednica).
1.3 Uporedno pravo
Svaka pojedina drava razvija svoje pravne norme, svoje pravo. Zato govorimo o
nacionalnom odnosno dravnom pravu. Radi se o pravu pojedine drave. Ako pravo
pojedine drave poredimo s pravom druge drave ili drugih drava, govorimo o
uporednom pravu, koje predstavlja metod za prouavanje ureenja pravnih normi u
odreenoj oblasti u pojedinim dravama. Poreenje i utvrivanje ureenja pojedinih drava
vani su za razvoj meunarodnog radnog prava, kao i dravnog prava, jer mogu da daju
doprinos poboljanju regulative ili reavanju pojedinih pitanja.
1.4 Rezime
Meunarodno radno pravo je poelo da se formira sredinom 19. veka iz straha od
meunarodne konkurencije i zbog sve veeg nezadovoljstva radnike klase. Pojavio se
strah da bi oni poslodavci, koji bi radnici priznavali vie prava i ponudili bolje uslove rada,
bili manje konkurentni. Zato je bilo neophodno da se odreeni uslovi rada za radnike
uniformiu na meunarodnom nivou.
Na razvoj meunarodnog radnog prava je znaajno uticalo osnivanje MOR 1919. godine.
To je najvanija univerzalna meunarodna organizacija koja stalno brine o razvoju radnog
prava i socijalne zatite. Na regionalnom, evropskom nivou na razvoj meunarodnog
radnog prava utiu Savet Evrope i Evropska unija. Njihovu organizaciju i delovanje, pre
svega u normativnoj oblasti, upoznaemo u nastavku teksta.
1.5 Pitanja:
1. Opiite ukratko razvoj meunarodnog radnog prava!
2. ta ureuje meunarodno radno pravo?
3. Navedite razliku izmeu meunarodnog radnog prava i uporednog prava!
1.6 Literatura
1. Konar, P. (1993). Mednarodno delovno pravo. Ljubljana: Slubeni list RS.
2. MEUNARODNA ORGANIZACIJA RADA

U ovom poglavlju studenti e upoznati Meunarodnu organizaciju rada, najvaniju
meunarodnu organizaciju za razvoj radnog i socijalnog prava, koja deluje u itavom
svetu. Upoznaete njenu unutranju organizaciju i aktivnosti koje sprovodi, pre svega
njene konvencije i preporuke, koje je i Republika Slovenija uzela u obzir prilikom
oblikovanja individualnog i kolektivnog radnog prava.
Osim Meunarodne organizacije rada i njenih akata, obradiemo i tri temeljna akta
Organizacije ujedinjenih nacija, koji su vani za razvoj radnog i socijalnog prava.
2.1 Unifikacija radnog prava i socijalne zatite
Radno pravo ureuje odnose meu ljudima tokom rada. Ti odnosi mogu biti odnosi izmeu
radnika i poslodavca (individualno radno pravo) ili pak odnosi izmeu grupe radnika i
poslodavaca (kolektivno radno pravo). Socijalno pravo, s druge strane, ureuje oblast
socijalne zatite, koja osim socijalnog osiguranja (penzijsko, invalidsko i zdravstveno
osiguranje te osiguranje u sluaju nezaposlenosti) obuhvata i socijalnu pomo i porodine
dodatke.
Pod unifikacijom radnog prava i prava socijalne zatite podrazumevamo njihovo
ujednaavanje. Ujednaavanje navedenih grana prava je vano zbog to veeg
izjednaavanja poloaja radnika i njegove porodice u pogledu uslova rada i socijalne
zatite s jedne strane, a s druge strane, zbog izjednaavanja obaveza poslodavaca i drava
za obezbeenje uslova rada i ivota, kao i sa to veom ravnopravnou u meunarodnoj
konkurenciji.
Vanu ulogo u unifikaciji na univerzalnom nivou imaju MOR i OUN, a na regionalnom
nivou Savet Evrope i Evropska zajednica.
2.2 Znaaj, osnivanje i aktivnost MOR
Meunarodna organizacija rada3 je osnovana 11. aprila 1919. godine na osnovu radnikih
klauzula u Versajskom sporazumu. Taj in predstavlja prelomnu taku u razvoju
meunarodnog radnog prava. Osnivanjem MOR poinje sistematsko oblikovanje radnog
prava na meunarodnom nivou. Na ovaj nain je trebalo da se sprei nelojalna
konkurencija izmeu pojedinih drava, koja bi se pojavila ako bi uslovi rada bili ureeni
dravnim propisima, jer bi dravno zakonodavstvo, poboljanjem plaanja rada i radnih
uslova imelo za posledicu poveanje cene proizvoda i usluga, a time i smanjenje
konkurentnosti na meunarodnom tritu. Vremenom se shvatilo da je zatita
radnikog zakonodavstva i socijalnog zakonodavstva samo jedan od faktora koji utiu na
cenu proizvoda i usluga. Na konkurentnost na meunarodnom tritu utiu i drugi faktori,
npr. cena sirovina, organizacija rada, produktivnost, poreska i carinska politika i dr.
Naroito posle Prvog svetskog rata, mnogo vie nego na konkurentnost naglasak se
stavljao na socijalnu pravdu, koja moe da obezbedi trajni mir. Poto je socijalni razvoj
zavisan od ekonomskog razvoja, sve se vie naglaavala uzajamna zavisnost
ekonomskog i socijalnog razvoja, to je potvrdila i Filadelfijska deklaracija 1944. godine.
MOR ili ILO International Labour Organization.
Zato je MOR poela da se bavi i ekonomskim, a ne samo socijalnim pitanjima i pitanjima

rada.
MOR je specijalizovana organizacija OUN i ima sedite u enevi. U nju je ulanjena
veina drava sveta (preko 150), koje se zalau za poboljanje uslova rada i socijalnu
zatitu radnika. Glavni organ MOR je Generalna skuptina (meunarodni parlament,
opta konferencija). Nju ine delegacije drava lanica po tripartitnom naelu. Svaka
drava lanica ima u generalnoj skuptini predstavnika radnika sindikata4, predstavnika
poslodavaca i dva predstavnika vlade. Tako se sva pitanja kojima se bavi i koja usvaja
skuptina razmatraju u okviru socijalnog dijaloga. Generalna skuptina prihvata:
rezolucije, konvencije i preporuke, nove lanove i budet te prati sprovoenje usvojenih
normi. Osim naela tripartitnosti, u MOR vae i naela univerzalnosti i neutralnosti.
Naelo univerzalnosti znai da lanice MOR mogu biti sve drave sveta, bez obzira na
drutveno-ekonomsko ureenje. lanstvo u MOR nije uslovljeno lanstvom u OUN. U
skladu sa ustavom MOR, drave lanice OUN postaju lanice MOR tako to potpisuju
izjavu; drave koje nisu lanice OUN, podnose molbu za lanstvo. Generalna skuptina
kvalifikovanom veinom glasa o ulanjenju. MOR nastoji da primi u lanstvo to vie
drava sveta i da tako obezbedi ekonomsku i socijalnu sigurnost. Naelo neutralnosti
znai da politike pojedinih drava ne smeju da utie na organe MOR. Funkcioneri MOR
moraju da obavljaju svoje zadatke iskljuivo u korist MOR, a ne u korist interesa pojedine
drave; oni moraju da predstavljaju MOR i ne mogu da nastupaju kao predstavnici svoje
drave. Prva konferencija MOR odrana je 29. oktobra 1919. godine u Vaingtonu. Na
konferenciji je uestvovalo 40 drava lanica. Na njoj je glasanjem izabran izvrni organ
Administrativni savet, koji je izabrao prvog direktora Meunarodnog biroa rada, Tomasa
Alberta.
Jedan od osnivaa MOR 1919. godine bila je i Kraljevina Srbija. Kraljevina SHS je
automatski postala pravna naslednica. Jugoslavija je bila lanica MOR sve vreme, osim u
periodu 19471949. godine, kada je na dve godine istupila iz lanstva. Po sistemu pravnog
nasledstva, Slovenija je podnela molbu za lanstvo i 29. maja 1992. godine postala
punopravna lanica MOR. Aktom o notifikaciji konvencije,5 ona je prihvatila sve
konvencije MOR koje je usvojila biva Jugoslavija. Slovenija je najpre postala lanica
OUN, a zatim je, uz potpisivanje izjave, postala i lanica MOR6.
Osim generalne skuptine, MOR povremeno saziva i regionalne konferencije. Prva
amerika regionalna konferencija bila je sazvana 1936. godine. Regionalne konferencije se
sazivaju na pojedinim kontinentima i bave se pitanjima koja su znaajna za pojedine
kontinente i regione.
Administrativni savet je izvrni organ koji se takoe sastavlja tripartitno. ine ga
predstavnici deset industrijsko najrazvijenijih zemalja. On ima vie komisija i odbora
(Administrativna komisija, Komisija za primenu konvencija i preporuka i dr.), koji donose
odluke i preporuke. Nadlenosti Administrativnog saveta su da utvruje dnevni red
Skuptine, saziva konferencije, bira lanove komisija, da se bavi odreenim pitanjima iz
podruja rada MOR i da predlae budet Skuptini na usvajanje.
4
MOR se bavila i pitanjem kako treba priznavati prisustvo pojedinih sindikalnih predstavnika u sluaju
sindikalnog pluralizma. Problem je reen tako da u radu uestvuje predstavnik onog reprezentativnog
sindikata koji odrede sami reprezentativni sindikati u dravi lanici.
5
Akt o notifikaciji konvencija MOR, Slubeni list RS, br. 54/92.
6
Jugoslavija je ratifikovala 65 konvencija i sve te konvencije Republika Slovenija je prenela u svoj pravni
sistem, dok je kao nova drava Republika Slovenija ratifikovala jo 8 konvencija.
10
Meunarodni biro rada je sluba MOR. On radi kao sekretarijat MOR i njime rukovodi
direktor. Meunarodni biro rada obavlja tehniku pripremu sednica skuptine, objavljuje
publikacije, brine o tehnikim aspektima saradnje i istraivakoj delatnosti. Meunarodni
biro rada alje lanicama svoje eksperte koji utvruju kako lanice sprovode konvencije,
pomau lanicama u sprovoenju dravne politike zapoljavanja, obrazovanja, u
uspostavljanju mree inspekcije rada i dr.
Glavne publikacije MOR su: Meunarodna revija rada, Slubeni list, Statistiki izvetaji
o radu, Statiki letopis i dr.
Za rad organa MOR vana su organizaciona naela, u koja osim naela tripartitnosti,
univerzalnosti i neutralnosti spada i naelo stalnosti. Poslednje naelo, naelo stalnosti,
znai da se MOR stalno stara o poboljanju uslova rada.
2.3 Pravna priroda konvencija MOR i postupak njihovog usvajanja

Najvanije norme koje usvaja MOR jesu konvencije. Njih usvaja Generalna skuptina
dvotreinskom veinom glasova. U pogledu pravne prirode konvencija preovladava
gledite da se radi o kvazizakonskim normama. S obzirom na tripartitni sastav skuptine,
usvojene konvencije predstavljaju i saglasnost socijalnih partnera, pa su zato i neto vie
od meudravnih sporazuma. Posebnost predstavlja i sistem nadzora nad sprovoenjem
normi.
Postupak usvajanja konvencije deli se na dva tipa:
1. uobiajeni, dvogodinji postupak i
2. ubrzani, vanredni, jednogodinji postupak.
Uobiajeni, dvogodinji postupak odvija se u sledeim fazama:
1. inicijativu da bi neko pitanje trebalo urediti konvencijom ili preporukom po pravilu
daje Administrativni savet;
2. Meunarodni biro rada alje lanicama (vladama) anketu na koju moraju da
odgovore i da daju miljenje da li ono to je u pitanju treba urediti konvencijom ili
preporukom;
3. konferencija odreuje tripartitnu komisiju koja predlae da se ono to je u pitanju
usvoji u obliku konvencije ili preporuke;
4. Administrativni savet usvaja predlog teksta za konferenciju;
5. lanice mogu da podnesu amandmane;
6. konferencija odluuje o usvajanje dvotreinskom veinom prisutnih delegata.
Vanredni, jednogodinji postupak odvija se bez faze slanja ankete lanicama.
Konvencija stupa na snagu kada je ratifikuje dovoljan broj drava lanica, obino dve.
lanica alje Akt o ratifikaciji konvencije generalnom direktoru Meunarodnog biroa
rada. Ratifikuju se samo konvencije, a ne i preporuke, ali kada se usvoje preporuke, i
one su obavezne.
Postoje tri vrste preporuka MOR:
1. preporuke koje ureuju pitanja koja jo nisu ureena konvencijom;
2. preporuke koje dopunjavaju konvenciju;
3. preporuke koje su tehnike prirode.
11
inom ratifikacije konvencija postaje obavezna norma i podlona je nadzoru. Razlikuje se

nekoliko vrsta nadzora:
1. redovni nadzor;
2. postupak tubi i albi;
3. posebni postupci nadzora.
Redovni nadzor. Drava lanica mora da podnosi izvetaj najpre svake godine) o tome
kako sprovodi ratifikovanu konvenciju; za konvencije koje nije ratifikovala, drava
podnosi izvetaj o tome kako je predmetno pitanje uredila u svom zakonodavstvu.
Izvetajima se bavi Komisija eksperata za primenu konvencija i preporuka. Komisiju
eksperata je 1927. godine osnovao Administrativni savet, jer konferencija nije mogla da
pregleda sve izvetaje drava lanica. Uprkos tome to ovaj organ ine nezavisni eksperti
za meunarodno pravo, neke lanice kritikuju rad Komisije eksperata. One tvrde da se radi
o organu koji nije definisan u ustavu MOR i koji predstavlja kvazinadnacionalni sudski
organ koji se mea u suverenost drave.
Izvetajima Komisije eksperata bavi se Komisija za primenu konvencija i preporuka,
koja je organ konferencije. Ona bira oko deset posto drava prekrilaca (obino one koje
ponavljaju prekraje ili se odnose na ljudska prava i dr.) i koje ve predlae Komisija
eksperata. Komisija za primenu konvencija i preporuka stavlja dravu prekrioca na
posebnu listu (crna lista), to znai moralnu sankciju.
Postupak tubi i albi. Oba postupka definie ustav MOR.
Tubu moe da podnese samo drava lanica protiv druge drave lanice ako je konvenciju
zbog koje podnosi tubu i sama ratifikovala. Administrativni savet moe da imenuje
anketnu komisiju, koja na osnovu anketiranja ili prikupljanja miljenja vlada priprema
izvetaj i o njemu obavetava dravu prekrioca i predlae kako ona mora da otkloni
prekraj. Drava prekrilac mora da odgovori. Ako se ona s time ne slae, spor moe da
reava Meunarodni sud u Hagu, ako se s tim saglase zainteresovane drave.
albe mogu da uloe organizacije poslodavaca ili radnika protiv drave lanice (i lino)
ako smatraju da se konvencija ne potuje. alba ima moralni znaaj.
Posebni postupci nadzora. U tu svrhu su bila osnovana dva organa:
1. Odbor za zatitu sindikalnih sloboda;
2. Komisija za pretres i mirenje,
koji mogu da raspravljaju o tubama koje se odnose na sindikalne slobode.
Neposredni kontakti. MOR alje svoje savetnike (punomonici generalnog direktora) u
pojedine drave lanice. Oni prouavaju stanje u dravi lanici u pogledu usvajanja ili
sprovoenja konvencije i preporuke i u vezi s tim daju savete, organizuju seminare ili
pripremaju razliite prirunike.
2. 4 Konvencije i preporuke MOR

Normativna aktivnost je najvanija aktivnost MOR. Meunarodna zajednica je aktima
MOR ula u podruje radnih i socijalnih prava, ije je ureivanje bilo u iskljuivoj
nadlenosti pojedine drave. Njene norme zalaze i u oblast ljudskih prava. Meunarodna
organizacija rada je prva poela da se bavi socijalnoekonomskim pravima kao delom
ljudskih prava, pre svega slobodom, ravnopravnou, dostojanstvom, ekonomskom
sigurnou. Generalna skuptina je, pod njenim uticajem, 1948. godine usvojila
12
univerzalnu deklaraciju o pravima oveka, koja definie graanska, politika i

socijalnoekonomska prava.
Zbog razlika izmeu pojedinih drava u pogledu drutenoekonomskog ureenja, razvoja,
klimatskih prilika i druge razlika, MOR je poela da donosi elastine norme, tj. norme
koje se mogu prilagoavati specifinostima pojedinih drava lanica. Elastinost se
obezbeuje dozvoljavanjem izuzetaka, izuzimanjem primene konvencije za odreenu
granu ili kategoriju radnika i sl.
Konvencije MOR koje su vaile u zakonskom ureenju dravnog individualnog i
kolektivnog radnog prava i koje je Republika Slovenija preuzela kao pravna naslednica
bive SFRJ ili ih je ratifikovala Republika Slovenija kao samostalna i nezavisna drava
navode se samo po godinama usvajanja, i to vanije od 67 konvencija MOR koje je
ratifikovala odnosno ije je nasleivanje vaenja notifikovala Republika Slovenija:
1. Konvencija MOR br. 14 o sedminom odmoru u industrijskim preduzeima, 1921;
2. Konvencija MOR o ugovoru o zapoljavanju mornara, 1926;
3. Konvencija MOR br. 29 o prisilnom ili obaveznom radu, 1930;
4. Konvencija MOR br. 45 o zapoljavanju ena na podzemnim radovima u rudnicima
svih kategorija, 1935;
5. Konvencija MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava, 1948;
6. Konvencija MOR br. 89 o nonom radu ena u industriji, 1948;
7. Konvencija MOR br. 90 o nonom radu dece u industriji, 1948;
8. Konvencija MOR br. 91 o plaenom godinjem odmoru mornara, 1949;
9. Konvencija MOR br. 97 o radnicima migrantima, 1949;
10. Konvencija MOR br. 98 o primeni naela o pravima na organizovanje i kolektivno
pregovaranje, 1949;
11. Konvencija MOR br. 100 o jednakom nagraivanju ena i mukaraca za isti rad,
1951;
12. Konvencija MOR br. 105 o ukidanju prisilnog rada, 1957;
13. Konvencija MOR br. 106 o sedminom odmoru u trgovini i administraciji, 1957;
14. Konvencija MOR br. 103 o zatiti materinstva, 1962;
15. Konvencija MOR br. 111 o diskriminaciji prilikom zapoljavanja i u odnosu na
zanimanje, 1958;
16. Konvencija MOR br. 132 o plaenom godinjem odmoru (revidirana), 1970;
17. Konvencija MOR br. 132 o plaenom godinjem odmoru, 1970;
13
18. Konvencija MOR br. 135 o zatiti i olakicama za predstavnike radnika u preduzeu,
1971;
19. Konvencija MOR br. 138 o minimalnoj starosti za zakljuenje radnog odnosa, 1973;
20. Konvencija MOR br. 140 o plaenom odmoru za obrazovanje, 1975;
21. Konvencija MOR br. 142 o profesionalnom usmeravanju i strunom usavravanju za
razvoj ovekovih sposobnosti, 1975;
22. Konvencija MOR br. 155 o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnom okruenju,
1981;
23. Konvencija MOR br. 156 o jednakim mogunostima za radnike i radnice i njihovom
jednakom tretmanu (radnici sa porodinim obavezama), 1980;
24. Konvencija MOR br. 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, 1983;
25. Konvencija MOR br. 159 o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju invalida,
1983;
26. Konvencija MOR br. 182 o zabrani najteih oblika rada dece i neposrednom
donoenju mera za njihovo ukidanje, 1999;
27. Preporuka MOR br. 95 o zatiti materinstva, 1952;
28. Preporuka MOR br. 162 o starijim radnicima, 1980;
29. Preporuka MOR br. 166 u vezi sa prestankom radnog odnosa na inicijativu
poslodavca, 1982;
U pripremi teksta dravnog zakonodavstva o individualnom i kolektivnom radnom pravu
razmatrane su i na odgovarajui nain uzete u obzir i neke konvencije koje naa drava nije
ratifikovala:
1. Konvencija MOR br. 147 o minimalnim standardima za trgovake flote, 1976;
2. Konvencija MOR br. 154 o podsticanju kolektivnog pregovaranja, 1981;
3. Konvencija MOR br. 171 o nonom radu, 1990;
4. Konvencija MOR br. 173 o zatiti radnikih potraivanja u sluaju nelikvidnosti
njihovog poslodavca, 1992;
5. Konvencija MOR br. 175 o kraem radnom vremenu od punog, 1994;
6. Konvencija MOR br. 177 o radu kod kue, 1996;
7. Konvencija MOR br. 179 o radnom vremenu pomoraca i brojnom stanju posade na
brodovima, 1996;
8. Preporuka MOR br. 163 za podsticanje kolektivnog pregovaranja, 1981;
14
9. Preporuka MOR br. 180 o zatiti radnikih potraivanja u sluaju nelikvidnosti

njihovog poslodavca, 1992;
10. Preporuka MOR br. 182 o radu sa kraim radnim vremenom, 1994;
11. Preporuka MOR br. 183 o radu kod kue, 1996;
12. Preporuka MOR br. 186 o platama i radnom vremenu pomoraca i brojnom stanju
posade na brodovima, 1996.
MOR je konvencijama i preporukama uredila7:
1. osnovna ljudska prava;
2. zapoljavanje i nezaposlenost;
3. socijalnu zatitu,
4. uslove rada;
5. socijalnu politiku;
6. zatitu dece i omladine;
7. rad ena i posebnih kategorija radnika;
8. poloaj radnika migranata;
9. industrijske odnose.
to se tie unutranjeg pravnog poretka u Republici Sloveniji, konvencija ne vai
neposredno, nego je potrebno da se ona ratifikuje ili potvrdi u Dravnom zboru. Kada
se konvencija ratifikuje, ona vai neposredno, to znai da je ne treba ureivati jo i
nacionalnim zakonodavstvom. To proizlazi iz lana 8 Ustava RS koji utvruje da se
ratifikovani i objavljeni meunarodni ugovori primenjuju neposredno. Prema tome, vai
sistem monizma, za razliku od sistema dualizma. Po dualistikoj teoriji, norme ratifikovane
konvencije treba uneti i u dravno pravo.
2.5 Akti Organizacije ujedinjenih nacija

Organizacija ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: OUN) je univerzalna meunarodna
organizacija. Osnivaka povelja je usvojena 26. 6. 1945. godine u San Francisku. Ciljevi
delovanja ove organizacije su:
1. obezbeivanje mira i bezbednosti u svetu;
2. jaanje prijateljskih odnosa izmeu drava;
3. podsticanje meunarodne saradnje na ekonomskom, socijalnom, kulturnom i
humanitarnom polju.
MOR je zbirku konvencija i preporuka izdala u Meunarodnom kodeksu rada.
15
Iako se OUN ne bavi oblau rada, njeni akti, pre svega oni koji se odnose na prava
oveka, vani su za meunarodno radno pravo i za delovanje njene specijalizovane
organizacije MOR.
Univerzalna deklaracija o pravima oveka (1948) osim klasinih prava oveka definie i
neka ekonomsko-socijalna prava koja su vana za radno pravo:
1. pravo na socijalnu zatitu (lan 22);
2.
pravo na rad i slobodan izbor zaposlenja, na pravine i zadovoljavajue uslove

rada, na zatitu od nezaposlenosti, prava na jednaku platu za jednak rad, prava na
pravednu i zadovoljavajuu naknadu koja radniku i njegovoj porodici obezbeuje
egzistenciju dostojnu oveka, pravo na osnivanje i ulanjivanje u sindikat (lan 23);
3. pravo na odmor i slobodno vreme, na razumno ogranienje radnog vremena i na

povremeni plaeni odmor (lan 24);
4. pravo na osiguranje u sluaju nezaposlenosti, bolesti, radne nesposobnosti,
udovitva ili starosti, prava majke i dece do posebnu pomo i podrku (lan 25);
5. pravica na obrazovanje i na jednaku dostupnost obrazovanja (lan 26).
Deklaracija nije obavezujua, ali ima snaan moralni uticaj.
Generalna skuptina OUN je 1966. godine usvojila dva pakta:
1. Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima i
2. Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima8 sadri odredbe o zabrani
diskriminacije, prisilnog rada, pravo na udruivanje i osnivanje sindikata.
Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima9 sadri odredbe o
zabrani diskriminacije, o pravu na rad i pravu na pravine i zadovoljavajue uslove rada, o
pravednoj nadoknadi i jednakoj nadoknadi za jednak rad, o zatiti na radu i o higijeni rada,
o jednakim mogunostima napredovanja za sve, odmoru i odsustvu, ogranienom radnom
vremenu, plaenom godinjem odmoru i naknadi za praznike, o pravu na osnivanje
sindikata, pravu na trajk, pravu na socijalnu zatitu, brigu i pomo porodici, pravu na
zadovoljavajui ivotni standard i pravu na najbolje mogue zdravstveno stanje.
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Generalna skuptina UN, 16. dec. 1966, Rezolucija
2200; vai od 1976. godine. Jugoslavija je ratifikovala ovaj pakt 1971. godine, Slubeni list SFRJ, br. 7/71.
9
Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Generalna skuptina UN, 16. dec. 1966,
Rezolucija 2200 A, XXI; vai od 1976. godine. Jugoslavija je ratifikovala ovaj pakt 1971. godine, Slubeni
list SFRJ, br. 7/71.
16
U vane akte UN, koji utiu na oblikovanje normi meunarodnog radnog prava, ubrajamo
i:
1. Deklaraciju o pravima deteta;
2. Konvenciju o pravima deteta;
3. Deklaraciju o ukidanju diskriminacije ena;
4. Konvenciju o ukidanju svih oblika diskriminacije ena.
2.6 Meunarodni ugovori i dravno pravo
Sloveniju obavezuju meunarodni ugovori koje je sklopila sama ili ih je preuzela od
SFRJ na osnovu lana 3 Ustavnog zakona za primenu osnovne ustavne povelje o
samostalnosti i nezavisnosti Republike Slovenije, Slubeni list RS, br. 1/91 i 45/94). U
skladu sa lanom 8 Ustava Republike Slovenije zakoni i drugi propisi moraju biti u skladu
sa optevaeim naelima meunarodnog prava i sa meunarodnim ugovorima koji
obavezuju Sloveniju. Po drugom stavu lana 153 Ustava RS zakoni moraju biti u skladu sa
optevaeim naelima meunarodnog prava i sa vaeim meunarodnim ugovorima koje
je ratifikovao Dravni zbor, podzakonskim propisi i drugim optim aktima, kao i sa drugim
ratifikovanim meunarodnim ugovorima.
Ratifikovani i objavljeni meunarodni ugovori primenjuju se neposredno. To znai da njih
ne treba prenositi u nacionalno zakonodavstvo, nego da vae od ratifikacije i imaju
prednost u odnosu na zakone i druge propise, ali ne u odnosu na Ustav RS. Dakle,
optevaea naela meunarodnog prava i meunarodni ugovori koje je ratifikovao
Dravni zbor imaju primat nad zakonima i drugim propisima koji su usvojeni u Republici
Sloveniji.
Pojam optevaea naela meunarodnog prava je irok i obuhvata pre svega pravila
meunarodnog obiajnog prava i opta pravna naela koja priznaju civilizovani narodi.10
Ona po pravilu nisu u pisanoj formi i po pravilu ne proizvode neposredna prava i obaveze
pojedinaca, ali obavezuju dravu i njene organe. Kodifikovana su u nekim meunarodnim
ugovorima (npr. Konvenciji o ukidanju svih vrsta rasne diskriminacije), kao i u
deklaracijama i rezolucijama (npr. u Univerzalnoj deklaraciji o pravima oveka).
Meunarodni ugovori su konvencije, ugovori, sporazumi, protokoli, zapisnici ili
drugaije nazvani akti koje sklapaju drave izmeu sebe ili sa meunarodnim vladinim
organizacijama, a koje u skladu sa Bekom konvencijom o ugovornom pravu smatramo
meunarodnim ugovorima (stav 1 lana 2, taka a Beka konvencija o ugovornom
pravu11). Sudovi mogu da se neposredno pozivaju na ratifikovane meunarodne ugovore.
10
Arhar, F. i drugi. (2002). Komentar Ustave Republike Slovenije. Ljubljana: Fakulteta za podiplomske
dravne i evropske tudije. Strana 141.
11
Ibid., str. 141 i 142.
17
Primer:
Radnik i poslodavac su se dogovorili da radnik nee koristiti godinji odmor, nego da e
primiti naknadu za neiskorieni godinji odmor. Takav dogovor je u suprotnosti sa
Konvencijom MOR br. 132 o plaenom godinjem odmoru. Po konvenciji se sporazum o
odricanju od prava na odmor smatra nevaeim. Poto je Dravni zbor ratifikovao
navedenu konvenciju MOR, ona ima primat u odnosu na Zakon o radnim odnosima (u
daljem tekstu: ZRO) i sudovi je moraju primenjivati u donoenju presude o predmetnoj
stvari.
U skladu sa lanom 3.a Ustava RS12 Slovenija moe meunarodnim ugovorom, koji je
ratifikovao Dravni zbor dvotreinskom veinom glasova svih poslanika, da prenese
izvrenje dela svojih suverenih prava na meunarodne organizacije, koja poivaju na
potovanju prava oveka i temeljnih sloboda, demokratiji i naelima pravne drave. Sa
ugovorom o pristupanju i punopravnim lanstvom Republike Slovenije u Evropskoj uniji
(u daljem tekstu: EU), od 1. maja 2004. godine, primarno pravo EU (uredbe i odluke)
primenjuje se neposredno, a sekundarno pravo (direktive) mora se preneti u pravni poredak
Republike Slovenije.
12
Na osnovu lana 3.a Ustava RS, Dravni zbor je usvojio Zakon o saradnji Dravnog zbora i Vlade u
stvarima koje se tiu Evropske unije (Slubeni list RS, br. 34/04). Zakon ureuje odnose Dravnog zbora i
Vlade u postupcima usvajanja pravnih akata i odluka u EU.
18
2.7 Rezime
Osnivanje MOR je oznailo poetak ujednaavanja radnog prava i prava socijalne zatite u
svetu. Ovu osnovnu misiju MOR u potpunosti obezbeuje pre svega svojim normativnim
delovanjem, preko usvajanja konvencija i preporuka. S druge strane, tripartitni sastav
organa razvija socijalni dijalog u svetu.
Iako se OUN ne bavi pitanjima rada, njeni akti, pre svega oni koji se odnose na prava
oveka, veoma su vani za meunarodno radno pravo u svetu.
Republika Slovenija je preuzela sve konvencije MOR koje je ratifikovala Jugoslavija, a
kao lanica MOR aktivno sarauje na donoenju novih konvencija i preporuka MOR.
Osim toga, Republika Slovenija eli da u dravi stvori pravni poredak u kome bi se
potovali svi obavezujui i moralno obavezujui akti meunarodnih zajednica, kao i
neposredno obavezujui akti EU, jer je sa punopravnim lanstvom ona prenela deo svoje
suverene vlasti na EU.
2.8 Pitanja:
1. Koje organizacije smatramo meunarodnim faktorima radnog prava?
2. Navedite vrste i nadlenosti organa MOR!
3. Opiite postupak usvajanja konvencija MOR!
4. Navedite bar tri vana akta OUN, koje smatramo vanim izvorima meunarodnog
radnog prava!
5. Koji organ ratifikuje meunarodne ugovore i kakva je njihova vanost u odnosu na
dravno pravo?
6. ta oznaava pojam meunarodnog ugovora?
7. Ako uzmete u obzir hijerarhiju meunarodnih i nacionalnih akata iz oblasti radnog
prava, gde bi ste svrstali ratifikovanu konvenciju MOR?
8. ta znai ratifikacija konvencije MOR?
9. Kakva je razlika izmeu konvencije MOR i preporuke?
10. ta utvruje lan 3.a Ustava Republike Slovenije?
19
2.9 Literatura i pravni izvori:

2. Vodovnik, Z. (2003) Poglavja iz delovnega in socijalnega prava. Ljubljana:
Univerza v Ljubljani, Fakulteta za upravo.
3. Ustav Republike Slovenije, Slubeni list RS, br. 33/91, 42/97, 66/00, 24/03, 69/04 i
68/06 (odreeni lanovi).
4. Univerzalna deklaracija o pravima oveka. Generalna skuptina UN, 10. dec. 1948,
Rezolucija br. 217/A (III).
5. Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima. Generalna skuptina
Ujedinjenih nacija, Rezolucija 2200 (XXI), 19. decembar 1966. Slubeni list SFRJ,
br. 7/71.
6. Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Generalna
skuptina Ujedinjenih nacija, Rezolucija 2200 A (XXI), 16. decembar 1966.
Slubeni list SFRJ, br. 7/71.
7. Pojedine konvencije MOR koje emo predstaviti na predavanjima.
20
3. EVROPSKE INSTITUCIJE, SOCIJALNO PRAVO I SOCIJALNA POLITIKA

EVROPSKIH SAVEZA
Kada obradite ovo poglavlje, znaete sve o ustrojstvu Evropske zajednice odnosno
Evropske unije. Osim organizacione strukture, upoznaete i nadlenosti i odgovornosti, pre
svega u oblasti socijalne politike i slobodnog kretanja radnika u EU.
Oekuje se da e Ustav za Evropu biti prihvaen, pa emo zato detaljnije pogledati njegov
sadraj kako bismo upoznali uslove ivota i rada na naem, sada jedinstvenom prostoru,
pre svega iz perspektive meunarodnog radnog prava.
Poto su sa punopravnim lanstvom i slovenaki dravljani dobili dravljanstvo EU, za
ivot i rad je neophodno da poznajemo ustrojstvo EU, pre svega nadlenosti institucija i
osnovne vaee pravne norme, kao i znaenje pojmova kao to su Evropska unija,
Evropska zajednica, Evropske zajednice, Savet Evrope, Evropski savet, Evropski sud, Sud
za ljudska prava i dr.
3.1 Savet Evrope (Council of Europe)

Savet Evrope je meunarodna organizacija koja je osnovana 5. maja 1949. godine.13 To je
prva organizacija evropskog pokreta za politiko udruivanje evropskih drava u cilju
saradnje na ekonomskom, socijalnom, kulturnom i naunom planu, ali ne i na vojnom.
Slovenija je postala lanica Saveta Evrope 14. maja 1994. godine. Danas u Evropskom
savetu ima preko 30 drava lanica (Austrija, Belgija, Kipar, Danska, Francuska, Grka,
Irska, Island, Italija, Lihtentajn, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveka, Nemaka,
Portugalija, panija, vedska, vajcarska, Turska, Velika Britanija itd).
Sedite Saveta Evrope je u Strazburu, a glavni organi su Komitet ministara i Parlamentarna
skuptina.
Savet Evrope donosi odluke, preporuke, izjave, konvencije, koje adresira na vlade drava
lanica.
Savet Evrope je doneo vie akata o potovanju ljudskih prava i sloboda, ukljuujui i
oblast radnih odnosa. Najvaniji su Evropska konvencija o ljudskim pravima i Evropska
socijalna povelja.
13
Statut Saveta Evrope je 5. 5. 1949. godine usvojilo deset drava: Belgija, Danska, Francuska, Irska,
Luksemburg, Holandija, Norveka, vedska i Velika Britanija.
21
3.2 Evropska konvencija o ljudskim pravima

Evropski savet je 1950. godine u Rimu usvojio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima14,
koja je stupila na snagu 1953. godine. Konvencija ureuje graanska i politika prava.
Iz perspektive meunarodnog radnog prava znaajne su odredbe o zabrani prisilnog rada
(lan 4) i o sindikalnim slobodama (lan 11). Konvenciju dopunjavaju Protokoli15.
Konvenciju se smatra najdelotvornijim ugovorom na svetu.
U okviru Saveta Evrope deluju Evropska komisija za ljudska prava i Evropski sud za
ljudska prava. Sud ima sedite u Strazburu. Svaka drava lanica moe da uloi albu ako
druga drava lanica ne ispunjava obaveze iz Konvencije. Isto tako, i svaki pojedinac moe
da uloi albu protiv postupanja drave lanice koja je priznala pravo na individualnu
albu i nadlenost Komisije u vezi sa zatitom ljudskih prava. Uslov za ulaganje albe jeste
obavezna primena svih domaih pravnih sredstava. Odluka suda u kojoj utvruje da li je u
dotinom sluaju prekrena Konvencija je obavezujua i sprovodi se pod Komiteta
ministara. Sud oteenom moe da dosudi i odtetu. Odluke suda ne mogu se osporavati.
Ako drave lanice ratifikuju konvenciju, ona je za njih obavezujua,16 pa se drave zato
moraju pobrinuti da njihovo zakonodavstvo bude u skladu sa konvencijom. Na osnovu
konvencije potpisnice priznaju svakome ko spada u njihovu jurisdikciju prava i slobode
utvrene u konvenciji. Radi se o irokom dijapazonu graanskih i politikih prava.
3.3 Evropska socijalna povelja
Evropska socijalna povelja je usvojena u Torinu 1961. godine, a stupila je snagu 26.
februara 1965. godine, kada je dostignut dovoljan broj ratifikacija. Izmenjena je 3. maja
1996. godine u Strazburu. Republika Slovenija je izmenjenu Evropsku socijalnu povelju
ratifikovala 1999. godine.17
Evropska socijalna povelja ureuje socijalnoekonomska prava i predstavlja dopunu
Evropske konvencije o ljudskim pravima, koja ureuje politika i graanska prava. Ona
ureuje pitanja zapoljavanja, radnih odnosa, zatite na radu i higijene rada, plata,
sindikalnog prava i profesionalnih odnosa, zdravlja, socijalne zatite, socijalne i
zdravstvene pomoi te socijalnih slubi.
14
Evropska konvencija o ljudskim pravima (ili Konvencija ili Konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih
sloboda) i Zakon o ratifikaciji Konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda izmenjeni su
protokolima br. 3, 5 i 8 i dopunjeni protokolom br. 2 te njegovim protokolima br. 1, 4, 6, 7, 9, 10 i 11.
Slubeni list RS, br. 33/94.
15
Na primer, Protokol br. 4 o zabrani oduzimanja slobode zbog neispunjavanja ugovornih obaveza, Protokol
br. 6 o zabrani smrtne kazne i dr.
16
Sve drave Srednje i Istone Evrope koje su elele da se ukljue u Savet Evrope izrazile su spremnost da
ratifikuju Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, ukljuujui i pravo na individualne albe (lan 25) i
obavezno potovanje odluka Suda (lan 46). Postoji mogunost ratifikacije uz ogranienja; od 19 lanova
treba ratifikovati 10 lana, pri emu obavezno treba ratifikovati lanove 1, 5, 6, 12, 13, 16. i 19.
17
Zakon o ratifikaciji Evropske socijalne povelje (izmenjene). Slubeni list RS, br. 7/99 Meunarodni
ugovori.
22
3.4 Evropski kodeks socijalne sigurnosti

Evropski kodeks socijalne sigurnosti je usvojen 1964. godine, a stupio je na snagu 1968.
godine. Mogu da ga prihvate i drave koje nisu lanice Saveta Evrope. On se zasniva na
Konvenciji MOR br. 102 o minimalnim standardima socijalne zatite. Njime se definiu
minimalni standardi socijalne zatite u dravama lanicama, pri emu bi obezbeenje
socijalne zatite trebalo da bude na viem nivou nego to je definisano Konvencijom MOR
br. 102.
3.5 Evropska unija
Evropska unija je regionalna meunarodna organizacija. Ona je pravna naslednica
Evropskih zajednica:
1. Evropske zajednice za ugalj i elik;
2. Evropske ekonomske zajednice;
3. Evropske zajednice za atomsku energiju.
3.5.1 Evropska zajednica za ugalj i elik (u daljem tekstu: EZU)
EZU je osnovana ugovorom sklopljenim u Parizu 18. 4. 1951. godine, a poela je sa
radom 1952. godine. Osnivanje zajednikog trita je predlagao ministar inostranih
poslova Francuske Robert uman pre svega zbog straha od ponovnog naoruavanja
Nemake i premoi Rusije. Svrha osnivanja ove Zajednice bilo je usklaivanje proizvodnje
u industriji uglja i elika, podsticanje investicija, omoguavanje prekvalifikacije
zaposlenima u industriji uglja i elika i poboljanje uslova rada i ivota. Zajednicu su
osnovale Belgija, Francuska, Italija, Nemaka, Luksemburg i Holandija. Ugovor je
sklopljen u atmosferi pedesetih godina prolog veka, a prestao je da vai u julu 2002.
godine.
3.5.2 Evropska ekonomska zajednica (u daljem tekstu: EEZ)
EEZ je osnovana 25. 3. 1957. godine u Rimu za neogranieni vremenski period (Rimski
ugovor). Ugovor je stupio na snagu 1. 1. 1958. godine. Svrha osnivanja (osnivai su bili
isti kao i u sluaju EZU) bilo je zajedniko trite sa slobodnim protokom robe, ljudi i
kapitala te usluga, zajednika politika u poljoprivredi i zajednika politika u saobraaju.
Kao prvi korak, zemlje osnivai odluile da uspostave zajedniko trite i pri tome su
utvrdile 12-godinji prelazni period. EEZ je 1968. godine ukinula carine izmeu lanica i
uvela jedinstvene unutranje carinske tarife.
3.5.3 Evropska zajednica za atomsku energiju (u daljem tekstu: EURATOM)
EURATOM je osnovan 25. 3. 1957. godine u Rimu sa ciljem da se formira zajedniko
trite za nuklearno gorivo i razvoj jedinstvenih bezbednosnih standarda za zaposlene i
stanovnitvo.
Sva tri sporazuma su inila Evropske zajednice. Sve tri Evropske zajednice bile su
pravna lica.
23
3.5.4 Ugovor o udruivanju

Godine 1965. sve tri zajednice su sklopile Ugovor o udruivanju (Merger Treaty), koji
je stupio na snagu 1967. godine i kojim su udrueni organi sve tri Zajednice.
3.5.5 Jedinstveni evropski akt
U razvoju integracije unutar Evropske zajednice znaajan je i Jedinstveni evropski akt (u
daljem tekstu: JEA)18, koji je potpisan 1986. godine u Luksemburgu. On je stupio na snagu
1987. godine. Njime su prvi put bila revidirana sva tri osnivaka ugovora Zajednice. JEA
je definisao uspostavljanje jedinstvenog unutranjeg trita u kome bi bio obezbeen
slobodan protok robe, ljudi, usluga i kapitala. U sutini, radi se o novoj definiciji pojma
zajednikog trita, a pre svega o definisanju puta kojim se mogu postii ciljevi.
Naglasak jo uvek nije bio na zajednikoj socijalnoj politici, ali se poelo naglaavati da
razvoj trita mora pratiti formiranje evropskog socijalnog prostora. Njegove karakteristike
bi trebalo da budu harmonizacija uslova rada i radnog okruenja, razvijanje socijalnog
dijaloga i jaanje meusobnih ekonomskih i socijalnih veza.
3.5.6 Ugovor o Evropski uniji (UEU, Ugovor iz Mastrihta)
Evropska unija je nastala potpisivanjem ugovora u Mastrihtu 7. 2. 1992. godine (u daljem
tekstu: UEU). Ugovor iz Mastrihta je stupio na snagu 1993. godine i njime su po drugi
put bili izmenjeni i dopunjeni osnivaki ugovori ekonomskih Zajednica. EU nije zamenila
Evropske zajednice, nego se radi o novoj integraciji, koja je nastala u cilju proirivanja
saradnje. EEZ je samo promenila ime u Evropska zajednica.
EU ine tri stuba:19
1. prvi stub obuhvata veinu zajednikih politika Evropskih zajednica;
2. drugi stub ukljuuje oblasti saradnje u zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj politici;
3. trei ukljuuje saradnju u oblasti pravosua i unutranjih poslova, to se danas,
posle promena, naziva policijskom i pravosudnom saradnjom u domenu krivinih
pitanja.
Karakteristika prvog stuba je njegova nadnacionalnost, jer su lanice na njega
prenele deo svoje suverene vlasti. Zato je on najvaniji. Kod druga dva stuba radi se o
politikoj saradnji.
18
Jedinstveni evropski akt, J.O.L 169, 29. 6. 1987.

to se tie promena u integracijama i imenima, treba pravilno upotrebljavati pojmove koji oznaavaju
sledee:
EU oznaava Evropsku uniju, koju po Ugovoru iz Mastrihta ine tri stuba: Evropske zajednice (u mnoini)
oznaavaju sve tri zajednice (Evropska zajednica za ugalj i elik EZU, osnovana Pariskim ugovorom
1951. godine, Evropsku ekonomsku zajednicu EEZ i Evropsku zajednicu za atomsku energiju
EURATOM, koje su osnovane Rimskim ugovorima 1957. godine; izraz Evropska zajednica posle Ugovora iz
Mastrihta oznaava samo EEZ.
19
24
Kao osnovne ciljeve povezivanja ugovor utvruje unapreenje uravnoteenog i trajnog

ekonomskog i socijalnog napretka bez unutranjih granica, uz jaanje ekonomske i
socijalne kohezije, uvoenje ekonomskog i monetarnog saveza, ukljuujui i uvoenje
jedinstvene valute. Prilikom uspostavljanja unutranjeg trita trebalo bi da budu
otklonjene sve prepreke izmeu drava lanica za slobodan protok robe, ljudi, usluga i
kapitala. Poseban naglasak je stavljen na obrazovanje, razmenu studenata i profesora,
saradnju izmeu obrazovnih institucija, dalje unapreenje saradnje sa treim dravama i
meunarodnim institucijama u oblasti kolstva. Profesionalno osposobljavanje bi trebalo
da pomogne u ukljuivanju na trite rada. Dalje, ugovor posebno razmatra javno
zdravstvo, koje bi trebalo da obezbedi visok nivo zdravstvene zatite.
UEU je ustanovio dravljanstvo EU. Prihvatanjem Ugovora iz Mastrihta, svi dravljani
drava lanica dobili su dravljanstvo EU.
Ugovor iz Mastrihta je ustanovio i konvergentna merila za prihvatanje evra, a to su:
1. budetski deficit mora biti manji od tri procenta;
2. dravni dug mora biti manji od 60 procenata BDP;
3. inflacija ne sme da prelazi prosenu inflaciju u tri drave lanice EU sa najniom
inflacijom za vie od 1,5 procentnih poena;
4. dugorone kamatne stope moraju da budu manje od dva procentna poena iznad
proseka kamatnih stopa u tri drave lanice EU sa najniom stopom inflacije.
Pre uvoenja evra lanica mora bar dve godine da ima stabilan kurs domae valute i da
bude ukljuena u zajedniki reim deviznog kursa.20
EU nije pravno lice, to znai da ne moe da usvaja akte u svoje ime, da tui ili da bude
tuena.
3.5.7 Ugovor iz Amsterdama
Godine 1999. sklopljen je Ugovor iz Amsterdama,21 koji naglaava potovanje ljudskih
prava, borbu protiv nezaposlenosti i organizovanog kriminala te slobodu kretanja ljudi.
Ovaj ugovor znai stabilizaciju, a ne proirenje saradnje drava lanica. Njegova
svrha je pre svega bila da se EU pripremi za budue irenje na istok.
3.5.8 engenski sporazum
Ratifikacijom ugovora iz Amsterdama i engenski sporazum je postao deo prava EU.
Radi se o sporazumu o ukidanju graninih kontrola na zajednikim granicama lanica
sporazuma i obavljanju kontrole na spoljnim granicama. Sporazum su potpisale sve lanice
EU osim Irske i Velike Britanije; potpisali su ga i Norveka i Island, koje nisu lanice EU.
Izmeu potpisnica engenskog sporazuma nema vie graninih kontrola ljudi. Potpisnice
sporazuma su ukljuene i u jedinstveni engenski informacioni sistem za razmenu
podataka o traenim licima i ukradenoj imovini.
20
21
Republika Slovenija e uvesti evro 1. 1. 2007.

Ugovor iz Amsterdama, OJ C 340, 10. 11. 1997.
25
3.5.9 Ugovor iz Nice

Godine 2001. sklopljen je Ugovor iz Nice, koji je stupio na snagu 2003. godine. On
utvruje institucionalne promene koje su bile neophodne zbog najveeg proirenja EU
2004. godine.22
Godine 2001. usvojena je Deklaracija o budunosti EU, koja se naziva i Deklaracija iz
Lakena.23 U okviru deklaracije je Konvencija o budunosti Evrope (Evropska
konvencija) odreena kao telo za raspravu o buduem ureenju (institucionalno i
sadrajno) Evrope. Uee su uzele i drave kandidati.
3.5.10 Nacrt ugovora o ustavu za Evropu, Ustav za Evropu
Kao rezultat rada Evropske konvencije 2003. godine usvojen je Nacrt ugovora o ustavu
za Evropu. Radi se o najnovijem aktu EU, koji bi trebalo da zameni sve ve sklopljene
ugovore. Ustav24 su potpisali predsednici drava i vlada u Rimu 29. oktobra 2004. godine.
Njega mora da ratifikuje, u skladu sa svojim pravnim poretkom, svih 25 drava lanica da
bi mogao da stupi na snagu ili usvajanjem u parlamentu i/ili na referendumu.25 Dravni
zbor Republike Slovenije je ratifikovao evropski ustav 1. februara 2005. god.
Ustavom drave lanice prenose na EU nadlenosti za ostvarivanje svojih zajednikih
ciljeva. Vrednosti Unije su potovanje ovekovog dostojanstva, slobode, demokratije,
jednakosti, pravne drave i potovanja ljudskih prava, ukljuujui i pravica pripadnika
manjina.
Ustavom e biti osnovana jedinstvena EU, pa se zato ukidaju tri stuba koji vae po
ugovoru iz Mastrihta.
Na osnovu Ustava, EU vodie predsednik Evropske komisije, koji predstavlja interese EU,
i predsednik Evropskog saveta, koji predstavlja interese lanica. Bie uvedena nova
funkcija ministra za spoljne poslove EU, koji e biti odgovoran za zajedniku spoljnu
politiku. Unija e usvajanjem Ustava postati pravno lice, ime e stei pravo da sklapa
meunarodne ugovore i procesnu sposobnost (moe biti tuena i moe da tui druge).
Ustav26 i pravo EU imaju prioritet u odnosu na pravo drava lanica.
22
Slovenija po Ugovoru iz Nice ima jednog komesara u Evropskoj komisiji, etiri glasa u Savetu EU od
ukupno 321, sedam poslanika u Evropskom parlamentu od 732, sudije u Sudu Evropske zajednice i lana
Revizionog suda.
23
Deklaracija je usvojena u belgijskom gradiu Laken.
24
Ugovor o ustavu predstavlja neto vie od meunarodnog ugovora, jer utvruje vrednosti i ciljeve EU i
prava dravljana, pa zato upotrebljavamo izraz Ustav odnosno Evropski ustav. Ugovor je objavljen u
Slubenom listu RS, br. 1/05, dana 17. februara 2005. godine Meunarodni ugovori.
25
Do avgusta 2006. godine Evropski ustav su prihvatile: Austrija, Kipar, Grka, Italija, Letonija, Litvanija,
Luksemburg, Maarska, Malta, Nemaka, Slovaka, panija i Slovenija. Uprkos sprovedenom referendumu,
Evropski ustav nisu prihvatile Francuska i Holandija. To je usporilo procese prihvatanja u pojedinim
dravama lanicama i zato Ustav za Evropu nee stupiti na snagu do 1. novembra 2006. godine, nego e
stupiti na snagu prvog dana drugog meseca posle deponovanja poslednje povelje o ratifikaciji.
26
Ustav ima 448 lanova i podeljen je u etiri celine: osnovne odredbe, Povelja o osnovnim pravima, Politike
i delovanje EU te Opte i zavrne odredbe.
26
Svi dravljani drava lanica su dravljani Unije. Dravljanstvo EU ne zamenjuje

nacionalno dravljanstvo, nego ga dopunjuje. Dravljanstvo EU imamo uz nacionalno
dravljanstvo.
U Ustav je ukljuena Povelja o osnovnim pravima, koja e prihvatanjem Ustava postati
pravno obavezujua. Time e ljudska prava (ovekovo dostojanstvo, slobode,
ravnopravnost, solidarnost, prava dravljana i pravinost) postati deo prava EU, a krenjem
povelje bavie se sud EZ.
Pravnih akata koje e izdavali organi EU bie samo est (od sadanjih 36), i to: zakon,
okvirni zakon, uredba, odluka, preporuka i miljenje. Nacionalni parlamenti dobie pravo
da razmatraju zakonodavne predloge Komisije.
Iz perspektive meunarodnog radnog prava vane su pre svega odredbe Ustava o osnovnim
slobodama i nediskriminaciji. Unija e unutar svojih granica obezbeivati slobodan protok
ljudi, robe, usluga i kapitala te slobodu osnivanja. Zabranjena je svaka diskriminacija na
osnovu dravljanstva. Dalje, vane su odredbe o ovekovom dostojanstvu, slobodi
okupljanja i udruivanja, pravu na obrazovanje, slobodi izbora profesije i pravu na rad,
zabrani diskriminacije, jednakosti izmeu ena i mukaraca prilikom zapoljavanja, radu i
naknadi za rad, pravu radnika na obavetenost i savetovanje u preduzeu, pravu na
kolektivne pregovore i postupke, pravu pristupa slubama za posredovanje pri
zapoljavanju, zatiti u sluaju neosnovanog otputanja, potenim i pravednim uslovima
rada, zabrani rada dece i zatiti mladih na radu, socijalnoj zatiti i socijalnoj pomoi, zatiti
zdravlja, slobodnom kretanju radnika i dr.
Osnivai Evropske zajednice

Evropsku zajednicu osnovale su: Belgija, Italija, Francuska, Nemaka, Luksemburg i
Holandija.27 Danas EU ima 25 lanica.
3.7 Institucije EU
Za poznavanje itavog sistema delovanja EU znaajne su njene institucije.
Ugovor iz Nice utvruje najvanije institucije EU:
1. Evropski parlament (European Parlament);
2. Savet (Council);
3. Komisija (Commission);
27
Prvo proirenje je bilo 1973. godine kada su lanice postale Velika Britanija, Danska i Irska; sledee
proirenje odigralo se 1981. godine, kada se prikljuila Grka; 1986. godine lanice su postale
Portugalija i panija; 1995. godine Zajednici su pristupile Austrija, Finska i vedska; 2004. godine
prikljuilo se jo deset evropskih drava: Kipar, eka Republika, Estonija, Letonija, Litvanija,
Maarska, Malta, Poljska, Slovaka i Slovenija.
27
4. Sud (Court of Justice) i prvostepeni sud (Court of First Instance);

5. Evropski revizioni sud (European Court of Audit).
Institucije ne deluju po klasinoj podeli vlasti (zakonodavna, izvrna i sudska), nego po
naelu zastupanja razliitih interesa i to: Evropski parlament zastupa dravljane EU,
Savet drave lanice, a Komisija interese Zajednice.
3.7.1 Evropski parlament
Evropski parlament (u daljem tekstu: EP) ine poslanici. Njihov broj je po Ugovoru iz
Nice ogranien na 732 (danas, u avgustu 2006. godine, parlament ima 626 poslanika).
Nadlenosti parlamenta su:
1. uestvuje u donoenju evropskog zakonodavstva u postupku saodluivanja sa
Savetom;
2. uestvuje u donoenju evropskog budeta, budet EU usvaja zajedno sa Savetom;
3. vri nadzorne i savetodavne zadatke;
4. poslanici mogu da daju zakonodavne predloge Komisiji, koja priprema predlog
akta;
5. ocenjuje godinji izvetaj koji priprema Komisija;
6. moe da nastupi kao tuitelj pred Evropskim sudom, kada osporava zakonitost
akata Zajednice;
7. moe da imenuje ombudsmana za razmatranje albi dravljana na delovanje
institucija EU.
Evropski parlament deluje u tri drave: u Francuskoj, Belgiji i Luksemburgu. Plenarna
zasedanja se odravaju u Strazburu, zasedanja odbora u Briselu, a generalni sekretarijat
ima sedite u Luksemburgu.
3.7.2 Savet EU (savet ministara)

Savet EU, koji se esto naziva i Savet ministara ili Ministarski savet, predstavlja primarni
zakonodavni organ Zajednice. Savet ini po jedan predstavnik na ministarskom nivou iz
svake drave lanice. Ako se radi o optim pitanjima, u radu sednica uestvuju ministri
spoljnih poslova, a inae ministri za oblasti koje su predmet rasprave. Njegove nadlenosti
su:
usvaja akte Zajednice zajedno sa Parlamentom. Moe i sam da predlae usvajanje
odreenog akta, ali predlog mora da poalje Evropskoj komisiji, koja jedina ima nadlenost
da predlae akte Zajednice na usvajanje;
1. sklapa meunarodne ugovore sa treim dravama i meunarodnim organizacijama;
28
2. usvaja budet EU zajedno sa Parlamentom;

3. usvaja odluke koje se odnose na spoljnu politiku i bezbednost;
4. usvaja odluke koje se odnose na policijsku i pravosudnu saradnju u oblasti
krivinih pitanja.
3.7.3 Komisija Evropskih zajednica

Komisiju Evropskih zajednica28 ine komesari, koji se imenuju po kriterijumu strunosti na
predlog vlade drave lanice i uz saglasnost sa predsednikom, na period od pet godina.
Komisija zastupa interese Zajednice kao celine. Sedite Komisije je u Briselu.
Nadlenosti Komisije:
1. Iskljuiva nadlenost u zakonodavnim predlozima (uredbe, direktive i dr.), osim za
oblasti drugog i treeg stuba Zajednice. Predloge priprema na osnovu prikupljenih
miljenja predstavnika vlada drava lanica, sindikata, poslodavaca i drugih grupa
itd. Mora uzimati u obzir naelo supsidijarnosti i proporcionalnosti, to znai da
moe da predlae zakonodavstvo samo ako ciljeve lake dostie Zajednica nego
pojedina lanica.
2. Vri nadzor nad lanicama i institucijama EU. Ako doe do krenja prava
Zajednice, moe da podnosi tube i izdaje odluke.
3. Upravlja budetom, strukturnim i kohezionim fondovima s ciljem da se ujednae
razlike izmeu bogatih i siromanijih lanica.
4. Nastupa kao pregovara u meunarodnim odnosima i prilikom sklapanja
meunarodnih ugovora sa dravama koje nisu lanice.
3.7.4 Sud Evropske zajednice

Sud Evropske zajednice ima 25 sudija, iz svake drave lanice po jednog, koje imenuju
vlade drava lanica za period od est godina. Sudijama u radu pomau opti savetnici.
Sudije rade u veima koja ine tri, pet ili sedam sudija. Oni odluku donose na plenarnoj
sednici kada to zahteva drava lanica ili institucija Zajednice, ako nastupa kao strana u
postupku. Sedite suda je u Luksemburgu.
Nadlenosti Suda Evropske zajednice su da:
1. brine o pravilnom formiranju prava Zajednice, da pravila budu usvajana na
zakonski nain i u skladu sa Ugovorom o Evropskoj zajednici (u daljem tekstu:
UEZ) i da dravni organi i sudovi drava lanica pravilno primenjuju pravila
Zajednice; brine o pravilnom tumaenju i primeni UEZ;
28
Komisija nije zvanino promenila ime u Komisija Evropske unije, pa je zato njeno zvanino ime Komisija
Evropske zajednice.
29
2. donosi odluke u sporovima izmeu drava lanica, institucija EU, pojedinaca i

preduzea;
3. daje miljenja u pogledu usklaenosti meunarodnih ugovora koje Evropska
zajednica sklapa sa treim dravama ili meunarodnim organizacijama;
4. reava prethodna pitanja, ime obezbeuje jedinstvenu primenu prava Evropske
zajednice na itavoj njenoj teritoriji.
Postupke Suda delimo u dve grupe:
1. neposredne tube (tuba zbog neispunjavanja obaveza, nitavna tuba, tuba zbog
nepostupanja organa, odtetni zahtevi, izricanje presuda na osnovu arbitrane
klauzule u ugovorima i albe);
2. posredni postupak, koji se odnosi na prethodno donesene odluke.
Protiv presude Suda Evropske zajednice nema pravnih lekova. Presude su izvrne po
pravilima izvrnog prava pojedine lanice.
Prvostepeni sud je osnovan 1989. godine kao pomo Sudu Evropske zajednice. Ovaj
drugi sud je nadreen prvostepenom sudu i reava takoe albe na presude Prvostepenog
suda. ini ga 25 sudija, koji nemaju opte savetnike. Po ugovoru iz Nice, Savet moe da
osnuje posebna vea koja reavaju posebne vrste sporova (npr. radni sporovi). Protiv
presuda tih vea mogue su albe Prvostepenom sudu.
3.7.5 Evropski revizioni sud
Evropski revizioni sud je revizioni organ Evropske zajednice, koji proverava nain
korienja sredstava evropskog budeta. ini ga 25 lanova, iz svake drave po jedan lan,
sa mandatom od est godina, a njih imenuje Savet posle konsultacija sa Evropskim
parlamentom. Sedite Revizionog suda je u Luksemburgu.
Revizioni sud vri revizije ispravnosti i racionalnosti poslovanja, koje se tiu prihoda i
rashoda Evropske zajednice. Takoe, on vri revizije poslovanja institucija Evropske
zajednice. Njegov znaajan zadatak je da svake godine predloi Evropskom parlamentu i
Savetu Izjavu o verodostojnosti poslovnih knjiga te zakonitosti i ispravnosti poslovnih
dogaaja i time podnosi izvetaj o budetskom poslovanju, o kome brine Komisija.
3.7.6 Evropski savet
U okviru EU deluje i Evropski savet. Radi se o susretima na najviem nivou (u njima
uestvuju predsednici drava ili vlada, ministri spoljnih poslova i predsednik Komisije),
koji institucijama EU daju smernice za delovanje u pogledu unutranje i spoljne politike
EU. Susreti se odravaju dvaput godinje i predstavljaju najvii oblik politike saradnje
lanica. Dogovoreno se usvaja u obliku zakljuaka, konsenzusom. Evropski savet nema
stalno sedite.
30
3.8 Sloboda kretanja radnika

Sloboda kretanja radnika29 se u Evropskoj zajednici razvijala postepeno. Do 1968. godine
se odravao princip da domaa radna snaga ima prednost pri zapoljavanju u odnosu na
radnike iz drava lanica Zajednice. I radnici iz drava lanica morali su, da bi se zaposlili,
da imaju radnu dozvolu i dozvolu boravka. Godine 1968. usvojena je Uredba (EEC) br.
1612/6830 i Direktiva 68/360/EEC.31 Uredba detaljnije ureuje slobodno kretanje radnika
i prava lanova porodice. U prvom lanu se utvruje da svi dravljani drava lanica imaju
ista prava pri angamanu za plaene aktivnosti na teritoriji druge drave po pravilima koja
vae u dravi domainu za njene dravljane. Po Uredbi, radnik iz drave lanice Zajednice
morao je da ima samo dozvolu boravka. Time je bio ukinut reim kontrolisanog
zapoljavanja.
Direktiva 68/360/EEC utvruje izlazak radnika iz jedne drave lanice i ulazak i boravak u
dravi lanici. Ona je uvela novu dozvolu, koju dravljanin lanice Zajednice moe dobiti
na osnovu line karte ili pasoa i deklaracije o zaposlenju ili potvrde o radu koju izdaje
poslodavac. Dozvola vai za itavu teritoriju Evropske zajednice za period od pet godina i
moe automatski da se produi. Po Uredbi 1612/68 trebalo bi da se obezbedi jedinstveno
trite rada na teritoriji Evropske zajednice. U tu svrhu je osnovana Evropska sluba za
zapoljavanje, nazvana Eures (European Employment Service) koji na Internetu32
objavljuje preko 120.000 slobodnih radnih mesta u dravama Evropske zajednice.
Prilikom zapoljavanja u dravama lanicama EU znaajna je i Uredba 1408/71/EEC33 o
primeni propisa o socijalnoj zatiti za radnike i lanove njihovih porodica, koji se kreu
unutar Zajednice. Uredba utvruje krug ljudi za koje vai (radnike, samozaposlene, lica
bez dravljanstva, izbeglice i lanove njihovih porodica). Uredba je zamenila (osim nekih
izuzetaka) bilateralne i multilateralne ugovore o socijalnoj zatiti izmeu drava lanica.
Ona utvruje naelo da je pored obavljanja rada vaee pravo na ostvarivanje prava iz
socijalne zatite.
Sloboda kretanja radnika u Evropskoj zajednici po lanu 39. UEZ znai:
1. ukidanje diskriminacije prilikom zapoljavanja svih dravljana drava lanica
Evropske zajednice bez obzira na dravljanstvo;
2. ukidanje diskriminacije po pitanju vremena trajanja zaposlenja;
3. pravo da se zaposli u drugoj dravi lanici;
4. pravo da se putuje na teritoriji drava lanica radi zaposlenja;
5. pravo da se boravi u nekoj od drava lanica radi zaposlenja;
29
Radnik je svako lice koje obavlja ili namerava da obavlja bilo kakav rad na osnovu ugovora o zaposlenju
(lan 48 rimskog ugovora).
30
Uredba Saveta EZ 1612/68 o slobodnom kretanju radnika unutar Zajednice, OJ ESE 1968, 476, dopunjena
sa odredbom Saveta 312/76 i odredbom Saveta 2434/92.
31
Direktiva Saveta EZ 68/360 o ukidanju ogranienja u pogledu kretanja i naseljavanja unutar Zajednice za
radnike drava lanica i njihovih porodica, OJ ESE 1968, 485.
32
www.europa.eu.int/jobs/eures, 10. avgust 2006.
33
Uredba Saveta EZ 1408/71 o primeni propisa o socijalnoj zatiti za radnike i lanove njihovih porodica, OJ
ESE 1971 (II), 416.
31
6. pravo da se ostane na teritoriji jedne od drava lanica po prestanku zaposlenja.

Odredbe lana 39. UEZ ne vae za zaposlenje u javnom sektoru.
U vezi sa slobodom kretanja radnika Evropska zajednica je usvojila niz uredbi i direktiva
koje ureuju zapoljavanje dravljana jedne drave lanice na teritoriji drugih drava
lanica odnosno na teritoriji Zajednice. Strah od migracije radnika bio je uzrok za uvoenje
prelaznih periodu prilikom pridruivanja novih lanica. Tako je prilikom prikljuivanja
Grkee, panije i Portugalije Evropska zajednica uvela sedmogodinji prelazni period.
Poto iz tih drava ni bilo migracija, prelazni period se skratio na est godina.
Prelazni period je bio uveden i prilikom proirenja EU u 2004. godine, a trebalo bi da traje
do 2011. godine. Ugovor o pristupanju omoguava izuzetke u vezi sa slobodnim kretanjem
radnika. lanice EU mogu nacionalnim merama da ogranie pristup dravljana novih
lanica na njihova trita rada.34 Svaka drava je mogla samostalno da donese odluku da li
e uvesti prelazni period, koji je podeljen na tri potperioda. Prelazni period nisu uvele Irska
i Velika Britanija.
Prvi period je vaio od 1. 5. 2004 . do 1. 5. 2006. godine. Po isteku dvogodinjeg perioda
(do 1. 5. 2006) drave lanice morale su da obaveste Komisiju EU da li e nastaviti sa
primenom prelaznog perioda, pri emu nisu morale da navode razloge ako su odluile za
produe ogranienja. Ako nastavljaju sa primenom prelaznog perioda, to znai da
dravljani novih lanica moraju da dobiju radnu dozvolu u skladu sa nacionalnim
zakonodavstvom lanice u kojoj nameravaju da se zaposle.
U periodu od 2006. do 2009. godine drave lanice mogu u svakom trenutku da ukinu
ogranienja pri zapoljavanju.
U periodu od 2009. do 2011. godine drave lanice koje budu htele da produe sa
ograniavanjem morae da navedu stvarne smetnje ili pretnje na tritu rada i da o tome
podnesu izvetaj Komisiji EU.
Posle 2011. godine lanice EU nee smeti da donose ogranienja za zapoljavanje. Drugim
reima, poloaj svih radnika EU pri zapoljavanju bie izjednaen, to znai da radnicima
iz drava koje su postale lanice 2004. godine nee biti potrebna radna dozvola i da ne bi
smela da bude diskriminacije prilikom zapoljavanja.
34
Radi se o odstupanju od potovanja odredbi Uredbe 1612/68 o slobodnom kretanju radnika unutar
Zajednice, OJ L 257, str. 2, na dan 19. okt. 1968.
32
3.9 Socijalna politika

Glavni cilj rimskog ugovora bio je uspostavljanje zajednikog trita, a ne socijalne
politike. To su ureivale pojedine drave lanice svojim dravnim propisima. Rimski
ugovor je utvrdio da treba poboljati uslove ivota i rada. Razvoj zajednikog trita
trebalo bi da utie i na harmonizaciju socijalnih sistema. lanice bi pre svega trebalo da
sarauju u oblasti zapoljavanja, uslova rada, sticanja profesionalnih kvalifikacija i
usavravanja, socijalne zatite, zatite na radu, profesionalnih bolesti, sindikalnih sloboda i
kolektivnog pregovaranja, ali su drave lanice zadrale suverenost u oblasti socijalnog
sistema.
Pred svega rastua nezaposlenost, ekonomska i socijalna kriza uticali su na to da je
konferencija na vrhu u Hagu 1969. godine zakljuila da socijalnu politiku treba usklaivati
na nivou Evrope.
Komisija je 1971. godine objavila Socijalni memorandum, koji je stavio naglasak na
zapoljavanje, veu socijalnu pravdu i bolji kvalitet ivota.
U Parizu je 1972. godine odrana konferencija na vrhu, na kojoj se raspravljalo o
socijalnom napretku u okviru Ekonomskog i monetarnog saveza. U programu su bili
utvreni sledei zadaci: realizacija zajednikog trita zapoljavanja, ukidanje parcijalne i
strukturne nezaposlenosti, poboljanje zatite na radu i higijene rada, poboljanje poloaja
ena u radu, osnivanje evropskog socijalnog budeta i aktivna saradnja socijalnih partnera
u sprovoenju socijalne politike Zajednice.
Godine 1974. usvojen je program socijalne akcije Zajednice, koji je do 1976. godine
odredio ciljeve: puna i bolja zaposlenost unutar Zajednice, poboljanje i harmonizacija
uslova ivota i rada, vea participacija socijalnih partnera u ekonomskim i socijalnim
odlukama Zajednice, kao i radnika u preduzeima. U oblasti socijalne politike usvojene su
prve direktive o pribliavanju zakona drava lanica u pogledu istih plata za mukarce i
ene i njihovog jednakog tretmana pri zapoljavanju, strunom usavravanju i
napredovanju, kao i u pogledu radnih odnosa, kolektivnog otputanja radnika, uvanja
prava radnika u sluajevima transfera preduzea, pogona i delova pogona i bezbednosnih
mera na radnim mestima.
U periodu od 1977. do 1980. godine, u vreme ekonomske i naftne krize, Komisija je u
oblasti socijalne politike utvrdila ove ciljeve: puna zaposlenost i humanizacija rada, borba
protiv diskriminacije, poboljanje socijalne zatite i zdravlja i vea participacija socijalnih
partnera. U ovom periodu su usvojene direktive o postepenom sprovoenju naela
jednakom tretmana mukaraca i ena u oblasti socijalne zatite, o zatiti radnika od
opasnosti usled izlaganja hemijskim, fizikim i biolokim materijama tokom rada, o
opasnostima od povreda na radu u odreenim industrijskim delatnostima, o izlaganju
azbestu na radu i dr.
Komisija je 1985. godine objavila Belu knjigu koja je predstavljala program za realizaciju
unutranjeg trita do 1992. godine sa slobodnim protokom robe, usluga, ljudi i kapitala.
33
Usvajanje Jedinstvenog evropskog akta (JEA) 1986. godine predstavlja sledei period u
razvoju socijalne politike Zajednice. elja je bila da utvrde osnovna socijalna prava u
Zajednici, na ta se pozivala preambula JEA. Godine 1989. usvojena je Povelja Zajednice
o osnovnim socijalnim pravima radnika. Povelja nije pravno obavezujua. Radi se o
osnovnim naelima na kojima e se graditi socijalna politika Zajednice. Aktivnosti
Zajednice u razvoju socijalne politike trebalo bi da se odnose na sledee oblasti: trite
rada, zapoljavanje i plate, bolji uslovi ivota i rada, sloboda kretanja radnika, socijalna
zatita, sloboda udruivanja i kolektivnog dogovaranja, informisanje, savetovanje i
participacija radnika, jednak tretman mukaraca i ena, struno osposobljavanje, zdravlje i
zatita na radu, bezbednost dece i omladine, starijih lica i invalida.
Kao jedan od ciljeva delovanja EU po Ugovoru iz Mastrihta bio je utvren uravnoteen i
trajan ekonomski i socijalni napredak, ali su se Ujedinjeno Kraljevstvo i Severna Irska
suprotstavili harmonizaciji socijalne politike. Zato su ostale lanice potpisale Protokol o
socijalnoj politici i Sporazum o socijalnoj politici te Protokol o ekonomskoj i
socijalnoj koheziji. Na osnovu ovih akata trebalo bi obezbediti sprovoenje odredbi
Povelje Zajednice o osnovnim socijalnim pravima.
3.10 Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi
Konferencija predstavlja pored Saveta Evrope i EU najiri, sveevropski oblik politike i
ekonomske saradnje drava Evrope. Konferencija je poela sa radom 1973. godine, sa
poputanjem napetosti izmeu istonog i zapadnog dela Evrope. Zavrna povelja
konferencije je Helsinka povelja, usvojena 1975. godine. Povelja utvruje ciljeve
saradnje u oblasti obezbeivanja miru, ekonomske saradnje i obezbeivanja ljudskih prava
i to: mogunosti veeg zapoljavanja dravljana u matinoj dravi, regulisanje migracija,
obezbeivanje jednakih prava za domae i strane radnike prilikom zapoljavanja, socijalna
zatita i uslovi ivota, traenje zaposlenja, struno osposobljavanje stranih radnika,
obezbeivanje obrazovanja za decu stranih radnika, mogunost uenja maternjeg jezika i
dr. Helsinka povelja drave uesnice moralno obavezuje da kroz sklapanje bilateralnih i
multilateralnih sporazuma ostvaruju usvojene ciljeve.
Konferencije na vrhu o bezbednosti i saradnji u Evropi predstavljaju stalni oblik rada
drava uesnica.
3.11 Evropski pravni poredak
Evropski pravni poredak ine akti (ugovori, sporazumi, povelje, uredbe) i smernice
(neobavezujui akti) evropskih organizacija (Evropskih zajednica, EU, Saveta Evrope,
Konferencije o bezbednosti i saradnji).
Pravni akti koje je usvojila Evropska zajednica primenjuju se autonomno, primarno i
neposredno.
34
Pravni poredak Evropske zajednice je nezavisan od unutranjeg pravnog poretka Republike

Slovenije. U skladu sa lanom 3.a Ustava RS, Republika Slovenija je prenela vrenje dela
suverenih prava na Evropsku zajednicu. U odnosu izmeu prava Evropske zajednice i
prava Republike Slovenije vai da je pravni poredak Evropske zajednice autonoman,
nezavisan od drava lanica. Radi se o samostalnom pravnom poretku. Pravo Evropske
zajednice je jedinstveno u itavoj Evropskoj zajednici, unutranje pravo drava lanica ne
utie na vaenje pravnog poretka Evropske zajednice i zato akti koje usvaja Evropska
zajednica vae za lanice i dravljane. Vai naelo direktne primenljivosti prava
Zajednice i naelo direktnog dejstva, da pojedine odredbe imaju direktne efekte ne samo
u odnosu izmeu drava nego i u odnosu dravapojedinac.
Primarni pravni izvori Evropske zajednice su osnivaki ugovori i ugovori o pristupanju.
Osnivaki ugovori:
1. Ugovor o osnivanju EZU (1951);
2. Ugovor o osnivanju EEZ (1957);
3. Ugovor o osnivanju ESAE (1957).
Sa izmenama i dopunama:
1. Ugovor o udruivanju (Merger Treaty, 1967);
2. Jedinstveni evropski akt (JEA, 1986);
3. Mastrihtski sporazum (1992);
4. Ugovor iz Amsterdama (1998).
Ugovori o pristupanju novih lanica:
1. Danska, Irska, Velika Britanija (1973);
2. Grka (1981);
3. panija i Portugalija (1986);
4. Austrija, Finska i vedska (1995);
5. Kipar, eka Republika, Estonija, Letonija, Litvanija, Maarska, Malta, Poljska,
Slovaka i Slovenija (2004).
35
Sekundarni pravni izvori su:

1. Uredbe (regulation) su optevaee i u celosti obavezujue i primenjuju se direktno.
Kada protekne vocatio legis, uredba stupa na snagu u svim dravama lanicama
istovremeno. Uredbe predstavljaju sredstvo za unifikaciju prava.
2. Direktive (directives) su opti propisi i obavezujue su u pogledu cilja, ali forme i
metode postizanja ciljeva ureuju lanice EU svojim propisima. Njihovu sadrinu
treba preneti u dravno zakonodavstvo. Direktive su sredstvo za harmonizaciju
prava.
3. Oduke (decision) su individualni pravni akti koji obavezuju fizika ili pravna lica na
koje se odnose.
4. Miljenja (opinions) nemaju obavezujui znaaj.
Ostali izvori su:
1. obiaji;
2. opta pravna naela;
3. druga pravila meunarodnog prava;
4. sudska praksa;
5. doktrina.
36
3.12 Rezime
Na regionalnom, evropskom nivou, za razvoj meunarodnog radnog prava najznaajnije
organizacije su Savet Evrope i Evropske zajednice odnosno Evropska unija.
Savet Evrope je prva politika evropska organizacija posle Drugog svetskog rata, koja se
zalae za udruivanje Evrope, zatitu ljudskih prava, saradnju na ekonomskom,
socijalnom, kulturnom i naunom planu. Sredinja oblast delovanja ove organizacije je
zatita ljudskih prava. U tu svrhu je Savet Evrope doneo dva vana akta: Evropsku
konvenciju o ljudskim pravima i Evropsku socijalnu povelju. Za zatitu ljudskih prava su,
navedenom konvencijom, ustanovljeni i Evropska komisija za ljudska prava i Evropski sud
za ljudska prava.
Treba znati da Savet Evrope nije institucija EU. U sutini, radi se o forumu koji razmatra
sva pitanja koja su zajednika za Evropu (osim vojnih) i deluje odvojeno od EU. Osim svih
lanica EU, lanice Saveta Evrope su i drave koje nisu lanice EU (Norveka, Turska i
dr.).
Moe se rei da je udruivanje Evrope zapoelo osnivanjem Evropske zajednice za ugalj i
elik ili Ugovorom iz Pariza, 1951. godine. Zatim su dola udruivanja sa istim lanicama,
ali sa dodatnim zajednikim interesima, potpisivanjem Ugovora o Evropskoj ekonomskoj
zajednici i Evropskoj zajednici za atomsku energiju ili Ugovora iz Rima, 1957. godine.
Posle sklapanja Ugovora o udruivanju 1965. godine, Programa osnivanja zajednikog
trita i usvajanja Jedinstvenog evropskog akta te pridruivanja novih lanica, u Mastrihtu
je 1993. godine potpisan jedan od najvanijih ugovora u razvoju Evropskih zajednica
Ugovor o Evropski uniji. On je utvrdio vie nadlenosti u pogledu socijalnog razvoja,
postizanja visoke stope zaposlenosti, jaanju zatite prava. Pred svega za utvrivanje
ciljeva EU i njene vee efikasnosti, godine 1999. sklopljeni su Ugovor iz Amsterdama i
Ugovor iz Nice za reorganizovanje institucija EU. Posle usvajanja Evropske konvencije,
2004. godine usvojen je Ustav za Evropu, najvii istorijski domet u razvoju Evrope. Ako
su prve integracije u Zajednice bile vane pre svega zbog zajednikog trita, Ustav za
Evropu definie politika, ekonomska, socijalna i civilna prava dravljana i dravljanki
EU. Iz perspektive meunarodnog radnog prava pre svega je vano da je u Ustav za
Evropu ukljuena Povelja o osnovnim pravima, koja 1986. godine jo uvek nije mogla biti
usvojena kao obavezujui pravni akt zbog suprotstavljanja pojedinih lanica EU.
U prilogu su prikazane i sadanje institucije i njihove nadlenosti, koje e se unekoliko
promeniti po stupanju na snagu Ustava za Evropu, kao i zakonodavstvo EU. Kao studenti
Visoke komercijalne kole treba da razumete delovanje sadanje Evrope i da se upoznate
sa predvienim promenama koje e uslediti posle usvajanja Ustava za Evropu, jer ete tako
ubudue lake pratiti dogaaje, a osim toga oni e vam biti i zanimljiviji.
U pogledu slobodnog kretanja radnika vai prelazni period, koji svaka ranija lanica
Evropske unije moe da prekine i da pri zapoljavanju dravljane drugih lanica EU tretira
na isti nain kao i svoje dravljane. Jednake uslove prilikom zapoljavanja lanice e
morati da priznaju posle 2011. godine
37
3.13 Pitanja:
1. Navedite osnivake ugovore Evropske zajednice!
2. Navedite oblike ekonomske i politike saradnje drava Evrope!
3. Kojim aktom je nastala EU?
4. ta ureuje Evropska socijalna povelja?
5. ta definie engenski sporazum?
6. Navedite nadlenosti Komisije Evropske zajednice!
7. Navedite karakteristike prelaznog perioda za slobodno kretanje radnika!
8. Kada e dravljani Slovenije moi da rade u svim sadanjim lanicama EU bez ogranienja?
9. Da li slovenaki dravljani prilikom zapoljavanja u Republici Austriji imaju jednaka prava
kao Austrijanci?
10. Da li slovenaki dravljani za zaposlenje kod slovenakog poslodavca u Nemakoj
moraju da imaju radnu dozvolu?
11. Navedite znaaj Ustava za Evropu!
12. ta e biti znaajnije novine posle stupanja na snagu Ustava za Evropu?
1. Coronna, M. (2004). Pogodba o ustavi za Evropo z uvodnimi pojasnili. Maribor:
Codex iuris.
2. Grilc, P., Ilei,T. (2001). Pravo Evropske unije. Ljubljana: Cankarjeva zaloba.
3. Ilei, M. (1983). Pravna ureditev Evropske gospodarske skupnosti. Ljubljana: GP
Delo, TOZD Gospodarski vestnik.
4. Knez, R. (2004). Prosto gibanje oseb v EU. Maribor: Univerza v Mariboru, Pravna
fakulteta.
5. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice, poslednji put izmenjen Ugovorom iz Nice,
koji menja Ugovor o Evropskoj uniji, ugovor o osnivanju evropskih zajednica i neke s
njima povezane akte (Treaty establishing the European Community, OJ C 325,
24.2.2002; Treaty of Nice, OJ C 80, 10.03.2001 (odreena poglavlja).
6. Ugovor o ustavu za Evropu. Slubeni list RS, br. 1/05 od 17. februara 2005.
Meunarodni ugovori (odreeni lanovi).
7. Zakon o ratifikaciji Konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjen
protokolima. Slubeni list RS, MP 7/94 (odreena poglavlja).
8. Zakon o ratifikaciji Evropske socijalne povelje (izmenjene). Slubeni list RS
Meunarodni ugovori, br. 7/99 (odreena poglavlja).
38
9. Ustav Republike Slovenije. Slubeni list RS, br. 33/91, 42/97, 66/00, 24/03, 69/04 i
4. UNUTRANJI PRAVNI
MEUNARODNI AKTI
POREDAK
REPUBLIKE
SLOVENIJE
U ovom poglavlju ete se upoznati sa Zakonom o radnim odnosima. Zanimae nas ciljevi
koje taj zakon postavlja i da li je pri utvrivanju ciljeva uzeta u obzir meunarodna
regulativa. Poglavlje se nadovezuje na predmet Pravo i kadrovi, s tim to ete ga sada
razmatrati iz perspektive potovanja normi meunarodnog radnog prava. Radi se o
istovremenom povezivanju oba predmeta (Pravo i kadrovi te Meunarodno radno pravo).
Sami procenite da li u zadovoljavajuoj meri uvaavamo meunarodne norme.
4.1 Usklaenost ZRO sa meunarodnim aktima radnog prava
Republika Slovenija mora kao demokratska drava i lanica EU pri oblikovanju svog
unutranjeg prava da uzima u obzir norme meunarodnog prava. To vai i za oblast radnog
prava.
Znaajni pravni akti, koji vae za oblast radnog prava, jesu meunarodni akti (akti
Organizacije ujedinjenih nacija35 i Meunarodne organizacije rada36), regionalni akti (akti
Saveta Evrope37 i akti Evropske unije38) i unutranji akti.
Svrha ovog poglavlja je da odgovori na pitanje da li Republika Slovenija u svom
unutranjem pravnom poretku prilikom ureivanja individualnog prava uzima u obzir
meunarodne akte MOR i OUN, kao i Saveta Evrope i Evropske zajednice.
Zakon o radnim odnosima (u daljem tekstu: ZRO),39 koji ureuje individualne radne
odnose, utvrdio je u drugom stavu lana 1 sledee ciljeve:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
ukljuivanje radnika u proces rada;

obezbeivanje kontinuiranog toka procesa rada;
spreavanje nezaposlenosti;
potovanje prava radnika na slobodu rada;
potovanje prava radnika na dostojanstvo tokom rada;
zatita interesa radnika tokom rada.
35
Od akata OUN za oblast radnog prava najvaniji su: Opta deklaracija o pravima oveka, Meunarodni
pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima,
Deklaracija o pravima deteta, Konvencija o pravima deteta, Deklaracija o zabrani diskriminacije ena,
Konvencija o zabrani svih oblika diskriminacije ena.
36
Konvencije i preporuke.
Evropska konvencija o ljudskim pravima, Evropska socijalna povelja.
38
Uredbe i direktive.
39
Zakon o radnim odnosima, Slubeni list RS, br. 42/02. Vlasniku transformaciju, koja je zapoela u drugoj
polovini devedesetih godina, nije pratila reforma radnog prava, koja bi utvrdila nova pravila izmeu rada i
kapitala u individualnom i kolektivnom radnom pravu. Dravni zbor je odugovlaio usvajanje ZRO i
drugih propisa iz oblasti radnog prava, iako je Ustavni zakon za sprovoenje ustava Republike Slovenije za
usklaivanje propisa odredio kao rok 31. 12. 1993. godine.
37
39
4.2 Ukljuivanje radnika u proces rada

Radnik se ukljuuje u proces rada na osnovu ugovora o zaposlenju (u daljem tekstu: UZ).
Po lanu 9 ZRO, ugovorom o zaposlenju sklapa se radni odnos.40 Promenom vlasnikih
odnosa ponovno se priznaje ugovorna teorija radnih odnosa i u skladu sa odredbama ZRO
trebalo bi da se ugovorni koncept sklapanja, postojanja i prestanka radnog odnosa
definitivno utvrdio. Ugovorom o zaposlenju strane moraju u pisanoj formi da se dogovore
o uzajamnim pravima i obavezama, pri emu je radi zatite slabije strane ZRO utvrdio i
minimalni sadraj UZ, u lanu 29. Ugovorne strane dobrovoljno i slobodno sklapaju UZ,
ali je njegova autonomija ograniena, jer su vezane odredbama ZRO i drugih zakona,
ratifikovanih i objavljenih meunarodnih ugovora, drugih propisa, kolektivnih ugovora i
optih akata poslodavca (prvi stav lana 7 ZRO). Ograniena ugovorna sloboda strana se
odnosi na sklapanje, trajanje i prestanak radnog odnosa i utvrena je da bi se osigurao
radnik. Dakle, radi se o ugovornom odnosu, pa se zato sa UZ ustanovljava nova filozofija
radnog odnosa kao ugovornog odnosa izmeu poslodavaca i radnika, koji nastaje ili
prestaje po volji ugovornih strana, radnika i poslodavca.
Pri definisanju komponenti UZ po lanu 29 ZRO uzeta je u obzir Direktiva 91/533/EEC od
14. oktobra 1991. godine o obavezi poslodavca da obavesti radnike o uslovima koji se
odnose na UZ. Komponente UZ obuhvataju bitne obavezne minimalne elemente radnog
odnosa.
Strategija zapoljavanja u Sloveniji uvaava smernice politike zapoljavanja u EU, koja
poiva na etiri stuba: poveanje mogunosti zapoljavanja stanovnitva, promovisanje
preduzetnitva i preduzetnikog naina razmiljanja, promovisanje i podsticanje
prilagodljivosti pojedinaca i preduzea i izjednaavanje u pogledu mogunosti
zapoljavanja mukaraca, ena i grupa sa posebnim potrebama. Ciljevi ZRO odn. njegove
odredbe ne spreavaju prirodni strateki razvoj, iako predstavljaju samo deo regulative
koja moe da zalazi u te odnose.
40
ZRO definie radni odnos u lanu 4 kao odnos izmeu radnika i poslodavca u kome se radnik dobrovoljno
ukljuuje u organizovani proces rada poslodavca i u njemu za naknadu, lino i bez prekida obavlja rad po
uputstvima i pod nadzorom poslodavca.
40
4.3 Obezbeivanje kontinuiranog toka procesa rada

Osim drugih okolnosti koje utiu na tok procesa rada (trite, mere drave, via sila i dr.),
vaan uticaj na obezbeenje njegovog kontinuiranog toka ima i ureivanje i ispunjavanje
prava, obaveza i odgovornosti radnika i poslodavca u ugovornom odnosu, koje su
definisane u skladu sa ZRO i meunarodnim aktima koje je ratifikovala Republika
Slovenija ili preuzela u svoj pravni poredak. Da bi mogli da se postignu ciljevi uspenog
poslovanja, obe strane moraju da ispunjavaju svoje obaveze u ugovornom odnosu.
Osnovne obaveze obe ugovorne strane definisane su ZRO. Radnik je duan: da savesno
obavljati rad, da uzima u obzir uputstva poslodavca, da potuje propise o zatiti i zdravlju
tokom rada, da vodi rauna o obavezi informisanja i zabrani tetnog postupanja, da uva
poslovne tajne, uzima u obzir zabranu konkurencije. Poslodavac je duan: obezbedi posao i
bezbedne uslove rada, da potuje obavezu isplate plata i zatite linosti radnika. Pri tom,
pre svega treba skrenuti panju na obavezu poslodavca da obezbedi uslove za bezbedan i
zdrav rad, pri emu i radnik mora da potuje propise iz te oblasti i da vodi rauna o svojoj
bezbednosti i zdravlju. Slovenija je u toj oblasti usvojila MOReran Zakon o zatiti i
zdravlju na radu41, koji uvaava meunarodne akte iz te oblasti. Najvanijim smatramo
Konvenciju MOR br. 155 o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnom okruenju,42 koja
obavezuje potpisnice da obezbeuju politiku zatite i zdravlja na radu, Konvenciju MOR
br. 161 o slubama medicine rada, koja utvruje dunost poslodavaca i radnika da
informiu slubu medicine rada43 o svim faktorima koji negativno utiu na zdravlje
radnika, a pre svega definie glavne zadatke slube medicine rada koje ona ima u vezi sa
obezbeivanjem zdravog i bezbednog rada, Direktivu EU o uvoenju mera za podsticanje,
poboljanje zatite i zdravlja radnika na radu br. 89/391/EEC, koja definie minimalne
standarde za bezbedan i zdrav rad i obavezu poslodavca da mora da proceni rizike po
bezbednost i zdravlje tokom rada za sve zaposlene.
Osim pomenutih obaveza ugovornih strana, za kontinuiran tok procesa rada znaajni su i
drugi instituti, od kojih kao najvanije moemo smatrati: radno vreme, obavezu obavljanja
drugog posla i ukljuivanje sindikata i inspektora rada u ureivanje individualnih radnih
odnosa i, ne kao najmanje vano, sudsku odn. arbitranu zatitu. Svi ovi faktori znaajno
utiu na efikasnost poslovanja poslodavca s jedne strane i zatitu radnika s druge. Zatita
slabije strane je regulisana tako da poslodavac ima mogunost da organizuje efikasan i
uspean proces rada, to obezbeuje stabilno i uspeno poslovanje sa postizanjem
poslovnih ciljeva i rezultata, a da pri tom ne kri odreena prava radnika odn. da ga
iskoriava kao osobu.
4.4 Spreavanje nezaposlenosti

Jedan od vanih ciljeva Republike Slovenije i meunarodnih organizacija jeste
spreavanje nezaposlenosti.44 ZRO obavezuje poslodavca da uini sve kako bi omoguio
41
Zakon o zatiti i zdravlju na radu, Slubeni list RS, br. 56/99, 64/01.
Konvencija MOR br. 155 o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnom okruenju, Slubeni list SFRJ
Meunarodni ugovori, br. 7/87.
43
Konvencija MOR br. 161 o slubama medicine rada, Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 14/89.
44
Republika Slovenija 2002. godine imala 1.995.718 stanovnika, od toga 783.499 radno aktivnih stanovnika
ili 39,3%; prosena nezaposlenost te godine bila je 102.635 ili 5,1% u odnosu na ukupno stanovnitvo ili
42
41
radniku dalji rad. Tek kada ispita sve mogunosti da radnik sauva posao i utvrdi ozbiljne i
utemeljene razloge koji onemoguavaju produetak radnog odnosa, on moe redovno da
raskine UZ. Nain i postupak raskidanja je detaljno ureen u ZRO i regulisan je tako da se
maksimalno iskljue mogunosti zlouptrebe ili neregularnog postupanja poslodavca.
U odredbama raskida UZ uzeti su u obzir meunarodni akti. Najvanijim smatramo
Konvenciju MOR br. 158 o prestanku zaposlenja na inicijativu poslodavca45 i istoimenu
Preporuku MOR br. 166. Oba akta utvruju da radniku moe da prestane UZ samo ako
postoji ozbiljan razlog. Sigurnost zaposlenja proizlazi i iz Evropske socijalne povelje, po
kojoj radnicima ne moe prestati radni odnos bez vaeih razloga.46
ZRO utvruje i radnike koji su posebno zatieni od raskida UZ, pri emu su takoe
uzete u obzir norme meunarodnih akata. Od raskida UZ zatieni su:
Predstavnici radnika: lan saveta radnika, radniki poverenik, lan nadzornog odbora
koji predstavlja radnike, predstavnik radnika u savetu zavoda i sindikalni poverenik.
Poslodavac sa pomenutim predstavnicima radnika ne sme da raskine UZ ako oni postupaju
u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i UZ i ako sa tim nisu saglasni organ iji je
radnik lan ili sindikat. Njihova zatita ne vai samo u sluaju raskida u postupku ukidanja
poslodavca i u sluaju odbijanja odgovarajueg zaposlenja u sluaju raskida iz poslovnog
razloga (lan 113 ZRO). U zatiti predstavnika radnika je uzeta u obzir konvencija MOR
br. 135 o zatiti i olakicama za predstavnike radnika u preduzeu47, po kojoj predstavnici
radnika u preduzeu moraju biti zatieni od svih tetnih postupaka, a takvim postupcima
se smatra i otputanje zbog njihovog statusa ili aktivnosti kao predstavnika radnika ili
lanstva u sindikatu ili zbog uea u sindikalnim aktivnostima, ako postupaju u skladu sa
vaeim zakonima, kolektivnim ugovorima ili drugim zajedniki dogovorenim
sporazumima. Efikasnu zatitu radnikih predstavnika, ukljuujui i otputanje, ureuje i
revidirana Evropska socijalna povelja.
13,1% u odnosu na aktivno stanovnitvo (Godinji izvetaj Zavoda Republike Slovenije za zapoljavanje za
2002. godinu, strana 105). Godine 2000. Slovenija je imala stopu nezaposlenosti od 7,2%, a viu stopu
nezaposlenosti te godine su imale Nemaka, Francuska, Finska, panija, Italija i jo neke drave (Statistiki
godinjak Republike Slovenije, Statistiki zavod Republike Slovenije, Meunarodni pregled, str. 621).
Stopa nezaposlenosti u Sloveniji je manja od prosene stope nezaposlenosti u EU.
45
Konvencija MOR br. 158 o prestanku zaposlenja na inicijativu poslodavca, Slubeni list SFRJ
Meunarodni ugovori br. 4/84.
46
Zakon o ratifikaciji Evropske socijalne povelje (izmenjene), Slubeni list RS Meunarodni ugovori, br.
7/99, taka A lana 24. Slovenija je ratifikovala Evropsku socijalnu povelju (izmenjenu), koja je bila
doneta u okviru Saveta Evrope u Strazburu 3. 5. 1996. godine i koja je stupila na snagu 1. 7. 1999.
godine.
47
Konvencija MOR br. 135 o zatiti i olakicama za predstavnike radnika u preduzeu, Slubeni list SFRJ
Meunarodni ugovori br. 14/82.
42
Starijem radniku48 poslodavac ne sme da raskine UZ iz poslovnog razloga, osim ako se

on sam ne saglasi sa raskidom odn. dok radnik ne ispuni minimalne uslove za sticanje
prava na starosnu penziju odn. ako radnik u vreme primanja novane nadoknade iz fonda
za sluaj nezaposlenosti ne ispuni minimalne uslove za sticanje prava na starosnu penziju.
Stariji radnik takoe nije zatien u sluaju ukidanja poslodavca (lan 114 ZRO).
Pomenuta odredba ZRO uzima u obzir odredbe Preporuke MOR br. 162 o starijim
radnicima, koja utvruje prava starijih ljudi prilikom penzionisanja i Evropske socijalne
povelje (izmenjene)49, koja ureuje pravo starijih lica na socijalnu zatitu.
Roditeljima, trudnicama i majkama koje doje decu ZRO je odredio pravnu zatitu od
raskida tako to poslodavac ne sme da raskine UZ sa roditeljima kada oni koriste
roditeljsko odsustvo u formi punog odsustvovanja sa posla, radnici u toku trudnoe i u
periodu kada doji dete. Zatita ne vai u sluaju kada se navode razlozi za vanredni raskid
UZ (ali poslodavac mora dobiti saglasnost inspektora rada) i u sluaju ukidanja poslodavca
(lan 115 ZRO). Roditeljsko odsustvo celovito ureuje Zakon o roditeljskom odsustvu i
porodinim primanjima.50 Zatita trudnica i majki od raskida je, u okviru MOR, utvrena u
Konvenciji br. 103 o zatiti materinstva,51 koja definie da se radnici na porodiljskom
bolovanju ne moe raskinuti UZ, osim ako ne postoje opravdani razlozi koji nisu povezani
sa trudnoom i poroajem. Ista zabrana vai i po lanu 8 Evropske socijalne povelje
(izmenjene), osim kada je razlog raskida krenje radnih obaveza, prestanak poslovanja
poslodavca ili prestanak zaposlenja na odreeno vreme.
Invalidi i odsutni sa rada zbog bolesti uivaju posebnu zatitu od raskida. Zatita
invalida Proizlazi i iz Konvencije MOR br. 159 o profesionalnoj rehabilitaciji i
zapoljavanju invalida52 i istoimene Preporuke br. 168, koje obavezuju poslodavca na
osposobljavanje i zapoljavanje invalida i Evropske socijalne povelje (izmenjene), koja u
lanu 15 utvruje pravo invalidnih lica na samostalnost, ukljuivanje u drutvo i
uestvovanje u ivotnoj zajednici. Poslodavcima je dozvoljeno da otputaju invalide, ali
pod nadzorom i samo u opravdanim sluajevima.
Po ZRO, od raskida UZ iz poslovnog razloga ili razloga nesposobnosti zatieni su i
radnici koji su odsutni sa posla zbog bolesti ili povrede. Radni odnos njima prestaje sa
danom utvrivanja zdravstvene sposobnosti za rad, ali najkasnije kada protekne est
meseci po isteku otkaznog roka (lan 116 ZRO).
48
49
50
51
52
Starijim radnikom se, po ZRO, smatra radnik stariji od 55 godina, s tim da za ene vai prelazni period do
2014. godine do iste minimalne starosti; do te godine ene uivaju posebnu zatitu ve od 51 godine koju
su napunile 2003. godine, pri emu se starost za svaku godinu uveava za etiri meseca.
7/99, lan 23.
Zakon o zatiti roditelja i porodinim primanjima, Slubeni list RS, br. 97/01, 11/03.
Konvencija MOR br. 103 o zatiti materinstva, Slubeni list FNRJ Meunarodni ugovori, br. 9/55.
Konvencija MOR br. 159 o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju invalida, Slubeni list SFRJ
43
4.5 Potovanje prava radnika na slobodu rada

Pravo na slobodu rada je garantovano lanom 49 Ustava RS i sadri pravo na slobodan
izbor zaposlenja, pravo na jednaku dostupnost svakog radnog mesta pod jednakim
uslvoima i zabranu prisilnog rada.
Pravo na slobodan izbor zaposlenja je povezano sa ustavnim pravom na slobodu
obrazovanja (lan 57 Ustava RS). Radi se o jednom od osnovnih ljudskih prava i sloboda,
po kome svako ima pravo do dobije odgovarajue obrazovanje odn. kvalifikacije i
mogunost permanentnog obrazovanja i usavravanja.
ZRO je u vezi sa obrazovanjem radnika u lanu 172 definisao da je pravo i dunost
radnika da se stalno obrazuje, usavrava i osposobljava za potrebe procesa rada, odravanja
odn. proirivanja sposobnosti za rad na radnom mestu i uvanja zaposlenja. On je definisao
i prava i dunosti poslodavca u vezi sa obrazovanjem. Njegovu dunost predstavljaju prava
radnika, tj. da radniku obezbedi obrazovanje, usavravanje i osposobljavanje za potrebe
procesa rada ili da bi se time izbegao raskid UZ. Pravo poslodavca je da uputi radnika na
obrazovanje, usavravanje i osposobljavanje.
U vezi sa obrazovanjem Republika Slovenija je preuzela i dve konvencije MOR koje je
ratifikovala Jugoslavija; to su Konvencija br. 140 o plaenom godinjem odmoru za
obrazovanje i Konvencija br. 142 o profesionalnom usmeravanju i strunom
osposobljavanju za razvoj ovekovih sposobnosti.53 Prva konvencija definie pravo na
plaeno odsustvo za obrazovanje koje se odvija u toku radnog vremena, uz odgovarajue
naknade. Ona podstie obrazovanje u cilju zadravanja zaposlenja i poveanja sposobnosti
radnika za sticanje zaposlenja. Konvencija br. 142 utvruje znaaj obrazovanja ne samo iz
drutvenih potreba, nego i zato to takoe treba uvaavati sposobnosti i interesovanja
radnika. Konvencija obavezuje drave potpisnice da razvijaju programe profesionalnog
usmeravanja i strunog osposobljavanja.
Dostupnost radnog mesta pod jednakim uslovima znai sprovoenje naela jednakosti,
koje je utvreno u lanu 14 Ustava RS; to se u ZRO odraava kroz zabranu diskriminacije
prilikom zapoljavanja, koja je utvrena u lanu 6 ZRO. Poslodavac ne sme da stavi u
neravnopravan poloaj kandidata koji trai zaposlenje po osnovu pola, rase, boje koe,
starosti, zdravstvenog stanja odn. invalidnosti, verskog, politikog i drugog uverenja,
lanstva u sindikatu, nacionalnog i socijalnog porekla, porodinog statusa, imovinskog
stanja, polne orijentacije ili drugih linih okolnosti.
53
Konvencija br. 140 o plaenom godinjem odmoru za obrazovanje (Slubeni list SFRJ Meunarodni
ugovori, br. 14/82) i Konvencija br. 142 o profesionalnom usmeravanju i strunom osposobljavanju za
razvoj ovekovih sposobnosti (Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 14/82).
44
Naa drava je preuzela najznaajniju konvenciju MOR koja ureuje tu o Konvencija

MOR br. 111 o diskriminaciji pri zapoljavanju i u radu.54 Konvencija kao zabranjenu
diskriminaciju definie svako razlikovanje, iskljuivanje ili davanje prednosti koje se
zasniva na rasi, boji, polu, veri, politikom uverenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, a
koje ponitava ili ugroava jednake mogunosti ili postupak pri zapoljavanju i u radu, kao
i svako drugo razlikovanje, iskljuivanje ili davanje prednosti sa ciljem da se ponite ili
ugroze jednake mogunosti ili postupak pri zapoljavanju i u radu. Kao diskriminacija se
ne smatra razlikovanje, iskljuivanje ili davanje prednosti pri zapoljavanju po osnovu
opravdano traene kvalifikacije ili po osnovu posebnih mera zatite i pomoi u korist
posebnih potreba lica.
U ZRO je posebno utvrena zabrana polne diskriminacije, koja ima zajedniko pravno
utemeljenje u Zakonu o jednakim mogunostima za ene i mukarce.55 Mukarac i ena
moraju da imaju jednake mogunosti i moraju da budu jednako tretirani prilikom
zapoljavanja. Dalje, ZRO u lanu 25 posebno utvruje da poslodavac ne sme da oglasi
slobodno radno mesto samo za mukarce ili samo za ene ako odreeni pol nije neophodan
uslov za obavljanje odreenog posla. Ovo vai i za davanje prednosti odreenom polu
prilikom zapoljavanja. Dalje, ZRO utvruje da odbijanje postupaka seksualne prirode ne
sme da bude razlog za diskriminaciju pri zapoljavanju i radu (drugi stav lana 45).
Pomenute odredbe ZRO uzimaju u obzir Direktivu 76/207/EEZ o sprovoenju naela
jednakog tretmana mukaraca i ena u pristupu zaposlenju, profesionalnom obrazovanju i
napredovanju i uslovima rada, izmenjenu Direktivom 2002/73/EZ na dan 23. 9. 2002.
godine i Direktivom 2000/78/EZ o uspostavljanju opteg okvira za jednak tretman pri
zapoljavanju i u radu, kao i Direktivom 75/111 EEC o primanju iste naknade za mukarce
i ene.
Zabrana prisilnog rada56 je utvrena u lanu 49 Ustava RS i o njoj se vodi rauna u
dobrovoljnoj odluci radnika (lan 4 ZRO) za koje e se radno mesto prijaviti i/ili sklopiti
UZ. Radniku je garantovano i pravo da u svakom trenutku moe, bez obrazloenja, da
raskine ugovor o zaposlenju (lan 81 ZRO).
54
55
56
Konvencija MOR br. 111 o diskriminaciji pri zapoljavanju i u radu, 1959, Slubeni list FNRJ, br. 3/65.
Zakon o jednakim mogunostima ena i mukaraca, Slubeni list RS, br. 59/02.
Po Konvenciji MOR br. 29, prisilan i obavezni rad je svaki rad ili usluga koji od pojedinca zahteva da
obavlja posao za koji se nije dobrovoljno odluio, pod pretnjom bilo kakve kazne.
45
Zabranu prisilnog rada iz ekonomskih razloga je definisala Konvencija MOR br. 29 o

prisilnom i obaveznom radu 1930. godine. Univerzalna deklaracija o pravima oveka57
utvruje da svako ima pravo na rad i slobodan izbor zaposlenja, na pravedne i
zadovoljavajue uslove rada i na zatitu od nezaposlenosti. Oba akta OUN, Meunarodni
pakt o graanskim i politikim pravima58 i Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i
kulturnim pravima59 zabranjuju prisilni ili obavezni rad, podravaju slobodno izabran i
prihvaen rad. Zabrana prisilnog rada je i jedna od vanih odredbi Konvencije o zatiti
ljudskih prava i osnovnih sloboda.60
4.6 Potovanje prava radnika na dostojanstvo u radu
Dostojanstvo u radu je naglaeno ve u Filadelfijskoj deklaraciji iz 1944. godine i odnosi
se na dostojne uslove rada i ivota. Ui aspekt dostojanstva u radu utvruje i izmenjena
Evropska socijalna povelja. Ona utvruje podizanje svesti, informisanje i zatitu od
seksualnog zlostavljanja na radnom mestu ili u vezi sa radom ili zatitu od nedopustivih i
oigledno negativnih i uvredljivih postupaka, usmerenim protiv pojedinih radnika na
radnom mestu ili u vezi sa radom.61
Ui aspekt zatite radnika od naruavanja njegovog dostojanstva na radnom mestu utvren
je u lanu 45 ZRO. On se odnosi na obavezu poslodavca da obezbedi takvo radno
okruenje u kome radnik nee biti izloen neeljenom postupanju polne prirode, to
obuhvata fiziko, verbalno ili neverbalno postupanje, ili drugom na polu zasnovanom
ponaanju koje pravi zastraujue, neprijateljske ili poniavajue radne odnose i okruenje
i vrea dostojanstvo mukaraca i ena tokom rada, bilo od strane poslodavca,
pretpostavljenih ili saradnika. Radnik odn. radnica moe da odbije rad u takvom radnom
okruenju i u sluaju spora poslodavac mora da dokae da je obezbedio radniku zatitu od
seksualnog uznemiravanja. Pravo na dostojanstva u radu obuhvata i zatitu privatnosti
radnika i zatitu njegove linosti (lan 44 ZRO). Ova prava su utvrena i u Univerzalnoj
deklaraciji o pravima oveka i Meunarodnom paktu o graanskim i politikim pravima.
57
58
59
60
61
Univerzalna deklaracija o pravima oveka. Generalna skuptina Ujedinjenih nacija, Rezolucija br. 217 A
(III), 10. decembar 1948, lan 12.
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima. Generalna skuptina Ujedinjenih nacija, Rezolucija
2200 (XXI), 19. decembar 1966, Slubeni list SFRJ, br. 7/71, lan 8.
Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Generalna skuptina Ujedinjenih
nacija, Rezolucija 2200 A (XXI), 16. decembar 1966, Slubeni list SFRJ, br. 7/71, lan 6.
Zakon o ratifikaciji Konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene protokolima br. 3,
5 i 8 i dopunjene protokolom br. 2 i njenim protokolima br. 1, 4, 6, 7, 9, 10 i 11, Slubeni list RS
Meunarodni ugovori, br. 7/94, lan 4.
7/99, lan 26.
46
4.7 Zatita interesa radnika u radu

ZRO titi interese radnika u radnom odnosu od konflikta koji proizlazi iz neusaglaenosti
interesa rada i kapitala. Zavisnost radnika od poslodavca se pre svega ogleda u plaanju za
rad.
Plaanje za rad ZRO je posebno utvrdio u lanovima 126 do 140. Ovo pravo je za radnika
jedno od osnovnih prava, koje ne obuhvata samo isplate za rad radnika, nego i razna
plaanja koja proistiu iz statusa radnika (naknade, regres za godinji odmor, otpremnine i
druga plaanja); radnik ima pravo i na povraaj trokova nastaju na radu ili u vezi sa radom
(topli obrok, putni trokovi, trokovi na slubenim putovanjima). Jednim od najvanijih
instituta plaanja smatra se plata, koja radniku uvek mora biti isplaena u obliku novca.
Odredba o iznosu osnovne plate mora biti utvrena u tolarima po lanu 29 ZRO i
predstavlja obavezni deo UZ. Plata ukljuuje socijalni aspekt zatite radnika i njegove
porodice i mora biti tolika da obezbeuje radniku i njegovoj porodici dostojan ivot.
Evropska socijalna povelja (izmenjena) utvruje pravo na pravinu naknadu (taka 4 I dela
revidirane povelje). Pravina naknada obuhvata:
1. dostojan ivot radnika i njegove porodice;
2. veu naknadu prekovremeni rad;
3. jednaku naknadu za jednak rad (bez obzira na pol);
4. ograniavanje odbitaka od plate;
5. pravo na razuman otkazni rok.
Naa drava na utvrivanje minimalne plate utie zakonom62. Minimalna ili najnia plata
jeste plata radnika za puno ili sa njime izjednaeni radno vreme, utvreno zakonom,
kolektivnim ugovorom ili optim aktom, bez obzira na rezultate koje radnik postie.
Vea naknada za prekovremeni rad je obezbeena u obliku dodatka koji proizlazi iz
rasporeda radnog vremena po lanu 128 ZRO. Visina tog dodatka je utvrena u
kolektivnom ugovoru delatnosti.
Jednaku naknadu za jednak rad (bez obzira na pol) odreuje lan 133 ZRO, koji
ukljuuje i jednaku naknadu za ene i mukarce za rad jednake vrednosti.
Ograniavanje odbitaka od plata je utvreno u lanu 136 ZRO. Poslodavac moe da
zadri platu radnika samo u zakonski definisanim sluajevima. Ako se radnik ne saglasi u
pisanoj formi, poslodavac ne sme da namiruje svoja potraivanja od radnika preko njegove
plate, a radnik ne moe da d takvu saglasnost pre nego to potraivanje poslodavca
nastane.
Pravo na razuman otkazni rok je obezbeeno tako to je ZRO u lanu 92 odredio
minimalne otkazne rokove. Oni se razlikuju u pogledu razloga za otkaz i radnog staa kod
poslodavca, pri emu se rauna i radni sta kod pravnih prethodnika poslodavca.
62
Zakon o minimalnoj plati, nainu usklaivanja plata i regresu za godinji odmor u periodu 19992001,
Slubeni list RS, br. 39/99, 124/00 i 48/01. Iznos minimalne plate, uz usklaivanje svake godine, utvruje
ministar nadlean za rad i objavljuje ga u Slubenom listu RS. Po zvaninoj objavi u Slubenom listu RS,
br. 109/02, minimalna plata za mesec decembar 2002. godine i dalje mesece iznosi 103.643 tolara.
47
4.8 Rezime
Na osnovu pregleda ciljeva odredbi ZRO moemo zakljuiti da Republika Slovenija
razvija svoj unutranji pravni poredak u skladu sa univerzalnim (MOR, OUN) i
regionalnim (Savet Evrope, EU) meunarodnim pravnim aktima.
4.9 Pitanje:
Navedite nekoliko primera koji se vam ine vanim za potovanje meunarodnih akata u
ZRO!
1. Korpi - Horvat, E. (2006). tudijsko gradivo za predmet Pravo i kadri. Maribor:
Doba, Visoka poslovna ola Maribor.
2. Belopavlovi, N. i drugi (2003). Zakon o delovnih razmerjih s komentarjem.
Ljubljana: GV Zaloba.
3. Zakon o radnim odnosima. Slubeni list, br. 42/02.
48
5. SINDIKALNO PRAVO
U ovom poglavlju studenti e se upoznati sa razvojem i delovanjem sindikata kao
organizacije koja predstavlja radnike pri ostvarivanju njihovih ekonomskih i socijalnih
prava. Pre svega, upoznae meunarodne akte i unutranje akte koji ureuju slobodu
udruivanja, ulanjivanja i delovanja sindikalnih organizacija.
Kod nas su po normama ZRO sindikati dobili znaajnu ulogu, pa se one zato posebno
predstavljaju, ukljuujui i aktivnosti i zatitu sindikalnih poverenika.
5.1 Istorijski pregled nastanka i razvoja sindikata

U razvoju sindikata uoavaju se tri perioda:
1. period zabrane sindikalnog pokreta;
2. period pravne tolerancije sindikata;
3. period slobodnog delovanja sindikata
5.1.1 Period zabrane sindikalnog pokreta
Period zabrane sindikalnog pokreta odnosi se na poetak 19. veka, na vreme liberalnog
kapitalizma. Tada je vailo naelo apsolutne slobode pojedinca i moi drave. Svako
udruivanje, bilo radnika bilo poslodavaca, bilo je zabranjeno. Radnici su iveli u tekih
uslovima i zato su poeli da se udruuju, najpre radi meusobne pomoi (kase uzajamne
pomoi, druine, bratstva). Ova udruivanja smatraju se prvim klicama sindikata. Tajna i
nezakonita udruivanja su bila zabranjena i utvrena u kaznenim zakonima kao kanjive
aktivnosti. U Francuskoj su sva profesionalna udruenja bila zabranjena zakonom apelije
iz 1791. godine.
5.1.2 Period pravne tolerancije sindikata
Dravna zabrana razliitih oblika interesnog udruivanja nije mogla da bude trajna. Period
tolerancije zapoinje profesionalnim udruivanjem poslodavaca. To je imalo za posledicu
da je drava morala da pone da tolerie i udruivanje radnika. Najpre su bila dozvoljena
samo kulturna udruenja, kase uzajamne pomoi, zadruge i dr. Drave su poele da
naputaju kaznene norme za udruivanje. Najpre je to uinila Engleska, gde je usled
razvoja industrije radnika klasa bila vrlo jaka. Ona je dopustila sindikalne pokrete ve
1824. godine, Francuska 1848, Nemaka po pokrajinama: Pruska 1669, Hesen 1870,
Virtemberg i Baden 1871, Bavarska 1872, Alzas i Lorena 1888, Italija 1891.
5.1.3 Period slobodnog delovanja sindikata
U ovom periodu drave doputaju sindikalno delovanje pa ga ak i zakonski ureuju.
U Francuskoj je sindikalna sloboda priznata 1884. godine zakonom Valdek Ruso.
Donoenjem tog zakona prestao je da vai zakon apelije iz 1791. godine. Bilo je
dozvoljeno osnivanje sindikata za zatitu profesionalnih interesa, ali ne i osnivanje saveza.
Oni su bili zabranjeni do 1910. godine. U Nemakoj je Vajmarski ustav 1919. godine
izriito priznao naelo sindikalne slobode. Italija je donela zakon o priznanju sindikalnog
udruivanja 1922. godine. Faistiki reim je sindikalni pokret stavio pod kontrolu i i on se
obnovio 1947. godine.
49
Na podruju Slovenije, sindikalna sloboda bila je priznata dravnim zakonom

Austrougarske monarhije 1870. godine, Zakonom o koalicionoj slobodi.
5.2 Razvoj sindikalnog pokreta u Sloveniji
U razvoju sindikalnog pokreta kod nas razlikujemo vie perioda:
1. period do 1918. godine: to je vreme kada je vaio Zakon o koalicionoj slobodi iz
1870. godine;
2. period od 1918. do 1941. godine: u periodu izmeu dva svetska rata imali smo
razvijen sindikalni pokret;
3. period od 1941. do 1945. godine: sindikalno delovanje je zamrlo zbog faistikog
reima;
4. period od 1945. do 1950. godine: sindikati postaju izvrioci dravnog plana;
5. period od 1950. do 1990. godine: sindikati nisu imali klasine funkcije borbe za
socijalna i ekonomska prava radnika;
6. period posle 1992. godine: sindikati dobijaju klasinu funkciju zatite.
5.3 Sindikalna sloboda

Sindikalna sloboda je osnovno pravo oveka koje se ostvaruje kroz pravo na udruivanje.
Ona obuhvata pravo osnivanja sindikata, pravo na lanstvu u sindikatu i delovanje u
sindikatu, to zavisi od slobodne odluke pojedinca. Sindikalna sloboda ukljuuje i akcionu
delatnost sindikata, tj. kolektivno pregovaranje, organizovanje trajkova i drugih oblika
pritiska. Na sindikalno udruivanje imaju pravo samo posloprimaoci (radnici i javni
slubenici).
Naelo sindikalne slobode je utvreno u univerzalnim aktima OUN, MOR i Saveta Evrope
i Evropske zajednice.
Univerzalna deklaracija o pravima oveka (1948) utvruje i pravo na osnivanje

sindikata i ulanjivanje u sindikat (etvrta taka lana 23).
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima sadri odredbe o pravu

na udruivanje i osnivanje sindikata. U lanu 22 utvruje se da svako ima pravo na
slobodno udruivanje sa drugima, ukljuujui pravo na osnivanje sindikata i
pridruivanje sindikatima u cilju zatite svojih interesa,
Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima sadri

odredbe o pravu na osnivanje sindikata. U takama a, b i c prvog stava lana 8
utvruje se svaije pravo da osniva sindikate i da se u njih ulanjuje po svom
izboru. Ovo pravo se moe ograniiti samo zakonom u cilju zatite dravne
bezbednosti ili javnog reda ili u cilju zatite prava i sloboda drugih. U tim okvirima
sindikati imaju pravo da slobodno deluju. Dalje, pakt priznaje sindikatima pravo da
osnivaju udruenja i dravne saveze te meunarodne sindikalne organizacije ili da
se u njih ulanjuju.
U preambuli Ustava MOR je, meu ciljevima delovanja te organizacije, navedena i

sloboda udruivanja.
50
Najvanije konvencije koje je usvojila MOR iz oblasti delovanja sindikata jesu:

1. Konvencija MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava, 194863;
2. Konvencija MOR br. 98 o primeni naela o pravima organizovanja i kolektivnog
pregovaranja, 194964;
3. Konvencija MOR br. 135 o zatiti i olakicama za predstavnike radnika u preduzeu,
197165.
Konvencija MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava utvruje
pravo na osnivanje sindikalnih organizacija i prava sindikalnih organizacija. Radnici i
poslodavci imaju, bez ikakve razlike, pravo da bez prethodnog odobrenja osnivaju
organizacije po svom izboru i da se, u skladu sa njihovim statutom, u njih ukljuuju (lan
2). Konvencija zabranjuje bilo kakvu diskriminaciju u vezi sa osnivanjem sindikata i
organizacija poslodavaca. Organizacije radnika i poslodavaca mogu da se osnivaju u
privatnom i javnom sektoru, bez obzira na rasu, veru, politiko uverenje, pol i sl.
Organizacije se osnivaju slobodno, bez prethodnog odobrenja dravnog organa. Svaki
pojedinac organizaciji pristupa dobrovoljno. Konvencija doputa sindikalni pluralizam,
mogunost osnivanja razliitih sindikata.
Konvencija utvruje sledea prava organizacija: pravo na usvajanje svog statuta i drugih
akata; slobodno biranje svojih predstavnika; sopstveni nain upravljanja i delovanja,
ukljuujui povezivanja u federacije i konfederacije na meunarodnom nivou, akcione
programe. Dravne vlasti ne smeju da se meaju u zakonsko delovanje organizacija.
Konvencija utvruje i pravo na trajk kao akcionu slobodu sindikata.
Konvencija MOR br. 98 o primeni naela o pravima organizovanja i kolektivnog
pregovaranja zabranjuje uzajamno meanje organizacija radnika i poslodavaca i
finansijsku pomo organizacija poslodavaca organizacijama radnika. Poslodavac ne sme da
diskriminie radnika pri zapoljavanju zbog ostvarivanja sindikalne slobode i od njega ne
moe da zahteva da se ne ulani u sindikat ili da istupi iz sindikata, niti moe da ga otpusti
zbog lanstva u sindikatu.
Konvencija MOR br. 135 o zatiti i olakicama za predstavnike radnika u preduzeu i
istoimena Preporuka br. 143 utvruju zatitu i olakice za predstavnike radnika u
preduzeu. Konvencija definie ko su predstavnici radnika. Radi se o predstavnicima
radnika koji zastupaju njihove interese. To su sindikalni predstavnici i izabrani
predstavnici radnika. Sindikalni predstavnici su izabrani od strane lanova sindikata i to
su sindikalni poverenici; izabrani pripadnici radnika nezavisni su od sindikalne
pripadnosti i samostalno obavljaju svoju funkciju. Sindikati mogu da uestvuju u njihovom
izboru, ali to ne utie na delovanje. Predstavnici radnika uivaju posebnu zatitu u
preduzeu ako postupaju u skladu sa zakonima, kolektivnim ugovorima ili drugim aktima.
Oni ne mogu da budu otputeni zbog svoje aktivnosti, u sluaju pojave vika radne snage
imaju prednost u zadravanju zaposlenja, imaju pravo na plaeno odsustvo sa rada za
63
Konvencija MOR br. 87 o sindikalnih slobodama i zatiti sindikalnih prava Slubeni list FNRJ
64
Konvencija MOR br. 98 o primeni naela o pravima organizovanja i kolektivnog pregovaranja Slubeni
list FNRJ Meunarodni ugovori, br. 11/58.
65
Konvencija MOR br. 135 o zatiti i olakicama za predstavnike radnika u preduzeu Slubeni list SFRJ
51
obavljanje svoje funkcije, na obrazovanje i dr. Olakice, meutim, ne smeju da umanje

efikasnost poslovanja preduzea (trei stav lana 2).
Zahvaljujui tripartitnom sastavu organa MOR, predstavnici radnika i poslodavaca
uestvuju u usvajanju akata MOR. Norme MOR imaju velik uticaj na dravne norme i zato
se njihov uticaj odraava i na oblast sindikalne slobode. Osim redovnog nadzora,
postupaka tubi i albi, MOR je utvrdila jo i poseban postupak za zatitu slobode
udruivanja. Administrativni savet je 1950. godine osnovao Odbor za slobodno
udruivanje i Komisijo za ispitivanje i koncilijaciju u oblasti sindikalne slobode.
Odbor obavlja prethodno razmatranje tubi koje ulau vlade ili organizacije radnika i
poslodavaca zbog nepotovanja osnovnih naela slobode udruivanja. Odbor podnosi
izvetaj Administrativnom savetu o tome da li sluaju treba dalje razmatrati na Komisiji.
Komisija se bavi tubama koje se odnose na krenje sindikalne slobode, bez obzira na to da
li je lanica ratifikovala konvencije iz oblasti sindikalne slobode. Postupak razmatranja
albi je slian anketnom postupku. Komisija po zavretku postupka izrauje izvetaj.
Savet Evrope je u oba svoja osnovna akta, u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima,
koja je stupila na snagu 1953. godine, i Evropskoj socijalnoj povelji, koja je stupila na
snagu 1965. godine, sa izmenama iz 1996. godine, posvetio neke odredbe i sindikalnom
udruivanju.
Evropska konvencija o ljudskim pravima utvruje slobodu udruivanja, zajedno sa
pravom da osnivaju sindikati i da se u njih ulanjuje. Ovo pravo moe da se ogranii samo
iz razloga dravne ili javne bezbednosti, za spreavanje nereda ili zloina, za zatitu
zdravlja ili morala ili za zatitu prava i sloboda drugih lica (lan 11).
Izmenjena Evropska socijalna povelja Saveta Evrope iz 1999. godine utvruje slobodu
radnika i poslodavaca da osnivaju lokalne, dravne i meunarodne organizacije za zatitu
svojih ekonomskih i socijalnih prava i da se ukljuuju u te organizacije (lan 5). Za razliku
od Evropske konvencije o ljudskim pravima i Konvencije MOR br. 87, povelja doputa
ogranienja sindikalne slobode samo za vojsku i policiju, ali ne i za dravne slubenike.
Evropska socijalna povelja utvruje i pravo na kolektivno pregovaranje, ukljuujui i
pravo na trajk (lan 6) i pravo predstavnika radnika za zatitu u preduzeu i pogodnosti
koje im pripadaju (lan 28).
Evropska zajednica
U vezi sa kolektivnim pregovaranjem i lanstvom u sindikatu vana je Uredba 1612/68
(EEZ) o slobodnom kretanju radnika unutar Zajednice. Ona ureuje jednak tretman
radnika u pogledu lanstva u sindikatu i ostvarivanja sindikalnih prava iako obavlja rad
kao dravljanin jedne lanice u drugoj dravi lanici.
Znaajne su i Direktiva Saveta 98/59/EZ o pribliavanju zakonodavstva drava
lanica u vezi sa kolektivnim otputanjem i Direktiva 77/187/EEZ o pribliavanju
zakona drava lanica u pogledu zatite prava radnika u sluaju prenosa preduzea,
pogona ili delova pogona, koje utvruju konsultovanje predstavnika radnika.
52
Povelja Zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika iz 1989. godine kao osnovna
socijalna prava radnika utvruje slobodu udruivanja i kolektivnog pregovaranja i
informisanja, konsultovanja i participacije radnika. Iako Povelja nije pravno obavezna,
Ugovor iz Amsterdama je utvruje kao standard zatite socijalnih prava (pored Evropske
socijalne povelje).
Povelja o osnovnim pravima Evropske unije iz 2000. godine znai ponovni zahtev za
potovanjem ljudskih prava. Povelja u lanu 12 utvruje da svako ima pravo na mirno
okupljanje i pravo na udruivanje na svim nivoima, naroito u pogledu politikih,
sindikalnih i graanskih pitanja. Dalje, ona utvruje pravo na kolektivno pregovaranje i
kolektivne akcije, ukljuujui i trajk.
U vane akte Evropske zajednice koji se odnose na sindikalnu slobodu spada i Ugovor iz
Amsterdama, koji je stupio na snagu 1999. godine. Ovaj ugovor naglaava potovanje
ljudskih prava i podstie konsultacije izmeu poslodavaca i radnika.
Sloboda organizovanja, ulanjivanja i delovanja je priznata u svim evropskim dravama.
U Republici Sloveniji je sindikalna sloboda utvrena lanom 76 Ustava RS, koji kae da
je osnivanje i delovanje sindikata, kao i ukljuivanje u njih slobodno. Osim to je ustav u
posebnom lanu uredio sindikalnu slobodu (iako u drugom stavu lana 42, u okviru
ljudskih prava i osnovnih sloboda, ustav utvruje pravo svakoga da se slobodno udruuje
sa drugima), on je pravo na sindikalne slobode utvrdio i kao samostalno pravo oveka.
Zakon o reprezentativnosti sindikata (u daljem tekstu: ZRSin) iz 1993. godine66 utvruje
sticanje svojstva pravnog lica i sticanje statusa reprezentativnosti sindikata.
5.4 Definicija sindikata
Definicija sindikata nije utvrena pravnom normom. Sindikate obino definiemo kao
dobrovoljna interesna udruenja radnika koja deluju na razliitim nivoima (kod
poslodavca, u okviru delatnosti, profesije ili generalno, na nivou drave) s ciljem da brinu
o ostvarivanju ekonomskih i socijalnih prava radnika. Sindikati su nezavisni od poslodavca
i drave. Oni predstavljaju kolektivnu snagu za vrenje pritiska na poslodavce.
5.5 Sindikalni unitarizam i pluralizam
MOR doputa i sindikalni unitarizam (Nemaka, Grka, Austrija, Engleska) i sindikalni
pluralizam (Francuska, Italija, Slovenija). Prednost sindikalnog unitarizma, kada u dravi
deluje krovni savez sindikata, jeste vea sindikalna snaga u ostvarivanju prava; prednost
sindikata kada je u dravi organizovano vie vrsta sindikata odnosno saveza sindikata lei
u konkurentnosti njihovih programa.
5.6 Reprezentativnost sindikata
66
Zakon o reprezentativnosti sindikata, Slubeni list RS br. 13/93.
53
Reprezentativni su oni sindikati koji ispunjavaju uslove iz lana 6 ZRSin i to:

- da su demokratski i da ostvaruju slobodu ukljuivanja u sindikate, delovanja i
ostvarivanja lanskih prava i obaveza,
- da su nezavisni od dravnih organa i poslodavca,
- da se finansiraju preteno iz lanarine i drugih sopstvenih izvora,
- da imaju odreen broj lanova, u skladu sa ZRSin.
U Republici Sloveniji je na snazi sindikalni pluralizam sa vaeim ureenjem
reprezentativnosti sindikata. Kao reprezentativne krovne organizacije sindikata u
Republici Sloveniji deluju sledei sindikati: Savez slobodnih sindikata, Nezavisnost
Konfederacija novih sindikata Slovenije, Konfederacija sindikata Pergam Slovenije,
Konfederacija 90 Slovenije, Slovenaki savez sindikata Alternativa, Sindikat radnika
Slovenije Solidarnost. Osim njih, organizovana su jo 24 sindikata koji su reprezentativni
na nivou delatnosti i profesija67.
Savez sindikata Slovenije je najjaa sindikalna konfederacija u Sloveniji, jer je u nju
ulanjeno oko 60 procenata aktivnog stanovnitva u Sloveniji. On je reprezentativni savez
na nivou drave, a na nivou drave su reprezentativni i pojedini sindikati ovog saveza, oko
dvadeset sindikata delatnosti.
5.7 Zakon o reprezentativnosti sindikata (u daljem tekstu: ZRSin)
ZRSin utvruje nain sticanja svojstva pravnog lica i svojstva reprezentativnosti68.
Po ZRSin, sindikat postaje pravno lice danom izdavanja odluke o uvanju statuta ili
drugog osnovnog akta (prvi stav lana 2 ZRSin). Za sindikate koji deluju na podruju
drave ili u vie optina, grana ili profesija, odluku o uvanju izdaje ministar za rad. Za
sindikate u preduzeima, institutima, optinama, odluke o uvanju izdaju upravni organi.
uvanje statuta se obavlja na zahtev ovlaenog lica sindikata.
Tekst odluke o uvanju, koju izda ministar, objavljuje se u Slubenom listu Republike
Slovenije (trei stav lana 3 ZRSin); upravni organi koji izdaju odluke vode evidenciju o
uvanju statuta (lan 5 ZRSin)69. Ministar odnosno upravni organ nisu nadleni da
kontroliu zakonitost odredbi statuta.
Statut je sindikatu potreban da bi mogao da nastupa u pravnom saobraaju (sklapanje
ugovora) kao pravno lice, a ne da bi mogao da deluje.
Reprezentativni sindikati su oni koji ispunjavaju gore navedene uslove po lanu 6 ZRSin.
67
Uprkos jakom opadanju lanstva, u sindikate je u Sloveniji ulanjeno oko 40 procenata aktivnog
stanovnitva, to Sloveniju svrstava u vrh meu dravama lanicama EU.
68
Svaki sindikat je reprezentativan u pogledu funkcije koju vri, jer ostvaruje socijalnoekonomska prava
radnika. ZRSin utvruje svojstvo reprezentativnosti, koja je ograniena na odreene primere u ZRSin u cilju
kvalitetnog delovanja organizacije, kako bi sindikat mogao to bolje da zastupa radnike.
69
Uslovi za uvanje statuta ne zalaze u pravo na slobodno osnivanje sindikata i ne spreavaju osnivanje
sindikata. Radi se samo o radnjama koje se samo evidentiraju i i na osnovu toga se samo konstatuje da je
sindikat postao pravno lice. Zato navedene odredbe ZRSin nisu u neskladu sa lanom 76 ustava RS i
Konvencijom MOR br. 78 (odluka ustavnog suda RS, br. U-I-57/95, dana 5. 2. 1998, Slubeni list RS, br.
13/98).
54
Ako ispunjavanju gore navedene uslove (iz lana 6 ZRSin), kao reprezentativni se utvruju
i savezi ili konfederacije sindikata za podruje drave, u koje stupaju sindikati iz
razliitih grana, delatnosti ili profesija, i u koje je ulanjeno najmanje 10% radnika iz
pojedine grane, delatnosti ili profesije (lan 8 ZRSin).
Sindikati u grani, delatnosti, profesiji, optini odnosno iroj lokalnoj zajednici ili kod
poslodavca reprezentativni su ako ispunjavanju gore navedene uslove (iz lana 6 ZRSin) i
ako su udrueni u savez ili konfederaciju sindikata koji su reprezentativni za podruje
drave (1. stav lana 9 ZRSin).
Sindikat koji nije ulanjen u savez ili konfederaciju sindikata koji su reprezentativni za
podruje drave, reprezentativan je u grani, delatnosti, profesiji, optini odnosno iroj
lokalnoj zajednici ili kod poslodavca ako ispunjava gore navedene uslove (iz lana
6ZRSin) i ako je u njega ulanjeno najmanje 15% radnika pojedine grane, delatnosti,
profesije, optine odnosno ire lokalne zajednice ili poslodavca (2. i 3. stav lana 9 ZRSin).
Broj lanova sindikat dokazuje potpisanim pristupnim izjavama lanova.
Ako sindikat stekne svojstvo reprezentativnosti, to znai da ima odreene nadlenosti koje
nemaju sindikati kojima to svojstvo nije priznato. Te nadlenosti su, po lanu 7 ZRSin,
sledee:
1. sklapaju kolektivne ugovore sa optim vaenjem;
2. uestvuju u radu organa koji odluuju o pitanjima ekonomske i socijalne zatite
(sklapaju socijalni sporazum);
3. predlau kandidate radnika koji uestvuju u upravljanju u skladu sa Zakonom o
ueu radnika u upravljanju (u daljem tekstu: ZURU). Predlau lanove saveta
radnika (lan 27 ZURU).
Reprezentativnost sindikata se priznaje odlukom koju izdaje ministar odnosno poslodavac
za sindikate koji nisu ulanjeni u savez ili federaciju. Tekst odluke o reprezentativnosti se
objavljuje u Slubenom listu Republike Slovenije, a odluka poslodavca o
reprezentativnosti sindikata objavljuje se kod poslodavca na uobiajen nain.
U pojedinim dravama reprezentativnost se priznaje na razliite naine. Po pravilu, dravni
organ svojim aktom utvruje reprezentativnost ili je priznaje poslodavac.
Sporove u vezi sa utvrivanjem reprezentativnosti sindikata reavaju sudovi rada u
kolektivnim radnim sporovima.
Zakon o reprezentativnosti sindikata poiva na Konvenciji MOR br. 87 o sindikalnim
slobodama i zatiti sindikalnih prava.
5. 8 Sindikat kod poslodavca i sindikalni poverenik po odredbama ZRO
U skladu sa ZRO, sindikat kod poslodavca je reprezentativan sindikat koji imenuje i bira
sindikalnog poverenika (peti stav lana 8). To je bilo koji sindikat organizovan kod
poslodavca ili na viem nivou u delatnosti, profesiji, optini, koji ispunjava sledee
uslove:
55
1. priznato mu je svojstvo reprezentativnosti po ZRSin;

2. ima lanove zaposlene kod poslodavca;
3. lanovi su izabrali sindikalnog poverenika.
Postavlja se pitanje da li poslodavac moe da pridobija nove lanove sindikata i da
obezbeuje sindikatu odreena sredstva za delovanje. Takvo postupanje bi bilo u
suprotnosti s prvim i drugim stavom Konvencije MOR br. 98 o primeni naela o pravima
organizovanja i kolektivnog pregovaranja, koja utvruje da organizacije poslodavaca i
radnika moraju biti zatiene od svakog meanja jednih u poslove drugih, a kao takvo
meanje se, izmeu ostalog, smatra i izdravanje radnikih organizacija finansijskim
sredstvima poslodavaca ili na drugi nain sa ciljem da te organizacije kontrolie
poslodavac.
Sindikati kod poslodavca imaju vane uloge, koje mogu da se svrstaju u dve grupe:
1. uestvuju u odluivanju o kolektivnim pravima radnika i
2. uestvuju u odluivanju o individualnim pravima radnika.
Pri odluivanju o kolektivnim pravima radnika, kod poslodavca uestvuje sindikat; pri
odluivanju o individualnim pravima, sindikat iji je lan radnik moe da uestvuje pri
pokretanju postupka.
5.9 Uee sindikata u donoenju optih odluka poslodavca
Sindikat kod poslodavca uestvuje u sledeim odlukama poslodavca:
1. Donoenje optih akata
Kod donoenja optih akata moramo razlikovati dve situacije. Ako je kod poslodavca
organizovan sindikat, poslodavac moe optim aktima da uredi organizaciju rada ili
utvrdi obaveze koje radnici moraju poznavati da bi ispunjavali ugovorne i druge obaveze
(1. i 2. stav lana 8 ZRO). On ne sme da utvruje nove obaveze jer ZRO utvruje da se
radi o obavezama koje radnik mora ve da poznaje. Prava radnika, ako je kod poslodavca
organizovan sindikat, ureuju se kolektivnim ugovorima, a ne optim aktima.
Ako kod poslodavca nije organizovan sindikat, poslodavac moe da ureuje prava
radnika optim aktima, mada samo povoljnije nego to su utvrena zakonom ili u
kolektivnim ugovorima.
ZRO ne utvruje kakve je opte akte duan da donese poslodavac. Iz odredbi ZRO
proizlazi (2. stav lana 20) da je poslodavac duan da donese akt o sistematizaciji radnih
mesta. Ostale akte moe da donese po svom sudu, s tim da potuje navedena pravila.
Poslodavac je duan da predlog opteg akta pre donoenja dostavi na miljenje
sindikatu/sindikatima kod poslodavca. Sindikat mora dati miljenje u roku od osam dana
(1. stav lana 8 ZRO). Ako sindikat da miljenje u roku od osam dana, poslodavac ga mora
razmotriti pre donoenja opteg akta i mora se opredeliti prema njemu (2. stav lan 8
ZRO). Poslodavac nije obavezan da potuje miljenje sindikata; on moe da donese opti
akt ak i ako je ono negativno, ali tek kada se opredeli prema pravovremeno primljenom
56
miljenju sindikata ili po isteku roka od osam dana od dana kada je predlog akta bio uruen
sindikatu.
Ako npr. sindikat smatra da bi trebalo doneti novu sistematizaciju, on moe na to da skrene
panju poslodavcu, ali poslodavac nije obavezan da inicijativu ili predlog sindikata
prihvati. Sistematizacija se ureuje u optem organizacionom aktu, o ijem donoenju u
skladu sa lanom 8 ZRO odluuje poslodavac.
2. Promena poslodavca
ZRO u lanu 73 utvruje promenu poslodavca koja nastaje zbog pravnog prenosa
preduzea ili dela preduzea koji se vri na osnovu zakona, pravnog posla, pravosnane
sudske odluke ili zbog spajanja ili deljenja. U tom sluaju ugovorna i druga prava i
obaveze iz radnog odnosa prelaze sa poslodavca koji vri prenos na poslodavca koji vri
prijem. U lanu 74 ZRO utvrene su obaveze oba poslodavaca u vezi sa informisanjem
sindikata i s konsultacijama sa sindikatima.
Poslodavac koji vri prenos i poslodavac koji vri prijem moraju najmanje 30 dana pre
prenosa preduzea da obaveste sindikate kod poslodavca o datumu ili predvienom datumu
prenosa, o razlozima za prenos, o pravima, ekonomskim i socijalnim posledicama prenosa
za radnike kao i o predvienim merama za radnike (1. stav lana 74 ZRO).
Osim obaveze informisanja, oba poslodavca imaju i dunost da se najmanje 15 dana pre
prenosa konsultuju sa sindikatima kako bi se postigao sporazum i to o posledicama prenosa
preduzea i o predvienim merama za radnike (2. stav lana 74 ZRO).
Cilj ovih konsultacija je da poslodavac upozna sindikat sa predvienim odlukama i da se
usklade stavovi, ali poslodavac nije duan da se rukovodi stavom sindikata ako ne doe do
usklaivanja stavova.
U sluaju da kod poslodavca nema sindikata, radnici moraju biti neposredno informisani o
pitanjima o kojima bi inae bio informisan sindikat (o datumu ili predvienom datumu
prenosa, o razlozima za prenos, o pravima, ekonomskim i socijalnim posledicama prenosa
za radnike kao i o predvienim merama za radnike) i u istom roku 30 dana pre prenosa
(3. stav lan 74 ZRO).
3. Kolektivno otputanje
ZRO u lanovima od 96 do 102 ureuje postupak u sluaju raskida ugovora o zaposlenju
veem broju radnika (kolektivno otputanje). Poslodavac je duan da informie sindikat i
da se konsultuje sa sindikatom i Zavodom za zapoljavanje.
Poslodavac je u sluaju da prestane potreba za veim brojem radnika iz poslovnih razlogov
duan da to pre u pisanoj formi informie sindikate kod poslodavca o razlozima za
prestanak potrebe za radom radnika, broju i kategorijama svih zaposlenih radnika, o
predvienim kategorijama radnika koji su viak, o predvienom roku u kome e prestati
potreba za radom radnika kao i o predloenim kriterijumima za utvrivanje koji su radnici
viak (1. stav lana 97 ZRO).
57
Pored toga, poslodavac prethodno, sa ciljem da se postigne sporazum, mora da se

konsultuje sa sindikatima kod poslodavca o predloenim kriterijumima za utvrivanje koji
su radnici viak, a prilikom pripreme programa otputanja vika radnika o moguim
nainima za spreavanje i ograniavanje broja otkaza kao i o moguim merama za
spreavanje i ublaavanje tetnih posledica (2. stav lana 97 ZRO).
Ako do sporazuma ne doe, poslodavac ipak moe da sprovede postupak davanja otkaza.
Poslodavac je duan da o nameravanom kolektivnom otputanju obavesti i Zavod za
zapoljavanje i da kopiju obavetenja poalje sindikatima kod poslodavca.
4. Kolektivno otputanje u sluaju postupka za ukidanje poslodavca ili prisilnog
poravnanja
Kolektivno otputanje u sluaju raskida ugovora o zaposlenju zbog poetka postupka za
ukidanje poslodavca ili prisilno poravnanje (lanovi 103 do 108) tretiraju se kao redovni
raskidi ugovora o zaposlenju iz poslovnih razloga, uz odreene specifinosti.
U sluaju raskida ugovora o zaposlenju veem broju radnika u steajnom postupku ili
postupku sudske likvidacije, steajni odnosno likvidacioni upravnik je duan da to pre u
pisanoj formi obavesti sindikate kod poslodavca o razlozima za prestanak potrebe za
radom radnika, broju i kategorijama svih zaposlenih radnika, o predvienim kategorijama
radnika koji su viak, o predvienom roku u kome e prestati potreba za radom radnika kao
i o predloenim kriterijumima za utvrivanje koji su radnici viak. Poslodavac je takoe
duan da se konsultuje sa sindikatima kod poslodavca u cilju postizanja sporazuma o
mogunih nainima za spreavanje i ograniavanje broja otkaza, a nije duan da se
konsultuje o kriterijumima za utvrivanje koji su radnici viak. Isto tako, nije duan da
obavetava zavod za zapoljavanje.
Ako u sluaju pravosnanog prisilnog poravnanja doe do raskida ugovora o zaposlenju
veem broju radnika, upravnik u prisilnom poravnanju mora to pre u pisanoj formi da
informie sindikate kod poslodavca o razlozima za prestanak potrebe za radom radnika,
broju i kategorijama svih zaposlenih radnika, o predvienim kategorijama radnika koji su
viak, o predvienom roku u kome e prestati potreba za radom radnika kao i o
predloenim kriterijumima za utvrivanje koji su radnici viak. Pored toga, upravnik u
prisilnom poravnanju mora prethodno, sa ciljem da sa postigne sporazum, da se konsultuje
sa sindikatima kod poslodavca o predloenim kriterijumima za utvrivanje koji su radnici
viak, a prilikom pripreme programa otputanja vika radnika o moguim nainima za
spreavanje i ograniavanje broja otkaza kao i o moguim merama za spreavanje i
ublaavanje tetnih posledica. Upravnik u prisilnom poravnanju nije duan da o otputanju
obavesti zavoda za zapoljavanje.
U sluaju otputanja u drugim sluajevima ukidanja poslodavca (u postupku redovne
likvidacije ili u primeru ukidanja drutva po skraenom postupku po odredbama ZPD)
poslodavac je duan da postupa u odnosu sa sindikatima kod poslodavca kao u sluaju
kolektivnog otputanja (informisanje, konsultacije sa ciljem da se postigne sporazum,
slanje kopije obavetenja poslatog Zavodu za zapoljavanje). Naime, u tim sluajevima
otputanja iz lana 108 ZRO ne proizilazi nijedna specifinost, ali odredbu o kolektivnom
otputanju treba primenjivati ako ima smisla, jer konsultacije sa sindikatima o moguim
nainima za spreavanje i ograniavanje broja raskida ne bi imale smisla iz perspektive
58
injenice da se svim radnicima raskida ugovor o zaposlenju; isto vai u pogledu

kriterijuma za utvrivanje broja radnika koji su viak.
5. Planiranje radnog vremena
Planiranje radnog vremena je vaan element radnog odnosa. Zato je poslodavac duan da
pred poetak kalendarske ili poslovne godine (onda kada se ona ne poklapa sa
kalendarskom) utvrdi godinji plan radnog vremena (godinji kalendar rada) i o njemu
obavesti radnike i sindikate kod poslodavca (2. stav lana 147 ZRO).
6. Noni rad
Poslodavac mora da se konsultuje sa sindikatima kod poslodavca:
1. pre uvoenja nonog rada;
2. o izvoenju nonog rada nonih radnika (a ne svakog nonog rada) koji se obavlja
redovno, najmanje jednom godinje (lan 152 ZRO).
Konsultacije se odnose na plan vremena koje se protee u none sate, na oblike
organizacije nonog rada (npr. smene) i na mere za zatitu i zdravlje u radu, kao i na
socijalne mere (zatita dece, ishrana i dr).
7. Noni rad ena u industriji i graevinarstvu
Prilikom uvoenja nonog rada ena u industriji i graevinarstvu ZRO je u lanu 153
utvrdio obaveznu saradnju sindikata i poslodavaca.
5.10 Uee sindikata u odluivanju o individualnim pravima radnika
Sindikat uestvuje u odluivanju o individualnim pravima radnika u sluajevima:
redovnog i vanrednog raskida ugovora o zaposlenju (lanovi 84 i 85 ZRO) i
u vezi sa disciplinskim postupkom (lanovi 179 i 180).
U navedenim postupcima uestvuje samo onaj sindikat iji je radnik lan (reprezentativni
sindikat ili sindikat koji nema svojstvo reprezentativnosti) i to samo u sluajevima ako
radnik koji je u postupku to izriito zahteva.
U svim sluajevima redovnog raskida ugovora o zaposlenju (iz poslovnog razloga,
razloga nesposobnosti i razloga odgovornosti) i u sluaju vanrednog raskida poslodavac
je, u sluaju da radnik tako zahteva, duan da o nameravanom redovnom ili vanrednom
raskidu ugovora o zaposlenju u pisanoj formi obavesti sindikat iji je radnik lan prilikom
pokretanja postupka (1. stav lana 84 ZRO).
Sindikat moe da d svoje miljenje o nameravanom raskidu u roku od osam dana.
Raskidu moe da se usprotivi bilo zato to smatra da za njega ne postoje opravdani razlozi
bilo zato to postupak nije bio zakonit, a u oba sluaja je duan da svoj stav obrazloi u
pisanoj formi (2. i 3. stav lana 84 ZRO).
59
U sluaju da sindikat ne da miljenje u roku od osam dana, smatra se da nema primedbi na

raskid (2. stav lana 84 ZRO). Protivljenje ima znaaj radi zadravanja efektivnosti
ugovora o zaposlenju iz razloga nesposobnosti i razloga odgovornosti. Ugovor o
zaposlenju nema dejstvo do isteka roka za arbitranu (u sluaju arbitranog reavanja
spora) odnosno sudsku zatitu. Kada se radi o poslovnom razlogu za prestanak ugovora o
zaposlenju, ZRO ne utvruje institut zadravanja, ali obavetenje sindikatu ima znaaj pre
svega zbog traenja mogunosti da se radniku sauva zaposlenje.
Radnik koji nije lan sindikata, radnik koji od poslodavca nije zahtevao da obavesti
sindikat iji je lan, kao i radnik koji je zahtevao da se sindikat obavest, ali sindikat nije
dao miljenje (pravovremeno) ili se u miljenju nije protivio otputanju moe da obavesti
inspekciju rada koja zadrava efikasnost otkaza ugovora, otkaza ugvoora o zaposlenju, u
sluaju da je spreeno samovoljno postupanje ili da se sprei nenadoknadiva teta, ako je
sindikat dao negativno miljenje (3. stav lana 227 ZRO).
Slian postupak je utvren u disciplinskom postupku. Ako radnik tako zahteva,
poslodavac je duan da o uvoenju disciplinskog postupka i prekraju u pisanoj formi
obavesti sindikat iji je lan radnik prilikom uvoenja postupka (1. stav lana 179 ZRO).
Sindikat moe da d svoje miljenje, koje mora obrazloiti, u roku od osam dana (2. stav
lana 179 ZRO).
Poslodavac je duan da u roku osam dana razmotri miljenje sindikata i da se opredeliti po
navodima iznetim u tom miljenju (3. stav lana 179 ZRO).
Sindikat ima pravo da bude upoznat i sa tim kako se disciplinski postupak okonao.
Poslodavac je, naime, duan da sindikatu poalje na uvid reenje o disciplinskoj
odgovornosti (4. stav lana 180 ZRO), ali ako radnik pri uvoenju postupka nije zahtevao
saradnju sa sindikatom, poslodavac nije duan da alje reenje.
5.11 Sindikalni poverenik
Sindikalni poverenik omoguava usklaivanje interesa radnika i poslodavca i brine o
protoku informacija u preduzeu.
Sindikat koji ima lanove zaposlene kod odreenog poslodavca moe da imenuje ili
izabere jednog ili vie sindikalnih poverenika. Nije nuno da sindikat bude organizovan na
nivou poslodavca; on moe da deluje na nivou delatnosti, profesije ili na nekom drugom
nivou. Ako poverenik nije odreen, sindikat zastupa njegov predsednik (1. stav lana 208
ZRO).
Sindikat mora da obavesti poslodavca o imenovanju odnosno izboru sindikalnog
poverenika (2. stav lana 208 ZRO) i poslodavac je duan da ukljui sindikat u postupke
kod poslodavca u skladu sa odredbama ZRO.
Osnovni zadaci sindikalnog poverenika su:
1. prati sprovoenje kolektivnih ugovora;
2. prikuplja informacije u vezi sa krenjem prava iz oblasti radnog odnosa, zatite na
radu i zdravstvene zatite;
60
3. upozorava poslovodni organ i organ upravljanja na nepravilnosti;

4. upozorava inspekciju rada na krenje kolektivnih ugovora i prava radnika;
5. zastupa radnika pred organima preduzea;
6. obavlja odreene aktivnosti tokom priprema za trajk (prikuplja informacije,
uestvuje u imenovanju trajkakog odbora).
Sindikalni poverenik ima pravo da obezbeuje i titi prava i interese lanova sindikata kod
poslodavca, a sindikalnu aktivnost mora da obavlja u vreme i na nain koji ne umanjuju
efikasnost poslovanja poslodavca (3. i 4. stav lana 208 ZRO).
Sindikalni poverenik je duan da obavlja sindikalnu aktivnost tako da ne umanjuje
efikasnost poslovanja poslodavca.
Sindikalni poverenik uiva posebnu zatitu. Poslodavac sindikalnom povereniku:
1. Ne sme da raskine ugovor o zaposlenju bez saglasnosti sindikata ako sindikalni
poverenik postupa u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o zaposlenju,
osim ako u sluaju poslovnog razloga odbije ponueno odgovarajue zaposlenje ili ako se
radi o raskidu u postupku ukidanja poslodavca (1. stav lana 113 ZRO). Navedena zatita
od otputanja traje sve vreme obavljanja funkcije sindikalnog poverenika i jo jednu
godinu po prestanku obavljanja te funkcije (2. stav lana 113 ZRO).
2. Zbog obavljanja sindikalne aktivnosti ne sme da snizi platu, protiv njega ne sme da
zapone disciplinski postupak ili postupak za naknadu tete ili da ga na neki drugi nain
stavlja u manje povoljan poloaj (2. stav lana 210 ZRO).
3. U sluaju promene poslodavca sindikalni poverenik zadrava svoj status ako kod
poslodavca koji vri prijem postoje uslovi za njegovo imenovanje u skladu sa kolektivnim
ugovorom (1. stav lana 209 ZRO), osim ako nisu ispunjeni uslovi za ponovno imenovanje
sindikalnog poverenika (2. stav lana 209 ZRO). Zatitu uiva jo jednu godinu po
prestanku funkcije.
Konvencija MOR br. 135 o olakicama za predstavnike radnika u preduzeu utvruje da
predstavnici radnika moraju da budu zatieni od postupaka koji bi po njih bili tetni ako
postupaju u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom ili drugim pravnim aktima.
Broj sindikalnih poverenika kojima je poslodavac duan da obezbedi posebnu zatitu moe
da utvrdi u skladu sa kriterijumima dogovorenim u kolektivnom ugovoru odnosno u
dogovoru izmeu poslodavca i sindikata (1. stav lana 210 ZRO).
5.12 Obaveze poslodavca prema sindikatu
U ZRO je utvrena obaveza poslodavca da sindikatu obezbedi uslove za brzo i efikasno
obavljanje sindikalne aktivnosti u skladu sa propisima kojima se tite prava i interesi
radnika i da mu omogui pristup podacima potrebnim za obavljanje sindikalne aktivnosti
(lan 207 ZRO).
61
Osim toga, utvrena je obaveza poslodavca da je na zahtev sindikata duan da obraunava

i isplauje sindikalnu lanarinu za radnika u skladu sa aktom sindikata iji je radnik lan
(3. stav lana 210 ZRO).
5.13 Meunarodno povezivanje sindikata
Sindikati mogu da se povezuju na univerzalnom i meunarodnom nivou.
U Evropi se sindikati pre svega povezuju u okviru EU70.
organizovanjem i delovanjem sindikata
Slovenako zakonodavstvo potuje meunarodne norme koje ureuju sindikalnu slobodu.
Ni javna vlast ni poslodavac se ne sme meati u organizovanje, delovanje, ulanjivanje,
donoenje pravila, imenovanje predstavnika sindikata. U tome Slovenija sledi
meunarodnu regulativu, i to akte OUN: Univerzalnu deklaraciju o pravima oveka,
Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (lan 8) i Meunarodni
pakt o graanskim i politikim pravima (lan 22) i konvencije MOR iz oblasti delovanja
sindikata, i to: Konvenciju MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava,
194871; Konvenciju MOR br. 98 o primeni naela o pravima organizovanja i kolektivnom
pregovaranju, 194972; Konvenciju MOR br. 135 o zatiti i olakicama za predstavnike
radnika u preduzeu, 197173.
Odredbe ZRSin o sticanju svojstva pravnog lica i reprezentativnosti ne znae
ograniavanje sindikalne slobode, jer se to svojstvo stie na osnovu unapred utvrenih
kvantitativnih merila (odreen broj lanova) i kvalitativnih merila (demokratinost,
nezavisnost i dr.).
Interni pravni poredak u pitanju slobode sindikata uvaava i norme izmenjene Evropske
socijalne povelje Saveta Evrope iz 1996. god. U vezi sa delovanjem sindikalnih poverenika
utvruje obavezu ugovornih strana da nacionalnim zakonodavstvom nee ograniavati
slobodu osnivanja i ukljuivanja radnika u radnike organizacije za ostvarivanje
ekonomskih i socijalnih interesa. Povelja sadri odredbu o zatiti sindikalnih poverenika
(lan 28).
Pri zatiti sindikalnog poverenika u sluaju promene poslodavca u ZRO je potovana
Direktiva Saveta 2001/23/EZ iz 2001. god. o pribliavanju zakonodavstava drava lanica
u vezi sa zadravanjem prava radnika u sluaju prenosa preduzea, delatnosti ili delova
preduzea ili delatnosti.
70
Na evropskom nivou deluje Evropska konfederacija sindikata ETUC (European Trade Union
Confederation), osnovana 1973. god. u Briselu.
Svetska sindikalna federacija osnovana je 1945. godine u Parizu. Godine 1947. anglo-ameriki sindikati
istupili su iz nje i osnovali Meunarodnu konfederaciju slobodnih sindikata. Godine 1920. u Hagu je
osnovana Meunarodna konfederacija hrianskih sindikata.
71
Konvencija MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava. Slubeni list FNRJ
72
Konvencija MOR br. 98 o primeni naela o pravima organizovanja i kolektivnog pregovaranja. Slubeni
list FNRJ Meunarodni ugovori, br. 11/58.
73
Konvencija MOR br. 135 o zatiti i olakicama za predstavnike radnika u preduzeu. Slubeni list SFRJ
62
Znaajna je i odredba kojom se zabranjuje diskriminacija pri zapoljavaju i u radu zbog

lanstva u sindikatu, kao i odredba koja lanstvo u sindikatu i uee u sindikalnim
aktivnostima odreuje kao neopravdane razloge za raskid ugovora o zaposlenju.
5.15 Rezime
Radnici su poeli da se povezuju i udruuju zbog slabih uslova rada i uzajamne pomoi u
sluaju bolesti i nesrea. Poetkom 19. veka svako udruivanje je bilo zabranjeno i
tretirano kao kazneno delo, kasnije su ga tolerisali, a pri kraju 19. veka priznavalo se kao
legalan oblik delovanja. Sindikalna sloboda je priznata kao osnovno pravo oveka koje
obuhvata pravo na osnivanje sindikata, pravo lanstva u sindikatu i delovanja u sindikatu.
Naelo sindikalne slobode je utvreno u univerzalnim aktima OUN, MOR i Saveta Evrope
i Evropske zajednice, koje je Republika Slovenija preuzela u svoj pravni poredak. Dravni
zbor je 1993. god. usvojio i Zakon o reprezentativnosti sindikata, koji utvruje nain
sticanja svojstva pravnog lica i reprezentativnosti sindikata. Svojstvo pravnog lica sindikat
mora da dobije radi sklapanja pravnih poslova (ugovora), a reprezentativnost po zakonu
daje sindikatu odreene nadlenosti (sklapanje kolektivnih ugovora na optem nivou,
sklapanje socijalnog sporazuma i dr.), ime sindikati dobijaju na znaaju.
Po ZRO, sindikat (tj. reprezentativni sindikat) dobio je kod poslodavca znatne nadlenosti,
koje su u prilogu detaljnije analizirane.
63
5.16 Pitanja:
1. Opiite istorijski razvoj nastanka i razvoja sindikata!
2. Koji znaajni univerzalni pravni akti ureuju slobodu sindikata?
3. Da li Republiku Sloveniju obavezuju konvencije MOR koje definiu sindikalnu
slobodu? Ako je odgovor potvrdan, to to znai?
4. ta znai sindikalna sloboda?
5. Navedite kako su organizovani sindikati u Republici Sloveniji!
6. Kakva je razlika u nadlenosti sindikata koji imaju svojstvo reprezentativnosti i
sindikata koji to svojstvo nemaju?
7. Navedite osnovne zadatke sindikalnog poverenika!
8. Kakvu zatitu uiva sindikalni poverenik?
9. ta znai negativno miljenje pri donoenju opteg akta o sistematizaciji radnih
mesta?
10. Da li poslodavac moe da obraunava i isplauje lanarinu sindikatu od radnika
koji su njegovi lanovi? Ako je odgovor potvrdan, navedite pravnu osnovu!

1. Jurani, I., Kyovsky, R., Novak, M. (1994). Sindikalno pravo. Ljubljana: ZP
Enotnost.
3. Vodovnik, Z. (2003) Poglavja iz delovnega in socialnega prava. Ljubljana:
4. Vodovnik Z. (1996) Autonomni izvori na podroju delovnega prava, Podjetje in
delo br. 5-6/1996/XXII.
6. Konvencija MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava.
Slubeni list FNRJ Meunarodni ugovori, br. 8/58.
pregovaranja. Slubeni list FNRJ Meunarodni ugovori, br. 11/58.
8. Konvencija MOR br. 135 o zatiti i olakicama za predstavnike radnike u
preduzeu. Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 14/82.
64
9.
10.
Zakon o radnim odnosima. Slubeni list RS, br. 42/02.

Zakon o reprezentativnosti sindikata. Slubeni list RS, br. 13/93.
65
66
6. KOLEKTIVNI UGOVORI
Poglavlje Kolektivni ugovori je namenjeno upoznavanju tih autonomnih pravnih akata.
Studenti e se upoznati sa razvojem kolektivnog pregovaranja, sa pravnom prirodom
kolektivnih ugovora, njihovim karakteristikama i vrstama re nivoima kolektivnih ugovora.
Bie predstavljene strane u kolektivnim ugovorima, pre svega predstavnici poslodavaca,
jer smo se sa predstavnicima radnika sindikatima ve upoznali. Znaajan deo vremena
smo odvojili za novi Zakon o kolektivnim ugovorima. Govoriemo o socijalnom dijalogu,
socijalnom partnerstvu, bipartizmu i tripartizmu. Upoznaete se i sa uporednom
regulativom kolektivnog pregovaranja u pojedinim dravama i sa meunarodnom
regulativom. Moda e vam se uiniti da ponovno navodimo odreene meunarodne akte
koji ureuju tu oblast, jer smo ih ve navodili kada smo govorili o delovanju sindikata, a i
kasnije emo ih navoditi kada bude govora o trajku i participaciji radnika, ali ete
paljivim itanjem ustanoviti da ih navodimo naglaavajui razliite stvari, u zavisnosti od
poglavlja koje obraujemo. A istina je i da iste konvencije ureuju razliite oblasti
kolektivnog radnog prava (kolektivno pregovaranje, predstavnitva radnika, trajkovi i dr.).
6.1 Socijalni dijalog

Osim akata dravne vlasti (ustava, zakona, uredbi, pravilnika), odnosi izmeu socijalnih
partnera se u oblasti radnog prava ureuju i autonomnim aktima kolektivnim ugovorima.
Oni se sklapaju na osnovu socijalnog dijaloga na razliitim nivoima (preduzea,
delatnosti, drave). Obino se radi o razmeni informacija izmeu predstavnika radnika,
predstavnika poslodavaca, pa i Vlade. Vlada moe da nastupa u dvostrukoj ulozi: ili u ulozi
poslodavca ili u ulozi drave. Socijalni dijalog moe biti bipartitno (bipartizam) ili
tripartitno (tripartizam) pregovaranje izmeu predstavnika rada, kapitala i drave radi
postizanja zajednikih ciljeva. U poslednje vreme se kao etvrti partner javljaju graanska
udruenja ili druge nevladine organizacije i udruenja. Partnerstvo se dakle iri i obuhvata
interese ire drutvene zajednice. Zato i govorimo da se tu radi o odnosu socijalnog
partnerstva koje predstavljaju predstavnici poslodavaca, predstavnici radnika i Vlade.
Na nivou drave kao tripartitni organ u Republici Sloveniji deluje Ekonomsko-socijalni
savet.
Ekonomsko-socijalni savet (u daljem tekstu: ESS) jeste tripartitni organ socijalnih
partnera74 (radnika, poslodavaca i Vlade). ESS je savetodavno telo koje predstavlja oblik
sporazumevanja izmeu sindikata, poslodavaca i Vlade (drave) u oblasti zapoljavanja,
platnog sistema, prava iz radnih odnosa i drugih ekonomskih i socijalnih pitanja, sistema
kolektivnog pregovaranja, sindikalnih prava i sloboda, radnikog saupravljanja, saradnje sa
MOR i Savetom Evrope. Osnovan je ugovorom izmeu predstavnika drave, poslodavaca i
radnika75 i radi po pravilima koja su objavljena i u Slubenom listu br. 59/94 (ispr. br.
64/94 i 32/95). ESS ima 15 lanova i to po 5 predstavnika radnika, poslodavaca i drave.
Svaki lan ima jedan glas, a odluke se donose jednoglasno.
74
Komisija EU je u svom izvetaju o napretku iz 2002. god. navela da je socijalni dijalog na tripartitnoj
osnovi u Sloveniji dobro razvijen; trebalo bi razvijati bipartitni dijalog pre svega na nivou sklapanja
kolektivnih ugovora u okviru delatnosti i preduzetnikih kolektivnih ugovora.
75
Ugovor o osnivanju Ekonomsko-socijalnog saveta RS. Slubeni list RS, br. 23/94.
67
ESS donosi stavove i predloge o sklapanju socijalnog sporazuma, o pravima iz oblasti

socijalne zatite, zapoljavanja i radnih odnosa, o kolektivnom pregovaranju, cenama,
porezima, ekonomskoj politici, pravnoj sigurnosti, saradnji sa MOR i Savetom Evrope,
participaciji radnika i delovanju radnika, sindikalnim pravima i slobodama i o drugim
ekonomski, i socijalnim pitanjima. Poto delovanje ESS nije ureeno zakonom, njihovi
predlozi i stavovi nisu obavezujui, ali su znaajni za reavanje odnosa rada i kapitala.
Na osnovu bipartitnih pregovora predstavnika radnika i predstavnika poslodavaca sklapaju
se kolektivni ugovori. Kolektivnim ugovorom se detaljnije ureuju prava, obaveze i
odgovornosti radnika kod poslodavca (normativni deo kolektivnog ugovora) i meusobna
prava i obaveze strana koje su sklopile kolektivni ugovor (obligacioni deo kolektivnog
ugovora). Oni predstavljaju efikasan nain ureivanja meusobnih odnosa radnika i
poslodavaca, jer se radi o dogovoru predstavnika poslodavaca i radnika. Definiciju
kolektivnog ugovora neemo nai u propisima.
Kolektivni ugovori su jedna od vrsta kolektivnih sporazuma kojima predstavnici radnika i
poslodavaca kolektivno ureuju meusobne odnose. iri sadraj ekonomsko-socijalnih
odnosa kod nas ureuju socijalni sporazumi, koji se sklapaju za odreeni period (po pravilu
dve godine) i kojima socijalni partneri, predstavnici radnika i poslodavaca kao i Vlada ele
da postignu zajedniki cilj: uravnoteen socijalno-ekonomski razvoj i odravanje
socijalnog mira. Svi kolektivni sporazumi koji vae za uesnike (radnike) i strane
(potpisnike kolektivnog sporazuma) su autonomni izvori prava.
Pored toga, vani su kolektivni sporazumi koji se nazivaju participativni dogovori, i njih
sklapaju poslodavci sa izabranim predstavnicima radnika u preduzeu ili pogonu.
6.2 Istorijski razvoj kolektivnih ugovora i meunarodni akti koji ureuju kolektivna
pregovaranja
Kolektivni ugovori su poeli da se razvijaju prilino kasno, tek sredinom 19. veka, jer se
pre perioda tolerancije sindikata, kada su udruivanja bila zabranjena, nisu ni mogli
sklapati. U srednjem veku su meusobna prava i obaveze izmeu radnika i poslodavaca
ureivali cehovski statuti i te akte moemo smatrati predhodnicom utvrivanja prava i
obaveza radnika.
Aktivniji period ureivanja kolektivnim ugovorima zapoinje posle Prvog svetskog rata, sa
osnivanjem MOR.
MOR je u oblasti kolektivnog pregovaranja donela vie znaajnih konvencija:
Konvencija MOR br. 11 o pravu na udruivanje i sklapanje saveza poljoprivrednih
radnika76 (1921) koja zaposlenima u poljoprivredi obezbeuje ista prava na
udruivanje i sklapanje saveza kao i radnicima u industriji.
Konvencija MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava (1948).
Osim prava na udruivanje radnika i poslodavaca, konvencija utvruje i pravo na
slobode delovanja (sklapanja kolektivnih ugovora i pravo na tajk).
76
Konvencija MOR br. 11 pravu na udruivanje i sklapanje saveza poljoprivrednih radnika. Slubeni list, br.
80/1930.
68
Godine 1949. MOR je donela Konvenciju br. 98 o primeni naela o pravima

organizovanja i kolektivnog pregovaranja i Preporuku br. 91 o kolektivnim
ugovorima. Kolektivni ugovor je definisan kao pisani dogovor o uslovima rada i
zaposlenja sklopljen sa jednim ili vie poslodavaca i jednim ili vie reprezentativnih
sindikata ili predstavnika radnika.
Konvencija MOR br. 135 o zatiti i olakicama za predstavnike radnika u preduzeu
(1971) i Preporuka br. 143. Konvencija ureuje zatitu predstavnika radnika,
obezbeuje uslove njihovog rada, ukljuujui i rad na kolektivnim sporazumima.
Konvencija MOR br. 144 o tripartitnim konsultacijama77 i istoimena Preporuka br.

153. Svrha oba akta je podsticanje tripartitnosti na nacionalnom mivou, s tim da se
svim predstavnikim organizacijam radnika i poslodavaca omogui ukljuivanje u sve
oblasti delovanja MOR.
Konvencija MOR br. 154 o kolektivnom pregovaranju (1981)78. Konvencija utvruje
da kolektivno pregovaranje predstavlja pregovore izmeu poslodavca, grupe
poslodavaca odn. jedne ili vie organizacija poslodavaca s jedne strane i jedne ili vie
organizacija radnika s druge strane o:
1. ureenju radnih odnosa i uslova zaposlenja;
2. ureivanju odnosa izmeu radnika i poslodavaca;
3. ureivanju odnosa izmeu organizacija poslodavaca i organizacija radnika.
Cilj konvencije je bi potpisnici trebalo da ureuju sve navedene oblasti.
Meunarodni akti OUN (Univerzalna deklaracija o pravima oveka i Meunarodni pakt
o graanskim i politikim pravima i Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i
kulturnim pravima) znaajni su zato to ureuju slobodno udruivanje i ulanjivanje u
sindikate, a i za kolektivno pregovaranje.
Izmenjena Evropska socijalna povelja ureuje pravo na kolektivne pregovore, podstie
meusobne konsultacije izmeu radnika i poslodavaca odnosno njihovih organizacijam
kao i osnivanje dobrovoljnih arbitraa.
6.3 Kolektivno pregovaranje u Sloveniji
Poetke sklapanja kolektivnih ugovora u Sloveniji nalazimo na kraju 19. veka. Kolektivno
pregovaranje na dananjoj teritoriji Slovenije postojalo je izmeu sindikata i odreenih
poslodavaca (na primer grafikna industrija) jo u vreme austrougarske monarhije.
Kolektivno pregovaranje postojalo je i u bivoj Jugoslavija, jer je ona odmah posle Prvog
svetskog rada donela prve propise o sklapanju kolektivnih ugovora.
Zakon o zatiti radnika Kraljevine SHS iz 1922. god. je utvrivao da se radni odnos
ureuje individualnim i kolektivnim ugovorom, koji ne smeju da budu u suprotnosti sa
navedenim zakonom.
77
78
Republika Slovenija jo nije ratifikovala Konvenciju MOR br. 144 o tripartitnim konsultacijama.
Konvenciju nisu ratifikovale ni Jugoslavija ni Slovenija.
69
Zakon o zanatima (1931) utvrivao je da kolektivne ugovore mogu da sklapaju slobodna

udruenja.
Uredba o utvrivanju minimalnih zarada kroz sklapanje kolektivnih ugovora i o
arbitrima (1937) ureivala je sklapanje kolektivnih ugovora u preduzeima i na nivou
delatnosti.
U periodu posle Drugog svetskog rata do 1998. god., 1972. god. bio je donet samo
kolektivni ugovor koji je ureivao radne odnose izmeu radnika i privatnih poslodavaca
(zanatlija i advokata). Priroda kolektivnih ugovora nije odgovarala asocijativnim radnim
odnosima79 u uslovima drutvene svojine i samoupravljanja, pa se zato nisu usvajali drugi
kolektivni ugovori u privredi i u vanprivredi.
Zakonom o osnovnim pravima iz radnog odnosa (u daljem tekstu: ZOPRO)80 iz 1989.
god. i Zakonom o radnim odnosima iz 1990. god.81 kolektivni ugovor je opet postao
autonoman akt ureivanja radnih odnosa. Na tim osnovama je 1990. godine usvojen Opti
kolektivni ugovor za privredu za period od dve godine. Godine 1993. bio je usvojen novi
Opti kolektivni ugovor za privredu, a 1997. godine Opti kolektivni ugovor za privredne
delatnosti (u daljem tekstu: OKUpd)82.
U Republici Sloveniji su sklopljeni kolektivni ugovori na razliitim nivoima, na optem
nivou za privredne i vanprivredne delatnosti, kolektivni ugovori na nivou pojedinih
delatnosti i preduzetniki kolektivni ugovori na nivou pojedinih preduzea. Pored toga,
sklapaju se i kolektivni ugovori za pojedine profesije (na primer lekare, stomatologe,
novinare i dr.); mogu da se sklapaju i kolektivni ugovori za podruje optine ili regiona.
OKUpd je prestao da se primenjuje 1. jula 2006. godine; pored toga, ukinuti su pojedini
kolektivne ugovori delatnosti83. I opti i pojedini kolektivni ugovori su u postupku
usvajanja. Za javni sektor jo uvek vai Kolektivni ugovor za vanprivredne delatnosti u
Republici Sloveniji84 (u daljem tekstu: KUVD). I privatni i javni sektor imaju itav niz
sklopljenih kolektivnih ugovora na nivou delatnosti. U privatnom sektoru su u pripremi
novi opti kolektivni ugovor i pojedini kolektivni ugovori na nivou delatnosti. U javnom
sektoru socijalni partneri raspravljaju o kolektivnom ugovoru za javni sektor, koji e
ureivati sistem plata u javnom sektoru, pri emu e KUVD ostati na snazi.
79
U sistemu samoupravljanja nije bilo suprotne strane za sklapanje kolektivnih ugovora, jer su radnici
udruivali rad i sredstva u sistemu drutvene svojine i nije bilo titulara svojine.
80
Zakon o osnovnim pravima iz radnog odnosa. Slubeni list SFRJ, br. 60/89 i 42/90.
81
Zakon o radnim odnosima. Slubeni list RS, br. 14/90, 5/91 i 71/93.
82
OKUpd je prestao da se primenjuje 30. 6. 2006. Ukidanje OKUpd. Slubeni list RS, br. RS 90/05.
83
Kolektivni ugovor za delatnost prevoza robe u drumskom saobraaju, prestao da vai 1. 7. 2004. god.
(ukidanje, Slubeni list RS br. 99-100/03);
Kolektivni ugovor za delatnosti pedicije, stovarita i pomorskih agencija prestao je da vai 1. 7. 2004. god.
(ukidanje, Slubeni list RS 99-100/03);
Kolektivni ugovor za drvnu industriju Slovenije, prestao da vai 1. 1. 2005. god. (ukidanje, Slubeni list RS
81-84/04);
Kolektivni ugovor za delatnost trgovine (ukidanje, Slubeni list RS, br. 23/06);
Nepokrivenost zbog ukidanja navedenih kolektivnih ugovora iznosi skoro 50 procenata poslodavaca i 30
procenata radnika.
84
Kolektivni ugovor za vanprivredne delatnosti u Republici Sloveniji. Slubeni list RS, br. 18/91, 34/93,
3/98, 40/99, 99/01, 69/02, 73/03.
70
U mesecu junu usvojen je Kolektivni ugovor o nainu usklaivanja plata, povraaju

trokova u vezi sa radom i regresu za godinji odmor85, koji vai za poslodavce u
privatnom sektoru koji obavljaju delatnost na profitni nain i za koje nije sklopljen
odgovarajui kolektivni ugovor delatnosti. Odredbe navedenog kolektivnog ugovora
primenjuju se i na poslodavce za koje vai kolektivni ugovor delatnosti ako kolektivni
ugovor delatnosti ne ureuje institut radnog prava koji ureuje navedeni kolektivni ugovor
(lan 2).
ZRO stupanjem na snagu 1. 1. 2003. god. nije obuhvatio vaenje sklopljenih kolektivnih
ugovora tako da ve sklopljeni kolektivni ugovori vae i dalje, s tim da su komisije za
tumaenje kolektivnih ugovora usvojile tumaenja koje odredbe pojedinih kolektivnih
ugovora nisu u suprotnosti sa ZRO odnosno mogu da se primenjuju to se tie novog ZRO.
ZRO nije stavio van snage odredbe ZRO iz 1990. god. koje su ureivale kolektivne
ugovore. Tako su do 2006. god. kolektivne ugovora ureivali ZOPRO i ZRO iz 1990. god.
Godine 2006. usvojen je Zakon o kolektivnim ugovorima86 (u daljem tekstu: ZKolU).
Osnovno naelo ZKolU je da je sklapanje kolektivnih ugovora slobodno i dobrovoljno.
ZKolU ne utvruje obavezno sklapanja kolektivnih ugovora, ni njegov sadraj, niti vrste i
nivoe kolektivnih ugovora.
Ako pravila kolektivnog pregovaranja po zakonu nisu ureena na zadovoljavajui nain,
supsidijarno se primenjuju opta pravila graanskog prava.
6.4 Strane u kolektivnom ugovoru
Kolektivni ugovor sklapaju dve strane: jedna na strani radnika i jedna na strani
poslodavaca. Na obe strane moe se pojaviti jedan ili vie subjekata; na strani radnika
sindikati odnosno udruenja sindikata, na strani poslodavaca poslodavci odnosno
udruenja poslodavaca. Ako se sklapa kolektivni ugovor za zaposlene u dravnim
organima, upravama samoupravnih lokalnih zajednica i drugih lica javnog prava ako su
ona posredni korisnici dravnog budeta ili budeta samoupravnih lokalnih zajednica, na
strani poslodavca kolektivne ugovora sklapa Vlada Republike Slovenije ili ministarstvo ili
drugi organ koji ovlasti Vlada. to se tie toga da su na strani poslodavaca potpisnice
opteg kolektivnog ugovora za privredu bile i Privredna komora Slovenije i Zanatska
komora Slovenije, koje su imale obavezno lanstvo (zato je bilo prekreno naelo
dobrovoljnosti), ZKolU je odredio da u periodu od tri godine po stupanju na snagu zakona
kolektivne ugovore sklapaju i asocijacije poslodavaca sa obaveznim lanstvom.
Kolektivne ugovore na strani radnika sklapaju sindikati koji imaju svojstvo
reprezentativnosti, po ZRSin (reprezentativni sindikati), a na strani poslodavaca udruenja
poslodavaca.
85
Kolektivni ugovor o nainu usklaivanja plata, povraaju trokova u vezi sa radom i regresu za godinji,
Slubeni list RS, br. 76/06. Vai na odreeno vreme do 31. 12. 2007. godine, a poeo je da se primenjuje 1.
7. 2006. god.
86
Zakon o kolektivnim ugovorima. Slubeni list RS, br. 43/2006.
71
6.4.1 Predstavnici poslodavaca

Udruenje poslodavaca Slovenije (u daljem tekstu: UDS) osnovano je 1994. god. UDS je
interesno udruenje privrednih drutava i drugih privrednih subjekata. lan udruenja
moe da postane svaki privredni subjekat, pa i zadruga. Ono je pravno lice i preko svojih
lana povezuje oko 60 procenata svih zaposlenih. Delatnost udruenja je:
1. zastupanje interesa poslodavaca u pripremi ili izmenama zakonodavstva iz oblati radnog
prava;
2. uzimanje u obzir interesa poslodavaca prilikom sklapanja Socijalnog sporazuma;
3. kolektivni pregovori i sklapanje kolektivnih ugovora;
4. struna savetovanja u pogledu individualnog i kolektivnog radnog prava;
5. obrazovanje menadmenta;
6. izdavanje publikacija;
7. lanstvo u MOR i meunarodnom udruenju poslodavaca.
OGISTTA je udruenje poslodavaca u oblasti zanatskih delatnosti, ugostiteljstva,
intelektualnih usluga, turizma, trgovine i auto-prevoza. Udruenje je osnovano 1994.
godine, a 1997. godine promenilo je ime u Udruenje poslodavaca zanatskih delatnosti
Slovenije.
6.5 Sadrina kolektivnog ugovora
Normativni deo kolektivnog ugovora ureuje prava i obaveze poslodavca i radnika, i to
pri sklapanju, tokom trajanja i pri raskidu ugovora o zaposlenju, za probni rad, pripravniki
sta, godinji odmor, obrazovanje, naknadu za rad i druga primanja radnika, povraaje u
vezi sa radom, zatitu i zdravlje na radu i dr., kao i obezbeivanje uslova za rad sindikata.
Normativni deo kolektivnog ugovora predstavlja izvor prava, deluje neposredno i prisilno,
to znai da i radnik i poslodavac moraju da potuju odredbe kolektivnog ugovora kada
sklapaju ugovor o zaposlenju. Kolektivni ugovor smatramo i autonomnim izvorom prava,
ali je autonomija strana ipak ograniena zakonskim odredbama o minimumu prava.
Utvrivanje prava radnika u veem obimu nego u zakonu uvek je doputeno.
Obligacioni deo kolektivnog ugovora ureuje meusobna prava i obaveze ugovornih
strana koje su sklopile kolektivni ugovor, predstavnika radnika i predstavnika poslodavaca,
i to: izvrenje kolektivnog ugovora, potovanje socijalnog mira, postupak izmena i dopuna
kolektivnog ugovora, postupak za sklapanje novog kolektivnog ugovora, ukidanje
kolektivnog ugovora, pa i nain mirnog reavanja kolektivnih sporova. Obligacioni deo
kolektivnog ugovora obavezuje samo potpisnike. Kolektivni ugovor ne donosi dravni ili
upravni organ, pa ga zato ne moemo smatrati zakonom ili upravnim aktom; njega sklapaju
dve strane dobrovoljno, uz obostranu saglasnost. Strane slobodno pristupaju procesu
kolektivnih pregovora. Zato se obligacioni deo kolektivnog ugovora procenjuje po optim
naelima graanskog prava.
72
6.6 Ogranienje autonomije ugovornih strana

Ugovorne strane su pri sklapanju kolektivnog ugovora autonomne. Autonomija ugovornih
strana je ograniena normama ZRO, koji utvruje minimum prava radnika, ili drugim
zakonima.
ZKolPi u lanu 4 utvruje da kolektivni ugovor moe da sadri samo odredbe koje su
za radnike povoljnije od odredbi koje sadri zakon, osim u sluaju kada ZRO utvruje
drugaije. Dakle, ureivanje kolektivnim ugovorima na nivou delatnosti uih prava nego
to ih ureuje zakon omogueno je samo u zakonski utvrenim sluajevima.
ZRO u drugom stavu lana 7 utvruje da se ugovorom o zaposlenju odnosno kolektivnim
ugovorom mogu utvrditi prava koja su za radnika povoljnija nego to to utvruje ZRO.
Radi se o naelu in favorem laboratoris, u korist radnika. U treem stavu istog lana je
utvren izuzetak od navedenog pravila. Kolektivnim ugovorom moe da se utvrdi i manje
prava odnosno manje povoljna prava u sluajevima:
razloga za sklapanje ugovora o zaposlenju na odreeno vreme (lan 52);
ograniavanja sklapanja ugovora o zaposlenju na odreeno vreme (lan 53);
otkaznih rokova (lan 91);
obavljanja pripravnikog staa (lan 120);
prekovremenog rada (lan 143);
mogunosti drugaijeg regulisanja vremenskog ogranienja dnevne radne obaveze za
radnika u nonoj smeni (lan 158);
disciplinske sankcije (lan 175).
U svim tim sluajevima ZRO utvruje da je drugaije regulisanje (priznavanje manje
prava) mogue samo kolektivnim ugovorom na nivou delatnosti.
6.7 Hijerarhija kolektivnih ugovora
Hijerarhiju kolektivnih ugovora je uredio ZKolU. On utvruje da se pri sklapanju
kolektivnih ugovora na niem nivou mogu dogovoriti samo povoljnija prava za radnika.
Doputa se izuzetak da se pod uslovima koji se utvruju kolektivnim ugovorom na viem
nivou, kolektivnim ugovorom na niem nivou mogu utvrditi i prava i uslovi rada koji su
drugaiji ili za radnike manje povoljni. Ovo je novina, jer ranije zakonodavstvo nije
utvrivalo tu mogunost87. Treba oekivati da navedeni izuzeci budu odreeni u
sluajevima ekonomskih i drugih problema do kojih dolazi u poslovanju poslodavca.
Drugaiji ili manje povoljni uslovi rada moraju biti poznati radniku i radi ouvanja
osnovnog principa utvrivanja povoljnijih prava kolektivnim ugovorom na niem nivou to
bi moralo da vai samo u odreenom periodu.
87
Danom stupanja na snagu ZKolU prestale su da se primenjuju odredbe lana 86 i 87 Zakona o osnovnim
pravima iz radnog odnosa (Slubeni list RS, br. 60/89 i 42/90) i odredbe lana 112 do 119 prethodnog
Zakona o radnim odnosima (Slubeni list RS, br. 14/90, 5/91 i 71/93), koje su se odnosile na kolektivno
pregovaranje.
Ni navedena zakonska ni autonomna regulativa nisu utvrivale da se na nivou delatnosti ili preduzetnikom
nivou moe dogovoriti manji obim prava odnosno manje povoljna prava za radnika nego to je utvreno u
OKUpd, osim u sluajevima navedenim u treem stavu lana 7 ZRO, ali samo u odnosu na zakon.
73
U sluaju kada pojedinog poslodavca obavezuje vie kolektivnih ugovora iste vrste na
istom nivou, primenjuju se odredbe koje su povoljnije za radnika. Ako npr. poslodavac
obavlja tri vrste delatnosti, on je duan da za prava radnika potuje onaj kolektivni ugovor
delatnosti koji je za radnika najpovoljniji. ZKolU ne utvruje ni vrstu ni nivo kolektivnih
ugovora, niti utvruje koji je kolektivni ugovor ui, a koji iri. To treba procenjivati u
svakom posebnom sluaju. Ui kolektivni ugovor obavezuje manje zaposlenih i manje
poslodavaca u odreenoj delatnosti, profesiji, preduzeu nego iri kolektivni ugovor s
kojim se poredi.
Tako je npr. kolektivni ugovor delatnosti iri od preduzetnikog kolektivnog ugovora i ui
od opteg kolektivnog ugovora. Profesionalni kolektivni ugovor moe biti ui od delatnosti
i preduzetnikog kolektivnog ugovora ako se odnosi na ui krug zaposlenih, npr. kolektivni
ugovor za lekare i stomatologe je ui od kolektivnog ugovora zdravstvene delatnosti. Zato
se hijerarhija kolektivnih ugovora utvruje na osnovu poreenja kolektivnih ugovora.
U vezi sa suavanjem prava radnika u odnosu izmeu samih kolektivnih ugovora, treba
uzeti u obzir mogunost ureenja odreenih prava na niem nivou u manjem obimu nego
to odreuje minimalni standard u kolektivnom ugovoru na irem nivou, ali samo na
osnovu odredbe u kolektivnom ugovoru na irem nivou, koji to doputa. Prava radnika se
ne smeju smanjivati u odnosu na zakon.
U pogledu navedenih odredbi kolektivni ugovori moraju biti usklaeni sa zakonom i
meusobno. U sluaju spora o meusobnoj usklaenosti kolektivnih ugovora i
usklaenosti kolektivnih ugovora sa zakonom odluke donose sudovi rada u kolektivnim
radni sporovima. Po Zakonu o sudovima rada i socijalnim sudovima88, koji je stupio na
snagu 1. januara 2005, stvarna nadlenost suda rada u kolektivnim radnim sporovima
proiruje se i na usklaenost optih akata poslodavca sa zakonom i kolektivnim ugovorima
(lan 6). Dakle, sudovi rada nadleni su za donoenje odluka ne samo u pogledu
usklaenosti kolektivnih ugovora sa zakonom, meusobne usklaenosti kolektivnih
ugovora, nego i usklaenosti optih akata poslodavca sa zakonom i sa kolektivnim
ugovorima.
6.7.1 Usklaenost optih akata sa zakonom i kolektivnim ugovorom
ZRO u osmom lanu utvruje dve vrste optih akata poslodavca. Jedni se odnose na
organizaciju rada i obaveze radnika, drugi na prava radnika. Naelno vai89 da kod
poslodavca prava radnika mogu da se ureuju samo u kolektivnim ugovorima; ako kod
poslodavca nema organizovanog sindikata, poslodavac moe da uredi prava optim aktom,
ali samo prava koja su za radnika povoljnija nego to ih utvruju zakon ili kolektivni
ugovor koji obavezuje poslodavca (lan 8 ZRO). Po Z. Vodovniku, navedenu zakonsku
normu ne treba tumaiti usko, jer jednostranim optim aktom poslodavca, iako je kod njega
organizovan sindikat, mogu da se ureuju i prava radnika ako su povoljnija90.
6.7.2 Ondos izmeu kolektivnog ugovora i ugovora o zaposlenju
88
Zakon o sudovima rada i socijalnim sudovima. Slubeni list RS, br. 2/2004 i 10/2004.
Drugi stav lana 7 ZRO.
90
Vodovnik Z. (1996) Avtonomni izvori na podroju delovneg prava, Podjetje i delo br. 5-6/1996/XXII.
89
74
to se tie odnosa izmeu kolektivnog ugovora i ugovora o zaposlenju treba rei sledee:
ZRO u lanu 49 utvruje da bez obzira na izmene zakona, kolektivnog ugovora ili opteg
akta poslodavca, radnik zadrava sva ona prava koja su povoljnije utvrena u ugovoru o
zaposlenju. Odredbu treba povezati sa lanom 30 ZRO koji utvruje da se za odredbe
ugovora o zaposlenju koje ne obezbeuju minimalna prava po zakonu, kolektivnom
ugovoru odnosno optim aktom poslodavca primenjuju odredbe navedenih akata, kao
sastavni deo ugovora o zaposlenju. Pored toga, treba uzeti u obzir lan 29 ZRO koji
utvruje obavezne delove ugovora o zaposlenju. Pri tom treba skrenuti panju na
pretposlednju alineju prvog stava lana 29, po kojoj je obavezan deo ugovora o zaposlenju
i navoenje kolektivnih ugovora koji obavezuju poslodavca odnosno optih akata
poslodavca koji utvruju uslove rada radnika, i na drugi stav lana 29 koji utvruje
pozivanje na njih. Radnik i poslodavac se u skladu sa drugim stavom lana 29 ZRO mogu
u ugovoru o zaposlenju da se pozovu na vaee zakone, kolektivne ugovore odnosno opte
akte kada se radi o:
dnevnom i sedminom radnom vremenu i njegovom rasporedu;
elementima plate, periodu isplata, danu isplate i o nainu isplaivanja plate;
godinjem odmoru odnosno nainu njegovog odreivanja;
duini otkaznih rokova.
Ugovor o zaposlenju ne treba da sadri odredbe o navedenim elementima, nego je dovoljna
samo odredba koja navodi akt na koji se poziva (zakon, kolektivni ugovor ili opti akt).
6.8 Postupak sklapanja i forma kolektivnog ugovora
ZKolU utvruje postupak sklapanja kolektivnog ugovora. On zapoinju na pisani predlog
jedne od strana tako to strana koja daje predlog alje sadraj predloenog kolektivnog
ugovora drugoj strani, koja mora da odgovori na predlog u roku od 30 dana od prijema
predloga. U sluaju da na jednoj ili drugoj strani ima vie potpisnika, strana za pregovore
odreuje pregovaraku grupu. Lica koja potpisuju kolektivni ugovor moraju imati
ovlaenje. Mogue je i naknadno pristupanje kolektivnom ugovoru, ako se sa tim
saglase strane koje su donele kolektivni ugovor. Prethodna saglasnost strana nije potrebna
u sluaju naknadnog pristupanja kolektivnom ugovoru sa irokim vaenjem.
Kolektivni ugovor mora biti sklopljen u pisanoj formi (lan 8 ZKolU). Razlog za ovo,
osim dokazivanja dogovorenih prava i obaveza, predstavlja pre svega to da bi mogli da ga
primenjuju i drugi subjekti osim onih koji su ugovor sklopili.
6.9 Vaenje kolektivnog ugovora
Kolektivni ugovor moe da se sklopi za odreeno ili neodreeno vreme i stupa na snagu
najkasnije 15. dana po objavljivanju. Po pravilu, kolektivni ugovori se sklapaju za period
od pet godina i njihovo se vaenje produava. Ugovorne strane mogu i da ukinu kolektivni
ugovor.
U pogledu vaenja kolektivnog ugovora ZKolU je utvrdio novinu da on vai inter partes,
tj. samo za strane kolektivnog ugovora odnosno njihove lanove, koje su ga sklopile. U
odreenim uslovima vai i opte i iroko vaenje sklopljenih kolektivnih ugovora.
ZKolU je utvrdio opte vaenje kolektivnog ugovora; ako kolektivni ugovor sklopi jedan
ili vie reprezentativnih sindikata, on vai za sve radnike kod poslodavca/poslodavaca za
koga/koje je sklopljen, bez obzira na njihovo lanstvo u sindikatu.
75
Proirenje vaenja kolektivnog ugovora je mogue na predlog jedne od strana

kolektivnog ugovora (jednog ili vie reprezentativnih sindikata ili jednog ili vie
predstavnika poslodavaca) ministru za rad. On moe da proiri vaenje itavog kolektivnog
ugovora ili njegovog dela na sve poslodavce u delatnosti ili delatnostima za koje je
sklopljen kolektivni ugovor. Odluka ministra o ukupnom ili deliminom proirenju
vanosti kolektivnog ugovora objavljuje se u Slubenom listu.
Institut proirenja kolektivnog ugovora je doputen aktima MOR. Tako Preporuka MOR
br. 91 o kolektivnim ugovorima utvruje uslove pod kojima je doputeno proirenje
kolektivnog ugovora.
Cilj proirenja vaenja kolektivnog ugovora je da se izjednae uslovi poslovanja u pogledu
trokova rada i obezbeivanja jednakih uslova rada radnika.
Prestanak vaenja kolektivnog ugovora
Kolektivni ugovor prestaje da vai (lan 15 ZKolU):
1. kada istekne vremenski period;
2. sporazumom i
3. ukidanjem.
Ako kolektivni ugovor ne odreuje rok ukidanja, on moe da se ukine sa rokom od est
meseci. Kolektivni ugovori sklopljeni za odreeno vreme ne mogu se ukidati prevremeno.
Po prestanku vaenja kolektivnog ugovora normativni deo, ako stranke ne odlue
drugaije, primenjuje se jo godinu dana po prestanku i to odredbe koje vae za sklapanje
ugovora o zaposlenju, u toku trajanja radnog odnosa i u vezi sa prestankom ugovora o
zaposlenju, naknadi za rad i drugim linim primanjima i povraajima u vezi sa radom te
zatiti i zdravlju na radu.
6.10 Reavanje kolektivnih radnih sporova
Kolektivni radni sporovi se reavaju:
1. na miran nain: pregovorima, posredovanjem i arbitraom;
2. pred nadlenim sudom rada;
3. po ZKolU, ako postupak reavanja sporova nije utvren u kolektivnom ugovoru.
ZKolU je sveobuhvatno uredio postupak mirnog reavanja kolektivnih radnih sporova, s
tim da doputa da strane u kolektivnom ugovoru urede drugaiji nain reavanja sporova.
ZKolU odreuje interesni spor i spor o pravima.
Interesni spor nastaje kada se strane ne sporazumeju o pojedinih pitanja u pogledu
sklapanja, dopune ili izmene kolektivnog ugovora. Interesni spor one mogu da ree
posredovanjem ili arbitraom. Do arbitranog reavanja spora moe da doe ako nema
saglasnosti strana da e se spor reiti arbitraom ili ako posle posredovanja nije reen.
Arbitrana odluka postaje deo kolektivnog ugovora91.
Spor o pravima nastaje kada se strane ne slau sa sprovoenjem kolektivnog ugovora ili
jedna od strana konstatuje njegovo krenje. Spor o pravima po ZKolU strane mogu da ree
91
U svetu su poznati razliiti naini mirnog reavanja sporova: koncilijacija ili pomirenje, kada posrednik ne
daje predloge za reenje spora; medijacija, kada posrednik, medijator, iznosi stavove u vezi sa sporom, ali
odluku preputa stranama u sporu; arbitraa, koja moe biti stalna ili ad hoc, a koja donosi odluku o sporu; i
kolektivni pregovori, koji imaju za cilj da se spor rei i da strane o tome sklope protokol, dogovor, sporazum
i sl.
76
pregovorima92, posredovanjem ili arbitraom. Odluka arbitrae se smatra izvrnim

nalogom.
6.11 Evidencija i objavljivanje kolektivnih ugovora i nadzor
Evidenciju kolektivnih ugovora koji su sklopljeni za podruje Republike Slovenije vodi
Ministarstvo nadleno za rad. Strana dobija potvrdu o upisu u evidenciju.
O objavljivanju se strane dogovaraju u kolektivnom ugovoru. Kolektivni ugovor za
podruje Republike Slovenije mora biti, zajedno sa potvrdom o upisu u evidenciju,
objavljen u Slubenom listu RS. Kod poslodavca, kolektivni ugovor mora biti na mestu
dostupnom za radnike.
Nadzor nad sprovoenjem kolektivnih ugovora vri organ nadlean za inspekciju rada.
6.12 Pravna priroda kolektivnog ugovora
Postavlja se pitanje kakva je pravna priroda kolektivnog ugovora, tj. da li je kolektivni
ugovor institut graanskog prava ili se radi o pravnom izvoru radnog prava. Sud o tome
treba zasnovati na njegovoj sadrini. Ugovor se sastoji od obligacionog i normativnog dela.
U pogledu navedenog, osnovne karakteristike kolektivnog ugovora jesu:
radi se o dobrovoljnom dogovoru strana;
strane kolektivnog ugovora su predstavnici radnika reprezentativni sindikati i
predstavnici poslodavaca;
radi se o aktu sui generis, posebne vrste, koji je osnova za sklapanje ugovora o zaposlenju;
odredbe normativnog dela imaju prirodu pravne norme;
pisana forma je obavezna.
Uzimajui u obzir navedene karakteristike moemo da definiemo kolektivni ugovor kao
autonoman, opti pisani sporazum kojim se predstavnici radnika (reprezentativni sindikati)
i poslodavac odnosno predstavnici poslodavaca dogovaraju o meusobnim pravima,
obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa.
Kod kolektivnog ugovora treba razlikovati strane kolektivnog ugovora i uesnike
kolektivnog ugovora. Strane kolektivnog ugovora su potpisnici kolektivnog ugovora.
Uesnici kolektivnog ugovora su oni radnici i poslodavci koje obavezuje vaenje
kolektivnog ugovora.
6.13 Preduzetniki kolektivni ugovor
Preduzetniki kolektivni ugovori nisu obavezni. Da li e na nivou preduzea biti sklopljen
kolektivni ugovor, to zavisi od dogovora poslodavca i sindikata, od njihovog interesa.
Sindikatom kod poslodavca smatra se reprezentativni sindikat koji imenuje ili bira
sindikalnog poverenika, to znai da sindikat moe biti organizovan i na viem nivou, a ne
92
ZKolU je nespretno predvideo mogunost reavanja spora o pravu pregovorima, jer moe da se pregovara
o interesu, ali ne i o pravu.
77
u preduzeu. Uslov je da sindikat ima svojstvo reprezentativnosti po zakonu o

reprezentativnosti sindikata.
78
6.14 Kolektivni ugovori i manji poslodavac

Kolektivni ugovori vae i za manje poslodavce, tj. poslodavce koji zapoljavaju deset ili
manje radnika. Oni po pravilu ne sklapaju kolektivne ugovore na nivou preduzea, nego
primenjuju kolektivne ugovore na nivou delatnosti ili, ako takvog nema, opti kolektivni
ugovor.
6.15 Uporedni pregled kolektivnog pregovaranja
Nemaka
U Nemakoj kolektivno pregovaranje ureuje ustav, na osnovu koga je donet Zakon o
kolektivnim ugovorima iz 1949. god. koji utvruje strane, vaenje i pravna dejstva,
registraciju i objavljivanje kolektivnih ugovora. Odredbe kolektivnog ugovora vae za sve
radnike, bez obzira na lanstvo u sindikatu. Zakon ne odreuje nivoe kolektivnog
pregovaranja. Kolektivni ugovor na niem nivou moe za odreeno vreme da utvrdi manje
povoljna prava.
Italija
U Italiji je osnova za sklapanje kolektivnih ugovora ureena u ustavu. Italija nema poseban
zakon koji ureuje kolektivne ugovora. Osnove ugovorne regulative utvruje Graanski
zakonik (Codice Civile) i sudska praksa. Kolektivni ugovor se tretira kao ugovor
graanskog prava, koji se zasniva na autonomnosti i dispozitivnosti strana. Registracija
ugovora nije potrebna. Vai naelo in favorem. Nivoi kolektivnih ugovora su razliiti:
nacionalni, na nivou zanatskih delatnosti i preduzea ili vie preduzea; retki su kolektivni
ugovori po profesijama.
vedska
U vedskoj kolektivno pregovaranje ureuje Zakon o saupravljanju iz 1977. god., a zbog
snanog sindikalnog pokreta i brojni drugi zakoni koji ureuju odnose radnika i
poslodavaca. Kolektivni ugovori obavezuju samo strane koje su ih sklopile, dakle ne i
radnike koji nisu ulanjeni u sindikat ili lanove sindikata koji nisu potpisnici kolektivnog
ugovora. Registracija kolektivnog ugovora je obavezna.
Velika Britanija
Velika Britanija nema zakon koji ureuje kolektivno pregovaranje. Kolektivni ugovori su
pravno obavezujui samo ako strane to izriito utvrde ili ako se individualni ugovori
pozivaju na njih. Dakle, ako strane to ne ele, kolektivni ugovor nije pravni akt. Radi se o
gentelmanes agreement (dentlmenskom sporazumu) koji se zasniva na dispoziciji strana.
Kolektivni ugovori se sklapaju na vie nivoa nacionalni, u preduzeu, u pogonu. Obaveza
registracije kolektivnog ugovora nije utvrena.
79
6.16 Regulisanje kolektivnog pregovaranja u EU

Zajedniki nadnacionalni kolektivni ugovor (Evropski kolektivni ugovor) strane nisu
prihvatile. Evropski savet je 1989. god. usvojio Povelju zajednice o osnovnim socijalnim
pravima radnika, ali je ona usvojena u obliku deklaracije, a ne u obliku direktive, jer su se
tome protivili poslodavci i predstavnici nekih vlada. Poto Ugovor iz Rima nije predvideo
usvajanje deklaracija, Povelja nije pravno obavezujua. Ona je vana zato to sadri
odredbe o poboljanju uslova ivota i rada. Povelja je ukljuena u evropski ustav i kada on
stupi na snagu, ona e postati pravno obavezna, to je naroito vano u periodu dok se ne
sklopi sporazum ili kolektivni ugovor izmeu socijalnih partnera na nivou Evrope.
kolektivnim pregovaranjem
Osnovno naelo koje vai za sklapanje i utvrivanje sadrine kolektivnih ugovora jeste da
se oni sklapaju slobodno i dobrovoljno. To utvruje Konvencija MOR br. 98 o primeni
naela o pravima organizovanja i kolektivnog pregovaranja. ZRO i Zakon o sistemu plata u
javnom sektoru (u daljem tekstu: ZSPJS) poziva se u pojedinim lanovima na kolektivne
ugovore koji bi trebalo da reguliu odreena prava i obaveze radnika i poslodavaca (npr.
visinu dodataka, premetanje radnika na drugi posao itd.) i time na dopunske odredbe
navedenih zakona, to nije u skladu sa navedenom konvencijom MOR.
Drugi problem usklaenosti unutranjeg pravnog poretka sa konvencijama MOR jeste to
to su do zavretka prelaznog perioda do 2009. god. po ZKolU strane kolektivnog ugovora
jo uvek i Privredna komora Slovenije i Zanatska komora Slovenije, koje su imale
obavezno lanstvo93. Meunarodna organizacija rada je njima, prilikom prijema Slovenije
u lanstvo, priznala samo privremeni status partnera.
93
Po Zakonu o privrednim komorama (Slubeni list RS, br. 60/06) privredna komora je samostalno,
dobrovoljno, interesno i neprofitno udruenje pravnih i fizikih lica koja na tritu samostalno obavljaju
profitnu privrednu delatnost.
80
6.18 Rezime
Kolektivni ugovori su vani autonomni izvori radnog prava. Oni su poeli da se sklapaju
kada je dozvoljeno organizovanje i delovanje sindikata, jer je jedna od strana kolektivnog
ugovora sindikat kao predstavnik radnika. Druga strana je predstavnik poslodavaca. Kao
predstavnik poslodavaca osim udruenja poslodavaca moe da nastupi i Vlada, ali u
kolektivnim pregovorima kao predstavnik poslodavaca za javni sektor. Govori se o
bipartitnom odnosu ili bipartizmu. Socijalni dijalog moe da se odvija i u tripartitnom
odnosu, u kome Vlada nastupa kao predstavnik drave. U tom sluaju govorimo o
tripartizmu. Tu se radi o pregovaranju izmeu predstavnika rada, kapitala i drave u cilju
postizanja zajednikih ciljeva. Vaan oblik tripartitnog partnerskog odnosa jeste sklapanje
socijalnog sporazuma.
Vano je da je kolektivno pregovaranje slobodno i dobrovoljno. Pojedine drave naelo
dobrovoljnosti i slobodnog pregovaranja garantuju ustavom, druge zakonima, kolektivnim
ugovorima ili sudskom praksom. U Republici Sloveniji je Dravni zbor ove godine usvojio
ZKolU koji utvruje naelo dobrovoljnosti i slobodne odluke o sklapanju kolektivnih
ugovora, a istovremeno, uz uvaavanje navedenih naela, utvruje pravila koja jedinstveno
vae za sve predstavnike radnika i poslodavaca u vezi sa kolektivnim pregovaranjem.
Odredbe ZKolU detaljnije smo predstavili u prilogu.
6.19 Pitanja:
1. Kako biste definisali kolektivni ugovor?
2. ta je socijalni dijalog?
3. Navedite strane kolektivnog ugovora!
4. ta znai naelo in favorem laboratoris u odnosu izmeu kolektivnog ugovora i
ugovora o zaposlenju?
5. Da li kolektivni ugovor moe da odredi manji obima prava nego zakon?
6. Obrazloite znaenje proirenog vaenja kolektivnog ugovora i gde je taj institut
definisan!
7. Navedite vrste kolektivnih ugovora koji postoje kod nas!
8. Da li je savet radnika potpisnik kolektivnog ugovora?
9. Da li ve sklopljen kolektivni ugovor moe da se ukine?
10. Da li novi kolektivni ugovor moe da odredi manji obim prava nego prethodni?
Ako je odgovor potvrdan, kako se to odraava u ugovoru o zaposlenju?
81

2. Vodovnik Z. (1996) Avtonomni viri na podroju delovnega prava, Podjetje in delo
br. 5-6/1996/XXII.
4. Konvencija MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava.
pregovaranja. Slubeni list FNRJ Meunarodni ugovori, br. 11/58.
6. Konvencija MOR br. 135 o zatiti i olakicama za predstavnike radnika u
preduzeu. Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 14/82.
7. Zakon o kolektivnim ugovorima, Slubeni list RS, br. 43/2006.
8. Opti kolektivni ugovor za privredne delatnosti (ako bude usvojen). Ako navedeni
novi kolektivni ugovor jo uvek ne bude usvojen, na predavanjima emo zajedno
izabrati drugi kolektivni ugovor.
82
83
7. PRAVO NA TRAJK
trajk je krajnje sredstvo za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava radnika. Poznato je
u svim demokratijama sveta. Kako je ovo pitanje ureeno kod nas i koji su akti vani za
njegovu procenu na meunarodnom nivou saznaete u ovom poglavlju. Govoriemo i o
tome da li i poslodavci mogu da trajkuju.
7.1 Pravo na trajk sindikalno pravo

Pravo na trajk je jedno od osnovnih sindikalnih prava. Radi se o organizovanom i unapred
najavljenom pritisku radnika na poslodavca radi priznavanja ekonomskih i socijalnih
interesa. trajk je sredstvo za zatitu interesa radnika i sredstvo za reavanje kolektivnih
sporova uz primenu sile. Do tog krajnjeg oblika reavanje kolektivnih radnih sporova
dolazi onda kada nije mogue da se kolektivni spor (kada zahteve postavlja grupa radnika
za ostvarivanje svojih interesa) rei mirnim putem pomou koncilijacije, medijacije,
arbitrae ili nekim drugim nainom mirnog reavanja sporova. Radi se o unapred
najavljenom i organizovanom otporu radnika, po pravilu protiv poslodavca ili poslodavaca
ili rukovodstva preduzea, drave, za priznavanje socijalnih i ekonomskih prava i interesa
radnika kao to su: bolji uslovi rada, vie plate, zatita na radu i dr. trajk ne treba da
upropasti poslodavca, nego da dovede do reenja kolektivnog spora.
O pravu na trajk govorimo onda kada je to pravo zapisano u ustavu, zakonu ili
ratifikovanom meunarodnom ugovoru. Radi se o pravu koje po meunarodnim i dravnim
aktima spada u ekonomska i socijalna prava. Ovo pravo se ostvaruje u okviru sindikalne
slobode. Poznati su razliiti oblici trajka: generalni trajk (kada trajkuju radnici cele
grane), sukcesivni trajk (kada se postepeno, sukcesivno u trajk ukljuuju svi radnici
preduzea, regije itd.), trajk solidarnosti (kada radnici trajkom podravaju radnike koji
ve trajkuju), trajk upozorenja (kada radnici kratkim trajkom samo upozore da e se
on nastaviti ako se ne prihvate njihovi zahtevi), meunarodni trajk (kada trajkuju
radnici u vie drava, po pravilu u multinacionalnim kompanijama), divlji trajk (radi se o
trajku koji nije organizovan po propisima i zato je zabranjen; do njega obino dolazi
spontano) i druge.
7.2 Istorijski razvoj trajkova i meunarodni akti koji ureuju pravo na trajk
Organizovani radniki pokreti postojali su jo u predindustrijsko doba. Ve u periodu
feudalizma, kada su delovali cehovi (udruenja zanatlija), pomonici i egrti su trajkovali
zbog niskih nadnica, radnog vremena i slabih uslova rada. trajkovi su organizovani i u
periodu manufaktura. Sa dolaskom sindikalne slobode trajkovi su se brzo uzeli maha. To
vai pre svega za Englesku, koja je bila snana industrijska drava u kojoj je sindikalno
udruivanje bilo dozvoljeno jo od 1824. god.
84
7.3 Meunarodna pravno ureenje prava na trajk

Univerzalna deklaracija o pravima oveka iz 1948. god. ne sadri odredbe koje se
odnose na trajk, pa zato, kao i kod drugih meunarodnih akata, pravo na trajk treba
razmatrati u okviru odredbi koje ureuju sindikalnu slobodu. Tako je u Univerzalnoj
deklaraciji vana odredba etvrtog stava lana 23 koji utvruje da svako ima pravo da
uestvuje u osnivanju sindikata ili da se pridrui sindikatu u cilju obezbeivanja svojih
interesa.
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima iz 1966. god. isto tako utvruje
pravo na udruivanje; Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim
pravima iz 1966. god. utvruje pravo na trajk u prvom stavu lana 8.
Vani akti MOR koji se odnose na pravno ureenje trajka jesu:
Konvencija MOR br. 11 o pravu na udruivanje i sklapanje saveza poljoprivrednih
radnika (1921); zaposlenima u poljoprivredi garantuje jednaka prava na udruivanje i
sklapanje saveza kakva imaju radnici u industriji. Imaju pravo da organizuju svoje
sindikate, a time su im priznata sindikalna prava, ukljuujui pravo na trajk.
Konvencija MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava (1948).
Konvencija ne sadri odredbe o pravu na trajk, a utvruje sindikalna prava. Pored prava
na udruivanje radnika i poslodavaca, konvencija utvruje i pravo na slobodu akcije (lan
3, sklapanje kolektivnih ugovora i pravo na trajk).
Konvencija br. 98 o primeni naela o pravima organizovanja i kolektivnog
pregovaranja (1949). Konvencija sadri norme o zatiti radnika zbog lanstva u sindikatu.
Poslodavac ne moe da otpusti radnika zbog sindikalne delatnosti (gde spada i trajk).
Akt Saveta Evrope koji se odnosi na pravno ureenja trajka jeste Izmenjena Evropska
socijalna povelja Saveta Evrope. Ona utvruje pravo na kolektivno pregovaranje,
ukljuujui i pravo na trajk (lan 6). Pravo na trajk mora obezbediti svaka drava
ugovornica i ono moe da e ogranii samo u skladu sa zakonom radi zatite prava i
sloboda, zatite opteg interesa, dravne bezbednosti, javnog zdravlja i morala.
7.4 Pravo na trajk u Republici Sloveniji
Sve do usvajanja Ustava SFRJ 1974. god. pitanje trajka nije bilo pravno ureeno. Nije se
spominjao kao trajk, nekog kao nain reavanja kolektivnih sporova. I Zakon o
udruenom radu94 nije neposredno ureivao pitanje trajka, nego Reavanje sporova
koji se nisu mogli reiti redovnim putem.
Pravo na trajk je bilo utvreno XXVIII amandmanom na Ustav SFRJ95 iz 1988. god. i
XLII amandmanom na Ustavi SRS iz 1989. god.96 Pravo na trajk je postalo ustavno
pravo radnika.
Ustav RS iz 1991. god. u lanu 77 utvruje da radnici imaju pravo na trajk. Titular tog
prava su radnici, a ne sindikat. Pravo na trajk se moe, ako to zahteva javna korist,
ograniiti zakonom. Pravo na trajk je tako postalo ustavno pravo.
Godine 1991. u Saveznoj skuptini SFRJ usvojen je Zakon o trajku97, koji jo uvek vai.
94
Zakon o udruenom radu. Slubeni list SFRJ, br. 53/76, 63/79, 57/83, 85/87, 6/88, 11/88, 19/88, 38/88.
XXVIII amandman na Ustav SFRJ. Slubeni list SFRJ, br. 70/88.
96
XLII amandman na Ustav SRS. Slubeni list SRS, br. 32/89.
95
85
Na osnovu Ustava su bili doneti posebni zakoni: zakon o javnim slubenicima, zakon o
odbrani, o vazdunoj plovidbi, carinskoj slubi i drugi, koji su ograniili ostvarivanje prava
na trajk.
7.5 Zakon o trajku
Zakon o trajku utvruje definiciju trajka u prvom lanu: trajk je organizovani prekid
rada radnika za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih prava i interesa iz rada. Iz navedene
odredbe moemo da konstatujemo:
1. da trajk mora biti organizovan, a ne spontan;
2. da se radi o prekidu rada, koji je privremene prirode;
3. da se zahtevi moraju odnositi na ekonomsko-socijalna prava ili interese iz rada.
Radnik slobodno odluuje o svom ueu u trajku. Zato je pravo na trajk individualna
pravo koje se po pravilu ostvaruje kolektivno.
Zakon uporedo utvruje razliite nivoe na kojima moe da se organizuje trajk:
1. u preduzeu;
2. kod drugog pravnog lica;
3. u delu organizacije;
4. kod poslodavca;
5. u grani, delatnosti;
6. generalni trajk.
Zakonski je onaj trajk koji je organizovan u skladu sa Zakonom o trajku. On se mora
organizirati i voditi tako da ne ugroava bezbednost i zdravlje ljudi i imovine i da je po
okonanju trajka mogu nastavak rada. Radnicima koji ele da rade to mora biti
omogueno.
Zakon o trajku je detaljno uredio postupak organizovanja trajka. Obavezno treba doneti
odluku o zapoinjanju trajka. Organizatori trajka mogu biti organ sindikata ili veina
radnika. Organ sindikata, u zavisnosti na kom se nivou trajk organizuje, jeste organ
sindikata u preduzeu, delu preduzea, na nivou delatnosti ili najvii organ u dravi ako se
radi o generalnom trajku. Ako trajk ne organizuje sindikat, odluku o zapoinjanju trajka
donosi veina radnika u organizaciji, delu organizacije ili kod poslodavca.
Odluka o otpoinjanju trajka mora da sadri:
97
Zakon o trajku. Slubeni list SFRJ, br. 23/91.
86
1. zahteve radnika;
2. vreme kada trajk poinje;
3. kraj okupljanja uesnika trajka;
4. trajkaki odbor.
trajkaki odbor je organ koji zastupa radnike prema drugoj strani,
poslodavcu/poslodavcima, i u njihovo ime vodi trajk. Kada se donese odluka o
otpoinjanju trajka, trajkaki odbor preuzima funkciju dalje organizovanja trajka.
trajkaki odbor mora najaviti trajk organu upravljanja i poslovodnom organu tako to
e poslati odluku o otpoinjanju trajka. Ako se trajk organizuje na nivou delatnosti ili se
radi o generalnom trajku odluka se alje Udruenju poslodavaca i Privrednoj komori.
Najava mora biti data pravovremeno: 5 dana pre poetka trajka u privredi; 10 dana za
javne slube i vanprivredne delatnosti i 7 dana za dravne organe. Od najave do poetka
trajka i sve vreme trajanja trajka trajkaki odbor i organi suprotne strane moraju se
truditi da spor ree sporazumno. trajk se okonava sporazumom koji sklapaju oni koji
su doneli odluku o otpoinjanju trajka i organ kome je trajkaki odbor poslao odluku.
Iako zakon ne utvruje da sporazum mora biti usvojen u pisanoj formi, to ima smisla radi
informisanja radnika i da bi poslodavac znao kada je trajk prestao.
Zakon o trajku posebno ureuje trajkove radnika koji rade van privrede. To vai za
radnike koji obavljaju vanprivredne javne slube (javni zavodi) i privredne javne slube
(javna preduzea, javni privredni zavodi). Za zakonski trajk moraju da budu ispunjeni
posebni uslovi: radnici moraju da obezbede minimum procesa rada i ispunjavanje
meunarodnih obaveza. Zadaci koje treba obavljati tokom trajka i nain njihovog
obavljanja utvruje se optim aktom ili kolektivnim ugovorom. Kod trajkova u dravnim
organima i organima lokalnih zajednica ne sme biti ugroeno obavljanje funkcije tog
organa. Zadaci koji se moraju obavljati se isto tako moraju utvrditi u optem aktu ili
kolektivnom ugovoru.
Organizovanje i uee u trajku koji se odvija u skladu sa zakonom ne znai:
1. krenje radne obaveze;
2. ne sme biti osnova za poetak postupka za disciplinsku odgovornost i odgovornost
za naknadu tete;
3. ne sme imati za posledicu prestanak ugovora o zaposlenju.
Radnik tokom trajka zadrava sva prava, osim naknada. Naknada za vreme trajka moe
da se prizna ako tako utvruje kolektivni ugovor. OKUpd je utvrdio uslove za naknadu za
vreme trajka za etiri radna dana u visini od 70 procenata osnovne plate, a u sluaju
krenja prava sindikalnih poverenika dva radna dana. Naknadu priznaju i neki kolektivni
ugovori. Ona se isplauje na teret poslodavca.
Poslodavac ne sme da zapoljava druge radnike (trajkbrehere) za vreme trajka koji je
organizovan zakonski, osim ako se radi o ugroavanju bezbednosti ljudi i imovine ili o
obavljanju dela javne slube za obezbeenje minimuma procesa rada ili ako bi sutinski
bilo ugroeno obavljanje funkcije organa.
Nadzor nad sprovoenjem zakona ili kolektivnog ugovora odnosno opteg akta u vezi sa
organizovanjem trajka obavlja inspekcija rada. Inspektor moe samo da proceni da li
87
radnici za vreme trajka kre propise o bezbednosti i zdravlju na radu; sud rada je
nadlean za procenu zakonitosti trajka (taka prvog stava lana 6 Zakona o sudovima
rada i socijalnim sudovima). Radi se o kolektivnom radnom sporu.
Zakon o javnim slubenicima u lanu 19 utvruje da javni slubenici imaju pravo na
trajk. Nain ostvarivanja prava na trajk i ogranienja trajka zbog zatite javne koristi
utvruje zakon.
7.6 Zakljuavanje vrata (lock-out)
Zakljuavanje vrata je sredstvo pritiska poslodavaca kojim oni ele da prisile radnike da
prestanu sa trajkom ili da ga spree ili da spor pone da se reava pregovorima pa da do
trajka uopte i ne doe. Radi se o svesnoj individualnoj odluci poslodavca koja moe da
postane kolektivna ako se za nju odlui vie poslodavaca. To znai da poslodavac
"zakljuava vrata" i tako spreava radnike da rade, a radnicima za to vreme ne daje plate ili
ih znatno sniava. Radnici mogu da nastave sa radom ako prestanu da trajkuju ili ako se
ne odlue za trajk. Ovde se ne radi o upropaivanju radnika, nego o pritisku da se rei
kolektivni spor.
Zakljuavanje vrata se pojavilo jo u vreme cehova. Poslodavci so pored zakljuavanja
vrata, sastavljali i crne liste koje su kruile meu poslodavcima i oni nisu zapoljavali
radnike koji su bili navedeni na listi. Ta forma reenja se naziva bojkot, a ova re se danas
koristi da oznai proteste (npr. studenata koji ne ele da idu na predavanja ili kupaca koji
ne ele da kupuju odreenu robu itd.). Za razliku od zakljuavanja vrata, bojkot se
odnosio na pojedine radnike; kod zatvaranja vrata poslodavac ne moe da bira pojedine
radnike kojima e zatvoriti vrata, nego samo grupu radnika.
Pravni poredak u Republici Sloveniji ne priznaje pravo na zakljuavanje vrata. Ovo
pravo je priznao Savezni sud rada u Nemakoj 1955. god. kao sredstvo za ravnopravniji i
uravnoteen poloaj radnika i poslodavaca.
88
7.7 Rezime
trajk je krajnje sredstvo za izraavanje nezadovoljstva radnika. On je bio poznat jo u
vreme poslovanja cehova i manufaktura, a sa razvojem radnikog pokreta trajkovi su
poeli da se pravno ureuju na meunarodnom nivou. Od znaaja su akti OUN i MOR,
Saveta Evrope koji ureuju trajk na meunarodnom, univerzalnom i regionalnom nivou.
U Republici Sloveniji jo nije usvojen domai zakon o trajku, ali je po osnovu
preuzimanja pravnih akata bive Jugoslavije koji nisu u suprotnosti sa aktuelnim pravnim
poretkom, preuzet je i Zakon o trajku SFRJ. Njegove odredbe smo prikazali u prilogu.
7.8 Pitanja:
1. ta znai pravo na trajk?
2. Navedite najvanije pravne akte, nacionalne i meunarodne, koji ureuju trajk!
3. Kada kaemo da je trajk organizovan zakonski?
4. Navedite vrste trajkova i opiite ih!
5. Moe li da trajkuje samo jedan radnik?
6. Kako trajk poinje i kako se okonava prema vaeim propisima?
7. Da li radnik ima pravo na nadoknadu za vreme trajka?
8. Kakvu su nadlenosti trajkakog odbora?
9. Da li poslodavac moe za vreme trajka da zaposli druge radnike?
10. Kada i kako bi poslodavac mogao da preduzme disciplinske mere protiv radnika ili
da mu ak da otkaz zato to je uestvovao u trajku?
11. Navedite karakteristike trajka poslodavaca zakljuavanje vrata!
Debelak, M. (2005). Stavka in mednarodne norme. Ljubljana: Delavci in delodajalci,
br. 1/05/godite V, Intitut za delo pri Pravni fakulteti v Ljubljani.
Ustav Republike Slovenije. Slubeni list RS, br. 33/91, 42/97, 66/00, 24/03, 69/04 i
Zakon o trajku. Slubeni list RS, br. 23/91.
89
8. UEE RADNIKA U UPRAVLJANJU (PARTICIPACIJA RADNIKA)

Prouavajui poglavlje Uee radnika u upravljanju upoznaete organizaciju i
nadlenosti izabranih predstavnika svih radnika koji imaju pravo saodluivanja u
poslovanju preduzea. Upoznaete se sa razvojem, meunarodnim aktima koji se bave tom
oblau i slovenaku regulativu, pre svega kroz detaljan prikaz odredbi Zakona o ueu
radnika u upravljanju.
8.1 Shvatanje participacije radnika u odluivanju

Participacija98 radnika u odluivanju znai da na donoenje odluka u preduzeima utiu svi
zaposleni, bez obzira na to da li su lanovi sindikata. Uee u upravljanju radnici
ostvaruju preko svojih neposredno izabranih predstavnika u organima preduzea koji
uestvuju u donoenju odreenih odluka u vezi sa poslovanjem preduzea. Sindikati
pomau predstavnicima radnika u ostvarivanju njihovih interesa na razliitim nivoima (u
preduzeu, delatnosti, dravi), mada se delovanje izabranih predstavnika i sindikata
razlikuje, jer je sindikat radnika organizacija i moe da ostvaruje svoje interese ak i
krajnjim sredstvom, trajkom, dok izabrani predstavnici radnika rade na
uspostavljanju poverenja i sarauju sa poslodavcem u donoenju odreenih odluka u
preduzeu. Poseban oblik participacije predstavlja radniko akcionarstvo i participacija u
profitu.
Dakle, zaposlene mogu da zastupaju dve vrste radnikih predstavnika: sindikati i izabrani
radniki predstavnici. Oni se razlikuju po metodi delovanja.
Izabrani radniki predstavnici su novija forma radnikih predstavnika od sindikata.
Uee radnika u upravljanju poelo je da se uvodi u zakonodavstvo jo posle Prvog
svetskog rata (u Austriji 1919, Nemakoj 1920. i ehoslovakoj 1920. god.). S
priznavanjem sindikalne slobode i kolektivnih pregovora vei ugled je stekla sindikalna
aktivnost koji naglaava suprotnosti izmeu interesa radnika i poslodavaca, a ne saradnju u
reavanju problema koji se javljaju u poslovanju preduzea. Uee radnika je opet dobilo
na znaaju tokom i posle Drugog svetskog rata, kada su drave propisima i kolektivnim
ugovorima opet poele da uvode odbore ili savete preduzea.
98
Re participacija je teko prevesti na slovenaki jezik, pa zato koristimo opis pojma: uee radnika u
odluivanju u preduzeu. Iz renika stranih rei moemo da zakljuimo da participacija (lat. participatio od
participare) znai deliti s kim, imati udeo, uee (Verbinc, F.: Slovar tujk. str. 527).
90
8.2 Meunarodni akti koji ureuju participaciju radnika u odluivanju

U okviru MOR su znaajne konvencije i preporuke koji se odnose na informisanje i
konsultacije rukovodstva preduzea sa radnikim predstavnici:
Konvencija br. 87 o sindikalnoj slobodi i zatiti sindikalnih prava (1948). Cilj
konvencije je da obezbedi slobodno ostvarivanje prava radnika i poslodavaca, bez obzira
na razlike u organizovanju, kako bi mogli da istaknu svoje interese.
Konvencija MOR br. 98 o primeni naela o pravima organizovanja i kolektivnog
pregovaranja (1949). Cilj konvencije je zatita sindikalnih prava u odnosu prema
poslodavcima i njihovim organizacijama, ali konvencija takoe podstie kolektivno
pregovaranje preko kolektivnih ugovora koji ostaju u iskljuivoj nadlenosti socijalnih
partnera.
Konvencija MOR br. 135 o zatiti i olakicama za predstavnike radnika u preduzeu
(1971) i istoimena Preporuka br. 143. Utvruju zatitu predstavnika radnika koje priznaju
nacionalno zakonodavstvo ili praksa.
Konvencija MOR br. 144 o tripartitnih konsultacijama za poboljanje primene
meunarodnih normi o radu (1976) utvruje uspostavljanje postupaka konsultacija
izmeu predstavnika poslodavaca, radnika i Vlade, kada Vlada odgovara na upitnike MOR
o temama koje e biti stavljene na dnevni red konferencije MOR i u pripremi drugih akata
u vezi sa ratifikovanim ili neratifikovanim konvencijama. Republika Slovenija nije
ratifikovala ovu konvenciju, pri emu se poziva na problem ukljuivanja Privredne komore
Slovenije i Zanatske komore Slovenije u socijalni dijalog, jer su ove dve komore imale
obavezno lanstvo.
Konvencija MOR br. 154 o unapreivanju kolektivnog pregovaranja (1981) i
istoimena Preporuka br. 163 koje pored dobrovoljnog i slobodnog kolektivnog
pregovaranja podstiu i socijalni dijalog99.
Preporuka MOR br. 91 o kolektivnim ugovorima (1951). Cilj preporuke je da se
obezbede uslovi za ravnopravno uee socijalnih partnera u pregovorima na osnovu kojih
bi trebalo da doe do sklapanja kolektivnih ugovora.
Preporuka MOR br. 92 o dobrovoljnoj koncilijaciji i arbitrai (1951), po kojoj bi
trebalo da se unapredi ravnopravno uee radnika i poslodavaca u razreavanju sporova
izmeu socijalnih partnera kroz dobrovoljnu koncilijaciju i arbitrau.
Preporuka MOR br. 94 o konsultacijama i saradnji izmeu poslodavaca i radnika na
nivou preduzea (1952), po kojoj bi trebalo da se uspostave takvi odnosi u preduzeima
koji bi omoguili konsultacije i saradnju izmeu poslodavaca i radnika koji e se zasnivati
na dobrovoljnim dogovorima socijalnih partnera.
99
Republika Slovenija jo nije ratifikovala ovu konvenciju.
91
Preporuka MOR br. 113 o konsultacijama i saradnji izmeu javnih vlasti i

organizacija poslodavaca i radnika na industrijskom i nacionalnom nivou (1960). Cilj
Preporuke je da se ostvare takve konsultacije i saradnja na nacionalnom nivou i na nivou
industrijske grane koji bi stvarali dobre odnose izmeu javnih vlasti i organizacija
poslodavaca i radnika.
Savet Evrope
Evropska socijalna povelja i Dodatni Protokol Evropske socijalne povelje (1988)
utvruje i pravo radnika na informisanost i na konsultacije u preduzeu, kao pravo radnika
da uestvuju u odluivanju o poboljanju uslova rada i radnog okruenja u preduzeu.
Evropska zajednica
Evropska zajednica je usvojila vie direktiva koji se odnose na uee radnika u
upravljanju. Najvanije su:
1. Direktiva Saveta 94/45 75/129, od 22. septembra 1994, o osnivanju Evropskog
saveta radnika ili uvoenju postupka informisanja i konsultacija sa radnicima
u drutvima ili povezanim drutvima na podruju Zajednice. Direktiva ureuje
pravo radnika na informisanost i na konsultacije u preduzeima i u grupacijama
preduzea koja deluju na nadnacionalnom nivou na podruju Evrope100.
2. Direktiva 2002/14/EZ Evropskog parlamenta i Saveta, od 11. marta 2002, o
utvrivanju opteg okvira za informisanje i konsultacije u Evropskoj
zajednici. Direktiva utvruje okvir za informisanje i konsultacije sa radnicima u
Evropskoj zajednici o sadrini i nainu informisanja i o konsultovanju sa
radnicima, transparentnost informacija, zatitu predstavnika radnika i zatitu prava.
3. Direktiva Saveta 2001/86/EZ, od 8. oktobra 2001, o dopuni Statuta evropskog
drutva u pogledu uea radnika. Direktiva dopunjuje Uredbu 2157/2001 o
statutu evropskog drutva, koji predstavlja pravnu osnovu za Evropsko akcionarsko
drutvo. Direktiva ureuje uee radnika u upravljanju evropskim akcionarskim
drutvom.
8.3 Pravno ureenje uea radnika u upravljanju u Republici Sloveniji
U Republici Sloveniji101 je pravo radnika na uee u upravljanju utvreno u lanu 75
Ustava RS: Radnici uestvuju u upravljanju u privrednim organizacijama i zavodima na
nain i pod uslovima koje utvruje zakon. Zakon o ueu radnika u upravljanju102 (u
daljem tekstu: ZURU) znai konkretizaciju navedene ustavne odredbe.
100
Republika Slovenija je usvojila Zakon o evropskim savetima radnika, Slubeni list RS, br. 59/2002, i tako
ispunila zahteve direktive u pogledu ureenja prava radnika na informisanost i konsultacije u veim
preduzeima koja deluju na nadnacionalnom nivou u Evropi.
101
Veina lanica EU uredila je participaciju radnika zakonom.
102
Zakon o ueu radnika u upravljanju. Slubeni list RS, br. 42/93 i 56/01.
92
8.3.1 Zakon o ueu radnika u upravljanju

ZURU utvruje naine i uslove za uee radnika u upravljanju privrednim drutvima i
zadrugama. Odredbe ZURU vae i za radnike preduzea koja obavljaju privredne javne
slube u bankama i osiguravajuim drutvima (ako posebnim zakonom nije drugaije
odreeno). Radnici u zavodima ostvaruju pravo na uee u upravljanju kao pojedinci po
ZURU (samo kada se radi o individualnom pravu), a kolektivno u skladu sa posebnim
zakonom (lan 1 ZURU). Radnici imaju pravo da izaberu savet radnika, u manjim
organizacijama radnikog poverenika i svoje predstavnike u nadzornim odborima kao
i radnikog direktora u upravi akcionarskog drutva.
Uee u upravljanju je izborno pravo radnika, a ne njihova obaveza. Zato radnici, ako ne
izaberu svoj organ odnosno svoje predstavnike u organe preduzea, ne ostvaruju
participaciju. Participativni odnosi se lako dograuju participativnim sporazumom. Bilo bi
dobro da rukovodstvo preduzea proveri elje radnika, da li e se organizovati i uestovati
u upravljanju. Ovde se radi o razvoju participativnog menadmenta u organizacijama
koji bi trebalo da ukljui zaposlene u odluivanje o poslovanju organizacije, tj. o inicijativi
menadera da se obezbedi uticaj zaposlenih na procese odluivanja u organizacijama103.
Uee radnika u upravljanju se ostvaruje na naine koje utvruje ZURU u lanu 2.
Radnici imaju:
1. pravo na inicijativu i na odgovor na inicijativu;
2. pravo na informisanost;
3. pravo davanja miljenja i predloga, kao i pravo na odgovor na njih;
4. mogunost odnosno obavezu zajednikih konsultacija sa poslodavcem;
5. pravo saodluivanja;
6. pravo spreavanja sprovoenja odluka poslodavca.
Posebnim dogovorom izmeu poslodavca i saveta radnika mogu da se utvrde i drugi naini
uea radnika u upravljanju (1. stav lana 5 ZURU).
U oblasti uea radnika u upravljanju po ZURU su vana ova naela:
- naelo univerzalnosti, po koje svi zaposleni imaju pravo na uee u upravljanju,
- naelo autonomnog ureenja participativnih odnosa, to znai pravo radnika na
formiranje organa participacije,
- naelo zakonskog minimuma, po kome strana radnika i strana poslodavaca mogu uz
participativni dogovor da ire oblast uea radnika u upravljanju u odnosu na
zakonski utvrenu,
- naelo arbitranog reavanja spora, po kome spor izmeu strana reava arbitraa i
druga naela.
Individualno i kolektivno uee u upravljanju prava u vezi sa ueem radnika u
upravljanju ostvaruju radnici kao pojedinci i kolektivno.
Radnik kao pojedinac ima pravo (individualna participacija):

103
Vodovnik, Z.: Globalizacija in razvoj delovnega prava. U: Delavci in delodajalci, br. 23/2005/godite V,
str. 192.
93
1. daje poslodavcu inicijative koje se odnose na njegovo radno mesto ili na njegovu
radnu odnosno organizacionu jedinicu;
2. da bude pravovremeno obaveten o promenama u svojoj radnoj oblasti;
3. da iznese svoje miljenje o svim pitanjima koja se odnose na organizaciju njegovog
radnog mesta i procesa rada;
4. da zahteva da mu poslodavac odnosno od njega ovlaeni radnik objasni pitanja iz
oblasti plata i i drugih oblasti radnih odnosa, kao i iz sadraja ZURU.
Savet radnika i poslodavac mogu pisanim dogovorom da utvrde i druge naine
participacije (lan 5 ZURU).
Poslodavac mora radniku kao pojedincu da omogui uee u upravljanju, a na inicijative
odnosno pitanja radnika, navedene gore, duan je da odgovori najkasnije u roku od 30 dana
(3. stav lana 88 ZURU).
Radnici svoja prava u vezi sa ueem u upravljanju kolektivno ostvaruju preko
(kolektivna participacija):
1. neposredno izabranih radnikih predstavnika saveta radnika odnosno radnikog
poverenika;
2. zbora radnika;
3. predstavnika radnika u organima drutva (lan 3 ZURU).
Organi participacije su naroito:
1. savet radnika;
2. zbor radnika;
3. nadzorni odbor;
4. radniki direktor u upravi akcionarskog drutva.
Savet radnika
Savet radnika se moe formirati ako ima vie od 20 zaposlenih radnika (2. stav lana 8 i
lan 9 ZURU). Do 20 zaposlenih moe se da se imenuje radniki poverenik sa istim
nadlenostima koje savet radnika ima (3. stav lana 9 ZURU).
Savet radnika biraju radnici po postupku izbora koji vode izborna komisija i biraki
odbori. Aktivno birako pravo pravo izbora predstavnika u savet radnika imaju svi
radnici koji rade u drutvu neprekidno najmanje est meseci, osim rukovodeeg osoblja i
lanova njihovih porodica (1. stav lana 12 ZURU).
U rukovodee osoblje spadaju direktor, radnici sa posebnim ovlaenjima i
odgovornostima i prokurist (2. stav lana 12 ZURU).
lanovima porodice smatraju se suprunik, deca (brana ili vanbrana, usvojena deca i
pastorci), unuci, roditelji (otac, majka, ouh i maeha), usvojitelji te braa i sestre (3. stav
lana 12 ZURU).
Pasivno birako pravo pravo da se bude izabran u savet radnika imaju svi radnici koji
imaju aktivno birako pravo i zaposleni su u drutvu neprekidno najmanje dvanaest meseci
(lan 13 ZURU).
Rukovodee osoblje i lanovi njihovih porodica ne smeju da biraju ili da budu birani u
savet radnika zbog razlika u interesima kapitala i rada.
94
U novoosnovanom drutvu aktivno i pasivno birako pravo imaju svi radnici (osim
direktora, prokuriste i radnika sa posebnim ovlaenjima i odgovornostima), bez obzira na
vreme zaposlenja. Reprezentativni sindikat ili najmanje tri radnika mogu da sazovu zbor
radnika radi izbora saveta radnika.
ZURU detaljno utvruje izbor saveta radnika: odluka o raspisivanju izbora lanova saveta
radnika, kandidovanje lanova saveta radnika, postupak izbora, sastav birakih organa i
njihove nadlenosti, kandidovanje lanova saveta i postupak glasanja, pravo predlagaa i
kandidata za lanove saveta radnika na albu protiv odluke izborne komisije nadlenom
sudu, obaveze poslodavca u vezi sa izborom lanova saveta radnika. Detaljnim odredbama
o izboru zakonodavac je eleo da postigne da sami radnici aktivno uestvuju i da sami
biraju svoje predstavnike.
Osim izbora, ZURU detaljno ureuje i sastav i mandat, kao i nain delovanja saveta
radnika.
U pogledu broja zaposlenih, savet radnika ini sledei broj zaposlenih u drutvu:
1. ako je u drutvu zaposleno do 50 radnika, savet radnika ima 3 lana;
2. ako radnika ima izmeu 50 i 100, savet radnika ima 5 lanova;
6. ako radnika ima izmeu 600 i 1.000, savet radnika ima 13 lanova;
7. u drutvu sa preko 1.000 radnika broj lanova saveta radnika poveava se za dva
lana na svakih dodatnih 1.000 radnika.
Broj lanova saveta radnika se za vreme trajanja mandata ne menja, ak i ako se promeni
broj radnika u drutvu.
Mandat lanova saveta radnika traje etiri godine i oni mogu biti ponovno imenovani.
Nain rada saveta radnika ureuje poslovnik. Savet radnika moe da formira odbore za
razmatranje pojedinih pitanja. Savet na sednice moe da poziva strunjake iz drutva i
izvan drutva, rukovodee radnike, predstavnike sindikata, predstavnike udruenja
poslodavaca.
lanovi saveta radnika na prvoj sednici biraju predsednika i njegovog zamenika.
Predsednik (u njegovom odsustvu zamenik) zastupa i predstavlja savet radnika (lan 55
ZURU).
Ni poslovodstvo drutva ni bilo ko drugi ne sme da spreava ili da onemoguava lanove
saveta u obavljanju njihovih aktivnosti u savetu radnika ili njihovog redovnog posla (lan
56 ZURU).
95
Savet radnika se po pravilu sastaje u radno vreme, uz potovanje potreba procesa rada.
Direktoru drutva treba dostaviti vreme odravanja sednice (lan 62 ZURU). lanovi
saveta radnika imaju pravo:
1. na pet plaenih sati meseno za sednice u toku radnog vremena;
2. ako se sednice odravaju van radnog vremena zbog potreba procesa rada, vreme od
pet sati smatra se radnim vremenom i plaeno je;
3. do tri plaena sata meseno za konsultacije sa radnicima;
4. 40 plaenih sati za obrazovanje radi obavljanja njihove funkcije;
5. u drutvu sa 50 do 300 radnika utvruje se broj lanova savet radnika, u skladu sa
lanom 64 ZURU, koji svoju funkciju obavljaju s polovinom radnog vremena;
6. profesionalni lan saveta radnika ima pravo na platu koji je jednaka plati koju je
primao pre izbora ili na platu koju primaju zaposleni u drutvu sa istom strunom
spremom, ako je to za njega povoljnije.
Poslodavac je duan da pokriva neophodne trokove za rad saveta radnika, a najmanje
trokove potrebnog prostora za sednice, prijem stranaka i rad profesionalnih lanova saveta
radnika, trokove materijalnih sredstava koja savet radnika koristi i trokove
administrativnog osoblja potrebnog za rad saveta radnika (1. stav lana 65 ZURU).
Ako npr. poslodavac ne eli da plati lanu saveta radnika uee na sednici saveta koja je
odrana van radnog vremena, za reenje tog spora nadlena je arbitraa u skladu sa
odredbama lanova 99 do 106 ZURU. Spor moe da reava stalna ili ad hoc arbitraa, ako
stalna arbitraa nije organizovana u preduzeu.
Zatita lana saveta radnika (imunitet) ZURU utvruje u lanu 67. lan saveta
radnika je zatien za vreme obavljanja funkcije. Ako lan saveta radnika postupa u
skladu sa vaeim zakonima, kolektivnim ugovorima i dogovorom izmeu saveta radnika i
poslodavca, za vreme obavljanja funkcije on ne moe biti rasporeen na drugo radno mesto
ili kod drugog poslodavca niti se moe uvrstiti u viak radnika bez saglasnosti saveta
radnika. Isto tako, lanu saveta radnika ne moe biti sniena plata, protiv njega se ne moe
zapoeti disciplinski postupak ili postupak za naknadu tete niti moe na neki drugi nain
biti stavljen u manj povoljan odnosno podreen poloaj104.
Zatitu od raskida ugovora o zaposlenju za lana saveta radnika sadri i ZRO u lanu 113
koji utvruje da poslodavac ne sme da raskine ugovor o zaposlenju lanu saveta radnika,
radnikom povereniku, lanu nadzornog odbora koji predstavlja radnike, predstavniku
radnika u savetu zavoda bez saglasnosti organa iji je on lan ako postupa u skladu sa
zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o zaposlenju, osim ako u sluaju poslovnog
razloga odbije ponueno odgovarajue zaposlenje ili ako se radi o raskidu u postupku
ukidanja poslodavca.
104
Treba uzeti u obzir da ZRO vie ne ureuje rasporeivanje na drugo radno mesto ni rasporeivanja kod
drugog poslodavca. Isto tako, vikove radnika treba tumaiti kao raskid iz poslovnog razloga.
96
Po ZURU i ZRO lan saveta zbog predstavnikih aktivnosti uiva sledeu zatitu:
1. ne sme biti uvren u viak radnika;
2. ne sme mu se sniziti plata;
3. protiv njega ne sme biti poveden disciplinski postupak ili postupak za naknadu
tete;
4. ne sme biti postavljen u manje povoljan odnosno podreen poloaj.
lanu saveta se ne sme raskinuti ugovor o zaposlenju bez saglasnosti organa, osim ako u
sluaju poslovnog razloga ne odbije ponueno odgovarajue zaposlenje ili se radi o raskidu
u postupku ukidanja poslodavca.
ZURU ureuje i zatitu lana saveta radnika u sluaju promene poslodavca (lan 67 a).
Ako zbog pravnog prenosa preduzea ili dela preduzea, izvedenog na osnovu zakona,
drugog propisa, pravnog posla odnosno pravosnane sudske odluke ili udruivanja doe do
promene poslodavca, lan saveta radnika zadrava svoj status ako kod poslodavca koji vri
preuzimanje postoje uslovi za njegovo imenovanje u skladu sa zakonom. Navedeno ne vai
u sluaju da su ispunjeni uslovi za novo imenovanje saveta radnika.
Prava i zakonske dunosti lana saveta radnika su sledee:
1. brine o sprovoenju zakona i drugih propisa, kao i kolektivnih ugovora;
2. predlae mere koje su u korist radnika;
3. prima predloge i inicijative radnika i u sluaju da su opravdani uzima ih u obzir u
pregovorima sa poslodavcem;
4. pomae u ukljuivanju u rad invalida, starijih radnika i drugih radnika kojima je
garantovana posebna zatita.
ZURU poiva na naelu dva koloseka. Savet radnika ne sme da zalazi u prava sindikata i
udruenja poslodavaca i mora da se uzdrava od svih oblika sindikalne borbe (lan 7). Bez
obzira na naelo dva koloseka, ZURU utvruje odreena prava za sindikate u vezi sa
participacijom (reprezentativni kandidat moe da kandiduje lana saveta radnika,
prisustvuje sednicama saveta radnika, predlae lana arbitrae).
Radniku prestaje lanstvo u savetu radnika u sledeim sluajevima:
1. ako umre;
2. ako mu istekne mandat;
3. ako izgubi pravo da bude biran u savet radnika (jer je postao direktor, rukovodei
radnik ili prokurist);
4. ako je opozvan;
5. ako da ostavku;
6. ako mu prestane radni odnos u drutvu (lan 46 ZURU).
Postupak za opoziv lana saveta radnika zapoinje na osnovu pisanog zahteva najmanje
10% radnika sa aktivnim birakim pravo odnosno reprezentativnog sindikata (ako se radi o
lanu sveta koga je kandidovao taj sindikat).
lan saveta radnika je opozvan ako je za opoziv glasala veina radnika koji imaju aktivno
birako pravo, a na postupak glasanja o opozivu se u tom smislu primenjuju odredbe
ZURU o izboru za lanove saveta radnika (lanovi 50 i 51 ZURU).
97
Sastanci poslodavca i saveta radnika. Poslodavac i savet radnika ili njegov odbor se
sastaju na zahtev poslodavca ili saveta radnika. Oni se sastaju po pravilu jednom meseno
radi ostvarivanja prava i obaveza koje imaju po ZURU (lan 86 ZURU).
Posebnim participativnim dogovorom izmeu saveta radnika i poslodavca koji se sklapa
na osnovu lana 5 ZURU:
1. moe se detaljnije urediti ostvarivanje prava koja ureuje ZURU;
2. mogu se utvrditi dodatni naini uea radnika u upravljanju nego to ih utvruje
ZURU;
3. moe da se dogovori vie saupravljakih prava radnika nego to ih utvruje ZURU;
4. mogu da se urede druga pitanja, za koja to odreuje ZURU.
Dogovorom ne smeju da se ureuju prava iz radnog odnosa, plate i oni uslovi rada koji se
prema propisima ureuju kolektivnim ugovorima, jer su takve odredbe nitavne (5. i 6. stav
lana 5 ZURU). Ono to je ureeno kolektivnim ugovorom ne ureuje se dogovorom, jer
savet radnika ne sme da ugroava ulogo sindikata.
Poslodavac je duan da javno objavi dogovor na nain koji je u drutvu uobiajen (4. stav
lana 5 ZURU).
Naini kolektivne participacije po ZURU su:
1.
2.
3.
4.
informisanje;
zajednike konsultacije;
suodluivanje;
spreavanje sprovoenja odluka poslodavca.
Informisanje
Poslodavac je duan da informie savet radnika pre svega o pitanjima iz oblasti ekonomije
koja se odnose na:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
ekonomski poloaj drutva;

razvojne ciljeve drutva;
stanje proizvodnje i prodaje;
opti ekonomski poloaj grane;
promenu delatnosti;
smanjivanje privredne delatnosti;
promene u organizaciji proizvodnje;
promene tehnologije;
godinji obraun i godinji izvetaj (lan 89 ZURU).
O pitanjima koja se odnose na promenu delatnosti, smanjivanje privredne delatnosti,

promene u organizaciji proizvodnje, promene tehnologije, godinji obraun i godinji
izvetaj poslodavac je duan da informie savet radnika pre usvajanja konane odluke (lan
90 ZURU); o ostalim navedenim pitanjima duan je da informie savet povremeno.
98
Savet radnika moe odlukom da sprei sprovoenje odluka poslodavca i da pokrene

postupak za razreavanje meusobnog spora ako:
1. poslodavac ne informie pravovremeno savet radnika o:
a. promeni delatnosti,
b. smanjivanju privredne delatnosti,
c. promeni u organizaciji u proizvodnji,
d. promeni tehnologije;
2. poslodavac ne daje informacije savetu radnika, ne potuje rokove za zajednike
konsultacije i ne zahteva zajednike konsultacije sa savetom radnika.
Zajednike konsultacije
Poslodavac je duan da upozna savet radnika sa predvienim odlukama u pogledu
odreenih statusnih i kadrovskih pitanja vezanih za drutvo te u pogledu pitanja
bezbednosti i zdravlja radnika na radu, da se sa njim konsultuje o navedenim odlukama i
da se trudi da doe do usaglaavanja stavova (lan 92 ZURU).
Poslodavac je duan da sve potrebne informacije u vezi sa predvienom odlukom dostavi
savetu radnika najmanje 30 dana pre donoenja odluke, a zajednike konsultacije se
moraju obaviti najmanje 15 dana pre donoenja odluke (2. stav lana 91 ZURU). Ako ne
doe do usaglaavanja stavova, poslodavac uprkos tome moe da donese predvienu
odluku.
U sluaju da poslodavac ne ispuni navedene obaveze u vezi sa zajednikim
konsultacijama, savet radnika moe da sprei sprovoenje odluka poslodavca i pokrene
postupak za razreavanje meusobnog spora (druga alineja 1. stava lana 98 ZURU). U
tom sluaju poslodavac ne sme da sprovede odluku sve do konane odluke nadlenog
organa.
Kao statusna pitanja drutva koja su predmet zajednikih konsultacija smatraju se:
1. statusne promene;
2. prodaja drutva ili njegovog bitnog dela;
3. zatvaranje drutva ili njegovog bitnog dela;
4. bitne promene vlasnitva (lan 93 ZURU).
Kao kadrovska pitanja koja su predmet zajednikih konsultacija smatraju se:
1. potreba za novim radnicima (broj i profili);
2. sistematizacija radnih mesta;
3. rasporeivanje veeg broja radnika van drutva;
4. rasporeivanje veeg broja radnika iz mesta u mesto;
5. donoenje akata iz oblasti dodatnog penzijskog, invalidskog i zdravstvenog
osiguranja;
6. smanjivanje broja radnika;
7. donoenje optih pravila o disciplinskoj odgovornosti (lan 94 ZURU).
99
Suodluivanje
Poslodavac mora da predloi savetu radnika pisanu saglasnost u vezi sa:
1. organizacijom i sprovoenjem mera bezbednosti na radu;
2. utvrivanjem mera za spreavanje povreda na radu i oboljenja u vezi sa radom i
zatite zdravlja na radu;
3. osnovama za odluivanje o korienju godinjeg odmora i o drugim
odsustvovanjima sa posla;
4. merilima za ocenjivanje radnih uspeha radnika;
5. kriterijumima za nagraivanje inovacija u drutvu;
6. raspolaganjem stambenim fondom, kapacitetima za odmor i drugim objektima
standarda radnika;
7. kriterijumima za napredovanje radnika.
Savet radnika je duan da se prema predlozima opredeliti u roku od osam dana, inae e se
smatrati da je saglasan s predlogom (2. i 3. stav lana 95 ZURU).
Ako savet radnika na svojoj sednici donese odluku da je saglasan sa predloenim reenjem
i saglasnost poalje upravi u pisanoj formi, to se smatra dogovorom izmeu saveta radnika
i poslodavca (4. stav lana 95 ZURU).
Ako savet radnika u roku od osam dana odbije da d saglasnost, uprava ne sme da usvoji
predloena reenja.
Dodatna pitanja za koja je potrebna saglasnost saveta radnika utvruje lan 96 ZURU.
Poslodavac je duan da pribavi saglasnost saveta radnika u sluaju ako odluke imaju:
1. u vezi sa promenom delatnosti, smanjivanjem privredne delatnosti, promenom u
organizaciji proizvodnje i promenom tehnologije, to je i inae predmet informisanja
(peta do osma alineja prvog stava lana 89 ZURU) i
2. u vezi sa statusnim promenama i prodajom drutva ili njegovog bitnog dela, to je i
inae predmet zajednikih konsultacija (prva i druga alineja lana 93 ZURU)
za posledicu poveanje ili smanjenje broja radnika, ako se radi o veem broju radnika po
ZRO.
Savet radnika moe da odbije da d svoju saglasnost u sluajevima iz lana 96 ZURU
samo u sluaju ako predlog odluka o smanjenju broja radnika ne sadri predlog programa o
reavanju pitanja vika radnika po ZRO ili ako razlozi za odluku o smanjenju broja radnika
nisu opravdani. Odbijanje saglasnosti u suprotnosti sa navedenim ogranienjem nema
dejstvo na pravilnost i zakonitost odluke poslodavca (2. i 3. stav lana 96 ZURU).
U svakom konkretnom sluaju posebno treba proceniti nadlenosti saveta radnika. Ako
npr. poslodavac daje u najam deo svog poslovnog prostora, da li poslodavac mora da
predloiti savetu radnika pisanu saglasnost u vezi sa najmom ili da ga o tome obavestiti?
Ako izdavanje poslovnog prostora ne znai smanjenja privredne delatnosti ili promene u
organizaciji proizvodnje u smislu odredbe lana 89 ZURU, poslodavac nije duan da o
nameravanom sklapanju ugovora o najmu informie savet radnika niti da mu poalje
odluku na saglasnost.
100
Pravo spreavanja sprovoenja odluke poslodavca

Savet radnika ima pravo da odlukom sprei sprovoenje pojedine odluke poslodavca i
istovremeno pokrene postupak za razreavanje meusobnog spora u sluaju da:
1. poslodavac ne informie savet radnika o pitanjima koja se odnose na promenu
delatnosti, smanjenje privredne delatnosti, promene u organizaciji proizvodnje,
promene tehnologije pre usvajanja konane odluke;
2. poslodavac ne upozna savet radnika odnosno ako ne zahteva zajednike
konsultacije sa savetom radnika u pogledu statusnih i kadrovskih pitanja, navedenih
u zakonu, ili ako pri tom ne potuje zakonom utvrene rokove (lan 98 ZURU).
U sluaju kada savet radnika sprei sprovoenje odluka poslodavca i pokrene postupak,
poslodavac ne sme da sprovodi odluke sve do konane odluke arbitrae (2. stav lana 98
ZURU).
Postavlja se pitanje da li savet radnika moe da sprei sprovoenje Pravilnika o radnom
vremenu koji je usvojio poslodavac, jer ga poslodavac o usvajanju tog pravilnika nije
obavestio. ZURU ne utvruje saradnju saveta radnika u vezi sa organizovanjem radnog
vremena, ali poto organizacija radnog vremena znai menjanje organizacije proizvodnje u
smislu este alineje lana 89 ZURU, o emu savet radnika mora biti informisan, u vezi sa
lanom 90 ZURU, pre konanog usvajanja pravilnika, savet radnika ima pravo da, u roku
od osam dana od dana kada je informisan o usvajanju novog pravilnika, privremeno sprei
sprovoenje pravilnika i pokrene arbitrani spor po lanu 98 ZURU.
Reavanje sporova
Sporove izmeu saveta radnika i poslodavca razreava arbitraa (1. stav lana 99 ZURU).
Arbitraa je sastavljena od jednakog broja lanova imenovanih od strane saveta radnika i
poslodavca i jednog neutralnog predsedavajueg, sa ijim su imenovanjem saglasne obe
strane (2. stav lana 99 ZURU).
Dogovorom saveta radnika i poslodavca u drutvu moe da se osnuje i stalna arbitraa. U
tom sluaju savet radnika i poslodavac imenuju listu arbitara koji uestvuju u pojedinim
arbitraama (lan 100 ZURU).
ZURU ureuje osnovna pravila arbitranog postupka, a inae upuuje na detaljno
regulisanje arbitranog postupka kroz dogovor saveta radnika i poslodavca odnosno na
primenu odredbi ZPP (lan 105 ZURU).
Arbitraa svojim reenjem zamenjuje dogovor saveta radnika i poslodavca. Odluka
arbitrae u drutvu je konana, a strane mogu da je osporavaju pred sudom rada iz razloga
koji se odnose na krenje odredbi o strukturi arbitranog dogovora i u tom dogovoru
odreenih zadataka arbitrae, na krenje odredbi o strukturi i odluivanju arbitrae i na
krenje odredbi o izradi arbitrane odluke i njenog obrazloenja, a osim toga i na neka
najtea apsolutno sutinska krenja postupka i kanjiva dela.
Za sudsko reavanje sporova koji nastaju u vezi sa ueem radnika u upravljanju
nadlean je sud rada. Tu se radi o kolektivnom radnom sporu (lan 6 ZDSS-1).
101
Zbor radnika
Zbor radnika je organ koji ine svi radnici drutva (osim rukovodeeg osoblja). On
razmatra pitanja iz oblasti rada saveta radnika (odnosno radnikog poverenika) i namenjen
je pre svega za neposredno informisanje zaposlenih. Direktora treba obavestiti o sazivanju
zbora radnika. Sazivanje zbora radnika moe da zahteva i direktor. Jednom godinje zbor
radnika moe da zaseda u toku radnog vremena. Zbor radnika moe da se sazove i po
organizacionim jedinicama.
Zbor radnika ima pravo da razmatra pitanja iz nadlenosti saveta radnika odnosno
njegovog odbora, a ne moe da odluuje o tim pitanjima (3. stav lana 69 ZURU).
Uee predstavnika radnika u organima drutva
Predstavnici radnika uestvuju u radu:
1. nadzornog odbora;
2. nadzornog odbora zadruge i
3. upravi drutva (radniki direktor).
Broj predstavnika u nadzornom odboru utvruje se statutom drutva, s tim da u drutvu
sa do 1.000 zaposlenih ne moe biti manje od 1/3 radnika, a u drutvu sa vie od 1.000
zaposlenih ne vie od radnika. Predsednik nadzornog odbora mora biti predstavnik
akcionara i u sluaju jednakog broja glasova u odluivanju njegov glas je odloujui.
Predstavnike radnika bira i opoziva savet radnika u skladu s poslovnikom.
Radniki direktor
Radniki direktor je lan uprave akcionarskog drutva ako drutvo ima vie od 500
zaposlenih radnika. Predlae ga savet radnika, a imenuje organ vlasnika drutva. Ako u
drutvu ima manje od 500 zaposlenih radnika, ono moe da ima radnikog direktora ako se
tako dogovore savet radnika i poslodavac. Radniki direktor je lan uprave i on zastupa i
predstavlja interese radnika u pogledu kadrovskih i socijalnih pitanja (lan 84 ZURU).
8.3.2 Uee predstavnika radnika u organima drutva sa sistemom upravljanja po
naelu jednog koloseka
ZURU ureuje samo uee radnika u organima drutava sa sistemom upravljanja po
naelu dva koloseka. Zato je Zakon o privrednim drutvima (u daljem tekstu: ZPD-1)105 u
prelaznim odredbama u lanu 703 uredio uee radnika u organima drutva sa sistemom
upravljanja po naelu jednog koloseka. Navedena odredba e vaiti do dopune ZURU.
105
Zakon o privrednim drutvima. Slubeni list RS, br. 42/06.
102
8.4 Rezime
Pored sindikata, predstavnici radnika su i njihovi izabrani predstavnici u organima
poslodavca. Oni brinu o tome da radnici budu na najbolji nain informisani o poslovanju
preduzea i da svojim predlozima, stavovima, saglasnou pomognu da se reavaju
probleme u poslovanju i da se doprinese razvoju preduzea. esto se postavlja pitanje da li
imamo dva predstavnika radnika i da li su sindikati i izabrani predstavnici meusobno
konkurencija? Danas, kada i EU priznaje i daje ulogu i mesto obema predstavnicima,
moemo da odgovorimo da se radi o predstavnicima koji se dopunjuju u svojim
nadlenostima. Izabrani predstavnici radnika rade na stvaranju poverenja i ukljueni su u
organe preduzea, pa zato daju svoj doprinos razvoju preduzea. Njihov cilj je da sarauju
sa rukovodstvom i da mu pomau intenzivnim ukljuivanjem radnika u proizvodne
odnosno uslune procese koje ono vri u obavljanju svoje delatnosti. Menadment danas
sve vie spoznaje da je za uspeno poslovanje, jednako kao materijalni supstrat, znaajan i
personalni supstrat (ljudski resursi, radnici).
Uprkos tome to je ZURU u upravljanju u odreenim segmentima zastareo i ne ureuje
uee radnika u sistemu jednog koloseka, on obezbeuje prilino veliki obim prava
radnika koji uestvuju u odluivanju. ZURU je detaljnije predstavljen u prilogu.
8.5 Pitanja:
1. Nabrojte neke od znaajnih meunarodnih akata koji se odnose na participaciju
radnika!
2. Navedite pravno ureenje uea u upravljanju u Republici Sloveniji!
3. ta znai participacija radnika?
4. Kakva je razlika izmeu delovanja sindikata i saveta radnika?
5. ta znai kolektivna, a ta individualna participacija radnika po ZURU?
6. Preko kojih organa radnici ostvaruju suodluivanje?
7. Kakve nadlenosti ima radniki direktor?
8. Nabrojte i ukratko navedite naine kolektivne participacije!
9. Kada savet radnika moe da sprei sprovoenje odluka poslodavca?
10. ta mislite, da li ZURU priznaje dovoljna prava izabranim organima koji
predstavljaju radnike?
11. ta je participativni menadment?
103

1. Konar, P. (1993). Mednarodno delovno pravo. Ljubljana: Uradni list RS.
2. Vodovnik, Z. (2005). Globalizacija in razvoj delovnega prava. Delavci in
delodajalci br. 2-3/2005/godite V.
br. 5-6/1996/XXII.
5. Zakon o ueu radnika u upravljanju. Slubeni list, RS, br. 42/93 i 56/01.
104
105
9. IZVORI INFORMACIJA
U ovom poglavlju je navedena sva obavezna i neobavezna literatura za itavo studijsko
gradivo.
9.1 Literatura (obavezna):
1. Belopavlovi, N. i drugi: Zakon o delovnih razmerjih s komentarjem, GV Zaloba,
Ljubljana, 2003.
2. Debelak, M.: Stavka in mednarodne norme, Delavci in delodajalci, br. 1/05/godite
V, Intitut za delo pri Pravni fakulteti v Ljubljani, Ljubljana, 2005.
3.
Jurani, I., Kyovsky, R., Novak, M.: Sindikalno pravo, ZP Enotnost, Ljubljana,
1994.
4. Konar, P.: Mednarodno delovno pravo, asopisni zavod Slubeni list RS,
Ljubljana, 1993.
5. inkovec, J.: Evropsko pravo, Slubeni list RS, Ljubljana, 1996.
br. 5-6/1996/XXII.
9.1.1 Literatura (neobavezna):

1. Arhar, F. i drugi: Komentar Ustave Republike Slovenije, Fakulteta za podiplomske
dravne in evropske tudije, 2002.
2. Coronna, M.: Pogodba o ustavi za Evropo z uvodnimi pojasnili, Codex iuris,
Maribor, 2004.
3. Blanpain, R.: European Labour Law, Sixth and revised edition, 1999, Kluwer Law
International, The Hague.
4. Grilc, P., Ilei,T.: Pravo Evropske unije, Cankarjeva zaloba, Ljubljana, 2001.
5. Ilei, M.: Pravna ureditev Evropske gospodarske skupnosti, GP Delo, TOZD
Gospodarski vestnik, Ljubljana, 1983.
6. Jurani, I., Kyovsky R., Novak,M.: Sindikalno pravo, Uradni list, Ljubljana, 1992.
7. Knez, R.: Prosto gibanje oseb v EU, Univerza v Mariboru, Pravna fakulteta,
Maribor, 2004.
8. Van Dijk/van Hoof (ed.): Theory and Practice of the European Convention on
Human Rights, Kluwer, 1998.
9. Vodovnik, Z.: Globalizacija in razvoj delovnega prava, Delavci in delodajalci br.23/2005/godite V.
106
9.2 Pravni i drugi izvori (obavezni):

1. Univerzalna deklaracija o pravima oveka, Generalna skuptina UN, 10. dec. 1948,
Rezolucija br. 217/A (III).
2. Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, Generalna skuptina
Zdruenih narodov, Rezolucija 2200 (XXI), 19. decembar 1966, Slubeni list
SFRJ, br. 7/71.
3. Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Generalna
skuptina Ujedinjenih nacija, Rezolucija 2200 A (XXI), 16. decembar 1966,
Slubeni list SFRJ, br. 7/71.
4. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice, poslednji izmenjen Ugovorom iz Nice,
koji menja Ugovor o Evropskoj uniji, ugovore o osnivanju evropskih zajednica i
neke s njima povezane akte (Treaty establishing the European Community, OJ C
325, 24.2.2002; Treaty of Nice, OJ C 80, 10.03.2001 odreena poglavlja).
5. Ugovor o ustavu za Evropu, Slubeni list RS, br. 1/05, od 17. februara 2005
Meunarodni ugovori (odreeni lanovi).
6. Zakon o ratifikaciji Konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,
izmenjen protokolima, Slubeni list RS, MP 7/94 (odreena poglavlja).
7. Zakon o ratifikaciji Evropske socijalne povelje (izmenjene), Slubeni list RS
Meunarodni ugovori, br. 7/99 (odreena poglavlja).
8. Ustav Republike Slovenije, Slubeni list RS, br. 33/91, 42/97, 66/00 , 24/03, 69/04
in 68/06 (odreeni lanovi).
9. Konvencija MOR br. 87 o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava,
10. Konvencija MOR br. 98 o primeni naela o pravima na organizovanje i kolektivno
pregovaranje, Slubeni list FNRJ Meunarodni ugovori, br. 11/58.
preduzeu, Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 14/82.
12. Zakon o radnim odnosima, Slubeni list RS, br. 42/02.
13. Zakon o reprezentativnosti sindikata, Slubeni list RS, br. 13/93.
14. Zakon o ueu radnika u upravljanju, Slubeni list RS, br. 42/93 in 56/01.
15. Zakon o trajku, Slubeni list RS, br. 23/91.
16. Zakon o kolektivnim ugovorima, Slubeni list RS, br. 43/2006.
107
9.2.1 Pravni i drugi izvori (neobavezni):

1. Ugovor iz Amsterdama, OJ C 340, 10. 11.1997.
2. Ugovor iz Nice, C 80, 10. 3. 2001.
3. Uredba Saveta EZ 1408/71 o primeni propisa o socijalnoj zatiti za radnike i lanove
njihovih porodica, OJ ESE 1971 (II), 416.
4. Uredba Saveta EZ 1612/68 o slobodnom kretanju radnika unutar Zajednice, OJ ESE
1968, 476, dopunjena sa odredbom Saveta 312/76 i odredbom Saveta 2434/92.
5. Konvencija o primeni prava u ugovornim obavezama, 80/934/EEC, OJ 9. 10. 1980,
No. L 266.
6. Zakon o jednakim mogunostima za ene i mukarce, Slubeni list RS, br. 59/02.
7. Akt o notifikaciji konvencija MOR, Slubeni list RS, br. 54/92.
8. Konvencija MOR br. 29 o prisilnom ili obaveznom radu, Slubene novine
Kraljevine Jugoslavije. br. 297/32.
9. Konvencija MOR br. 103 o zatiti materinstva, Slubeni list FNRJ Meunarodni
ugovori, br. 9/55.
10. Konvencija MOR br. 111 o diskriminaciji pri zapoljavanju i u radu, 1959,
preduzeu, Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori br. 14/82.
12. Konvencija br. 140 o plaenom godinjem odmoru za obrazovanje, Slubeni list
SFRJ Meunarodni ugovori, br. 14/82.
13. Konvencija br. 142 o profesionalnom usmeravanju i strunom osposobljavanju za
razvoj ovekovih sposobnosti, Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, br.
14/82.
14. Konvencija MOR br. 155 o zatiti na radu, zdravstvenoj zatiti i radnom okruenju,
Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 7/87.
15. Konvencija MOR br. 158 o prestanku zaposlenja na inicijativu poslodavca,
Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori br. 4/84.
16. Konvencija MOR br. 159 o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju invalida,
Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 3/87.
17. Konvencija MOR br. 161 o slubama medicine rada, Slubeni list SFRJ
108
18. Direktiva 75/111/EEC o primanju jednake naknade za mukarce i ene.

19. Direktiva 76/207/EEC o sprovoenju naela jednakog tretmana mukaraca i ena u
pogledu pristupa (mogunosti) do zaposlenja, profesionalnog osposobljavanja i
napredovanja i uslova rada.
20. Direktiva Sveta EZ 68/360 o ukidanju ogranienja u pogledu kretanja i naseljavanja
unutar Zajednice za radnike drava lanica i njihove porodice, OJ ESE 1968, 485.
21. Direktiva koja dodaje mere za podsticanje poboljanja za zatitu i zdravlje na radu
za radnike koji su sklopili radni odnos na odreeno vreme ili za privremeno
zaposlene radnike (91/383/EEC, OJ No. L 206, 29. 7. 1991).
22. Direktiva o obavezama poslodavca da radnike obavesti o uslovima koji se odnose
na ugovor o zaposlenju. Ova direktiva je usvojena u skladu sa takom 9 Povelje
Zajednice o osnovnim socijalnim pravima radnika (91/533 EEC, OJ 18. 10. 1991,
No. L 288).
23. Direktiva o primanju jednake naknade za mukarce i ene (75/111/EEC, OJ 19. 2.
1975, No. L 45).
24. Direktiva o sprovoenju naela jednakog tretmana mukaraca i ena u pogledu
pristupa (mogunosti) zaposlenja, profesionalnog osposobljavanja i napredovanja te
uslova rada (76/207/EEC, OJ 14. 2. 1976, No. L 39).
25. Direktiva o zatiti trudnih radnica zasniva se na lanu 118 A Sporazuma o EEZ i
predstavlja desetu pojedinanu direktivu u smislu lana 16 Direktive 89/391 od 12.
6. 1989. god. o uvoenju mera za podsticanje poboljanja u zatiti i zdravlju
radnika na radu (92/85/EEC, OJ 28. 11. 1992, No. L 348).
26. Direktiva o odreenim aspektima organizacije radnog vremena koja utvruje
minimalni dnevni, sedmini i godinji odmor i ograniava radnu nedelju i noni rad
(93/104/EEC, OJ 13. 12. 1993, No. L 307).
27. Direktiva o usklaivanju zakonodavstava drava lanica u pogledu kolektivnog
otputanja radnika (75/129/EEC, OJ 22. 2. 1975, No. L 48, 92/56/EEC, OJ 26. 8.
1992, No. L 245).
28. Direktiva o usklaivanju zakona drava lanica o zatiti prava radnika prilikom
prenosa (promene) vlasnitva nad preduzeem ili delom preduzea (77/187/EEC,
OJ 5. 3. 1977, No. 61).
29. Direktiva o usklaivanju zakona drava lanica o zatiti radnika u sluajevima
nelikvidnosti poslodavca (80/987/EEC, OJ 20. 10. 1980, No. L 283).
30. Direktiva koja se bavi detamanom radnika (96/71/EC, OJ 21. 1. 1997, No. L
18).
31. Direktiva o pribliavanju zakona drava lanica u pogledu primene naela jednake
naknade za mukarce i ene (75/117/EEC, OJ 19. 2. 1975, No. L 45).
109
32. Direktiva o obavezi dokaza u sluajevima diskriminacije na osnovu pola

(97/80/EC, OJ 1998, No. L 14/6, dop. Dir. 98/52/EZ, OJ 1998, No. L 14/205).
33. Direktiva o utvrivanju naela jednakog tretmana lica bez obzira na rasu ili etniko
poreklo (2000/43/EC, 19. 7. 2000).
34. Direktiva o uspostavljanju opteg okvira za jednak tretman pri zapoljavanju i u
radu (2000/78/EC, OJ L 303, 2. 12. 2000).
35. Direktiva o zatiti mladih na radu (94/33/EC, OJ L 216, 20. 8. 1994).
36. Direktiva o roditeljskom odsustvu (96/34/EC, OJ L 145, 19. 6. 1998).
37. Direktiva o pribliavanju zakona drava lanica o kolektivnim otputanjima
(80/987/EEC, OJ, No. L 283/23, dop. Dir. 87/164/EC, OJ 1987, No. L 66/11).
38. Direktiva o pribliavanju zakona drava lanica u pogledu zatite prava radnika u
sluaju prenosa preduzea, pogona ili delova preduzea ili pogona (2001/23/EC, OJ
L 082, 22. 3. 2001).
39. Direktiva o radu sa kraim radnim vremenom (97/81/EC, OJ L 14, 20. 1. 1998).
40. Direktiva o pribliavanju zakonodavstava drava lanica u vezi sa kolektivnim
otputanjima (98/59/EC, OJ L 20. 7. 1998).
41. Internet portal Udruenja saveta radnika slovenakih preduzea: www.delavskaparticipacija.com
42. Internet portal Evropske unije: http://www.ius-software.si
110

Korpič Horvat E 2007 Međunarodno Radno I Sindikalno Pravo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Korpič Horvat E 2007 Međunarodno Radno I Sindikalno Pravo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PROGRAM POSLOVANJE

3.11 Evropski pravni poredak .......................................................................................... 34

6.8 Postupak sklapanja i forma kolektivnog ugovora ..................................................... 75

2. MEUNARODNA ORGANIZACIJA RADA

MOR ili ILO International Labour Organization.

Zato je MOR poela da se bavi i ekonomskim, a ne samo socijalnim pitanjima i pitanjima

2.3 Pravna priroda konvencija MOR i postupak njihovog usvajanja

inom ratifikacije konvencija postaje obavezna norma i podlona je nadzoru. Razlikuje se

2. 4 Konvencije i preporuke MOR

univerzalnu deklaraciju o pravima oveka, koja definie graanska, politika i

9. Preporuka MOR br. 180 o zatiti radnikih potraivanja u sluaju nelikvidnosti

2.5 Akti Organizacije ujedinjenih nacija

MOR je zbirku konvencija i preporuka izdala u Meunarodnom kodeksu rada.

pravo na rad i slobodan izbor zaposlenja, na pravine i zadovoljavajue uslove

3. pravo na odmor i slobodno vreme, na razumno ogranienje radnog vremena i na

2.9 Literatura i pravni izvori:

3. EVROPSKE INSTITUCIJE, SOCIJALNO PRAVO I SOCIJALNA POLITIKA

3.1 Savet Evrope (Council of Europe)

3.2 Evropska konvencija o ljudskim pravima

3.4 Evropski kodeks socijalne sigurnosti

3.5.4 Ugovor o udruivanju

Jedinstveni evropski akt, J.O.L 169, 29. 6. 1987.

Kao osnovne ciljeve povezivanja ugovor utvruje unapreenje uravnoteenog i trajnog

Republika Slovenija e uvesti evro 1. 1. 2007.

3.5.9 Ugovor iz Nice

Svi dravljani drava lanica su dravljani Unije. Dravljanstvo EU ne zamenjuje

Osnivai Evropske zajednice

4. Sud (Court of Justice) i prvostepeni sud (Court of First Instance);

3.7.2 Savet EU (savet ministara)

2. usvaja budet EU zajedno sa Parlamentom;

3.7.3 Komisija Evropskih zajednica

3.7.4 Sud Evropske zajednice

2. donosi odluke u sporovima izmeu drava lanica, institucija EU, pojedinaca i

3.8 Sloboda kretanja radnika

6. pravo da se ostane na teritoriji jedne od drava lanica po prestanku zaposlenja.

3.9 Socijalna politika

Pravni poredak Evropske zajednice je nezavisan od unutranjeg pravnog poretka Republike

Sekundarni pravni izvori su:

ukljuivanje radnika u proces rada;

4.2 Ukljuivanje radnika u proces rada

4.3 Obezbeivanje kontinuiranog toka procesa rada

4.4 Spreavanje nezaposlenosti

Starijem radniku48 poslodavac ne sme da raskine UZ iz poslovnog razloga, osim ako se

4.5 Potovanje prava radnika na slobodu rada

Naa drava je preuzela najznaajniju konvenciju MOR koja ureuje tu o Konvencija

Zabranu prisilnog rada iz ekonomskih razloga je definisala Konvencija MOR br. 29 o

4.7 Zatita interesa radnika u radu

5.1 Istorijski pregled nastanka i razvoja sindikata

Na podruju Slovenije, sindikalna sloboda bila je priznata dravnim zakonom

5.3 Sindikalna sloboda

Univerzalna deklaracija o pravima oveka (1948) utvruje i pravo na osnivanje

Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima sadri odredbe o pravu

Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima sadri

U preambuli Ustava MOR je, meu ciljevima delovanja te organizacije, navedena i

Najvanije konvencije koje je usvojila MOR iz oblasti delovanja sindikata jesu:

obavljanje svoje funkcije, na obrazovanje i dr. Olakice, meutim, ne smeju da umanje

5.6 Reprezentativnost sindikata

Zakon o reprezentativnosti sindikata, Slubeni list RS br. 13/93.

Reprezentativni su oni sindikati koji ispunjavaju uslove iz lana 6 ZRSin i to:

1. priznato mu je svojstvo reprezentativnosti po ZRSin;

Pored toga, poslodavac prethodno, sa ciljem da se postigne sporazum, mora da se

injenice da se svim radnicima raskida ugovor o zaposlenju; isto vai u pogledu

U sluaju da sindikat ne da miljenje u roku od osam dana, smatra se da nema primedbi na