You are on page 1of 11

Razvoj distribuiranog hidrolokog modela

3Dnet Catch

eljko Vasili1
Milo Stani2
Jasna Plavi3
APSTRAKT: U radu je opisan deterministiki, prostorno rasporeen hidroloki model
sa kalibrisanim parametrima razvijen i implementiran u softverski paket 3Dnet.
Razvijeni model je zasnovan na mrei HRU-ova (eng.Hydrological Response Unit) koji
predstavljaju delove sliva koji se u hidrolokom smislu ponaaju na slian nain. Na
nivou svakog HRU-a rauna se vertikalni vodni bilans a zatim se primenom modela
linearnog rezervoara, oticaj sa HRU-a transformie u oticaj na odgovarajuem profilu
hidrografske mree. Rezultati prorauna su prikazani na slivu reke Munice u Republici
Srpskoj koji je deo sliva reke Trebinjice.
Kljune rei: distribuirani hidroloki model, HRU, 3Dnet-Catch

Development of 3Dnet Catch distributed hydrological


model
APSTRAKT: In this paper a deterministic, spatially distributed hydrological model with
calibrated parameters was introduced. The model is implemented in 3Dnet software
package and named 3Dnet-Catch. Spatial distribution is accomplished by using irregular
grid of Hydrological Response Units (HRUs) which represent parts of the catchment
that can be considered to react in hydrological similar way. For every HRU vertical
water balance is done and linear reservoir model is used to transform HRUs runoff to a
flow on a corresponding hydrological profile. Model was tested on a part of river
Munica catchment in Republika Srpska.
Key words: hydrological model, HRU, 3Dnet-Catch

eljko Vasili, dipl.gra.in., Univerzitet u Beogradu Graevinski fakultet, Bul.Kralja Aleksandra 73,
11000 Beograd, zeljkovasilic@hikom.grf.bg.ac.rs
2
doc.dr Milo Stani, dipl.gra.in., Univerzitet u Beogradu Graevinski fakultet, Bul.Kralja Aleksandra
73, 11000 Beograd, mstanic@grf.bg.ac.rs
3
doc.dr Jasna Plavi, dipl.gra.in., Univerzitet u Beogradu Graevinski fakultet, Bul.Kralja Aleksandra
73, 11000 Beograd, jplavsic@grf.bg.ac.rs

637

1 Uvod
Hidroloki ciklus i procesi koji se u njemu odvijaju su izuzetno sloeni, pa se radi
lakeg razumevanja ovaj ciklus esto predstavlja u formi sitema (Slika 1). Sistem
predstavlja niz komponenti koje su medjusobno povezane vezama [2]. Svaka od ovih
komponenti moe se smatrati zasebnim sistemom. Pojedine komponente mogu biti
grupisane i posmatrane zasebno kao poseban podsistem. Tako se hidrologija bavi
izuavanjem sliva kao celine to podrazumeva formiranje podsistema sliva koji ine
sistem povrine terena, sistem zemljita, sistem podzemne vode i sistem rene mree.
Ovako formiran sliv nije zatvoren sistem, kao to je to sluaj sa globalnim hidrolokim
ciklusom, ve postoje odreeni ulazi u sistem i izlazi iz sistema. Hidroloki sistem se
moe definisati kao konana stuktura ili zapremina u prostoru koja prihvata vodu i
druge ulazne veliine, vri nad njima odreene transformacije, a one zatim naputaju tu
strukturu u vidu izlaznih veliina [2]. Dakle, prilikom analize jednog sistema
posmatraju se tri komponente: ulaz u sistem (padavine), izlaz iz sistema (oticaj) i rad
sistema odnosno nain na koji se ulazi transformiu u izlaze [3]. Hidroloki model treba
da opie nain transformacije padavina u oticaj.
Padavine
(ulaz)

Model
(Sliv)

Oticaj
(izlaz)

Slika 1. Shematski prikaz sistema sliva


Proces kreiranja modela kojim e se opisati funkcionisanje sliva nije ni malo
jednostavan. Postoje tri osnovna koraka koje treba proi prilikom ovog procesa: a)
formiranje perceptivnog modela (eng.perceprtual model); b) formiranje konceptualnog
modela (eng.conceptual model); c) formiranje proceduralnog modela (eng.procedural
model) [1]. Perceptivni model je subjektivni utisak o procesima na slivu. Konceptualni
model je matematika predstava perceptivnog modela uz odreena pojednostavljena i
aproksimacije, dok je proceduralni model spreman za upotrebu na raunaru.
Mnogi autori su pokuali da naprave svoju klasifikaciju hidrolokih modela.
Teko je definisati jednu konanu klasifikaciju ali se moe predstaviti najosnovija [1].
Prema prostornoj promenljivosti hidroloki model moe biti prostorno homogen
(eng.lumped parameter model) i prostorno rasporeen (eng.distributed parameter
model). Prema nainu tretiranja varijacija model moe biti stohastiki model
(eng.stohastic model) i deterministiki model (eng.deterministic model). I najzad, prema
parametrima koje model koristi razlikuju se modeli sa osmotrenim i modeli sa
kalibrisanim parametrima.
Model 3Dnet-Catch opisan u ovom radu sledi prethodnu osnovnu podelu i prema
njoj predstavlja deterministiki, prostorno rasporeen hidroloki model sa kalibrisanim
parametrima. Prostorna rasporeenost se ostvaruje primenom mree poligona koji
predstavljaju delove sliva koji se u hidrolokom smislu ponaaju na slian nain. Ovi
poligoni se nazivaju hidroloke jedinice (eng. Hydrological Response Unit HRU).
Rezultati modela su prikazani na delu sliva reke Munice u Republici Srpskoj koji
je deo veeg sliva reke Trebinjice. Za kalibraciju modela korieni su meteoroloki i
hidroloki podaci za period 1/1/1975 31/12/1976.
638

2 Metodologija
Na slici 2 je shematski prikazan distribuiran hidroloki model zasnovan na mrei HRUova. Mrea HRU-ova moe biti: mrea kvadrata (grid), mrea trouglova koja je rezultat
triangulacije ili mrea zasnovana na zatvorenim konveksnim poligonima koji se
nazivaju Voronijevi dijagrami ili Thiessen-ovi poligoni, koji su takodje rezultat
triangulacije. Ovaj nain je iskorien u modelu (Slika 2) zbog jednostavnijeg uklapanja
mree HRU-ova u granice sliva (jednostavnije u odnosu na pravilnu kvadratnu mreu).

Slika 2. Mrea HRU-ova kojom se postie prostorna raspodeljenost modela

2.1 Proraun vertikalnog vodnog bilansa HRU-a


Na nivou svakog HRU-a se rauna vertikalni bilans i odreuju komponente
povrinskog (oznaenog sa Qsurf) i dubinskog oticaja (Wperc). Svaka komponenta oticaja
se izliva u poseban linearni rezervoar (LR_d i LR_b) i transformie se u oticaj na
odgovarajuem pripadajuem hidroprofilu. Ova transformacija kroz linearne rezervoare
se obavlja nezavisno za obe komponente tako da je mogue imati razliite hidroprofile
za povrinski i dubinski oticaj (npr. ukoliko na slivu postoje karstne izdani).
Ukoliko se HRU posmatra kao celina, ulazni podaci za proraun vertikalnog
bilansa su padavine (R) i potencijalna evapotranspiracija (Eo) zadati u formi fluksa na
povrini terena kao i temperatura vazduha (Tmax, Tmin i Tsr). Ukoliko su u model uneti
podaci sa vie meteorolokih stanica, primenjuje se prostorna interpolacija (IDW metod)
kao i visinska korekcija padavina i temperature tako da svaki HRU ima jedinstvene
ulazne podatke. Kao rezultat prorauna dobijaju se dve komponente oticaja povrinski
(Qsurf) i dubinski (Wperc), kao i sumarna promena koliine vode u jednom HRU-u (S).
U okviru HRU-a se raunaju sve komponente vertiklanog vodnog bilansa, pa se HRU
moe dekomponovati na tri zasebna rezervoara (Slika 3):
rezervoar vegetacije u kome se odvija intercepcija,
rezervoar snenog pokrivaa u kome se odvijaju procesi sublimacije i topljenja
snega i
rezervoar zemljita koji je podeljen na nekoliko slojeva u kojima se odvijaju
procesi evaporacije, transpiracije, oticaja i perkolacije.
639

Proraun vertikalnog vodnog bilansa poinje odreivanjem potencijalne


evapotranspiracije (Eo) i definisanjem da li su padavine koje su zadate (R) u formi
snega ili kie. Ukoliko nije unet podatak o potencijalnoj evapotranspiraciji on se u
okviru modela rauna prema jednaini Hargreaves-a na osnovu temperature vazduha.
2.1.1 Rezervoar vegetacije
Vegetacija se tretira kao rezervoar za prihvatanje dela padavina. Trenutni kapacitet
(CAN) zavisi od perioda razvoja vegetacije koji je definisan LAI (eng.Leaf Area Index)
indeksom povrine lista. LAI indeks povrine lista predstavlja odnos izmeu projekcije
povrine lista na teren i povrine terena (m2 m-2). Ovaj parametar se u model unosi kao
vremenska serija.
Prvi korak u proraunu bilansa u ovom rezervoaru je da se redukuju ukupne
padavine (R) za onaj deo koji e se zadrati na vegetaciji (redukovane padavine
oznaene su sa R) (Slika 4). Zatim se rauna i trenutno stanje rezervoara vegetacije
(Rint). Nakon toga potrebno je sraunati isparavanje sa vegetacije (Ecan) a koje je
limitirano potencijanim isparavanjem (Eo). Na kraju je potrebno sraunati konano
stanje ovog rezervoara (Rint(i)) kao i redukovati potencijalnu evapotranspiraciju (Eo) za
deo energije (izraene u ekvivalentnim mm vode koja je isparila) koja je utroena za
isparavanje sa vegetacije.

Slika 3. Prikaz dekompozicije HRU-a na tri


rezervoara

Slika 4. Shematski prikaz rezervoara


vegetacije

Konano, rauna se koeficijent covsoil na osnovu koga e se potencijalna


evapotranspiracija (Eo) deliti na potencijalnu evaporaciju (Es) i potencijalnu
transpiraciju (Et):
covsoil exp(0.4 LAI )

(1)

640

Ovaj koeficijent je obrnuto srazmeran LAI indeksu, odnosno to je razvijenija vegetacija


manja e biti potencijalna evaporacija iz zemljita u odnosu na transpiraciju.
2.1.2 Rezervoar snenog pokrivaa
Padavine su u formi snega kada je temperatura ispod neke granine vrednosti (Ts-r) i u
tom sluaju su ukupne padavine u formi snega R izraene u ekvivalentoj visini
vodenog taloga (mm vode).
Prvi korak u proraunu stanja ovog rezervoara je da se odredi novo stanje snenog
pokrivaa (SNO) na osnovu stanja iz prethodnog vremenskog trenutka (SNO(i-1)) i
padavina (R) (Slika 5). Ukoliko novo stanje snenog pokrivaa nije vee od nule,
proraun za ovaj rezervoar treba preskoiti i komponente bilansa izjednaiti sa nulom.
U suprotnom proraun se nastavlja proraunom otapanja snega.
Prvo se odreuje parametar snocov koji predstavlja pokrivenost zemljita snegom i
rauna se kao odnos visine snenog pokrivaa (SNO) i parametra SNO100 koji odgovara
visini snega (izraenoj u ekvivalentnim mm vode) pri kojoj je 100% povrine HRU-a
pod snegom. Maksimalna vrednost parametra snocov je 1.
Za proraun topljenja snega treba sraunati temperaturu snega Tsno koja se rauna
kao ponderisana vrednost izmeu temperature snega u prethodnom vremenskom koraku
i srednje dnevne temperature Tsr:
Tsno (i) (1 sno )Tsno (i 1) Tsr sno

(2)

gde je sno koeficijent ponderacije koji uzima vrednost 0 do 1. Koliina otopljenog


snega rauna se prema sledeoj jednaini:
Tsno Tmax
Tmlt )
(3)
2
gde su bmlt - koeficijent topljenja snega (mm vode C-1 dan-1) ;Tmlt temperatura pri kojoj
dolazi do otapanja snega. Koeficijent topljenja snega u obzir uzima sezonsku varijaciju i
u model se unosi kao vremenska serija.
Nakon prorauna otapanja potrebno je sraunati i sublimaciju, tj.isparavanje sa
snenog pokrivaa (Esub). Nakon toga preostaje da se srauna konano stanje rezervoara
(SNO(i)).
SNOmlt bmlt snocov (

2.1.3 Rezervoar zemljita


Rezervoar zemljita je podeljen na slojeve (lejere). Podrazumeva se da postoji jedan
povrinski sloj debljine Ds (oko 10 cm) u kome se odvijaju procesi evaporacije i oticaja
i ogranien broj (nl) podpovrinskih slojeva u kojima su dominantni procesi
transpiracije i procurivanja (Slika 6).
Svaki sloj zemljita ima predefinisane karakteristine vrednosti koje definiu stanje
rezervoara (SW) pri karakteristinim vlanostima:
STO maksimalan kapacitet zemljine vlage (mm) koji se rauna na osnovu
poroznosti p i debljine sloja zemljita D,
FC stanje rezervoara koje se rauna na osnovu vlanosti poljskog kapaciteta,
WP minimalna koliina vode u zemljitu koja je definisana karakteristinom
vlanou trajnog venua.
641

Slika 5. Shematski prikaz rezervoara


snenog pokrivaa

Slika 6. Shematski prikaz rezervoara


zemljita

Povrinski sloj
Nakon prorauna rezervoara vegetacije i rezervoara snenog pokrivaa ukupne
padavine su redukovane (R) i odreena je dodatna koliina vode koja potie od topljenja
snenog pokrivaa (SNOmlt). Sada se povrinski oticaj moe odrediti primenom SCS
metode prema sledeoj jednaini:

Qsurf

( R SNOmlt I a )2

R SNOmlt I a S

(4)

gde je S parametar koji predstavlja potencijalno upijanje zemljita (mm) i rauna se na


osnovu karakteristine vrednosti CN broja usvojene prema nameni povrina i
karakteristikama zemljita, a Ia inicijalna apstrakcija.
Imajui u vidu da potencijano upijanje zavisi samo od usvojene vrednosti CN
broja, SCS metoda nije pogodna za kontinualne simulacije jer ne uzima u obzir
promenu vlanosti zemljita. Odnosno, potencijalno upijanje e biti isto bez obzira da li
je padala kia i zemljite je potpuno vlano ili je kinoj epizodi prethodio suni period i
zemljite je prosueno. Zbog toga e se uvesti odreene modifikacije koje e omoguiti
da se u obzir uzme i stvarna prethodna vlanost zemljita.
Usvojena vrednost CN broja odnosi se na pad terena od 5%. Potrebno je obaviti
korekciju na osnovu stvarnog nagiba terena koji ima HRU. Kada se izvri ova korekcija
dobija se nova korigovana vrednost CN broja koja odgovara prosenoj vlanosti
zemljita. Na osnovu ove vrednosti se raunaju brojevi CN1 i CN3 koji se odnose na
uslove suvog zemljita (CN1) pri minimalnoj vlanosti WP i uslove vlanosti poljskog
kapaciteta FC (CN3).
Sada se mogu odrediti maksimalno i minimalno potencijalno upijanje na sledei nain:

1000
1000
Smax 25.4 (
10) ; Smin 25.4 (
10)
CN1
CN3

642

(5)

Maksimalno potencijano upijanje odgovara vlanosti trajnog uvenua (wWP) a


minimalno vlanosti poljskog kapaciteta (wFC). Ovi parametri se koriste da bi se
odredila ukupna debljina aktivnog sloja zemljita (Dsum_SCS) i procentualno uee
svakog od slojeva (pj) (Slika 7).
Ukupna debljina aktivnog sloja zemljita rauna se kao:

Dsum _ SCS

Smax
p wWP

(6)

gde je p poroznost. Vlanost poljskog kapaciteta se sada moe sraunati na sledei


nain:

wFC wWP

p wWP
Smax Smin
Smax

(7)

Stvarno potencijalno upijanje (mm) nalazi se u granicama izmeu Smin i Smax i


rauna se na osnovu stanja svih slojeva (layera) na poetku raunskog intervala:
S

nl 1

p j STO j SW j (i 1)

(8)

j 1

gde je nl broj podpovrinskih slojeva a pj procentualno uee sloja.


Inicijalna apstrakcija Ia uobiajeno rauna kao 20% od potencijalnog upijanja S,
ali se u metodi SCS pod inicijalnom apstrakcijom podrazumeva i intercepcija koja je u
prikazanom modelu sraunata odvojeno. Zato se vrednost inicijalne apstrakcije
umanjuje za sraunatu intercepciju. Osim toga uvodi se jo jedna korekcija u odnosu na
standardnu SCS metodu. Inicijalna apstrakcija se ne rauna kao 20% od potencijalnog
upijanja ve taj procenat predstavlja kalibracioni parametar oznaen sa Ia_relative. U
skladu sa ovim izmenama, inicijalna apstrakcija se moe sraunati kao:
I a Ia _ relative S (R ' R)

(9)

Nakon prorauna oticaja (prema jednaini 4) rauna se novo stanje rezervoara


povrinskog sloja zemljita (SW). Zatim sledi proraun perkolacije, odnosno
procurivanja Wperc iz povrinskog sloja u naredni podpovrinski sloj zemljita. U
zavisnosti od odnosa stanja rezervoara i njegovog kapaciteta perkolacija se moe
podeliti na dva dela: perkolaciju iz zasienog zemljita Wperc_sat i perkolaciju iz
nezasienog zemljita Wperc_unsat. Ukupna perkolacija je zbir ove dve komponente (Slika
8) i moe se sraunati prema sledeoj jednaini:
1

n
K

1n
sat
W perc K sat Tsat STO WP Sr Sr
n 1 Tunsat
(10)

STO WP

643

gde je Ksat koeficijent filtracije za zasieno zemljite. U izvoenju prethodne jednaine u


obzir je uzeta promena koeficijenta filtracije sa promenom vlanosti u zemljitu.
Parametar n strogo je vei od 1 (uobiajene su vrednosti od 2.5 do 3.5) i pomou njega
se moe poveati ili smanjiti perkolacija vea vrednost parametra n smanjuje
perkolaciju. Veliina Sr predstavlja odnos raspoloive i maksimalne koliine vode za
perkolaciju iz nezasienog zemljita:
Sr

SW WP
STO WP

(11)

Slika 7: Shematski prikaz parametara Smax,


Smin i pj

Slika 8: Ukupna perkolacija

Nakon prorauna perkolacije potrebno je izvriti redukciju stanja rezervoara


(SW). Ukoliko se dobije da je novo stanje rezervoara SW'' vee od njegovog kapaciteta
potrebno je poveati povrinski oticaj za vrednost SW'' STO i stanje rezervoara svesti
na maksimalnu vrednost tj. STO.
Nakon prorauna oticaja i perkolacije, sledi proraun evaporacije u povrinskom
sloju zemljita. Potencijalno isparavanje sa povrinskog sloja zemjljita zavisi od
slobodne povrine HRU-a definisane parametrom covsoil. Ovaj parametar je prethodno
sraunat i zavisi od parametra LAI i eventualnog prisustva snenog pokrivaa.
Potencijalno isparavanje sa zemljita (Es) se rauna kao Es E0' cov soil a ostatak
predstavlja potencijalnu transpiraciju (Et). Potencijalno isparavanje treba umanjiti za
deo energije koji je potroen na sublimaciju (Esub). Stvarna evaporacija (Es) je
ograniena koliinom vode koja se nalazi u zemljitu i injenicom da se ne dozvoljava
potpuno suenje zemljinog rezervoara. Konano stanje rezervoara (SWi) se dobija
umanjenjem prethodno sraunatog stanja za sraunatu stvarnu evaporaciju.
Podpovrinski slojevi
U podpovrinski sloj zemljita prihranjuje voda koja je procurela iz prethodnog sloja
(Wperc,l-1). Proraun perkolacije iz podpovrinskog sloja identian je prethodno
opisanom proraunu za povrinski sloj. U ovom sloju nema prorauna isparavanja ve
je dominantan proces transpiracije pa je potrebno sraunati tu komponentu bilansa.
Prethodno je odreena ukupna potencijalna transpiracija (Et). Potencijalna potronja
644

vode od strane biljke (Wup,l) proporcionalna je debljini tog sloja (Ds,l) i moe se
sraunati prema sledeoj jednaini:
Wup ,l

Et
D
Ds,i s,l

(11)

Naravno i ovde je potronja vode ograniena stvarnom koliinom vode u zemljitu.


Kada se proraun sprovede za sve podpovrinske slojeve, perkolacija iz poslednjeg sloja
predstavlja dubinski oticaj sa HRU a.

2.2 Transformacija oticaja du hidrografske mree


Za transformaciju oticaja du hidrografske mree, izmeu hidroprofila (hydrological
routing), usvojen je koncept linearnih rezervoara. Linearni rezervoari su povezani u
granatu strukturu koja predstavlja uproenu agregiranu hidrografsku mreu.
Agregacija je uradjena na nain da je veza izmedju uzvodnog i njemu neposredno
nizvodnog hidroprofila, u modelu predstavljena linearnim rezervoarom, pri emu je
vreme koncentracije izmeu njih (K) raunato primenom Manning-ove jednaine.
Integracijom jednaine za linearni rezervoar za period t, dobija se isticanje iz linearnog
rezervoara (Qniz) u funkciji dotoka (Quzv) i prethodnog stanja (So):

Qnizv S0 (1 e t / K ) Quzv (1

1 e t / K
t / K

(12)

Uklapanjem prethode jednaine u hidroloki model, formira se sistem linearnih


jednaina, koji se reava po nepoznatim isticanjima iz linearnih rezervoara, na mestima
hidroprofila. Ovaj proraun se ponavlja za svaki vremenski korak t.

3 Primer primene modela


Za prikaz rezultata hidrolokog modela odabran je deo sliva reke Trebinjice u
Republici Srpskoj. Razmatrani deo sliva pripada reci Munici i njegova ukupna
povrina iznosi A=273.3 km2 (Slika 9). Razmatran je period od dve godine 1/1/1975
31/12/1976. Korieni su podaci sa meteorolokih stanica Gacko (padavine i
temperatura) i emerno (padavine) kao i podaci o protoku sa hidroloke stanice
Srevii na reci Munici. Za ovaj sliv je karakteristino prisustvo karsta, to dodatno
oteava kalibraciju modela. Za ocenu efikasnosti modela, osim vizuelnog uvida u
hidrograme, korieni su i koeficijent korelacije (r) i NashSutcliffe-ov koeficijent (E).

645

Slika 9. Razmatrani deo sliva reke Munice u Republici Srpskoj do profila Srevii
Obzirom da je vrena manuelna kalibracija nisu varirani svi parametari modela, ve
samo oni na koje je model najosetljiviji: debljina (D_SubSurfLayers) i broj
podpovrinskih slojeva (No_SubSurfLayers), parametar za perkolaciju (n), koeficijent
filtracije zemljita (Ksat) i parametar za inicijalno upijanje (Ia_relative). U narednoj
tabeli se daje prikaz usvojenih kalibracionih parametara modela.
Tabela 1. Usvojeni kalibracioni parametri modela
CN
68

Num_SubSurfLay.
1

D_SubSurfLay.
0.7

D_Surf n Ksat Ia_relat. p wp


0.06
3.2 10-5
0.35
0.4 0.1

Na dijagramu (Slika 10) su prikazani modelirani protoci uporedo sa osmotrenim


sa razmatranog hidroprofila. Koeficijent korelacije iznosi r = 0.84 a Nash-ov koeficijent
E = 0.56.
Moe se uoiti da u odreenim periodima malih voda model podcenjuje protoke
(npr. 25/2/76-26/3/76) dok u drugim precenjuje njihove vrednosti (npr.29/8/75-28/9/75).
U periodima velikih voda maksimalne vrednosti hidrograma tj. pikovi su relativno
dobro odreeni za ceo razmatrani period. Recesione grane modeliranog hidrograma se
takoe dobro slau sa osmotrenim vrednostima. Sumarne zapremine modeliranog i
osmotrenog oticaja se poklapaju sa zadovoljavajuom tanou. Moe se zakljuiti da bi
se ovaj model mogao uspeno koristiti u prognostike svrhe ukoliko je zadatak da se
predvidi pojava velikih voda.

646

Slika 10. Hidrogrami osmotrenih i modeliranih protoka na hidroprofilu Srevii za


vremenski period 1/1/1975 31/12/1976

4 Zakljuak
U radu je opisan deterministiki, prostorno raspodeljen hidroloki model sa kalibrisanim
parametrima 3Dnet-Catch. Model je razvijen za potrebe implementacije u softverski
paket 3Dnet. Prostorna raspodeljenost modela se ostvaruje primenom mree HRU-ova,
odnosno hidrolokih jedinica koje predstavljaju delove sliva koji se ponaaju na slian
nain u hidrolokom smislu. Svakom HRU-u se, osim karakteristika zemljita, u
zavisnosti od unetih podataka sa meteorolokih stanica pridruuju i odgovarajue
padavine i temperature. Ovo se ostvaruje interpolacijom meteorolokih veliina kao i
njihovom korekcijom prema visinskom poloaju HRU-a.
Na nivou svakog HRU-a se vri vertikalni bilans vode u zemljitu pri emu je
svaki HRU dekomponovan na 3 rezervoara kroz koje se vri bilansiranje. Detaljno je
obrazloen nain upotrebe SCS metode za proraun povrinskog oticaja u sluaju
kontinualne simulacije, kao i proraun perkolacije iz jednog sloja zemljita u naredni.
Rezultat ovog bilansa su komponente povrinskog (Qsurf) i dubinskog oticaja (Wperc).
Primenom modela linearnog rezervoara ove komponente oticaja se transformiu u
protok na odgovarajuem profilu hidrografske mree. Za obe komponente postoje
posebni linerani rezervoari to omoguava da sa jednog HRU-a povrinski i dubinski
oticaj odlaze u razliite hidroprofile. Ovo je znaajno za slivove sa prisustvom karsta.
Model je testiran na primeru sliva reke Munice u Republici Srpskoj ukupne
povrine 273.3 km2. Manuelnom kalibracijom modela postignuto je zadovoljavajue
slaganje osmotrenih i modeliranih vrednosti protoka i zakljuuje se da bi se model
mogao koristiti u svrhe prognoze velikih voda.

5 Literatura
1. Beven, K.J., 2001. Rainfall - Runoff Modelling.
2. Chow, V.T., Maidment, D.R. & Mays, W., 1988. Applied Hydrology. McGraw-Hill.
3. Jovanovi, S. & Radi, Z., 1990. Parametarska hidrologija. Beograd.

647