You are on page 1of 11

Dr Miroslav Kuka

ISTORIJA FIZIKE

MMVII

kao i kasnija. za koji se tada smatralo da je manuelna. nisu znatnije doprinele poznavanju fizi~kih pojava. vladaju}e crkveno u~enje uzdiglo je Aristotela do najve}eg nau~nog autoriteta. pre na{e ere.) trajala je pola milenijuma. Ovakvi zahtevi za unutra{njom uskla|eno{}u doprineli su sna`nom razvoju matematike. dok su za znanja o prirodi bili ko~nica napretka. Civilizacija starog Rima. aktivnost “ni`e vrste”. {to je imalo za posledicu produ`etak zastoja u razvoju znanja o fizi~kim pojavama. Tu re~ . arapska civilizacija. jedan od retkih koji je dao rezultate bio je Arhimed. pomogla je pojava radova Kopernika. On je prvi koristio matematiku u opisu pojava koje je prou~avao. do ~ega je do{lo u doba renesanse. e. a ne intelektualna delatnost. a u velikoj meri doprinela su i u~enja engleskih filozofa najvi{e Rod`era Bekona (1210‡1294). anti~ka gr~ka nauka o prirodi ostavila je malo rezultata trajne vrednosti. U srednjem veku. koja je smenila gr~ku. Prvi koristi re~ “zakon” u vezi sa prirodnim pojavama. Heraklita. Galileja i Njutna. i to u astronomiji. Zaostajanje nauke o fizi~kim pojavama posledica je i potcenjivanja eksperimentalnog rada. Iz tih epoha trag su ostavili samo Klaudije Ptolomej (II vek) i arapski nau~nik Alhazen (IX vek). oko 600 god. Jedan od njegovih na~ina mi{ljenja je (izvo|enje op{tih zaklju~aka iz pojedina~nih ~injenica). U svojim delima on je zasnovao i razradio eksperimentalnu metodu istra`ivanja. Aristotela. Epoha velikih gr~kih filozofa (Platona. Demokrita i dr. Osloba|anju od vladavine aristotelovskih zabluda. pre n. dakle.). Zbog nipoda{tavanja eksperimenta i favorizovanja “~istog rasu|ivanja”.PREDGOVOR Zna~ajniji napredak u poku{ajima da se shvati priroda i utvrde njene op{te zakonitosti zapo~elo je u doba anti~ke gr~ke civilizacije. Keplera. Uzrok tome bilo je jednostrano interesovanje za prakti~nu primenu znanja. matematici i optici. filozofije i umetnosti. Najve}i uticaj na razvoj znanja o prirodi imao je u to vreme Aristotel (384‡322. Od mnogobrojnih mislilaca toga doba. otkrio je zakone plivanja tela i primenjivao ih u re{avanju prakti~nih problema.

on je prvi koristio eksperiment i merenja. Ovo teolo{ko zna~enje ostavilo je traga u terminologiji: jo{ i danas se ~esto pi{e i govori da se neka pojava “pokorava” tom i tom zakonu. koji je dao jedan od najve}ih doprinosa fizici u raznim njenim oblastima. na osnovu kojih je analizom otkrivao zakone. ~ime se ona bavi i kako se razvijala? Is~itavaju}i sadr`aje ove knjige mo`ete i sami da date odgovor na ovo pitanje. Istorija fizike kao egzaktne nauke zapo~inje tek u XVII veku radovima italijanskog nau~nika Galileja. [ta jo{ predstavlja karakter fizike. U prou~avanju kretanja i drugih pojava. ina~e.su. koji traje bez prekida sve do na{ih dana. da u prirodi “vladaju” takvi i takvi zakoni. upotrebljavali teolozi u zna~enju “bo`je nare|enje”. Neposredni nastavlja~ Galilejevog pionirskog rada bio je Isak Njutn. Autor . iako vi{e ne mislimo da je te zakone prirodi nametnuo njen stvoritelj (ili bar neki od nas tako ne misle). Radovima Njutna i njegovih mnogobrojnih savremenika u XVIII veku zapo~eo je bujni razvoj fizike.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . . . . Predgovor Fizi~ari koje ne mo`emo da zaboravimo . . 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . .1 Razvoj pojma modela u fizici . . . . . . . . Fizi~ari nobelovci . . . .4 Statisti~ka metoda . . . . . . 5. . . . .1 Algoritam intuitivne kritike postoje}eg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [ta je nauka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razvoj fizike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 Prostorno . . . . . . . . . . . . . . . 4. .1 Racionalisti~ka metoda . . . . . . . . .SADR@AJ 1. . .1 Atomistika . . . . .4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. . . . .4 Hronologija dualizma prostorno ‡ vremenskog definisanja od klasi~ne do kvantne mehanike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. . . . . . . . . . . . 3. . . . 5. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 Aksiomatska metoda . . . . .3 Makromodeli . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 Razvoj radioaktivnosti . . . . . 3.4. . . . . . . . . . .3 Razvoj nuklearne fizike . .5 Matemati~ko simboli~ki modeli . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. . . . . . . . . . . . . . . . 5. . . . . .4 Mikromodeli . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . . . . . 3. .2 Aspekti vizuelizacije modela u fizici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. 7. . . . . . . .2 Inercijalne osobine tela u klasi{noj mehanici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .vremenski odnosi u Njutnovoj mehanici . . . . . . . . . . . . . Nau~ni zakon . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura Pregled objavljenih knjiga Komentari iz {tampe 7 22 25 25 31 33 36 36 39 41 42 50 50 50 52 54 56 59 59 61 63 64 67 70 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. . . . .4. . . . . . .2 Empiristi~ka metoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Osnovne metode saznanja . . . . . . 3. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gnoseologija primene modela u savremenoj fizici . .4. . . . . . . . . . . 3. . . . . . . . . . . . . . . .4 Komparativno ‡ korelativni stavovi o prostoru i vremenu od Bo{kovi}a do Ajn{tajna . . . . . . . 4. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

pa prema tome ni pojava radioaktivnosti se nije u to vreme mogla povezati sa tim da je radioaktivnost posledica promena koje se de{avaju u atomu. Treba ovde imati na umu da u to vreme. pokazuju izvesnu radioaktivnost.3 RAZVOJ NUKLEARNE FIZIKE Nuklearna fizika je deo fizike koji obuhvata prou~avanje gra|e. Radioaktivnost elementa samarijuma otkrivena je 1932. predmet je prou~avanja fizi~ara ve} pun jedan vek. familiju ili radioaktivni niz. aluminijum i magnezijum mogu postati radioaktivni ako se bombarduju alfa .zracima polonijuma i pojavu nazvali ve{ta~ka radioaktivnost. godine kada je Radeford na osnovu prou~avanja prolaska alfa . Sem ovih najte`ih elemenata. godine ispitivane su samo prirodne radioaktivne supstance. u Periodnom sistemu elemenata su iza bizmuta. a ve}eg su rednog broja od 83. godine se znalo da slabu beta . po~etkom XX veka. Danas je poznato vi{e od 2000 ve{ta~ki dobijenih radioaktivnih izotopa. zatim da je radioaktivni proces unutra{nja promena atoma na koji se ne mo`e uticati ni temperaturom. Kasnije je ustanovljeno da oni pripadaju nizovima uzastopnih raspada. dok neki elementi imaju i vi{e od 20 ve{ta~kih radioaktivnih izotopa.ISTORIJA FIZIKE 33 ISTORIJA JE ESENCIJA BEZBROJNIH BIOGRAFIJA veno je da radioaktivni elementi podle`u spontanoj transformaciji iz jednog atoma u drugi i da ove promene prati radioaktivno zra~enje. strukture i procesa u atomskom jezgru. nisu svi izotopi jednog atoma radioaktivni nego samo neki. ali je ipak u njemu koncentrisana celokupna masa atoma. Njen razvoj po~inje 1911. Sve do 1934. Ovaj centralni deo atoma ‡ jezgro. i svi elementi u jednom takvom nizu radioaktivnih promena ~ine radioaktivnu porodicu. Ve} 1903. Dodu{e.radioaktivnost pokazuju elementi kalijum i rubidijum. Atomsko jezgro manje je od pre~nika atoma za vi{e od 10000 puta. Jo{ 1906. koje zauzima neobi~no mali deo zapremine atoma. tj.~estica zaklju~io da u atomu postoji pozitivno naelektrisano atomsko jezgro. Te godine su Irena Kiri (}erka Marije Kiri) i Frederik @olio otkrili da bor. godine bilo je poznato da svi elementi koji su u prirodi. ni pritiskom. nije postojala ideja o atomskom jezgru. pokazuju pojavu radioaktivnosti. Za svaki element Periodnog sistema poznat je bar jedan radioaktivni izotop. sa manjim rednim brojevima u Periodnom sistemu. godine a kasnije je otkrivena radioaktivnost i niza drugih elemenata. ili kako je nazvano nukleus. Po nazivu nukleus je i oblast fizi~kih nauka koja prou~ava atomsko jezgro dobila . Prirodni radioaktivni elementi sa kraja periodnog sistema mogu se svrstati u tri radioaktivna niza. i mnogi drugi. ni hemijskim sredstvima niti pak elektri~nim i magnetnim poljem. 3.

koje ima naelektrisanje elektrona. bilo je poznato da prema Periodnom sistemu elemenata treba o~ekivati da u prirodi postoje 92 razli~ite atomske vrste.34 RAZVOJ FIZIKE K U K A RAZVOJ JE OSTVARENJE UTOPIJE naziv nuklearna fizika.radioaktivnosti i zakon pomeranja pri emisiji beta . kao i odnosa me|u elementarnim ~esticama koje ~ine samo atomsko jezgro. imaju svoja specifi~na svojstva. znalo se da su beta . koja obuhvata prou~avanje strukture spolja{njeg. jezgro vodonika ili proton bio bi uz elektron jedina elementarna ~estica. Odavno su se iz nuklearne fizike razvile posebne discipline. tj. elektronskog omota~a atoma. i nuklearne fizike ili fizike jezgra. koja se bavi ispitivanjem strukture jezgra. Ova ideja je i navela izvesne fizi~are da pretpostave da u atomskom jezgru postoje neutralne ~estice koje su po masi jednake protonima iako su u prilog ~injenici da su jezgra sastavljena od protona i elektrona i{le pojava beta . godine od strane engleskog fizi~ara Tomsona uneo nov podstrek prou~avanju atomskog jezgra.nauke o atomima. Naime. pri ~emu u jezgru elektroni kompenzuju vi{ak onog broja protona koji je jednak razlici izme|u atomske mase jezgra i njegovog rednog broja. tj. po~ela diferencirati kao poseban deo fizike.~estica. U prvo vreme posle otkri}a atomskog jezgra nuklearna fizika je bila u sklopu atomistike ali se kasnije kada je ustanovljeno da su pojave radioaktivnosti posledica procesa u atomskom jezgru. tj. koja se bavi aplikacijom energije atomskog jezgra. Naime. Zbog toga je pronalazak izotopa 1912.~estice elektroni koji se emituju iz atomskog jezgra prilikom beta . koja obuhvata prou~avanje gra|e i strukture. S obzirom na elektroneutralnost vodonikovog atoma. vodonikovog atoma. ali je bilo te{ko pretpostaviti da svaka od ovih vrsta atoma (elemenata) predstavlja i posebnu elementarnu ~esticu. Prema tome. i sva atomska jezgra mogla bi biti izgra|ena od protona i elektrona. {to je ponovo aktueliziralo Prautovu hipotezu iz 1815. Otkri}e izotopa je pokazalo da su atomske mase atoma gotovo jednake celom umno{ku najlak{eg atoma. u fizici je dominiralo pitanje njegovog sastava. ali suprotnog znaka. prou~avanjem nukleaenih reakcija i proizvo|enjem nuklearne energije. Element potomak . Po otkri}u atomskog jezgra. odnosno atomistike . njegovih elementarnih ~estica. sva atomska jezgra su izgra|ena od vodonikovog jezgra. godine prema kojoj su svi atomi izgra|eni od vodonikovih. koji iako sa~injavaju atom kao jedan sistem. Ovome razdvajanju doprinelo je i saznanje da je atom kao celina sastavljen iz pozitivno naelektrisanog jezgra i negativno naelektrisanog elektronskog omota~a (Borova teorija atoma). tada{njoj verziji. i primenjena nuklearna fizika. prema novijoj. Naime. jasno je proizilazilo da je naelektrisanje protona jednako.~estica od elementa roditelja dobija element potomak koji je u Periodnom sistemu pomeren za jedno mesto udesno. Stoga se danas pravi razlika izme|u atomske fizike. i to fizika elementarnih ~estica.radioaktivnosti a isto tako da se pri emisiji beta .

~estice koje se emituju iz prirodnih radioaktivnih elemenata. Tokom slede}ih godina izvr{en je veliki broj nuklearnih reakcija i u~injen veliki napredak u tehnici ubrzavanja raznih naelektrisanih ~estica kojima su se mogla bombardovati razli~ita atomska jezgra i ispitivati njihova svojstva. tj. kao ~estice koje izgra|uju atomsko jezgro. Slo`enost jezgra kao dela atoma proizilazila je iz pojave radioaktivnosti.zracima kojima je bombardovan berilijum engleski fizi~ar ^edvik je otkrio neutrone. me|usobno odbijaju. {to zna~i da emisijom elektrona naelektrisanje njegovog jezgra poraste za jedan. Ovim je ostvarena prva ve{ta~ka transformacija elemenata i na taj na~in u principu re{en problem kako da se jedan element pretvori u drugi. Broj protona u jezgru odre|uje naelektrisanje jezgra i redni broj elementa u Periodnom sistemu elemenata. za koju se u vreme otkri}a 1895. osnovni su na~in izu~avanja nuklearne strukture i nuklearnih sila. Na taj na~in je 1932. gravitacionih. godine dobio kao produkt bombardovanja elemente kiseonik i vodonik. privla~ne i kratkog dometa. ali se zna da su one izvanredno velikog intenziteta. Protoni i neutroni.~estica i beta . ali ukazuje na slo`enu strukturu atomskog jezgra. Nekoliko godina kasnije ustanovljeno je da se elektroni ne mogu nalaziti u jezgru nego da nastaju u jezgru pre emisije. Me|utim kada je Radeford izveo svoju prvu nuklearnu reakciju. kojom prilikom atomska jezgra prelaze jedna u druga. a koje se zovu nuklearne sile. Bombarduju}i azot alfa . Broj protona u jezgru je stalan za jedan element i odre|uje njegova svojstva.~estica. godine. kojima je vr{eno bombardovanje razli~itih jezgara. godine smatralo da je posledica pojava vezanih za atom a ne za jezgro. za koje se ve} ranije tragalo a koji su predstavljali elektri~no neutralne ~estice ~ija je masa pribli`no jednaka masi protona. alfa . Dalji razvoj nuklearne fizike bio je usmeren na prou~avanje sila koje dr`e na okupu nukleone. za izvo|enje takvih reakcija. ~ije je postojanje otkriveno tek 1911. Jezgra istog elementa koja se razlikuju samo u broju neutrona zovu se izotopna jezgra. godine otkrivena i druga elementarna ~estica koja ~ini gra|u atomskog jezgra. Priroda tih sila jo{ nije potpuno protuma~ena. predstavlja posledicu spontane nuklearne transformacije. Broj neutrona kod jezgra jednog istog elementa ne mora biti stalan ali doprinosi masi atomskog jezgra. Iste godine je nema~ki fizi~ar Hajzenberg postavio teoriju prema kojoj se atomsko jezgro sastoji od protona i neutrona. Nuklearne reakcije koje se danas vr{e uz pomo} sna`nih akceleratora.ISTORIJA FIZIKE 35 ISTORIJA JE ESENCIJA BEZBROJNIH BIOGRAFIJA ima redni broj ve}i za jedinicu (radioaktivno raspadanje). elektromagnetnih ili hemijskih sila. stajali su na raspolaganju samo prirodni projektili. Zbog svog pozitivnog naelektrisanja protoni se posmatraju}i elektrostati~ki. sastavni delovi i struktura. Vr{e}i oglede sa alfa . Emisija alfa . a u su{tini su potpuno razli~ite od elektrostati~kih. Nukle- . zovu se jednim imenom nukleoni.~esticama engleski fizi~ar Radeford je 1917.

iako su mu pitanja jasna. U nedostatku teorija. koji je razradila Gepart . koji su razradili Gamov 1930. a pred sobom zadatak da re{i one probleme koje }e tek postaviti. Kao ni problem nuklearnih sila.). zatim probleme na ~ija pitanja nije jo{ uspeo dati odgovor. u nuklearnoj fizici su dati i drugi modeli jezgara.VREMENSKOG DEFINISANJA OD KLASI^E DO KVANTNE MEHANIKE 3. ^ovek. gde je broj protona ve}i. atomska bomba) i do ekspanzije kori{}enja radioaktivnih izotopa u svim oblastima ljudske delatnosti. Me|u najpoznatije modele atomskih jezgara spadaju model kapljice. kao {to su modeli Fermijevog gasa. a me|u njima dejstvuju nuklearne sile.36 RAZVOJ FIZIKE K U K A RAZVOJ JE OSTVARENJE UTOPIJE arne sile moraju biti dovoljno velikog intenziteta da kompenzuju to odbijanje i da u~ine jezgro kompaktnim sistemom. tako ni problem strukture jezgra jo{ nije re{en na zadovoljavaju}i na~in. smisliv{i na~in na koji uspeva da prinudi prirodu da mu ka`e o onom {to je razmi{ljanjem za- . godine i kolektivni model (Bor 1953). godine.. i.~estica. kojima bi se mogao objasniti raspored nukleona u jezgru. ubrzo je dovelo do primene nuklearne energije (nuklearni reaktori. probleme o na~inu na koji bi uspeo da prinudi prirodu da nam ka`e ono {to smo shvatili razmi{ljanjem. u nuklearnoj fizici se pribegava modelima na osnovu kojih se poku{avaju izra~unati i objasniti svojstva atomskih jezgara. a {to jo{ nismo eksperimentalno do`iveli. Osim navedena tri modela jezgra. Poseban zna~aj u razvoju nuklearne fizike ima otkri}e pojave fisije atomskog jezgra urana. fizika reaktora. godine. Time se mo`e protuma~iti zbog ~ega kod te`ih jezgara broj neutrona br`e raste od broja protona. opti~ki model i model alfa . na~in kako su nukleoni raspore|eni u jezgru. Po{to su neutroni elektroneutralne ~estice. a ona je uticala i na na{a saznanja o strukturi zvezda. ve}i je i broj neutrona koji svojim me|udejstvom kompenzuju elektrostati~ko odbijanje protona. model kapljice (slojeva). tj... to kod te`ih atomskih jezgara. godine i Bor 1936. Na rezultatima nuklearne fizike razvile su se posebne nau~ne discipline (radiogeologija. najzad.Majerova 1950. Ovo otkri}e u~injeno 1939. zdravstvena fizika. 3.1 ALGORITAM INTUITIVNE KRITIKE POSTOJE]EG ^ovek je po prirodi sazdan tako da veruje da u procesu saznavanja u svakom trenutku ima za sobom probleme koje samo radom i razmi{ljanjem uspeva da re{i.4. energiji koju one poseduju i sli~no.4 HRONOLOGIJA DUALIZMA PROSTORNO . Dalji problem savremene nuklearne fizike je problem strukture atomskog jezgra.

Kod takvog pojedinca postepeno sazreva. svojim razumom ~ovek nije samo pasivni u~esnik razvoja. Ali ima slu~ajeva kada takvo uskla|ivanje ne uspeva. upoznaje ga i do`ivljava. Takav je slu~aj Maksa Planka i njegove kvantne teorije. slika prirode onakva kakvu on ose}a da mora biti. U toku evolucije ~ovek se razvijao prilago|avanjem uslovima sredine. u nekom trenutku istorije nauke. One su sigurno kauzalne. nije nu`no tra`iti metafizi~ki supstrat (sadr`aj). on tada daje novu teoriju koja sliku prirode menja a ne dopunjuje. neka namenska tendencija razvoja njegovih senzorskih organa (~ula) uvek prisutna. menjaju}i sliku prirodne gra|e i u toj situaciji prona|e odgovor. nijedan razuman ~ovek ne}e nikad mo}i shvatiti da se ne{to dogodilo samo od sebe. da uti~e na nju. ako se ne poznaju uzroci od kojih zavisi dalji tok pojave. To zna~i. kad povod za to nije uo~ljiv. On }e se uvek pitati: Za{to se ovo ili ono dogodilo. . daje rezultat.ISTORIJA FIZIKE 37 ISTORIJA JE ESENCIJA BEZBROJNIH BIOGRAFIJA klju~io. pa je. ve} se on u odre|enim granicama trudi. To {to je on svojim iskustvom. prema tome. Tada on poku{ava da uskladi ono {to je ve} znao. a eksperiment koji je dao za pravo njegovoj intuiciji je Majkelson-Morlijev eksperiment. biva neprijatno iznena|en ako mu priroda ne da o~ekivani odgovor. Osim toga. Dakle. Za re{enje takvog problema potrebna je pojava li~nosti velikog duha koja ima hrabrosti da rezultat takvog eksperimenta shvati kao poruku prirode da nije sve u redu ni sa onim zaklju~cima koje smo do tada smatrali sigurnim i koja ima snage da. koji su objektivno dati i u odre|enoj meri uslovljeni. da je donekle savlada i upravlja njome. sigurno je objektivan sadr`aj pojava u prirodi. intuitivno ne prihvataju tada{nja tuma~enja prirode. ~ovek u svojoj borbi da se prilagodi objektivnom svetu u kojem je i da ga sazna. To je slu~aj Alberta Ajn{tajna i njegove teorije relativnosti. I zaista. u grubim crtama. a ne nekim metafizi~kim spekulacijama (praznim umovanjem) shvatio. Ima i retkih pojedinaca koji. ~ovek ubrzo shvati da mu je priroda saop{tila nov podatak o sebi. Kad to ne bismo prihvatili kao osnovu na{eg saznavanja. iako je ona u suprotnosti s onim {to je do tog trenutka u nauci priznato. kad je re~ o uzroku. s tim novim saznanjem. ~ak i onda kad se ne{to dogodi iznenada. i to uspe{no. nau~no gledano. uglavnom. nije ni nu`no tra`iti neko odre|ivanje su{tine i prirode uzroka. To. onda bismo bili prepu{teni na milost i nemilost nepredvidljivih uticaja. Ako se tada pojavi eksperiment koji ru{i ono u {ta se do tada verovalo a u skladu je s njegovom intuicijom. Sve to je nezamislivo. Istina. U prvom trenutku zbunjen. da ne{to u toj prvobitno datoj okolini svesno promeni. ili [ta je dovelo do toga da se pojavi ovakav tok stvari u nekom razvoju. ve} samo utvrditi njegovo nepobitno postojate i na~in manifestovanja.

kad znamo da se javlja i kad znamo da je njen izvor u masama. pri istim uslovima. Sve se nalazi u ve~itom stanju pretvaranja. da bismo mogli identifikovati sve pojave koje se menjaju. Daleko bismo oti{li razmatraju}i i razmi{ljaju}i o tome do kojih granica se. svesni. kad znamo kako se manifestuje u prirodi. i najzad. Za nas je va`no utvrditi ovu silu i na~in njenog dejstva. Pitamo se za{to se neko razboleo i ne pada nam na um da se to moglo dogoditi bez ikakvog razloga. “slobodna volja”. za{to se neki predmeti tope pri zagrevanju. Filozof. na primer. neki ogled mo`e reprodukovati. svako slobodno telo pada prema Zemlji i mi znamo da je to stoga {to ga privla~i Zemljina te`a (gravitacija). {ta je njihov uzrok. prethodilo. 1957). Nije. pa i kotemplacijom. onda bi ~itavo sudstvo bilo vi{e-manje suvi{no. podrazumeva sve ono {to je dovoljno ta~no za odre|ene svrhe. U tra`enju povoda nekom doga|aju. me|utim. da su i na{e li~ne odluke uslovljene i da za njih postoje razni uzroci. Op{ta karakteristika sveta . Bom (Bohm) u vezi sa pitanjem kauzalnosti prirodnih pojava u fizici u svom delu Kauzalnost i slu~aj u savremenoj fizici (Causalty and chance in modern physics. nekom doga|aju. Pri tome se pretpostavlja da isti uzroci. Na primer. bitno {ta je gravitacija po svojoj prirodi. za{to voda isparava. u smislu da ne izaziva ni{ta {to postoji kasnije. Svaki prekr{ilac zakona bio bi svesni apsolutni krivac i kao takav morao bi biti ka`njavan najte`im kaznama. D. Kako bi izgledalo. Pri tome otkrivamo da ni{ta ne proisti~e prosto ni iz ~ega a da mu ni{ta nije prethodilo. pa bilo da su oni svesni ili podsvesni. ni{ta ne mo`e ni nestati bez ikakvog traga. na neki na~in uvek mo`e utvrditi {ta je nekoj pojavi. Pored toga. Svi postupci i odluke imaju neke odre|ene uzroke i motive. osim posmatranja i merenja. Za sve oko nas mi tra`imo poreklo ‡ uzroke ‡ motive. Mi smo. tra`imo motive krivi~nog dela itd. samo ako bitno ne uti~u na tra`eni rezutat. znamo da su na{a merenja samo do izvesne granice ta~na. Pitamo se za{to Sunce izlazi na istoku i zalazi na zapadu. i to duboko. pa se tako kao ta~nim zadovoljavamo merenjima koja malo i odstupaju od ta~nosti. da na{e li~ne odluke ni~im ne budu uslovljene ‡ kad ne bi bilo motiva ‡ kad bi postojala. Isto tako. a ostalo je manje va`no. ka`e: “U prirodi ni{ta ne ostaje nepromenjeno. ali se u nauci pod ta~nim.38 RAZVOJ FIZIKE K U K A RAZVOJ JE OSTVARENJE UTOPIJE Ono “metafizi~ki” ukazuje na to da se ide izvan okvira mogu}nosti prirodnonau~nog tuma~enja. kretanja i promena. na primer. proizvode iste posledice (u svako vreme i na svakom mestu). Pretpostavlja se da se u tom procesu promena i zbivanja. slu`imo se eksperimentima. odnosno za{to se ona javlja. po pravilu. na primer. kako neki idelisti~ki filozofi ka`u. Ni nau~nici ne mogu ni{ta da zapo~nu “slobodnom voljom”.

♣ ubrzanje tela srazmerno je sili koja deluje na njega. Ova odstupanja se ogledaju u pojavljivanju dopunskih inercijalnih sila koje deluju na telo u neinercijalnom sistemu. ima istu vrednost u dva referentna sistema. Osnovni zakoni klasi~ne mehanike su Njutnovi zakoni: ♣ telo se kre}e bez ubrzanja ako na njega ne deluje nikakva sila (zakon inercije). veoma je va`no razumeti prirodu inercijalnih osobina tela. svaka stvar proisti~e iz drugih stvari i sa svoje strane izaziva druge stvari. koji se nalazi na disku koji rotira u odnosu na inercijalni sistem. Inercijalne sile se. koji se jedan u odnosu na drugi kre}u konstantnom brzinom. prve teorije u kojoj je na~injen poku{aj da se ove osobine shvate. bilo nau~nim. Ovi sistemi nazivaju se Inercijalni referentni sistemi. istog oblika u svim inercijalnim sistemima (Galilejev princip relativnosti). treba ga dovoljno udaljiti od svih drugih tela. razmotri}emo ukratko principe klasi~ne mehanike.4. Da bismo osigurali da na telo ne deluje nikakva sila. ali je suprotno usmerena. tj. Sa gledi{ta eksperimentalnog odre|ivanja. Zato se ovi zakoni moraju dopuniti iskazom da postoji bar jedan referentni sistem u kome oni va`e. Ako neki posmatra~ uo~i odstupanje od Njutnovih zakona. ♣ pri interakciji dva tela. ose}a delovanje sile koja ga gura ka periferiji diska. to bi zna~ilo da je njegov referentni sistem ubrzan u odnosu na inercijalni sistem. u kome va`i zakon inercije. posmatra~. Stoga sledi da postoji ~itava klasa referentnih sistema (koji se jedan u odnosu na drugi kre}u konstantnom brzinom) u kojima va`e Njutnovi zakoni. U prva dva zakona figuri{e pojam ubrzanja. inercijalni sistem se mo`e definisati kao onaj sistem u kome se telo na koje ne deluje nikakva sila. u klasi~- . koji je definisan samo u odnosu na neki referentni sistem. Zakoni mehanike su.” 3.ISTORIJA FIZIKE 39 ISTORIJA JE ESENCIJA BEZBROJNIH BIOGRAFIJA mo`e se izraziti jednim principom koji obuhvata ogromnu oblast iskustva raznih vrsta. dakle. Tako npr. sila kojom jedno telo deluje na drugo jednaka je po intenzitetu sili kojom ovo drugo telo deluje ne prvo.2 INERCIJALNE OSOBINE TELA U KLASI^NOJ MEHANICI Za razumevanje zna~aja koji prostor i vreme imaju pri formulisanju fizi~kih zakona. bilo nekim drugim. kao i sila. koja nisu nikad bila opovrgnuta ni nekim posmatranjem ni nekim ogledom. a koje nisu uzrokovane interakcijom sa drugim telima. Da bismo to u~inili. kre}e bez ubrzanja. dakle. Ubrzanje.