You are on page 1of 74

Pitanja i odgovori iz MPP

1. Predmet MPP- Pod predmetom MPP podrezumevaju se oni pravni odnosi koji su regulisani
normama MPP i tu se gleda na predmet MPP kao grane prava, a predmetom se mogu
smatrati i same norme koje regulišu odrfeđenu vrstu odnosa i tu se na predmeet gleda kao
disciplina koja izučava tu granu prava.
- Pravni odnosi koji čine predmet MPP-a, postaju predmet ove grane prava samo ako
sadrže element inostranosti. Odnosi sa elementom inostranosti su odnosi stanja i
sposobnosti fizičkih i pravnih lica, imovinski, porodični, nasledni, privredni....
- Kao rezultat različitih svatanja obima predmeta MPP-a, imamo predmet MPP-a kao
nastavne discipline. Prema vladajućoj Francuskoj koncepciji predmet MPP-a, su norme o
državljanstvu, pravnom položaju stranaca, sukobu zakona i sukobu jurisdikcija.
- Predmet MPP-a je sukob zakona i obuhvata kolizione norme, pravila koja merodavno
određuju materijalno pravo za odnose koji se vezuju za više suvereniteta. Norme o
sukobu jurisdikcija su pravila koja regulišu građansko procesne odnose sa elementom
inostranosti. Predmet MPP-a čine i pravila o privatnim pravima stranaca.
- Predmetom MPP-a, kao discipline koja izučava određenu pravnu oblast, smatramo
norme o određivanju merodavnog prava, građanskoprocesnim odnosima sa elementom
inostranosti i pravima stranaca da u Srbiji stupaju u privatnopravne odnose.
2. Pojam MPP-a
- Međunarondo privatno pravo je grana nacionalnog prava. Koliko autora, toliko i
definicija.
- Prema nekim autorima, pojam MPP-a obuhvata norme o sukobu zakona (kolizione
norme).
- Prema Kegelu, MPP-o je skup pravnih pravila koja ukazuju na to, privatno pravo koje
države je merodavno.**
- Recei – MPP-o obuhvata ona pravna pravila koja, u sukobu pravnih pravila dveju ili
više država, utvrđuju koje će države građansko pravo primeniti na neki građansko pravni
odnos.
- Prema Jezdiću, MPP-o je grana prava jedne države koja pravno omogućuje i reguliše
društvene odnose koji treba da proizvedu građanskopravne posledice ne samo u
nacionalnom, već i u međunarodnom obimu.
- Kada je u pitanju najširi konceptm, pojmu MPP-a se dodaju i odredbe o državljanstvu.

1

3. Metod MPP-a
- Metod MPP-a čine načini i sredstva pomoću kojed se vrši proučavanje i regulisanje
njegovog predmeta.
- Postoje dva osnovan metoda: posredan (kolizioni, indirektni) i neposredan (materijalni,
direktan)
- Posredni, kolizioni metod je tipičan način regulisanja odnosa MPP-a. Norme kojima se
služi treba da pruže odgovor, prema kom pravu, domaćem ili stranom, treba regulisati
odnos sa elementom inostranosti.
- Neposredni, materijalni metod, direktno reguliše odnose ove grane prava, materijalnim
ili procesnim normama domaćeg prava. Nema mogućnosti obraćanja na pravo druge
države. Kada je u pitanju neposredno ili direktno regulisanje međunarodnim propisima,
idealan način rešavanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti bio bi njihovo
neposredno regulisanje i to na mmeđunarodnom planu. Ako bi međunarodnom
konvencijom bila stvorena jednistvena pravila u pogledu ugovorne i deliktne
odgovornosti, jedinstveni uslovi za sklapanje i razvod brakova itd.. , postojalo bi savršeno
i jedinstveno rešenje za one privatnopravne probleme za čije je rešavanje zainteresovano
više država. Ovo je teško ostvarivo zbog razlika među pravnim sistemima država, ali ipak
postoje određene konvencije koje su značajne za regulisanje određenih oblasti
(Konvencija UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe). Neposredno regulisanje
unutrašnjim propisima se pre svega odnosi na pitanje prava stranaca i međunarodnog
postupka. Domaća država neposredno uređuje, putem imperativnih normi, koja su prava
dostupna strancima i na koji način, a koja prava ostaju rezervisana za diomaće državljane.
- Direktnu ili neposrednu tehniku regulisanja odnosa sa elementom inostranosti, možemo
odrediti kao tehniku, pri kojoj se na činjenice primenjuje pravno pravilo, koje svojom
primenom činjenični odnos pretvara u pravni odnos na taj način što određeno ponašanje
učesnika odnosa čini obaaveznim.
- Kada je u pitanju idnitektan ili neposredan način, osnovni instrument takvog načina
regulisanja su specifične norme – kolizione norme. Ova pravila samo upućuju na
merodavno pravo po kojem će se ta pitanja raspravljati.

2

4. Privatnopravni odnos sa elementom inostranosti
- Predmet MPP-a kao pozitivne pravne discipline su privatnopravni odnosi sa elementom
inostranosti.
- Privatnopravni odnosi danas predstavljaju izraz za zbirno označavanje građanskog,
porodičnog, radnog i privrednog prava.
- Za pojavu međunarodno privatnopravnih problema, nije dovoljno da se radi o
privatnopravnim odnosima, već je neophodno da se u tim odnosima pojavi i element
inostranosti.
- Radi se o onim odnosima, koji se preko svojih elemenata, vezuju za više država.
- Pored izraza „strani elementi“ , odnosno „međunarondi elementi“ koriste se i termini
„element inostranosti“ i „međunarodno obeležje“.
- Zakon o rešavanja sukoba zakona sa propisima drugih zemalja (ZMPP) koristi izraz
međunarodni element.
- Strani elemet u subjektu javlja se na bazi državljanstva kao pravne činjenice, ali se
može javiti i na osnovu prebivališta i boravišta lica koja stupaju u određeni
građanskopravni, privrednopravni, porodičnopravni ili radnopravni odnos. Ovde će
postojati strani element i u slučaju kada su u jednom ugovornom odnosu i jedna i druga
strana srpski državljani, ali imaju prebivalište u inostranstvu. Kada su u pitnju pravna lica
strani element je izražen u subjektu, ako je bar jedan od učesnika odnosa pravno lice koje
ima stranu nacionalnu pripadnost.
- Strani element u objektu se javlja na bazi mesta nalaženja stvari, koja je predmet
transakcije, i na osnovu merila pomoću kojih se utvrđuje pripadnost osnovnih sredstava
prevoza, kada su ona predmet transakcije.
- Strani elemet u pravima i obavezama nastaje ako su strano obeleženi nastanak ili
ispunjenje prava i obaveza(ako je posao zaključen u inostranstvu, ako je deliktna radnja
učinjena u inostranstvu).
- Da bi se govorilo o pojavi stranog elementa, dovoljno je da samo jedan od subjekata
ima strano državljanstvo ili prebivalište u inostranstvu; da se samo deo stvari koja je
predmet ugovora nalazi u inostranstvu.
- Strani element pretvara porodičnopravne, građanskopravne, radnopravne i
privrednopravne odnose u odnosu međunarodnog privatnog prava. MPP-o ne preuzima
rešavanje tih odnosa u celini, jer nakon što su pravila MPP-a utvrdila pravo koje države je
merodavno, dalje rešavanje spornog odnosa je preuzima građansko, porodično, privredno
ili radno pravo određene države.
- Značaj: tajna je u sadašnjosti. Ako obratiš pažnju na sadašnjost, može je poboljšati, a
ako poboljšaš sadašnjost biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi. Zaboravi budućnost
i živi svaki dan svog života prema poukama Zakona.

3

. a negde su sudki precedenti.U pojednim zemljama.Postoje razkličiti izvori MPP-a u pojedinim zemljama.Dele se na unutrašnje i međunarodne. izvore MPP-a predstavljaju i ratifikovani međunarodni ugovori – bilateralni i multilatralni.5. .Sudska praksa ima određenni uticaj i u zemljama u kojima nije priznata kao formalni izvor prava. Izvori MM-a . popunjavajući praznine koje ostavlja kodifikacija ove grane prava.Negde su osnovni izvori zakonski propisi. 4 . .Dopunskim izvorom MPP-a smatraju se i običaji (međunarodni i unutrašnji). . .

Konvencija o sukobu zakona u pogledu oblika testamentarnih odredaba 1961. .ZMPP . Odredbe koje predstavljaju neposredan izvor jesu član 97 Ustava: kojim je ustanovljena nadležnost Republike u oblasti i sistema prelaska granice i kontrole prometa robe. prikriva obasti u sukoba zakona (određivanje merodavnog prava) i sukoba jurisdikcija. Konvencfija o građansko-sudskom postupku 1954. Zakon o čeku 1946.. . pravo na koncesiju i druga prava u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom. Konvencija o privilegijama i imuinitetima UN 1946. usluga i putničkog saobraćaja preko granice. Ne sadrži norme o privatnim pravilima stranaca. Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovodbi 1998. Predstavlja posredan i neposredan izvor MPP-a.Najvažniji pozitivni propisi koji su izvor kolizionih normi su: Zakon o menici 1946. norme MPP-a su bile razasute u raznim zakonima. pa i MPP-a. Odredbe koje predstavljaju posredan izvor jesu član 21 Ustava. .Pre donošenja zakona..Njaviši popisi koji su izvor normi o građansko-procesnim odnosima sa elementom inostranosti: Zakon o parničnom postupku 2004. .Isti zakon ili podzakkonski akt može da sadrži nekoliko normi koje sklapaju u različite celine međunarodnog privatnog prava. . osim prava koja su isključivo rezervisana za državljane Srbije. kojim se brak definiše kao zajednica muškarca i žene. Zakoni i podzakonski akt .Zakon o međunarodnom privatnom pravu stupa na snagu 1983. Zakon o obligacionom odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju 1998. Bilateralne i multilateralne konvencije .Ustav je osnovni izvor svake grana prava. Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu sa ustavom. . Zakon o izvršnom postuku 2004. položaj stranaca i stranih pravnih lica. godine i predstavlja prekretnicu. u Srbiji uživaju sva prava zajamčena Ustavom i zakonom.Ovo je potvrđeno član 16 Ustava: opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju.Multilateralne konvencije: Konvencija o građansko-sudskom postupku 1905. Članom 84 se garantuje stranim licima na našem tržištu tretman jednak onome koje imaju domaća lica. godine u Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja.6. Neposredan izvor je član 17: prema kojem stranci u skladu sa međunarodnim ugovorima. Naziv se menja 1996.. zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu ili član 62. 5 . Član 85 Ustava predviđa da strana lica mogu steći svojinu na nepokretnostima.Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima 1982. Izvori MPP-a u Srbiji . Zakon o arbitraži. Zakon o stečajnom postupku 2004.

.. sa Italijom 1960. određivanje merodavnog prava u statusnim i porodičnim odnosima. Bečka konvencija o konzularnim odnosima 1963.Bilateralne konvencije uređuju odnose između dve države vezane za uzajamno priznanje i izvršenje sudskih i arbitražnih odluka.. sa Grčkom 1974. Strane ne moraju zaključiti izričiti sporazum o prelazu prava i obaveza. sa Bugarskom 1963. U pogledu ovih ugovora. sa Kinom 1972. Konvencija o pravnom položaju lica bez državljanstva 1954.Konvencija o statusu izbeglica 1951.. važi princip diskontinuiteta. već se postojanje i primena ugovora može produžiti i konkludentnim radnjama. Konzularna konvencija sa Belgijom 1969. pravnu pomoć. 6 . koji znači neprelaznost prava i obaveza u slučaju sukcesije. . Bečka konvencija o diplomatskim odnosima 1961.

Andora. za popunu pravnih praznina (Francuska. Imamo dva osnova principa: 1. sudska praksa nije formalni izvor. Italija. odsustvo pravnih propisa u oblasti MPP-a..7.Osnovni izvor MPP-a un svim zemljama. Srbija. Slučaj sveobuhvatnog i potpunog gegulisanja problematike MPP – Mađarska Uredba sa zakonskom snagom o MPP iz 1979. Unutrašnji izvori MPP-a . Belg. g. Hrvatska. Austrija. ali se sa njom popunjava odsustvo zakonskih propisa za MPP-a. koji sadrži poseban blok mpp-ih normi. Prednost sudske prakse se ogleda u mogućnosti da blagovremeno nadomesti nedostatke. sadržana pravila iz oblasti MPP-a. ali barem najvećim delom. . ugolavnom uz odgovarajuće materijalno pravne propise. 7 .Sudska praksa – vezuje se za angloamerički pravni sistem. Kina). norme koje rešavaju probleme koji se javljaju usled pojave elementa inostranosti u naslednopravnim odnosima nalaze se u zakonima o nasleđivanju. Npr. Holan. osim u kojima važi precedentno pravo su zakoni. u nekim zemljama postoje posebni zakonici u kojima su ako ne u potpunosti. Posebne propise (zakone) posvećene odnosima sa elementom inostranosti imaju: Japan. Taj zakon je po pravilu građanski zakon.Švajcarska). Egipat. U ovoj grupi zemalja mogle bi se izdvojiti kao podgrupa one države koje u jednom zakonu (koji nije posebno posveće mpp-u) koncentrišu najveći deo normi iz mppa. Njima se u zapadnim zemljama obično reguliše pravni položaj stranaca /reč je o dinamičnoj i osetljivoj materiji/. U Evropi poseban zakonik o mpp-u imaju: Albanija.. kolizione norme za menicu nalale se u meničnim zakonima.Uredbe koje uglavnom služe . (Holandija). Zasniva se na sudskom precedentu. Severna Koreja. 2. U većini država. . Južna Koreja. (Grčka. u nekim zemljmama propisi iz mpp-a se nalaze u raznim zakonima.

konvencije o nastanjivanju. Prema broju država potpisnica.Ukoliko isto pitanje regulišu dva međunarodna ugovora. takva odredba se ne može neposredno primeniti. Ako ugovor samo stvara obavezu za državu da na određeni način izmeni svoje unutrašnje zakonodavastvo. rešava se u korist bilateralnog ugovora.8. obezbeđuju najpovoljnije rešenje. 8 .Međunarodni običaji su poslednji u hijerarhiji.Podela međunarodnih ugovora: 1. (to je dan osnivanja haške konvencije za međunarodno privatno pravo). konzulatne konvencije. Sudovi su dužni da međunarodne ugovore i opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava primenjuju neposredno. 2. septembra 1893. imala 65 država članica. . pravnog statusa ili zasnivanje privatno pravnih odnosa za državljane ugovornica. Prema otvorenosti (mogućnosti pristupanja): otvoreni. Prema predmetu: ugovori o međunarodno pravnoj pomoći u građevinskoj i trgovinskoj materiji. . .Međunarodni ugovori su najstariji pisani izvor MPP-a. Konvencija je 2006. 3. dvostrani i višestrani.Međunarodni ugovori i međunarodni običaji . . Kada je u pitanju hijerarhija između samih međunarodnih ugovora imamo princip maksimalne efikasnosti ili princip najpovoljnijeg prava. Međunarodni izvor MPP-a . odgovor zavisi od toga da li su ugovori višestrani ili dvostrani. poluotvoreni i zatvoreni. Njihova prvobitna funkcija jeste omogućavanje povoljnog odnosa. Međunarodni ugovori postoje deo unutrašnjeg pravnog poretka posle njihovog potvrđivanja (ratifikacije) i imaju primat nad normama unutrašnjeg prava. je usvojeno 37 konvencija iz oblasti MPP-a. trgovinski sporazumi. i 27. Do kraja 2006. Sukob između samih međunarodnih ugovora.Konvencija posvećena regulisanju različitih pitanja MPP-a održana u Hagu između 12. Oba podrazumevaju primenu odredaba onog ugovora koji s obziorm na njihov cilj.

jer se u odnosu na višestrani pojavljuje kao specijalni zakon. . Zakoni .Pri određivanju hijerarhije između samih ugovora.Postoje međunarodni ugovori i običaji. postoji princip maksimalne efikasnosti i princip najpovoljnijeg prava.Kod nas.Oba podrazumevaju primenu odredaba onog ugovora koji s obzirom na njihov cilj obezbeđuje najpovoljnije rešenje. . Hijerarhija izvora MPP-a . Primat imaju dvostrani. koji ne smeju biti u suprotnosti ni sa ustavom. . dovodi u pitanje njihov redosled.Različiti unutrašnji: Primat prema principu – leks posterior derogat legi priori. međun.Različiti međunarodni. nakon ustava. primat međunarodni ugovori. . u hijerarhiji iizvora prava.Ukupna hijerarhija svih izvora: 1. . ukupna hijerarhija svih izvora.unutrašnji izvor: specijalni i opšti.9. – unutr. Međunarodni običaji 9 .Međunarodni-unutrašnji. ni sa međunarodnim ugovorom. leks specijalis derogat legi generali. 3. . 2.Postojanje više različitih izvora MPP-a. . Prema principu pacta sund servanda. odredbe ostalih zakona kojima se reguliše materija MPPa imaju primat nad ZMPP. a zatim domaći zakoni. različiti unutrašnji.Međunarodni ugovori postaju deo unutrašnjeg pravnog poretke posle njihovog potvrđivanja i imaju primat nad normama unutrašnjeg prava. Postoje dvostrani i višestrani ugovori. . za primenu dolaze u obzir potvrđeni međunarodni ugovori.. koji ne smeju biti u suprotnosti sa ustavom. Međunarodni ugovor: bilaterarni sporazum i multilateralne konvencije. .

Najstarije rimsko pravo.Ius alba – imovina preminulog stranca pripada vlastelinu.Naslednopravni odnosi su regulisani prema pravu ostavioca. Nakon uspešnih osvajačkih pohoda. i one imaju karakter međunarodno-privatnih normi.Foris maritagium – taksa na sklapanje braka. Stranci ne spadaju među povlašćene. Kada se govori o začecima MPP-a u antičkim grčkim gradovima. U grčkim državama – gradovima za realizaciju nekog potraživanja ili drugog zahteva prema strancu nije bila potrebna odluka pravosudskog organa. Strano pravo se u rimu nije primenjivalo. nije se razvio princip redovne primene stranog prava u slučajevima kada bi sporni odnos bio povezan sa stranim pravom. važi personalni statut. Biti rimski građanin.Uslovi za sklapanje braka su se cenili po ličnom statutu verenika. .Ius naufragil – pravo vlastelina na tovar potopljenog broda. postoji ustanova SILAN. . Kada su u pitanju prava stranaca u Grčkoj. Rimsko pravo . Odluke su često uklesane u mermerne ploče i stubove. dok stranci nemaju pravnu sposobnost.Nema kolizionih normi. i uz civile predstavljalo je privilegiju rimskih građana.Kada je u pitanju prenos dobara (poklona ili kupoprodaj) važi lični statut poklonodavca ili prodavca. Postojanje MPP-a pretpostavlja pored razvijenosti prometa robe i usluga i određeni stepen saradnje i tolerancije među državama. . situacija se menja. Mnoga pitanja su rešava u postupku međunarodne arbitraže. značajnije su pogodbe koje su nastale u trgovini izimeđu Grčke i Egipta. Domaći građanin je mogao da ostvari svoj zahtev putem neposredne upotrebe sile i taj postupak se zvao SILAN. Kada je u pitanju primena merodavnog prava. . tj. izuzetak feudalci. MPP o feudalizmu . Horpitim privatum – institut zaštite stranaca u Rimu. U pogodbama je postavljeno pravilo da se mesto suđenja određuje prema jeziku na kojem je sastavljen ugovor. Pretori rešavaju sporve između građana i peregrina. MPP-o u antičkim država . Ovi sporovi su bili imovinske-pravne prirode. .Detrakcija.U ranom feudalizmu. Sudovo su primenjivali svoje pravo – leks fori.10. Proksen je lice zaštitnih interesa stranaca u Atini. Primenjivao se ius gentium.Sposobnost za sklapanjem poslova se cenila po lilnom statutu ugovornika.uzimanje dela (1/5) nasledstva umrlog stranca. Status civitis se priznaje sve širem krugu lica. jer je za to potrebno posedovanje status civitis. . . . 10 .Antičke države još nemaju MPP-o u današnjem smislu.

Trgovina se brzo razvijala među gradovima.. Jedan od poznatih statutista je Bartolo. priznata samostalnost gradovima kao što su Bolonja. On je nastojao da utvrdi neka pravila po kojima bi se određivalo neredovni statut u slučajevima kada je pravi odnos vezuje za više pravnih područja. ali bi se na ta lica primenjivala i kada se ta lica nalaze van granice svoje domovine.Personalnim statutima su se uglasnom smatrali svi statuti kojima se postavljaju neke granice slobode ugovaranja: zabrana poklona među bračnim drugovima. Ugovorom u Konstanci iz 1183. treba pomenuti podelu statuta na realne i personalne.11. Piza. Trebalo je naći kriterijume koji bi odredili kada je opravdano pravo zajednice kojoj jedno lice pripada (personalni princip).Personalni statuti bi se primenjivali samo na ona lica koja su podanici suvereniteta koju je doneo statut. . Glosatori i postglosatori ponovo otkrivaju vredosti rimskog prava. Verona. 11 . . . tražeći uvek ono pravo čije bi primena u datom slučaju bila najlogičnija. a kada je opravdano primeniti pravo zajednice u kojoj se to lice nađe. .Personalni je statut kojim se predviđa odgovornost roditelja za dugove dece. Gradovi poseduju i pravo samostalnog donošenja opštih pravnih akata. ali bi ostajali bez efekta van te teritorije. Kada su u pitanju ugovori on se zalaže za primenu prava mesta zaključenja ugovora.Za Bartola se vezuje i pravilo da se za delikte primenjuje pravo mesta izvršenja delikta. Firenca.Između 25-tog i 15-tog veka javljaju se ideje koje su od značaja za razvoj MPP-a.Realni statuti bi se primenjivali na svakoga na teritoriji gde su doneti. Bolonja se razvija u veliki univerzitetski centar. Ti akti se nazivaju statutima. Milano. Realni statuti su oni kojji propisuju zastarelost i održaj. Do tih pravila je dolazio analizom slučajeva. zabrana zaključivanja ugovora ili sastavljanja testamenta licima do određenih godina starosti. . Među njegovim idejama. Italijanska škola statuta .

Samo se personalni mogu primeniti i van teritorije vlasti koje je donela taj statut (norme o poslovnoj sposobnosti).* Njegov sledbenik je bio Gij Kokij. Francuska škola statuta . Oni se bore između feudalaca koji žele da zadrže svoje privilegije i monarha koji nastaji da ojača centralnu vlast ograničavajući ovlašćenja feudalne vlastele. Njegova najznačajnija ideja je koncepcija o autonomiji volje.Dimulen je pripadnik i zastupnik buržoazije. . ni oni nemaju eksteritorijalno dejstvo.12. u pogledu spora o bračno-imovinskim odnosima. . Po njegovom shvatanju u sumnji se uvek pretpostavlja da je reč o realnom statutu. i tu je bilo prihvaćeno pravo prvog bračnog domicila. personalne i mešovite. Realni su oni koji se odnose na nekretnine i ugovore o nasleđivanju. Poznat je pravni savet koji je Dimulen dao 1525. ne prate ličnost van određene teritorije. 12 .Daržantre je predstavnik feudalaca.Ovoj školi pripada Šarl Dimulen i Bertran Daržantre. teritorijalno važenje običaja ima primat. Mešoviti imaju isti efekat kao i realni. tj. U njegovo doba. Poznata je njegova podela statuta na realne. Tu je i buržoazija koja je saveznik monarha. prema kojoj subjekti mogu sami da odrede merodavni običaj. Mešoviti se odnose na stvari i lica.

3. Daržantre je imao veliki uticaj na holandsku školu. koji ne bi dirali postulat suverenosti nacionalne države. zadrži to pravno dejstvo svuda. Vlade država iz kurtoazije omogućuju da pravo jedne države koje unutar svojih granica proizvelo pravno dejstvo.Huber je postavio 3 osnovna principa. Huber je smatrao da pravilno o rešavanju sukoba zakona nastaju prećutnom saglasnošću naroda. koje zove aksionima: 1. Holadska škola .Najjača ličnost ove škole je Huber. Smatra se da niko ne može da ograniči suverenu državu u tome da na svojoj teritorji čini ono što ne želi. kao i otac i sin Fut. bez značajnijih izvora sirovina i upućena je na saradnju sa drugim zemljama.Od značaja je i to da je Holandija trgovačka zemlja.Holandski statutisti su izvor univerzalnih pravila o rešavanju sukoba zakona videli u međunarodnom javnom pravu.Od velikog značaja su dela Hugo Grocijusa. Smatraju se podvrgnutim vlastima jedne države svi oni koji tamo stalno ili privremeno borave. Priznaje se teritorijalni princip. ali ih ne obavezuju van državnih granica. . Holandski statusti su imali zadatak da pronađu principe za rešavanje sukoba zakona. kao i ideje Bodena.13. već da su ta merila opšta i da imaju važnost svuda. Oni su imali u vidu sukobe zakona između država. a istovremeno bi omogućili onaj stepen međunarodne pravne saradnje koji je neophodan za dalje razvijanje trgovinskih veza. . ako to ne ide na uštrb druge vlasti ili građana te druge vlasti. Zakoni jedne države važe unutar njenih granica i obavezuju sve one koji su podvrgnuti vlastima te države. 2. Oni nisu smatrali da pravno područje ima sopstvene norme koje bi određivale kriterijume za izvor merodavnog prava. . . 13 .

2. . autonomija volje i suverenost. Manćini . . Savinji . Savinji. Postavlja 3 načela za određivanje merodavnog prava: 1. porodičnih i nasledno-pravnih odnosa valja uvek primeniti nacionalno pravo. Prihvćena je i njegova ideja o jedinstvenoj zaoštavštini (na raspravljanje jedne zaostavštine treba primeniti jedno isto pravo). bez obzira na to da i se presuda izriče u ovoj ili onoj državi. Najstavlja ideju Savinjija o postavljanju opštih principa.Ističe tri ideje: nacija. Ako u datom slučaju domaći zakoni ne sadrže jasne indikacije o tome koje bi pravo valjalo primeniti. Dejzi .Sledi Vehtera. da pravni odnosi. Ostavio je širok prostor autonomije i volje kada je u pitanju MPP-o. On smatra da je primena stranog prava međunarodna pravna obaveza. u slučaju sukoba zakona. Vehter. Jedan je od utemeljivača istorijsko pravne škole i pisac dela koja su imala uticaj na pravnu teoriju i pravnu praksu. dozvoljavajući strankama slobodu da izaberu merodavno pravou skoro svim oblastima. Sudija treba pre svega da primeni ono pravo na koje ukazuju pravne norme koje važe u njegovoj državi. Ta željena jednakost ne podrazumeva samo to da se stranac u pojedinim zemljama izjednačava sa domaćim državljanima. Ako ni ovakva analiza ne daje rešenje treba primeniti domaća materijalno pravo. Bil. Manćini. . treba ispitati šta nalaže domaće pravo.Ministar pravosuđa Italije. Zalaže se za univerzalna pravila o tome kada će se primeniti domaće. MPP-o je deo nacionalno pravnog sistema. koje su van domena ličnih. Francuska donosi građanski zakonik Code civil. Vehter . On smatra da treba istražiti i formulisati principe koji bi služili napretku civilizovanih naroda. 3. stvara zajedničku korist i za narod i za pojedince.Ističe da je ravnopravan tretman trancima sa domaćim državljanima.Zakoni značajni za MPP-o: 1804. već i to. .Savinji predlaže da se traže pravila koje bi odgovarale zajednice naroda i da treba poći od pravnih odnosa koji se vezuju za više pravnih sistema. Prema njegovom mišljenju. Ministar inostranih poslova.Smatrao je da je sedište stvarno pravnih odnosa uvek tamo gde se nalaze stvari. njegove principe i svrhu. porodičnkh i nastavno-pravnih odnosa.Značajna je njegova studija „O sukobu privatno pravnih zakona različitih država“.14. MPP – kraj IXX i početak XX veka. budu na isti način presuđeni. čija rešenja preuzima i srpski građanski zakonik 1884. 14 .Opšti austrijski građanski zakonik 1811. a kada strano pravo. . Potvrđuje da je MPP-o grana unutrašnjeg prava. Razlike između Savinjija i Vehera postoje u pogledu pitanja kako treba postupiti ako u pravu zemlje suda nema normi koje bi u datom slučaju služile kao merilo za određivanje merodavnog prava. U pogledu statusnih.

Razvio je teoriju stečenih prava koja vlada u SAD početkom XX veka.Bil . Npr. 15 . merodavno pravo se traži kroz teritorijalne kontakte spornog pravnog odnosa i polazi od principa da je svako pravo negde stečeno i valja se primeniti ono zakonodavstvo pod kojim je jedno pravo stečeno. Merodavno je pravo države gde je ugovor zaključen. .Svako pravo koje je valjano stečeno po pravu bilo koje civilizovane zemlje se priznaje i izvršava od strane engleskih sudova. prava iz uvogora nastaju u onom momentu kada je ugovor zaključen. jer su po tom pravu stečena subjektivna prava iz ugovora. Suština ove koncepcije je da treba priznati prava koja su valjalo stečena u pravu neke strane države. Dejzi . nastaje tamo gde je stvorena poslednja pravna činjenica neophodno za njegov nastanak.Svako subjektivno pravo nastajeu određenom momentu. Sukob zakona se rešava pomoću kolizionih normi.

značaj može imati i mesto izvršenja ugovora. ako je reč o kupoprodajnom ugovoru. pored državljanstva kupca i prodavca. Zakonodavac će se opredeliti za jednu od ovih veza za koju smatra najjačom.Koliziona norma je pomoću koje treba utvrditi koje će pravo biti merodavno. .Predstavlja pomoćno sredstvo. uzeće se u obzir i njihovo prebivalište.Koliziona norma je norma koja je vezana za sukob zakona. Sam čin ustanovljavanja kolizione norme je izraz priznanja ravnopravnosti zakona drugih država (izraz saradnje između država). . . Pored mesta zaključenja ugovora i mesta gde se raspravlja spor. Kao mogući način vezivanja za neki pravni poredak. 16 .Uloga ovih normi je da upute postupajući organ na merodavno pravo.15. Npr. za regulisanje privatno-pravnih odnosa sa elementom inostranosti – odnosa povezanog sa barem dve države. Pojam kolizione norme .

mesto nalaženja stvari. odnosno predmet klizione norme jedne na ono na šta se ono odnosi. ugovor).Državljanstvo.16.U trećem to je teritorija na kojoj je odnos zasnovan – država gde je brak zaključen.U drugom slučaju to je stvar kao predmet pravnog odnosa. Postoje uže i šire pravne kategorije.Najveći broj tačaka vezivanja predstavljaju okolnosti objektivnog karaktera.Tačka vezivanja je element kroz koji se neposredno ostvaruje dejstvo kolizione norme (u njoj se tačkom vezivanja izdvaja jedan od mogućih oblika vezivanja da bi postojao opredeljujući). .Atribut poput državljanstva. Struktura kolizione norme . boravišta. Tačka vezivanja je odlučujuća činjenia. . Tačka vezivanja neposredno određuje pravo koje države treba da se primeni kao merodavno pravo. U nekim slučajevima zavisi od volje strana u odnosu (autonomija volje). Šire bi bile pravni institut (svojina. . 17 . Opredeljivanjem za određenu tačku vezivanja omogućava se da konkretan slučaj bude rešene po materijalnom pravu određene. domicil. mesto nalaženja stvari. Primena merodavnog prava predstavlja pravnu posledicu kolizione norme. .Pravna kategorija.U jednom slučaju to je subjekat odnosa . pravna kategorija – pod kojim se podvodi konkretno pravno pitanje 2. .Kolizione norme se sastoje od dva osnovna elementa: 1. . grana prava (porodično pravni odnosi). Uže bi bile kolizione norme za kupoprodajne ugovore i druge ugovore. tačka vezivanja – izdvajanje jedne odlučujuće veze koje će u konkretnom slučaju dovesti do merodavnog prava. . odlučujuća okolnost. prebivališta.

čak i kada i jednoj i drugoj strani odgovara da se spor reši po domaćem pravu. jednostrane – nepotpune 2.Nesamostalne su kolizione norme čija formulacija nije dovoljna da se pomoću njih odredi merodavno pravo. Samostalne i nesamostalne .Kumulativne kolizione norme određuju primenu zakona dve ili više država. tako što sadrže objašnjenja. . Forma pravnog akta mora biti u skladu sa zahtevima koja postavlja zakon države njihovog preduzimanja.Imperativne kolizione norme su norme koje treba obavezno primeniti. One dopunjuju samostalne kolizione norme. Za stvarna prava na nekretninama primeniće se zakon mesta nalaženja stvari. dvostrane – opšte . . Primer: poslovna sposobnost ili nasleđivanje fizičkog lica ocenjuje se po odredbama njegovog personalnog zakona.Višestrane kolizione norme su opšte norme koje u vidu principa rešavaju probleme izvora nadležnog prava – zakona. 18 . koja utiču na utvrđivanje konkretnog merodavnog prava. pa i onda kada to ni jedna strane ne traži. .17. pravna ili poslovna sposobnost fizičkih lica procenjuje se prema njihovom nacionalnom zakonu. Npr. Alternativne i kumulativne . smatraće se da je obavezu punovažno preuzelo ako je sposobno po zakonu države u kojoj je do toga došlo. To su norme koje u svakom slučaju vode do primene jednog istog – domaćeg prava. . Vrste kolizionih normi -Na osnovu načina i obima regulisanja predmeta kolizione norme: 1.Samostalne su kolizione norme koje ukazuju na merodavno pravo u pogledu stvarno pravnog odnosa na pokretnim stvarima. Ali ako bi jedno lice bilo nesposobno u smislu ovog zakona.Alternativne kolizione norme predviđaju kao mogućnost primenu zakona dve ili više država u alternativnom odnosu.Jednostrane kolizione norme propisuju nadležnost samo domaćeg prava. Izražavaju stav zakonodavca o opštim institutima MPP-a. merodavno je pravo nalaženja stvari. uputstva. Ne daju odgovor na pitanje kako doći do merodavnog prava u ostavlim slučajevima koji nisu obuhvaćeni kolizionim normama.

.Državljanstvo. To su tačke vezivanja čija je činjenična podloga jedan događaj. npr. .Tačka vezivanja je deo kolizione norme u kome je izražen stav nacionalnog zakonodavstva o objektivno najpovoljnijem pravu za regulisanje predmeta kolizione norme. mesto nalaženja stvari. mesto zaključenja ugovora. Okvirne – su one tačke vezivanja gde zakonodavac samo postavlja određene okvire i smernice. Tako je tačka vezivanja princip najbliže veze. jer ne ostavljaju nikakvu mogućnost za procenu toga da li je pravo na koje ukazuju kao na merodavno stvarno u najbližoj vezi sa odnosom koji je izražen kroz pravnu kategoriju. 19 .Podela prema širini ovlašćenja foruma: 1. Proste su one koje nas vode do jednog merodavnog prava 2. Može da bude postavljena alternativno i supsidijarno. zasnivaju se na činjenicama koje se mogu menjati. Kompleksne tačke vezivanja su one tačke vezivanja unutar iste kolizione norme koje nas vode do više merodavnih prava. . U njoj se manifestuje stav države prema problemima MPP-a. 2. princip najbliže veze. .Dele se na: 1. Neposredno vezujuće – s one tačke vezivanja kojima je zakonodavac sam izvršio vrednovanje mogućih oblika povezanosti jedne pravne kategorije sa raznim suverenitetima izabrao je jednu vezu koja će nas neposredno povezati sa merodavnim pravnom. Vrste tačaka vezivanja . ali ne utvrđuje direktno relevantnu vezu. mesto iizvršenja. autonomija volja. 2. Promenljive tačke vezivanja – su one koje nisu fiksirane ni vremenski ni prostorno. mesto prodavca. zaključenje ugovora ili izvršenje delikta. domicil.18.Dele se na: 1. Stalne tačke vezivanja – one koje su vremenski i prostorno fiksirane. koji daje samo okvirno uputstvo sudiji da kao merodavno izabere ono pravo koje je najbliže vezano sa datim odnosom. Ove tačke vezivanja su čvrste i brze. mesto izvršenja delikta.

19. Dete rođeno u inostranstvu čiji je jedan od roditelja srpski državljanin može steči državljanstvo po poreklo ukoliko do navršene 18 godine bude prijavljeno kao srpski državljanin u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije i podnese zahtev za upis u matičnu knjigu državljanstva. način i sticanja državljanstva: 1.Postoje dva osnovna načina sticanja državljanstva: pravo krvi i pravo tla. koji je do podnošenja zahteva imao najmanje 3 godine neprekidno prijavljeno prebivalište u Srbiji i koji je dobio dozvolu za stalno nastanjenje. naturalizacija po etničkom principu c) Izuzetna naturalizacija dostupna samo licima čije je naturalizacija od ineresa za zemlju. Sticanje državljanstva rođenjem na teritoriji Srbije. Međunarodnim ugovorom 20 . Sticanje državljanstva po poreklu 2. Kod obične naturalizacije prijem može podneti punoletni. Problemi se javljaju kod apatrida (lica bez državljanstva) i bilatrida (lica sa više državljanstva).Zakon o državljanstvu RS iz 2004. . Kada se radi o apatridima. Naturalizacija koja ima tri oblika a) Obična naturalizacija dostupna svim strancima b) Naturalizacija u specijalnim okolnostima dostupna srpskim emigrantima. 2. * Član 11 ZMPP-a sadrži pravila za bilatride. Ako je državljanin više strana država. prebivalište. državljanstvo kao tačka vezivanja se mora zameniti nekom supsidijarnom tačkom vezivanja.Dopunski način sticanja su: 1. domaći organ će ga po pravilu tretirati da ima samo domaće državljanstvo. Prilikom utvrđivanja efektivnog državljanstv. članovima njihovih porodica. poslovno sposobni stranac. . a član 12 govori o apatridima. * Kada se radi o bilatridima i jedno od državljanstva tog lica je domaće. Leks fori – ako se ne može ustanoviti domicil ili boravište.Državljanstvo predstavlja trajnu vezu jednog lica sa određenim državnim i pravnim poretkom. u kojem lice stiče najširi status. Zahtev podnosi roditelj koji je srpski državljanin a uz zahtev se prilaže saglasnost deteta starijeg od 14. .Pravo krvi je osnovni. . treba utvrditi efektivno državljanstvo. a to je po pravilu. ispituje se gde lice ima prebivalište. Prema pravu krvi dete stiče državljanstvo svojih roditelja. gde je zaposleno. a ako ga lice nema onda boravište. Državljanstvo – tačka vezivanja -Najstarija tačka vezivanja. Uvedena u praksi MPP-a francuskim Code civil 1804. godina. dostupna su mu sva prav koja obezbeđuje pravni sistem dotične države za svoje građane. To je javno pravni odnos između države i lica. Najšira primena u Evropi – izuzetak Engleska. a prema pravu tla dobija državljanstvo zemlje u kojoj je rođeno. a to je državljanstvo kojim se lice u stvarnosti služi. .

Centar ekspoloatacije. Stvarno sedište pravnog licfa. po čijem pravu je osnovano. smatraće se pravnim licem te države. Švajcarska. Irska. Pod stvarnim sedištem se smatra sedište glavnog organa uprave. Nacionalnost pravnog lica – tačka vezivanja -nacionalnost pravnog lica označava njegovu pravnu vezanost za određenu državu. Belgija.Postoje razna merila: 1. Registracija pravnog lica. Francuska. Rusijom) postavlja se kao kriterijum da pravno lice pripada državi po čijem je pravu osnovano. 4. centar privredne aktivnosti jednog pravnog lica. U sporazumima o pravnom saobraćaju sa Mađarskom i Poljskom merilo pripadnosti pravnih lica je mesto njihovog sedišta. Ako je stvarno sedište u drugoj državi. tj. 3. 2. Srbija -Naše pravo prihvata državljanstvo pravnih lica kao tačku vezivanja za određivanje merodavnog prava u pogledu sposobnosti pravnih lica. tj.20. U nekim našim bilateralnim konvencijama (sa Češkom. i po pravu te druge države ima njenu pripadnost. a ne u onoj u kojoj je osnovano. Italija. 21 . . Holandija. Austrija. Ovo danas ne može jer su članovi glavnog organa često državljani raznih država. Predlaže se da se pripadnost pravnog lica utvrdi prema državljanstvu članova glavnog organa. bez obzira na to da li je stvarno sedište pravnog lica u toj ili u drugoj državi. Pravno lice pripada onoj državi u kojoj je registrovano.

-Jezdić dodaje treći element poslovne sposobnosti.Zakon o kretanju i boravku stranaca iz 1986.Ako se po primarnoj tački vezivanja ne može utvrditi merodavno pravo za dati odnos sa elementom inostranosti. Kome je neko od članova uže porodice državljanin SFRJ (bračni drug i dete) ili stranac kome je odobreno stalno nastanjenje u SFRJ. . Prebivalište-tačka vezivanja . Koji je Jugoslovenskog porekla 4. protok vremena i odnos lica prema društvenoj sredini. . Kada se radi o subjektivnom elementu kod nas je izraženo mišljenje da se on manifestuje pre svega putem konkludentnih radnji (kupovina kuće.Domicil se koristi kao supsidijarna tačka vezivanja . .Stranci koji podnose zahtev za odobrenje stalnog nastanjenja moraju podneti i dokaze o tome da imaju obezbeđenja sredstva za izdržavanje Domicil kao tačka vezivanja u ZMPP Srbije: . Koji je u SFRJ uolžio sredstva radi obavljanja privredne i društvene delatnosti. stvaranje zanatskih radnji). .Pak smatra da faktički element ima tri komponente: mesto stanovanja.Mesto u državi u kome se lice nastanilo sa namerom da tu trajno živi. . pribegava se supsidijarnim rešenjima: kada se radi o porodičnom pravu i ugovornim odnosima sa elementom inostranosti.Stranac kome je odobreno stalno nastanjenje u Srbiji ima prebivalište u mestu u kome je nastanjen sa namerom da u njemu stalno živi.Faktički element se sastoji u prisustvu na jednom mestu 2. Domicil stranaca u Srbiji .Voljni element u nameri lica da trajno ostane u tom mestu.21. . Lica koja nemaju poslovnu sposobnost imaju zakonski domicil u mestu prebivališta svojih roditelja ili staratelja. godine. 2. Koji je zaključio brak sa državljaninom SFRJ. Davanje odobrenja za stalno nastanjenje je u nadležnosti MUP.Prema odredbama ovog zakona stalno nastanjenje se može odobriti strancu: 1.Domicil ima ulogu pri određivanju merodavnog prava za formu testamenta kao alternativne tačke vezivanja. 3. 22 .Prebivalište ima dva osnovna elementa: 1.

ili se nalazi na otvorenom moru ili u vazdušnom prostoru iznad njega. Kada su u pitanju stvarna prava na pokretnim stvarima leks reji sitaje je vladajuće ali ne i jedino koliziono rešenje. 23 . U nekim pravima leks reji sitaje je zamenjene u potpunosti ili delimično sa pravom zemlje u kojoj se preuzima pravni posao koji se odnosi na pokretnosti. Spada među najstarije tačke vezivanja. kada je taj kolizioni princip nastao. ni zemlja opredeljenja. koji dovode do primene personalnog prava (prava državljanstva ili prava domicila) vlasnika pokretne stvari. prihvaćena je tačka vezivanja leks rej sitaje. Kao jedno od rešenja javlja se princip pokretnosti prate ličnost. -Stvarna prava na nepokretnostima cene se prema pravu zemlje gde se nepokretnost nalazi. Nekretnine danas nemaju onoliki ekonomski značaj kolike su imale u dobi feudarlizma. Češka i Nemačka predviđaju kao tačku vezivanja mesto iz koga je stvar poslata. .Merodavno pravo će biti pravo one države na čijoj se teritoriji nalazi stvar koja je predmet spornog stvarnog prava.22. Princip pokretnosti prate ličnost javlja se u srednjem veku (Francuska škola statuta). Nekretnine su deo suverene države i ne može se dozvoliti da se njihov status procenjuje prema nekom drugom pravu. nekretnine u pograničnim pojasevima) gde je logično da se nad njima zadržava kontrola domaćeg prava. Mesto nalaženja stvari – tačka vezivanja. veku.Pod stvarima u tranzitu podrazumevamo robu koja je u prevozu i nalazi se na teritoriji države koja nije ni zemlja odašiljanja. Nekretnine mogu biti važne i za bezbednost jedne zemlje (npr. . leks rej sitaje .kada je reč o stvarnim pravima na nepokretnostima. Kod nas je prihvaćen princip leks loci destinationis. Prihvataju je postglosatori u 14. ali njihov značaj za domaću privredu je i dalje velik.

U većini država primarno je gde je nastupila okolnost iz koje je nastala obaveza na nadokandu (Francuska. To je najčešće zakon države u kojoj je prouzrokovan štetni događaj. zavisiće hoće li građansko pravna odgovornost.23. Belgija). .U zavosnosti šta se u nastavku ili u sudskoj praksi uzima kao mesto delikta. Mesto delikta – tačka vezivanja -Zakon mesta izvršenja delikta. Španija. Države koje nemaju zakonski kolizione norme. Mesto u kome je preduzeta protivpravna radnja predstavlja odlučujuću činjenicu za određivanje merodavnog prava u materiji van ugovornih obligacija sa elementom inostranosti. sud procenjuje kriterijume za izbor nadležnog prava. protivpravnost ponašanja i visina i vrsta štete biti raspravljana po propisima države u kojoj je radnja izvršena ili gde su se osetile posledice. 24 .

ugovorima o radu. . Ali ograničenja postoje u oblasti međunarodnog transporta.24. Odluku donosi sud na bazi okolnosti iz ugovora (mesto zaključenja. . Kod prećutne izbor prava ne postoji. prećutna i hipotetička. Izričita je kada stranke izričito odrede koje će pravo biti merodavno. konvencija o ugovorima o međunarodnom prevozu robe drumom iz Ženeve 1955. . . ugovorima o korišćenju nekretnina.Sa gledišta pozitivnog pravnog sistema autonomija volje je tačka vezivanja. zakupca. Autonomija volje stranaka – tačka vezivanja -Autonomija volje predstavlja mogućnost ugovornim partnerima. Sud traži pravo koje je najlogičnije. Idejni tvorac je Šarl Dimulen. radnika. najčešće vezano za ugovor. U zavisnosti od obima slobode može biti ograničena i neograničena. izrazi iz ugovora). Hipotetička reč je o pravu za koje bi bilo logično da su ga stranke htele. 25 . npr. Autonomija volje se može koristiti u svim građanskopravnim i privrednopravnim ugovorima. ako izabrano pravo ide na štetu potrošača.Prema austrijskom Sveznom zakonu o međunarodnom privatnom pravu iz 1978. jezik. Plod je individualističke koncepcije.Prema ZMPP autonomija volje je isključena u onim ugovorima koji se odnose na nekretnine. a sa gledišta stranaka je subjektivno pravo.Na osnovu načina izražavanja odluke može biti izričita. neće se uzeti u obzir izabrano pravo u ugovorima sa potrošačima. a postavljena su konvencijama koja regulišu međunarodni drumski transport. da zavisno od procene svojih interesa neposredno odredno nadležno pravo ili sud za presuđenje sporova u povod ugovora.

a to znači da se forma ne mora ceniti prema pravu mesta zaključenja ugovora. .. Spada u najstarija koliziona pravila 12. već da se može ceniti i prema nekom drugom pravu. Prema zakonu države preduzimanja pravnog akta odlučuje se da li se ugovor zaključuje u pisanoj formi ili ne.25. da li je potrebna njegova službena potvrda od nadležnog organa.Postoji izuzetak od ovog kada se radi o ugovorima koji se odnose na nekretnine (Lex reji sitaje). Mesto preduzimanja pravnog akta – tačka vezivanja .. To se dešava kada ugovor ne bi bio punovažan što se forme tiče prema pravu države gde je sklopljen. veka. U našem pravu vlada shvatanje da je ovo pravilo fakultativne prirode. . Za procenu punovažnosti forme ugovora naši zakoni predviđaju još dva rešenja.Lex soci actus. 26 . .Osnovna tačka vezivanja kojom se određuje merodavno pravo u pogledu forme ugovora.Fakultativnost ne važi za imperativne norme..

bilo prema pravu koje je merodavno za sadržinu ugovora. .Prema Zakonu o menici i Zakonu o čeku to je pravo zajedničkog državljanstva dužnika i poverioca. Lex causae – tačka vezivanja . to je pravilo lex causae ono pravo koje se primenjuje na ugovor u celini.Prema ZPUP i ZOSOVS. za prava i obaveze iz ugovora. ako je punovažan bilo prema pravu mesta zaključenja ugovora. pored mesta zaključenja ugovora. pravo koje je merodavno za sadržinu. .26. naši zakoni predviđaju još dva rešenja. Ovo je prihvaćeno i kao opšte pravilo u ZMPP.Za procenu punovažnosti forme ugovora. 27 . Ugovor će biti punovažan u pogledu forme. tj.

Lex fori – tačka vezivanja -Označava pravo organa države koja primenjuju kolizionu normu ili drugu normu MPP-a. .27. 28 . ali i statut za pitanja kvalifikacije u MPP. On je opšti procesni statut.Lex fori je pravilo u procesno pravnim pitanjima. dopustivost uzvraćanja i upućivanja ili javni poredak.

. Nemačka). Španija. čak i kada obema stranama odgovara da se spor reši po domaćem pravu. ako to neko ne zatraži blagovremeno i u odgovarajućoj formi.Ako su kolizione norme imperativne prirode njih treba u svakom slučaju primeniti. U najvećem broju pravnih sistema Evrope kolizione norme su imeprativne (Turska. u slučaju mogućnosti izbora prava – izabrano pravo.28.Izuzetak je mađarska uredba sa zakonskom snagom o MPP-u iz 1979. tj. .Do odstupanja od imperativne prirode kolizionih normi dolazi dozvoljavanjem da se kolizione norme ne primene. To znači da su sudovi dužni da primenjuju kolizione norme po službenoj dužnosti. . . njihovi predlozi mogu da utiču na to da li će sud uopšte da primeni svoje kolizione norme u sporu sa elementom inostranosti. ako tačka vezivanja ukazuje na inostrani pravni poredak. dužni su da primene i strano pravo. U nekim zemljama gde nisu imeprativne prirode sud će primeniti kolizionu normu samo ako to jedna od stranaka traži. bez obzira da li je to pravo strano ili domaće i bez obzira na to da li se među strane uopšte javlja spor oko merodavnog prava. 29 . da li je obavezan da po službenoj dužnosti primenjuje i pravo na koje merilo kolizione norme ukazuju.Svrha kolizione norme jeste da ukaže na merodavno pravo. Austrija. umesto njega primenjuje se mađarsko pravo.Vodi se dilema da li su ove norme imperativne ili dispozitivne. Pitanje je da li je sud obavezan da primenjuje ova merila čim se u pravnom odnosu javlja strani element. . .Ako su kolizione norme dispozitivne prirode ponašanje stranaka. Pravna priroda kolizione norme . čak iako to ni jedna od stranaka ne traži. godine: „Ako stranke zajednički traže da se primeni strano pravo koje bi bilo merodavno ovoj uredbi sa zakonskom snagom.Norme ZMPP predviđaju imperativni karakter kolizionih normi.

Problem kvalifikacije u MPP . Problem koji se javlja je sukob kvalifikacija. kvalifikacija je prethodno pitanje koje treba rešiti da bi se došlo do merodavnog prava. 30 . tumačenje kolizione norme uopšte. dilema oko izbora pravnog pojma. mesta.Sa aspekta MPP-a. mesto delikta i domicila. određivanje pravnog smisla kolizione norme u momentu kada merodavno pravo nije poznato i kada materijalna prava. Kvalifikacija uopšte predstavlja određivanje položaja.S pravnog aspekta označava postupak traženja mesta činjenica u svetu pravnih pravila. nečega u određenom sistemu vrednosti.Sukob kvalifikacija se javlja u dva vida: kvalifikacija pravne kategorije i kvalifikacije tačke vezivanja. Kvalifikacija tačke vezivanja postoji nekoliko tačaka koje datu povoda kvalifikaciji – mesto zaključenja ugovora. a u užem smislu određivanje pravnog smisla kolizione norme u slučajevima kada se korišćeni pojmovi različiti shvataju u različitim državama.Pitanje je kako postupiti u slučajevima kada se jedno pravno pitanje javlja još u toku primene samih kolizionih normi. . . u širem smislu je objašnjavanje.29. Prema Katičiću. Kvalifikacije pravne kategorije označava podvođenje jednog pravnog odnosa pod kolizionom normom. Prema Nidereru. kvalifikacija je svaka primena pravnih pojmova na činjenice. čija primena dolazi u obzir nude različita tumačenja spornog pitanja. kada još nije poznato merodavno materijalno pravo. .

Postoje argumenti i protiv lex fori. do sad nije pronađeno bolje rešenje. Najjači argument koji ide u prilog ovog kvalifikaciji nalazi se u činjenici da je prilikom kvalifikacije reč o razumevanju. . kvalifikaciju ne bi trebalo vršiti oslonom na jednonacionalno pravo. Prema Luncu. dok se na drugoj stepenici ukoliko se ima primeniti strano pravo kao merodavno ono tumači po pojmovima i smislu koje sadrže lex cause.30. Teorija o funkcionalnoj kvalifikaciji – po kojoj se pri kvalifikaciji polazi od pojmova sadržanih u stranom pravu i pri tom se vodi računa o funkciji koju određena ustanova ima u njemu. Ostala rešenja -Kompromisna rešenja.Zastupnici ovog su Barten i Kan. shvatiti određene pojmove po domaćem pravu je najlakše za sud. uvek se pri izboru i tumačenju kolizione norme polazi od shvatanja.Prema njemu. . već treba služiti autonomnim pojmovima. Kod nas kvalifikaciju treba vršiti po lex fori. tumačenju kolizione norme.Rabel. stvara pravnu nesigurnost na taj način što će isti pojam kvalifikovati na različite načine.Kvalifikacija pojmova. Pristalice ove metode imaju u vidu kvalifikaciju pravne kategorije. ne postoje jedinstvena rešenja. Najrašireniji je rešenje. Rešenja problema kvalifikacije u MPP Rešenje po lex fori . Kvalifikacija prema lex cause i stepenasta kvalifikacfija .Kvalifikacija po pravu koje je merodavno za odnos koji se raspravlja u savremenoj doktrini Volf. Ono dovodi do nametanja vlastitih shvatanja drugih državama. a ne i tačke vezivanja. 31 . od prava države suda – lex fori. . . Ti autonomni pojmovi bi se stvarali u međunarodnim sporazumima ili bi ih sud pronalazio putem komparativnih istraživanja. Teritorija autonomnih pojmova .Prema stepenastoj kvalifikaciji. Kastra. Pruža mogućnost za neopravdano proširenje domena primene domaćeg prava. nezavisnim od nacionalnih prava. problem nepoznatih pojmova. činjenica i pravne prirode ustanova treba tražiti u pravu države suda koji je suočen sa problemom. već se rešenja traže od slučaja do slučaja.

strano pravo je merodavno 2. Početka država upućuje na drugu. Polazno je kolaziono pravo. .Kada su u pitanju termini u našoj literaturi je najšire usvojen termin uzvraćanje.Ukolik pođemo od stanovišta kolazionog upućivanja moguće su tri situacije: 1. Renvoi – uzvraćanje i upućivanje u MPP . a merodavno supstancijalno pravo. Uz termin upućivanje na dalje pravo. Upućivanje na strano pravo. 32 .31.Ukoliko pođemo od stanovišta supstancijalnog upućivanja polazno koliziono pravo će nas direktno uputiti na supstancijalno pravo određene zemlje. . a ona na treću državu. koriste se i upućivanje na treće pravo ili upućivanje. Dolazi do uzvraćanja – vraćanje na početno pravo 3.

Potrebno je da postoji određeni činjenični skup. Takav raspored činjenica koji omogućuje da se različita merila prihvaćena u dve ili više kolizionih normi u datom slučaju vezuju za različite države. . .Načelno-teorijska pretpostavka treba da prihvati koncepcija po kojoj kolizione norme upućuju na jedno pravo u celini.U konkretnom slučaju kolizione norme države suda i kolizione norme države na čije pravo polazne kolizione norme upućuju treba da budu različiti.32. Pretpostavke za renvoi . 33 . a ne samo na materijalne norme tog prava.

33. Razlozi za i protiv renvoi
- Za: teoretičari koji se zalažu na renvoa, ističu da se njime iizlazi u susret razumnim
očekivanjima stranak, da se izbegava primena prava koja ima slabe veze sa slučajem, ne
bi bilo logično primeniti strano pravo protiv volje strane države dolazi se do primene
domaćeg prava koje sud bolje poznaje.
- Protiv: kolizione norme države suda su pozvane da odrede da li će se u jednom sporu
primeniti domaće ili strano pravo, koje strano pravo; ranvoa dovodi do začaranog kruga;
primenom stranog kolizionog prava se otežava položaj domaćeg sudije i povećava se
nezavisnost o ishodu spora. Uzvraćanje i upućivanje bi pretstavljalo protivrečnost u
autonomiji volje, kada stranke imaju pravo svojim sporazumom da odaberu pravo koje će
regulisati njihov odnos.

34

34. Renvoi u našem pravu
- Do donošenja ZMPP status rrenvoi u našem pravu bio je otvoren i sporan. Regulisanje
ZMPP – prihvata se i uzvraćanje i upućivanje.
- Prema Blagojeviću, van slučajevima u kojima je izričito predviđen zakon, ranvoa bi za
nas bio prihvatljiv ako to nalaže opšte usvojeni međunarodni običaji, ali samo ako pravo
strane države propisuje da će u pojedinim slučajevima u prvom redu imati najpre da se
primene njihove kolizione norme.
- Emsner smatra da van slučajeva i izričito regulisanih zakonom ili međunarodnim
ugovorom, može se za naše pravo prihvatiti i uzvraćanje kao opšta ustanova osim kada
do stranog prava dolazimo putem autonomije volje kao tačke vezivanja ili kolizione
norme koju sadrži međunarodni ugovor u kojem nije izričito predviđen ranvoa.
- Prema Jezdiću u slučaju da propisi izričito ne nalažu primenu Ranvoa, sud je slobodan
da primeni ili ne primeni tu ustanovu, pri čemu treba da se rukovodi time da bi putem
uzvraćanja i upućivanja na dalje pravo došao do pravila koja su naprednija od
materijalnih normi prava na koje je uputila koliziona norma zemlje suda. Prilikom ocene
koje je pravo naprednije, treba voditi računa o principima iz povelje OUN.

35

35. Javni poredak u MPP
- Termin iz francuskog prava
- Postoje vrednosti domaćeg poretka od kojih se ne može odustati čak ni kada domaća
pravila MPP-a prihvataju kompetentnost stranih prava, odnosno kada smatraju
adekvatnim procesne uslove pod kojima je strana odluka donesena. Te vrednosti
predstavljaju javni poredak.
- Pod javnim poretkom se podrazumevaju same osnovne norme domaćeg prava koje se u
svakom slučaju moraju zaštititi.
- Javni poredak je i institucija MPP-a koja omogućuje da domaći organ ne postupi po
uputstvu domaće kolizione norme ili ne prizna stranu odluku koja ispunjava ostale uslove
za priznanje, a da bi se zaštitio domaći javni poredak.
- Javni poredak je skup temeljnih principa društvenog i državnog uređenja jedne zemlje,
koji moraju biti očuvani bez obzira na kolizione norme MPP-a.
- Utvrđivanje sadržaja i granica javnog poretka su moguća na dva načina.
1. Opštom klauzulom – krug normi koja čine javni poredak jedne države se određuje
apstraktnom definicijom. Npr. Zakon o MPP Poljske iz 1966. godine govori o osnovnim
principima pravnog poretka Poljske, Nemačke i CG.
2. Enumeracijom – nabrajanjem normi ili domena u kojima imeprativne norme
predstavljaju automatski deo javnog poretka. Pokušaj izrade Kodeksa, koji je predstavljao
nacrt unifikovanog MPP-a Latinske Amerike.
- Najčešće se ostaje pri formulaciji da se neće primeniti strani zakon ili priznati strana
odluka ako je protivan javnom poretku.
- Norme o punoletstvu su imeprativne norme. Ne bi bilo logično da se stranama u jednom
ugovornom odnosu dozvoli da menjaju granice punoletstva, ali je situacija drugačija ako
je reč o primeni norme o sticanju punoletstva stranog državljanina po stranom zakonu.
- Blagojević smatra da treba razlikovati situaciju kada se pravni odnos zasniva u domaćoj
državi, od slučaja kada je već zasnovan u inostranstvu.
- Povredu javnog poretka mogu da prouzrokoju samo meritorni efekti strane norme ili
odluke. Strana norma se ne otklanja automatski. Ista norma može biti kompatibilna sa
jednom, a inkompatibilna sa drugom ustanovom lex fori. Prema Lagardu, strana norma
ne vređa javni poredak po sebi, već u sadejstvu sa drugim ustanovama domaćeg prava.
- Relevantan može biti samo javni poredak koji važi u momentu kada se donosi odluka o
tome da li će primeniti strano pravo i da li će se priznati strana odluka.

36

.Osnovni nedostatak ove ustanove je u tome što se ni u zakonodavstvima. nacionalnosti. polu.36. Organu koji primenjuje pravo na raspolaganju stoje samo uopštena uputstva. poreklu.Poznati su slučajevi suprotstavljanja javnog poretka ropstvu. Javni poredak se koristi i radi otklanjanja i očuvanja normi koje su sankcionisane diskriminaciju prema rasi. Prednosti i negativne strane javnog poretka . 37 . ntii su jasno opredeljene pretpostavke za primenu te ustanove. ni u praksi nisu oformili jasni pokazatelji. Isticali su se razlozi zaštite javnog poretka radi omogućavanja razvoda. ni u teoriji. ali i da bi se odbilo priznanje razvoda. a njegov zadatak je veoma složen. Javni poredak je ustanova bez koje MPP-o ne bi mogao da postoji.

38 .U nekim slučajevima umesto norme stranog prava koja vređa domaći javni poredak.Ako je strano pravo inkompatibilno sa domaćim javnim poretkom efekat ustanove javnog poretka se ogleda u tome što se otklanja primena stranog prava. Neprimena stranog prava . Postojaće supsidijarna primena lex fori i u slučaju kada se strano pravilo jednostavno otklanja i ne zamenjuje se konkretnom domaćom normom. 91. Oni propisuju da se primenjuje strano pravo ako bi njegovo dejstvo bilo suprotno ustanovom utvrđenim osnovama društvenog uređenja.Ako se ustanova javnog poretka stavlja u desjtvo u postupku preispitivanja strane odluke – strana odluka se neće primeniti niti izvršiti na domaćoj teritoriji. . . 2.Nepriznanje strane odluke . Posledice primene ustanove javnog poretka 1.ZMPP posvećuje 3 člana javnom poretku: 4. treba primeniti drugu normu istog stranog prava. 99.37.

Reciprocitet u MPP . našem pravu i našim odlukama. .Temelj MPP-a. Kroz uslov uzajamnosti stvara se i određena međuzavisnost prava pojedinim država. odnosno izraz težnje da se osigura ravnopravna saradnja među suverenitetima.38. priznanje strane odluke ili nekog prava stranaca. Njegova osnova se nalazi * „daj da bi dao“. 39 . To je najopštiji i najstariji princip u odnosima između država. Uslov reciprociteta u pravnotehničkom smislu znači konkretno uslovljavanje primene stranog prava.Reciprocitet je instrument usaglašavanja pravnih sistema bez neposrednog odgovora. istim postupanjem * strane države prema našim građanima. Reciprocitet omogućava slabijim da sarađuju sa jakima.

tj. ali ne garantuje punu međunarodnu ravnotežu u pogledu uživanja pojedinih prava. Garantuje se ravnopravnost u tretmanu. ako međunarodnim ugovorom niije drugačije određeno.na bazi koja se uzajamno izjednačava položaj državljana država sa kojima se zaključuje ugovor sa domaćim državljanima. godine: „Strani državljani u RS imaju pod uslovom da uzajamnosti. b) Klauzula materijalne uzajamnosti c) Klauzula neposredne uzajamnosti – u kojoj se taksativno navode prava koja se međusobno garantuju d) Klauzula najpovlašćenije nacije – u kojoj se državljanima države saugovornice garantuje tretman koji je dat. . 2.“ . dostupnost nekog prava strancima u domaćoj državi. Prava koja se na taj način čine dostupnim. mogu biti posebno nabrojana ili mogu biti garantovana opštim klauzulama. Domaće sudske odluke se moraju izvršavati pod istim uslovima. državljanima neke treće države koja ima status i zove se najpovlašćenija država. Vrsta reciprotiteta u MPP. Dve ili više država se dogovore da u međunarodnom ugovoru postave principe uzajamnog tretmana građana ili sudskih odluka zemalja ugovornica.39.Prema načinu nastanka .materijalni znači pružiti strancu ona prava koja naš državljanin ima u strančevoj državi. Postoje 4 klauzule: a) Klauzula nacionalnog tretmana * . Prema pravnoj sadržini: formalni i materijalni . ili će biti dat. a istovremeno su naši državljani u posmatranoj stranoj državi izjednačeni sa državljanima te države. 40 . isključuje diskriminaciju po osnovu državljanstva.formalni se bazira na principu obostranog nacionalnog tretmana: kada su stranci kod nas izjednačeni sa domaćim državljanima. ali se faktički obezbeđuje u praksi.Zakonski nastaje kada se u nekoj državi dostupnost određenih prava stranaca garantuje u domaćem zakonu i time određuju prava stranaca u određenoj pravnoj oblasti.Diplomatski nastaje neposrednim sporazumevanjem država na bilateralnom ili multilateralnom planu. 1 . a ne u specifičnim davanjima. isti nasledni položaj kao i domaći državljani. ni zakonima. . Npr. tj.O faktičnom se radi kada sticanje određenih prava od strane stranaca nije garantovano ni međunarodnim sporazumom. Zakon o nasleđivanju RS iz 1995.

Retorzija uspostavlja ravnotežu u odnosima između država. Zato se pojavljuje kao neka vrsta negativne uzajamnosti. Retorzija u MPP . norme o sukobu jurisdikcija.Polje primene retorzije: građanska prava stranaca.Predstavlja protivmeru koju je jedna država preduzima kada ustanovi da druga država ne pokazuje dovoljno uživanja njenih građana ili odluka i akata sudova i drugih organa.40. retka pojava primene u domenu kolizionihi normi 41 . .

Ako to nije slučaj. Svaka država sama odlučuje do koje će mere i u kojim će situacijama da uživa strano pravo.Retorzija je retka pojava u praksi određivanja merodavnog prava. Reciprocitet i retorzija i određivanje merodavnog prava . . nećemo ni mi primeniti strano materijalno pravo. 42 . koje će prava učiniti dostupnim strancima.Strano pravo na koje ukazuje domaća koliziona norma primeniće se samo u slučaju ako se u dotičnoj stranoj zemlji u simetričnom slučaju primenjuje pravo Srbije. tj. strane odluke. .U našem kolizionom pravu retorzionu meru su predviđali naslednopravni propisi – Zakon o nasleđivanju iz 1965.Postavljanje uslova reciprociteta i primene retorzionih mera nemaju opravdanja u domenu određivanja merodavnog prava. a nema podrške ni u teoriji.41. ZMPP ne priznaje uslov reciprociteta i retorziju u oblasti određivanja merodavnog prava. .

Osnovna je ideja da domaći organi priznaju strane odluke samo u slučaju ako se u zemlji porekla takođe priznaju naše odluke. Postavlja se pitanje na kom nivou konkretnosti treba tražiti paralelno priznanje odluka.42. Reciprocitet i retorzija i sukub jurisdikcija .Ovde se reciprocitet i retorzija javljaju pre svega u vezi sa priznajem i izvršenjem stranih odluka. 43 .

44 . U mnogim pravima ne postoji opšte pravilo o reciprocitetu u vezi sa pravima stranaca. To praktično znači. a smanjuje se ili eliminiše uloga organa uprave.43. Reciprocitet i retorzija i prava stranaca . već se samo određena prava uslovljavaju reciprocitetom. da se pojačava uloga zakonodavca. u proceni kada treba i kada ne treba tražiti reciprocitet kao uslov da bi neka građanska ili porodična prava bila dostupna strancima. Reciprocitetom su uslovljena samo ona prava stranaca koja zakonodavac tako odredi.U uporednom pravu se po pravilu ne uslovljavaju sva prava stranaca reciprocitetom.

Problem određivanja merodavnog prava nije samo problem između država. sukob zakona je karakterističan i za međusobne odnose metropole i kolonije.44.Pored složenih država. jer je zakonodavna aktivnost prepoznatljiva i na nivou teritorijalnih jedinica. Prisutan je sukob zakona koji se vezuje za različite grupe ljudi unutar iste države. a kao izuzetak postoji manji broj pravila koja su postavljena posebno i isključivo za rešavanje unutrašnjih sukoba zakona. Postupak se pokreće ukazivanjem kolizione norme na pravo složene države. . norme MPP-a istovremeno služe i za određivanje merodavnog prava unutar države. Isti pravni odnos moće da pokrene i međunarodni i unutrašnji kolizioni mehanizam istovremeno i tu se postavlja pitanje njihovog razgrančenja. pa su mogući sukobu zakona između tih jedinica. 45 .Međunarodna i unutrašnja koliziona sfera nisu i ne mogu biti potpuno odvojene. U bivšoj Jugoslaviji su bili sukobu zakona između federalnih jedinica.U nekim zemljama kao što su anglosaksonske i Španija. . Unutrašnji sukob zakona . za teritorije pod starateljstvom i dr. Međunarodna i unutrašnja .

46 . jer je mali broj država sa složenim pravnim sistemom koje imaju jedinstvene unutrašnje kolizione norme. Kada je reč o lex nationalis. . pojavljuje se nerešivi problemi.Prema ZMPP ako je merodavno pravo države čiji pravni poredak nije jedinstven.Celishodnije da norme MPP-a neposredno biraju merodavna pravila i u slučaju kada to nisu jedinstvene norme jedne države. već norme jedne federalne jedinice. . Ako se ovako ne može utvrditi. Nacionalna zakonodavstva pokazuju veću naklonost ka dvostepenosti. treba primeniti pravo onoga od njih na koji ukazuju postojeća pravila stranog pravnog poretka). a pravilo ovog zakona ne upućuju na određeno pravno područje u toj državi. godine: (ukoliko se strani pravni poredak sastoji iz više odvojenih poredaka. .Prema Zakonu o MPP-u Austrije iz 1978. Italija). Egipat. Postoje razlozi koji nameću jednostepenost kao rešenje. I da ima jedinstvene kolizione norme. merodavno je pravo područja u toj državi sa kojim postoji najbliža veza. prepuštanju konačnog rešenja unutrašnjim kolizionim normama složene države (Austrija. kroz postojanje različitih tačaka vezivanja. . tj. ona se zasniva na elementu koji se neposredno vezuje za državu. Ako nema unutrašnjih kolizionih normi primeniće se pravo teritorijalne jedinice sa kojim je lice u najbližoj vezi. . merodavno pravo se određuje po pravilima tog pravnog poretka.Postoje dva osnovna rešenja: pravila MPP-a neposredno biraju merodavnom pravom ili se konačan izbor prepušta kolizionim normama države sa složenim pravnim sistemima. Izbor prava unutar granice jedne države treba prepustiti zakonodavstvu te države. Prihvatljivo je mešovito rešenje: ako je pravo državljanstva pravo složene države. Rešenje unutrašnjeg sukoba zakona .45. A to smatra da norme MPP-a neposredno biraju merodavna pravila i on je protivnik „dvostepenosti“ u izboru pravila jedne federalne jedinice. a ostale tačke vezivanja imaju povezanost sa jednim mestom.Prepuštanjem rešenja unutrašnjim kolizionim normama države na koju je ukazala norma MPP-a ostaće se bez rešenja.Barten smatra da samo kolizije međunarodnog karaktera čine predmet MPP-a. merodavno pravo unutar te države odrediće njene unutrašnje kolizione norme. U slučaju da takvih pravila nema merodavno je pravo dela nejedinstvenog pravnog poretka s kojim postoji najteža veza.

. a ako po tim pravilima to lice ne bi bilo poslovno sposobno. dopunjeno sa lex loci actus.Kada je u pitanju pravna sposobnost državljnstvo je jedno od tačaka vezivanja. a prava zemalja čijeg su oni državljanstva sadrže inkompatibilna rešenja: npr. oba lica nadživljavaju jedno drugo.Kada je u pitanju opšta poslovna sposobnost merodavno je lex nationalis. Kada je u pitanju određivanje merodavnog prava za proglašenje nestalog umrlim. Kod njih se najčešće problem javlja kada se radi o međusobnom nasleđivanju ili osiguranju. prema ZMPP.46.Pravna sposobnost je sposobnost licada bude nosioc prava i obaveza u jednom pravnom odnosu. Određivanje merodavnog prava u oblasti pravne i posloven sposobnosti fizičkih lica . . .Naše pravo prihvata lex nationalis kao osnovu tačku vezivanja u pogledu pravne i poslovne sposobnosti fizičkih lica. merodavno je pravo države čiji je državljanin bilo to lice u vreme nestanka. Teškoće se javljaju kada se pita da li lex nationalis važi i za komorijente. Kada ne postoji specijalna koliziona norma za pitanja komorijenata u domaćem pravu. 47 . smatra se da bi to trebalo rešiti po lex nationalis (lex nationalis Zakona državljanstva. pa teškoće nastaju ukoliko su komorijenti različitog državljanstva. Poslovna sposobnost je sposobnost lica da svojim pravnim aktima stiče prava i obaveze. Poslovna sposobnost jednog lica ceniće se po normama prava zemlje čiji je državljanin. ako bi bilo sposobno po pravu zemlje gde je nastala sporna obaveza. smatraće se ipak poslovno sposobnom.Lex loci actus kao dopunsko rešenje dolazi u obzir samo ako je reč o utvrđivanju nečije poslovne sposobnosti u ugovornim odnosima. . nacionalni zakon).

Imamo kumulativnu primenu nacionalnog zakona budućih bračnih partnera i primenu dela lex fori . Zbog toga je prvo pravilo da treba poštovati materijalne uslove propisane pravom one države čiji su državljani lica koja žele da zaključuju brak. Prema ZMPP. 1. čija je dobra strana u tome da nadležni organ primenjuje domaće pravo koje najbolje poznaje. . Prvi pristup određuje kao merodavno pravo zemlje u kojoj se brak zaključuje. Postavljene su radi zaštite oba partnera.Postoji obična i distributivna kumulacija. Obična podrazumeva obavezu verenika da ispunjavaju uslove oba prava. nesposobnost za rasuđivanje. . iako bi se prema merodavnom pravu mogao zaključiti taj brak). iako se prema merodavnom pravu taj brak ne bi mogao zaključiti).Personalno pravo budućih bračnih partnera – postavlja se pitanje državljanstvo ili domicil.(misisipi) 2. . primena lex fori javlja se u permisivnom vidu (dozvoljava se zaključenje braka s pozivom na javni poredak. 48 . a drugi personalno pravo budućih bračnih partnera. Merodavan je zakon državljanstva. Određivanje merodavnog prava za materijalne uslove zaključenja braka -Uporedno MPP-o poznaje dva osnovna principa pri postavljanju kolizionih normi.predstavlja jednostavno koliziono rešenje. merodavno je za svako lice pravo države čiji je ono državljanin u vreme stupanja braka.Merodavno pravo zemlje u kojoj se brak zaključuje . Zamerka kod ovog rešenja je to što ona otvara vrata izigravanju zakona i tako omogućuje zaključenje brakova protivno uslovima koje propisuju personalna prava budućih bračnih partnera. Distributivna podrazuma ispunjavanje uslova propisanih samo svojim pravom i ima veću podršku u teoriji i praksi. jednostrane smetnje su okolnosti koje nisu prepreka braku.Prema ZMPP iako prema nacionalnom zakonu određenog lica postoje uslovi da to lice zaključi brak. . srodstvo.47. ako se ne nalaze na strani nupturijenta po čijem zakonu bi one bile smetnje (brak između državljanina Srbije sa 18 godina i državljanke Amerike sa 30 godina. kumulativna primena ili primena svakog prava posebno. Ovakvim rešenjem se želi izbeći sklapanje brakova koji ne bi bili valjani u sredini jednog od bračnih partnera. tj. ma sa koje strane dolazile u koje su ubrajaju epilepsja i polne bolesti.Kada su u pitanju bračne smetnje. a u drugim pravima u prohibitivnom obliku (ne dozvoljava se zaključenja braka s pozivom na javni poredak. Dvostrane smetnje sprečavaju punovažno zaključenje braka. . Državljanin Srbije koji po američkom zakonu ne ispunjava uslov bračne zrelosti sa 18 godina). nadležni organ u Srbiji to neće dozvoliti ako postoje smetnje: postojanje ranijeg braka.Lex fori: u nekim pravima javni poredak.

Prva zaključivanjem brakova pred domaćim organom kada se element inostranosti javlja u subjektu. . Određivanje merodavnog prava za formu braka -Osnovni cilj i rešenje sukoba zakona u ovoj oblasti jeste obezbeđivanje pravne sigurnosti i dostojanstva.Diplomatsko-konzularni brakovi u MPP-u smatraju se domaćim brakovima pošto se zaključuju pred ovlašenim organom domaće države i na eksteritorijalnom delu domaće države. . punovažan je svuda. 49 . Neke države imaju dopunska pravila u pogledu priznanja inostranih brakova i one se odnose na brakove stranih državljanina koji su zaključeni u inostranoj formi. . Da bi brakovi zaključeni pred ovlašćenim diplomatskokonzularnim predstavništvima bili punovažni u državi prijema. Postoje dve situacije vezane za formu brakova sa elemntom inostranosti. U domaćim brakovima nadležni organ učestvuje u postupku zaključivanja brakova i postula na način koji je propisan u domaćem pravu. važi princip – brak punovažan u mestu zaključenja. a drugi se odnosi na određivanje merodavnog prava vezano za priznanje brakova koji su zaključeni u inostranstvu. Prema ZMPP. Da bi diplomatsko. konzularno predstavništvo moglo pristupiti obavljanju zaključivanja brakova. Druga se odnosi na priznanje brakova koji su zaključeni u inostranstvu.Osnovno koliziono rešenje u pogledu forme braka sa elementom inostranosti je mesto zaključenja braka izraženo kao pravo mesta svečanosti. za formu braka merodavno je pravo mesta gde se brak zaključuje. Prvi slučaj je vezan za određivanje prava za formu. a treba ih priznati u domaćoj državi i na brakove domaćih državljana koji su zaključeni u inostranstvu. kada se element inostranosti javlja u pravima i obavezama.Kada je u pitanju merodavno pravo za priznanje brakova sklopljenih u inostranstvu. potrebno je da se ta država ne protivi tome da strana predstavništva na njenoj teritoriji obavljaju aktivnost koja ne spava u redovnu nadležnost tih organa.48. kada se radi o brakovima stranih državljana koji se zaključuju na teritoriji domaće države. najčešće bilateralnim. Postoji alternativno rešenje – nacionali zakon. mora ga za to ovlastiti funkcioner koji rukovodi organom uprave nadležnim za inostrane poslove. Pristanak strane države se izražava međunarodnim ugovorom.

Određivanje merodavnog prava za razvod braka -Postoje tri osnovna rešenja: 1) Države common law sistema primenjuju lex fori bez obzira na to da li su oba bračna partnera strani državljani ili je jedan domaći. 50 .moderno rešenje koja afirmiše primenu prava društvenog centra života bračnih partnera. pravo države sa kojom su supružnici u najbližoj vezi. Problem se javlja ukoliko bračni partneri imaju prebivalište u različitim državama. državljanstvo muža. . 3) Lex nationalis – garantuje veću stalnost i pravnu sigurnost. Kina). Ako su bračni drugovi državljani različitih država u vreme podnošenja tužbe. Problem se javlja kada postoje različita državljanstva. 2) Lex domicili .49.Prema ZMPP za razvod braka merodavno je pravo države čiji su državljani oba bračna druga u vreme podnošenja tužbe. za razvod braka merodavna su kumulativna prava obe države čiji su oni državljani. lex fori ako je jedan od supružnika državljanin države suda. državljanstvo tužioca. Lex fori opredeljuje da li je razvod uopšte dozvoljen i da li je osnov na kome je zasnovan zahtev dovoljan da bi se izrekao razvod (Rusija. i tu supsidijarna rešenja mogu biti različita: poslednje zajedničko državljanstvo. pravo državljanstva onog bračnog partnera koje je povoljnije za razvod.

Personalno pravo – pravo državljanstva usvojioca uz saglasnost prava usvojenika u pogledu saglasnosti za usvojenje. . Zasnivanje usvojenja ima cilj da se između usvojioca i usvojenika uspostavi odnos roditelja i dece. Kumulacija može da bude obična i distributivna. Ako su bračni partneri zajednički usvajaju merodavna su kumulativna prava država čiji je državljanin usvojenik i prava država čiji su državljani i jedan i drugi bračni partner. odnosno prestanka usvojenja. a usvojenje zasnovano u inostranstvu može da bude poništeno samo ako postoji razlog za poništaj i po švajcarskom pravu. Određivanje merodavnog prava za usvojenje -Pristuan je lex fori i personalno pravo – najčešće u formi prava državljanstva. . Van njih ovo vaći za Švajcarsku. .50. Ako su državljani različitih država merodavna su kumulativna prava obeju država. Uslovi usvojenja se cene po lex fori. Ako su usvojilac i usvojenik državljani iste države merodano je pravo njihovog zajedničkog državljanstva. 51 . i kumulativno pravo usvojenika i usvojioca. za poništaj usvojenja zasnovanog u Švajcarskoj merodavno je švajcarsko pravo.Lex fori je tradicionalno rešenje država common law sistema.MPPO Srbije u pogledu zasnivanja i prestanka usvojenja predviđa merodavnost prava državljanstva usvojioca i usvojenika u veme zasnivanja.

te da je specifičan izraz suvereniteta države. .U slučaju pokretnih stvari važi: lični statut vlasnika ili zakon države sklapanja posla lex loci actus. ČSSR/.Osnovni i ujedno najstariji princip regulisanja odnosa povodom nepokretnosti je lex rei sitae. Zakon države preduzimanja pravnog akta – vezuje se za anglosaksonsko pravo.Stvari u prevozu /res in transitu/ podrazumeva robu koja je u prevozu i nalazi se na teritoriji države koja nije ni država odašiljanja – izvoza.bezbednost. Lex rei sitae opšti realni statut mnogih država/ ali ne u svim/ . izraženog interesa za njegovo regulisanje. .Rešenje problema uslovljeno činjenicom postojanja dva osnovna tipa svojinskih odnosa: privatna i državna svojina.Razlozi primene lex rei sitae u slučaju nepokretnosti: nepokretnost je nerazlučiv deo državne teritorije. Pokretnost prati ličnost – mobilia sequitur personam – još u srednjem veku. . . . U SAD danas se primenjuje princip najtešnje povezanosti. . Primena statuta mesta .51. Kolizione norme za stvarno pravne odnose . može imati poseban interes za nac. Datira još od italijanskih statutista XII i XIII v /postglosatori ga prihvataju u XIV veku/.Ostali elementi odnosa vezani za nepokretnost procenjuju se: Lični statut = poslovna sposobnost.SRB/. a uz izvesna odstupanja u oblasti pokretnih stvari. Naš zakon – mesto nalaženja stvari. . Danas vrlo široko prihvaćen princip u sferi nepokretnosti. kao i da li je reč o pokretnim i neporketnim stvarima.države nalaženja stvari proizvod je činjenice neposrednog kontakta države sa njom i. Lex loci actus = forma pravnog akta / ili lex causae/. Nije dovoljno zaživeo. ni država opredeljenja – uvoza ili je na ničijem prostoru.mesto odašiljanja /Španija.Belg. može predstavljati izuzetnu vrednost. Složenost problema zbog njihove ''pokretljivosti'' .Osnovna sredstva prevoza – zakon zastave. . 52 . Jedinstvenost statuta stvari je prisutna u savremenim kodifikacijama MPP. shodno tome.Izbor prava u oblasti stvarnopravnih odnosa jedan od najznačajnijih problema u MPP.Doktrina je više priklonjena principu lex destinationis .Dva rešenja : .Stvari u prevozu – mali broj država reguliše ovo pitanje zakonom.mesto opredeljivanja – destinacija /Port.

ako ne. To je princip jedinstvene zaostavštine. Bipatrid koji ima dva ili više strana državljanstva. za nasleđivanje merodavnog pravo države čiji je državljanin bio ostavilac u vreme smrti. najvažnije je da se na raspravljanje zaostavštine primenjuje jedno pravo. koji ima pored nekog stranog državlljanstva i državljanstvo iz Srbije. nasleđivanje pokretne imovine vršiti prema nacionalnom zakonu ostavioca.. pravu zaveštaočevog prebivališta. Ako je u momentu smrti imao više državljanstva. Usvajanje principa jedinstvene zaostavštine.Postoje dve osnovne koncepcije. različita prava u zavisnosti da li je reč o pokretnim ili nepokretnim stvarima. nacionalni zakon kao tačka vezivanja se zamenjuje lex domicil. Ako ostavilac u momentu smrti nije imao državljanstvo ni jedne države. Postoje odstupanja od principa jedinstvene zaostavštine.Prema ZMPP. odnosno boravišta.Kada se radi o principu podeljene zaostavštine. bez obzira na to da li se razni delovi zaostavštine nalaze u raznim državama i bez obzira na to da li zaostavštinu čine pokretne ili nepokretne stvari. a nasleđivanje nepokretne prema zakonu zemlje gde se nekretnine nalaze. Forma testamenta: Haška konvencija u sukobu zakona u pogledu forme testamenta iz 1961. Haška konvencija o jednoobraznom zakonu o obliku testamenta iz 1973. relativno je ono koje je imao u momentu smrti. Prema nekim konvencijama takva zaostavština pripada državi čiji je državljanin ostavilac. pravu države čiji je državljanin bio zaveštalac.Merodavno pravo za testamentalnu sposobnost je personalno pravo ostavioca.52. 53 . . A prema nekim. srpskim državljanstvom će se smatrati onaj bipatrid. a ako ne to. Testament je punovažan u pogledu oblika ako je punovažan po: pravu mesta gde je sastavljen. Određivanje merodavnog prava za naslednopravne odnose . onda državljanin one države sa kojom je u najbližoj vezi. Prema jednoj. . je predviđena da će se u odsustvu naslednika. merodavno je pravo njegovo boravište. kada se radi o zaostavštini bez naslednika. . znači po pravilu primenu prava državljanstva ostavioca. Merodavno je pravo države čije je državljanstvo imao zaveštalac u trenutku sastavljanja testamenta. smatraće se da je državljanin one države u kojoj ima prebivalište. Ako je ostavilac imao više državljanstva.

Ugovorni odnosi spadaju u red najbrojnijih i najznačajnijih odnosa u MPP-u. Isključen je sukob zakona. tako i na međunarodnom planu.Unifikacija materijalnog prava dovodi do identičnog sadržaja materijalnopravnih normi u svim zemljama.53. . Preciziranjem i razradom normi koje će ukazati na merodavno nacionalno ugovorno pravo. Ugovori su osnovni instrument pravnog uobličenja prometa robe i usluga. 54 . Za učesnike u ovom odnosu je bitno da znaju prava i obaveze. Određivanje merodavnog prava za ugovorne odnose . došlo bi do „smrti“ kolizionog prava. kako unutar iste države. što isto dovodi do posledica.Unifikacija kolizionog prava dovodi do primene sadržinski iste kolizione norme.Sigurnost i predvidljivost se može postići na dva načina: Međunarodnom unifikacijom materijalnih pravila koja bi regulisala međunarodni promet robe i usluga. Unifikaciju kolizionog prava izvršila je Haška konferencija za MPP-o u Haškoj konvenciji o merodavnom pravu za ugovore o međunarodnoj prodaji robe. sudovi svih zemalja primeniće materijalno pravo jedne te iste zemlje za rešavanje konkretnog slučaja. . da bi sudovi svih zemalja čije je materijalno pravo unifikovano morali donositi ista rešenja. kao i moguće posledice pojedinih radnji. što dovodi do takvih posledica. .

Naše pravo – odvojeno reguliše merodavno pravo za vanugovornu odgovornost i protivpravno ponašanje. V.Postoje neka odstupanja: a. Zbog jače veze sa nekom drugom državom /a ne sa onom gde se događaj odigrao/. za vanugovornu odgovornost za štetu merodavno je pravo te države. Slučaj – kad je teško utvrditi gde je mesto građanskopravnog delikta /protivpravnio ponašanje i mesto nastanka štete je u različitim državama/.Poljska . merodavno je pravo države u kojoj je nastupila šteta. b. . Duga tradicija principa lex loci delicti a.zajednilki domicil .54. ali se u slučaju odgovornosti sudu daje pravo izbora onog zakona koji je povoljniji za oštećenog /princip favor victimae/ 6. U manjem broju država odvojeno se reguliše izbor merodavnog prava za procenu protivpravnog ponašanja i odgovornosti učesnika Primer: Mađarska i Engleska protivpravnost cene po lex fori. a odgovorno lice i oštećeni imaju uobičajeno boravište u istoj državi u trenutku nastanka štete.Ako merodavno pravo nije izabrano.brod/.g. . a nemaju uobičajeno boravište u istoj zemlji.Švajcarska . pod uslovom da stranke obavljaju privrednu delatnost. pa i na procenu deliktne sposobnosti aktera ponašanja b. . Britanija/. 4.zajedničko državljanstvo /štetnik i i oštećeni/ ili boravište. a. Određivanje merodavnog prava za vanugovornu odgovornost .mesto delikta.Brodovi ili vazduhoplovi .nacionalnost sredstava prevoza kumulativno/ rešenje problema različitih nacionalnosti plovila u slučaju problema kumulativne primene – rešenje u primeni sopstvenog prava – SAD. Kriterijum ''najtešnje veze'' – Turska i Haška konvencija o drumskom saobraćaju iz 1968. U oba slučaja se predviđa nadležnost prava gde je radnja izvršena ili gde je nastupila posledica. Strane mogu izabrati merodavno pravo za vanugovornu obavezu nastalu prouzrokovanjem štete nakon nastupanja štetnog događaja ili pre štetnog događaja. a deliktnu odgovornost po lex loci delicti c. 55 . prateća tehnološka pojava.Vanugovorna odgovornost – brojna pojava u međunarodnoj zajednici. U najvećem broju država ovaj se princip primenuje i na ocenu protivpravnosti ponašanja i na vrstu i obim odgovornosti. Mesto van jurisdikcije određene države /otvoreno more . Ako stranke nisu izabrale merodavno pravo. Izbor merodavnog prava ne utiče na prava trećih lica i mora biti učinjen na izričit način. Korekcija – izuzeci: . Rešavanje pitanja lex loci delicti. . .Obeštećenje žrtava po principu izbora najpovoljnijeg prava 7.

beležnik. Radna i socijalna prava .Prema dostupnosti dele se na opšta.Danas – brojna ograničenja .predmet ograničenja /uzrok – nezaposlenost/.Ograničenja propisima iz sfere javnog prava /fiskalna.55. . . 56 . Privatna prava stranaca su brak. . nasleđivanje. PP prava se formalno priznaju kao domaćim državljanima . 4. čije je jedno od državljanstava srpsko tretiraju se. Laka dostupnost je prava na brak. koja su im bezuslovno dostupna. ali su uslovljena nekim dodatnim uslovom (reciprocitet. javnih i političkih prava. relativno rezervisana i apsolutno rezervisana prava. nasleđivanje. ili je apatrid. b. zapovednik broda i sl. element inostranosti se prvo pojavio u subjektu. a.Pojam stranca 1) Negativno određenje: stranac je svako fizičko lice koje nema srpsko državljanstvo. prava u oblasti imovinskih prava (neka). .Pripadnost pravnog lica se određuje po pravu države u kojoj je osnovano. . starateljstvo. Stranac ne može biti – advokat. domicil i odobrenje) koje ne važi za domaće državljane. osim ukoliko ima sedište van zemlje svog osnivača.posebno u oblasti tzv. porodična prava (starateljstvo). Teže dostupna su prava na nepokretnosti. 56. Apsolutno su rezervisana ona prava koja su strancima nedostupna (pravo na obavljanje javnih funkcija). Opšta su ona prava u kojima su stranci izjednačeni sa domaćim državljanima. obično kroz fomulaciju – ''osim onih koja su im izričito uskraćena'' – druga se priznaju.Istorijski posmatrano. kao domaći državljani. Stranac je svako ko nije domaći državljanin.Mogućnost stranaca da budu titulari privatnih prava i obaveza je različita u različitim državama. Tu spadaju i apatridi. na srpskoj teritoriji i za potrebe primene srpskih propisa. obligaciona prava. U ovu grupu spada pravo na sticanje svojine na nepokretnostima.ugovorom/ . a država sedišta ga smatra domaćim. lišen svih prava i gledali su na njega kao na oruđe koje govori. Relativno su rezervisana ona prava koja su strancima dostupna. Dostupnost privatnih prava stranaca . Prema analitičkim shvatanjima stranac je bio neprijatelj. Tipično opšte pravo je pravo na zaključenje braka.Direktna ograničenja. Grčka – proksenija/ . 2) Pozitivno određenje: stranac je svako fizičko lice koje ima državljanstvo neke strane države.Bipatrid. administrativna/. prisustvom stranaca na stranoj teritoriji. Privatna prava stranaca . Opšti pravni režim – Specijalni pravni režim /ustanovljen međ. ugovora ili kroz instituciju patronatstva /Rim – hospitum privatum. Kolizione norme u ovoj sferi – direktno regulišu odnose u pitanju /može – ne može/ 5.Priznanje pp prava na osnovu međ.

Stranačka i parnična sposobnost stranca.57.Pravo stranaca na obraćanje sudovima svetski standard – dignut na nivo međunarodne obaveze. podrazumeva i pravo zaštite istih. 57 . fizičkog lica.Davanje privatnih prava strancima. Stranačka sposobnost je svojstvo nekog subjekta da može biti stranka u sporu. tj. Procesna nesposobnost po nacionalno pravu. . Zaštita privatnih prava stranaca . ne osporava mogućnost preduzimanja parničnih radnji pred stranim sudom. ceni se prema pravu njegovog državljanstva. kao i da prema njoj budu preduzete punovažne parnične radnje koje imaju procesno pravna dejstva. Parnična sposobnost je spobnost stranke da preduzima punovažne procesne radnje u parnici. nosilac procesnih prava i dužnosti.

a najkasnije do okončanja prvostepenog postupka.Sud ne može da obaveže stranog tužioca na polaganje kaucije po službenoj dužnosti. Ovo pravilo se postavlja kako bi se sprečila zloupotreba. a jedino je limitiran visinom postavljenog zahteva (ne može se dosuditi više nego što je tuženi tražio). ili lice bez državljanstva koje nema prebivalište u Srbiji. moraju da ispune uslov uzajamnosti. Zahteva se uzajamnost u faktičkom obliku. 2. dva uslova se moraju ispuniti: 1. pre nego što se tuženi upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. Kaucija se daje u depozit suda. o meničnoj ili čekovnoj tužbi. ili ako se ono ne održava.Institut MPP.58. Oslobođenje može biti delimično (oslobođenja od sudskih taksi) i potpuno (oslobođenje od svih troškova). na prvom ročištu za glavnu raspravu. tj. Siromaško pravo se priznaje strancima koji imaju prebivalište u Srbiji pod istim uslovima kao i domaćim državljanima. Tada se zahtev mora podneti odmah. drugi uslov je da tuženi istakne zahtev za polaganje obezbeđenja. Osiguranje parničnih troškova može tražiti svaki tuženi. Prvi put formulisan u code civil. u novcu ili drugim vrednostima i njome mogu biti obuhvaćeni samo troškovi postupka do pravosnažnosti. prvi uslov je da je tužilac stranac. Izuzetno. da položi određeni iznos kao kauciju za obezbeđenje parničnih troškova druge strane. o protivtužbi. To može biti i fizičko i pravno lice. Besplatna sudska pomoć rezervisana je za fizička lica. može se u toku postupka izmeniti. . . neće postojati obaveza za polaganje kaucije ako je reč o bračnom sporu. . obaveza stranca koji se javlja u sporu kao tužilac. bez obzira na državljanstvo illi prebivalište. o tužbi za izdavanje platnog naloga. Stranci koji nemaju preibalište u Srbiji. zahtev se može postaviti kasnije. o tužbenom zahtevu koji se odnosi na potraživanje tužioca iz radnog odnosa u Srbiji. ako tuženi tek naknadno sazna da postoje pretpostavke za traženje kaucije. ako se izmene okolnosti.Tužbeni zahtev za polaganje kaucije može se i usmeno postaviti na zapisnik kako bi se ograničila mogućnost manipulisanja i zloupotreba. tuženika. Aktorska kaucija – cautio indicatum solvi i siromaško pravo . Da bi stranac bio oslobođen od ovih troškova. . slobodan je prilikom određivanja obezbeđenja. o sporu koji se odnosi na zakonsko izdržavanje. Odluka o aktorskoj kauciji jednom doneta. ako ne bi bila u mogućnosti da snosi te troškove bez štete po svoje nužno izdržavanje ili po nužno izdržavanje svoje porodice. o utvrđivanju ili osporavanju očinstva ili materinstva.Da bi došlo do polaganja kaucije za obezbeđenje parničkih troškova. 58 . mora podneti domaćem sudu uverenje svog nadležnog organa o imovnom stanju. O zahtevu za kauciju sud odlučuje rešenjem.Siromaško pravo – stranka ima pravo da bude oslobođena plaćanja parničnih troškova. zahtev se može postaviti samo na pripremnom ročištu.

Nemačka Portugalija). .Eksteritorijalan karakter pravne sposobnosti ne zavisi od njegove nacionalne pripadnosti. . da je živo 24 sata (Španija). kada se štite principi humani – nediskriminacija. .. a gubi smrću. Pravo stranaca na zasnivanje domicila . Prava stranaca na respektovanje državljanstva .Nemogućnost uticaja na državljanstvo stranaca.Pravo kapitalističkih država nije naklonjeno strancima. 59 . priznaje se i nerođenom detetu. Neki od uslova za sticanje pravne sposobnosti su: da je dete rođeno živo (Nemačka. Švajcarska). verska tolerancija. . Uticaj lex fori postoji i ide u dva pravca: može da proglasi lice poslovnim nesposobnim (ređi slučaj) i može ga proglasiti poslovno sposobnim. Pretpostavka sticanja privatnih prava i obaveza na teritoriji konkretne države domaćina. . Reč je o osnovnim atributima ličnosti – ''zaštitni znak''.Podvrgava se generalno istom principu – poput pravne sposobnosti /personani princip – lex nationalis ili lex domicilii/. . Italija).Jedna od velikih tekovina ljudske civilizacije je generalno priznanje subjektiviteta pojedincu. .Izuzeci: bipatridi – ako je jedno domaće ne tretira se kao stranac. b. Pravna i poslovna sposobnost stranaca . Pravilo nepovredivosti važi i za strane i za domaće državljane.59..Izuzetak udate žene dobijaju domicil muža (SAD.Kod nas je moguće odstupanje od stranog nacionalnog zakona kada su naše odredbe povoljnije. . Srankinja udajom stiče državljanstvo muža (Belgija.Pravna sposobnost je sposobnost lica da bude subjekt prava i obaveza.Poslovna sposobnost je sposobnost jednog lica da svojim pravnim aktima realizuje svoju pravnu sposobnost. 61.).Pravo stranaca na liočno ime: a. Princip otvorenih vrata zamenjen protekcionizmom.Ulazak..Pravo domicila u slučaju ispunjenja svih uslova. da je sposobno za život (Francuska). .Državljanstvo – pitanje suvereniteta država. . državljanstvo stranaca izuzeto iz jurisdikcija država domaćina. Mogućnost stranca da realizuje svoj pravni subjektivitet zavisi od propisa domaće države. . Holandija.. nezavisno od njegove nacionalne pripadnosti. priznaje se svim poslovno sposobnim licima. Stiče se rođenjem. 60. boravak i nastanjivanje stranaca je oblast u nadležnosti države propisa javnog prava. Švajcarska. Usvojenik stiče državljanstvo usvojioca (Španija.

može da bude usvojeno u Srbiji.ugovora „Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidu braka“.Bez obzira na pravo pojedinih država pa tako i Srbije. .“ Punoletni muškarcdi i žene. latencijalni usvojenik. za vreme njegovog trajanja i prilikom njegovog razvoda. nema razloga da se strancu uskrati pravo da bude usvojenik. Pravo stranaca na usvojenje . Srbija nema izražen interes za zaštitu domaćih državljana. Ukoliko srpski organi imaju osnova da prihvate nadležnost. Strani državljani podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja preko ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu. 3. . kada usvojitelj – domaći državljanin želi da usvoji stranca pred organom Srbije – u ovom slučaju pitanje se svodi na to da li dete. moraju biti ispunjeni 2 kumulativna postavljena uslova: 1) da se ne mogu naći usvojitelji među domaćim državljanima i 2) da se ministar nadležan za porodičnu zaštitu saglasi sa usvojenjem. kao stranac. U Srbiji je opšte pravo na bazi Ustava iz 2006 i ratifikovanih međ. pa se to pravo može priznati kao opšte pravo. Ministar nadležan za porodičnu zaštitu. Pravo stranaca na brak .62. treća situacija je kada stranac želi da usvoji dete – domaćeg državljanina.Zakon propisuje da će prvi uslov biti ispunjen ako je od dana unošenja podataka o budućem usvojeniku u Jedinstveni lični registar usvojenja prošlo više od godinu dana.Pravo stranaca da budu usvojitelji u Srbiji je regulisano Porodičnim zakonom iz 2005. U nekim islamskim državama zahteva se prijem islama.Prvi od važnih međunarodnih dokumenata je Opšta deklaracija o pravima čoveka UN iz 1948. u današnje vreme u unutrašnjim izvorima nije sporno da svako ljudsko biće ima pravo na brak i da se ovo pravo tretira kao osnovno ljudsko pravo. ako je to u najboljem interesu deteta. bez ikakvih ograničenja u pogledu rase. Kao posredan izvor prava u ovoj oblasti služi i Zakon o državljanstvu Republike Srbije iz 2004 u pogledu pitanja da li strani državljanin može biti usvojenika u Srbiji. Oni su ravnopravni prilikom sklapanja braka. 60 . Italija.Brak ima karakter opšteg prava. imaju pravo da sklope brak i da osnuju porodicu. reciprocitet (Portugalija. Neke države traže ispunjenje nekih uslova koji se ne traže od domaćih državljana: prebivalište stranaca (SAD. Evropska konvencija o zaštititi ljudskih prava i osnovnih sloboda od 1950. . „muškarci i žene odgovarajućeg uzrasta imaju pravo da stupaju u brak i zasnivaju porodicu u skladu sa unutrašnjim zakonima koji uređuju vršenje ovog prava. 63. Španija). 2. Ovaj zaključak proizilazi iz najvažnijih međunarodnih dokumenata. Juž. državljanstva ili veroispovesti. može izuzetno dozvoliti usvojenje stranom državljaninu pre isteka navedenog roka.Teorijski su moguće tri sutuacije u kojim se može postaviti pitanje prava stranaca da budu usvojioci ili usvojenici: 1. Amerika). Postoje izvesna odstupanja od principa da je pravo stranaca na brak opšte pravo (lex fori). .“Sa ovim se slaže i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima od 1966. Da bi strani državljanin mogao da usvoji dete. kada stranac želi da usvoji pred srpskim organom dete koje ima strano državljanstvo. Postoje i drugi izvori: Kkonvencija o pravima deteta UN iz 1989.

u slučaju da je stranac imao domicil u domaćoj državi.Indirektna ograničenja putem deviznih propisa ili propisa koji regulišu uvoz i izvoz/ . Ovo pravo se priznaje kao opšte pravo i u našem pravu. Bez toga je nemoguć međunarodni promet roba i usluga.Kada je reč o tome da lice stranog državljanstva bude staralac ili štićenik drugom licu stranog državljanstvam tu nema problema. To znači da stranac može da zasnuje ugovorni odnos i može da stiče tražbena prava kao kupac.64. Jezdić je smatrao da se to pravo može priznati stranim državljanima samo izuzetno. a najsloženije je pitanje da li može strani državljanin da bude staralac domaćem državljaninu. . prodavac. komisionar i dr. . U materiji građanskopravnih delikata i kvazidelikata podležu jednakim uslovima odgovornosti kao i domaći državljani. a može steći prava na osnovu prouzrokovanja štete. smatra se da bi ovo pravo trebalo usloviti dopunskim uslovima.Ne može se steći svojina ili druga stvarna prava na nepokretnostima. Pravo stranaca da budu staratelji . komitent.. 61 . 65. .Strani državljani mogu sklapati ugovore pod istim uslovima kao i domaći državljani. Obligaciona prava stranaca .Najjača ograničenja su ona koja potiču iz imperativnih propisa vezanih za nepokretnosti SRB – pravo stranaca da budu subjekti prava i obaveza po osnovu ugovora ima karakter opšeg prava u MPP Srbije.Određene teškoće postoje kada se postavlja pitanje može li strani državljanin da bude štićenik domećeg državljanina. uopšte ili u slučaju stvari sa određenom namenom ili na određenoj lokaciji.Mogu se steći veća prava u odnosu na domaća lica /zbog postojanja određenog interesa za takvo ponašanje/ . Odstupanja od principa .Što se tiče prava stranaca da budu staraoci domaćem državljaninu.Pravo stranca da bude nosilac obligacionih prava (po osnovu ugovora ili građanskopravnih delikata i kvazidelikata ) se uglavnom svuda priznaje kao opšte pravo. .

U nekim zemljama stranci ne mogu da stiču nekretnine u pograničnim zonama (Meksiko). Prema ZPUP. Strano fizičko ili pravno lice može. Delatnost .zakupodavci mogu biti samo preduzeća koja obavljaju turističku ili ugo. Ovo potvrđuje Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa. . da stiče pravo dugoročnog zakupa na turističkom i drugom pratećem objektu s tim što: . predviđa se mogućnost da se u korist stranog lica ugovorom osnuje ugovorno zalažno pravo na našem brodu. socijalni. rasni. to je opšte pravo. pod uslovom utvrđenim pismenim ugovorom. Stvarna prava na nekrretninama u uporednom pravu se po pravilu tretiraju kao relativno rezervisana prava. stvarna prava na nekretninama reguliše Ustav iz 2006. bez saglasnsti Nacionalnog saveta za odbranu.66.Zavisi da li je reč o pokretnoj ili nepokretnoj stvari.Strana diplomatska i konzularna predstavništva i specijalizovane agencije UN.. Kada se radi o stvarnim pravima nad pokretnim stvarima. mogu da stiču nekretnine u svojinu za službene potrebe ako zato dobiju odobrenje od Ministarstva pravde. . i može se produžiti 62 . Razlozi za ovo mogu biti ekonomski .Kod nas.dugoročni zakup se zaključuje najkaraće na 5. a to je dugoročni zakup turističkih i drugih prateći objekata. Brazil predviđa da stranci ne mogu steći nekretnine u područjima koja su od vitalnog značaja za bezbednost. samo u namenske svrhe. Ustav predviđa da stranci mogu sticati nepokretnosti pod uslovima predviđenim zakonom ili međunarodnim ugovorom.Posebno se uređuje uslov sticanj jednog drugog stvarnog prava. Stvarna prava stranaca . a najduže na 30 god. etnički.. i Zakon o osnovnim svojinskopravnim odnosima iz 1996. a negde i kao apsolutno rezervisana prava. Zakon o osnovnim svojinskopravnim odnosima predviđa da stranci mogu steći svojinu na nepokretnostima pod uslovom reciprociteta. . Stranci koji obavljaju delatnost u nekoj zemlji mogu da stiču svojinu na napokretnostima poslovima inter vivos.

Španija. koje je dostupno pod uslovom formalnog reciprociteta. Mađarska. a da među Mađarima nema lica koja bi mogla i htela da naslede polj.Relativno dostupna prava a. . osim ako je nešto drugo propisano međunarodnim ugovorom. Maroka/ . Što znači da stranci nasleđuju u Srbiji. Šerijatsko pravo . Belgija. Turska. c. Francuska. apatridima se priznaje kao opšte pravo/. Primer: Belgija – namiruje sve. . Reciprocitet između Srbije i neke strane zemlje u pogledu nasleđivanja može da postoji na osnovu međ.Srbija – uslovljenost uzajamnošću /pretpostavka postojanja reciprociteta – suprotno se dokazuje.Države koje ne postavljaju uslove – Nemačka. ukoliko umrli nije poslednji naslednik.Prema Zakonu o nasleđivanju. Slično – reciprocitet – SAD /neke države/ uz vremensko ograničenja posedovanja. 63 . zemlj. Ako je reč o apatridima. pravo da nasleđuju u Srbiji je opšte pravo. Tu postoje 2 solucije: da se isključi mogućnost da ta lica nasleđuju.ženski naslednik ½ od muškog dela. Uslovljenost reciprocitetom /Meksiko. strani državljani imaju u Srbiji pod uslovom reciprociteta. Nasledna prava stranaca . ./neke zemlje poput Alžira. ugovora (diplomatski reciprocitet) ili na bazi faktičkog priznavanja prava na nasleđivanje (faktički reciprocitet).Ograničenje nasleđ.Stranac može. nasleđivanjem sticati nepokretnosti na teritoriji naše zemlje. . Bilateralnim konvencijama se reciprocitet u ovoj oblasti uspostavlja najčešće izričito ili putem klauzule najvećeg povlašćenja. Portugal.Ustanova PRELEVMANA – Francuska. ili da se omogući da nasleđuju bez postavljanja uslova reciprociteta. Suština – pravo prvenstva namirenja svojih državljana. /Posebno ako je imovina u dve države/. Slično Poljska – izuzetak postojanja uzajamnosti. pod uslovom uzajamnosti.67. Poljska i dr. Švajcarska. . Honduras/ ili odobrenje organa /Austrija/ b. Tunisa. osim lica iz države gde je došlo do isključenja belgijskih državljana iz nasledstva. Iz svega ovoga se vidi da je ovo pravo kod nas relativno rezervisano pravo. . poljoprivrednog zemljišta: Mađarska – isplata novca.Poseban problem su apatridi. pod uslovom da i domaći državljani mogu da nasleđuju u strančevoj zemlji. Belgija i Holandija. Holandija. ista nasledna prava kao i domaći državljani. One ostavljaju mogućnost retorzije – post factum /reciprocitet/. .

Sud na svoju međunarodnu nadležnost pazi po službenoj dužnosti u toku celog postupka.Moguć je vakuum nadležnosti iako je redak u praksi. Tačka vezivanja neposredno određuje pravo koje države treba da se primeni kao merodavno pravo. Pri postavljanju ovih pravila. zakonodavac vodi računa o interesima svoje države. ako ih ima.sudska nadležnost . mesto zaključenja braka).Tačka vezivanja je element kroz koji se neposredno ostvaruje dejstvo norme o međ. o interesima stranaka. i u tom slučaju. Kada je u pitanju subjekt odnosa. o interesu za efikasno vođenje postupka. prebivališta.reč je o sudskoj nadležnosti u MPP . Postoje uže i šire pravne kategorije. objekt i prava i obaveze. . Uže bi bile norme za kupoprodajne ugovore i druge ugovore. Opredeljivanjem za određenu tačku vezivanja omogužava se da konkretan slučaj bude rešen po materijalnom pravu određene države. 69. grana prava (porodično-pravni odnosi). Određena je unutrašnjim propisima i međunarodnim ugovorima.Reč je o nadležnosti pravosuđa a ne konkretnog suda /ovo pitanje reguliše MPP države. u pomoć priskaču pravila o nadležnosti po nuždi. . boravišta. interesima stranih država. to je stvar kao predmet pravnog odnosa. jer sudovi svakog pravosuđa polaze od sopstvenog međunarodnog privatnog prava. Kada su u pitanju prava i obaveze. a nadležnost konkretnog suda određuju nacionalne norme o mesnoj i stvarnoj nadležnosti konkretne države/. Tačka vezivanja je odlučujuća činjenica. to je teritorija na kojoj je odnos zasnovan. Saglasnost u teoriji . odlučujuća okolnost. Od međunarodne sudske nadležnosti zavise individualna prava i obaveza učesnika odnosa. ali su malobrojni. ili nastupa odbijanje pravde. to je atribut poput državljanstva. odnosno mesto zaključenja ili izvršenja pravne obaveze (mesto delikta.Sastoje se od 2 elementa(kao i koliziona norma): pravna kategorija (predmet) i tačka vezivanja. Kada je u pitanju objekt. sudskoj nadležnosti.Pravo i dužnost pravosudnih i drugih organa da postupaju i odlučuju u stvarima privatnopravnog karaktera sa elementom inostranosti.Svaka država ima svoja pravila o mađunarodnoj nadležnosti.Pravna kategorija je ono na šta se norma odnosi. Od međunarodne sudske nadležnosti može da zavisi ishod spora. Struktura normi o međunarodnoj sudskoj nadležnosti . Imamo subjekt. Sudksa nadležnost u MPP – pojam i značaj . Međunarodni ugovori imaju primat. sedište pravnog lica. 64 .ređe u upotrebi izraz – međ. Šire bi bile pravni institut (svojina. ugovor). .68. . mesto nalaženja stvari.

Naše norme o nadležnosti odgovaraju samo na pitanje da li je nadležan domaći sud. Tada će se primeniti norme o indirektnoj nadležnosti te druge države u kojoj se traži priznanje sudske odluke. rešava se u momentu zasnivanja nadležnosti za odlučivanje.U načelu. odnosno pravila o indirektnoj međunarodnoj nadležnosti je procesni momenat u kome se ocenju nadležnost i svrha ocene nadležnosti. kada se postavlja pitanje dejstsva te odluke u nekoj drugoj državi.Primenom pravila o direktnoj međunarodnoj nadležnosti. ima li pravo i dužnost da postupa u jednoj stvari.70. . . one ne ukazuju na to čiji je sud nadležan. koje je donelo odluku. Norma o nadležnosti treba da pod nadležnost domaćeg pravosuđa podvede one sporove za koje postoji određeni interes da ih domaće pravosuđe reši. bilo nadležno za donošenje odluke.Norme o međunarodnoj nadležnosti su uvek jednostrane. 71.Kriterijumi za podelu pravila o međunarodnoj nadležnsoti na pravila o direktnoj. 65 . države su potpuno suverene pri određivanju granica međunarodne nadležnosti svojih organa. da bi se utvrdilo da li je pravosuđe.Primena pravila o indirektnoj nadležnosti dolazi u obzir nakon donošenja pravosnažne odluke. srpska pravila o direktnoj nadležnosti određuju mogu li srpski sudovi da postupaju u jednoj stvari. . a naša pravila o indirektnoj nadležnosti određuju možemo li prihvatiti nadležnost stranog suda koji je već doneo odluku. Ako je odgovor negativan. Direktna i indirektna sudska nadležnost . već se iscrpljuju u nenadležnosti domaćeg suda. Jednostranost normi o sudskoj nadležnosti u MPP . a koji treba priznati kod nas. . da li je jedno pravosuđe uopšte nadležno.Znači.

Iz ovoga se vidi da pravila o isključivoj nadležnosti postoje u 2 oblasti: u domenu porodičnog prava i sporova o nekretninama. u slučajevima kada jedan pravni odnos ima veoma snažne kontakte sa domaćim pravosuđem i postoji izrazit interes da se raspravljanje tih odnosa rezerviše za domaće sudove. . U ZMPP isključiva nadležnost sprskog pravosuđa predviđa se: 1)ako je reč o stvarnopravnim sporovima na nekretninama. 66 .72. Isključiva i konkurentna sudska nadležnost . isključiva nadležnost postoji kada je to ovim ili drugim zakonom izričito određeno.U našem pravu. Isključiva nadležnost se predviđa izuzetno. Konkurenta nadležnost stvara podsticaj za tužioca. Ovo pravilo je opšte. što znači da se primenjuje nezavisno od vrste postupka i interpretativno. isključuje nadležnost sudova drugih država. 2) u bračnim sporovima – pod uslovom da je tuženik srpski državljanin i ima domicil u Srbiji 3) u sporovima radi utvrđivanja očinstsva ili materinstva – kada se u ulozi tuženika nađe dete koje je srpski državljanin i ima prebivalište ili boravište u Srbiji.Isključiva nadležnost pravosuđa jedne zemlje. .Konkurentna nadležnost je kada postoji osnova za nadležnost domaćeg pravosuđa. pravilo o isključivoj nadležnosti predviđa ZMPP. ako su tuženi i dete naši državljani . pod uslovom da se nekretnina nalazi u Srbiji. 4) kaa se raspravllja o nepokretnoj zaostavštini koja se nalazi u Srbiji 5) u sporovima o čuvanju. ali se time ne isključuje nadležnost drugog pravosuđa. da među konkurentnim forumima izabere onaj čija mu procesna i koliziona pravila najviše odgovaraju. podizanju i vaspitanju deteta.

Ako bi naš sud prihvatio retorzionu nadležnost u nekom slučaju . . Problem: ne poseduje čvrstu ''vezu'' sa domaćim sudom /ali je ipak ukorenjen u sudskoj praksi/ Srbija: .forum non conveniens . ali je tada potrebno da postoji i neka druga veza između spora i domaće teritorije. tako i pravičnost (neko ko prebiva na određenoj teritoriji ima ima sa njom snažnu vezu).forum conveniens . . .Kod pravnih lica je relevantno njihovo sedište. Drugi – odbija nadležnost /usled osobenosti slučaja. Primer: 1966. bez obzira na predmet spora. naročito u odnosu na moguću štetu koju bi on pretrpeo prihvatanjem tužbenog zahteva. Britanije prave razliku između . On mora da ubedi sud da bi nadležnost u konkretnim okolnostima. .Osnova je prigovor tuženika i zaključak suda o umesnosti. . 67 . Opšta sudska nadležnost u MPP .Anglosaksonski sudovi mogu nadležnost zasnovati na tome što je tuženom tužba uručena na teritoriji suda.73. po pravu strane države čiji je taj stranac državljanini. . bila neopravdana. Kod nas postoje 2 situacije u kojima se boravište može javiti kao osnova: ako tuženi nema prebivalište.Termin ''Jurisdikcija'' – pozitivan i negativan aspekt. . protiv državljanina Srbije postoji nadležno st njenog suda po kriterijumima nepoznatim našem pravu. Ovakav kriterijum nadležnosti zadovoljava kako obzirne slile (tuženi lako dostupan organima postupajuće države).Prebivalište tuženog biće uvek dovoljna osnova za nadležnost srpskog suda.nadležnost: međunarodna nadležnost svake države određena je kriterijuma te države.Retorziona međ. Prava – SAD i V. ako na osnovu zahteva – prigovora tuženog zaključi da je celishodnije prepustiti presuđenje spora sudu druge države. . Ako u parnici ima više tuženih koji imaju svojstvo materijalnih suparničara. dovoljno je da samo jedno od njih ima prebivalište u Srbiji. Reč je o sistemu ogleda.Forum non conveniens podrazumeva mogučnost da se domaći sud oglasi nenadležnim protivno važećim kriterijumima o sudskoj nadležnosti.Uporednopravno posmatrano najčešći osnov za zasnivanje opšte nadležnosti je prebivalište tuženog na određenoj teritoriji. i eventualno slučajan ili tranzitni karakter boravka tuženog. – Tužilac je iskoristio priliku prisustva tuženog na lokalnom aerodromu da bi mu uručio poziv suda. Specifičnost nekih država common law. Za nadležnost našeg suda u sporu protiv stransca dovoljno je da.g. U našem ZMPP uređena je retorziona nadležnost.To je izuzetak i sud se na njega ne poziva ex offo . ako tuženi negde ima prebivalište.Naše pravo prihvata boravište fizičkog lica kao alternativnu osnovu za nadležnost.Opšta međunarodna nadležnost je nadležnost jednog pravosuđa za sve vrste sporova i drugih postupakaosim onih u isključivoj nadležnosti. onada bi se i mesan nadležnost srpskog suda određivala po kriterijumima prava iz koga je pozajmljena retorziona nadležnost. Prvi – znači nadležnost.

bez obzira na to kojeg su državljanstva bračni drugovi. naslednog i imovinskog prava . dovoljno je za nadležnost našeg pravosuđa. imovina/ fizičkog i pravnog lica /sedište/. Mesto preduzimanja pravnog akta . ako se na domaćoj teritoriji nalazi imovina tuženika ili predmet koji se tužbom traži. ako je samo tužilac naš državljanin ali ima prebivalište u Srbiji.Moguće odlučujuće činjenice: Državljanstvo . iako nisu ispunjene pretpostavke za opštu međ. država mesta zaključenja ili izvršenja posla/. sporova. gde se dogodila činjenica koja je stvorila obavezu.Materija ugovornih i imovinskih odnosa /ili slučajeva sa obeležjem građanskopravnog delikta/.U slučaju statusnih odnosa i sposobnosti. porodičnog.Za obeštećenje u državi u kojoj se osetila posledica protivpravne radnje. . Prebivalište stranaka . U sporovima za razvod braka. . Alternativa prebivalište ili boravište. .U materiji naslednih odnosa za raspravljanje pokretne zaostavštine .Opredeljenje zasnovano na činjenici da se u domicilu nalazi središte interesa /pr.O posebnoj nadležnosti govorimo kada se nad tuženim nadležnost nekog pravosuđa zasniva za raspravljanje jedne posebne kategorije odnosa. Ustanovljava se za odnose – ličnog.Srpski sud će biti nadležan u bračnom sporu. Mesto preduzimanja građanskopravnog delikta . 68 . ako oba bračna druga imaju naše državljanstvo. Najviše su naklonjene emigracione države. tj. ako su imali svoje poslednje zajedničko prebivalište u Srbiji i ako u vreme podnošenja tužbe tužilac ima prebivalište ili boravište u Srbiji. da samo tužilac bude domaći državljanin.74.Državljanstvo tužioca /Francuski Građanski zakon/ za uspostavljanje nadležnosti domaćeg suda. nadležnost.Naši sudovi će biti nadležni u sporovima o imovinskopravnim zahtevima.Najizrazitija u imigracionim državama /druge države u kombinaciji sa državljanstvom/. Posebna sudska nadležnost u MPP .Kriterijumi – raznovrsni – mogućnost kombinovanja /zavisno od toga ko su stranke u sporu. . .

Sporazumna sudska nadležnost u MPP .Osnov ove nadležnosti je sporazum stranaka. Može biti zaključen posle nastanka spora. ili pre nastanka spora. Prorogacijom međunarodne nadležnosti pravosuđe jedne zemlje postoje isključivo nadležno za raspravljanje spora iz određenog pravnog posla. . uz istovremeno derogiranje nadležnosti pravosuđa koje je jedino ili elektivno nadležno po zakonu.Sporazum o nadležnosti stranog suda biće valjan ako je barem jedan od ugovorača strano fizičko lice ili pravno lice sa sedištem u inostranstvu.Prorogacija nadležnosti je sporazum stranaka kojim one određuju sud neke zemlje koji će odlučivati o nekoj njihovoj pravnoj stvari. 69 . Pravno lice sa sedištem u Srbiji – tzv. stranke ispoljavaju svoju procesnu autonomiju volje. još u momentu zaključenja ugovora o osnovnom poslu u vidu klauzule. . porodičnih i statusnih odnosa. ako se ne radi o pravnoj stvari koja se tiče bračnih. po propisima našeg prava.Sporazum o nadležnosti srpskog suda že biti valjan ako je makar jedna od stranaka državljanin Srbije. porodičnih i statusnih odnosa. . U našem pravu postoje odredbe o sporazumu kojim stranke utvrđuju nadležnost stranog suda i o sporazumu o nadležnosti srpskog suda. ako nije posredi pravna stvar iz oblasti bračnih.75. tj. postoji isključiva nadležnost srpskih sudova.Sporazum o nadležnosti može biti učinjen izričito i prećutno. mešovit spor. Ugovarajući nadležnost. O postojanju prorogacionog sporazuma sud vodi računa samo po prigovoru stranaka. . ako nije reč o sporovima za koje. Sporazum o međunarodno nadležnom sudu punovažan je samo u granicama koje određuju zakonske norme. kojom se svi sporovi koji mogu nastati iz tog ugovora poveravaju sudu određene zemlje.

dopunske prsude. iako će najčešće biti ista zemlja. Pod zemljom porekla odluke podrazumevamo zemlju u čije je ime odluka doneta. Za podobnost za priznanje nije bitno kako se naziva odluka stranog organa – presuda.Da bi bila podobna za priznanje. podobna da stekne dejstvo pravosnažnosti i mora regulisati privatnopravne odnose pojedinaca i pravnih lica. svojstvo „inostranosti“. a ne zemlju na čijoj je teritoriji odluka doneta. po pravu države u čije su ime donete. Prema stavu naše sudske prakse. ceni se prema trenutku kada je odluka postala pravosnažna. Podobne su i delimične presude. sa njom izjednačene. Većinski stav je da je međupresuda snabdevena materijalnom pravosnažnošću i podobna je za priznanje.Odluka koja je podobna za priznanje u Srbiji je odluka stranog suda i odluka drugih. presude na osnovu priznanja. koje su po svom statusu i dejstvima izjednačene sa sudskim. Kriterijumi za razlikovanje: Teritorija donošenja /teritorijalni princip/ /Slučaj odluka konzula ili ''režima kapitulacije''/ Personalni moment /organ države donosioca/ 70 . Jukart i Rakić – Vodinelić.76. odluka mora bitii meritorna. nesudskih stranih organa (npr. . međupresuda nije podobna za materijalnu pravosnažnost i ne može biti predmet priznanja prema ZMPP. niti je bitna vrsta postupka u kome se o građanskopravnom pitanju odlučivalo. Strano sudsko poravnanje je podobno za priznanje samo ako je u zemlji porekla izjednačeno sa sudskom odlukom. presude zbog izostanaka. upravnih). Prema Pozniću. tj. Za priznanje su podobne i konstitutivne i deklaratorne kondemnatorne presude.Sa sudskom odlukom sam zakon izjednačava sudsko poravnanje. . Suprotno misle Triva. rešenje. Pravo zemlje porekla odluke merodavno je za kvalifikaciju jedne odluke kao sudske. Pojam strane sudske presude – odluke .

Ali neki delovi tih presuda su podobni za izvršenje (oni u kojima se odlučuje o troškovima postupka).77. Pojam izvršenja nije jedinstven i sadrži 2 asepekta: priznanje strane sudske odluke kao izvršnog naslova i neposredno sprovođenje. Pojam priznanja i izvršenja strane sudske odluke . znači izjednačiti je u dejstvima sa domaćim odlukama. konstitutivnos. Najvažnija dejstva odluke mogu biti pravosnažnost. 71 . u oblasti privatnopravnih odnosa. . tj. izvršnost. Ima presuda koje se mogu samo priznati. koje nemaju dejstvo izvršnosti – to su odluke o statusnim stvarima ili odluke kojima se odbija tužbeni zahtev. tčinjenično i intervencijsko dejstvo.Priznanje i izvršenje stranih odluka se javlja u granicama koje su granice MPP-a. Prva faza znači da se odluka može izvršiti u domaćoj državi.Priznati i izvršiti stranu presudu. kod nas. Druga faza podrazumeva realizaciju prinudnim sredstvima.

Strana odluka se ne može ukinuti i vratiti stranom sudu na ponovno odlučivanje. preispitivanje se može vršiti samo u pogledu taksativno navedenih pitanja. Najšire prihvaćen u svetu i mi ga prihvatamo. To znači da je u tom postupku isključen prigovor presuđene stvari. Sistem priznanja na bazi međunarodnih ugovora. 72 . Pred sudom koji odlučuje o priiznanju vodi se nov postupak. Suština ovog sistema je u tome što se omogućuje izvesna kontrola strane odluke. Preispitivanje strane odluke se neće zadržati na formalnoj strani strane odluke. 5) Sistem nepriznavanja. Moldavija. ali je ta kontrola ograničena. već će se preispitati i kvalitet utvrđeog činjeničnog stanja i primenjeno materijalno pravo. 2) Sistem neograničene kontrole.78. (Kod nas ovaj sistem samo u pogledu priznanja statusnih odluka). ali se dodaje i mogućnost da se strana odluka preinači. ne prihvata se ako akr stranog suvereniteta bezuslovno. 4) Sistem prima facie evidens. Rusija. Sistemi priznanja stranih sudskih odluka 1) Sistem ograničene kontrole. 3) Sistem revizije iz osnova. Holancija. procesnog značaja. ali u tom postupku se strana odluka smatra kao dokaz na prvi pogled. Sistem dozvoljava da se vrši preispitivanje inostrane presude isto kao i u sistemu neograničene kontrole. Moguća su 2 rešenja: da se prizna strana odluka onakva kakva jeste ili da joj se uskrati priznanje. koja su uglavnom. koji započinje tužbom actio rei iudicati. Ovaj sisstem se napušta u modernim pravima.

Nepostojanje uzajamnosti ne predstavlja prepreku ako priznanje i izvršenje strane odluke traži srpski državljanin. nezavisno da li je propisano zakonom.Opšti uslovi priznanja: da je doneta od nadležnog suda u stranoj državi. Pravosnažnost i izvršnost se dokazuju potvrdom nadležnog suda. . Sadržina i obim upotrebe javnog poretka utvrđuje zakon i praksa nacionalnih sudova. javnog poretka i reciprociteta. koju je dužno da podnese lice koje traži izvršenje. Odluka mora biti pravosnažna i izvršna prema zakonu države donošenja.79.Naši sudovi će priznati i izvršiti samo odluke koje su poreklom iz zemalja sa kojima u tom pogledu postoji reciprocitet. ili u sporu radi utvrđivanja ili osporavanja očinstva ili materinstva. da nije bilo povreda prava odbrane stranaka. izvršnosti odluke. tl.Nepostojanje reciprociteta nije smetnja za priznanje strane odluke. Reciprocitet treba da je materijalni prema svojoj pravnoj sadržini. tj. da je pravosnažna i izvršna. 73 . odsustva pravosnažne domaće odluke. odsustva pravosnažne domaće odluke ili ranije započetog postupka u istoj stvari. najrasprostranjeniji je ulov uzajamnosti (opšteprihvaćen). Prema ZMPP. Neće se priznati sudska odluka koja bi ugrozila temeljne principe i vrednosti društvenog i pravnog sistema države priznanja. Materijalni reciprocitet znači da će se prema stranim odlukama postupiti na način na koji se u zemlji porekla postupka sa našim sudskim odlukama. to su pretpostavke koje se tiču nadležnosti stranog suda. ako je reč o odluci donetoj u bračnom sporu. Kada se radi o posebnim uslovima. prava odbrane. . prava odbrane. pravosnažnosti. . Uzajamnost se ne postavlja kao uslov ako se strana odluka odnosi na lično stanje državljanina države porekla odluke.Pravni režim priznanja stranih sudskih odluka u jednoj državi određen je brojem i strogošću uslova koji se traže. Izvršenje strane odluke. javni poredak. Uslovi za priznanje stranih sudskih odluka .

.O priznanju stranih sudskih odluka kod nas može odlučivati samo sud.O priznanju odluka. . sud može raspravljati na 2 načina: kao o glavnoj stvari i prejudicijalno i kao o prethodnom pitanju u drugim sudskim postupcima. Za raspravljanje pitanja priznanja stranih sudskih odluka u prvom stepenu . nadležni sud okružni ili trgovinski sudovi. 74 . a za njegolvo pokretanje ovlašćenje su stranke iz postupka pred stranim sudom.80.Ubaciti postupak. Postupak priznanja i izvršenja stranih sudskih odluka . Postupak se pokreće po načelu dispozitivnosti.