UVOD

Od kako se pojavio, pedesetih godina prošlog veka u američkoj poslovnoj praksi, leasing posao se proširio na sve kontinetne i sve privredne sisteme, postajući jedan od najpogodnijih metoda investicionog finansiranja. Dok je u početnoj fazi svoje ekspanzije osvajao prevashodno razvijene tržišne privrede, raspadom socijalističkog načina privređivanja lizing se, kao efikasan metod finansiranja učestalije javlja i u zemljama u razvoju i tranziciji.

POJAM LIZINGA
Lizing je pravni posao koji je u većini evropskih zemalja regulisan zakonom i predstavlja jednostavan, fleksibilan i savremen način finansiranja prilagođen željama i mogućnostima primaoca liinga. Lizing ne nudi vlasništvo već korišćenje i upravljanje predmetom lizinga, a u zavisnosti od suštine i oblika lizinga koji odabere, primalac može koristiti niz prednosti. Lizing finansiranjem primalac ne ulaže sva raspoloživa sredstva u kupovinu nekog sredstva već ravnomerno i kontinuirano investira u redovno poslovanje i time ujedno osigurava otplatu mesečnih lizing rata. Preduzeće se često zadužuje da bi finansiralo nabavku sredstva potrebnog za njegovo poslovanje. Alternativni pristup kojim se taj isti cilj može postići je lizing sredstva. Lizing je zamena za kupovinu osnovnih sredstava iz sopstvenih ili pozajmljenih izvora. Naime, preduzeće zakupljuje osnovna sedstva i plaćajući godišnju zakupninu stiče pravo njihovog koriščenja u ugovorenom vremenskom periodu. Lizing je ugovor po kome zakupodavac prenosi na zakupca pravo korišćenja sredstva za dogovoreni vremenski period, u zamenu za zakupninu.1 Umesto da kupuje sredstvo od vlasnika ili proizvođača, zakupac ga uzima u zakup pod uslovima utvrđenim ugovorom. Prema tome, zakupac kupuje pravo korišćenja sredstva, dok sredstvo i dalje ostaje u vlasništvu zakupodavca. Za korišćenje sredstava zakupac mora periodično plaćati unapred utvrđeni iznos zakupnine koja se po pravilu, priznaje kao trošak pre oporezivanja, odnosno iskjučuje se iz osnovice za oporezivanje.2 Prema MRS 17 – Lizing, u lizingu se javljaju sledece ugovorne strane: 1) zakupac koji zakupljuje sredstvo i za to plaća ugovorenu cenu; 2) zakupodavac koji iznajmljuje sredstvo zakupcu i za to prima ugovorenu naknadu; Zakupodavac može biti vlasnik ili/i proizvođač sredstva koje se daje u zakup, a može biti i finansijer koji je kupio sredstvo da bi ga odmah dao u zakup, tj. koji se tim aranžmanima bavi profesionalno.

1

MRS 17, Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS) 2004, Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd, 2004, str. 861
2

dr Milorad Ivanišević, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd 2008, str. 337

1

Postoji nekoliko razloga zbog kojih preduzeća uzimaju sredstva na lizing, umesto da se zaduže i kupe ih. To su: • • nedostatak sposobnosti zaduživanja u cilju kupovine sredstava operativni lizing obezbeđuje izvor van bilansnog finansiranja za preduzeća koja su već zadužena u velikoj meri, tj. preduzeća koja su već iskoristila sposobnost zaduživanja ili su isuviše zadužena u poređenju sa svojim konkurentima. dodatne klauzule ugovora o kupovini obveznica kojima se se kompanijama sprečava da uzimaju nove zajmove ne moraju uvek pokrivati i lizing zaduženja. U tim slučajevima lizing može predstavljati način da preduzeće prevaziđe obavezujuće ograničenje.3

Svi ovi argumenti su zasnovani na pretpostavci da finansijska tržišta i zajmodavci ili nisu u stanju ili nisu voljni da razmotre efekte operativnog lizinga na sposobnost zaduživanja i finansijski leveridž.

VRSTE LIZINGA
Prema MRS 17 lizing se razvrstava na dva osnovna oblika: • • Finansijski ( kapitalni ) lizing Operativni ( poslovni ) lizing

Klasifikacija lizinga usvojena u ovom Standardu, zasniva se na obimu do koga rizici i koristi svojstveni vlasništvu nad zakupljenim sredstvom pripadaju zakupodavcu ili zakupcu. Rizici obuhvataju mogućnost gubitaka zbog neiskorišćenosti kapaciteta ili tehnološke zastarelosti, kao i zbog variranja prihoda zbog promene ekonomskih uslova. Koristi mogu predstavljati očekivanja profitabilnih poslova u toku ekonomskog veka sredstva i dobitke od povećanja vrednosti ili realizacije ostatka vrednosti.4 Lizing se klasifikuje kao finansijski lizing ukoliko se sa njim suštinski prenose svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom na zakupca. Lizing se klasifikuje kao operativni lizing ako se njim ne prenose suštinski svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom, tj. rizici i koristi ostaju na zakupodavcu. 5 Poslovni lizing: • • • • to je aranžman sa rokom, najčešće 4 godine ili manje predmet ovog zakupa su kompjuteri, automobili… rok zakupa je kraći od predviđenog ekonomskog veka trajanja sredstva jer se kod ovih sredstava brzo smanjuje efikasnost i zastarevaju ugovor o poslovnom lizingu sadrži klauzulu o održavanju sredstava, kojom se zakupodavac obavezuje da ce plaćati održavanje, osiguranje i porez na promet prilikom njihove nabavke.

3 4

Aswath Damodaran, Korporativne finansije, Podgorica 2007, str. 495-496 MRS 17, Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS) 2004, Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd, 2004, str. 864
5

Isto, str 864

2

sadrži klauzulu o opozivu

Finansijski lizing: • to je kapitalni lizing • dugoročnog je karaktera • predmet ovog zakupa su zemljište, zgrade… • nije predviđen opoziv, pa se ugovorena zakupnina mora placati u odgovarajućim rokovima do konačnog isteka ugovora o lizingu bez obzira da li preduzeće ta sredstva koristi • održavanje, obezbeđuje i plaća zakupac. On takođe plaća i ostale troškove koji nastaju u vezi sa angažovanjem ovih sredstava Da li je lizing finansijski ili operativni zavisi više od suštine transakcije nego od oblika ugovora. Primeri situacije koje pojedinačno ili zajedno upućuju na klasifikovanje lizinga kao finansijskog su: • • • • • • • • lizingom se prenosi vlasništvo nad sredstvom na zakupcu do kraja trajanja lizinga zakupac ima opciju da otkupi sredstvo po ceni za koju se očekuje da će biti znatno niža od fer vrednosti na dan kada se opcija može iskoristiti, i kada je na početku izvesno da će se opcija iskoristiti. trajane lizinga se odnosi na veći deo ekonomskog veka sredstava, čak iako se vlasništvo ne prenosi na početku lizinga sadašnja vrednost minimalnih plaćanja za lizing veća je ili jednaka ukupnoj fer vrednosti zakupljenog sredstva zakupljena sredstva su specifične prirode , tako da ih bez značajnih modifikacija može koristiti samo zakupac. ukoliko zakupac može opozvati lizing, gubitke zakupodavca zbog ovog opozivanja snosi zakupac dobici ili gubici od promena fer vrednosti ostatka padaju na teret zakupca zakupac ima mogućnost da nastavi zakup u dugom vremenskom periodu, uz zakupninu koja je znatno niža od tržišne zakupnine.6

Ako ugovor sadrži sve navedene uslove, posredi je finansijski lizing, a ako ugovor ne sadrži nijednu tako ugovorenu odredbu, reč je o operativnom lizingu.

Modeli lizinga
Lizing sa potpunom amortizacijom • • • moguće samo kod finansijskog lizinga korisnik lizinga otplaćuje celi iznos finansiranja za vreme trajanja lizinga isplatom zadnje rate korisnik lizinga postaje vlasnik predmeta lizinga

Lizing sa delimičnom amortizacijom
6

Isto, str 864

3

• •

postoji fiksni iznos (ostatak vrednosti) koji se za vreme trajanja lizinga ne otplaćuje korisnik lizinga može po isteku roka lizinga isplatom ostatka vrednosti postati vlasnik predmeta lizinga

Sale & lease back model • • • korisnik lizinga prodaje lizing društvu svoju postojeću nekretninu da bi istu neposredno nakon toga uzeo na lizing na taj način korisnik lizinga u svom bilansu aktivira tzv. tihe rezerve tj. ostvaruje dodatnu likvidnost može biti i finansijski i operativni lizing

MRS 17 – LIZING
U ovom standardu se koriste pojmovi koji imaju sledeće značenje:7 Početak lizinga je datum potpisivanja ugovora o lizingu i datum obavezivanja strana da će se pridržavati glavnih odredbi ugovora o lizingu, zavisno od toga koji je datum raniji. Na taj dan: a) lizing se klasifikuje bilo kao operativni ili kao finansijski lizing; i b) u slučaju kada se radi o finansijskom lizingu, određuje se iznos koji treba priznati na početku trajanja lizinga. Početak trajanja lizinga je datum od kojeg zakupac ima pravo da koristi iznajmljeno sredstvo. To je datum inicijalnog priznavanja lizinga ( to jeste priznavanje sredstava, obaveza, prihoda ili rashoda koji nastaju kao rezultat ugovora o lizingu ). Trajanje lizinga je neopozivi period za koji je zakupac ugovorio da zakupi sredstvo, zajedno sa svakim budućim periodom u kojem zakupac ima mogućnost da nastavi lizing, sa ili bez dodatnog plaćanja, s tim da je na početku lizinga sasvim izvesno da će zakupac tu mogućnost iskoristiti. Minimalna plaćanja lizinga: • • • • • ne obuhvataju troškove upotrebe sredstva ne obuhvataju potencijalna plaćanja (plaćanja koja nisu fiksnog karaktera i zavise od nekih budućih okolnosti, npr. od broja prodatih jedinica) uključuju “povoljnu” cenu otkupa lizing sredstva uključuju penale koje bi korisnik lizinga morao da plati u slučaju da ne obnovi ili produži lizing aranžman uključuju garantovanu rezidualnu vrednost lizing sredstva

Troškovi upotrebe sredstva uzetog u lizing: •
7

Troškovi održavanja, poreza, osiguranja 4

Isto, str 861-863

• •

Ako ih direktno plaća korisnik lizinga, onda takvi troškovi predstavljaju rashod perioda u kojem je sredstvo korišćeno Ako ih plaća davalac lizinga i prebacuje na korisnika lizinga putem povećanih lziing plaćanja, onda se plaćanja po osnovu ovih troškova moraju isključiti iz minimalnih lizing plaćanja (te nisu relevantna za utvrđivanje inicijalne vrednosti sredstva i obaveze), i tretirati kao rashod perioda

Inicijalni direktni troškovi su inkrementalni troškovi koji se mogu direktno pripisati pregovaranju i zaključivanju lizinga, izuzev troškova koji su nastali kod proizvođača ili zakupodavca posrednika. Bruto investiranje u lizing predstavlja zbir: • • minimalnih plaćanja za lizing koje potražuje zakupodavac kod finansijskog lizinga, i bilo koji negarantovani ostatak vrednosti koji pripada zakupodavcu.

Neto investiranje u lizing je jednako bruto investiranju u lizing diskontovano kamatnom stopom sadržanom u lizingu. Nezarađeni finansijski prihod je razlika između bruto investiranja u lizing i neto investiranje u lizing Sadašnja vrednost se dobija korišćenjem diskontne stope, koja je jednaka: • • implicitnoj kamatnoj stopi sadržanoj u lizingu, ili ako nije poznata- inkrementalnim troškovima pozajmljivanja korisnika lizinga.

Kamatna stopa sadržana u lizingu je diskotna stopa , koja na početku lizinga uslovljava ukupnu sadašnju vrednost : a) minimalnih plaćanja za lizing i b) negarantovanog ostatka vrednosti, koji treba da bude jednak zbiru fer vrednosti zakupljenog sredstva i inicijalnih direktnih troškova zakupca. Inkrementalna kamatna stopa pozajmljivanja za zakupca je kamatna stopa koju bi zakupac morao da plati za sličan lizing, ili ako se to ne može utvrditi, stopa koja bi na početku trajanja lizinga teretila zakupca u slučaju pozajmljivanja novčanih sredstava u sličnom roku i sa sličnim garancijama za kupovinu sredstva koje je predmet lizinga. Fer vrednost je iznos za koji bi se sredstvo moglo razmeniti ili izmiriti obaveza između obaveštenih, voljnih i nezavisnih strana.

RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE OPERATIVNOG LIZINGA
5

Računovodstveno obuhvatanje operativnog lizinga kod zakupodavca
Računovodstveno obuhvatanje operativnog lizinga kod zakupodavca i zakupca vrši se u skladu sa MRS 17 – Lizing, i znatno se razlikuje od računovodstvenog obuhvatanja finansijskog lizinga. U slučaju operativnog lizinga sredstvo dato u zakup ostaje u bilansu stanja zakupodavca.Ako su u pitanju oprema i vozila, ona se iskazuju u okviru grupe računa na kojima se vode i osnovna sredstva, a ako je reč o zemljištu i/ili građevinskim objektima, onda se iskazuju kao investicione nekretnine. Na vozila i opremu obračunava se amortizacija u skladu sa usvojenom računovodstvenom politikom, a takođe i na građevinske objekte ako se vode po nabavnoj vrednosti. Stope amortizacije ovih sredstava zavise od njihovog veka upotrebe. Ako se očekuje prodaja sredstva datog u zakup odmah nakon isteka ugovora o zakupu, onda se stopa amortizacije određuje prema trajanju zakupa, a prilikom utvrđivanja osnovice za amortizaciju uzima se u obzir i ostatak vrednosti sredstva po isteku zakupa. Naplata zakupnine se priznaje u prihode perioda tokom trajanja lizinga, kao i iznosi naplaćeni za usluge održavanja. Inicijalne troškove koji kod zakupodavca nastaju u vezi sa zaključenjem ugovora o lizingu treba, u skladu sa stavom 52. MRS 17, dodati knjigovodstvenoj vrednosti sredstva datog u zakup i priznati u rashod i prihod na istoj osnovi tokom trajanja lizinga.

Primer:8 Zakupodavac je za potrebe izdavanja u zakup kupio pokretnu građevinsku mašinu u iznosu od 1.800.000 dinara. Dobavljač je na fakturnu vrednost mašine obračunao PDV po stopi od 18%, u iznosu od 324.000 dinara. Zakupodavac je nabavljenu mašinu iznajmio zakupcu na rok od tri godine. Inicijalni direktni troškovi zaključivanja ugovora iznose 72.000 dinara. Zakupodavac je od zakupca primio depozit kao garanciju na uredno izmirenje obaveza, u iznosu od 600.000 dinara koji se vraća bez kamate po isteku ugovora o lizingu. Račun za zakupninu zakupodavac izdaje svakog meseca na kraju meseca i ispostavljen račun za prvu ratu zakupnine. Mesečna zakupnina ssa razgraničenim inicijalnim troškovima iznosi mesečno 52.000 dinara ( 1.872.000 : 36 ), na šta se zaračunava PDV od 9.360 dinara. Po isteku ugovora o zakupu dotadašnji zakupodavac je prodao predmet zakupa dotadašnjem zakupcu za 600.000 dinara. Knjigovodstvena vrednsot predmeta zakupa na dan prodaej bila je 400.000 dinara. Zakupac je predmet zakupa isplatio iz depozita koji se nalazio kod zakupodavca.

Knjiženje kod zakupodavca: Redni broj Račun Duguje Potražuje
8

Opis Duguje

Iznos Potražuje

mr Vojislav Guzina, Časopis Revizija 12/2007, str. 15-20

6

1.

0230 270 433

Oprema namenjena iznajmljivanju PDV u primljenim fakturama Dobavljači u zemlji - za nabavku predmeta lizinga Oprema namenjena iznajmljivanju PDV u primljenim fakturama Dobavljači u zemlji - za troškove zaključenja ugovora o zakupu Tekući račun Ostale dugoročne obaveze(depozit) Kupci u zemlji Prihodi od zakupnina Obaveze za PDV po opštoj stopi - po fakturi za mesečnu zakupninu Tekući račun Kupci u zemlji - za naplaćenu zakupninu Kupci u zemlji Oprema namenjena iznajmljivanju Oprema namenjena iznajmljivanju-ispravka Dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja, postrojenja i opreme Obaveze za PDV po opštoj stopi - za prodatu opremu Ostale dugoročne obaveze(depozit) Tekući račun Kupci u zemlji - za naplatu prodate opreme

1.800.000 324.000 2.124.000 72.000 12.960 84.960 600.000 600.000 61.360 52.000 9.360 61.360 61.360 708.000 1.872.000 1.472.000 200.000 108.000 600.000 108.000 708.000

2.

0230 270 433

3. 4.

241 4190 202 650 470

5.

241 202

6.

202 0230 0239 670 470

7.

4190 241 202

Računovodstveno obuhvatanje operativnog lizinga kod zakupca
Troškovi operativnog lizinga priznaju se u bilansu uspeha obračunskog perioda tokom lizinga (MRS 17, stav 33). Prema iznosu zakupnine i troškova iz prethodnog primera, kod zakupca operativnog lizinga knjižilo bi se ovako: 9

Knjiženje kod zakupca Redni broj 1.
9

Račun Duguje Potražuje 0380

Opis Duguje Ostali dugoročni finansijski plasmani-depozit

Iznos Potražuje

600.000

mr Vojislav Guzina, Časopis Revizija 12/2007, str. 15-20

7

241 2 553 270 433 3. 433 241 4. 0230 270 433 5. 433 241 0380

Tekući račun - za preneti depozit Troškovi zakupnina PDV u primljenim fakturama Dobavljači u zemlji - za plaćenu zakupninu Dobavljači u zemlji Tekući račun - za plaćenu ratu zakupnine Postrojenja i oprema PDV u primljenim fakturama Dobavljači u zemlji - za kupljenu opremu Dobavljači u zemlji Tekući račun Ostali dugoročni finansijski plasmani-depozit - za plaćanje kupljene opreme 52.000 9.360

600.000

61.360 61.360 61.360 600.000 108.000 708.000 708.000 108.000 600.000

RAČUNOVODSTVENO OBUHVATANJE FINANSIJSKOG LIZINGA
Odlukama koje je Narodna banka Srbije donela u skladu sa Zakonom o finansijskom lizingu nabavna vrednost predmeta lizinga ne može biti manja od 2.000 evra, davalac lizinga ima obavezu da formira dosije primaoca lizinga, kao i da lizing naknadu i druge troškove koji nastaju zaključenjem ugovora o lizingu prikaže kroz obračun lizing naknade.. Kao što je to već učinila sa bankama, Narodna banka je sada, između ostalog, i davaoce lizinga obavezala da kroz iskazivanje efektivne stope lizing naknade predstave ukupnu cenu finansiranja, koja pored kamate uključuje i sve druge troškove vezane za zaključenje ugovora o lizingu, kao što su troškovi odobrenja (obrade zahteva), troškovi PDV-a i upisa ugovora o lizingu u registar finansijskog lizinga i sl. Davaoci lizinga imaće ubuduće obavezu da lizing naknadu i druge troškove iskažu na jedinstven i uporediv način i potencijalnim primaocima lizinga na njihov zahtev, u vidu informativne ponude, kao i u slučajevima kada uslove finansiranja prezentuju treća lica u svojstvu posrednika. Odlukom su propisane i mere kojima se ograničava zaduživanje primalaca lizinga – fizičkih lica, i to minimalno učešće u visini od 20 odsto bruto nabavne vrednosti predmeta lizinga, kao i maksimalan iznos ugovorene rate lizing naknade u visini 30 odsto ukupnih redovnih prihoda fizičkog lica.

Finansijski lizing u finansijskim izveštajima zakupodavca
Zakupodavci treba da priznaju sredstva pod finansijskim lizingom u svojim bilansima stanja i da ih iskažu kao potraživanje u iznosu jednakom neto investiranju u lizing. Kod finansijskog lizinga zakupodavac prenosi skoro sve rizike i koristi svojstvene vlasništvu, te zbog toga primljene 8

zakupnine smatra povratom glavnice i finansijskim prihodom koji naplaćuje kao nagradu za svoja investiranja i usluge.10 Postoje dve vrste finansijskog lizinga: • • Lizing prodajnog tipa, kada je davalac lizinga proizvođač ili trgovinsko preduzeće Čist finansijski lizing, kada je davalac lizinga finansijska institucija

Osnovna razlika je u tome što su kod lizinga prodajnog tipa izvori prihoda dobici od prodaje i prihodi od kamata, a kod čistog finansijskog lizing jedini izvor prihoda su prihodi od kamate. Periodično knjiženje kod zakupodavca vrši se na sledeći način: Duguje - Žiro račun Potražuje - Potraživanja po osnovu kapitalnog lizinga ili/i Prihodi od kamata Budući da se sredstvo dato u lizing isknjižava kod davaoca lizinga, onda nema evidentiranja ni troškova amortizacije sredstva kod davaoca lizinga Primer • • • • • Davalac lizinga je zaključio petogodišnji ugovor o lizingu sa korisnikom lizinga na dan 01.01.2001., kada lizing počinje. Po osnovu lizinga plaćanja će se vršiti godišnje- na kraju svake godine u iznosu od 79.139,18 din. Po osnovu lizinga ne postoji mogućnost otkupa i sredstvo se vraća davaocu lizinga na dan 01.01.2006. Očekivana (negarantovana) rezidualna vrednost sredstva je 20.000 din. Očekivani vek trajanja sredstva je 6 godina. Fer vrednost sredstva na dan 01.01.2001. je 304.359,49 din., što implicira stopu prinosa na lizing od 11%.

79.139,18* 3,69590+ 20.000*0,59345= 304.359,49

Metoda efektivne kamatne stope Datum 01.01.0 1 31.12.0 1
10

Ukupno plaćanje 79139,18

Prihodi od kamate 33.479,54

Smanjenje potraživanja 45.659,64

KV potraživanja 304.359,49 258.699,85

MRS 17 , Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS) 2004, Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd, 2004, str. 869

9

31.12.0 2 31.12.0 3 31.12.0 4 31.12.0 5 ukupno Knjiženje: Redni broj 1.

79139,18 79139,18 79139,18 79139,18 395.695,90

28.456,98 22.881,94 16.693,65 9.824,30 111.336,41

50.682,20 56.257,24 62.445,33 69.341,88 284.359,49

208.017,65 151.760,41 89.314,88 20.000,00

Datum 01.01.2001 .

Opis Potraživanje po osnovu kapitalnog lizinga Oprema Tekući račun Potraživanja po osnovu kapitalnog lizinga Prihodi od kamata

Duguje 304.359,4 9

Potražuje

304.359,49 79.139,18 45.659,64 33.479,54

2.

31.12.2001 .

Finansijski lizing u finansijskim izveštajima zakupca
Zakupci treba da priznaju finansijski lizing kao sredstvo i obavezu u svojim bilansima stanja , u iznosima koji su na početku trajanja lizinga jednaki fer vrednosti zakupljenih sredstava, ili po sadašnjoj vrednosti minimalnih plaćanja za lizing, ako je ona niža. Prilikom izračunavanja minimalnih plaćanja za lizing, diskontni faktor je kamatna stopa sadržana u lizingu, ako se ona može utvrditi, a ako se ne može utvrditi, koristi se inkrementalna kamatna stopa na zaduživanje kupaca. Svi inicijalni direktni troškovi zakupca dodaju se u iznosu koji je priznat kao sredstvo. 11 Sredstvo se amortizuje. Primer: • • • • •
11

Korisnik lizinga je zaključio petogodišnji ugovor o lizingu sa lizing kompanijom na dan 01.01.2001., kada lizing počinje. Po osnovu lizinga plaćanja će se vršiti godišnje - na kraju svake godine u iznosu od 79.139,18 din. Po osnovu lizinga ne postoji mogućnost otkupa i sredstvo se vraća lizing kompaniji na dan 01.01.2006. Očekivani vek trajanja sredstva je 6 godina. Korisnik lizinga koristi pravolinijsku metodu otpisa za ovu vrstu sredstava

MRS 17, Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS) 2004, Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd, 2004, str. 866.

10

Knjiženje: Redni broj 1. Datum 01.01.2001 . Lizing oprema Obaveze po osnovu kapitalnog lizinga 2. Obaveze po osnovu kapitalnog lizinga Rashodi od kamata Tekući račun Troškovi amortizacije Ispravka vrednosti lizing opreme 49.139,18 30.000,00 79.139,18 60.000,00 60.000,00 Opis Duguje 300.000,0 0 300.000,00 Potražuje

3.

ZAKLJUČAK
Na osnovu svega iznesenog u ovom radu može se zaključiti da je za preduzeće lizing superiorniji izvor finansiranja nabavke sredstava od kredita. Ovo zbog toga što lizing omogućuje fleksibilniji način finansiranja nabavke sredstava, duži su rokovi nego kod ugovora o kreditu, korisnik lizinga plaća rate iz prihoda, davalac lizinga ostaje vlasnik... Korišćenjem lizinga preduzeće može rešiti problem nedostatka likvidnih sredstava prodajom osnovnih sredstava i njihovim ponovnim zakupom. Preduzeće lizingom može izbeći troškove zastarevanja osnovnih sredstava. U slučaju reorganizacije preduzeća zakupac će nastaviti da koristi sredstva uzeta pod lizing, a zakupodavac će dobiti svoja sredstva po isteku roka zakupa. Osnovna prednost operativnog lizinga je u tome što omogućava vanbilansno finansiranje, jer kod njega u slučaju zakupa rizici se ne prenose sa zakupodavca na zakupca. Korisnici radije prikazuju lizing u svojim finansijskim izveštajima kao operativni jer se zadržava sposobnost daljeg zaduživanja i racia profitabilnosti će da budu na višem nivou (ne iskazuju se sredstva uzeta pod operativni lizing kao deo aktive). Davaoci lizinga radije prikazuju lizing u svojim finansijskim izveštajima kao finansijski jer to omogućava ubrzano priznavanje prihoda, stopa prinosa na ukupnu aktivu (ROA) će biti veća u ranijim godinama i biće viši tekući racio likvidnosti (jer se deo potraživanja po osnovu finansijskog lizinga – iznos koji će se napalatiti u narednih 12 meseci, prikazuje u okviru tekućih sredstava).

11

LITERATURA:
1. Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS) 2004, Savez računovođa i revizora Srbije, Beograd, 2004. 2. Aswath Damodaran, Korporativne finansije, Podgorica 2007. 3. mr Vojislav Guzina, Časopis Revizija 12/2007 4. dr Ivanka Spasić, časopis Pravo i privreda br. 24, 2009 5. dr Milorad Ivanišević , Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd 2008 6. http://www.immorent.com 7. http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/57/57_4/PrimerLizing.pdf

12

13

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful