You are on page 1of 8

Finansijsko poslovanje (II kolokvijum)

73. ta se podrazumeva pod analitikim planiranjem i proizvodnjom?


Podrazumevaju pripremanje parcijalnih planova unutar kojih se precizno predvia redosled
aktivnosti u okviru razliitih podruja odgovornosti. Parcijalni planovi obuhvataju dogaaje iz
domena: poslovnih aktivnosti, investicionih aktivnosti i aktivnosti finansiranja.
74. Osnove i definicija planiranja (budetiranja)? (ili Definiite i opiite planiranje)
Definiemo ga kao: proces poslovnog, profitnog ili finansijskog planiranja i kontrole, odnosno u
situacijama kada se eli naglasiti kratkorona dimenzija planskog procesa, kao proces
budetiranja
ili proces budetskog planiranja i kontrole. Planiranje moe biti dugorono (strateko) i
kratkorono (operativno).
75. Znaaj i mesto planiranja u planskom procesu?
Planiranje predstavlja kontinuiranu upravljaku aktivnost u okviru koje se donose razliite
planske
odluke na razliitim upravljakim i organizacionim nivoima sa krajnjim ciljem da se olaka i
uini
izvesnijim ostvarenje ciljeva preduzea. Planiranje predstavlja proces prevoenja optih i
specifinih ciljeva, politika i strategija u formalno kvantitativne projekcije u cilju pruanja
pomoi
menadmentu u procesu voenja preduzea.
76. Odnos stratekog i operativnog planiranja?
Treba napraviti razliku izmeu kratkoronog plana, koji se vezuje za godinji vremenski period i
dugoronog plana koji obuhvata period preko godinu dana. Kratkorono planiranje, poistoveuje
se sa operativnim, a dugorono sa stratekim planiranjem.
77. Definii i opisi strateko planiranje.
Strateko planiranje je planiranje koje obuhvata period sprovoenja akcija preko godinu dana.
Strateki planovi sadre potrebe za odravanjem sadanjih kapaciteta, razvoj novih trita i sl.
Strateko planiranje podrazumeva globalne projekcije potrebnih resursa, izvora finansiranja,
rentabilnosti i novanih tokova.
78. Definii i opii operativno planiranje.
Kooperativni plan je plan za koji se predviaju akcije koje je potrebno sprovesti na godinjem
nivou, a koje su nastale na bazi sagledavanja stratekih, globalnih, ciljeva preduzea.
Podrazumeva detaljne formalno-kvantitativne projekcije aktivnosti koje treba preduzeti u svim
delovima preduzea u okviru poslovnih funkcija (proizvodnje, nabavke, prodaje...)
79. Koja je razlika izmeu operativnog i sratekog planiranja?
Razlika se ogleda u postojanju znaajno razliitog ogranienja u moguim varijantama
elemenata koji odreuju sadrinu datog poslovnog plana, u slobodi pripreme planova.
Operativni planovi
nastaju kao posledica prethodnih odluka koje su donete u okviru stratekih planova.
80. Definii pojam budeta?
Budet je deo operativnog plana i njegova priprema pretpostavlja projekcije finansijskih
posledica
nameravanih aktivnosti.

81. ta predstavlja organizaciono-tehniku podrku budetskom procesu?


- Predstavlja propisivanje postupaka i procedura, obezbeenje nosilaca budetskog procesa,
usklaivanje, revidiranje i odobravanje budeta.
82. Karakteristike izgradnje budeta odozgo na dole (top-down).
Osnovne karakteristike su: vrsta kontrola sa vrha, tok informacija odozgo na dole i iskljuenost
menadera niih hijerarhijskih nivoa odgovornosti.
83. Karakteristike izgradnje budeta odozgo na gore (bottom-up).
Ovaj pristup odlikuje velika sloboda odluivanja na niim nivoima i loa poprena komunikacija.
84. Karakteristike participativnog pristupa izgradnji budeta.
Ovde je prisutna pojaana odgovornost za ostvarivanje ciljeva i motivacija menadera za
usmeravanje napora ka ostvarivanju ciljeva preduzea kao celine.
85. ta obuhvata celovit proces budetiranja?
Celovit proces budetiranja obuhvata:
Pripremu izvetaja o budetskim preporukama
Pripremu plana prodaje i prihoda
Pripremu plana proizvodnje
Pripremu plana trokova proizvodnje
Pripremu plana nabavke
Pripremu plana trokova prodatih proizvoda
Pripremu plana diskrecionog centra rashoda
Operacionalizaciju plana kapitalnih ulaganja
Pripremu master budeta
Testiranje i odobravanje budeta
86. Koji su bitni ciljevi izvetaja o budetskim preporukama?
Izvetaj o budetskim preporukama ima dva bitna cilja:
1. Da se odgovorni menaderi na niim nivoima upoznaju sa oekivanjima na nivou preduzea i
moguim ogranienjima
2. Da se proces budetiranja podri sa najvieg nivoa u preduzeu
87. Koji su primarni ciljevi plana prodaje?
Primarni ciljevi su:
Smanjenje neizvesnosti o buduim prihodima
Ukljuivanje procena menadmenta u planski proces preduzea
Obezbeenje neophodnih informacija za razvijanje drugih funkcionalnih planova
Stvaranje osnova za kontrolu pojedinih aktivnosti
88. ta podrazumeva priprema plana (budeta) proizvodnje?
Podrazumeva specificiranje obima i asortimana proizvodnje kao odgovora na zahteve sadrane u
planu prodaje.
89. Koja su tri osnovna inputa kod plana trokova direktnog materijala?
1. Planirani obim proizvodnje u budetskom periodu
2. Planirana potronja materijala po jedinici
3. Oekivane nabavne cene materijala
90. Koje su etiri najee grupe neproizvodnih trokova?
Trokovi marketinga, sa optim trokovima upravljanja i administracije i trokovima istraivanja
i razvoja, ine grupu neproizvodnih trokova

91. Navedi najee vrste trokova upravljanja i administracije?


Trokovi finansijske funkcije
Trokovi raunovodstvene funkcije
Trokovi pravnih, kadrovskih i optih poslova
Trokovi plata administrativnog osoblja
Trokovi reprezentacije
Trokovi kancelarijskog materijala
Trokovi kontrole i sl.
92. Opiite plan kapitalnih ulaganja?
Plan kapitalnih ulaganja predstavlja dugoroni budet. Radi se o ulaganju u projekte koji
obezbeuju kontinuitet preduzea i njegovu dugoronu poziciju.
93. Definiite plan tokova gotovine.
Plan tokova gotovine ima karakter projektovanog izvetaja koji sadri oekivana primanja i
izdavanja novca u preduzeu u toku budetskog perioda.
94. ta predstavlja projektovani bilans uspeha?
Projektovani bilans uspeha predstavlja jedan od kljunih izvetaja u procesu budetiranja. U
okviru njega objedinjuju se brojni parcijalni budeti prihoda i trokovi nastali kao rezultat
planiranih aktivnosti u okviru drugih podruja odgovornosti u preduzeu.
95. ta predstavlja projektovani bilans stanja?
Projektovani bilans stanja ima za cilj da pokae kako planirane poslovno-finansijske aktivnosti
utiu na pojedine delove imovine obaveza kapitala i na ukupni finansijski poloaj preduzea.
96. ta predstavlja izvetaj o promenama u finansijskoj poziciji preduzea?
Izvetaj podrazumeva obavezni deo prilikom kompletiranja master budeta!
97. Definiite pojam kapitalnih izdataka.
Kapitalni izdatak je izdatak koji mora da bude velik i mora da pokriva period od veeg broja
godina. Preduzee treba da utvrdi minimalni iznos ispod kog se XXXXX izdatak ne moe
tretirati kao kapitalan, ve kao tekui. Ne sme biti ni suvie visok ni suvie nizak.
98. Navedite dve osnovne karakteristike kapitalnih izdataka.
Dve osnovne karakteristike su veliina i trajnost.
99. Objasnite tradicionalni pristup investicionoj analizi.
Ovaj pristup bazira se na projekciji godinjih finansijskih rezultata koji e se dobiti od
eksploatacije projekata u ekonomskom veku njegovog trajanja.
100. Objasnite savremeni pristup investicionoj analizi.
Savremeni izraavanju finansijskih koristi od eksploatacije investicionog projekta polazi od
njegovog neto efekta na novane tokove preduzea.
101. Objasnite pojam neto novanog toka eksploatacije projekta.
Planiranje neto novanog toka od eksploatacije projekata poinje stvarnom procenom godinjih
prihoda i rashoda iz poslovanja koji e nastati ako se projekat prihvati. Ukoliko se radi o
projektima za proirenje kapaciteta treba raunati kako sa dodatnim prihodima, tako i sa
dodatnim rashodima.
102. Objasnite pojam neto rezidualne vrednosti projekta.
Neto rezidualna vrednost jednaka je oekivanom iznosu gotovine koji e biti osloboen kada se

projekat likvidira.
103. Opii ekonomski vek trajanja projekta.
Pod ekonomskim vekom trajanja podrazumevamo period u kome fiksno sredstvo ostaje
ekonomski superiornije od alternativnih sredstava koja se mogu pribaviti za istu svrhu - period
pre nego to sredstvo postane zastarelo.
104. Opii fiziki vek trajanja projekta.
Fiziki ivot projekta izraava se brojem godina u kojima fiksno sredstvo moe da bude
korieno u preduzeu za obavljanje tehnikih operacija zbog kojih je pribavljeno.
105. Koji su zadaci upravljanja obrtnim sredstvima?
Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima i kratkoronim obavezama ima za zadatak da
omogui preduzeu da utvrdi neophodan volumen neto obrtnih sredstva. Osnovni zadatak je da
se objasni globalna meuzavisnost obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza koja determinie
nivo neto obrtnih sredstava sa kojima preduzee treba da raspolae u svakom trenutku.
106. Pojam neto obrtnih sredstava (teoretsko objanjenje pojma).
Neto obrtna sredstva predstavljaju razliku izmeu ukupnih obrtnih sredstava i kratkoronih
obaveza likvidnosti preduzea. Teoretsko objanjenje za korienje ove finansijske kategorije
kao merila likvidnosti polazi od toga da vei opti racio likvidnosti, omoguava preduzeu da
urednije plaa kratkorone obaveze o rokovima njihovog dospea.
107. Navedite alternativnu definiciju neto obrtnih sredstava?
Neto obrtna sredstva se dobijaju kao razlika izmeu ukupnih dugoronih izvora finansiranja i
dugoronih ulaganja u fiksna sredstva koja su iskazana po njihovim sadanjim vrednostima.
107a. Na koja se dva naina utvruje plan investicija?
Plan investicija u preduzeu utvruje se na dva osnovna naina:
1. Specifikacijom nabavke potrebnih investicionih dobara, za koju se planiraju ekonomski efekti
2. Izradom investicionog programa za relativno vea ulaganja (u bankama zvanog biznis plan)
107b. Objasnite pojam rezidualne vrednosti.
Rezidualna vrednost je vrednost imovine na kraju perioda za koji je uraen predraun efekata
investicije. Ako je predraun uraen za 5 god, na kraju te godine utvruje se ostatak vrednosti.
108. Objasnite meuzavisnost rentabilnosti i rizika.
Izmeu rentabilnosti i rizika uvek postoji neka logika povezanost. Kada je re o rentabilnosti
misli se poslovni i neto dobitak, kao ostatak prihoda posle pokria odnosnih rashoda, dok se pod
rizikom podrazumeva veito prisutna neizvesnost od nelikvidnosti, odnosno nesposobnosti
preduzea da plaa novane obaveze o rokovima dospea.
109. Opii dve najhitnije pretpostavke meuzavisnosti rentabilnosti i rizika.
Prva je da sva poslovna sredstva ne daju isti doprinos ukupnoj rentabilnosti preduzea
Druga je da postoji razlika u ceni izmeu kratkoronih i dugoronih tvora iz kojih su ta
sredstva finansirana
110. Objasnite metodu finansiranja prema ronosti obrtnih sredstava.
Po metodi povremene ili sezonske potrebe za obrtnim sredstvima treba da budu finansirane iz
kratkoronih izvora, dok stalna obrtna sredstva, moraju da budu pokrivena dugoronim izvorima
finansiranja, kako sopstvenim tako i pozajmljenim.
111. Opii konzervativni metod finansiranja obrtnih sredstava.

Ovaj metod finansiranja insistira na tome da ukupno procenjene potrebe za obrtnim sredstvima u
toku godine treba da budu pokrivene dugoronim izvorima.
112. Opii kompromisnu metodu finansiranja obrtnih sredstava.
Ovaj metod tei kompromisu izmeu metode finansiranja prema ronosti ulaganja i
konzervativnom metodu finansiranja. Kompromis obeava zadovoljavajui nivo rentabilnosti uz
dozvoljenu izloenost riziku od insolventnosti.
113. Objasni pojam suficita i deficita gotovine.
Suficit (viak) gotovine, iznad neophodnih potreba, utie na smanjenje rentabilnosti, iako
omoguava preduzeu vei komoditet u pogledu izvravanja dospelih novanih obaveza.
Deficit (manjak) gotovine, u odnosu na neophodne potrebe, direktno ugroava likvidnost
preduzea, odnosno sposobnost plaanja dospelih obaveza.
114. Pojam i karakteristike obrta gotovine.*
Obrt gotovine predstav1ja vreme koje protekne od trenutka izdavanja gotovine za nabavljanje
sirovine i materijala, do momenta primanja gotovine na ime naplate prihoda od prodaje gotovih
proizvoda.
115. Sta predstavljaju trokovi dranja gotovine?
Predstavljaju oportunitetne trokove koji su jednaki, kalkulativno, izgubljenom prinosu koji bi se
mogao ostvariti na nekom ulaganju raspoloive gotovine ili otplatom duga koji ima fiksnu cenu
u vidu ugovorene kamatne stope.
116. ta predstavljaju trokovi nedostatka gotovine?
Trokovi nedostatka gotovine proistiu iz proputenih kasa-skonta ili drugih prilika da se
potrebne sirovine i materijal nabave pod povoljnim uslovima.
117. ta predstavljaju trokovi transakcija sa gotovinom?
Oni se odnose na administrativne i' manipulativne trokove i provizije koji nastaju prilikom
pribavljanja gotovine odnosno njenog transfera u depozite i HOV i obrnuto, u sluaju transfera u
suprotnom pravcu.
118. Objasni pojam utvrivanja minimalno potrebnog salda gotovine.
Utvrivanje tog salda predstavlja "veoma sloen problem finansijskog upravljanja s obzirom na
nemogunost tanog predvianja buduih tokova gotovine, primanja i izdavanja.
119. Objasni pojam prolongiranja isplata kratkoronih obaveza.
To su obaveze prema dobavljaima za kupljene sirovine i materijal. Preduzee koje osea
oskudicu za gotovinom normalno da tei da plaanje tih obaveza to vie odloi bez ugroavanja
svog kreditnog boniteta.
120. Objasni pojam stimulisanja kupaca putem kasa-skonta.
Stimulacija se vri primenom restriktivnih kreditnih standarda i usvajanjem selektivnijih metoda
kreditiranja kupaca.
120a. Objasnite tradicionalni pristup investicionoj analizi?
Tradicionalni (knjigovodstveni) pristup bazira se na projekciji godinjih finansijskih rezultata,
koji e se dobiti od eksploatacije projekata u ekonomskom veku njegovog trajanja.
120.b Koji je zadatak finansijskog upravljanja obrtnim sredstvima?
Finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima i kratkoronim obavezama ima zadatak da preduzeu
omogui da utvrdi neophodan volumen neto obrtnih sredstava. Osnovne pozicije obrtnih

sredstava obuhvataju: novana sredstva i gotovinu, kratkorone plasmane i hartije od vrednosti,


potraivanja od kupaca i razne oblike zaliha.
121. ta sve treba definisati kreditnom politikom preduzea.
Kreditnom politikom treba da se definiu uglovi pod kojima se nekom kupcu moe odobriti
kredit, i koliki iznos kredita. Ona ima dve dimenzije: kreditne standarde i kreditnu analizu.
122. Definiite pojam kreditnih standarda preduzea.
Kreditni standardi se definiu kao minimalni kriterijumi koje kupac mora da zadovolji da bi mu
se odobrio kredit.
123. Opiite uticaj kapaciteta kupaca na njegovu kreditnu sposobnost.
Kapacitet se odnosi na subjektivnu procenu proizvodne i prodajne sposobnosti kupca. Ona se
vri na bazi redovnih finansijskih izvetaja preduzea za proteklih nekoliko godina.
124. Koje kljune varijable treba uzeti u obzir kod primene kreditnih standarda?
Kljune varijable odnose se na:
Administrativne trokove kreditiranja
Trokove dranja potraivanja od kupaca
Oekivane gubitke zbog nenaplativih potraivanja i
Obim prodaje
125. ta predstavlja pojam diferencijalnog dobitka na prodaji?
Diferencijalni dobitak na prodaji predstavlja obraun prihoda i trokova za postojei i oekivani
obim prodaje i utvrivanje razlike u dobitku izmeu ta dva obima.
126. Utvrivanje diferencijalnih trokova ulaganja u potraivanja od kupaca.*(155 str.)
127. Koji su efekti skraenja prosenog perioda naplate potraivanja?
Skraivanje prosenog perioda naplate potraivanja poveava koeficijent obrta kupaca i
smanjuje prosena ulaganja u potraivanja, to dovodi i do smanjenja trokova njihovog dranja.
128. Koji su efekti produenja prosenog perioda naplate potraivanja?
Produenje prosenog perioda naplate potraivanja ima za posledicu smanjenje koeficijenta
obrta kupaca, poveanje ulaganja u prosena potraivanja, kao i trokova njihovog dranja.
129. Objasni pojam sirovina i materijala.
Pod nazivom sirovina i materijali podrazumevaju se veoma razliiti realiteti u vidu sirovina i
osnovnog materijala, pomonog i pogonskog materijali, sitnog inventara, ambalae i si.
130. Pojam nedovrene proizvodnje sa aspekta upravljanja zalihama.
Nedovrena proizvodnja obuhvata sve-one realitete nad kojima se jo obavlja proizvodnja u
toku. To su delimino zavreni proizvodi koji se nalaze u nekim od faza proizvodnje.
131. Pojam gotovih proizvoda sa aspekta upravljanja zalihama.
Zalihe gotovih' proizvoda sastoje se od realiteta na kojima je proces proizvodnje zavren, ali jo
nisu prodati.
132. Objasni pojam relevantnih trokova zaliha.*(165 str.)
133. ta podrazumevamo pod trokovima dranja zaliha.
Pod trokovima dranja zaliha podrazumevaju "se svi trokovi koji su prouzrokovani
postojanjem i

dranjem zaliha u preduzeu. Neki od tih trokova ponaaju se kao fiksni ,dok drugi variraju,
srazmerno sa poveanjem ili smanjenjem zaliha.
134. Kada nastaju trokovi nedostatka zaliha.
Trokovi nedostatka zaliha nastaju:
kada se javi nedostatak zaliha sirovina i materijala koje iziskuje proces proizvodnje,
odnosno nedostatak zaliha gotovih proizvoda da bi se zadovoljile prispele porudbine od strane
kupaca.
135. Koje su dve osnovne odluke o zalihama?
Prva odluka se odnosi na problem koliko pribaviti zaliha u jednoj porudbini ili seriji
Druga odluka se odnosi na to u kojim intervalima pribavljanje treba da se izvri.
136. Pojam optimalne veliine porudbine sa aspekta upravljanja zalihama.
Pod optimalnom veliinom porudbine podrazumeva se ona koliina jednokratno nabavljenih
sirovina ili materijala koja obezbeuje najnie ukupne trokove i dranja zaliha.
137. Pojam investicionih fondova.
Investiciona kompanija (fond) predstavlja finansijsku instituciju koja povlai sredstva manjih
individualnih investitora, kojima za uzvrat emituje akcije.
138. Nastanak investicionih fondova.
Prva investiciona kompanija bila je kotsko-amerika investiciona kompanija, osnovana u
Londonu 1860. god. Krajem XIX i poetkom XX veka investicione kompanije poinju da se
otvaraju u veem broju, pre svega u Velikoj Britaniji, a potom i u SAD-u. Veina njih bile su
zatvorenog tipa. Otvorene investicione kompanije poele su da se razvijaju u SAD-u 30-tih
godina, jer im je bilo zabranjeno da se zaduuju emitovanjem obveznica, preferencijalnih akcija
ili na bilo koji drugi nain.
139. Objasni pojam otvorenih investicionih fondova.
Otvorene investicione kompanije imaju obavezu da stalno prodaju akcije zainteresovanirn
investitorima, kao i da ih na njihov zahtev otkupljuju.
140. Objasni pojam zatvorenih investicionih fondova.
Zatvorene investicione kompanije emituju fiksni broj akcija i nisu dune da svoje akcije
otkupljuju od investitora.
141. Pojam venture kapital fondova.
Sam pojam venture kapital podrazumeva da se radi o novcu koji pribavljaju profesionalci, a
ulau ga poslovanje mladih i perspektivnih firmi koje se brzo razvijaju i imaju potencijala za
znaajan razvoj.
141. Istorijat nastanka venture kapital fondova.
Prva prava venture kapital firma bila je ARD (American Research and Development), osnovana
1946. u SAD-u. Predsedavali su Karl Kompton i nekoliko lokalnih lidera. Zajedno su sakupili
7000 $ koje su uloili u perspektivnu firmu DEQ. U naredne tri decenije taj se kapital uveao na
333 miliona dolara. Tokom 50-tih i 60-tih godina XX veka kapital su ulagali u firme koje su se
bavile izgradnjom stanova i istraivanjima nafte.

143. Koje su najee vrste investiranja venture kapitalom?


Tri vrste finansiranja:
1. Seed finansiranje
2. Start-up finansiranje
3. Finansiranje ekspanzije
144. Objasnite prednosti investiranja venture kapitalom.
Prednost za preduzee koje prima venture kapital je u tome to dobija dovoljno potrebnog
kapitala koji mu nedostaje. Venture kapital se isplauje na kraju investicionog perioda i ne
zahteva nikakve dodatne trokove, kamate i ostale izdatke.