You are on page 1of 12

1. Dominus illuminatio mea! - The Lord is my light!

Bog je moja svetlost - Bog me


vodi. Smisao je u tome da se ovom izjavom prihvata astan ivot i da se sledi
svetlost tj. postulati propisani Biblijom (Boje rei). Ovo je sentenca iz perioda
nakon to je Rim priznao Hrianstvo za dravnu religiju. Oni koji su progonili
hriane (Rimljani) su poeli upravljati hrianima. Poglavar crkve postaje Rimski
prvo-svetenik Pontifex maximus, odnosno Papa, to je i danas njegova titula, kao
vrhovni svetenik i zamenik Svetog Petra na Svetoj stolici u Rimu. Ovu sentencu
od 1400 godine koristi i Univerzitet Oksford (University of Oxford, United
Kingdom) kao svoju parolu koja se nalazi i u njegovom grbu zajedno sa drugim
simbolima.
2. Debitor rei certae, rei interitu liberatur - Dunik individualno odreene stvari
oslobaa se obaveze njenom propau. Stvar koja je jedinstvena npr. unikatna
slika, skulptura koja je runi rad, kada bude unitena vie se ne moe traiti da
bude vraena. Ovim se ne ulazi u druga prava poverioca npr. naknada tete,
duevni bolovi itd.
3. Genera non perunt Stvari odreene po rodu ne propadaju. Stvar koja pripada
nekom rodu npr. eer, ljunak, drva, ugalj, ulje, benzin, u sluaju da propadne tj.
bude unitena, mora se vratiti. Tako ako neko pozajmi 100 kg eera i taj eer mu
neko ukrade ili mu se prospe, mora vlasniku vratiti 100 kg eera i ne moe se
braniti
injenicom
da
je
taj
eer
propao.
4. In alternativis electio est debitoris (Sec. Papinianus D. 46, 3, 95, 1) Kod
alternativnih obligacija, pravo izbora pripada duniku. Ako se ugovori da e se dug
vratiti npr. u novcu ili u gradjevinskom materijalu, iskljuivo pravo izbora ima
dunik
i
on
bira
hoe
li
dati
novac
ili
materijal
isl.
5. Una res est in obligatione, duae sunt in solutione Jedna stvar se duguje, a sa
dve se obaveza moe ispuniti (facultas alternativa). Slino kao prethodni institut.
6. Plures res sunt in obligatione, sed una res est in solutione Vie se stvari duguje,
a
jednom
se
obaveza
moe
izvriti.
7. Impossibilium nulla obligatio est (Celsus) Nitava je obaveza na nemogue.
Ne moe se oekivati ispunjenje obaveze koja je nemogua. Preuzimanje ovakvih
obaveza je nitavo i ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo ak i ako je obaveza
preuzeta u inae dozvoljenoj formi. Tako ako se neko obavee da e npr. isuiti sva
mora na planeti, u inae formalno valjanom ugovoru, taj posao je nitav jer je
optepoznato da nije mogue da se ispuni ovakva obaveza.

8. Falsa demonstratio non nocet (Gaius D. 35, 1, 17, pr.) Netaan opis ne kodi.
Ako se napravi greka u nekim detaljima a inae je jasno na ta se mislilo, taj
netaan opis ne utie na valjanost posla. Ako neko npr. kupuje konja pa ga budui
kupac vidi a u ugovoru se navede ja je konj crne boje ugovor e vaiti i ako je konj
u
stvari
crno
braon
boje
isl.
9. Qui tacet consentire non videtur Ko uti ne saglaava se. Ukoliko neko ne daje
odgovor to se ne moe tumaiti kao davanje pristanka ili odobravanje. Ovaj institut
je kasnije drugaije tumaen kao utanje je znak odobravanja a to je nepravilno.
Ako neko neto eli, prihvata, podrava treba to nedvosmisleno da izjavi a ne da se
njegovo utanje smatra kao saglasnost. Svi demokratski pravni sistemi su se vratili
izvornom
tj.
Rimskom
tumaenju.
10. Invitatio offerendi Poziv da se ponuda uini. Pretea dananje profakture u
kupoprodaji. Zainteresovano lice izgovaranjem ove reenice upuuje zvaninu
zainteresovanost za zakljuenje posla i oekuje od druge strane konkretnu ponudu i
cenu.
11. Error (ignorantia) iuris nocet, facti non nocet (Paulus D. 22, 6, 9, pr.)
Zabluda o pravu (neznanje prava) kodi, a zabluda o injenicama ne kodi.
12. Fraus omnia corrumpit Prevara sve kvari. Onaj ko prevari drugog gubi sve
dobrobiti iz tog posla. Onaj ko prevari nema osnova za bilo kakvu korist od druge
strane
i
ak
joj
duguje
i
tetu.
13.

Forma

dat

esse

rei

Forma

daje

sutinu

stvari.

14. Alteri stipulari nemo potest (Ulpianus D. 45, 1, 38, 17) Niko ne moe
izjavom svoje volje obavezivati drugog. Postulat da svako lice ima svoju linu
volju dovodi do ovog pravila da niko drugog ne moe obavezivati svojom voljom.
Paradoks je da je Rimska imperija bila robovlasnika tako da je bilo dosta lica i
naroda koji nisu bili subjekti prava - robovi su bili tretirani kao pokretna stvar u
milosti ivota i smrti od svog vlasnika tako da ovo pravilo za njih nije vailo.
15. In dubio pro debitore U sumnji, ugovor treba tumaiti u korist dunika
(dobroini
ugovori).
16. In dubio contra stipulatorem U sumnji, ugovor treba tumaiti na tetu onog
ko ga je sastavio (ugovori po pristupu). Podrazumeva se da lice koje pristupa

ugovoru treba da bude povlaeno u tumaenju istog jer ono ga nije sastavljalo
nego samo pristupilo. Ako je neka odredba sporna ona se ima tumaiti u korist
tog lica kao slabije ugovorne strane. Ovi ugovori upravo u nae vreme doivljavaju
ekspanziju. Takve ugovore potpisujete sa mobilnim operaterima, kablovskim
mreama,
EDB-om,
vodovodom
itd.
17. Contractus contrahentibus lex esto (Sec. Papinianus D. 16,3,24) Ugovor
neka
bude
stranama
zakon
(Pacta
sunt
servanda).
18. Utile per inutile non vitiatur (Sec. Ulpianus) Korisno se tetnim ne kvari i
nee biti uzeto u obzir. Ukoliko neka odredba ugovora jeste nitava ona ne treba da
upropasti i ono ostalo u ugovoru to je dobro pa se ona iskljuuje a ostatak ugovora
ostaje
na
snazi.
19. Quod ab initio vitiosum est, non producit effectum (Sec. Lifinus D.
50,17,210) to je nitavo od poetka ne proizvodi posledice kao da nikada nije ni
postojalo. Varijantu ove poslovice izrekao je poznati pravnik Valtazar Bogii to
se
grbo
rodi
vrijeme
ne
ispravi..
20. Quod nullum est, nullum producit effectum to je nitavo, ne proizvodi
nikakve
posledice.
21. Nemo plus iuris ad / in alium transfere potest quam ipse habet (Sec. Paulus
D. 50, 17, 120) Niko na drugog ne moe preneti vie prava nego to sam ima.
22. Resolutio iure dantis, resolvitur ius accipientis Prestankom prava prenosioca,
prestaju
i
prava
sticaoca.
23. Nemo auditur propriam turpitudinem allegans (Sec. C. J. 2, 4, 30) Ne treba
sluati
onog
ko
se
poziva
na
svoju
sramotu.
24. Venire contra factum proprium Protivreno ponaanje (suprotno ranijem).
25. Malitiis non est indulgendum (Celsus) Nevaljalstvo ne treba pratati.
26.

Culpa

27.

Solus

in

contrahendo

consensus

obligat

Odgovornost
Sporazum

na
sam

temelju
po

sebi

pregovora.
obavezuje.

28. Exceptio non adimpleti contractus Prigovor neispunjenog ugovora.

29.
30.
31.

Actio

redhibitoria

Actio

quanti

minoris

sic

stantibus

Rebus

32. Neminem laedere

Tuba

za

Tuba

raskid

za

Dok

ugovora.

smanjenje

stvari

cene.

tako

Zabranjeno je prouzrokovati

stoje.

tetu drugome.

33. Casus sentit domino (Sec. Gaius D. 13, 6, 18, pr.) Sluaj pogaa vlasnika
(sluaj kodi onom koga zgodi). teta koja se desi na predmetu pogaa vlasnika
stvari
a
ne
npr.
zakupca
isl.
34. Res crescit vel perit domino (Sec. Paulus D. 50, 17, 10) Stvar se uveava ili
propada vlasniku. Vlasnikove su i koristi i tete od stvari.
35. Culpa lata dolo aequiparatur (Sec. Ulpianus D. 36, 4, 5, 15) Gruba nepanja
se izjednaava sa namerom. Poto je nameru teko razgraniiti sa grubom
nepanjom, pravino je ovo reenje jer je svako duan da se ponaa po odredjenom
standardu
i
sa
potrebnom
obazrivou
i
panjom.
36. Volenti non fit iniuria (Ulpianus D. 47, 10, 1, 5) Ne biva nepravda onome
koji je eli (pristanak oteenog). Ovaj institut je oduvek izazivao oprene stavove.
Posebno je aktuelan u kontekstu eutanazije (pomoi nekom licu da umre npr. usled
teke i neizleive bolesti i patnje). Veito je pitanje da li treba dozvoliti da
pristanak
oteenog
oslobadja
odgovornosti
izvrioca.
37.

Damnum

emergens

38.

Lucrum

cessans

Stvarna

teta.

Izmakla

korist.

39. Dilligentia quam in suis Panja koja se poklanja svojim stvarima.


40.

Culpa

in

inspiciendo

41.

Culpa

in

instruendo

42.
43.

Culpa

in

Compensatio

eligendo
lucri

cum

Krivica
Krivica

Krivica

damno

zbog
zbog

nedovoljnog
nedovoljnih

nadzora.
instrukcija.

zbog

pogrenog

Oduzimanje

koristi

izbora.
od

tete.

44.

Casus

mixtus

Meovit

sluaj.

45. Iure naturae aequm est neminem cum alterius detrimento et iniuria fieri
locupletiorem (Pomponius D. 51, 17, 206) Opti je princip pravinosti da se niko
ne
obogati
inei
drugome
tetu
i
nepravdu.
46. Condictio sine causa Obogaenje bez osnova (neosnovano obogaenje).
47. Condictio indebiti Tuba za povraaj plaenog to se nije dugovalo.
48. Condictio ob causam futuram Tuba s obzirom na osnov koji se nije
ostvario.
49. Condictio ob causam finitam Tuba s obzirom na osnov koji je docnije
otpao.
50.

Negotiorum

gestio

Nezvano

vrenje

tuih

poslova.

51. Negotiorum gestio utilis Korisno nezvano vrenje tuih poslova.


52. Negotiorum gestio necessaria Nuno nezvano vrenje tuih poslova.
53. Qui suo iure utitur, neminem laedit (Sec. Paulus D. 50, 17, 155, 1) Ko
koristi
svoje
pravo,
nikome
ne
nanosi
tetu.
54. Qui facit per alium, facit per se Ko radi preko drugog, isto je kao i da sam
radi. Dananja formulacija je U ime i za raun vlastodavca ali sutinski to je taj
institut.
55.

Mora

56.

Mora

debitoris
creditoris

(solvendi)

(accipiendi)

Docnja
Docnja

dunika.
poverioca.

57. Dies interpellat pro homine Rok opominje umesto oveka. Ako je vreme
ispunjenja obaveze odreeno, poverilac nije duan da opominje dunika na rok ve
on
sam
treba
o
tome
da
vodi
rauna.
58. Alterius mora alteri non nocet (Marcianus D. 22, 1, 32, 4) Docnja jednog ne
kodi
drugome
(kada
se
radi
o
deljivoj
obligaciji).

59.
60.

Datio
Datio

in
solvendi

solutum
causa

Zamena
Davanje

radi

ispunjenja.
ispunjenja.

61. Pactum de non petendo Obeanje poverioca da nee tuiti dunika.


62. Pactum de cedendo Ugovor o ustupanju potraivanja (Cesija).
63. Praetium affectiones Afekciona vrednost stvari. Osim stvarne tzv. trine
vrednosti stvari ona moe imati i afekcionu npr. dukat poklonjen od pokojne babe
koji je u porodici jako dugo itd. On realno vredi neku trinu svotu novca ali za
potomka
te
porodice
vredi
mnogo
vie
isl.
64.

Praetium

commune

Opta

(trina)

vrednost

stvari.

65. Praetium singulare Individualna vrednost stvari.


66. Testis unus, testis nullus - svedok jedan, svedok nijedan. Dokazivanje nije
dovoljno uverljivo ukoliko postoji samo jedan oevidac dok dva ili vie svedoka
poveavaju verovatnou da su njihove izjave u stvari istina. Isto tako, kod
zakljuenja ugovora bolje je imati dva svedoka nego samo jednog.
67. Alea iacta est (Cezar) - Kocka je baena. uvenu reenicu izrekao je Cezar
neposredno pre odluke da pree reku Rubikon i osvoji vlast u Rimu. Oznaava
situaciju kada posle odreenog postupka vie nema povratka tj. sudbonosnu odluku
ili pobedu ili potpunu propast i smrt.
68. Vulpes pilum mutat, non mores - Lisica dlaku menja ali ud ne.
69. Reluctante natura irritus labor - Uzaludan je napor ako se priroda opire.
70. Morbum et pauperitatem celare, imprudenter est - Nerazumno je kriti bolest i
siromatvo.
Ideja
je
da
ovo
dvoje
nije
ostvarivo
sakriti.
71. Mens sana in corpore sano - Treba nastojati da u zdravom telu i duh bude
zdrav.
72. Avaritia est radix omnium malorum - Lakomost je koren svakog zla.

73. E cantu cognoscitur avis - Ptica se poznaje po pevanju. Ne mora da se vidi


ptica da bi se znalo koja je u pitanju tj. ne mora da se vidi neto ali se moe
zakljuiti
ta
sledi
po
drugim
stvarima
isl.
74. Ex minimus seminibus nascuntur ingentia - Iz najsitnijeg semena niu krupne
stvari.
75. Ave Imperator, morituri te salutant! - Pozdrav Imperatore, umirui (oni koji e
umreti) ti salutiraju (odaju potu). Fraza koju su gladijatori izgovarali neposredno
pred poetak svoje esto poslednje borbe u ivotu. Ovo upravo govori koliko je
Cezar - Imperator - Car postao dominantna institucija. Za gladijatora je bila ast
da doivi da ove rei izgovori u areni kojoj prisustvuje Imperator. Deavalo se da
Cezar robu - gladijatoru pokloni slobodu simbolino dajui mu drveni ma itd.
76. Ad notam. - Na znanje. Do znanja.
77. Adiatur et altera pars. - Neka se saslua i druga (protivnika) strana. Osnov
pravinosti u svakom postupku je da se sasluaju svi koji imaju neki interes pa i
strana koja se protivi neemu ili nekome.
78. Aequam memento rebus in arduis servare mentem. - U nevolji se seti sauvati
ravnodunost / smirenost.
79. Alter ego. - Drugo ja / drugo lice iste osobe.
80. Amor omnia vincit. - Ljubav pobeuje sve.
81. Antemurale Christianitatis. - Predvorje hrianstva.
82. Audaces fortuna iuvat. - Hrabre prati srea. uvena izreka koja je podizala
borbeni moral vojnicima isl.
83. Bis dat, qui cito dat. - Dvostruko daje ko brzo daje. Brza pomo, dvostruka
pomo.
84. Bis vincit, qui se vincit in victoria. - Dvaput pobeuje ko sebe pobeuje u
pobedi. Pravi pobednik nee previe likovati i imae mere u svemu.
85. Bona fides. - Dobra vera. U najboljoj nameri. U potenoj nameri.

86. Casus belli. - Povod ratu. Uzrok sukobu.


87. Ceterum censeo Carthaginem delendam esse. - Uostalom, smatram da
Kartaginu treba razoriti. Zarobljenom Rimskom inovniku Hanibal daruje ivot
ako ovaj obea da e u Senatu govoriti u korist Kartagine a ovaj obeava da e se
vratiti ukoliko ne uspe da ubedi svoje Rimljane da ne unite Kartaginu. Rimljanin
prihvata i zaklinje se u ast i ivot da e ispuniti zavet. Odlazi u Rim i u Senatu na
kraju govora, inae potpuno protiv Kartagine, kae gore citirano. Potom se vraa
kod Kartaginjana kako bi sauvao ast i govori im evo vam moj ivot, njega sam
zaloio i njega mi moete uzeti ali ast ne. Naravouenije - nekada je re kao i ast
znaila mnogo vie nego danas!
88. Clara pacta, boni amici. - isti rauni, duga ljubav / prijateljstvo.
89. Cornix cornici oculos non effodiet. - Vrana vrani ne kopa oi. Lopov pozanje
lopova. Isti se prepoznaju i razumeju.
90. Corpus delicti. - Dokaz / telo delikta.
91. Cum recte vivas, ne cures verba malorum. - Budui da pravo ivi, ne brini se
za rijei zlih / zle jezike.
92. Cum tacent, clamant. - Kad ute, viu. Kontekst ove poslovice je kad narod uti
pod velikim porezima i tiranijom tada je najopasniji - najvie vie.
93. Curriculum vitae. - ivotni tok. ivotopis. CV - biografija.
94. De gustibus (et coloribus) non est disputandum. - O ukusima (i bojama) se ne
valja prepirati. Ukusi su razliiti i treba ih potovati.
95. Dignum laude virum Musa vetat mori. - Muza neda umrijeti muu vrijednu
hvale. ena koja je potovana negovae svog mua predano i postojano.
96. Dimidium facti qui coepit habet: sapere aude, incipe! - Polovicu dela ima onaj
ko ga je poeo: budi pametan, poni! Rimski duh je bio naprad i samo napred ne
sedi uzaludno - poni!
97. Divide et impera! - Zavadi pa vladaj! Princip koji su osvajai obilato koristili,
obzirom da je u svakoj pokorenoj zemlji bilo vie frakcija, pa su to koristili kako bi
odravali svoju vlast.

98. Do ut des. - Dam da. Dam da bi ti meni dao. Dananja verzija je ini dobro i
dobrom se nadaj ili to poseje to e njeti. Oigledno je da su Rimljani
jednostavnije i otresitije umeli rei istu stvar.
99. Donec eris sospes, multos numerabis amicos, Tempora si fuerint nobila, solus
eris. - Dok bude sretan, imat e mnogo prijatelja - ako nastanu zla vremena, bit
e sam.
100. Dum vivis sperare decet. - Dok ivi, dolikuje ti da se nada.
101. Duobus ligantibus tertius gaudet. - Dok se dvojica svaaju, trei se veseli.
102. Errando discimus. - Na grekama se ui.
103. Fama est. - Glas je. Pria se.
104. Fieri potest ut amici inimici fiant. - Mogue je da prijatelji postanu
neprijatelji.
105. Finis coronat opus. - Konac delo krasi. Kraj je vaan.
106. Historia (est) testis temporum, lux veritatis, vita memoriae, magistra vitae,
nuntia vetustatis. - Istorija je svedok vremena, svetlo istine, ivot pamenja,
uiteljica ivota, glasnica starine.
107. Historia est magistra vitae. - Istorija je uiteljica ivota. Najea kvalifikacija
istorije.
108. Hominem experiri multa paupertas iubet. - Siromatvo sili oveka da mnogo
podnese. Nevolja svaemu oveka naui.
109. Honores mutant mores. - asti menjaju obiaje.
110. In dubio pro reo - U sumnji treba odluiti u korist optuenog.
111. Iniuriam qui facturus est, iam fecit. - Ko planira uiniti nepravdu ve ju je
uinio. Greh je i pomisliti zlo a ne samo initi ga.

112. Inter arma silent Musae et leges. - U ratnoj buci ute Muze i zakoni. Ratni
vihor ne potuje pravila.
113. Ipso facto. - Samo po sebi. Podrazumeva se.
114. Labor omnia vincit. - Rad pobeuje sve. Nacisti su modifikovali ovu
poslovicu u Rad oslobaa. Interesantno da su oni i pretendovali da su potomci
Rimljana i naslednici imperije Rima. Veliki deo simbola su i preuzeli od njih
posebno orlove i krstove.
115. Lapsus calami. - Greka u pisanju.
116. Lapsus linguae. - Greka u govoru / jezika.
117. Lege artis. - Po pravilima struke.
118. Lupus in fabula. - Vuk u prii. Mi o vuku a vuk na vratima.
119. Mala fide. - Loa vera.
120. Manu propria. - Vlastitom rukom. Svojeruno.
121. Margaritas ante porcos. - (Ne bacaj) bisere pred svinje.
122. Mea culpa, mea maxima culpa. - Moj greh, moj najvei greh.
123. Memoria minuitur nisi eam exerceas. - Pamenje slabi ako ga ne veba.
124. Nulla dies sine linea. - Nijedan dan bez linije. Ne dangubi svaki dan uradi po
malo.
125. Nulla lingua tam dificillis est quin disci possit. - Nijedan jezik nije tako teak
da se ne bi mogao nauiti.
126. Panem et circenses. - Hleba i igara (misli se na igre gladijatora u arenama i
druge priredbe). Ovo je bilo uvreeno pravilo za odravanje mira gradjana Rima.
Dok su imali hleba i igara nisu se pitali oko drugih stvari i vladari su mogli da
sprovode svoje zamisli.
127. Pars pro toto. - Deo za celinu.

128. Periculum in mora. - Pogubno je odugovlaenje.


129. Qualis rex, talis grex. - Kakav pastir, takvo stado.
130. Quis? Quid? Ubi? Quibus auxiliis? Cur? Quomodo? Quando?- Zlatna pitanja
od kojih treba poi u rasvetljavanju zloina : Ko? ta? Gde? ime? Zato? Kako?
Kada? Ovakav pristup je zadran i do danas jer odgovaranjem na ova pitanja dolazi
se do rasvetljavanja zloina.
131. Quot capita, tot sententiae.- Koliko glava, toliko miljenja. Koliko ljudi, toliko
udi.
132. Quot linguas calles, tot homines vales. - Koliko jezika zna, toliko ljudi
vredi.
133. Regnum regno non praescribit leges. - Kraljevstvo kraljevstvu ne propisuje
zakone.
134. Repetitio est mater studiorum. - Ponavljanje je majka znanja.
135. Saepe fit ut aliorum vitia facilius videamus quam propria. - esto se dogaa
da tue mane lake vidimo nego svoje.
136. Si cupias pacem, linguam compesce loquacem. - Ako eli mir, obuzdaj
brbljavi jezik. Pametniji poputa pred brbljivcem.
137. Si fueris Romae, Romano vivito more, Si fueris alibi, vivito sicut ibi. - Bude
li u Rimu, ivi na rimski nain, bude li drugde, ivi kako se ivi tamo. Osnovno
pravilo opstanka je prilagoavanje sredini u kojoj se nalazi.
138. Summa cum laude. - S najveom pohvalom.
139. Summum ius, summa iniuria. - Najvee pravo (zna biti) najvea nepravda.
Moe biti zapisano kao pravo ono to je u oima ljudi i objektivno najvea
nepravda. Vlast donosi pravo ak i kada je to nepravo!
140. Tarde (sero) venientibus ossa. - Onima koji kasne, dolaze kosti (sve se pojede)
ali poruka je znatno dublja od dolaska za trpezu.

141. Ut ameris, ama! - Da bi bio ljubljen, ljubi! Voli da bi bio voljen. Ne oekuj
ono to sam ne nudi.
142. Ut desint vires, tamen est laudanda voluntas. - Pa makar nedostaje snaga, ipak
treba pohvaliti volju.
143. Varietas delectat. - Raznolikost veseli.
144. Videant consules, ne quid detrimenti res publica capiat! - Neka se konzuli
pobrinu da drava ne pretrpi kakvu tetu.
145. Vim vi repellere licet. - Doputeno je silu odbiti silom. Ako si napadnut (bez
osnova i bez zakona) ima pravo da se brani. Pretea instituta nuna odbrana.
146. Viribus unitis. - Zdruenim (zajednikim) snagama.
147. Vis vitalis. - ivotna snaga.
148. Vox populi, vox Dei. - Glas naroda, glas Boga. Osnovni postulat
demokratskog razmiljanja koji veini daje legitimitet.
149. Per aspera ad astra! - Kroz trnje do zvezda. Trnovit je put do uspeha ali ga
ipak treba proi.
150. Obligatio est iuris vinculum (Just. Inst. 1, 3, 13, pr.) Obligacija je pravna
veza.