You are on page 1of 13

P.

Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik


radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211.

UDK 342.738:004.7(094.5)

Prof. dr Predrag Dimitrijevi


Pravni fakultet Univerziteta u Niu
Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu

PRAVNA REGULATIVA ELEKTRONSKE


KOMUNIKACIJE I PRAVO NA PRIVATNOST
Elektronska komunikacija je novo izazovno podruje koje zahteva
pravno regulisanje. Svaka drava zakonima i podzakonskim aktima regulie ponaanje na Internetu u svojim nacionalnim granicama. Meutim,
drava se ne moe ograniiti samo na dravne granice jer su elektronski
odnosi ili elektronska komunikacija globalnog karaktera.
Privatnost je jedno od osnovnih ljudskih prava to znai da se odnosi na ona prava koja su vezana za linost oveka i predmete koji su neposredno vezani za nju. Razvoj novih informacionih tehnologija doveo je
do stvaranja sistema koji omoguuju masovno praenje, nadzor i prislukivanje komunikacija, njihovu obradu na digitalnim medijima i povezivanje s drugim podacima. Problematika privatnosti postala je gorua
praktina tema u uslovima elektronske komunikacije i upotrebe informaciono-komunikacione tehnologije.
Pravna regulativa ove materije ima dve osnovne sfere. Jedna se tie
tehnikih pitanja, a druga pravnih pitanja, koja sa svoje strane imaju graanskopravnu, pravno-ekonomsku i javnopravnu dimenziju. Ova poslednja
je predmet nae panje. Pravno regulisanje elektronske komunikacije obuhvata brojne odnose koji su stvoreni u novim tehnolokim uslovima, kao
to su odnosi povodom: nezatraenih poruka, podataka o linosti u javnom
telefonskom imeniku, podataka o saobraaju i lokaciji, pitanja bezbednosti
i integriteta javnih komunikacionih mrea i usluga, tajnosti elektronskih
komunikacija, pitanja (zakonitog) presretanja elektronskih komunikacija i
problemi zadravanja podataka (obaveze zadravanja, vrste i zatitu zadranih podataka).
Sredinje pravno pitanje je da li je pravno zatieno pravo privatnosti u navedenim i drugim elektronskim komunikacijama. Odgovor je
negativan jer jedan zakon (npr. zakon o elektronskoj komunikaciji) otvara
199

P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik


radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211.

vrata za povredu privatnosti od strane drugog (npr. zakona o tajnosti podataka), ili treeg, a oni svi daju odreene ruke podzakonskoj regulatornoj
funkciji dravnih i nedravnih organa (raznih agencija i regulatornih tela).
S druge strane, ovakvo stanje neusklaene i disperzivne pravne regulative gotovo je standardizovano na regionalnom i evropskom planu, pa
se zakljuuje da zloupotreba prava privatnosti ini da se ono mora pojaano kontrolisati. Problem je to se moraju ponuditi adekvatne i efikasne
pravne procedure zatite ovog prava.
Kljune rei: lektronska komunikacija; Pravo na privatnost.

1. UVOD
Svaka drava zakonima i podzakonskim aktima regulie ponaanje na Internetu u svojim nacionalnim granicama. Meutim, drava
se ne moe ograniiti samo na dravne granice jer su elektronski odnosi
ili elektronska komunikacija globalnog, dakle internacionalnog karaktera. Nacionalne vlade ne mogu da obuzdaju ogromne mogunosti sajber prostora ba zbog prirode globalne tehnologija koja ne moe ograniiti broj subjekata koji su u globalnoj mrei. Kibernetskim prostorom
putuju razliite informacije, a pri tome autori tih razliitih sadraja nemaju mogunost kontrole nad upotrebom i obradom svojih informacija
na Internetu. Postoji neverovatna lakoa kojom se digitalni materijal
moe kopirati, slati i na razne naine obraivati. Dok, s jedne strane,
postoji miljenje o zabrani upotrebe ili striktnoj kontroli elektronskih
informacija, s druge strane, postoji i miljenje da globalna javnost treba
da slobodno raspolae ovakvim sadrajima, na isti nain na koji je tradicionalno raspolagala kopijama knjiga, muzike i ostalih autorskih dela.
Korisnici Interneta, zbog njegovog multinacionalnog karaktera,
tee popustljivim propisima, odnosno izbegavanju propisa, pa im se
esto i omoguava izbegavanje propisa koji im ne odgovaraju.1 Tanije,
veb-sajt lako moe biti smeten van jurisdikcije granica drave i tako
ne biti limitiran njenim zakonima. Ovo off-shore pravosue sa minimumom pravnih propisa moe pretvoriti Internet u raj za kockanje i ostale
radnje koje su zabranjene na drugim mestima. Ovde se pojedinanim,
ili kolektivnim postupcima vri potiskivanje nacionalne i internacio-

Korisnik Interneta je fiziko ili pravno lice koje koristi Internet usluge i/ili ostale
usluge prenosa podataka po osnovu zakljuenog ugovora ili na drugi predvieni nain.

200

P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik


radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211.

nalne regulative jer nedostaju efikasna nacionalna i internacionalna tela


koja e voditi rauna o tome.2
2. PRAVO NA PRIVATNOST
Privatnost je jedno od osnovnih ljudskih prava, to znai da se
odnosi na ona prava koja su vezana za linost oveka i predmete koji su
neposredno vezani za nju. Iako na prvi pogled izgieda da je nepotrebno
isticati vezanost prava privatnosti za fiziko lice, njegovu linost i ivot, ono je ipak neophodno jer predstavlja osnov ovog prava. Kao lino
pravo, pravo privatnosti je neotuivo pravo svakog pojedinca i ne moe
se preneti na drugog pojedinca ili instituciju.3
Od mnogih pitanja nastalih pojavom kompjuterske informatike
tehnologije, pravna pitanja koja proizlaze iz tzv. napada na privatnost
(assault on privacy), i pitanja zatite i bezbednosti podataka u kompjuterizovanim informacionim sistemima, na elu su tog pravnog izazova. 4
Tome ide na ruku i opti pravni princip u ovoj materiji da podaci
koji su javno dostupni, odnosno koje javnost ima pravo da zna u skladu
sa zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, ne
smatraju se tajnim podacima, odnosno poslovnim tajnama.
Razvoj novih informacionih tehnologija doveo je do stvaranja sistema koji omoguuju masovno praenje, nadzor i prislukivanje komunikacija, njihovu obradu na digitalnim medijima i povezivanje s drugim podacima. Tehnologija elektronskog praenja i nadzora izuzetno se
brzo razvija. To postavlja pitanje privatnosti i pravne zatite linih podataka graana prilikom voenja razliitih evidencija dravnih i nedravnih organa i organizacija. Sredstva za elektronsko praenje i nadzor omoguuju ak i ispitivanje psihikih reakcija analizom glasa, analizom modanih talasa, itd. Mogue je ak ustanoviti i emocionalno
stanje pojedinca, itd.
2

P. Dimitrijevi, Pravo informacione tehnologije, Sven, Ni 2010.


M. Drakuli, Osnovi kompjuterskog prava, DOPIS, Beograd 1996.
4
Pojedini strunjaci iz oblasti informatike predlau uvoenje linog broja za
svakog pojedinca radi identifikacije u vezi s pitanjem poreza, bankarskih poslova,
obrazovanja, socijalne zatite, vojne obaveze, kao i zbog drugih razloga. (...) Nije teko zamisliti opasnosti koje proizlaze iz ove tehnologije za budue generacije. Neprijatna istina je ta da mnogi aspekti primene informatike tehnologije predstavljaju potencijalno ili stvarno ugroavanje privatnosti. A. R. Miller, The Assault on Privacy Computers Data Banks and Dosiers, The University of Michigan Press, Ann Arbour,
MI 1971, 4.
3

201

P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik


radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211.

Razvojem komunikacionih mrea, naroito Interneta kao globalne svetske mree ili mree svih mrea, javlja se pojam umreenog
drutva, virtuelnog sveta u kojem svako komunicira sa svakim.5 Internet je globalni elektronski komunikacioni sistem sainjen od velikog
broja meusobno povezanih raunarskih mrea i ureaja koji razmenjuju podatke koristei zajedniki skup komunikacionih protokola.6
Globalni elektronski sistem komunikacija postaje izvor najraznovrsnijih
podataka o ljudima. U virtuelnom svetu, ovek je daleko manje oprezan
nego u realnom. Prividna nevidljivost i udaljenost stvara u njemu oseaj anonimnosti i sigurnosti, pa ponekad daje i line podatke ili preduzima i one radnje koje u fizikom svetu sigurno nikada ne bi.
Razvojem elektronske komunikacije otvoren je itav niz pitanja, a pre
svega pitanje zatite prava graanina na privatnost, odnosno prava na nepovredivost integriteta njegove linosti, time to se tite odreeni podaci koji
se tiu njegove linosti.7 To je imalo za posledicu da se uoi pravo na
privatnost, kao jedno od osnovnih ljudskih prava i da se pravnici ponu
baviti pravnom zatitom podataka o linosti. Pitanje zatite podataka o
linosti (linih podataka) je sloeno pitanje, izmeu ostalog i zbog tekoa
u vezi sa uobliavanjem (konstruisanjem) jedne precizne pravne definicije
privatnosti.
Pitanje privatnosti (privacy) i prava na privatnost godinama je
predmet burnih teorijskih rasprava. Klasina koncepcija privatnosti izneta je u radu Pravo na privatnost (The Right to Privacy) amerikih sudija Samuel Warren-a i Louis Brandais-a, krajem XIX veka, gde se pravo
privatnosti definie kao pravo da se bude ostavljen na miru (right to be
left alone).8
5
6
7
8

P. Dimitrijevi, Umreena javna uprava, Pravni ivot 11/2009.


Zakon o elektronskim komunikacijama, Slubeni glasnik RS, br. 45/10, l. 4.
S. Lili, Pravna informatika, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 2006, 140.

S. Warren, L. Brandais, The Right to Privacy, Harvard Law Review, 1890. Problem privacy javlja se krajem prolog veka u SAD, a prvi lanak o pravu privatnosti
(The Right to Privacy) publikovali su u Harvard Law Review 1890. godine S. Voren i
L. Brandis. Ovu frazu skovao je Tomas M. Kuli i tek nakon toga su S. Voren i L.
Brandis predloili termin right of privacy, u pomenutom lanku.
Nedavno, u jednom intervjuu koji je dao Bil Gejts, opisuju se blagodeti komunikacionog drutva, ali se pri tome istie da u tom raju postoji jedan problem koji se
naziva odbrana privatnosti. U informatikom drutvu moe se rei da mi postajemo
svoja sopstvena informacija, koja nas obeleava, definie i klasifikuje. Stei mogunost da se ovlada cirkulacijom informacije, mo da se kontrolie onaj koji je koristi,
znai konano stei vlast nad samim sobom. Cilj je da se garantuje jedno funda-

202

P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik


radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211.

Pravo na privatnost jedno je od osnovnih, neotuivih i apsolutnih


ljudskih prava svakog pojedinca kojim se obezbeuje integritet i dignitet ljudske linosti, a radi ouvanja tajnosti i slobode njegovog privatnog ivota.9 Karakteristike i sadraj prava na privatnost su: privatnost je jedno od osnovnih ljudskih prava, pravo na privatnost obezbeuje integritet i dignitet linosti, ono uva tajnost i slobodu privatnog
ivota i to je apsolutno pravo.
Pravo privatnosti titi tri vrste interesa: a) ovekove interese
autonomije odluivanja u intimnim i linim stvarima; b) interes pojedinca da se zatiti od otkrivanja linih okolnosti; c) interes pojedinca
da se obezbedi od neosnovane prismotre od strane vlasti.
Meutim, problematika privatnosti postala je gorua praktina tema u uslovima upotrebe informaciono-komunikacione tehnologije i
elektronske komunikacije. Ona je stvorila neograniene mogunosti za
koncentraciju podataka, njihovo grupisanje i pretraivanje po raznim obelejima, kao i mogunost korienja od strane irokog kruga korisnika. To
je imalo za posledicu masovnu pojavu podataka o linosti po raznim evidencijama, registrima i drugim zbirkama podataka. Opasnosti za privatnost koje donose informacione tehnologije sastoje se u stvaranju digitalnih informacionih dosijea o graanima koji se mogu zloupotrebiti
(npr. kraa identiteta) i stvaranju ogromnog trita linih podataka.10
Informaciona tehnologija moe se iskoristiti za stvaranje kompleksnih
dosijea o graanima, ne samo od strane dravnih institucija, radoznalih
hakera ili zlonamernih kriminalaca, ve i za potrebe privatnog sektora
koji se njima sve ee koristi u komercijalne svrhe. Dodue, problemi
koji zadiru u privatnost graana mogu proizai iz greaka u programima, sigurnosnih slabosti komunikacionih protokola ili skrivenih mogunosti postojeih programa. Zabrinjavajue je to se informaciona
tehnologija moe koristiti za praenje aktivnosti disidenata, aktivista za
ljudska prava, novinara, studentskih voa, manjina, sindikalnih voa,
politikih oponenata itd.
mentalno pravo u buduem drutvu koji mnogi nazivaju drutvom bez papira (paperless society).
9
Protiv ovakve negativne definicije prava privatnosti danas su izraene brojne i
ozbiljne kritike. Pokuaj da se privatnost izjednai sa neuznemiravanjem, tj. s idejom
da se bude ostavljen na miru, filozofi nazivaju negativnom slobodom.
10
Trite linih informacija, skriveno od pogleda javnosti, ve je 1999. po nekim
procenama premailo vrednost 1,5 milijardi dolara. Osim za marketinke potrebe, takvi
podaci mogu dovesti i do tzv. krae identiteta, pri emu su najee zloupotrebe za
injenje raznih krivinih dela kao to su raunarske prevare.

203

P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik


radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211.

Opasnost od tehnologije postaje vea, jer s gledita sigurnosti Internet ima velike slabosti. Glavni razlog za to je, prije svega, to je on
zamiljen da obezbijedi najvei mogui stepen elastinosti, pa zbog toga ne zadovoljava u pogledu neovlaenog korienja podataka. Postojanje svih ovih opasnosti i rizika ukazali su na neophodnost formiranja
jednog sistema naela i mera za zatitu prava pojedinca na privatnost i
tajnost podataka koji se odnose na privatnost.
Privatnost je sastavni deo line ali i socijalne sigurnosti u informacionom drutvu i masovne elektronske komunikacije. Zbog toga, savremeni aktivni koncept privatnosti polazi od toga da u informacionom
drutvu niko ne moe biti ostavljen na miru jer su podaci o pojedincima i
pravnim licima deo sloenih informacionih sistema (e-drave). Da bi se pravo
na privatnost moglo zaista pravno zatititi, moramo imati jednu realnu koncepciju, koja e samu privatnost shvatiti u kontekstu globalnog komunikacionog okruenja, koje ima tendenciju entropije. Privatnost je pravo da
zatitimo sebe od uticaja spoljneg sveta. To je mera kojom se koristimo
radi uspostavljanja ogranienja na zahteve organizacije i ljudi. To je
pravo koje traimo radi zatite nae line slobode, nae autonomije i naeg identiteta.11
Pojam prava privatnosti proirio se na mnoge sfere i situacije koje
mogu predstavljati izvor diskriminacije na radnom mestu kao i na sve
drutvene odnose. Naputajui shvatanje proste zatite ovekove intime, pravo na privatnost shvaeno je kao zatita prava na slobodan
izbor, bez uslovljavanja ili diskriminacije koje odreuje slika koju su
drugi o nama stvorili.
Savremeni koncept privatnosti stavlja naglasak na tzv. kontrolu
informacija, jer se ne moe iskljuiti realno komunikaciono okruenje u kojem se ovek danas stvarno nalazi. Savremena pravna teorija
posmatra pravo privatnosti sa tzv. aktivnog stanovita. Interes pojedinca je da sazna da se podaci o njemu prikupljaju i uvaju, zato su
neophodni, kako e se koristiti i od strane koga, u koje svrhe i sl. Interes samoodreivanja sopstvene elektronske komunikacije sa drugima,
odraava elju pojedinca i grupa da saoptavaju informacije o sebi. Privatnost je pravo pojedinca, grupa ili institucija da sami za sebe odrede
kada, kako i u kojoj meri e se informacije o njima saoptavati drugim
licima. Prema tome, informaciona privatnost je privatnost kao pravo
11

S. Davies, How to Beat Goliath: The Strong Privacy Protection Is the Best Defense Against Information Warfare.

204

P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik


radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211.

pojedinca da kontrolie koji podaci, za koga i kako mogu postati dostupni drugima.
Ono to pravo tu stvarno moe je da pojedincima pravno garantuje
kontrolu nad informacijama o sebi. Pojedinci imaju pravo da znaju i kontroliu
ko koristi informacije o njima, kada i u koje svrhe, da li ima ovlaenja za to,
da li je dolo do promena tih informacija, zato i u koje svrhe. Sutina je u
samoodreivanju sopstvene komunikacije sa drugim. Meutim, informaciona
tehnologija u sprezi sa javnim interesom ozbiljno dovodi u pitanje pravo na
privatnost. Imajui u vidu poveanu mogunost zloupotrebe koja se moe
javiti zbog primene informacionih sistema, mnoge zemlje su pristupile
donoenju odgovarajuih zakona i podzakonskih akata, s ciljem posebne i
neposredne zatite podataka odnosno privatnosti.12
3. ELEKTRONSKA KOMUNIKACIJA
Elektronska komunikacija jeste masovni i umreeni sistem elektronskih komunikacionih odnosa u kome se prenose i obrauju razne
elektronske informacije izmeu, po pravilu, neogranienog broja subjekata. Elektronska komunikacija funkcionie kao umreeni sistem protoka informacija.
Elektronska komunikacija je sistemski pravno regulisana specijalnim Zakonom o elektronskim komunikacijama (ZoEK, 2010).13 Jedan od vanih ciljeva i naela regulisanja odnosa u oblasti elektronskih
komunikacija je i naelo obezbeivanja visokog nivoa zatite podataka
o linosti i privatnosti korisnika, a u skladu sa Zakonom o zatiti podataka o linosti i drugim zakonima i naelo osiguravanja bezbednosti i
integriteta javnih komunikacionih mrea i usluga (lan 3).
Zakon u delu kojim regulie dostavljanje podataka i zatitu tajnosti podataka izriito propisuje da je operater duan da, na zahtev
Agencije za elektronske komunikacije, dostavi sve podatke neophodne
za obavljanje poslova Agencije, a naroito one koji su potrebni za
zatitu podataka o linosti i privatnosti korisnika, podatke za procenu
bezbednosti i integriteta e-komunikacione mree. U tom smislu, Agencija je duna da sarauje sa organima i organizacijama nadlenim za
zatitu podataka o linosti (Poverenik).
12
I. J. Lloyd, The Data Protection Act Little Brother fights back?, The Modern Law Review, Vol 48, Stevens&Sons Limited 1985, 190.
13
Pre vaeeg Zakona o elektronskim komunikacija ovu materiju pravno je regulisao Zakon o telekomunikacijama, Slubeni glasnik RS, br. 44/03 i 36/06.

205

P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik


radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211.

Zakon ime vie mesta koja neposredno pravno ureuju pitanje


privatnosti, odnosno pitanje linih podataka u e-komunikaciji.
1. Nezatraene poruke. ZoEK (2010) odreuje pojam elektronske
poruke definiui je kao svaki tekstualni, glasovni, zvuni ili slikovni
zapis, poslat preko javne komunikacione mree, koji se moe pohraniti
u mrei ili u terminalnoj opremi primaoca sve dok je primalac ne preuzme ili joj pristupi (lan 3). Ovde je re o porukama koje korisnik
(pretplatnik) elektronskog sistema prima, a nije ih traio (tzv. nezatraena poruka).
Zakon polazi od principa da je korienje sistema e-komunikacije
(npr. sistema za automatsko pozivanje i komunikaciju bez ljudske intervencije, faksa, elektronske pote ili drugih elektronskih poruka), radi
neposrednog oglaavanja, doputeno samo uz prethodni pristanak korisnika, odnosno pretplatnika (primalac).
Zabranjeno je neposredno (lino) oglaavanje kojim se netano
(neistinito) prikazuje ili prikriva identitet poiljaoca elektronskih poruka (npr. elektronske pote), kao i (neposredno) oglaavanje bez naznake elektronske adrese (broja telefona). U tom sluaju, primalac poruka moe bez naknade da zahteva spreavanje daljeg slanja oglasnih
poruka.
Zakon o elektronskim komunikacijama sadri niz obaveza za operatera kao to su obaveze operatera da pretplatniku (korisniku sistema)
omogui filtriranje nezatraenih i kodljivih elektronskih poruka, kao i
jednostavan nain za podeavanje ili iskljuivanje filtera.
Operater je duan da javno objavi elektronsku adresu za prijavljivanje nezatraenih i kodljivih elektronskih poruka. Ovde je jo jedan
zakonski uslov, a to je da poruke budu kvalifikovane kao tetne.
Operater je duan da, po prijemu dokaza o nezatraenim i kodljivim porukama koje su poslate od strane njegovih pretplatnika, utvrdi
injenino stanje i u zavisnosti od stepena zloupotrebe, opomene pretplatnika ili mu privremeno onemogui korienje usluge i o tome ga
obavesti.
U sluaju ponovljene zloupotrebe, operater ima pravo da pretplatniku trajno onemogui korienje usluga (npr. raskine ugovor o korienju usluga).
2. Podaci o linosti u javnom telefonskom imeniku. Prualac usluga javnog telefonskog imenika duan je da bez naknade obavesti
pretplatnika o nameri da njegove line podatke ukljui u javno dos206

P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik


radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211.

tupan telefonski imenik (u tampanoj ili elektronskoj formi), o svrsi


imenika, dostupnosti linih podataka preko usluga obavetenja, kao i
mogunostima za pretragu linih podataka od strane treih lica preko
funkcija pretrage u elektronskoj formi imenika.
Pretplatnik ima pravo da, po prijemu ovog obavetenja, odbije
saglasnost za ukljuivanje linih podataka u javno dostupan telefonski
imenik.
Pretplatnik, iji se lini podaci nalaze u javnom telefonskom imeniku, ima pravo na proveru ili ispravku podataka, kao i mogunost povlaenja date saglasnosti, odnosno brisanja linih podataka iz imenika,
na jednostavan nain i bez naknade.
Meutim, treba pribaviti dodatni pristanak pretplatnika pre upotrebe podataka iz javnog imenika u druge svrhe, odnosno svrhe razliite
od kontaktiranja pretplatnika preko imena, prezimena, odnosno naziva
pretplatnika ili njegovih drugih identitetskih oznaka.
3. Obrada podataka o mrenom saobraaju korisnika. Operater
javnih komunikacionih mrea, koji obrauje i uva podatke o saobraaju korisnika, duan je da te podatke obrie (obaveza brisanja) ili uini
neprepoznatljivim korisnika, kada ovi podaci (o mrenom saobraaju)
vie nisu neophodni.14
Obaveza brisanja (nezadravanja) ne postoji ako su (1) podaci
potrebni za izradu rauna za usluge, ali u okviru zakonskog roka za
naplatu potraivanja ili (2) podatke operater koristi radi oglaavanja i
prodaje usluga, ali uz pristanak korisnika15 ili (3) podatke po zakonu
treba uvati zadravati.
Obradu podataka o saobraaju sme da vri samo ovlaeno lice,
odnosno lica koja za potrebe operatera obavljaju poslove izdavanja rauna, upravljanja mreom, davanja odgovora na pitanja korisnika, otkrivanja prevara, oglaavanja i prodaje usluga elektronskih komunikacija i sl. i to samo u meri koja je neophodna za obavljanje navedenih
aktivnosti.

14

Prethodno vaei Zakon o telekomunikacijama (lan 54) predviao je iru formulaciju po kojoj je operater duan da nadlenim dravnim organima omogui pristup
i analizu podataka o saobraaju korisnika koji se obrauju radi uspostavljanja veza.
Ove podatke inae operater moe obraivati samo u obimu koji je neophodan za ispostavljanje rauna korisniku i moe ih dostaviti samo poiljaocu i primaocu poruka.
15
Svoj pristanak korisnik moe opozvati u bilo kom trenutku.

207

P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik


radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211.

Ovo ne vai ako Agencija i drugi dravni organi ostvaruju uvid u


ovu vrstu podataka, a koji su od znaaja za odluivanje u sporovima
(npr. povodom rauna za usluge).
4. Obrada podataka o lokaciji korisnika. Operater moe obraivati podatke o lokaciji korisnika samo pod uslovom da se korisnik
uini neprepoznatljivim ili ako on na obradu prethodno pristane, ali samo u onoj meri i za ono vreme koje je potrebno za te svrhe.16 Meutim,
ovo ne vai za lokacijske podatke koji se zadravaju po sili zakona
ZoEK, l. 129 st. 1.17 Meutim, ZoEK izriito zabranjuje zadravanje
podataka koji otkrivaju sadraj komunikacije (l. 129 st. 3).
Operater je duan da pre pribavljanja pristanka obavesti korisnika
o vrstama lokacijskih podataka koji e biti predmet obrade, cilju i trajanju obrade i da li e podaci biti dostavljani treim.
Operater je duan da korisniku koji je dao pristanak prui mogunost da odbije obradu podataka o lokaciji, pri svakom povezivanju
na mreu ili prenosu komunikacije, na nain koji je jednostavan i besplatan.
Obradu ovih podataka mogu da vre samo ovlaena lica operatera, odnosno ovlaena lica tree strane, u meri neophodnoj za pruanje usluge.
5. Bezbednost i integritet javnih komunikacionih mrea i usluga. Operater je duan da s ciljem bezbednosti i integriteta e-mrea,
tajnosti komunikacija i zatite podataka o linosti, primeni adekvatne
tehnike i organizacione mere primerene rizicima. Te mere posebno se
odnose na prevenciju i minimizaciju uticaja bezbednosnih incidenata po
korisnike i mree, kao i na obezbeivanje kontinuiteta rada mrea.
Kada postoji poseban rizik povrede bezbednosti i integriteta komunikacionih mrea (neovlaeni pristup, znaajan gubitak podataka,
ugroavanje tajnosti komunikacija, bezbednosti linih podataka i drugo), operater treba o tom riziku da obavesti pretplatnike. Ako je takav
16

Svoj pristanak korisnik moe opozvati u bilo kom trenutku.


Naime, operater je duan da zadri taksativno odreene podatke o elektronskim
komunikacijama iz lana 129 stav 1 ZoEK-a za potrebe sprovoenja istrage, otkrivanja
krivinih dela i voenja krivinog postupka, kao i za potrebe zatite nacionalne i javne
bezbednosti. To su podaci potrebni za utvrivanje: izvora, odredita, poetka, trajanja i
zavretka komunikacije, vrste komunikacije, identifikaciju opreme korisnika i za utvrivanje lokacije mobilne opreme korisnika. Meutim, ZoEK izriito zabranjuje zadravanje podataka koji otkrivaju sadraj komunikacije (l. 129 st. 3).
17

208

P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik


radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211.

rizik van opsega obaveznih mera operatera, on je duan da obavesti


pretplatnike o moguim merama zatite i trokovima u vezi sa primenom tih mera.
Operater je duan da obavesti Agenciju o svakoj povredi bezbednosti i integriteta mrea, a naroito o povredama koje su imale za
posledicu naruavanje zatite privatnosti korisnika. Agencija je ovlaena da obavesti javnost o povredi bezbednosti i integriteta mrea ili
trai od operatera da to sam uradi, kada proceni da je objavljivanje
takve informacije u javnom interesu.
6. Tajnost e-komunikacija. Presretanje e-komunikacija kojim se
otkriva sadraj komunikacije nije doputeno bez pristanka korisnika.
Pristanak korisnika nije potreban ako se presretanje ini na odreeno
vreme i na osnovu sudske odluke, ako je to neophodno radi voenja
krivinog postupka ili zatite dravne bezbednosti.18
Meutim, doputeno je snimanje komunikacija, radi dokazivanja
komercijalnih transakcija ili drugih poslovnih odnosa, pod uslovom da
su obe strane svesne ili su morale biti svesne ili su izriito upozorene na
to da komunikacija moe da bude snimljena.
Korienje e-komunikacije radi uvanja ili pristupanja podacima
u terminalnoj opremi korisnika dozvoljeno je pod uslovom da je korisniku dato jasno i potpuno obavetenje o svrsi obrade podataka, u
skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti, kao i da
mu je pruena prilika da takvu obradu odbije.
7. Presretanje (zakonito) e-komunikacija. Operater je duan da
omogui zakonito presretanje e-komunikacija. Meutim, nadleni dravni organ koji vri zakonito presretanja duan je da vodi evidenciju o
tome, koja se smatra tajnom, u skladu sa zakonom o tajnosti podataka.19
8. Zadravanje podataka. Zakon jasno istie da je zabranjeno zadravanje podataka koji otkrivaju sadraj komunikacije (l. 129 st. 3).
Meutim, po zakonu operater ima obavezu da zadri sve podatke
o e-komunikacijama za potrebe sprovoenja istrage, otkrivanja krivi18
Prethodno vaei Zakon o telekomunikacijama (ZoT) u lanu 55 izriito zabranjuje sve aktivnosti kojima se ugroava ili naruava privatnost i poverljivost poruka koje se prenose telekomunikacionim mreama, osim kada postoji saglasnost korisnika ili ako se ove aktivnosti vre u skladu sa zakonom ili sudskim nalogom.
19
Evidencija presretnutih e-komunikacija sadri: odreenje pravnog akta (osnova)
za presretanje, datum i vreme presretanja i identifikaciju ovlaenog lica koje je vrilo
presretanje pod uslovom da dravni organ nije u mogunosti da izvri presretanje bez
pristupa prostorijama, e-mrei, sredstvima ili opremi operatora.

209

P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik


radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211.

nih dela i voenja krivinog postupka, u skladu sa ZoKP, kao i za potrebe zatite nacionalne i javne bezbednosti.20
Zadravanja podataka traje 12 meseci od dana obavljene komunikacije i treba biti takvo da se podacima bez odlaganja moe pristupiti,
odnosno dostaviti na zahtev nadlenog dravnog organa.
Dravni organ koji ostvaruje pristup zadranim podacima duan
je da vodi evidenciju o pristupu ovim zadranim podacima.21
Obaveza zadravanja podataka operatera odnosi se na tano odreene vrste zadranih podataka koje zakon takstivno nabraja (l. 129
st. 1). To su podaci potrebni za utvrivanje: izvora i odredita komunikacije, utvrivanje poetka, trajanja i zavretka komunikacije, utvrivanje vrste komunikacije i identifikaciju lokacije i opreme korisnika.
Obaveza zadravanja podataka obuhvata i podatke o pozivima koji
su uspostavljeni ali se na njih nije odgovorilo, ali ne i o pozivima ije
uspostavljanje nije uspelo.
Zakon uspostavlja i dunost operatora da titi zadrane podatke.
S ciljem zatite zadranih podataka, operater treba da obezbedi:
1. Da zadrani podaci budu istog kvaliteta i podvrgnuti istim
merama bezbednosti kao i podaci u e-mrei operatera;
2. Da zadrani podaci budu zatieni od unitenja (sluajnog ili
nedoputenog), sluajnog gubitka ili izmene, zatieni od uvanja (neovlaenog ili nezakonitog), obrade, pristupa ili otkrivanja, u skladu sa zakonom o zatiti podataka o linosti,
odnosno zakonom o zatiti tajnih podataka;
3. Da se pristup zadranim podacima ogranii na ovlaena lica;
4. Da se zadrani podaci unite po isteku zakonskog roka.
Nadzor nad izvrenjem obaveza operatera vri Poverenik za zatitu podataka o linosti i organ nadlean za nadzor nad sprovoenjem
zakona koji regulie zatitu tajnosti podataka.

20

Meutim, operater nije duan da zadri podatke koje on nije proizveo niti ob-

radio.
21
Evidencija sadri pravni osnov za pristup, datum i vreme pristupanja, identifikaciju ovlaenog lica koje je pristupilo zadranim podacima, kao i da ovu evidenciju
uva kao tajnu, u skladu sa zakonom kojim se ureuje tajnost podataka.

210

P. Dimitrijevi, Pravna regulacija elektronske komunikacije i pravo na privatnost, Zbornik


radova, Pravni fakultet Univerziteta u Istonom Sarajevu, 2011, str. 199211.

4. ZAKLJUAK
Zakonom o elektronskim komunikacijama uinjen je korak napred u pravnom regulisanju e-komunikacija. Pravna regulativa je razuena jer zahvata razna pravna pitanja, kao to su pitanje nezatraenih
poruka, privatnosti u javnim telefonskim imenicima, obrade podataka o
e-komunikaciji i lokaciji korisnika, bezbednosti i tajnosti e-komunikacije, presretanje i zadravanje e-podataka. Navedeno pravno regulisanje detaljnije je u odnosu na prethodno vaei ZoT (Zakon o telekomunikacijama) sa ouvanim zajednikim principima.
Zakon utvruje brojne obaveze za operatere koje imaju cilj zatite
privatnosti korisnika, ali i zatitu nacionalne i javne bezbednosti i potreba voenja krivinog postupka. Iako zakonodavac, dodue neupadljivo, titi sadrinu komunikacije, utisak je da dravni interesi natkriljuju interese pojedinca u globalnom elektronskom prostoru, ostavljajui ga bez adekvatne pravne zatite.

Professor Dr. Predrag Dimitrijevi


Faculty of Law University of East Sarajevo
Faculty of Law University of Ni
LEGAL REGULATION OF ELECTRONIC COMMUNICATION AND
THE RIGHT ON PRIVACY
Summary
Electronic communication is a new and provocative area which demands legal regulation. Each state regulates behavior on Internet by legal
acts in its competence. However, electronic communication has global
character which is why its regulation can't be restricted to competence of
particular states.
Privacy is one of basic human rights which mean that it is about
rights on personality. Development of new technologies brought to new
systems which enable mass overlook, surveillance and monitoring of communications, their processing on digital media and amalgamation with
other data. The issue of privacy became important in era of electronic communications and usage of information technology.
Key words: Electronic communication; Right on privacy.
211