UNIVERZITET U TUZLI  MAŠINSKI FAKULTET  ENERGETSKO MAŠINSTVO 

Adil Bašić 

DIPLOMSKI RAD 
TEMA:

Analiza rada parnih turbina u kondenzacionom i toplifikacionom režimu

U Tuzli, decembar 2007.godine

Ø  Mentor rada:dr.sci. Sead Delalić, van.prof.  Ø  Rad ima  stranica  Ø  Redni broj diplomskog rada ________

Zahvaljujem se mentoru dr. sci.Seadu Delaliću, van.prof. na nesebično pruženoj pomoći, kako u toku studija, tako i pri izradi diplomskog rada. Također se zahvaljujem i mr. Indiri Buljubašić na svesrdnoj pomoći i korisnim savjetima prilikom izrade diplomskog rada.
3

Sadržaj: 
Rezime...........................................................................................................................2  Summary.......................................................................................................................3  1. UVOD.........................................................................................................................4  1.1. Princip rada............................................................................................................5  1.2. Podjela....................................................................................................................8  1.3. Stepen korisnosti...................................................................................................8  1.4. Regulacija broja obrtaja........................................................................................8  1.5. Kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije..................................9  1.6. Perspektiva.............................................................................................................9  2. PODJELA TERMOELEKTRANA I NJIHOVA REKONSTRUKCIJA.........................9  2.1. Kondenzacijske termoelektrane (KE)..................................................................12  2.2. Toplifikacijske elektrane (TE)...............................................................................13  2.3. Rekonstrukcija kondenzacioni termoelektrana za potrebe toplifikacije..........15  3. KLASIFIKACIJA PARNIH TURBINA........................................................................18  3.1.  Jednostepena akciona turbina............................................................................21  3.1.1. Akciona turbina sa stupnjevanjem brzine.............................................................22  3.1.2. Akciona turbina sa stupnjevanjem tlaka...............................................................24  3.2.  Jednostepena reakciona turbina........................................................................26  3.2.1. Usporedba reakcione turbine i akcione turbine....................................................29  3.3.  Mješovite izvedbe................................................................................................30  3.4.  Radijalne parne turbine.......................................................................................30  3.5.  Kondenzacijske parne turbine............................................................................31  3.6.  Protutlačne parne turbine...................................................................................33  3.7.  Turbine sa reguliranim oduzimanjem pare.......................................................34  3.8. Turbine s neregularnim oduzimanjem pare.......................................................35  3.9. Turbine s međupregrijanjem...............................................................................36  3.10. Gubici energije pare u turbini...........................................................................36  4. ANALIZA STEPENA KORISNOSTI CILINDRA NISKOG PRITISKA PRI  KONDENZACIONOM I TOPLIFIKACIONOM REŽIMU RADA....................................38  4.1. Termoenegretsko postrojenje bloka 100MW.....................................................38  4.1.1.  Rekonstrukcija kondenzacione turbine snage 100MW......................................43  4.2. Tehnoekonomski pokazatelji iskorištenja cilindra niskog pritiska (CNP)......45  5. ZAKLJUČAK.............................................................................................................53  6. POPIS SLIKA............................................................................................................54  7. LITERATURA............................................................................................................55

REZIME 
Eksploatacija  termoenergetskih  postrojenja  zahtijeva velika finansijska sredstva,  čije  racionalno  i  efikasno  korištenje  ima  značajan  uticaj  na  ekonomiju  šire  društvene  zajdnice.  Kod  dijela  već  razrađenih  termoenergetskih  ciklusa  postoji  mogućnost  usavršavanja  karakteristika  termoenergetskih  postrojenja  putem  integracije  agregata,  primjenjujući  svrsishodnije  parametre  radnog  procesa,  racijonalnije  materijale  i  konstruktivna  poboljšanja.  U  termoelektranama  sa  kondenzacijskim  parnim  turbinama  općenito se od 34 % do 44% topline sadržane u gorivu pretvara u električnu energiju.  Gubici pretvorbe energije koji pri tome iznose 56% do 66% se mogu smanjiti za  20%do 44% ako se termoelektrana rekonstruira za mogućnost kombinirane proizvodnje  toplinske  i  električne  energije  na  bazi  tzv.  spoljnjeg  procesa,  dok  se  primjenom  proizvodnje  bloka  sa  toplotnom  pumpom  postiže  gotovo  dvostruko povećanje  stepena  korisnosti,  odnosno  iskorištenja  primarne  energije  goriva.  Prednosti  ovakvih  termoelektrana  sastoje  se  u  mogućnosti  koncentracije  proizvodnje  velikih  količina  električne  energije  na  izvorima  fosilnih  goriva,  uz  jednoznačan  tehnološki  ciklus  i  uz  veliku snagu pojedinih pogonskih jedinica koji dostižu 600 MW, pa i 900 MW. Osnovni  nedostatak kondenzacione termoelektrane je relativno nizak stepen iskorištenja toplote.  Oko  40%  toplote  predate  turbini  gubi  se  obično  u  kondenzatoru,  a  sve  to  utiče  na  termički  stepen  korisnosti  ciklusa  termoelektrane.  Iz  razloga  povećanja  stepena  iskorištenja  kao  i  povećanja  pouzdanosti    ovih  sistema  vrši  se  modeliranje  i  praćenje  performansi  parnih turbina  kako bi  se  na  taj način odgovarajući nedostaci  sveli  na  što  manju moguću mjeru.  Usavršavanjem  već  instalisanih  termoenergetskih  postrojenja  u  pravcu  povećanja njihove ekonomićnosti, manevarskih sposobnosti i pouzdanosti ostaje važan  zadatak tehničkog progresa u oblasti termoenergetike za naredni period.

SUMMERY 
Exploitation of the thermo – energetic enterprises requires huge financial means,  which rational and effective use has an important influence to the economy of the wider  social community. Part of the already developed thermo­energetic cycles has possibility  to  improve  characteristics  of  the  thermo­energetic  enterprises  through  integration  of  aggregates, by applying more useful parameters of the working process, more rational  materials  and  constructive  improvements.  In  the  thermal  stations  with  condensation  steam turbines generally 34% to 44% of the heat from the fuel transforms into energy.  Losses from the transformation of energy  in that case are 56% to 66% and can  be  reduced  by  20%  to  44%  if  the  thermal  station  is  reconstructed  for  the  purpose  of  producing  thermal  and  electrical  energy  based  on  so  called  outside  process,  while  production  of  the  block  with  thermal  pump  can  provide  achievement  of  almost  double  increase  of  degree  of  usefulness,  means  use  of  the  primary  energy  of  the  fuel.  Advantages  of  such  thermal  stations  are  for  providing  possibility  for  concentration  of  production of enormous quantities of electrical energy on the sources of fossil fuels, with  an important technological cycle and with enormous power of the separate power units  that  can  achieve  600  MW,  and  up  900  MW.  Main  lack  of  the  condensation  thermal  station is relatively low degree of exploration of the heat. Around 40% of the heat going  into turbine is usually lost in the condenser, and all that influence the thermal degree of  the usefulness of the thermal station cycle. To increase the degree of usefulness and to  increase  reliability  of  those  systems  one  does  modulation  and  follow  up  of  the  performances of steam turbine to reduce possible lack to minimal possible degree.  Improvement of already existing thermal – energetic enterprises through increase  of their rationalization, manipulation abilities and reliability remains an important task of  the technical progress in the sphere of thermal­ energetic in the following period.

1. UVOD 
Turbomašine  su  energetske  mašine  koje  imaju  rotaciono  radno  kolo  u  čijem  radnom  prostoru  se  vrši  transformacija  jednog  oblika  energije  u  drugi.  Ako  se  u  lopatičnom radnom kolu strujna energija radnog fluida (pare), transformiše u mehaničku  energiju radnog kola, tj. ako se obrtanje radnog kola ostvaruje na račun strujne energije  pare,  onda  takve  turbomašine  zovemo  parne  turbine.  S  obzirom  da  se  mehanička  energija  dobivena  u  turbinama  (obrtanje  radnog  kola),  koristi  za  pokretanje  drugih  mašina,  tj.  vršenje  rada,  hidraulične  turbine  se  zovu  još  i  hidraulični  motori.  Parne  turbine  se  najčešće  koriste  za  pogon  generatora  u  termoelektranama,  a  u  posljednje  vrijeme sa pojavom energetske krize sve više dobijaju na značaju.  U parnoj turbini proces započinje dovođenjem vode u pumpu, koja je sabija i diže  njen  pritisak  na  željeniu  vrijednost.  Zatim  se  dovodi  toplota  tako  da  voda  u  cijevima  postrojenja počinje da ključa,  i najzad  potpuno isparava, čime se dobija suhozasićena  para.  Ako  se  nakon  toga  para  još  zagrjava,  kaže  se  da  turbina  radi  sa  pregrijanom  parom. Para se zatim uvodi  u  turbinu  i tu  predaje  dio svoje  energije  rotoru turbine,  pri  čemu  joj  pada  pritisak  i  širi  se.  Način  na  koji  ona  predaje  energiju  rotoru  će  biti  objašnjen  kasnije,  ali  za sad je  dovoljno dati  primjer vezan za klipne motore: sa jedne  strane  cilindra  imamo  zatvoren,  zagrijan  gas  pod  visokim  pritiskom  (produkti  sagorevanja),  dok  je  sa  druge  strane  klipa  normalan,  atmosferski  pritisak.  Gas  pod  visokim  pritiskom  gura  klip  pri  čemu  se  povećava  zapremina  u  kojoj  je  on  zarobljen,  i  time se gas širi i hladi. Klip je povezan sa klipnjačom, ova opet sa koljenastim vratilom..  i tako sve do točkova, čije okretanje stavlja vozilo u pokret. Znači u ovom slučaju gas u  cilindru, preko klipa motora daje koristan rad koji se suprotstavlja otporu kretanja vozila. 

Pregrijač  Pregrijana para pare  1  Kotao 
4  1 

Turbina  Generator 
~ ~  ~

Kondenzator 

2  Mokra para 

Pumpa 

Rashladna voda 
3  Vrela kapljevina 

Slika 1.1 Šematski prikaz termoelektrane

Tako para koja je obavila rad izlazi iz turbine raširena i ohlađena (i već djelimično  kondenzovana),  i  sada  je  potrebno  dodatno  je  ohladiti  kako  bi  se  vratila  u  početno  stanje i kružni proces mogao krenuti iznova.  Dakle,  potreban  je  ranije  spomenuti  toplotni  ponor,  da  preuzme  ovaj  višak  energije. U  praksi  to će najčešće  biti okolina,  pogotovo za velika  postrojenja. Koristeći  okolni  vazduh  ili  vodu  iz  rijeke  hladimo  paru  sa  izlaska  iz  turbine  dok  se  potpuno  ne  kondenzuje.  Zatim  voda  može  ponovo  otići  u  pumpu.  To  znači  da  para  na  izlasku  iz  turbine  mora  biti  nešto  više  temperature  od  okoline,  da  bi  mogla  biti  hlađena  tjelima  uzetim  iz  okoline.  Ovo  direktno  određuje  veličinu  odvedene,  "neophodno  bačene"  toplote. Dio postrojenja gdje se radno tjelo hladi i kondenzuje uz pomoć rashladne vode  naziva  se  kondenzator.U  kondenzatoru  vlada  pritisak  dosta  ispod  atmosferskog,  da  bi  se kondenzovanje pare moglo odvijati na temperaturama jedva nešto višim od okolne.  Turbine  spadaju  u  protočne  mašine  koje  kontinualno  daju  rad,  za  razliku  od  klipnih  motora  koji  daju  rad  u  "naletima".  Radni  fluid  kod  parnih  turbina  (PT)  prima  toplotu  od  spoljneg  izvora  za  razliku  od,  recimo,  dizel  i  benzinskih  motora,  gdje  se  toplota dovodi iznutra ­ sagorjevanjem goriva u samom radnom tjelu (vazduhu), tako da  PT  nije  motor  sa  unutrašnjim  sagorjevanjem.  Takođe  parna  turbina  ima  (najčešće)  zatvoren ciklus, gdje se radno tjelo iznova vraća u proces po njegovom završetku. Bitno  je napomenuti da se pod parom ne misli na vodenu paru i ako je ona najviše u primjeni  zbog  praktičnih  razloga  dostupnosti  i  cjene. Parne  turbine  rade sa živinim  parama,  sa  parama freona  i drugih rashladnih tečnosti. Teoretski gledano, ciklus se može ostvariti  sa parom bilo koje supstance ako bi on bio u granici temperatura izvora i ponora. Ipak,  velike  industrijske  i  energetske  mašine  su projektovane  i  građene  isključivo  za  rad  sa  vodom i vodenom parom iz praktičnih razloga. 

1.1. Princip rada  Već je  napomenuto  da se  para  u  turbini prerađuje u jednom  ili  više  koraka i  pri  tome  se  u  svakom  koraku  iskoristi  jedan  dio  njene  energije.  Ovo  se  obavlja  u  stupnjevima turbine. 

Slika 1.2 Lopatice turbine

Stupanj  turbine  čine  nepokretna  rešetka  pretkola,  pričvršćena  za  kućište  i  pokretna rešetka radnog kola, spojena sa vratilom. Pod rešetkom se podrazumjeva veći  broj  identičnih  aeroprofila  postavljenih  na  istom  međusobnom  odstojanju.  Kod  turbomašina se misli na kružne rešetke, gdje su lopatice (aeroprofilna tjela) postavljene  osnosimetrično. Lopatice  radnog  kola zajedno sa vratilom  čine  rotor  koji se oslanja  na  ležišta. 

Slika 1.3 Pritisak koji djeluje na lopatice turbine 

Para  pod  visokim  pritiskom  nailazi  prvo  na  nepokretne  lopatice  pretkola.  One  skreću  struju  pare  i  usmeravaju  je  pod  određenim  uglom.  Pri  tome  se  kanali  između  lopatica  sužavaju  i  time  se  vrši  ubrzavanje  struje.  Tako  je  para  skrenuta  i  primjetno  ubrzana. Ukupna energija pare  ostaje  ista,  ali se njena kinetička  energija povećala  na  račun  energije  usljed  pritiska  i  temperature.  Tako  je  para  sada  raširena,  na  nižem  pritisku i temperaturi nego prije početka procesa. Ovako ubrzana para sada struji preko  pokretnih lopatica radnog kola koje je samo skreću. Ova promjena smjera strujanja pare  dovodi do stvaranja sile koja gura lopatice suprotno od pravca promjene brzine pare, a  pošto se one mogu slobodno okretati sa vratilom, to uzrokuje obrtanje rotora. Para sada  izlazi  sa  istim  pritiskom  i  temperaturom  kao  i  prije  radnog  kola,  ali  sa  smanjenom  brzinom, što znači da je jedan dio energije predat rotoru kao mehanički rad. Zatim para  odlazi  u  naredni  stupanj  gdje  se  proces  odvija  iz  početka,  i  tako  sve  do  posljednjeg  stupnja i ulaska u kondenzator.

Slika 1.4 Akcioni stupanj 

Prethodno opisan proces se odnosi na akcioni stupanj. Reakcioni stupanj je onaj  kod kog se para u radnom kolu ne samo skreće, nego i dodatno ubrzava. 

Slika 1.5 Reakcioni stupanj 

Svaki od ove dvije vrste stupnjeva ima svoje mane i prednosti. Akcioni stupnjevi  mogu  preraditi  veću  količinu  energije  pri  dobrom  stepenu  korisnosti,  ali  se  mora  pribjegavati  specijalnim  konstrukcijskim  rješenjima da bi  se  smanjio  neželjeni prolazak  pare  kroz  zazore  između  pokretnih  i  nepokretnih  djelova,  što  ga  čini  i  skupljim.  Reakcioni  stupanj  je  jednostavniji za  izradu  ali  daje  manju količinu rada,  pa  reakciona  turbina mora  imati veći broj stupnjeva. Svrha postojanja više stupnjeva je u sljedećem:  stupanj  se  može  izraditi  da  ubrzava  paru  do  enormnih  brzina  i  da  jedan  stupanj  prerađuje  ogromnu  količinu  energije;  međutim,  gubici  usljed  trenja  pri  ovako  velikim 10 

brzinama  bi  bili  jako  veliki  ­  toliki  da  bi  stupanj  radio  sa  izuzetno  niskim  stepenom  korisnosti. 

1.2. Podjela  Po  načinu  strujanja  turbine  se  djele  na  aksijalne  i  radijalne,  prema  smjeru  strujanja  pare  u  odnosu  na  osu  obrtanja  rotora.  Kod  radijalnih  turbina  para  struji  upravno na osu obrtanja. Sve što je već rečeno se odnosi i na ovaj tip turbine osim što  ovdje centrifugalna sila igra ulogu i u pojednostavljenom procesu. Samo manje mašine  se izvode kao radijalne, dok su velike, energetske, isključivo aksijalnog tipa.  Prema  broju  stupnjeva,  turbomašine  se  djele  na  jednostupne  i  višestupne.  Turbine  velikih snaga imaju oko 30 stupnjeva.  Kod većih snaga, turbine  se  grade sa većim  brojem oklopa, tako da kod velikih  mašina imamo turbinu niskog pritiska, srednjeg pritiska i niskog pritiska sa sopstvenim  kućištima  i  otvorima  za  zajedničko  vratilo.  Najveće  turbine  se  grade  sa  dva  vratila  i  zasebnim generatorima.  Parne  turbine,  osim  što  mogu  biti  kondenzacione  (o  kakvim  smo  već  govorili),  gdje para odlazi u kondenzator, mogu biti i protivpritisne. Kod protivpritisnih turbina para  na  izlasku  iz  turbine  ima  dosta  višu  temperaturu  od  okoline  i  koristi  se  za  industrijske  procese i grijanje sanitarne vode. 

1.3. Stepen korisnosti  Stepen  korisnosti  toplotnih  motora  pretstavlja  odnos  dobijenog  rada  i  uložene  toplote po jednom ciklusu. Kod konvencionalnih postrojenja on se kreće u rasponu 0.3 ­  0.4.  Povećanje  stepena  korisnosti  nam  pruža  mogućnost  većeg  iskorištenja  polazne  energije.  Stepen  korisnosti  se  može  povećavati  dovođenjem  toplote  pri  višim  temperaturama  i  pritiscima, što  je uslovljeno  razvojem  novih konstrukcionih  materijala.  Isto  tako,  povišenje  stepena  korisnosti  se  postiže  oduzimanjem  jednog  djela  pare  iz  turbine  za  potrebe  zagrijavanja  vode  pred  ulazak  u  kotao,  u šta  se  ovdje  neće  dublje  ulaziti. Kod konvencijalnih blokova velike snage para na ulazu u turbinu je temperature  oko 500 ­ 550 stepena celzijusa, sa pritiskom od oko 180 bara. 

1.4. Regulacija broja obrtaja  Regulacija  broja  obrtaja  je  ključna  kod  turbina  uopšte.  Kod  puštanja  turbine  u  pogon, nagla promjena broja obrtaja može biti fatalna i uzrokovati trajna oštećenja. Pri  naglom  smanjenju  opterećenja  bez  učešća  regulacije  dolazi  do  naglog  povećavanja  broja obrtaja, sve do razaranja rotora.  Turbine  korištene u  energetici  su  direktno  povezane sa  generatorima  električne  energije, što znači da moraju imati tačan broj obrtaja od 50Hz (3000 obrt/min) i moraju  biti  sinhronizovane  sa  električnom  mrežom.  Ovo  se  odnosi  na  turbine  sa  dvopolnim

11 

generatorima. Turbine najvećih snaga imaju četvoropolne generatore i moraju se obrtati  sa učestalosti od 25Hz. 

1.5. Kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije  Parne turbine se u energetici često koriste i za proizvodnju toplote, na primer za  daljinsko grijanje. Ovo se radi zbog toga što ovakvo postrojenje ima veći ukupan stepen  korisnosti proizvodnje toplote i el. energije nego kod slučaja odvojene proizvodnje. Već  smo  spomenuli  protivpritisne  turbine  kod  kojih  se  sva  para  uzima  iz  turbine  pri  višim  temperaturama  i  koristi  se  za  grijanje  i  industrijske  procese.  Često  i  kondenzaciona  postrojenja  imaju  oduzimanje  jednog  djela  pare  za  potrebe  grijanja  prije  izlaska  iz  turbine. 

1.6. Perspektiva  Iako parna turbina predstavlja relativno zastario koncept mehaničke naprave i pri  ne tako futurističkim  razmatranjima, ona neće biti  skoro potisnuta iz  energetike.  Mnogi  napredniji  principi  dobijanja  el.  energije  imaju  ipak  niži  stepen  korisnosti  i  dosta  veću  cjenu.  Čak  i  kada  bude  potisnuta  u  drugi  plan,  parna  turbina  će  se  primjenjivati  za  iskorištenje otpadne toplote budućih postrojenja. Ovo se odnosi prevashodno na gorive  ćelije koje se smatraju izvorom energije budućnosti. Za sada, korištenjem boljih procesa  i  razvojem  novih  tipova  nuklearnih  reaktora  parne  turbine  ostaju  na  vodećoj  poziciji.  Takođe je sve češća njihova upotreba u okviru kombinovanog postrojenja parne i  gasne  turbine,  gdje  se  izduhni  gasovi  iz  gasne  turbine,  koji  su  visoke  temperature,  koriste  za  zagrijavanje  radnog  tjela  u  parnom  postrojenju.  Ovakvo  postrojenje  ima  stepen korisnosti oko 0.6 i predstavlja toplotni motor sa najvećim stepenom korisnosti. 

2. PODJELA TERMOELEKTRANA I NJIHOVA REKONSTRUKCIJA 
Termoelektranama  se  nazivaju  postrojenja  u  kojima  se  toplina  pretvara  u  mehanicku energiju, a ova u elektricnu, bez obzira na to da li se koristi toplina dobivena  izgaranjem  fosilnih  i  drugih  goriva,  toplina  geotermickih  izvora  ili  toplina  dobivena  nuklearnom fisijom.  Termoelektrane mogu se podijeliti:  ­ prema vrsti pogonskih strojeva,  ­ prema nacinu korištenja pare,  ­ prema upotrijebljenom gorivu i  ­ prema nacinu hladenja kondenzatora.  Prema vrsti upotrijebljenih strojeva, razlikujemo:  1. Parne termoelektrane u kojima gorivo izgara u parnim kotlovima, a pogonski je stroj  parna turbina; 12 

2.Termoelektrane s plinskim turbinama u kojima je pogonski stroj plinska turbina;  3. Dizelske termoelektrane s dizelskim motorom kao pogonskim strojem;  4. Nuklearne termoelektrane u kojima nuklearni reaktor (s izmjenjivacem topline  ili bez  njega preuzima ulogu parnog kotla, a pogonski je stroj takoder parna turbina;  5.  Geotermicke  termoelektrane  u  njima  se  para  iz  zemlje  neposredno  ili  posredno  (preko izmjenjivaca topline) upotrebljava za pogon parne turbine.  Prema  nacinu  korištenja  pare,  termoelektrane  u  kojima  se  kao  pogonski  stroj  upotrebljavaju parne turbine, možemo podijeliti na:  1. Kondenzacijske termoelektrane za proizvodnju samo elektricne energije i  2. Toplane i industrijske termoelektrane za kombiniranu proizvodnju elektricne energije i  pare koja se upotrebljava za tehnološke procese i grijanje (kombinirana proizvodnja el.  energije i pare može se ostvariti i s plinskim turbinama).  Što se vrste goriva tice:  ­ u parnim TE mogu se koristiti cvrsta, tekuca i plinovita goriva,  ­ u TE s plinskim turbinama tekuca i plinovita,  ­ u dizelskim TE samo tekuca goriva.  S  obzirom  na  hladenje  (u  kondenzatoru  parne  turbine,  u  hladionicima  postrojenja  s  plinskim turbinama i dizelskim motorima) razlikuju se:  ­ TE s protocnim hladenjem i  ­ TE s povratnim hladenjem  Svi glavni dijelovi parne termoelektrane smješteni su u glavnoj pogonskoj zgradi:  1. Bunkeri ugljena,  2. Kotlovi, turboagregati,  3.  Priprema  vode  (zagrijaci,  isparivaci,  otplinjaci  rezervoari  pojne  vode)  i  pumpe  za  napajanje,  4. Rasklopno postrojenje vlastitog potroška i  5. Toplinska i elektricna komanda.  U neposrednoj blizini glavne pogonske zgrade smješteni su  1. Uredaji za transport goriva i pepela i  2. Deponij pepela.  Nacin istovara i transporta, te izvedba uredaja ovisni su:  ­ o vrsti goriva,  ­ o nacinu dopreme goriva i  ­ o svojstvima goriva 

U postrojenja termoelektrane spadaju i  ­ postrojenja za dobavu vode (pumpne stanice), te  ­ dovod i odvod vode.

13 

Ako  je  predvideno  povratno  hladenje,  uz  glavnu  pogonsku  zgradu  smješteni  su  hladnjaci (tornjevi za hladenje).  Rasklopno postrojenje može se smjestiti:  1. U glavnu pogonsku zgradu ako se radi o TE manje snage iz koje se energija može  razvesti vodovima napona do 35 kV,  2.  Na  otvorenom,  obicno  tik  uz  glavnu  pogonsku  zgradu  ako  je  za  prijenos  potreban  napon110 kV ili viši.  Uz glavnu pogonsku zgradu postoje takoder:  ­ radionice za održavanje i sitnije popravke,  ­ upravna zgrada.  U parnoj termoelektrani ista se voda isparava u kotlu, nakon ekspanzije u turbini  kondenzira  u  kondenzatoru  i  vraca u  kotao gdje  se  ponovo  ispari  voda,  dakle,  prolazi  kroz zatvoreni proces 

Slika 2.1 Termoelektrana na ugalj 

Proces  se  može  smatrati  zatvorenim  i  kada  se  kondenzirana  voda  ne  vraca  u  kotao, ili se ne vraca sva, jer se izgubljena voda ohladuje na temperaturu okoline, a tu  istu temperaturu ima i voda kojom se nadoknaduje gubitak.

14 

2.1. Kondenzacijske termoelektrane (KE)  Principijelna toplinska shema kondenzacijske termoelektrane (KE) prikazana je  na sl. 2.2. 

Slika 2.2 Principijalna toplinska shema kondenzacijske termoelektrane (a) i prikaz procesa  ekspanzije pare u turbini u h­s dijagramu (b):

15 

1­  generator  pare  GP;  2­  pregrijač  pare;  3­  turbina;  4­  kondenzator;  5­  regenarativni  zagrijači  niskog tlaka; 6­ spremnik napojne vode s deaeratorom; 7­ regenarativni zagrijači visokog tlaka;  8­pumpa  kondenzata;  9­  drenažna pumpa;  10­ pumpa napojne  vode; 11­ električni  generator;  Dk,D1, ..., Dn  ­ protoci pare u kondenzator i na oduzimanjima; p0, p1, p2, ..., pn, pk  – tlakovi svježe  pare,  na  oduzimanjima  i  kondenzatoru;  h o,  h1,  h2,  ...,  hn,  h  ­  entalpije  svježe  pare,  na  oduzimanjima i kondenzatoru; h n.v , h'k­ entalpija napojne vode i kondenzata iza kondenzatora 

Para  iz generatora pare  1  odlazi u  parnu  turbinu 3  i nakon obavljenog korisnog  mehaničkog rada u parnoj turbini odlazi u kondenzator 4, gdje u potpunosti kondenzira  predajući  toplinu  kondenzacije  rashladnoj  vodi.  Para  se  iz  protočnog  dijela  turbine  oduzima  na  različitim  mjestima  za  potrebe  regenerativnog  zagrijavanja  osnovnog  turbinskog kondenzata u zagrijačima niskog tlaka 5 (ZNT), kao i za zagrijavanje napojne  vode  prije  ulaska  u  generator  pare  u  zagrijačima  visokog  tlaka  7  (ZVT).  Na  taj  način  para  kondenzirajući  predaje  svoju  toplinu  kondenzacije  osnovnom  kondenzatu  i  napojnoj  vodi,  a  nastali  kondenzat  se  vraća  u  osnovni  turbinski  ciklus  kondenzata  ili  napojne vode.  Regenerativno  zagrijavanje  napojne  vode  dovodi  do  bitnog  povećanja  toplinske  ekonomičnosti (tj. termodinamičke iskoristivosti) termoelektrane. Na sl. 2.2 prikazana je  principijelna  toplinska  shema  KE  s  jednim  međupregrijanjem  pare.  Para,  nakon  što  je  ekspandirala kroz kućište visokog tlaka (KVT) i obavila korisni mehanički rad, odlazi na  međupregrijanje  u  međupregrijač  pare  (MP)  smješten  u  generatoru  pare,  gdje  se  ponovno pregrijava na početnu temperaturu pomoću topline dimnih plinova. Potom para  ekspandira kroz kućište srednjeg tlaka (KST) i kućište niskog tlaka (KNT) do konačnog  tlaka u kondenzatoru obavljajući pri tome korisni mehanički rad.  Međupregrijanje pare povisuje termodinamičku iskoristivost termoelektrane, kao i  unutarnju  iskoristivost  turbine  pošto  lopatice  zadnjih  stupnjeva  u  KNT  rade  u  uvjetima  smanjene vlažnosti pare (niži gubici zbog vlažne pare, a smanjena je i erozija površine  lopatica). 

2.2. Toplifikacijske elektrane (TE)  Toplifikacijske elektrane (TE), kao što je ranije rečeno, su elektrane u kojima se  ostvaruje  istovremena,  spojna  (kogeneracijska)  proizvodnja  električne  i  toplinske  energije:  para  se  nakon  ekspanzije  u  turbini  (obavljenog  korisnog  rada)  oduzima  kod  potrebnih  parametara  na  reguliranom  oduzimanju  ili  iza  protutlačne  turbine  i  odvodi  vanjskim potrošačima gdje predaje ostatak svoje toplinske energije. Kod takvog ciklusa  proizvodnja  električne  energije  na  toplifikacijskom  toku  pare  odvija  se  bez  gubitaka  topline  u  kondenzatoru  ili  se  ti  gubici  svode  na  minimum.  To  dovodi  do  povećanja  ekonomičnosti na potrošnji goriva, što je osnovna prednost toplifikacije.

16 

a) 

b) 

Slika 2.3 a) Principijalna shema toplifikacijske elektrane s međupregrijanjem;  b) proces ekspanzije pare u turbini u h­s dijagram

17 

MP­  međupregrijač  pare;  p′mp  ,  pm′′p  ,  hm′  p  ,  hm′′p  ­  tlak  i  entalpija  pare  prije  i  nakon  međupregrijanja; ZVV1, ZVV2  ­ zagrijači mrežne vode vrelovoda; ostale oznake iste su kao na  sl. 2.2 

2.3. Rekonstrukcija kondenzacionih termoelektrana za potrebe toplifikacije  Jedan  način  (sl.  2.4a)  je  da  se  kondenzator  turbine  zamijeni  sa  tzv.  Grijućim  kondenzatorom  i  poveća  izlazni  pritisak  turbine  uklanjanjem  zadnjih  stepeni  ili  cijelog  niskog pritiska. U grijućem kondenzatoru se grije mrežna voda za potrebe toplifikacije.  Ovime je obezbijeđen direktni  protutlačni način rada turbine, koji rezultira sa značajnim  gubitkom  proizvodnje  električne  energije.  Međutim  ovakvim  načinom  rekonstrukcije  postiže se najveća efikasnost rada turbinskog postrojenja,  jer gubitak izlazne topline je  znatno smanjen pa se čak potpuno eliminiše (kod kondenzacionih turbinskih postrojenja  ogroman gubitak topline sadržan je u ispušnoj pari, koji se odvodi rashladnom vodom u  kondenzatoru).  U  protlačnim  turbinskim  postrojenjima  proizvedena  električna  energija  ovisi  o  potrebnoj  količini  toplinske  energije.  Rekonstrukcija  sa  ugradnjom  grijućeg  kondenzatora  je  primjenjiva  ako  postoji  potreba  za  mrežnom  vodom  tokom  cijele  godine. Ovakav način rekonstrukcije se rijetko primjenjuje , najčešće za turbine manjih  snaga. 

Slika 2.4 Tipovi rekonstrukcije kondenzacionih termoelektrana u toplifikacione 

(primjer a)

18 

Drugi način rekonstrukcije (sl. 2.4b) je da se u prestrujnoj cijevi iz srednjeg u niski  pritisak  ugradi  priključak  za  oduzimanje  pare  za  toplifikacione  potrebe.  Za  regulaciju  pritiska  oduzimne  pare  ugradi  se  iza  oduzimanja  u  prestrujni  cjevovod  regulirajuća  klapna  –  ventil.  Ovakav  način  rekonstrukcije  omogućava  visok  stepen  radne  fleksibilnosti,  što  je  veoma  poželjno,  jer  toplinsko  opterećenje  znatno  varira  tokom  godine.  Kod ovakvog načina rekonstrukcije toplinsko opterećenje i proizvodnja električne  energije  moraju  biti  unutar  dozvoljenog  područja  rada.  Regulaciona  klapna  u  prestrujnom  cjevovodu  ispred  ulaza  u  niski  pritisak  turbine  se  pomoću  servomotora  zatvara  kada  treba  više  pare  za  potrebe  toplifikacije  i  obratno.  Blokada  od  potpunog  zatvaranja  klapne  obezbijeđuje  određeni  minimum  protoka  pare  potrebne  za  hlađenje  niskog  pritiska  turbine.  Minimalni  protok  pare  za  hlađenje  zadnjeg  stepena  turbine  obično iznosi 10% od računskog protoka pare kroz NT dio.  Pri  određivanju  količine  oduzimanja  i  količine  minimalnog  protoka  pare  kroz  NT  dio rekonstruisane turbine potrebno je voditi računa da zbog smanjenja protoka pare ne  dođe  do  vrtložnog  i  natražnog  strujanja  vlažne  pare  koja  može  uzrokovati  eroziju  izlaznih bridova rotorskih lopatica zadnjeg stepena turbine. Također, većim smanjenjem  prostornog  protoka  pare  značajno  se  povećavaju  dinamička  naprezanja  zadnjeg  stepena  što  može  smanjiti  pouzdanost  rada  turbine.  U  ljetnim  mjesecima  kada  nema  grijanja i ukoliko nema potrebe za pripremom tople vode može se zatvoriti oduzimanje  pare i regulaciona klapna se potpuno otvoriti pa će turbina raditi kao kondenzaciona.  Kod  kondenzacijskih  turbina  sa  jednim  ili  dva  regulisana  oduzimanja  pare  za  toplinske  potrebe  izlazni  gubitak  je  direktno  proporcionalan  protoku  pare  kroz  NT  dio  turbine.  U  ovakvim  postrojenjima  se  može  dobiti  potrebna  količina  toplinske  energije  jedne ili dvije energetske razine i željena količina električne eneregije. 

Slika 2.4 Tipovi rekonstrukcije kondenzacionih termoelektrana u toplifikacione 

(primjer b) 19 

Treći  mogući  način  rekonstrukcije  je  isti  kao  i  drugi  samo  da  nema  ugrađene  regulacione klapne u prestrujnoj cijevi ispred niskog pritiska. Na ovaj način se ne može  smanjiti protok pare u niski pritisak turbine pri većem toplotnom opterećenju. Z  bog  toga  se  može  oduzeti  samo  ograničena  količina  pare  bez  značajnijih  poremećaja  projektnih  parametara  pare  u  turbini.  Ovakva  rekonstrukcija  se  u  principu  vrlo  malo  koristi  i  to  samo  u  slučaju  kada  iz  bilo  kojeg  razloga  nije  moguće  ugraditi  regulacionu  klapnu.  Slična  rekonstrukcija  u  principu  se  može  izvesti  oduzimanjem  pare  iz  visokog  pritiska na cjevovodu prije  međupregrijanja  pare. Međutim,  tada je  gubitak  proizvodnje  električne  energije  znatno  veći,  jer  se  gubi  mogući  dio  električne  energije  iz  ST  i  NT  dijela turbine. 

Slika 2.4 Tipovi rekonstrukcije kondenzacionih termoelektrana u toplifikacione 

(primjer c)  Četvrti  mogući  način  rekonstrukcije  (sl  2.4c)  predtpostavlja  da  se  umjesto  prvih  dijafragmi  sa  statorskim  lopaticama  lijevog  i  desnog  toka  pare  niskog  pritiska  turbine  ugradi  regulirajuća  zakretna  dijafragma.  Pomoću  zakretne  dijafragme  pokretane  servomotorom  reguliše  se  slično  kao  i sa  regulacionom  klapnom  protok  pare  kroz  NT  dio  turbine,  u  zavisnosti  od  toplotnog  opterećenja.  I  ovaj  način  rekonstrukcije  omogućava također kao i kod ugradnje regulacione klapne, veliku elastičnost u radu.  Rekonstrukcijom  kondenzacijske  turbine  nastaje  gubitak  mogućnosti  proizvodnje  električne  energije,  jer  se  javlja  proizvodnja  toplinske  snage.  Taj  gubitak  se  može  odrediti pomoću slijedećeg izraza:  ΔP = PK­PT  = God  (hod­hk) ηel  (2.1) 20 

gdje je:  PK, PT  (kW)  – električna snaga kondenzacijskog i toplifikacijskog turboagregata  God  (kg/s)  – količina oduzete pare za toplifikaciju  Hod, hk  (kJ/kg) – entalpija oduzete pare i entalpija pare na ulazu u kondenzator pri  nultom oduzimanju  ηel  – električni stepen korisnosti turboagregata  S  druge  strane  ušteda  energije  izvedenom  rekonstrukcijom  za  KO  proizvodnju  uzimajući  u  obzir  smanjenje  proizvedene  električne  energije  može  se  dobiti  u  procentima pomoću izraza :  æ DP q e ΔE =  ç1 -  ç Q  h è T  K ö ÷100  ÷ ø (2.2) 

gdje je :  q e  (kJ/kWs) – specifična potrošnja toplote  Q  (kJ/s)  T  h K (%)  ­ toplina oduzimne pare  ­ stepen korisnosti kotla 

Analizom  gore  navedenih  izraza  (2.1)  i  (2.2)  može  se  zaključiti  da  je  gubitak  električne  energije  za  određenu  količinu  oduzimne  pare  manji  što  je  manja  njena  entalpija  i  prema  tome  za  smanjenje  gubitaka  električne  energije  neophodno  je  paru  oduzimati pri što nižem pritisku naravno koji još uvijek zadovoljava potrebe toplifikacije.  Iz izraza (2.2) se vidi da je ušteda energije dobivena rekonstrukcijom manja zbog  gubitka  proizvodnje  električne  energije.  Ušteda  će  varirati  ovisno  o  entalpiji  oduzimne  pare. Minimalni protok pare kroz NT dio je drugi faktor koji utiče na uštedu, jer se manje  pare  može  oduzeti  iz  turbine  pri  većem  potrebnom  minimalnom  protoku  pare  za  hlađenje NT dijela.  Ušteda je veća što se veća količina pare oduzima za potrebe toplifikacije. Tipične  uštede energije rekonstrukcijom na račun smanjenja gubitaka topline u kondenzatoru se  postižu  u  dijapazonu  od  30  do  40%. Međutim  stvarne  uštede goriva  su veće  kada se  uzme u obzir odvojena proizvodnja topline za zagrijavanje stanova i iznose 4  Ekonomičnost rekonstrukcije zavisi od: · · · · · Tipa i snage rekonstruisane turbine Količine i energetskog nivoa potrebne toplinske eneregije Režima rada Temperaturnih dijagrama mreže Vrsti i cijeni goriva. 

Veće  povećanje  ekonomičnosti  se  postiže  rekonstrukcijom  turbina  većih  snaga  i  većih toplinskih opterećenja sa nižim energetskim nivoom. 21 

3. KLASIFIKACIJA PARNIH TURBINA 
Turbomašine  su  energetske  mašine  koje  imaju  rotaciono  radno  kolo  u  čijem  radnom  prostoru  se  vrši  transformacija  jednog  oblika  energije  u  drugi.  Ako  se  u  lopatičnom radnom kolu strujna energija radnog fluida (pare), transformiše u mehaničku  energiju radnog kola, tj. ako se obrtanje radnog kola ostvaruje na račun strujne energije  pare,  onda  takve  turbomašine  zovemo  parne  turbine.  S  obzirom  da  se  mehanička  energija  dobivena  u  turbinama  (obrtanje  radnog  kola),  koristi  za  pokretanje  drugih  mašina, tj. vršenje rada, hidraulične turbine se zovu još i hidraulični motori.  Parne turbine se najčešće koriste za pogon generatora u termoelektranama, a u  poslednje vrijeme sa pojavom energetske krize sve više dobijaju na značaju.  U parnim turbinama pojavljuje se dvostruka energetska transformacija:  ­unutrašnje energije u kinetičku  ­kinetičke energije pare u mehaničku energiju  Prva  je  transformacija  posljedica  ekspanzije  pare  visokog  tlaka  i  temperature  u  nepomičnim  kanalima  ili  sapnicama,  odnosno  u  statoru.  U  statoru  se  para  skreće  s  prvobitnog  smjera  strujanja  da  bi  se  dovela  okretnom  kolu  ili  rotoru.  Druga  transformacija se obavlja u rotoru.  Na  slici  je  prikazan  princip  rada  parne  turbine.  Para  ulazi  u  parnu  komoru  (1)  prolazi  kroz  mlaznicu  (2).  Više  mlaznica  čine  stator  (dio  koji  stoji  –  omogućuje  prolaz  pari). Iz statora para ide na obod kola na kome se nalaze lopatice (3). Ovaj dio zove se  rotor, jer uslijed udaranja pare u lopatice okreće se kolo. Kada je para predala energiju i  izvršila rad, odlazi kroz otvor (4) van turbine. Turbina je smještena u svoj oklop (5) čiji je  zadatak da zaštiti turbinu. Osovina (6) turbine je smještena na dva ležaja (7) koji nose  turbinu.  Kroz  oklop  turbina  prolazi  na  dva  mjesta.  Da  para  ne  bi  prolazila  na  tim  mjestima iz turbine u atmosferu, nalaze se specijalna brtvila (8). Turbine najviše pogone  električne generatore. 

Slika 3.1 Izgled parne turbine

22 

Statorski i  rotorski  dio turbine  čine  stepen turbine.Parne  turbine se dijele  prema  smjeru  strujanja pare  na  aksijalne  i radijalne  turbine.  U prvima  para  struji paralelno sa  osovinom, a u radijalnim okomito na nju. Za veće snage izvode se samo aksijalne.  Prema  djelovanju  rotora  s  obzirom  na  ekspanziju  pare,  razlikuju  se  akcione  i  reakcione  parne  turbine.  U  akcioni  parnim  turbinama  (turbine  jednakog  tlaka)  para  ekspandira  samo  među  lopaticama  statora  gdje  postiže  na  izlazu  najveću  brzinu.  Mlazovi pare, prolazeći kroz rotor skreću i javlja se centrifugalna sila koja pokreće rotor.  Na  objema  stranama  okretnog  kola  tlak  je  jednak.  U  reakcionim  turbinama  para  ekspandira  i  među  lopaticama  statora  i  među  lopaticama  rotora.  Para  djeluje  i  centrifugalnom  silom  i  pritiskom.  Zbog  ekspanzije  među  lopaticama  rotora,  vladat  će  pred  njim  veći  tlak  nego  iznad  njega.  Taj  predtlak  uzrokuje  potisak  u  smjeru  strujanja  pare. Prema broju stepeni turbine se dijele na jednostepene i višestepene turbine.  U zavisnosti od konstruktivnih osobina, karaktera toplotnog procesa, parametara  svježe  i  izrađene  pare,  i  iskorištenja  u  industriji,  parne  turbine  mogu  se  podijeliti  na  sledeće tipove:  1. Po broju stepeni:  a) jednostepene turbine sa jednim ili nekoliko stepeni brzine. Ove turbine (obično male  snage)  primjenjuju  se  za  pogon  centrifugalnih  pumpi,  ventilatora  i  drugih  sličnih  mehanizama,  b) višestepene turbine akcionog i reakcionog tipa male, srednje i velike snage,  2. Po pravcu strujanja pare:  a) aksijalne turbine kod kojih se strujanje pare vrši uzduž ose turbine,  b) radijalne turbine kod kojih je strujanje pare u ravni okomito na osu obrtanja turbine.  Nekad  se  jedan  ili  nekoliko  zadnjih  stepeni  velikih  radijalnih  kondenzacionih  turibina  izvodi  kao  aksijalni.  Radijalne  turbine  se  mogu  podijeliti  na  one  koje  imaju  pored  rotorskih i nepokretne usmjeravajuće lopatice i na turbine koje imaju samo obrtne radne  lopatice.  3. Po broju kućišta turbine:  a) jednokućišne,  b) dvokućišne,  c) višekućišne turbine. 

Višekućišne  turbine,  kod  kojih  se  vratila  (rotori)  pojedinih  kućišta  nastavljaju  u  produžetku jedno na drugo i priključuju na jedan generator, nazivaju se jednoosovinske  turbine.  Turbine  sa  paralelno  postavljenim  vratilima  nazivaju  se  višeosovinske  i  svaka  ima svoj generator.  4. Po principu raspodjele pare:  a) turbine sa raspodjelom pare prigušivanjem, kod kojih se svježa para uvodi u turbine  kroz jedan ili više ventila koji se istovremeno otvaraju ili zatvaraju, 23 

b)  turbine  sa  raspodjelom  pare  u  grupama  mlaznica,  kod  kojih.  svježa  para  ulazi  kroz  dva ili više regulacionih ventila, a isti se otvaraju ili zatvaraju u seriji jedan za drugim,  c) turbine sa zaobilaznom raspodjelom  5. Po pincipu dejstva pare:  a) akcione turbine  b) reakcione turbine  6. Po karakteru toplotnog procesa:  a)  kondenzacione  turbine  sa  regulacijom  kondenzata,  kod  kojih  se  osnovna  količina  pare uvodi u kondenzator sa pritiskom nižim od atmosferskog. Na ovaj način se latentna  toplota isparavanja pri kondenzaciji izrađene pare potpuno gubi. U cilju smanjenja ovih  gubitaka vrši se neregulirano (po pritisku) oduzimanje pare iz pojedinih stepeni turbine i  sa tom parom zagrijava napojna voda. Broj ovih oduzimanja kreće se od 2 do 9;  b)  kondenzacione  turbine  sa  jednim  ili  dva  regulisana  (  po  pritisku)  oduzimanja  pare  iz  međustepena  turbine  za  industrijske  i  toplifikacione  svrhe,  uz  djelimično  propuštanje pare u kondenzator,  c)  turbine  sa  protivpritiskom,  kod  kojih  se  toplota  izrađene  pare  koristi  za  toplifikacione  i  industrijske  svrhe.  Ove  turbine  nemaju  kondenzator  osim  turbina  sa pogoršanim vakumom koje imaju slične namjene. 

3.1.  Jednostepena akciona turbina  Jednostepena  akciona  turbina  sastoji  se  od  jedne  sapnice  ili  grupe  njih  i  od  jednog  okretnog  lopatičnog  kola.  Pad  entalpije  pretvara  se  u  sapnicama  u  kinetičku  energiju,  pa  para  velikom  brzinom  struji  među  lopatice  okretnog  kola.  Zato  se  jednostepena  akciona  turbina  izvodi  za  iskorištavanje  malih  padova  entalpije  jer  bi  za  veće padove bio potreban vrlo visok broj okretaja. Naziva se De Lavalova turbina

24 

Slika 3.2 Skica jednostepene akcione turbine 

Danas  se  ove  turbine  grade  do  500  kW,  a  služe  za  pogon  pojnih  i  kondenzacijskih pumpa u elektranama. Ekspandirana para upotrebljava se za grijanje ili  se vodi u odgovarajući stepen glavne parne turbine  termoelektrani. 25 

3.1.1. Akciona turbina sa stupnjevanjem brzine  Da  se  smanji  broj  okretaja  i  iskoriste  veći  padovi  entalpije,  upotrebljavaju  se  akcione  turbine sa stupnjevanjem brzine.  Takve  turbine se nazivaju  Curtisov stepen  ili  Curtisovo kolo. 

Slika 3.3  Akciona turbina sa dva stepena stupnjevanja brzine 

Para  ekspandira  do  konačnog tlaka u  sapnici  ili  u  sapnicama  i  velikom  brzinom  struji  među  lopatice  prvoga  okretnoga  kola.  U  njemu  se  zbog  transformacije  u  mehaničku  energiju    brzina  smanjuje  na  otprilike  polovicu  ulazne  vrijednosti.  Uz  tu  smanjenu  brzinu  para  struji  kroz  statorsko  lopatično  kolo,  gdje  joj  se  mlaz  skreće,  uz  stanovite  gubitke,  da  bi  se  doveo  među  lopatice  drugoga  okretnoga  kola.  U  njemu  se  preostala  kinetička  energija  pare  transformira  u  kinetičku  energiju.  Brzina  pare  naglo  opada u smjeru strujanja, pa se svi presjeci moraju povećavati u tom smjeru. Posljednje  kolo  mora  imati  duge  lopatice  zbog  male  brzine  pare,  pa  se  stoga  povećavaju  gubici  nastali ventilacijom.  To je i razlog da se ne izvode takve turbine s više od četiri stepena  stupnjevanja brzine. 26 

Na  slici  su  ucrtani  trokutovi  brzina  za  akcionu  turbinu  sa  stupnjevanjem  brzine.  Dva  gornja trokuta se odnose na prvo, a dva donja na drugo okretno kolo. 

Slika 3.4 Trokuti brzina u akcionoj turbini sa dva  stepena stepenovanja brzine 

Na  slici  je  prikazan  i  –  s  dijagram  jednostepene  akcione  turbine  sa  dva  stepena  stupnjevanja turbine. 

Slika 3.5 i – s dijagram akcione turbine sa dva stepena stupnjevanja brzine

27 

3.1.2. Akciona turbina sa stupnjevanjem tlaka  Obodnu  brzinu  je  potrebno  smanjiti  i  stupnjevanjem  tlaka.  Takva  turbina  se  sastoji od više jednostepenih akcionih turbina u kojima je ulazni tlak jednak izlaznome iz  prethodne turbine. 

Slika 3.6 Akciona turbina za stupnjevanje tlaka 

Zbog razlike u tlakovima koji vladaju između ulaza i izlaza statorskog kola, jer se  ukupna ekspanzija jednog stepena provodi među statorskim lopaticama, moraju između  statora  i  osovine  biti  labirinte  brtvi.  To  je  izvedba  sa  komorama.  Broj  stepeni  turbine  određen  je  padovima  entalpije  u  pojedinim  stepenima  i  ukupnim  padom  entalpije.  Obično se prvi  stepen izvodi s većim padom  entalpije,  pogotovo  kad je  riječ  o visokim  tlakovima i temperaturama pare, jer tad para brže dolazi na nižu temperaturu i niži tlak,  pa  se  smanjuje  dio  turbine  koji  je  izvrgnut  visokim  mehaničkim  i  termičkim  naprezanjima.  Za  srednje  stepene  se  obično  odabiru  jednaki  padovi  entalpije,  a 28 

posljednji se stepen izvodi za nešto veći pad entalpije. Tada se u posljednjim stepenima  postižu veće brzine pare i kraće lopatice, što smanjuje mehanička naprezanja. 

Slika 3.7 p,v – dijagram procesa u turbini sa stupnjevanjem tlaka 

Površina između dva tlaka je mehanička energija pojedinog stepena. 

Slika 3.8 Proces u višestepenoj akcionoj turbini prikazan u i – s dijagramu

29 

3.2.  Jednostepena reakciona turbina  U  reakcionoj  turbini  para  ekspandira  i  u  privodnom  i  u  okretnom  kolu.  To  se  postiže  prikladnim  oblikom  lopatica  okretnog  kola  jer  se  lopatice  na  rotoru  akcione  turbine izvode s jednakom slobodnom površinom za prolazak pare na cijelome njezinom  putu  među  lopaticama.  Slobodna  površina  se  među  lopaticama  na  rotoru  reakcione  turbine smanjuje u smjeru strujanja pare jer je ono sve brže. 

Slika 3.9 Oblik lopatica (a) akcione i (b) reakcione parne turbine 

Slika 3.10 Višestepena reakciona turbina

30 

Slika 3.11 i – s dijagram procesa u jednostepenoj reakcionoj turbini 

Radi sigurnosti da ne bi došlo do dodira između rotora i statora, mora biti raspon  između statorskih lopatica i bubnja na unutrašnjem obočju odnosno rotorskih lopatica i  obočja  na  vanjskom  obodu.  Kroz  te  raspore  struji  dio  pare  nekorisno,  što  je  uzrok  dodatnim  gubicima.  U  reakcionim  turbinama  mora  se  brtviti  na  punom  promjeru  lopatičnih kola brtvom većih raspora. 

Slika 3.12 Stepen iskorištenja u zavisnosti od omjera u/c

31 

3.2.1. Usporedba reakcione turbine i akcione turbine  Na slici je pokazana usporedba dužina stepena reakcione i akcione turbine. 

Slika 3.13 Ovisnost iskoristivog pada entalpije u stepenima parne turbine 

Iskoristivi  pad  u  stepenu  reakcione  turbine  uz  istu  obodnu  brzinu  samo  je  polovica  onoga  u  stepenu  akcione  turbine.  Za  jednak  adijabatski  pad  ho  potrebno  je  dvostruko više stepena u reakcionoj nego u akcionoj turbini. 

Slika 3.14 Usporedba dužina stepena reakcione i akcione turbine

32 

3.3.  Mješovite izvedbe  U  akcionim  turbinama nije  potrebno da kroz cijelo  okretno  kolo  struji para.  Para  samo struji  kroz  dio  kanala  među  lopaticama  okretnog  kola  jer  se  ona  manjim  brojem  sapnica  smještenim  na  dijelu oboda  prvog  okretnog kola.  Nakon  ekspanzije  povećava  se volumen pare, pa u idućim stepenima  ona struji svim kanalima privodnih i okretnih  kola.  U  reakcionom  stepenu  mora  para  strujati  kroz  sve  kanale  među  lopaticama  okretnog kola jer vlada razlika tlakova u prostoru ispred lopatica okretnog kola i iza njih.  Zbog te razlike tlakova, a ako para struji samo kroz dio kanala među lopaticama, dio nje  će strujati beskorisno kroz raspore između ruba lopatica i kućišta, što znatno smanjuje  stepen  iskorištenja.  Takve  pojave  nema  u  akcionim  stepenima  jer  je  ispred  okretnog  kola i iza njega isti tlak.Zbog svega toga u reakcionim je turbinama prijeko potrebno da  prvi stepen bude akcioni.  Tad se na  prvom  mjestu  iskorištava  dio  pada  entalpije  između  visokih  tlakova  i  visokih  temperatura,  pa  kroz ostale  stepene  struji  para  nižeg  tlaka  i  niže  temperature.  To  dopušta  upotrebu  tanjih  stijenki  kućišta,  zbog  nižeg  tlaka  i  manjih  raspora  između  statora i rotora, zbog manjih rastezanja kao posljedice temperaturnih promjena. 

3.4.  Radijalne parne turbine  U  aksijalnoj  turbini  para  struji  paralelno  sa  osovinom,  a  u  radijalnoj  okomito  na  nju. Prvu je konstruirao Ljungstrom. 

Slika 3.15 Radijalna parna turbina 

Njegova radijalna turbina ima dva rotora koja se okreću u suprotnim smjerovima i  vezana su  za dvije  mehanički  neovisne  osovine.  Para  struji  od  osovine  prema  obodu.  Lopatično  kolo  jednog  rotora  djeluje  istodobno  i  kao  okretno  kolo  prethodnoga  i  kao  privodno  kolo  idućeg  rotora.  Svaki  od  rotora  tjera  vlastiti  generator  koji  su  električki 33 

paralelno spojeni. Para ekspandira u svakome lopatičnom luku. Budući da se oba kola  gibaju  u  suprotnim  smjerovima,  može  se  u  jednom  stepenu  uz  istu  obodnu  brzinu  iskoristiti četiri puta veći pad entalpije nego u aksijalnome akcionom stepenu, i dva puta  veći  nego  u  aksijalnome  reakcionom  stepenu.  Zbog  načina  dovoda  pare  i  malog  promjera prvoga lopatičnog kola osigurano je dovođenje pare po cijelome obimu, pa u  radijalnoj turbini ne mora prvi stepen biti akcioni. Budući da se u smjeru strujanja pare  povećava  promjer  okretnih  kola,  nisu  potrebne  vrlo  dugačke  lopatice  u  posljednjim  stepenima. 

3.5.  Kondenzacijske parne turbine  Da se postigne što veći pad entalpije između stanja na ulazu u turbinu i stanja na  kraju  ekspanzije,  para  se  dovodi  u  kondenzator  u  kojem  se  kondenzira  djelovanjem  rashladne vode. Zbog toga u kondenzatoru vlada  vrlo mali tlak  koji ovisi o  temperaturi  rashladne  vode,  a  koja  djeluje  kao  hladni  spremnik,  odnosno  kao  okolina.  U  takvoj  kondenzacijskoj turbini iskorištava se najveći mogući pad entalpije polazeći od zadanog  stanja  pare  na  ulazu  u  turbinu.  Sve  je  to  prikazano  na  dijagramu  sa  predočenima  padovima entalpije. 

Slika 3.16 Kondenzacijska parna turbina 

Za  kondenzacijsku  turbinu  potreban  je  kondenzator  i  relativno  velika  količina  vode za hlađenje. Za vrijeme ekspanzije stanje pare prelazi gornju graničnu krivu, pa se  dalje  promjene  dešavaju  u  području  mokre  pare.  Pojavljuju  se  dodatni  gubici  zbog  kapljica vode u pari. Zato su stepeni u području mokre pare poseban problem. 34 

U području zasićenja trebalo bi da se odjeli vlaga u količini 1 – x gdje je x sadržaj  pare u mokroj pari. To izlučivanje ne nastaje odmah nakon prijelaza granične krive jer u  pari još nema kondenzacijske jezgre. Para dalje ekspandira kao  i iznad granične krive  te prelazi u pothlađeno stanje kad joj je temperatura niža od temperature zasićenja za  odgovarajući tlak pare. Uspostavlja se neko labilno stanje, koje konačno uzrokuje naglu  kondenzaciju  pare  u  trenutku  kad  je  postignuto  stanovito  pothlađenje.  Nagloj  kondenzaciji je uzrok spontani nastanak kondenzacijskih jezgri zbog gibanja molekula.  U  trenutku  nastanka  kapljica  u  pari  pojavljuju  se dodatni  gubici  zbog  kočenja  u  pojedinim  stepenima turbine. Za to ima  više  uzroka: kapljice vode  kreću  se sporije  od  pare  pa  udaraju  u  stražnje  strane  lopatica;  kapljice  vode  ubrzavaju  se  zbog  trenja  između  čestica  pare  i  vode,  pa  se  na  to  ubrzavanje  troši  dio  energije;  otjecanje  vode  uzduž  lopatica  i  stvaranje  tankog  sloja  tekućine  na  njima  utječe  na  strujanje  pa  i  to  izaziva dodatne gubitke. 

Slika 3.17 Posljednji stepen turbine 

Kapljice  vode  koje  su  se  skupile  na  lopaticama  tjerane  su centrifugalnom  silom  prema kućištu i mogu se odvesti iz turbine pogodno smještenim rasporima.

35 

3.6.  Protutlačne parne turbine  U  protutlačnoj  turbini  para  ekspandira  do  tlaka  znatno  višega  od  onoga  u  kondenzatoru. Tad se para, koja je samo djelomično ekspandirala u turbini, iskorištava  za  tehnološke  procese  u  industriji  (grijanje,  isparavanje,  kuhanje,  sušenje  i  sl.)  ili  za  grijanje prostorija.  Upotreba  protutlačne  turbine opravdana je samo ako  ima  potrošača  koji  mogu  iskoristiti  djelomično  ekspandiranu  paru.  Najčešće  se  takva  para  dovodi  u  izmjenjivače topline kod potrošača ili u toplani koji djeluju kao kondenzatori, ali sa tim da  se  entalpija  isparavanja  iskorištava  za  tehnološke  procese  ili  za  grijanje  prostorija.  U  kondenzacijskoj turbini entalpija isparavanja se odvodi beskorisno u okolinu.  Tlak  na  kraju  ekspanzije  određen  je  potrebnom  temperaturom  pare  na  izlazu  iz  turbine.  Uz  konstantan  tlak  pare  na  ulazu  u  turbinu,  a  porastom  tlaka  na  kraju  ekspanzije smanjuje se adijabatski pad entalpije za proizvodnju mehaničke energije, ali  se  povećava  entalpija  koju  mogu  iskoristiti  toplinski  potrošači.  Zato  sa  povećanjem  protutlaka opada termički stepen iskorištenja energije pare jednak jedinici 

Slika 3.18 Protutlačna parna turbina 

.  Mora  se  istaknuti  da  mogućnost  iskorištenja  pare  ovisi  o  njezinoj  temperaturi.  Pari koja je  ekspandirala  do  tlaka kondenzatora  temperatura  je samo  nekoliko stepeni  viša od one rashladne vode, odnosno od temperature okoline. Dakle njezina se energija  sastoji  praktički  samo  od  anergije,  a  ona  se  ne  može  transformirati  u  drugi  oblik  energije.Uz  konstantne  tlakove  na  ulazu  i  izlazu  proizvodnja  mehaničke  aenergije  proporcionalna  je  količini  pare  koju  preuzimanju  potrošači.  Prema  tome,  za  upotrebu  takve  turbine  mora  postojati  ne  samo  istodobna  potreba  za  mehaničkom  i  toplinskom  energijom nego stalan i nepromijenjen odnos tih potreba. 36 

3.7.  Turbine sa reguliranim oduzimanjem pare  Da se ukloni čvrsta ovisnost mehaničke energije na osovini turbine o unutrašnjoj  termičkoj energiji pare na izlazu iz turbine, grade se turbine s regularnim oduzimanjem  pare.  Takva  turbina  sastoji  se  od  visokotlačnog  i  niskotlačnog  dijela  smještenih  u  odvojena kućišta, ali koji  su  na  zajedničkoj  osovini.  U visokotlačnom dijelu  ekspandira  sva  para  koja  se  dovodi  iz  kotla,  nakon  ekspanzije  dio  nje  se  odvodi  potrošačima,  a  ostatak ide u niskotlačni dio turbine. Pred ulazom u niskotlačni dio smješten je protočni  ventil kojim se regulira količina pare za ekspanziju do kondenzacijskog tlaka. Budući da  je  tlak  pare  na  izlazu  iz visokotlačnog  dijela  ovisi  o  količini pare koja struji  kroz  taj  dio  turbine  promijeni  li  se  količina  pare  kroz  niskotlačni  dio  mijenjat  će se  i  njena  količina  kroz visokotlačni dio, a time i tlak pare za potrošače. Tako se može održavati konstantni  tlak pare oduzimanja. 

Slika 3.19 Parna turbina sa reguliranim oduzimanjem 

Zbog  postojanja  niskotlačnog  dijela  iz  kojega  se  para  odvodi  u  kondenzator,  nema  čvrste  ovisnosti  između  proizvedene  mehaničke  energije  i  količine  pare  koja  se  predaje  potrošačima.  Pogon  je  moguć  između  dva  granična  slučaja,  a  to  su  potpuno  protutlačni  i  potpuno  kondenzacijski  pogon.  U  prvome  sva  para  što  s  dovodi  turbini  ekspandira  samo  u  visokotlačnome  dijelu  pa  se  nakon  toga  odvodi  potrošačima,  a  u  drugome sva  para što se dovodi  turbini  ekspandira  do  kondenzacijskog tlaka  i turbina  radi bez oduzimanja pare. Između tih graničnih tih graničnih pogonskih slučajeva moguć  je pogon uz različite omjere snage na osovini turbine i količine pare oduzimanja. 37 

3.8. Turbine s neregularnim oduzimanjem pare  Danas  se  uglavnom  sve  turbine  izvode  s  nereguliranim  oduzimanjima  pare  između dva susjedna stepena. Broj nereguliranih oduzimanja ovisi u prvom redu o tlaku  pare  na  ulazu  u  turbinu.  Takom  oduzetom  parom  zagrijava  se  kondenzat  jer  se  time  povećava  termički  stepen  iskorištenja  procesa,  zato  što  se  dio  pare  ne  dovodi  u  kondenzator.  Para  kojom  se  zagrijava  kondenzat  obavlja  protutlačni  proces,  pa  sva  energija  tako  oduzete  pare  ostaje  u  procesu.  Količina  pare  iskoristiva  za  zagrijavanje  kondenzata  vrlo  je  ograničena  jer  je  i  toplina  koju  on  može  preuzeti  ograničena.  U  turbinama  s reguliranim oduzimanjem  prvi stepen  nakon  oduzimanja mora  biti  izveden  kao  akcioni  zbog  privoda  pare  samo  u  dijelu  oboda  okretnog  kola.  Zato  je  svaki  dio  turbine  izveden  u  posebnom  kućištu.  To  nije  potrebno  u  turbinama  s  nereguliranim  oduzimanjem  jer  se  od  ukupne  pare  oduzima  samo  nekoliko  postotaka,  a  neoduzeta  para  ne  vodi  se  u  idući stepen  kroz  posebni  ventil.  Takvo  oduzimanje  bitno  ne  remeti  normalno strujanje kroz turbinu. 

Slika 3.20 Parna turbina s dva neregularna oduzimanja pare

38 

3.9. Turbine s međupregrijanjem 

Slika 3.21 Parna turbina s međupregrijavanjem pare 

Kada su tlakovi pare vrlo visoki (viši od 80 bara), redovito se izvodi parna turbina  s  međupregrijanjem  pare  prikazana  na  slici.Para  koja  je  djelomično  ekspandirala  u  visokotlačnoj  turbini  vraća  se  natrag  u  kotao,  gdje  se  u  posebnom  pregrijaču  ponovo  pregrije  (obično  do  temperature  svježe  pare)  i  tako  pregrijana  dovodi  u  niskotlačnu  turbinu.  Nekad  se  izvode  i  dva  međupregrijanja.Pomoću  međupregrijanja  postiže  se  nešto  bolji  termički  stepen  iskorištenja  (poboljšanje  od  2  do  4%)  ali  je  smanjenje  postotka vlage u posljednjim stepenima glavni razlog za uvođenje međupregrijanja. 

3.10. Gubici energije pare u turbini  Za vrijeme rada pare u turbini nastaju razni gubici. Zbog toga je potrošak toplote  za proizvođenje mehaničkog rada veći od jedne idealne turbine bez gubitaka.  Kod prolaza pare kroz turbinu nastaju sljedeći gubici:  ­  gubici u mlaznicama i privodnim lopaticama  Ovi gubici nastaju zbog međusobnog trenja čestica pare i trenja pare o stijene. Čime se  smanjuje izlazna brzina, a povećava se sadržaj toplote izlazne pare iz mlaznice. 39 

­  gubici u rotorskim lopaticama  Ovi  gubici  nastaju  od  udaraca čestica pare  o rubove  lopatica, uslijed promjene smjera  struje pare u lopaticama rotora također umanjuju brzinu pare  i povisuju sadržaj toplote  pare, jer se radnja trenja pretvara u toplotu koju preuzima para.  ­  izlazni gubici  Para kada izlazi  iz turbine posjeduje brzinu, a prema tome i kinetičku energiju, koja se  ne može iskoristiti. Taj gubitak iznosi 2 – 4% raspoloživog pada.  ­  gubici uslijed trenja kola i ventilacije  Ovi gubici su uzrokovani otporom, na koji nailazi rotor kad se okreće u parnom prostoru  a  sastoji  se  iz  radnje  trenja  kola,  vijenca,  lopatica  i  ventilacije  kola,  vijenca  i  lopatica.  Trenje se javlja uglavnom na kolu rotora, koje nosi sa sobom čestice pare, koje se taru  sa česticama pare između njega i stijena oklopa. Gubitak na trenju kola potječe uslijed  toga  što  se  kolo  rotora  okreće  velikim  brojem  okretaja  u  prostoru  koji  je  napunjen  parom, te između kola i pare nastaje trenje.  Da  se  savlada  ovo  trenje  potrebno  je  potrošiti  energiju  tj.  troši  se  svježa  para.  Gubici  ventilacije  pojavljuju  se  kod kola djelomičnim  privodom  pare. Najvećim dijelom nastaju  uslijed rasipanja u virovima, gdje se javlja tangencijalna struja, koja udara o mlaz pare iz  sapnica i rasipa ga po obodu.  ­  gubici na propuštanju  Ovi gubici nastaju u rasporima između razdijeljenih stijena  i glavčine kola, u rasporima  između statorskih lopatica i rotorskih lopatica i pri prolazu osovine kroz oklop turbine.  Kod  svih  turbina  je  važno  da  se  spriječi  propuštanje  na  spomenutim  mjestima.  Ovi  gubici  utječu  na  stepen  djelovanja  turbine,  na  sigurnost  pogona  i  na  ekonomičnost  turbine.  ­ gubici uslijed izbijanja toplote  Ovi gubici se javljaju uglavnom tamo, gdje se stijena oklopa s jedne strane u doticaju  sa svježom parom, a s druge strane sa vazduhom. Da bi se ovi gubici smanjili, stijena  oklopa se izolira.  ­  mehanički gubici  Ovi  gubici  se  sastoje  od  trenja  u  ležajevima,  od  utrošene  snage  za  pogon  uređaja  za  regulaciju i trenja zupčanika uljne pumpe. Ovi gubici su neovisni o opterećenju turbine,  iznose oko 1% toplotnog pada.

40 

4. ANALIZA  STEPENA KORISNOSTI  CNP  PRI  KONDENZACIONOM  I  TOPLIFIKACIONOM  REŽIMU  RADA 
4.1. Termoenegretsko postrojenje bloka 100MW  Principijalna toplotna šema turbine 100MW se sastoji od: turbine, kondenzatora,  pet regenerativnih zagrijača niskog pritiska, spremnika napojne vode sa otplinjačem, tri  regenerativna zagrijača visokog pritiska, tri pumpe osnovnog kondenzata, dvije pumpe  pomoćnog  kondenzata,  tri  pumpe  napojne  vode,  osnovnog  ejektora,  hladnjaka  ejektorske pare, hladnjaka brtvene pare, jednog stop ventila i četiri regulaciona ventila.  Turbina  se  snabdjeva  parom  iz  dva  kotla  parovodima  ø225  mm  preko  glavnih  parnih  zasuna  i  jednog  stop  ventila.  Iz  stop  ventila  para  se  usmjerava  ka  četiri  regulaciona  ventila  posebnim  parovodima.  Regulacioni  ventili  su  konstrukciono  namješteni  na  gornjoj  polovini  kućišta  turbine  visokog  pritiska.  Turbina  je  prvobitno  montirana  kao  kondenzaciona  parna  turbina  K100­90/6  i  kao  takva  je  radila  do  1983.g.  kada  je  rekonstruisana  u  toplifikacionu  turbinu  VK100­90/6  sa  jednim  toplifikacionim  oduzimanjem i jednim oduzimanjem pare za snabdijevanje tehnološkom parom lokalne  industrije.  Parametri za nominalni režim rada turboagregata su dati u popisu kako slijedi:  §  Nominalna snaga u kondenzacionom režimu:                                      100    MW  §  Toplifikaciona snaga oduzimanja kod koje je moguće održati  električnu snagu turbine od 100 MW:                                                    60     MWt  §  Maksimalna toplifikaciona snaga oduzimanja:                                      174   MWt  §  Eleketrična snaga turbine kod maksimalne toplifikacione snage  oduzimanja:                                                                                           72     MW  §  Potrošnja pare u tehnološkom oduzimanju:                                          50     t/h  §  Specifično smanjenje električne snage turbine  za 1 t/h tehnološkog oduzimanja:                                                         190   kWh/t  §  Broj obrtaja rotora turboagregata:                                                         3000 o/min  §  Pritisak svježe pare ipsred stop ventila turbine:                                    90     bar  §  Temperatura svježe pare ipsred stop ventila turbine:                           535  o  C  §  Potrošnja svježe pare kod nominalnog električnog opterećenja:          363   t/h  §  Maksimalna potrošnja svježe pare kroz turbinu:                                   420   t/h  §  Maksimalna produkcija kotlova:  440   t/h  §  Broj kotlova:                                                                                          2  §  Pritisak određene pare u kondenzatoru pri proračunskoj temperaturi  rashladne  o  3  vode od +10  C i proračunskog protoka od 16000 m  /h:  0,036 bar  §  Broj kondenzatora:                                                                                2  §  Potrošnja pare u kondenzatorima kod maksimalne  toplifikacione snage oduzimanja:                                                          30  t/h  §  Broj neregulisanih regenerativnih oduzimanja:                                     8 41 

§  Temperatura napojne vode:                                                                  217  o  C  §  Ukupna dužina turbine:  14700  mm  Turbina  je  konstruisana  kao  dvokućišna  toplifikaciona  turbina  sa  8  neregulisanih  i  dva  regulisana  oduzimanja  pare,  fabričke  oznake  VK100­90/6  od  proizvođača  LMZ  Rusija (''Leningradski metaličeskij zavod'').  Regulisano oduzimanje pare za tehnološke potrošače ugrađeno je sa parovoda drugog  oduzimanja pare ka ZVP7. Regulacionim ventilom se reguliše pritisak pare ''iza sebe'',  tj.  Iza  regulacionog  ventila  i  održava  zadana  vrijednost  od  13  bara,  sa  maksimalnim  protokom od 50 t/h.  Drugo regulisano oduzimanje pare ugrađeno je na prestrujnom parovodu iz CVP  ka CNP, ugradnjom  regulacionih  leptirasti zatvarača na parovodu ispred CNP. Para  iz  ovog oduzimanja namjenjena je zagrijavanje mrežne vode, to jest za toplifikaciju grada  Tuzla,  sa  pritiskom  pare  2,3­4  bara  i  maksimalnom  toplifikacionom  snagom  174  MWt.  Regulacioni leptirasti zatvarači regulišu pritisak pare ''ispred sebe'' tj. u ispušnom dijelu  turbine  niskog  pritiska  i  prestrujnom  parovodu  na  koji  je  priključen  parovod  ka  zagrijačima  mrežne  vode,  na  taj  način  zagrijači  mrežne  vode  su  snabdjeveni  parom  stalnih  parametara  bez  obzira  na  režim  rada  turbine.Turbina  je  izvedena  kao  dvokućišna  sa  sva  dva  turbinska  rotora.  Rotori  turbine  visokog  i  niskog  pritiska,  kao  i  rotor niskog pritiska sa rotorom generatora su spojeni poluelastičnim spojnicama. Rotori  turboagregata su uležišteni na radijalnim kliznim  ležajevima  i  jednim aksijalnim kliznim  ležajem tipa ''Mičel'', smještenim na prednjem ležajnom bloku turbine.  Turbina je akcionog tipa sa jednim regulacionim stepenom i 19 stepeni pritiska u  turbini  visokog  pritiska,  turbina  niskog  pritiska  je  izvedena  sa  simetričnim  strujanjem  pare  u  dva  pravca  sa  po  pet  stepeni  pritiska.  Oduzimanja  se  nalaze  iza  7.og.  10.og.  13.og.  18.og.  20.og  stepena  TVP  i  22.og.  23.eg.  24.og  stepena  TNP.Turbina  je  2  opremljena  sa  dva  kondenzatora  ukupne  površine  600m  ,  sa  maksimalnim  protokom  3  rashladne  vode  od  16000m  /h,  kada  su  u  radu  dvije  rashladne  pumpe.  Pri  sniženom  protoku  pare  u  kondenzator  moguć  je  rad  jedne  rashladne  pumpe.  Kondenzatori  su  grlima  zavareni  za  priključni  nastavak  TNP  i  oslanjaju  se  na  opruge  u  temeljnim  osloncima.  Odsisavanje  vazduha  iz  kondenzatora  vrši  se  sa  dva  glavna  i  jedni  upusnim  ejektorom, jedan od glavnih ejektora može obezbjediti normalno odsisavanje vazduha iz  kondenzatora.  Para  za  nominalni  režim  rada  ejektora  se  uzima  iz  spremnika  napojne  o  vode  sa  parametrima  p=3,5  b,  t=150  C,  potrošnja  pare  po  jednom  ejektoru  iznosi:  700kg/h. Prepumpavanje  vode iz  kondenzatora ka spremniku  napojne vode se vrši sa  tri  kondenz  pumpe  od  kojih  su  dvije  u  radu  jedna  u  rezervi,  u  režimu  rada  sa  jednim  kotlom u radu je jedna pumpa osnovnog kondenzata. Parametri kondenzata iza pumpi  3  su: protok=160m  /h, pritisak 12,3 b, snaga elektromotora 200kW.

42 

Osnovni  kondenzat  na  putu  od  kondenz  pumpi  do  spremnika  napojne  vode  se  zagrijava u pet regenerativnih zagrijača niskog pritiska. Sliv kondenzata je kaskadni od  ZNP  5  do  ZNP  3  odakle  se  kondenzat  pumpama  upumpava  u  liniju  osnovnog  kondenzata  iza  ZNP3.  U  slučajevima  kada  su  pumpe  van  pogona  kondezat  se  može  usmjeriti  u  kondenzator.  Sliv  kondenzata  iz  ZNP  1  i  2  je  kaskadno,  preko  hidrozatvarača, usmjeren u kondenzator.Tehnološka šema bloka sadrži dva spremnika  napojne  vode  sa  otplinjačima.  Spremnici  napojne  vode  u  svim  režimima  rada  postrojenja u toplotnu šemu su uključeni paralelno, iz SNV se otplinjeni kondenzat sliva  na  usis  napojnih  pumpi.  Napajenje  kotlova  napojnom  vodom  se  vrši  sa  tri  napojne  pumpe, od kojih su dvije u radu jedna je rezervna. Kada je u radu jedan kotao tada radi  samo  jedna  napojna  pumpa.  Napojna  pumpa  tlači  vodu  na  pritisak  od  150  b  sa  protokom od 220 t/h. Pumpe su sa konstantnim brojem obrtaja od 3000 o/min., dok se  regulacija protoka napojne vode vrši regulaciono napojnim ventilima koji su smješteni u  liniji  napojne  vode  poslije  regenerativnih  zagrijača  visokog  pritiska,  tj.  ispred  ekonomajzera kotlova.  Pumpe  su  opremljene  ventilima  minimalnog  protoka  koji  obezbjeđuju  minimalni  protok napojne vode kroz pumpu u slučaju zatvorenog tlačnog ventila. Napojne pumpe  tlače  vodu  u  kotlove  preko  tri  regenerativna  zagrijača  visokog  pritiska.  Zagrijači  su  površinskog  tipa,  vertikalne  konstrukcije.  Kaskadni  sliv  kondenzata  iz  zagrijača  VP  u  osnovnoj šemi je usmjeren ka spremniku napojne vode, u slučaju potrebe kondenzat se  može usmjeriti  ka  regenerativnim  zagrijačima niskog  pritiska ili  u  kondenzator.Para za  brtvljenje  turbinskih  rotora,  za  osnovni  ejektor  i  ejektor  brtvene  pare  se  uzima  iz  spremnika napojne vode.  Spremnik  napojne  vode  se  snabdijeva  parom  iz  trećeg  ili  drugog  oduzimanja  zavisno  od  pritiska  pare  u  trećem  oduzimanju.  Para  iz  tzv.  ''Lencovih''  čaura  stop  i  regulacionih  ventila  i  prve  brtvene  komore  CVP­a  se  usmjerava  u  spremnike  napojne  vode.  Kondenzat  ogrijevne  pare  iz  zagrijača  mrežne  vode  se  prepumpava  pumpama  kondenzata  ogrijevne  pare  u  liniju  osnovnog  kondenzata  iza  zagrijača  niskog  pritiska.Toplotna  šema  termoenergetskog  postrojenja  bloka  100MW,  sa  svim  elementima koji su obuhvaćeni toplotnim proračunom, je prikazana na slici: 4.1.

43 

Elementi toplotne, značenje skraćenica:  K3 i K4  GPZ  SV  RV  TVP  TNP  GEN  KOND  KP  OEJ  HEP  EBP  HBP  PPK  DEAER  SNV  ENP  M5  D1 do D9  ZNP1 do ZNP5  ZVP6 do ZVP8  Ntvp  Ntnp  Ngen  M1,M2,M3,M4  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  ­  kotao 3 i 4  glavni parni zasun  stop ventil  regulacioni ventil  turbina visokog pritiska  turbina niskog pritiska  generator  kondenzator  kondenz pumpa  osnovni ejektor  hladnjak ejektorske pare  ejektor brtvene pare  hladnjak brtvene pare  pumpa pomoćnog kondenzata  deaerator  spremnik napojne vode  elektronapojna pumpa  tačka dijeljenja toka  protoci pare između oduzimanja  zagrijači niskog pritiska 1,2,3,4 i 5  zagrijači visokog pritiska 6,7 i 8  snaga TVP  snaga TNP  snaga na stezaljkama generatora  tačke miješanja tokova nosilaca energije

44 

Slika 4.1 Toplotna šema bloka 100MW   TE  ''TUZLA''

42 

4.1.1.  Rekonstrukcija kondenzacione turbine snage 100MW  Turbina  VK  100­90­6LMZ  snage  100  MW  instalisana  u  bloku  3  u  TE  Tuzla  je  turbina  bez  međupregrijanja  pare  a  sastoji  se  od  visokotlačnog  i  dvoprotočnog  niskotlačnog dijela. Visoki i niski pritisak su spojeni prestrujnim cjevovodom. U VT dijelu  turbina ima 20 stepeni, a u NT dijelu 5 stepeni u svakom protočnom dijelu. Pritisak pare  0  pred  turbinom  je  8,82  MPa,  a  temperatura  je  535  C.  Na  izlazu  iz  VT  dijela  turbine  pritisak pare iznosi 0,22Mpa. Pritisak pare u kondenzatoru iznosi 3,9 kPa.Količina pare  naulazu  u  turbinu  iznosi  420t/h.  Maksimalna  snaga  turbine  je  110MW.  Turbina  ima  8  neregulisanih oduzimanja pare za regenerativno zagrijavanje napojne vode.  Rekonstrukcijom koja je izvršena 1983 godine ugradjeno je u VT dijelu turbine iza  desetog  stepena  neregulisano  oduzimanje  pritiska  1,3  do  1,8  MPa.,  količine  do  14,88  kg/s  (50t/h)  za  tehnološke  potrebe.  Na  izlazu  iz  VT  dijela  u  prestrujnom  cjevovodu  ugrađeno je regulisano oduzimanje pare pritiska 0,22 do 0,39 MPa količine do 290 t/h za  ogrijevne potrebe do toplinske snage 174 MW t. Regulacija pritiska oduzimne pare izvodi  se  pomoću  klapne  pokretane  servomotorom,  ugrađene  u  prestrujni  cjevovod  ispred  ulaza  pare  u  dvoprotočni  niskotlačni  dio  turbine.  Minimalni  protok  pare  u  dio  niskog  pritiska  iznosi  8,33  kg/s  (30t/h)  pri  računskom  pritisku  u  kondenzatoru  od  3,9kPa,  a  određen  je  na  osnovu  uslova  da  maksimalna  temperatura  izlaznog  kućišta  ne  pređe  0  60  C pri trajnom toplifikacijskom režimu. 
3  Grijanje  mrežne  vode  količine  0,611m  /s  (2200t/h)  izvodi  se  parom  regulisanog  oduzimanja  u  četiri  vertikalna  izmjenjivača  topline.  U  slučaju  zaustavljanja  turbine,  izmjenjivačima  topline  se  dovodi  ogrijevna  para  pritiska  0,6MPa  iz  opšteg  kolektora  termoelektrane.  Za  maksimalno  zadanu  toplinsku  snagu  od  174MW  pri  spoljnoj  0  0  temperaturi zraka od ­17  C polazna temperatura mrežne vode iznosi 135  C, a povratna  0  67  C,  pri  čemu  je  maksimalna  električna  snaga  turbine  ne  veća  od  72MW.  Treba  napomenuti da je ekonomičnost rada turbine u kondenzacionom režimu praktično ostala  ista kao prije rekonstrukcije. 

Slika 4.2  Dijagram režima rada rekonstruisane kondenzacijske turbine 100 MW u toplifikacijsku

43 

Tabela 1. Osnovne energetske bilanse bloka rekonstruisane turbine bloka 100 MW i  proračuna pokazatelja rada 

Osnovne energetske bilanse bloka rekonstruisane turbine bloka 100  MW i proračuna pokazatelja rada 
Protok svježe pare s kotlova 

t/h  MJ/s  MW  MJ/s  MW  %  t/h  MJ/s  MJ/s  MW  MJ/s  MW  %  t/h  MJ/s  t/h  MJ/s  MW  MJ/s  MW  %  t/h  MJ/s  MJ/s  t/h  MJ/s  MW  MJ/s  MW  % 

388,8  267,7  92,34  316,8  92,34  29,15  388,8  267,6  125,6  68,97  316,7  194,58  61,44  393,2  271,9  30,5  23,71  85,13  321,9  108,84  33,81  387,7  268,9  68,8  45,09  34,33  70.91  318,1  174,05  54,71

321,6  224,7  76,27  266,4  76,27  28,63  319,8  223,4  104,5  54,90  265,0  159,43  60,16  325,4  227,7  10,5  7,92  72,26  269,8  80,18  29,72 

260  183,9  55,30  223,4  55,30  24,75  265,3  188,8  31,9  49,30  228,9  81,17  35,46  297,7  209,6  12,4  9,29  64,90  250,3  74,19  29,64  392,8  269,8  35,7  82,69  319,6  118,44  37,06 

Čisto  kondenzacijski  režim rada  Kondenzaciono –  toplifikacioni režim  rada  Kondenzaciono  toplifikacijsko tehnološki  režim rada  Kondenzaciono  tehnološki režim rada 

Potrošak topline radnih medija  bloka  Snaga na pragu elektrane bloka  3  Utrošena toplina goriva  Proizvedena energija bloka  Stepen efikasnosti bloka  Protok svježe pare sa kotlova  Potrošak topline radnih medija  bloka  Toplinska snaga za grijanje  Snaga na pragu elektrane bloka  3  Utrošena toplina goriva  Proizvedena energija bloka  Stepen efikasnosti bloka (prag  elektrane)  Protok svježe pare sa kotlova  Potrošak topline radnih medija  bloka  Protok tehnološke pare ka  kolektoru  Toplinska snaga tehnološke pare  Snaga na pragu elektrane blok 3  Utrošena toplina goriva  Proizvedena energija bloka  Stepen efikasnosti bloka (prag  elektrane)  Protok svježe pare sa kotlova  Potrošak topline radnih medija sa  kotlova  Toplinska snaga za grijanje  Protok tehnološke pare za  kolektor  Toplinska snaga tehnološke pare  Snaga na pragu elektrane bloka  3  Utrošena toplina goriva  Proizvedena energija bloka  Stepen efikasnosti bloka 

44 

4.2. Tehnoekonomski pokazatelji iskorištenja cilindra niskog pritiska (CNP)  Tehnoekonomski pokazatelji rada, za režime kombinovane proizvodnje električne  i toplotne energije, prvenstveno zavise od protoka pare kroz cilindar niskog pritiska.  Na  konkretnoj  turbini  (VK100  LMZ  ''Tuzla'')  regulisano  oduzimanje  pare,  za  potrebe toplifikacije se vrši  ispred cilindra niskog pritiska turbine. Ovim se želi dokazati  kako  i  u  kolikoj  mjeri  ekspanzija  pare  u  preostalom  dijelu  tutbine,  poslije  regulisanog  oduzimanja, utiče na tehnoekonomske pokazatelje rada cjelokupnog postrojenja ili dijela  postrojenja.  Odnosno,  želi  se  pokazati  kolika  je  ''cijena''  toplotne  energije  izražena  energetskim pokazateljima.  Cilindar  niskog  pritiska  (CNP)  inače  ima  niži  stepen  iskorištenja  od  cilindra  visokog  pritiska  (CVP)  prvenstveno  zbog  niskog  relativnog  unutrašnjeg  stepena  iskorištenja  (ηo.i.CNP)  protočnog  dijela  CNP.  Takođe,  ηo.i.CNP  se  bitno  mjenja  sa  promjenom  količine  pare  koja  ekspandira  kroz  CNP  i  to  tako  da  je  pri  kritično  niskom  protoku pare kroz CNP ηo.i.CNP  poslednje i predposlednje turbinske rešetke negativan.  Zbog  toga što blok 100MW često radi  u  režimima  sa  smanjenim  protokom  pare  kroz CNP važno je pokazati kako se to odražava na tehnoekonomske pokazatelje rada  ciklusa  ili  CNP,  odnosno  pokazati    da  cijena  pare  koja  se  oduzima  u  regulisanom  oduzimanju nije ista u svim režimima rada postrojenja, te da se bitno mijenja zavisno od  režima rada. Promjenjivi režimi rada, koji uzrokuju smanjenje protoka pare kroz CNP se  mogu podijeliti u dvije grupe:  ­  prvo, smanjenje protoka pare kroz CNP uzrokovan oduzimanjem pare u RO  ­  drugo, smanjenjem protoka pare kroz CNP izazvan smanjenom produkcijom pare  iz kotlova, rad postrojenja sa jednim kotlom 

Na Slici 4.3. (2) su predstavljene izračunate vrijednosti proizvedene električne energije u  slučaju da para oduzeta u regulisanom oduzimanju nastvai ekspanziju u CNP turbine te  na taj način proizvede dodatnu količinu električne energije.  Iz karaktera pojedinih krivulja dijagrama je očigledno da dodatno proizvedena električna  energija, kao ekvivalent toplotnoj energiji predatoj u regulisanom oduzimanju, zavisi od  snage  na  stezaljkama  generatora,  to  jest,  bitno  zavisi  od  režima  rada  postrojenja.  Smanjenjem  električne  snage  smanjuje  se  dopunski  proizvedena  električna  energija  parom  preusmjerenom  iz  regulisanog  oduzimanja,  što  je  toplifikaciona  snaga  veća  a  električna  snaga  manja,  to  je  smanjenje  dopunski  proizvedene  električne  energije  izraženije.  Navedena  konstatacija  važi  sve  do  trenutka  kada  dopunski  proizvedena  električna  energija  počinje  iznova  da  raste  sa  smanjenom  proizvodnjom  električne  energije,  ova  granična vrijednost  je  obilježena  isprekidanom  linijom  ''x­x''  na  dijagramu  4.3.  Porast  dopunski  proizvedene  električne  energije  u  CNP  parom  iz  RO  za  režime  lijevo od granične linije označene sa ''x­x'' na dijagramu 4.3. se objašnjava na slijedeći  način. Smanjenjem protoka pare kroz CNP do kritične veličine nastaje momenat kada se 45 

u  CNP  ne  proizvodi  električna  snaga  (obrtni  momenat),  daljnim  smanjenjem  protoka  pare,  zbog  izraženog  trenja  i  ventilacije  u  CNP  dolazi  do  utroška  energije  rotora  na  gubitke  trenja  i  ventilacije,  što  se  manifestuje  porastom  temperature  CNP.  Ako  se  u  ovakvom  režimu  para  iz  RO  usmjeri  na  ekspanziju  u  CNP  nastaje  situacija  prikazana  lijevo od linije ''x­x'' na dijagramu 4.3.  Praktično,  to  znači,  za  istu  količinu  toplotne  energije,  preusmjerene  iz  RO  na  ekspanziju  u  CNP,  nije  moguće  proizvesti  jednaku  količinu  električne  energije  u  dijapazonu  proizvodnje  električne  energije  od  100  do  30  MW,  to  jest  dopunski  proizvedena električna energije parom iz RO zavisi od režima rad, to jest od električnog  opterečenja turboagregata.

46 

Slika 4.3 Dijagram dodatno proizvedene električne energije u slučaju da se para oduzeta u ''RO'' usmjeri na dalju ekspanziju u ''CNP''

47 

Slika  4.4.  (2)  prikazuke  kako  se  mjenja  pokazatelj  ''specifična  potrošnja  pare''  za  električnu  energiju  proizvedenu  u  CNP  [kgpare  u  CNP/kWhproizvedenom  u  CNP],  za  različite  režime  rada.  Dijagram  jasno  pokazuje  da  se  u  svim  režimima  rada  turbine  CNP  specifična  potrošnja  pare  je  dosta  veća  i  značajno  se  mijenja  sa  promjenom  režima  rada.  Za ilustraciju se navode vrijednosti za karakteristične režime:  Primjer za CNP:  pri N=90 MW i Q=0 do 80 MW specifična potrošnja pare se mijenja za 19,8 %  pri N=40 MW i Q=0 do 80 MW specifična potrošnja pare se mijenja za 66,6 %  Karakter promjene linija na iste toplifikacione snage dijagramu 4.3., je takav da pri malim  protocima pare kroz CNP pokazatelj ''specifična potrošnja pare za proizvodnju električne  energije u CNP'' drastično poraste, što praktično znači da smanjenje protoka pare kroz  CNP  zahtijeva  znatno  veću  količinu  pare  (istog  energetskog  sadržaja)  za  jedinicu  proizvedene električne energije.  Slika  4.5.  (2)  prikazuje  proizvedenu  električnu  energiju  ekspanzijom  pare  u  CNP  u  zavisnosti  od  ukupno  proizvedene  električne  energije  na  stezaljkama  generatora,  za  različite  toplifikacione  režime.  Rezultati  pokazuju  da  se  udio  proizvedene  električne  energije  u  CNP  u  ukupno  proizvedenoj  električnoj  energiji,  pri  večim  toplifikacionim  snagama,  bitno  smanjuje.  Dolazi  se  u  područje  gdje  para  struji  kroz  CNP  a  električna  energija  se  ne  proizvodi  u  CNP.  Ovakvi  režimi  nastupaju  npr.  Q=80  MWt  ispod  ~N43  MW i Q=60 MWt ispod ~N=33 MW

48 

Slika 4.4 Dijagram specifične potrošnje pare u CNP, kg/kWh

49 

Slika  4.5 dijagram električne energije proizvedene u CNP turbine za različite toplifikacione rada

50 

Slika4.6 dijagram snage na stezaljkama generatora koja se proizvede u turbini niskog pritiska, u funkciji protoka pare kroz CNP

51 

Slika  4.6.  (2)  prikazuje  proizvedenu  električnu  energiju  ekspanzijom  pare  u  CNP  u  zavisnosti od protoka pare kroz CNP. Sa dijagrama se vidi da pri protoku pare kroz CNP  od~13  t/h  u  CNP  se  ne  proizvodi  električna  energija.  Ispod  protoka  od  ~13  t/h  je  potrebno  potrošiti  dodatnu  energiju  na  gubitke  koji  nastaju  trenjem  i  ventilacijom  u  protočnom  dijelu  CNP,  posebno  u  izlaznim  stupnjevima.  Minimalan  protok  pare  kroz  CNP,  koji  obezbjeđuje  hlađenje  rotora,  obićno  iznosi  5­10  %  nominalnog  protoka  kroz  CNP. U ovom slučaju 13 kg/s (46,8 t/h) iznosi~17,3 % nominalnog protoka kroz CNP na  obje  strane  (odnosno  8,7  %  po  jednoj  strani),  što  predstavlja  najniži  dopušteni  protok  pare  kroz  CNP  za  turbinu VK100. Pri protoku 13 kg/s već  nastupa pregrijavanje CNP,  što je nedopustivo sa stanovištva bezbjednosti rada turbine (problem slabljenja preklopa  na diskovima, smanjenje zatezne čvrstoće lopatica, krivljenje kućišta CNP što narušava  elastičnu liniju rotora i td). Ovaj režim je moguć pri N=40MW i Q=80MWt, ili N=30MW i  Q=60MWt. Tokom eksplatacije postrojenja pokazalo se da grijanje rotora niskog pritiska  nastupa pri režimu N=30MW i Q=40MWt.

52 

ZAKLJUČAK 
Iako je razvoj toplifikacijskih turbina započeo neposredno prije II. Svjetskog rata,  njihova  značajnija  primjena  je  usljedila  u  godinama  neposredno  po  završezku  rata,  posebice u bivšem Sovjetskom Savezu. Prve toplifikacijske turbine bile su snage 12 MW  s parametrima svježe pare 29 bar i 400  o  C. Od tada snaga kao i parametri svježe pare  kontinuirano rastu. Uobičajne snage su: 25,40­100,135,175,250 MW. Danas je najveća  o  snaga 300 MW uz parametre svježe pare, tlak 125 – 135 bar i temperature 545 – 570  C.  Prema  konstrukcijskim  karakteristikama  i  mogućim  režimima  rada  mogu  se  podijeliti  u  dvije  grupe:  turbine  s  kondenzatorom  i  reguliranim  oduzimanjima  (kondenzacijske  s  reguliranim  oduzimanjima)  i  turbine  s  protutlakom  i  reguliranim  oduzimanjima  (protutlačne  turbine  s  reguliranim  oduzimanjima).  Pri  tome  se  razlikuju  dva  tipa  oduzimanja:  tehnološka  za  procesnu  industriju  i  toplifikacijska  za  grijanje  grada.  Karakteristično  svojstvo  koje  razlikuje  kondenzacijske  toplifikacijske  turbine  od  čisto  kondenzacujskih turbina je djelimično ili potpuno iskorištenje topline pare koja je obavila  korisni mehanički rad u turbini. Ovisno o tome radi li toplifikacijska turbina s uključenim  toplifikacijskim  oduzimanjima  i  iskorištava  li  se  toplina  pare  u  kondenzatoru  ili  ne,  izvršena  je  podjela  režima  rada  toplifikacijskih  turbina  na  kondenzacijski  režim  rada  i  toplifikacijski  režim  rada.  Bitno svojstvo  toplifikacijskih turbina  je  mogućnost prelaska s  jednog režima rada na drugi i obrnuto, bez zaustavljanja turboagregata.  U  osnovnom  termoelektrane  se  mogu  podijeliti  u  čisto  kondenzacijske  koje  su  namijenjene  samo  za  proizvodnju  električne  energije  i  toplifikacijske  koje  opskrbljuju  potrošače  električnom  energijom  ali  istovremenom  i  toplinom.  Svakako  da  su  toplifikacijske  termoelektrane  učinkovitije  od  čisto  kondenzacijskih:  mogu  postići  termodinamičku iskoristivost i do 85% spram 30 – 40%. Glavni pokazatelj ekonomičnosti  rada  elektrane  je  specifična  potrošnja  topline  koja  je  za  toplifikacijske  turbine  2  do  2,5  puta  manja  od  kondenzacijskih.  Vrlo  je  važno  da  postrojenje  radi  na  nominalnim  režimima,  jer  smanjivanje  opterećenja  nužno  dovodi  do  porasta  specifične  potrošnje  topline odnosno do smanjenja termodinamičke iskoristivosti elektrane.  Rezultati pokazuju da se tehnoekeonomski pokazatelji kombinovane proizvodnje  električne  i  toplotne  energije  bitno  mijenjaju  sa  promjenom  režima  rad,  pokazatelj  specifične  potrošnje  toplote  za  proizvodnju  električne  energije  poraste  za  17,5%  u  slučaju promjene režima sa 100% na 40% električnog opterečenja.  Tehnoekonomski pokazatelji rada, za režime kombinovane proizvodnje električne  i  toplotne  enrgije,  prvenstveno  zavise  od  protoka  pare  kroz  cilindar  niskog  pritiska.  Tehnoekonomski pokazatelji proizvodnje električne i toplotne energije se bitni mijenjaju  sa promjenom režima  rada, potrebno je  izbjegavati  režime sa kritično  niskim protokom  pare  kroz  cilindar  niskog  pritiska  turbine.  Rezultati  istraživanja  pokazanih  u  radu  dokazuju  da  rad  CNP  ima  dominantan  uticaj  na  termoekonomske  pokazatelje  rada  postrojenja, posebno u režimima kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije  pri niskim protocima pare kroz CNP, te da cijena bitno zavsisi od režima rada CNP, što  kod formiranja stvarne cijene toplotne energije mora uzeti u obzir.

53 

POPIS SLIKA 
Slika 1.1 Šematski prikaz termoelektrane....................................................................................4  Slika 1.2 Lopatice turbine.............................................................................................................5  Slika 1.3 Pritisak koji djeluje na lopatice turbine..........................................................................6  Slika 1.4 Akcioni stupanj..............................................................................................................7  Slika 1.5 Reakcioni stupanj..........................................................................................................7  Slika 2.1 Termoelektrana na ugalj...............................................................................................11  Slika 2.2 Principijalna toplinska shema kondenzacijske termoelektrane (a) i prikaz procesa  ekspanzije pare u turbini u h­s dijagramu (b): .............................................................................12  Slika 2.3 a) Principijalna shema toplifikacijske elektrane s međupregrijanjem; b) proces  ekspanzije pare u turbini u h­s dijagramu....................................................................................14  Slika 2.4 Tipovi rekonstrukcije kondenzacionih termoelektrana u toplifikacione  (primjer a)......15  Slika 2.4 Tipovi rekonstrukcije kondenzacionih termoelektrana u toplifikacione  (primjer b)......16  Slika 2.4 Tipovi rekonstrukcije kondenzacionih termoelektrana u toplifikacione  (primjer c)......17  Slika 3.1 Izgled parne turbine.......................................................................................................19  Slika 3.2 Skica jednostepene akcione turbine..............................................................................22  Slika 3.3  Akciona turbina sa dva stepena stupnjevanja brzine...................................................23  Slika 3.4 Trokuti brzina u akcionoj turbini sa dva stepena stepenovanja brzine..........................24  Slika 3.5 i – s dijagram akcione turbine sa dva stepena stupnjevanja brzine..............................24  Slika 3.6 Akciona turbina za stupnjevanje tlaka...........................................................................25  Slika 3.7 p,v – dijagram procesa u turbini sa stupnjevanjem tlaka...............................................26  Slika 3.8 Proces u višestepenoj akcionoj turbini prikazan u i – s dijagramu................................26  Slika 3.9 Oblik lopatica (a) akcione i (b) reakcione parne turbine................................................27  Slika 3.10 Višestepena reakciona turbina....................................................................................27  Slika 3.11 i – s dijagram procesa u jednostepenoj reakcionoj turbini...........................................28  Slika 3.12 Stepen iskorištenja u zavisnosti od omjera u/c............................................................28  Slika 3.13 Ovisnost iskoristivog pada entalpije u stepenima parne turbine..................................29  Slika 3.14 Usporedba dužina stepena reakcione i akcione turbine..............................................29  Slika 3.15 Radijalna parna turbina...............................................................................................30  Slika 3.16 Kondenzacijska parna turbina.....................................................................................31  Slika 3.17 Posljednji stepen turbine.............................................................................................32  Slika 3.18 Protutlačna parna turbina............................................................................................33  Slika 3.19 Parna turbina sa reguliranim oduzimanjem.................................................................34  Slika 3.20 Parna turbina s dva neregularna oduzimanja pare......................................................35  Slika 3.21 Parna turbina s međupregrijavanjem pare..................................................................36  Slika 4.1. Toplotna šema bloka 100MW   TE  ''TUZLA''...............................................................42  Slika 4.2  Dijagram režima rada rekonstruisane kondenzacijske turbine 100 MW u  toplifikacijsku................................................................................................................................43  Slika 4.3 Dijagram dodatno proizvedene električne energije u slučaju da se para oduzeta  u ''RO'' usmjeri na dalju ekspanziju u ''CNP''...............................................................................47  Slika 4.4 Dijagram specifične potrošnje pare u CNP, kg/kWh.....................................................49  Slika 4.5 dijagram električne energije proizvedene u CNP turbine za različite toplifikacione  rada.............................................................................................................................................50  Slika  4.5 dijagram snage na stezaljkama generatora koja se proizvede u turbini niskog  pritiska, u funkciji protoka pare krot CNP ....................................................................................51

54 

LITERATURA 

[1] V. Đurić  [2] I. Hatunić 

‘‘Kotlovi Građevinska knjiga‘‘,  BEOGRAD 1989. god.  ‘‘Analiza termoenergetskih procesa u stacionarnim režimima  rada‘‘, Magistarski rad  ‘‘Poboljšanje režima rada toplifikacijske parne turbine‘‘,  Magistarski rad 

[3] P. Jurić 

[4] N. Hadžiomerović  ‘‘Turbomašine‘‘, Sarajevo 1971.  [5] Minenergo SSR  ‘‘Rekonstrukcija turbine K­100­90­6 sa ciljem ugradnje  toplifikacionog oduzimanja pare‘‘, Projekat  ‘‘Parovie turbini i paroturbinie ustanovki‘‘, Mašinostroenie,  Leningrad 1978.god.

[6] I.I. Kirilov 

55 

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful