You are on page 1of 5

5.

PUSTANJE U RAD MOTORA


Putanje u rad motora je proces koji zapoinje u trenutku
u kojem je rotor u stanju mirovanja, a zavrava se onda
kada se, pri odgovarajuoj brzini obrtanja, izjednae
razvijeni momenat motora i otporni momenat radnog
mehanizma. Polazne karakteristike odreuju vrednosti
polazne struje i momenta, sigurnost putanja u rad,
brzina i postepenost prelaska iz stanja mirovanja u
stanje jednolikog obrtanja sa naznaenom brzinom kao i
ekonominost, koja zavisi od cene potrebne opreme i
gubitaka za vreme putanja. Brzina i postepeni prelazak
su posebno bitni kod elektromotornih pogona koji moraju
da se periodiki esto pokreu.
Ia

U E
R

Izraz za struju motora gde je R zbir otpora namota


indukta i, u zavisnosti od vrste motora, svih ostalih
namota koji su vezani na red sa induktom (na primer kod
rednog motora i otpor pobudnog namota, zatim namota
pomocnih polova, ako ih motor ima itd.). Pri nominalnom
opterecenju i ustaljenom radnom stanju motora
kontraelektromotorna sila se vrlo malo razlikuje od
napona i drzi mu ravnotezu tako da se postigne struja
predvidjena za to opterecenje. Na primer za motor
nominalne snage P=4.4kW, cija je nominalna struja
In=22A pri naponu U=220V i unutrasnji otpor R=1,
kontraelektromotorna sila pri nominalnoj brzini je E=URI=220-22=198V. Medjutim u trenutku pustanja motora u
rad, kada je brzina obrtanja jednaka nuli (n=0), takodje
je kontraelektromotorna sila jednaka nuli (E=0). U tom

trenutku kada bi motor prikljucili na pun napon mreze


polaznu struju bi ogranicavao samo unutrasnji otpor
Ip

U
R

a u nasem primeru polazna struja bi bila Ip=220A, dakle


deset puta veca od nominalne. Zagrevanje masine je
tada sto puta vece nego pri nominalnom radu. Prema
tome kod svih vrsta motora polazna struja pri pustanju u
rad bila bi nekoliko puta veca od nominalne, pa bi ovo
moglo imati niz nepozeljnih posledica kako za motor
tako i za mrezu na koju je prikljucen. Na primer pad
napona mreze moze nepovoljno da utice na ostale
prijemnike, veliko varnicenje na komutatoru moze da
osteti motor, veliki polazni momenat moze da osteti
delove masine koju motor goni itd. Prema tome motor za
jednosmernu struju po pravilu se ne sme direktno
prikljuciti na mrezu. Za ogranicavanje polazne struje
obicno se za motore manjih I srednjih snaga
upotrebljavaju metalni otpornici koji imaju vise stepenova
tako da struju Ip pri pustanju u rad pored unutrasnjeg
otpora motora R ogranicava i zbir svih stupnjeva
otpornika odnosno da je:
Ip

U
R rot

Ovi otpornici se nazivaju zastitni otpornici ili otpornici za


pustanje u rad (Alnaseri) i redovno ulaze u sklop sema
za pustanje motora u rad.
Na slici je prikazan otpornik za pustanje u rad otocnih i
kompaundnih motora koji ima sedam stupnjeva i tri
prikljucna zavrtnja obicno oznacena sa L,R I M. Kraj L

vezuje se za jedan provodnik mreze (L- linija), R za


jedan kraj indukta (R- rotor) i M za jedan kraj pobudnog
namota (M- magnet). Pri normalnom radu rucica u
krajnjem desnom polozaju kratko spaja prsten P i
kontakt m preko koga se napaja pobudni namot.

Zastitni otpornici se proracunavaju samo za kratkotrajan


rad i za razliku od otpornika za regulaciju ne smeju se
dugo drzati ukljuceni u kolu indukta.
Pored ostalih osobina motori se cene i po
karakteristikama pri pustanju u rad. Ove polazne
karakteristike odredjuje nekoliko velicina, kao na primer
polazna struja Ip, koja se obicno racuna u odnosu na
nominalnu struju (Ip/In); polazni momenat Mp, koji se
obicno racuna u odnosu na nominalni (Mp/Mn).
Izbor ukupnog otpora r vazan je u pogledu osobina
motora pri pustanju u rad. Obicno se bira toliko da je
odnos maksimalne polazne struje i nominalne Ipmax/In2,
a u nekim slucajevima 2,5 do 3. Prema maksimalnoj
ot

polaznoj struji motor razvija polazni momenat Mp=cIpmax


, koji jednim delom savladava otporni momenat masine
koju motor goni, a drugim ubrzava rotor, tako da se
brzina povecava prema krivoj a na sl. VII. 7.

Prema istoj ovoj krivoj u rotoru se indukuje


kontraelektromotorna sila E, usled cega se maksimalna
polazna struja smanjuje prema krivoj A do neke
minimalne vrednosti Ipmin. Brzina a time i
kontraelektromotorna sila, ispocetka brze raste a zatim
sve sporije, jer struja opada pa je deo momenta koji
opada na ubrzanje rotora sve manji. Po postizanju neke
minimalne polazne struje i odgovarajuce brzine, prelazi
se na naredni stepen otpornika pa se proces ponavlja
sve do poslednjeg stepena po cijem se zavrsetku
postigne nominalna struja (kriva 1) i nominalna brzina
(kriva 2). Ako bi se ostavila rucica otpornika na nekom
kontaktu onda bi se struja i brzina uspostavljale po
eksponencijalnom zakonu odnosno isprekidanim
krivama na sl. VII. 7. koje odgovaraju doticnom stepenu.

Na kraju treba pomenuti da se isti procesi prema sl. VII.


7. pri pustanju u rad odigravaju kod sve tri vrste motora
(otocni, redni i kompaundni) samo otpornik za pustanje u
rad rednog motora nema kraj M.