You are on page 1of 14
EPAry se BNY AKO VAS PUT NANESE Jugoslovenski Gandi je odavno postao glavna turisticka atrakci- ja Kragujevca. Duhovna deca Pantoviéa Gandija razasuta su po svetu i vreme- aut, te se i danas revnosno javljaju po novinskim rubrikama reservisa- nim za pisma Cilalaca, po humanitarnim ustanovama i udruzenjima, nevladinim organizacijama i politickim pokretima —sa neverovatnom zakonomernos¢u. Kao Sto sumanutost u stopu prati razum, andeosku ozarenost davolski kikot, a tuinu zapevku nadovezuje ushiceno — alelu- ja. (U duhu Gandijevske tradicije spadalo je i objavljivanje u novina- ma spiska kragujevackih desertera.) Gandijevi bastenici se otelovljuju kao ambasadori i propove- dnici, popravljaci i ulepSivaci sveta, biciklisti i alpinisti, urbani sveci ili pustinjaci Sto jednako blagosiljaju hulje i pravednike, prosjake i magnate, ucene koji su udarili glavom u plafon beslovesnosti i ludake Sto palacaju racvastim jezikom lucidnosti. Akada ste veé odlucili da sidete sa voza bak u Kragujevcu, ne- mojte se sacuditi ako na proog na koga naidete bude covek koji sedi na klupi, odmah do ulaza u staniénu zgradu, i dr3i Sirom rasiren Odjek Sumadije na cijoj naslovnoj strani stoji velika fotografija Mahatme Gandija, polugolog, mrSavog, na nulericu oSisanog coveka sa naocari- ma okruglih stakala na orh nosa. Na fotografiji se vidi kako ovaj indij- ski voda sedi, obucen u svoj dohti, isto kao Sto sedi covek koji pomalo neprirodno drii ispred sebe novine, a na onom mestu gde je, 1 div lis- ta, presecena fotografija, nastavljaju se noge neznanca koji cila novi- ne. Leva njegova noga prirodno je savijena, dok je ona druga, desna, ispruzena kao prostac. Cak i ako bi neko hteo da ga zaobide, nije izve- sno da nece sapeti 2a tu ispruzenu nogu. Drianje rasirenih novina traje od Casa kad voz, uz tutnjavu, poéne ulaziti u stanicu, pa sve dok se ne zaustavi, a prvi pulnici ne pocnu da silaze is vagona. Tada se novine energitno sklapaju, a iza 186 Mirko Demié njih se ukazuje covek ozbiljna lica, u gospodskom odelu i s polucilin- drom na glavi. Pridi ¢e vam, teatralno skinuti Seir, blago se nakloniti i samo- liti vas da udelite koji dinar sa kragujevacku sirotinju. Ako proceni da Cele pristati, u trenu €e otvoriti svesku turdih korica na kojim je kru- pnim slovima napisano — Od naroda radi pomoti narodu — i njoj upisati vase ime i presime, sanimanje, prilog koji dajete, mesto, sat i minut u kojem se to desava. Cak Ge vam ponuditi da se potpisete t time poturdite tacnost prethodno datih podataka. Budete li Tjubopitljivi + zatraiite da vam se nesnanac predstavi, on Ce se vojnichi ustobociti, is- tovremeno caknuvsi pelom o petu i sklopivsi korice sveske, skinuti Sekir i izgovoriti: ~Gandi, molim! Ne uzbudujte se — to opet neko imitira Gandija, onog indijskog iovog naseg, kragujevackog. Ili obojicu sajedno. Imitiranju nikad kra- ja, kao ni imitiranju samog Zivota. (Nema hkraja imitiranju kraja.) Dakle, ne usbudujte se! Ovaj Gandi je saposlen u jednoj od keragujevackih turistichih agencija i ima cadatak da docekuje znatizelj- nike po ulasku u grad. Tako kostimiran, vodice vas po ovdasnjim uli- cama i lokalima, opisujuci »Pantovicev krigni put”, pokasivati vam mesta na kojima su se dogodile kljucne episode Kanelinog nedovrsenog romana; ,Stara Srbija”, Viinjiéeou 8, varosko groblje, irg Kod Krsta”, kafane « kojima su se odigrale neke od kljucnih scena (ili Ce vam pokazali mesta objekata hojih vise nema), Veliki park i... mesto masoune grobnice gde pociva i mjegovo telo. Jedino nece umeti da vam pokate sid na kome je postavljena bronsana tabla sa natpisom da stojite na mestu gde je ,pod nerazjas- njenim okolnostima” ubijen novinar — Jovan Kanela. Tablu posvecenu Kanelinoj pogibiji morate da zamislite, na isti kako to cinite sa izmisljenim licima i dogadajima. 187 GANDI — PRIVATE! Kaneli je bilo najteze da Gandija zamisli ,sasvim priva- tno”, pa je, valjda ba’ zbog toga, éesto pokuSavao da ga ,,prizove” u svoj njegovoj samotnosti. Zato, dok bazamo po ruSevinama na- puStene Kaneline gradevine, izdvajamo takve pokusaje, nastojeci da u njoj nazremo ,,celinu”, ukoliko je ona uopSte postojala. Jako snaZno nastoje¢i da postane javna litnost, Pantovié nije uspevao da u potpunosti dosegne svoj ideal, pa mu se desava- lo da posrne, ostavSi zateéen negde na sredokraéi, obitavajudi u onom prostoru koga nazivamo ni amo i ovamo, zaglavljen u pro- cepu izmedu privatnog i javnog. Koga bi, uostalom, interesovao onaj Pantovié koji u kasne sate dolazi iscrpljen u svoj sobiéak u ViSnji¢evoj ulici broj 8? Kanela je svojim eventualnim Citaocima savetovao da spu- taju svoju ljubopitljivost, predlaZuéi im da ga zajednitki satekaju u kakvom zasenku u blizini Ciftine éuprije i da ga prate na pris- tojnoj udaljenosti do kuée u kojoj Zivi, a poSto stavi kljué u bravu, morali bi, uz sve rizike, preuzeti ulogu sveznajuéeg pripovedata, dakle onog ko ¢e sve znati i videti, a da njihov junak toga ne bude svestan. Evo ga gde dolazi! Hramlje i Ijulja se poput pretovarene brodice Sto tromo prilazi doku. Ispred sebe zabada svoj tre’njev Stap, koji kao da je preuzeo ulogu vodita ili prethodnice, zaduzen da na vreme upozorava 0 eventualnim preprekama na putu, Pre nego Sto ude u dvori8te, nekoliko se puta obazire niz ulicu, a onda paéljivo ulazi, zatvara drvena vrata kapije, tiho pre- lazi preko dvori8ta, bojaZljivo se uspinjuci uz ona tri stepenika, sve dok, na kraju snaga, ne stigne do vrata svoje sobice. Pretura po unutrasnjem dZepu sakoa u potrazi za kljuéem, i poSto ga nalazi, otklju¢ava i odluéno stupa u svoju sobu, zatvara vrata i odmah ih zakljuéava. Prilazi nevelikom stolu i na njega co Mirko Demié spuSta svoju torbu od svinjske koZe. Naglo is olakSanjem seda na stolicu, na natin kako to rade ljudi kojima je ,,duSa u nosu”. Onda, kao da mu se iznenada povratila snaga, Zustro otva- ra torbu i iz nje vadi sav sadrZaj: dve beleznice, desetinu primera- ka novina, pola vekne hleba umotane u list Odjeka. Novinski papir je saéuvao toplotu hleba i Gandi se halapljivo prepuSta je- dnom od svojih retkih obreda uzivanja. Iz torbe, takode, vadi poveéu jabuku i, naizmeniéno sa hle- bom, pohlepno je zagriza i dugo, dugo Zvaée svaki zalogaj. Onaj ko ovu poslasticu nije kuSao teSko da ée razumeti blaZen izraz na njegovom licu. NiSta tako dobro i temeljno ne razlaze topao hleb od sokova iz sveZe jabuke, niti 8ta drugo moZe jabuci da pruzi ta- ko vanredan ukus od toplog hleba. Kanela je taj obrok nazvao — kaluderskom veéerom. I nije iskljuéeno da i ovom prilikom svoje »Slabosti” pripi8e Pantovicu. Tek nakon pojedenog obroka Pantovicé je mogao da se ,,po- sveti” onoj sloZenoj operaciji ,demontaze” desne, veStatke noge? Skidanju onih silnih kaigeva, odvrtanju Srafova, ciS¢enju metal- nih delova i podmazivanju istih maSinskim uljem iz metalne po- sudice na Gijem vrhu se nalazi cevéica (nalik na kljun kakve éaplje), iz koje se, posle pritiska palcem 0 dno posudice, pojavlju- je uljana kap, poput Zute suze. Na kraju bi na red dolo vesanje te, odjednom bezivotne, naprave o ekser na zidu ponad kreveta (poput lovea koji posle lova odlaze ,svijetlo oruzZije”), kako bi u svakom trenutku bila pri ruci. (— Noga na dohvat ruke! - sa dve tanke linije podvukao je Kanela, nameran, valjda, dase podrobni- je pozabavi tom ,slikom”,) Potom bi usledilo ispiranje zarasle rane na onom patrijku od noge i premazivanje smeZurane koze guStijom maxéu iz stakle- ne tegle. U éa8i na stolu stoji Getkica, a pored nje tuba Ideal paste za zube firme ,,Braée Jakovljevié”. Pored tae leZe dve beleZnice ma- log formata; na koricama jedne pise = Od naroda radi pomoci naro- du, a na koricama druge — Sveska. (O prvoj ée jo’ biti reti, dok se druga cesto pominje, ali Kaneli kao da izmite njezin’sadrZaj. Na- vodno, u nju je Gandi beleZio dnevna zapazanja, zametke i krpice od kojih se kroje ekskluzivne vesti.) Po svoj prilici, u njoj je bila ca Sluge hirovitog luconose thanica od njegovih ,misli o dana8njem svetu i ljudima ov- da8njim”. Citav jedan roman u nastajanju koji bi Kaneli razja- snio mnoge nedoumice. Pored toga, na izvesnom odstojanju od dveju beleznica, stoji mala staklena posuda, sa gornje strane zatvorena plasti¢nim poklopcem, a po obodu obmotana paréetom ervenog papira. U njoj spokojno miruju Zute tablete anticefalina. O naslon stolice prislonjen je treSnjev Stap u obliku éiri- litnog slova . Na mestu dodira horizontale i vertikale Stapa, sa obe njegove strane izrezbaren je grb Kraljevine. U vrh stapa dis- kretno je utisnut ekser kako bi svom vlasniku obezbedio siguran i évrst oslonac o tle, ali i kao potencijalno oruZje sa kojim ée se bra- niti od napasnika i pasa Iutalica. Vratanca na ormaru, u ¢iju je utrobu po dolasku odlozio sa- ko, nisu do kraja zatvorena, pa vise poput slomljenog krila neke prepotopske ptice. Na ormaru su na jednakom rastojanju raspo- redene tri dunje; onu najblizu prozoru veé je uveliko zahvatila SnjileZ, dok je poveéa tikva (moZda poklon nekog vernog €itaoca) Sto visi na naspramnom zidu ostala postojana, s vremenom sve suvija i tvrda. O ekser na zidu, iznad uzglavija, obeSena je petrolejka; i ona na dohvat ruke, dovoljno blizu da svetlost obasjava jastuk i glavu poduprtu o njega tokom noénog éitanja. Odmah uz krevet, pored uzglavija, nalazi se druga stolica je sedeci deo odlozen polucilinder sa otvorom prema plafo- nu. Iz tog otvora, kao iz ptigjeg gnezda, viri violet jorgovan koga je negde uzbrao pri povratku kuéi, s namerom da mirisom osvezi svoju memljivu sobu. Kanela je éak uobraZavao da cuje Gandija kako, nakon be- zbroj sitnih radnji i poslova koje prethode leganju u krevet, tiho pevuSi onu pesmu: Jesu |’ Srbi, kao Sto su bili? Uobrazavao ili do- mi8ljao, ko bi to znao?! 60 Mirko Demié Kljunin nalaz IX —Prostitucija — najniza baza ljudske mizerije Velik je broj kragujevackih kuéa u kojima su ,savijena” gnezda prostitucije. Pojedine nesavesne Zene sprovade prostituciju kao bi- tnu profesiju, liSavajuci mnoge porodice najglavnijih potreba, ali i zagadujuci sam drustveni poredak. One zauzimaju lepe stanove, vi- dno istiguéi objave na kojima nude stanove za samee, reklamirajuéi se kao poznate gatarke u kartama, gledanje u soc sa dna Solje, prori- canje sa diana itd. Sve su to prozirni izgovori. NajZalosnije je sto naga di¢na omladina dolazi u dodir sa takvim Zenama, postavljajuci pritome moral na najnizu bazu |judske mizerije. NadleZni éute i pra- ve se ,Svabe”, SA GANDIJEVOG TELEKSA Plemeniti lovacki gest Moiete zamisliti kako je ove zime mnoga divljaé patila i bila na ivici opstanka? Brojne ptice pevaice i druga korisna zverad kao Sto su zec, jarebica i fazan, bile su ugrozene visokim smetovima. Inicijativom kragujevackih lovaca, ali i plemenite gospode nelovaca, skupljena suzna- tna novéana sredstva od kojih su kupljena razna Zita i semenje. Raznose¢i hranu na sve éetiri strane oko Kragujevca, u poslednji Cas se pomoglo ovim sirotim stvorovima koja svojim postojanjem obogaéuju zemaljski Sar. STA BIVA KAD SE STANE NA ZUL) MILOVANU R. PANTOVICU — Osecanje da nam je neko svom te:inom stao na Eulj i ne poka- suje nameru da side — preraslo je u dominirajucu nacionalnu impresi- ju i motornu snagu svih nasih uvredenosti i ojadenosti — belezi Kanela sr Kljuninih opSirnih elaboracija u kafani Kod Sibaliéa. uvredenosti i ojadenosti, medutim, najpozvaniji svedok je bio Pantovi¢. On je imao ,éast” (ali ne i zadovoljstvo) da mu, pored onog simboliékog, na Zulj stanu - i bukvalno. Zahvaljujuéi Odjeku Sumadije, jo8 se po preostalim kragu- jevatkim kafanama prepri¢ava incident koji se zbio na skup&tini humanitarnog druStva ”Milosrde”. Po pritanju oéevidaca, sve se zbilo u trenu, a u novinskoj interpretaciji stvar je zadobila daleko dramatiénije obrise, upetljavsi u incident teSku artiljeriju skrive- nih uzroka i mogu¢ih posledica. Gospoda Milena, Parmaé, sluéajno ili namerno - samo ‘Onaj na nebesima zna — stala je na stopalo Milovana Pantoviéa Gandija. Da stvar bude gora, napasnica je nagazila na njegovo le- vo stopalo, dakle ono od krvi i mesa, na kojem je on, ispostavilo se, imao poveci Zulj i koji je, kako i dolikuje svakoj intimnoj poje- dinosti, ,drZao u strogoj diskreciji”. (I danas se govorka kako u ovom gradu ljudi imaju neobiénu sklonost da jedni drugima staju na Zuljeve i pri tom se Zrtvi dobrodugno smeSkaju u lice.) Ovde treba naro¢ito drZati do preciznosti lokacije te bolne izrasline, poSto je neko u svoj toj aferi pitao (a to ostalo zapisano), uz vidan napor se trude¢i da bude ozbiljan: — Na iulj koje Gandije- ve noge je gospoda Parmaé neoprezno nagazila? U Odjeku Sumadije inkrimisani Zulj je odenut u metafo- ri¢ne obladne kurjeg oka, pojaSnjavajuci nam kako je ret 0 na- rogitoj izraslini na ljudskim ekstremitetima, nastaloj ,u srazu Ijudskog tela sa neudobnom i tesnom okolinom”, (Individue sa takvom tegobom naroCito su osetljive ako se ona javno obznani. Mirko Demié To im dode kao obelodanjivanje dobro zabaSurivane sramote ili izrugivanje najveéoj svetinji, a sve u zavisnosti od ugla iz kojeg se gleda na stvar.) Ispostavilo se da je gazenje stopala na kom se nalazi Zulj (ili kurje oko) znaéi i direktan atak na samo njegovo ,sopstyo” i »suStastvo”, kako je o tom incidentu ne bez govornitkog zanosa celebrirao Aleksandar Gajié. — Tako mu i treba — glasio je komentar jednog od zajedljiva- ca—misli kako samo on ima pravo da se bavi nadim intimama. - Ne- ka vidi kako je bolno kada se takne njegova privatnost. Na tom skupu ,,milosrdnika” od glasa i renomea, jednom od prvih ispita Gandijeve trpeljivosti — na& junak nije uspeo da stoicki otrpi bol. Krajnje mejunacki je jeknuo i, onako instinktiv- no, odgurnuo vlasnicu noge koja je ,detektovala” kurje oko. (Us- put, gradom su se pronosile priée o sasvim drugoj vrsti lok: izrasline). Reéena gospoda je odmah, kao po dobro pripremljenom scenariju, krenula u ofanzivu, nazivajuci ga ludakom i pitajuci, uvredeno, koji je razlog njegovog grubog nasrtaja na jednu ne- zaStienu i, razume se, nadasve poStenu damu. U tom odluéujuéem momentu Gandi je pokazao do tad ne- poznatu osobinu, neuobi¢ajenu za junake Kanelinih pretenzija. Naime, onako razdrazen i iznerviran, pao je u histeriju, trazeci da mu se drznica izvini ,,na licu mesta”, jer ée je u protivnom ,,ras- trgnuti kao svinja torbu”. Ona mu nije ostala duzna, poludi glasno odobravanje: —Ako si ti svinja, ja nisam torba! — odbrusila je ona, sada veé svesna da je u centru paznje ljubopitljive publike, Narednih dana dotitna je gospoda po gradu pronosila abro- ve (te naroéite vrste usmenih invektiva) kako je Gandi pokuSao da je zadavi ,golim rukama”. U prilog toj tvrdnji tak je uspela da kod nekog lekara isposluje uverenje 0 tom toboZnjem davljenju, Sto je po drugi put prelilo Pantovicevu éaSu Zudi, nateravSi ga da Citavu stvar preda sudu, kako bi dobio zadovolj&tinu za klevete i ,satuvao svoj ugled i reputaciju kod prijatelja i poznanika u gra- du i unutraSnjosti”, salve smeha i gromo- Sluge hirovitog luconose Kanela je ovde ostavio moguénost da se tu pre radi o Gan- dijevoj najavi da ¢e stvar predati sudu, posto se po novinama stal- no Zalio kako nema novea ni toliko da plati tu%iocu ,na ime dangube”, a kamoli da ,stvar istera na distac”?! Eto, tako je ljubopitljivi Kanela ,putem ovdasnje stampe” saznao za postojanje jednog neznatnog (ali kad se grubo dotakne ~ bolnog) i, do tad, u cipeli dobro skrivenog kurjeg oka svog juna- ka. A gde je oko = u njegovoj blizini neizostavno se nalazi iprst sau oko, kao Sto bubnjeve uvek prate Sipke. Kljunin nalaz X — Zivot bez zakonske forme Poslednjih godina raSirio se obi¢aj Zivljenja bez zakonske for- me. MuSkarci i Zene Zive sve eSce mimo ustaljenih propisa, vodeéi neki zaverenitki, tajni Zivot tako Sto se skrivaju od drugih ljudi i za- pudtaju svoje brakove. Da prostite — ovde se ne zna ni ko jes kim, ni ko je protiv koga. ViSevekovno iskustvo govori da njivu koja se redov- no ne ore ubrzano zahvata korov, podivlja i otme kontroli. Zakonska forma im je, izgleda, postala tesna, Tobo%e - prerasli su je, okra¢ali im rukavi i nogavice, steZe ih u ramenima, pa ne mogu da se za- kopéaju. Svi su izgledi da od zakonske forme preosta’e samo dronj- ci. Dok razgoliéenost njihova ponaSanja postade svima vidljiva. SA GANDIJEVOG TELEKSA Vrabac izleteo kroz plafon Vecina gradana zna koliko je Cpajko osvedoéeni Ijubitelj ptica, ali nemio dogadaj koji se juce zbio u njegovoj ku¢i preti da to nadaleko po- znato uverenje opovrgne. Naime, kroz otvoren prozor njegove kuhinje uleteo je vrabac i poceo da rusi sve éega se krilima dotakne. Izbezumljen, Cpajko je zatvorio prozor, odluéan da izgrednika uhvati iu prave- dnigkom gnevu mu zavrne Siju. Medutim, zahvaljujuci preduzimaéu M, M. i inZenjeru V. D, koji su nesavesno izveli radove na plafonu kuhinje — vrabac je nepovreden izleteo kroz ovecu rupu na plafonu. Za razliku od Cpajka, vrabac moze da zahvali ovoj dvojici sto su ga, ine znajuéi, spasli sigurnog izginu¢a. Sada Cpajku preostaje da siju zavrne onoj dvojici struénjaka. 64 Mirko Demié Iz DELOVODNIKA M. R. P. Popis nezakonitih brakova Odavno sam sa Saljenjem konstatovao da u Kragujeveu vlada narocita vrsta gluvila spram mojih apela. Skoro da nije bilo broja »Odjeka” a da nisam ukazivao na svu pogubnost sajednickog Zivljenja muskaraca i Sena van zakonske forme. Takvi divlji brakovi direktno podrivaju moral, predstavljajuéi smrtnu opasnost sakonitim brakovi- ma. Situacija u vesi recene problematike samo se pogorsavala, primo- ravsi me da preduzmem najradikalnije korake i obsnanim realnu pretnju da éu u jednom od brojeva nasih novina poéeti sa obelodanji- vanjem spiska nezakonilih brakova u nasem gradu. Posto ovo uposore- nje nije donelo eljene resultate, nastavio sam da iz broja u broj obnarodujem parove koji nezakonito tive; navodeci njihova imena i presimena, sa punom adresom stanovanja. Bilo je za o¢ekivali da éu objavljivanjem tih spiskova naiéi na nepodeljenu podrsku gradansiva, kao i da éu biti od pomoci i nadleEnim vlastima prilikom susbijanja ove nakaradne pojave. Tom prilikom sam zamolio sve one koji posedu- ju saznanja 0 nosiocima tako pogubnog obicaja da se obrale urednisivu i dostave imena doti¢nith lica, a mi smo se sa svoje strane obavesali da Cemo svoje izvore driati w strogoj tajnosti. Umesto da nam redakcija bude zatrpana prijavama sa imenima prestupnika, stizale su pretnje lincom urednika i javnim spaljivanjem nasih novina, primoravsi me da desetak dana ne izlazim is stana bez preke potrebe. Teska srca sam odustao od stampanja vet pripremljenog spiska novih lica koja uprainjavaju ovakvu vrstu ,braka”. Ovde ga prilaem u celosti. LUTRIJA U KOJOJ JE GLAVNA PREMIJA MILOVAN R. PANTOVIC, GLAVOM TeSko da je na kugli zemaljskoj bilo éoveka koji se po is- trajnosti borbe protiv svih oblika kocke mogao porediti sa Milo- vanom R. Pantovicem Gandijem. Posle viSegodisnjeg rvanja i obuzdavanja svakog pa i ovog kragujevatkog poroka, pisanja ape- la i ukazivanja na Stetnost takvog natina Zivota, Gandi je odlutio da im doaka na prilitno originalan naéin. Koliko se iz Kanelinih listina moze videti, Pantovié je sam organizvao lutriju, smislio pravila, napisao uputstva u kojima je do detalja precizirao proceduru i tehniku vodenja. Za mesto odrZavanja lutrije izabrao je kafanu Kod Sibali¢a. Sebi je odredio ulogu glavnog ceremonijal-majstora, neku vrstu krupijea koji Ge nadgledati itav tok lutrije i svojim autori- tetom biti garant fer igre. Predvideo je da sav novac koji se priku- pi bude namenjen, vec pretpostavljate, za pomo¢ ovdasnjoj siro- tinji. Ono Sto ée ostati srZ legende o Pantovicevoj lutriji jeste - glavna i jedina premija. Nju je predstavljao Gandi, glavom i bradom. Povodom ovog Pantovicevog gesta priuéeni kragujevacki historici i bonici od galopirajuée skribomanije - cije miSljenje Ka- nela retko kad zaobilazi - upotrebili su prilino neumesno po- redenje sa Hristom i njegovom spremnos