You are on page 1of 2

Nastankom Evropske Unije nastala je potreba za uredjenjem unutrasnjeg trzista i

konkurencije, kako na teritoriji Eu nebi doslo do monopolistickog ponasanja, kao i
ravnopravno ponasanje prema svima na njenoj teritoriji.
Pravo EU u ovom polju određuje pravila za zaštitu autorskih prava i srodnih prava, prava
industrijske svojine i utvrđuje odredbe za civilno sprovođenje.
Na polju autorskih i srodnih prava, cilj je uskladiti regulativu sa tehnološkim napretkom kao
i usvojiti glavne međunarodne obaveze o autorskim i srodnim pravima. Direktive u ovoj
oblasti uključuju različite aspekte politike autorskih prava kao što su prekogranični prenos
audio-vizuelnih materijala, zaštita baza podataka, uslovi zaštite autorskih i srodnih prava,
prava zakupa i pozajmljivanja itd.
Na polju prava industrijske svojine propisuju se pravila za pravnu zaštitu trgovačkih
oznaka i dizajna. Takođe, specifikuju se delimično harmonizovani režimi za patente, kao i
sistemi za trgovačke oznake i dizajn Zajednice. Prema Direktivi 2004/48/EC koja reguliše
sprovođenje prethodno pomenutih prava, sve države članice su dužne da obezbede
efektivna, odvraćajuća i srazmerna građanska pravna sredstva i kazne za kršenje tih
prava, odnosno učešće u falsifikovanju i pirateriji. Carinska uprava ima značajnu ulogu u
sprovođenju ovih prava, sprečavajući prolaz proizvoda koji narušavaju autorska prava i/ili
industrijsku svojinu.
Direktive Evropskog parlamenta i Saveta EU
•Direktiva Saveta 91/250/EEC od 14. maja 1991. o zakonskoj zaštiti računarskih
programa
•Direktiva Saveta 92/100/EEC od 19. novembra 1992. koja se odnosi na pravo
iznajmljivanja i pravo pozajmljivanja te na određena prava srodna autorskom
pravu u području intelektualne svojine
•Direktiva Saveta 93/83/EEC od 27. septembra 1993. o koordinaciji nekih
pravila koja se odnose na autorsko pravo i srodna prava primenljivih na
satelitsku radiodifuziju i kabelsku
•Direktiva Saveta 93/98/EEC od 29. oktobra 1993. kojom se harmonizuje rok
zaštite autorskog prava i nekih srodnih prava
•Direktiva 96/9/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 11. marta 1996. o
zakonskoj zaštiti baza podataka
•Direktiva 2001/29/EC Evropskog Parlamenta i Veća od 22. maja 2001. o
harmonizaciji određenih aspekata autorskog prava i srodnih prava u
informatičkom društvu
•Direktiva 2001/84/EC Evropskog Parlamenta i Veća od 27. septembra 2001. o
pravu sleđenja u korist autora izvornika umetničkog dela
Direktiva Saveta 91/250/EEC
Ovu direktivu (91/250/EEZ) doneo je Savet Evropske zajednice sa obavezom primenjivanja u
državama članicama Evropske zajednice počev od 1. januara 1993. godine (do tada su bile
dužne da usklade propise).
Direktiva je objavljena u Službenom listu Evropske zajednice br. L 122/42 od 17. maja 1991.
godine.

Predvidja Директива 92/100 / ЕЕЦ усаглашава одредбе које се односе на права изнајмљивања и позајмљивања. odnosno neovlašćene korisnike zaštićenog programa. државе чланице не могу применити међународно исцрпљеност. емитовање и саопштавања јавности и дистрибуције. kao i na srodna prava. stvaranje novih programa koji ce olaksati korisnicima rešavanje svojih zadataka. као и на појединим сродних права. Zaštita računarskog programa je deo seta zakona o autorskim pravima koji ograničava i kažnjava prestupnike. али не чини колективно управљање услов.Директива (члан 4) бави се колективно остваривање као модел за управљање правичне накнаде десне стране. под условом да барем аутори добију надокнаду за такво позајмљивање. Корисници сродних права су извођачи. репродукције. Pravna zaštita postaje važna kao i sam razvoj računarskog programa. podsticanje na inventivnost. као резултат. произвођачи фонограма. kako bi se proizvođaču omogucio nesmetan razvoj i distribucija računarskog programa tj. државе чланице могу одступити од њега. Cilj pravnog sistema je postavljanje takvih normi. она предвиђа усклађивање појединих сродних права укључујући и право на фиксације. Осим тога.Razvojem Interneta. главни директор кинематографије рада је да се сматра као аутор тог рада. Он предвиђа ексклузивна права да дозволи или забрани изнајмљивање и позајмљивање од како ради о ауторском праву и другим објектима које су предмет сродних права. Direktiva Saveta 92/100/EEC Ova direktirva usaglasava odredbe koje se odnose na prava iznajmljivanja i pozajmljivanja. Коначно. филмски продуценти и електронски медији. . Што се тиче искључивог јавног позајмљивања.Право дистрибуције (члан 9) је ограничена принципом Заједнице исцрпљености.